IP Methodology SER

Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

1

The Urban Institute poseduje ili kontroliše autorska prava nad ovim pisanim materijalima. Informacije date u ovim pisanim materijalima se mogu koristiti za potrebe sprovodenja istraživanja, u akademske, regulatorne ili druge

nekomercijalne svrhe. Neophodno je izvršiti odgovarajuce naznačenje imena. U slučaju da se na bilo koji nacin vrši izmena ovih pisanih materijala bez izričitog pisanog odobrenja The Urban Institute, neophodno je dopisati sledeći tekst izjave o

odricanju od odgovornosti: "Tekst izvornog dokumenta je promenjen, i zaključci, preporuke i mišljenja data ovde automatski ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja izvornog autora."


2

METODOLOGIJA OSNIVANJA

INDUSTRIJSKIH

PARKOVA


3

SADRŽAJ:

1. SKRAĆENICE 2. UVOD – ZAŠTO OVO RADIMO? 3. INDUSTRIJSKI PARK KAO INSTRUMENT ZA LER – ŠTA JE TO? 4. KORACI ZA OSNIVANJE INDUSTRIJSKOG PARKA 5. METODOLOGIJA

1. korak: Donošenje odluke 2. korak: Imenovanje radne grupe za industrijski park 3. korak: Studija izvodljivosti (tržišna i finansijska analiz a 4. korak: Procena lokacije 5. korak: Upravljanje industrijskim parkom 6. korak: Nabavka zemljišta i/ili predugovori s pr ivatnim vlasnicima i/ili ugovori s

privatnim investitorima 7. korak: Priprema projekta IP za infrastrukturno opremanje 8. korak: Izgradnja infrastrukture u industrijskom parku 9. korak: Sertifikacija industrijskog parka 10.korak: Marketing i promocija industrijskog parka

6. PREPORUKE I ZAKLJU ČCI 7. KONTAKTI 8. PRILOZI


4

1. SKRAĆENICE ZŠP Zadržavanje i širenje preduzeća ATK Analiza troškova i koristi SER Savet za ekonomski razvoj SDI Strane i domaće investicije IP Industrijski park IZ Industrijska zona LER Lokalni ekonomski razvoj KLER Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj LS Lokalna samouprava MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja SIEPA Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza MSP Mala i srednja preduzeća RG Radna grupa GP Generalni Plan JKP Javno Komunalno Preduzeće


5

2. UVOD – ZAŠTO OVO RADIMO? U cilju revitalizacije lokalne privrede, lokalne samouprave u Srbiji su preduzele mere kako bi privukle domaće i strane investitore (DSI). Čim se prepozna potreba za novim ulaganjima, lokalne samouprave mogu početi da stvaraju povoljne uslove za poslovanje. Jedan od najvažnijih preduslova za proaktivan pristup privlačenju DSI jeste osnivanje industrijskog parka, i to obezbeñivanjem potpuno opremljenih industrijskih lokacija (Tabela 1). Time se lokalne samouprave identifikuju kao povoljno poslovno okruženje, što povećava njihove prilike da privuku veće investicije u industriju (savremene proizvodne pogone zasnovane na novim, lakim tehnologijama). Cilj ovog dokumenta jeste da na jednom mestu prikupi i poveže različite aktivnosti koje su važne u postupku stvaranja preduslova za privlačenje SDI. Radi se o metodologiji osnivanja industrijskih parkova (IP), u kojoj su bliže objašnjeni procesi kao što su donošenje odluka, odabir lokacije i definisanje modela upravljanja, kao i aktivnosti vezane za privlačenje investicija. U prvom delu ove metodologije predstavljen je koncept industrijskog parka i opisuje njegov istorijat, definicija i modeli. Drugi deo ovog dokumenta je diskusija o ulozi industrijskih parkova u procesu lokalnog ekonomskog razvoja i potrebi za osnivanjem industrijskog parka. Mora se istaći da je industrijski park samo jedan u nizu instrumenata neophodnih za sveobuhvatan lokalni ekonomski razvoj, kojim se podstiče osnivanje novih preduzeća i otvaranje novih radnih mesta. Treći deo izlaže metodologiju osnivanja industrijskog parka korak po korak, za čim sledi iscrpna diskusija o merama i aktivnostima koje se moraju preduzeti. Pored toga, dati su i pojedini opšti zaključci i preporuke. Kako bi se dodatno pomoglo čitaocima ove metodologije, uz dokument je dato i nekoliko priloga koji mogu biti od koristi tokom samog procesa osnivanja industrijskog parka. Da bi bila uspešna, odluka da se uñe u projekat osnivanja industrijskog parka mora biti deo sveobuhvatene strategije LER. Industrijski parkovi nisu pogodni za svaku zajednicu. Mora biti izrañena studija izvodljivosti na osnovu koje se vidi da postoji potražnja za parkom, korist koju će zajednica imati, kao i način na koji će industrijski park funkcionisati u sklopu ostalih podsticajnih mera lokalne samouprave. Mora se uzeti u obzir kako će sredstva javnog sektora, kojih nema u izobilju, a koja su neophodna za osnivanje industrijskog parka doprineti ciljevima industrijskog, urbanističkog i regionalnog razvoja. Takoñe, mora se utvrditi da li se takva sredstva mogu dobiti iz drugih izvora. Potencijalne negativne posledice treba uporediti s očekivanim koristima, u smislu razvoja privrede, povećanja stope zaposlenosti i pitanja zaštite životne sredine. Kao rezultat ovog postupka donošenja odluke, skupština opštine lokalne samouprave (LS) trebalo bi da usvoji strateški plan u kome je opisan tip industrijskog parka i vrsta investicija kojoj ga LS namenjuje. Finansijski, ljudski i organizacioni resursi moraju biti naznačeni makar u grubim crtama. Kada se donese odluka o osnivanju industrijskog parka, neophodno je uspostaviti blisku saradnju i koordinaciju izmeñu svih institucija zaduženih za sprovoñenje ovog projekta, što uključuje predstavnike opštinskih uprava, odeljenja za finansije i urbanizam, direkcije za izgradnju, javnih komunalnih preduzeća i opštinskih zvaničnika. Podsticaj za razvoj industrijskog parka može doći iz nekoliko pravaca. Može se raditi o:

� projektu koji sprovodi javni sektor kao deo plana razvoja, ili � privatnoj inicijativi.

Ukoliko je izgradnja industrijskog parka privatna inicijativa, ona opet mora biti povezan s infrastrukturom, što nalaže blisku saradnju sa LS. Takoñe, neophodno je utvrditi sve uslove i kriterijume koje privatni investitori moraju ispuniti u industrijskom parku. Najdragoceniji resurs kojim jedna LS može raspolagati, pored svog stanovništva, jeste zemljište namenjeno industrijskom razvoju. Važno je, stoga, obavezati privatne investitore pomoću ugovora, u kom su navedeni kriterijumi vezani za upravljanje datom lokacijom u skladu s potrebama lokalne zajednice.


6

3. INDUSTRIJSKI PARK KAO INSTRUMENT LER – ŠTA JE T O? Pitanja regionalnog i loklanog ekonomskog razvoja postaju sve značajnija tokom poslednjih nekoliko godina. Konkurencija izmeñu LS prenela se na globalni nivo, a mnoge od njih nisu obezbedile dovoljno podsticajne uslove da bi privukle nova preduzeća. Stoga, brojne zajednice ni ne pokušavaju da se uključe u ovaj proces zbog nedostatka kvalitetnih lokacija. Čitav je niz podsticajnih faktora kojim se konkurentne LS služe ne bi li privukle preduzeća, a njihov značaj varira u zavisnosti od vremena i mesta. Dostupnost i lokacija industrijskih parkova kao resursa kojim se omogućava otvaranje novih radnih mesta jedan je od tih faktora. Industrijski parkovi mogu biti korisni instrumenti podsticanja lokalnog razvoja ukoliko su deo sveobuhvatne strategije razvoja i ukoliko su lokalni propisi i zakonodavstvo u oblasti koja ima direktan uticaj na samu lokaciju (planiranje, zaštita životne sredine, imovinsko-pravni odnosi) transparentni i dosledni. Industrijski parkovi namenjeni ekonomskom razvoju uslovljeni su nekretninama (zemljište, zgrade i zemljište, zgrade i ostala nepokretna imovina locirana na odreñenom mestu) i pravima i obavezama (vlasništvo, namena zemljišta) vezanim za te nekretnine. S druge strane, postoje različiti objekti različitih namena – skladišta, proizvodni pogoni, kancelarije, istraživačke i razvojne laboratorije i industrijski parkovi. Industrijska zona (IZ) može se definisati kao planirano i organizovano zemljište naročito opremljeno i izdeljeno, s izdvojenim celinama za puteve, trnsport i komunalne priključke, sa ili bez izgrañenih objekata koji su namenjeni industrijskim delatnostima. Industrijski park (IP) može se osnovati na čitavoj površini industrijske zone ili u jednom njenom delu. Industrijski park je pravno lice u privatnom, javnom ili privatno-javnom vlasništvu, koje preduzećima smeštenim u industrijskom parku nudi posebne usluge, u skladu s njihovim potrebama. Od ključne je važnosti da industrijskim parkom upravlja, odnosno, da ga vodi jedno telo koje ima definisanu nadležnost u pogledu preduzeća-stanara. To telo se stara o kontinuiranom upravljanju industrijskim parkom, o tome da stanari poštuju ograničenja, kao i o detaljnom planiranju u smislu veličine parcela, pristupnih puteva i komunalija. Industrijski parkovi su najčešće locirani u blizini saobraćajnica, naročito tamo gde se susreće više od jednog načina transporta: auto-put, železnica, aerodrom i plovna reka. Donekle ''lakša'' varijanta je kancelarijski park, u kom su smeštene kancelarije i laka industrija, umesto teške industrije. Premda je moguće u opštim crtama navesti zajedničke odlike svih industrijskih parkova, postoji izuzetno širok spektar različitih industrijskih parkova, u zavisnosti od ekonomskog razvitka države, uloge razvojnog planiranja i dostupnosti ulagačkog kapitala. Ima parkova koji su veoma mali (5 ha), smeštenih u ruralnim sredinama. Ima, s druge strane, i izuzetno velikih industrijskih kompleksa, koji se prostiru na više od 100 ha. Brojni industrijski parkovi nude standardna skladišta, zemljište i kancelarijski prostor koji zadovoljava potrebe investitora/stanara. Meñutim, tokom poslednjih 20 godina, pojavili su se specijalizovani tipovi industrijskih parkova. Najčešći modeli industrijskog zemljišta, u zavisnosti od konkretne funkcije, odlika projekta, tipa proizvoda i infrastrukture, jesu industrijski park, logistički park, istraživački park, tehnološki park i inkubator park. Prvi planirani industrijski park izgrañen je 1800. u Mančesteru (Velika Britanija), kada je privatna kompanija “Trafford Park Estates Ltd” kupila 485 ha zemljišta uz mančesterski brodski kanal, uz dokove. Industrijskim parkom, kojim se prostire 55 km železničke pruge, uglavnom je dominirala teška industrija. Taj park je ostao najveći na svetu sve do sredine 20. veka, kada su veće lokacije izgrañene u SAD i Kanadi. Prvi planirani industrijski park u Severnoj Americi otvoren je u Čikagu. Predstavnici kompanije ''Union Stock Yard and Transit Company'' krenuli su u plansko opremanje i razvoj zemljišta u istočnom delu grada kako bi povećali promet. Ovaj park, površine 105 ha bio je lociran 5,5 km od centra grada. Popularnost industrijskih parkova zasniva se na činjenici da njihovo osnivanje često za posledicu ima čitav niz koristi za lokalnu samoupravu ili region. S jedne strane, industrijski parkovi doprinose industrijskom i privrednom razvoju. Meñutim, parkovi razvoju doprinose u kontekstu sveukupne strategije. Bez pravnog okvira kojim se obezbeñuje povoljno poslovno okruženje i bez odgovarajuće infrastrukture i kvalitetne radne snage, ulaganje u industrijski park može biti uzaludno. Važno je razumeti da su industrijski parkovi značajan, ali ne i dovoljan i jedini instrument u privlačenju novih investitora i preduzeća.


7

Slika 1: Industrijski park u širem kontekstu lokalnog ekonomskog razvoja


8

lede neke prednosti industrijskih parkova u industrijskom i ekonomskom smislu: � Promovišu konkurentne privredne grane, a time poboljšavaju stopu zaposlenosti na lokalnom i

državnom nivou, tako što privlače DSI. � Omogućavaju uravnoteženiju proizvodnju i zaposlenost u okviru regiona time što smeštaju industriju u

manje gradove i sela. � Uvode diversifikaciju u ekonomsku bazu, unapreñuju kvalitet i produktivnost. � Podstiču poslodavce da lociraju svoja preduzeća u odreñenim oblastima podsticajnim merama koje

znače manja kapitalna ulaganja i olakšano započinjanje posla. � Uvode ekonomske principe u planiranje investicija u javnu infrastrukturu. � Mogu podstaći efikasniju upotrebu resursa. Primer za to je veoma diversifikovan industrijski park

smešten u blizini tzv. ključne industrije, kao što je fabrika automobila, rafinerija nafte, čeličana ili hemijska industrija. Alternativa je lociranje parka tik uz velike transportne centre, kao što su aerodromi ili raskršća koridora. Cilj je u oba slučaja iskoristiti sinergiju koja nastaje izmeñu preduzeća u okviru parka.

Valjano planirani i opremljeni industrijski parkovi mogu biti katalizatori za efikasnu politiku urbanističkog i regionalnog planiranja. U tom kontekstu oni mogu:

� Promovisati uravnoteženu industrijsku delatnost, čime se sprečava preterana koncentracija industrije u pojedinim gradskim centrima, te podstiče razvoj ekonomske baze u manjim gradovima i, konačno, zaustavlja jednostrana migracija selo – grad.

� Uspostaviti kontrolu nad lociranjem industrije, čime se postiže odvajanje industrijskih od neidustrijskih oblasti u situacijama kada se odlučuje o smeštanju parka u važan deo grada. Ishod je privlačnije i zdravije gradsko okruženje.

Lokalni industrijski park bi trebalo da odslikava ciljeve državnih razvojnih strategija, kao što su: Prostorni Plan Repubike Srbije, Nacionalna strategija ekonomskog razvoja, Strategija suzbijanja siromaštva, Master plan Ministarstva odbrane i Regionalni planovi razvoja. Navedeni dokumenti su mape puta za budućnost, te ukoliko uspete da dokažete kako se vaš IP uklapa u te ciljeve, biće vam lakše da obezbedite podršku vlasti u fazama razvoja IP i privlačenja stranih investicija. Osim što je važan instrument koji koriste lokalne samouprave u Srbiji koje žele da privuku SDI nudeći integrisanu infrastrukturu na jedinstvenom mestu, osnivanje IP omogućava lokalnim samoupravama da kapitalizuju postojeću infrastrukturu. Izdvajanje zemljišta za potrebe osnivanja industrijskog parka za rezultat ima ekonomiju obima, jer omogućava: � Koncentrisanje namenjene infrastrukture u ograničenoj oblasti, što smanjuje troškove obezbeñivanja

infrastrukture po preduzeću. Pod infrastrukturom podrazumevamo železnicu, industrijske koloseke, luke, snabdevanje visokonaponskom energijom, savremene komunikacione kablove, snabdevanje velikim količinama vode i gasa.

� Izdvajanje zemljišta namenjenog industriji od onog namenjenog za stambene objekte kako bi se umanjili uticaji industrije na životnu sredinu i društveni život.

� Zaštitu životne sredine prilagoñenu potrebama konkretne industrije. Glavne prednosti koje industrijski parkovi mogu da ponude potencijalnim investitorima mogu se predstaviti ovako: � Investitor ima koristi od manjeg broja prepreka i nižih troškova izgradnje fabrike, pošto su deo pripremnih

radnji već završili oni koji osnivaju industrijski park. � Investitori imaju pristup zajedničkim resursima i uslugama koje se nude u IP, kao što su voda i struja,

kanalizacija, sakupljanje otpada, vatrogasna služba i služba obezbeñenja. � Što se malih i srednjih preduzeća (MSP) tiče, kolektivni pristup navedenim resursima može biti od

izuzetne važnosti, pošto pojedinačno možda ne bi imali finansijskih kapaciteta da obezbede sve te resurse.

� Konačno, činjenica da se veći broj proizvodnih pogona nalazi u blizini pruža priliku ostvarivanja saradnje izmeñu njih.

S


9

4. KORACI U OSNIVANJU INDUSTRIJSKOG PARKA

Metodologija osnivanja industrijskog parka

Koraci Aktivnosti Izlazni dokument / Rezultat Rok Odgovornost Komentar

1. Donošenje odluke

Na osnovu Strateškog plana za LER, uz neophodan konsenzus zajednice, usvajanje od strane Skupštine LS

Zvanična odluka o osnivanju IP

1 mesec po usvajanju SP za LER od strane Skupštine opštine

Gradonačelnik / Savet za ekonomski razvoj (SER)

Analiza potražnje

2. Imenovanje Radne grupe za osnivanje IP

Imenuje je gradonačelnik (pomoćnik gradonačelnika zadužen za privredu, šef Kancelarije za LER, načelnik Odeljenja za urbanizam. načelnik Odeljenja za finansije, direktor Direkcije za izgradnju grada, direktori JKP)

Imenovana radna grupa (RG)

2 nedelje

Gradonačelnik / KLER

Znanje, iskustvo i stručnost u oblasti LER, urbanizma i finansija

3. Studija izvodljivosti

Studija izvodljivosti će definisati lokaciju, ispitati tržište i finansijske potrebe, i preporučiti najbolji finansijski model

Završena studija izvodljivosti

3 meseca

Spoljni konsultant i/ili javno preduzeće

4. Procena lokacije

Preliminarna procena lokacije (grinfild/braunfild): 4.1.1. Grañevinsko zemljište (GZ) 4.1.2. Privatno zemljište (poljoprivredno) koje treba preregistrovati kao GZ 4. 2. Procena Generalnog Plana (GP) (promene važećeg GP i/ili priprema i usvajanje novog) 4.3. Detaljno planiranje

Urbanistička i imovinska dokumentacija pripremljena u skladu sa zakonom kao osnova izgradnje IP

2 godine

JKP / Direkcija za izgradnju / Odeljenje za urbanizam / KLER

5. Upravljanje industrijskim parkom

5.1. Šef KLER je odgovoran za upravljanje IP u saradnji s Direkcijom za izgradnju, Odeljenjima za urbanizam i imovinsko-pravne poslove 5.2. Industrijski park – Postojeće JP može biti nadležno za upravljanje IP ili se može osnovati novo JP u ovu svrhu

Uspostavljena uprava IP

3 meseca

Gradonačelnik / Skupština LS / Poslovna zajednica

Radna grupa će biti zadužena za razvoj IP i definisaće model upravljanja IP. Organ uprave IP će biti odgovoran za pitanja marketinga i funkcionisanja

6. Kupovina zemljišta i/ili predugovori s privatnim vlasnicima i/ili ugovori s privatnim investitorima

Ako opština ne poseduje zemljište: 1. Opština mora da kupu zemljište preko Direkciju za izgradnju, ili 2. Opština mora da pripremi i potpise predugovore, ili 3. Opština mora da pripremi i potpiše ugovore s privatnim investitorima

Pribavljeno zemljište za IP

6 meseci

Gradonačelnik / Radna grupa za IP / KLER / Odeljenje za imovinsko-pravne poslove

LS mora da pripremi kriterijume za kupovinu zemljišta

7. Priprema projekta za infrastrukturno opremanje IP

Tehnička i vizuelne priprema projekta 1. Definisati i pripremiti model budućeg IP i odrediti parcele za velike, srednje i male stanare 2. Definisati i pripremiti infrastrukturu (voda, kanalizacija, putevi, grejanje, osvetljenje, gas, struja, telekomunikacije, internet, parking)

Pripremljena tehnička i projektna dokumentacija

5 meseci

Republička i lokalna JKP / Direkcija za izgradnju / Odeljenje za urbanizam

8. Izgradnja

infrastrukture u IP

U studiji izvodljivosti će biti definisani finansijski resursi za opremanje IP primarnom infrastrukturom

Izgrañena infrastruktura u IP

8 meseci

Republička i lokalna JKP / Direkcija za izgradnju / Grañevinska preduzeća

Potencijalni finansijski resursi su: 1. Budžet grada / opštine 2. Krediti od komercijalnih banaka 3. Budžet repubublike (npr. NIP) 4. Privatni kapital 5. Donatori (npr. EU IPA fondovi)

9. Sertifikacija IP

Cilje je osmisliti, pripremiti i oceniti "standardni" IP koji se može ponuditi na tržištu investicija. IP će biti ocenjivan i sertifikovan sa stanovišta investitora, odnosno, njegovih tehničkih i finansijskih potreba (troškovi, olakšice, infrastruktura)

Sertifikacija IP

2 meseca

Spoljni konsultant / SIEPA / MERR /

Poslovna zajednica

10. Marketing i

promocija IP

Šef KLER je odgovoran za upravljanje i marketing IP u saradnji s Direkcijom za izgradnju, Odeljenjima za urbanizam i imovinsko-pravne poslove KLER (Marketing, Internet stranica, brošure, sajmovi, kontakti s investitorima i lokalnom poslovnom zajednicom, priprema paketa olakšica, itd.) Direkcija za izgradnju (Odabir IP, zoniranje, izgradnja, razmatranje neophodne infrastrukture s investitorima, itd.) Odeljenje za imovinsko-pravne poslove (pravna pitanja, priprema i potpisivanje ugovora)

Redovne aktivnosti na promociji i marketingu IP

Kontinuirani proces

KLER u saradnji s Direkcijom za izgradnju i Odeljenjima za urbanizam i imovinsko-pravne poslove


10

5. METODOLOGIJA

etodologija osnivanja industrijskih parkova je grafički prikazana na slici 2.

Slika 2: Grafička šema metodologije osnivanja industrijskih parkova

M


Sledi koncizan opis koraka, uloga i zadataka osoba i institucija odgovornih za osnivanje industrijskog parka

1. Korak: Donošenje odluke

snovni cilj svake lokalne samouprave koja investira u izgradnju industrijskog parka jeste privlačenje velikog investitora u industriju (savremena, laka proizvodnja zasnovana na

novim tehnologijama), ili investitora koji se bavi uslugama vezanim za proizvodne procese. Odluka o tome mora biti zasnovana na postojanju potražnje za industrijskim parkom u samoj zajednici. Ukoliko takva potreba postoji, sledeći korak je odluka o tipu IP koji će biti osnovan. Odluka mora biti deo sveoubuhvatne strategije LER kako bi imala pozitivan ishod. (Prilog I) Analiza potražnje, odnosno, potrebe predstavlja integralan deo sveobuhvatne pripreme Strategije za LER i zasniva se na objektivnoj proceni ekonomskih odlika lokalne zajednice, kao i njenog mesta u okviru regionalne privrede. Analiza potražnje se mora usredsrediti na dva ključna zadatka: 1) analiza demografske i privredne strukture i fizičkog okruženja zajednice, i 2) procena postojećeg poslovnog okruženja u zajednici kroz anketu o mišljenju privrednog sektora. Prvi zadatak zahteva korišćenje redovno objavljivanih podataka u cilju utvrñivanja odlika lokalne ekonomije i postojećih trendova. Drugi podrazumeva anketiranje najvećih poslodavaca i privrednika kako bi se stekao uvid u konkretne prednosti i nedostatke lokalnog poslovnog okruženja. Analiza potražnje će potvrditi realnu tržišnu potražnju za industrijskim parkovima, a biće osmišljena tokom pripreme Strategije za LER. U onim zajednicama u kojima ne postoji strategija LER, analiza potražnje mora biti kompletirana pre preduzimanja bilo kog narednog koraka (na primer, pisma o namerama potencijalnih investitora, zahtevi lokalne poslovne zajednice za obezbeñivanje infrastrukturno opremljenih lokacija po povoljnim cenama, anketa o mišljenju poslovnog sektora, itd.). (Prilog II) Na ovom mestu treba navesti i na koji način je odluka doneta. O tome je već bilo reči u uvodnom delu, ali nije zgoreg ponoviti. Treba objasniti i šta je analiza potražnje i, ukoliko analiza nije deo sveobuhvatne Strategije za LER, objasniti kako se ona sprovodi. Kao rezultat procesa donošenja odluke, skupština grada / opštine treba da usvoji strateški plan u kojem je opisan tip IP koji lokalna vlast ima nameru da osnuje, kao i tip investitora kojima će ga ponuditi. Makar u grubim crtama moraju biti navedeni neophodni finansijski, ljudski i organizacioni resursi. Kada se donese odluka da se u odreñenoj oblasti izgradi novi industrijski park, podsticaj može doći iz nekoliko pravaca. Može se raditi o:

� projektu koji sprovodi javni sektor kao deo plana razvoja, ili � privatnoj inicijativi.

Ukoliko je IP privatni projekat, troškovi izgradnje infrastrukture na samoj lokaciji moraju biti pokriveni od strane privatnog investitora. Pored podsticajnih mera, koje su instrument kojim LS privlači investicije, ukoliko je IP projekat javnog sektora, opštinske vlasti su odgovorne i za infrastrukturu. Rok: 1 mesec

O


2. Korak: Imenovanje radne grupe za industrijski park

ovoj fazi projekta veoma je važno da bude oformljen projektni tim u koji će biti uključeni stručnjaci iz raznih oblasti, pošto utvrñivanje opravdanosti osnivanja IP zahteva čitav niz

veština i znanja. Sprovoñenje projekta zahteva blisku saradnju i koordinaciju lokalnih i republičkih institucija, koje su odgovorne za projekat. Tim koji mora biti menovan od strane gradonačelnika / predsednika opštine kao privremeno savetodavno telo trebalo bi izmeñu ostalog čine (Prilog III):

� Pomoćnik gradonačelnika / predsednika opštine zadužen za privredu � Šef KLER � Šef Odeljenja za urbanizam � Šef Odeljenja za finansije � Direktor Direkcije za izgradnju � Direktori javnih komunalnih preduzeća � Predstavnici lokalne poslovne zajednice

Radna grupa će se sastajati redovno i svaku važnu odluku doneće u skladu sa standardima struke. Rok: 2 nedelje

3. Korak: Studija izvodljivosti (tržišna i finansijska analiz a) ržišna i finansijska analiza je ključna komponenta u razvoju industrijskog parka. Služi kako bi se procenio razvojni potencijal i utvrdila lokacija za sam industrijski park. Ukoliko su

projekcije potražnje preambiciozne, vrlo je verovatno da će zemljište i objekti biti nedovoljno iskorišćeni. To će dalje dovesti do finansijskih poteškoća. Stoga kvalitetna studija izvodljivosti mora da se usredsredi na okruženje u kom će IP funkcionisati, više nego na sam IP. Analiza treba da da zaključak o idealnoj kombinaciji lokacije, veličine i tipa IP, kao i o odabiru željene industrije. Takoñe, ova analiza treba da ukaže na uticaj na životnu sredinu, kao i na postojanje industrijskih parkova u blizini. Prvi korak u procesu planiranja novog IP jeste definisanje potencijalnih klijenata, odnosno, preduzeća (stanara), što bi trebalo da se zasniva na sveobuhvatnom ispitivanju tržišta, koja podrazumeva:

� analizu privredne baze (opšti trendovi koji utiču na državnu, regionalnu i lokalnu ekonomiju, nivo razvijenosti preduzetništva, itd.),

� društveno-ekonomsku analizu date oblasti (dostupnost radne snage, lokalni resursi, društvena infrastruktura, itd.),

� pitanja zaštite životne sredine (procena uticaja na životnu sredinu), � projekciju potražnje za industrijskim objektima, i � projekciju učinka projekta na tržištu na osnovu trendova apsorpcije.

U slučaju da je projekat od državnog ili regionlanog značaja, te da podrazumeva potrebu da se u datu oblost dosele novi radnici, važno je proceniti i potencijalne društveno-ekonomske uticaje svakog IP. Priliv radnika u jedan region može izvršiti pritisak na lokalnu infrastrukturu – stanovanje, transport, bolnice, škole. Veoma je važno proceniti da li će buduća povećana potražnja za stambenim prostorom i uslugama biti zadovoljena i, ukoliko neće, kako će lokalne vlasti odgovoriti na taj izazov.

U

T


Značajan element ovog procesa jeste donošenje finansijske odluke koja se zasniva na tome da li je planirana investicija finansijski izvodljiva. Ovaj tip studije je obavezan i naziva se studija izvodljivosti. Studija izvodljivosti se definiše kao procena ili analiza potencijalnog uticaja predloženog projekta ili programa. Sprovodi se kako bi se donosiocima odluka pomoglo da utvrde da li odreñeni projekat ili program treba sprovoditi ili ne. Studija daje odgovore na 4 značajna pitanja:

� Koliko kapitala treba izdvojiti za kupovinu zemljišta i koliki su tekući troškovi? � Na koji način se mora utvrditi cena finalnog proizvoda i kolike su cene u okviru date

tržišne strukture? � Koji tip strukture kapitala i finansiranja će biti potreban? � Koliki će biti profit i da li je on dovoljan u pogledu rizika koji postoje?

Važna tehnika kojom se procenjuju potencijalni društveno-ekonomski uticaji naziva se analiza troškova i koristi (ATK). Radi se o postupku poreñenja ukupnih očekivanih troškova i ukupnih očekivanih koristi jedne ili više aktivnosti, kako bi se odabrala najbolja ili najisplativija opcija. Ovaj postupak podrazumeva monetarne proračune početnih troškova naspram očekivanog prinosa. Spoljni konsultanti i lokalna JKP moraju biti odgovorni za prikupljanje podataka i pripremu ATK. ATK daje odgovore na tri značajana pitanja: 1) Da li projekat/investicija “ima smisla”? 2) Koja je najbolja alternativa projektu/investiciji? 3) Da li najbolji projekat/investicija donosi više koristi nego troškova? Tačnost ishoda ATK zavisi od tačnosti procene troškova i koristi. Analiza izvodljivosti se mora obaviti pre nego što se preuzmu bilo kakve obaveze po pitanju projekta. Rok: 3 meseca

4. Korak: Procena lokacije aredni korak podrazumeva procenu lokacije za industrijski park. Sa stanovišta investitora i zajednice, odabir najpogodnije lokacije za planirani tip industrijskog parka od ključne je

važnosti za uspeh projekta. Industrijski parkovi su najčešće locirani u blizini saobraćajnica, naročito tamo gde se susreće više od jednog načina transporta: auto-put, železnica, aerodrom i plovna reka. Donekle ''lakša'' varijanta je kancelarijski park, u kom su smeštene kancelarije i laka industrija, umesto teške industrije. Postoje dva osnovna tipa lokacija koja se na lokalnom nivou mogu pripremiti za ove namene: a) "Grinfild" – na kojima se može graditi po principu ''ključ u ruke'', i b) "Braunfild" – napuštene industrijske lokacije Neki IP su veoma mali (5 ha) i locirani u ruralnim područjima. Drugi su izuzetno veliki industrijski kompleksi i pokrivaju više od 100 ha. U centralnoj i istočnoj Evropi se lokalne samouprave danas uglavnom bave pripremom grinfild lokacija, površine od 10 go 30 ha, u kojima preduzeća zapošljavaju izmeñu 500 i 2000 radnika (prosek je trenutno izmeñu 40 i 60 zaposlenih po ha). Prema nameni, IP se mogu klasifikovati kao razvojni, inovativni i relokacioni.

N


� Razvojni – s ciljem unapreñenja i podizanja nivoa industrijske aktivnosti na datom

području � Inovativni – s ciljem uvoñenja novih privrednih grana u najčešće zaostala područja � Relokacioni – s ciljem preseljenja industrijskih pogona (na primer, iz razloga zaštite

životne sredine) iz urbanih sredina. Namena zemljišta mora biti industrijska. Pošto su LS nadležne za proces urbanističkog planiranja, može se odabrati i pogodno poljoprivredno zemljište, a da se kasnije namena tog zemljišta promeni. Podrazumeva se da lokacija mora biti u skladu s GP , ili da će se usvojiti izmene plana. Najvažnije je da lokacija za IP bude označena kao industrijsko zemljište, pošto u suprotnom to znači da se važeći GP mora menjati. Uprava / odeljenje za planiranje i izgradnju trebalo bi da pripremi planove detaljne regulacije, u saradnji sa KLER – om, Direkcijom za izgradnju i nadležnim JKP. Pored urbanističkih, postoje i ekonomski i drugi faktori koje treba uzeti u obzir pri odabiru lokacije za IP: 1. Površina lokacije mora biti primerena budućoj potražnji za prostorom. Pošto se industrijski kompleksi grade tokom nekoliko godina i u fazama, treba odabrati lokaciju uz koju postoji slobodno zemljište za eventualno proširenje u budućnosti. 2. Vlasnička struktura – LS bi trebalo da bude vlasnik zemljišta. Lokacija može biti i u privatnom vlasništvu, ali zemljište u vlasništvu nepoznatih vlasnika, preduzeća u stečaju ili desetina različitih vlasnika nije dobar izbor pošto za njihovu kupovinu treba dosta vremena. 3. Odlike zemljišta – na primer, zemljište namenjeno proizvodnji trebalo bi da ima: a) Pogodne karakteristike (blaga padina koja olakšava odvod, pogodne geofizičke uslove za temelje):

� Dobar pristup naseljenom mestu, glavnim saobraćajnicama, železnici i aerodromima, � Adekvatna snabdevenost vodom, � Pouzdano snabdevanje električnom energijom, gasom, daljinskim grejanjem i

telekomunikacijama, � Mogućnost izgradnje novog ili priključenja na postojeći sistem prerade otpadnih voda, � Pouzdan sistem prikupljanja čvrstog otpada.

b) Treba uzeti u obzir i ekološke faktore:

� Odabrati lokacije na kojima se uticaj na životnu sredinu može svesti na minimum, te izbegavati lokacije na kojima se može pričiniti velika ekološka šteta,

� Poljoprivredno zemljište se često uzima za izgradnju IP, zato što je ravno i nema prethodnih negativnih uticaja na životnu sredinu (nafte ili teških metala). Ekonomske prednosti sa stanovišta investitora u ovom slučaju su, meñutim, suprotstavljene negativnim posledicama gubitka obradivog zemljišta. Takoñe, može se očekivati i da proces izdavanje dozvola traje jako dugo, kao i izgradnja neophodne infrastrukture, koja najčešće nije odmah dostupna.

Rok: 2 godine


5. Korak: Upravljanje industrijskim parkom pravljanje industrijskim parkom je kombinacija odnosa s javnošću, marketinga, administracije, održavanja infrastrukture, razvoja novih proizvoda i prodaje zemljišta.

Upravljanje IP obično prati program u tri faze. Prvo se uspostavlja koordinacija izmeñu planiranja grañevinskih radova i vremenskog okvira. Zatim, period apsorpcije najviše zavisi od ritma prodaje i izdavanja, kao i od visine cena. Konačno, poslednja faza se tiče upravljanja dugoročnim investicijama, što podrazumeva redovno utvrñivanje stanja. Postoje dve varijante uspostavljanja uprave nad IP: 5.1.1. Šef KLER je odgovoran za upravljanje IP u saradnji sa svim relevantnim institucijama LS (Javno Komunalna Preduzeća, Odeljenje za urbanizam, Odeljenje za imovinsko-pravna pitanja, itd.). KLER bi trebalo da vodi pregovore s potencijalnim investitorima. (Prilog IV) KLER takoñe treba da osmisli kriterijume i uslove koji će biti uneti u ugovore s investitorima, ukoliko LS upravlja zemljištem (na primer, investitori se obavezuju da će u odreñenom roku uložiti odreñeni iznos). (Prilog V). Jedna od obaveza KLER jeste i osmišljavanje paketa podsticajnih mera, odnosno, olakšica za investitore. Olakšice se predlažu rukovodstvu LS i, po odobrenju, daju na usvajanje skupštini LS. Sprovoñenje različitih aktivnosti u pogledu privlačenja direktnih SDI čini KLER idealnim subjektom za upravljanje industrijskim parkom. (Prilog VI) Dodatnu mogućnost pružanja kvalitetnih usluga stanarima IP jeste osnivanje poslovnog udruženja. Ideja vodilja takvog udruženja investitora u okviru jednog IP jeste prepoznavanje zajedničkih interesa i potreba, te sklapanje kolektivnihh ugovora sa KLER. To podrazumeva pružanje čitavog niza usluga svim preduzećima u IP. Ovaj model značajno umanjuje operativne troškove koje snosi svako preduzeće pojedinačno (uklanjanje otpada, prevoz radnika i robe, zajednička ishrana, itd.).

ODGOVORNOSTI

KLER

Priprema paketa olakšica, marketing i promocija, koordinacija aktivnosti lokalnih i republi čkih institucija

Direkcija za izgradnju i JKP Odabir lokacije za IP, planiranje, izgradnja, pregovori s investitorima o infrastrukturi, itd.

Odeljenje za imovinsko-pravne poslove

Priprema i potpisivanje ugovora

Odeljenje za urbanizam Dozvole za izgradnju, urbanisti čki i tehni čki uslovi, itd.

5.2. Industrijski park predstavlja kompleks zemljišta i objekata, planiran za razvoj privrede. Svrha mu je da pružanjem usluga i obezbeñivanjem infrastrukture olakša obavljanje odreñenih zadataka. Industrijski parkovi mogu biti samo oni kompleksi zemljišta koji su pod kontrolom Upravljača (JKP ili privrednog društva) i na kom Upravljač stanarima pruža dodatne usluge. Upravljač može biti domaće privredno društvo ili podružnica domaćeg ili stranog društva koje je vlasnik i/ili dugoročni zakupac zemljišta u IP, te koje upravlja IP tako što prodaje i/ili izdaje zemljište i objekte. Rok: 3 meseca

U


6. Korak: Pribavljanje zemljišta i/ili predugovori s privat nim vlasnicima i/ili ugovori s privatnim investitorima

(Opcioni korak – ukoliko LS ne kontroliše zemljište u IP)

dealno industrijsko zemljište je u vlasništvu LS, koja ga može ponuditi investitorima. Ali u praksi, zemljište namenjeno za IP je često u vlasništvu jednog ili više privatnih vlasnika i zato

mora prvo mora biti obavljena kupovina zemljišta. Logično je da je proces kupovine utoliko komplikovaniji što je više vlasnika. Takoñe, tu je i mogućnost pregovora i kupovine vojnog zemljišta i objekata (kasarni, aeorodroma, skladišta, poligona, itd.) koje se može infrastrukturno opremiti i ponuditi investitorima. LS ponekad odluče da koriste usluge posrednika tokom postupka nabavke, kako bi pregovori bili što diskretniji i fleksibilniji. Predugovori se s vlasnicima potpisuju kako bi se postigla garancija da će svi vlasnici prodati svoje zemljište, odnosno, da LS na kraju neće doći u situaciju da poseduje zemljište bez ključne parcele (najčešće one u sredini). Dobra studija izvodljivosti treba da pokaže maksimalnu cenu zemljišta koju LS može da priušti. Očigledno je da svim vlasnicima mora biti ponuñena ista cena, inače mogu nastati ozbiljni problemi. U ovom koraku implementacije projekta, gradonačelnik / predsednik opštine, radna grupa za IP i odeljenje za pravno-imovinske poslove moraju biti aktivno uključeni. Rok: 6 meseci

7. Korak: Priprema projekta za infrastrukturno opremanje IP ada se utvrdi tip i lokacija IP, sledeći korak jeste projektovanje infrastrukture (Prilog VII). Premda se u tradicionalnoj literaturi navode fraze kao što je ''industrijski objekti treba da

budu projektovani tako da zadovoljavaju potrebe same industrije'', vrednost industrijske lokacije će se povećati ukoliko se u obzir uzmu i drugi faktori. Na primer, ukoliko je park projektovan tako da su na minimum svedeni negativni uticaji na okolinu, a uslovi rada podrazumevaju optimalan nivo zaštite zdravlja radnika i stanovništva, dugoročno će i sama vrednost lokacije porasti. U ovoj fazi investitor mora da donese nekoliko važnih odluka:

• Odlučiti o tome kako će biti organizovan transport do i / ili unutar IP. Čak i tamo gde postoji put uz lokaciju, moraju se isplanirati putevi unutar IP, kako bi se odgovorilo na pojačanu frekvenciju kamionskog saobraćaja.

• Odlučiti o veličini i rasporedu pojedinačnih parcela unutar parka. Obično se dve trećine

površine odvaja za velike investitore, dok se jedna trećina rezerviše za mala i srednja preduzeća. Ipak, studijom treba predvideti mogućnost spajanja parcela.

• Odlučiti o neophodnom infrastrukturnom opremanju lokacije. Ovo nije jednostavan

zadatak, pošto investitor ne želi da potroši više novca nego što je neophodno, a istovremeno ne sme da potceni potrebe preduzeća koja će se useliti u park. Postoje odreñeni standardi za procenu i planiranje, kao što je 0,2 - 1 MWh po hektaru ili 50 - 100 m3 gasa po hektaru, ali se oni moraju uskladiti s lokalnim uslovima i očekivanjima i potrebama.

I

K


Na osnovu ovih odluka, treba pripremiti idejni projekat IP i tehnički projekat za infrastrukturno opremanje lokacije. Zatim, LS u saradnji s republičkim institucijama treba započeti postupak izdavanja lokacijskih i grañevinskih dozvola u što kraćem vremenskom roku. Ovo je možda prvi trenutak kada pregovori s investitorima mogu da počnu i da budu svrsishodni. Rok: 5 meseci

8. Korak: Izgradnja infrastrukture u industrijskom parku aredni i najvažniji korak jeste izgradnja industrijskog parka. Postoje dve opcije kada se odlučuje o tome u kom trenutku će se početi s igradnjom.

� Pojedine LS pripreme svu tehničku dokumentaciju (uključujući pomenute dozvole) i

čekaju da se pojavi prvi investitor. Čim se potpiše ugovor s investitorom, što znači da se infrastruktura može prilagoditi njegovim potrebama, kreće se s grañevinskim radovima.

� Neki investitori smatraju da ova procedura previše traje (kod velikih lokacija ponekad treba da proñe i do 12 meseci da bi se sva infrastruktura dovela i priključila) te im više odgovara već infrastrukturno opremljeno zemljište. Iz tog razloga se ponekad kreće u infrastrukturno opremanje lokacije bez čekanja na konkretnog investitora. Ukoliko se odabere ova opcija, cena infrastrukture mora biti uračunata u cenu zemljišta, pošto LS snosi kapitalne troškove koji neće biti pokriveni prinosom odmah.

Ova odluka uglavnom zavisi od sredstava koji su na raspolaganju lokalnoj samoupravi i/ili privatnom sektoru, kao i od potencijalnih kreditora, donatorskih i sredstava kojima raspolaže republička vlada (pojedine države daju bespovratnu pomoć za izgradnju infrastrukture na industrijskim lokacijama samo ukoliko postoji poznati investitor). Lokalna i republička javna i javno komunalna preduzeća i grañevinske firme treba da budu odgovorne za izgradnju infrastrukture u IP. Svi pomenuti problemi s finansiranjem mogu se izbeći ukoliko LS pronañe privatnog investitora koji će upravljati izgradnjom i prodajom IP. Ovo rešenje je za LS najisplativije, premda LS u tom slučaju gubi kontrolu nad procesom privlačenja investitora, što dalje znači da se ne mogu koristiti finansijske olakšice, kao što je npr. subvencionisana cena zemljišta. To obično znači da u nedovoljno razvijenim područjima šanse za privlačenje investitora postaju minimalne (pošto je jako mali broj investitora koji bi se odlučili za takva područja) a čak i veoma privlačne lokacije podrazumevaju dugo čekanje na investitore i otvaranje novih radnih mesta ukoliko se odluče za ovu opciju. Rok: 8 meseci

N


9. Korak: Sertifikacija industrijskog parka ilj procene i sertifikacije industrijskog parka jeste pružanje uvida lokalnoj samoupravi u prioritete efikasnog upravljanja resursima (javnim ili privatnim) u kontekstu investiranja u IP.

Cilj je pripremiti, izgraditi i oceniti "standardni" industrijski park koji može biti ponuñen na tržištu investicija. Lokalne samouprave žele da privuku investitore i trude se da stvore najbolje uslove na investicionom tržištu Srbije. Pošto IP nije izgrañen do te mere da može odmah biti ponuñen investitorima, lokalne samouprave žele da utroše odreñena javna sredstva da bi ga pripremile za tu svrhu. Sledeća grupa kriterijuma je data kao osnovni preduslovi za odabir odlika neophodnih za dalju procenu:

� Veličina – zemljište mora biti površine od najmanje 3,5 ha. Takva lokacija omogućava izgradnju objekata, svih dodatnih pogodnosti (parking, ulica, rampi. tehničke opreme) i eventualni razvoj u budućnosti. Površina od 3,5 ha korespondira s oko 200 novih radnih mesta.

� Vlasništvo – zemljište ne bi trebalo da bude u vlasništvu većeg broja subjekata, niti da bude aktivno korišćeno od strane pojedinih vlasnika. Nijedan vlasnik ne sme biti predmet upravnog postupka ili bankrotstva.

� Teren – ovo nije najstroži kriterijum, ali nepogodnosti terena (kosine, podzemne vode, rizik od poplava) uvećavaju troškove izgradnje.

� Izgrañeno područje – ni ovo nije najstroži kriterijum, ali čak i delimična zauzetost od strane neindustrijskih objekata čini da je izgradnja parka u sledećih 5 godina skoro nemoguća.

Jedan od ciljeva jeste i odabir prioritet, kako bi se oni uskladili s potrebama investitora, definisanim od strane republiških institucija, npr. SIEPA. Ukoliko se lokacija nañe na spisku ponude SIEPA, šanse za privlačenje investitora su povećane. Lokacije koje ne ispunjavaju osnovne uslove SIEPA (kao što je veličina) biće predmet investiranja prema drugačijim parametrima. Industrijski parkovi će biti procenjivani sa stanovišta investitora, dok će neke opštije odlike, kao što je lokacija parka u okviru grada, biti sagledavane u kontekstu potreba LS. Stanovište investitora je prioritetno, pošto jedino ukoliko postoji interes investitora ima smisla da LS troši sredstva. Kada se lokacije sagledavaju sa stanovišta njihovog razvoja, u obzir se uzima kapacitet infrastrukture i saobraćajni pristup. Ostali uslovi, kao što je konfiguracija tla ili neophodna nabavka zemljišta, takoñe se uzimaju u obzir. Cilj ovog postupka jeste da ocenjivanje IP pokaže da su ispunjeni standardni uslovi da se lokacija ponudi na tržištu investicija. (Prilog IX) Rok: 2 meseca

C


10. Korak : Marketing i promocija industrijskog parka ’ obzirom da postoji jaka konkurencija meñu zemljama koje žele da privuku direktne strane investicije (DSI), marketing IP počinje čim se prvi put uzme u razmatranje ideja o investiranju

u jednu takvu lokaciju. Preduzeća koja spadaju u ciljnu grupu variraće u zavisnosti od odabranog tipa IP i koncepta marketinga.. Kada se potpuno osmisli koncept IP i preduzeća počnu da pokazuju zainteresovanost za lociranje u IP, na red dolaze kriterijumi za prijem preduzeća. Faktori koji najviše utiču na odluku o prijemu jesu:

� da li je novo preduzeće kompatibilno s postojećim ili planiranim privrednim razvojem na toj lokaciji;

� nivo i tip tehnologije koji se u preduzeću koristi; � broj radnih mesta koja će se otvoriti; � upotreba lokalnih resursa (obrazovanje, pomoćne usluge, itd.)

Prema ovim kriterijumima odreñuje se i prodajna cena i naknade za druge usluge (niže cene poželjnijim investitorima) u standardnom IP. Valjan razvoj IP podrazumeva i odreñeni stepen kontrole nad aktivnostima investitora, kako bi se obezbedilo da se investitori ponašaju u skladu s planom razvoja IP. Ta kontrola se može zasnivati na odreñenim uslovima koji mogu biti integralni deo dozvole ili ugovora:

� ograničenje tipova aktivnosti � ograničenje grañevinskih uslova � parking � skladišta � zagañenje � bezbednost

KLER mora biti odgovorna za promociju IP kroz marketing lokacije, Internet stranicu, brošure, sajmove, kontakte s investitorima i lokalnom poslovnom zajednicom, pripremu paketa olakšica, itd. (Prilog VIII) Rok: Kontinuirani proces

S


6. PREPORUKE I ZAKLJU ČCI

ndustrijski parkovi su jedan od instrumenata za privlačenje DSI i, kao takvima, potrebna im je snažna podrška zvaničnika LS kao i lokalnih interesnih grupa. IP dolazi kao odgovor na

potrebu za opremljenim industrijskim zemljištem. Industrijski park ima direktnu ulogu u procesu otvaranja novih radnih mesta. Cilj je da se obezbedi adekvatna grañevinska lokacija i olakšice kako bi se privukli strani i domaći investitori. Kao instrument za otvaranje novih radnih mesta, IP su preduslov za privlačenje pojačane privredne aktivnosti. Kada se osnuju, moraju biti promovisani u okviru kontinuiranog procesa. Marketing potencijala lokalne ekonomije može biti vrlo koristan i preporučljiv instrument kada se odgovarajuća infrastruktura ponudi u kombinaciji s olakšicama. Industrijski parkovi odaju utisak proaktivne lokalne uprave, spremne da sarañuje s poslovnom zajednicom kako bi stvorila konkurentno lokalno tržište, poboljšala stopu zaposlenosti i stvorila povoljno poslovno okruženje. Sprovoñenje projekta IP daje najbolje rezultate kad je povezan sa drugim tehnikama za lokalni ekonomski razvoj konkurentnom i efikasnom politikom upravljanja grañevinskim zemljištem i promocijom preduzetničkog duha.

7. KONTAKTI THE URBAN INSTITUTE (UI), AGENCIJA KOJA SPROVODI US AID PROGRAM PODSTICAJA EKONOMSKOM RAZVOJU OPŠTINA (MEGA) Begrad: Osmana ðikića 3, Tel: +381 11 2071 900, fax: +381 11 2071 950 Niš: TPC Dušanov Bazar, kula 301 A, Tel: +381 18 257 760, fax: +381 18 257 491 (www.mega.ui-serbia.org / e-mail: [email protected]) Jovica Damnjanovi ć, zamenik šefa tima za lokalni ekonomski razvoj e-mail: [email protected] / Cell +381 (0) 63 10 - 74 - 569 Tamara Dun ñerovi ć, savetnik za privlačenje investicija i razvoj radne snage / tim za lokalni ekonomski razvoj e-mail: [email protected] / Cell +381 (0) 63 249-313 Dušan Vasiljevi ć, šef tima za pravne reforme e-mail:[email protected] / Cell +381 (0) 63 377 - 346 Tatijana Pavlovi ć - Križani ć, zamenica šefa tima za pravne reforme i viši savetnik za reforme e-mail: [email protected] / Cell +381 (0) 63 10 - 74 – 596 Bora Obradovi ć, viši savetnik za investicione projekte / tim za jačanje kapaciteta opština e-mail: [email protected] / Cell + 381 (0) 63 384 - 960

I


8. PRILOZI Prilog I Industrijski parkovi u gradskim / opštinskim strateškim planovima -

Subotica i Prokuplje Prilog II Studija slučaja - Grad Loznica Prilog III Radna grupa za industrijski park - Grad Loznica Prilog IV Upitnik o infrastrukturnim potrebama investitora - Opština Inñija Prilog V Model ugovora sa investitorom – Grad Užice Prilog VI Model paketa podsticajnih mera - Grad Kragujevac Prilog VII Vizuelni prikaz industrijskog parka - Grad Zrenjanin Prilog VIII Primer uspešne promotivne aktivnosti za industrijski park - Inñija i Zrenjanin Prilog IX Model kontrolne liste za evaluaciju industrijskog parka


Prilog I: Industrijski parkovi u gradskim / opštins kim strateškim

planovima - Subotica i Prokuplje (Izvod iz Strateškog plana opštine Prokuplje)

Ključno pitanje C: PRIVLAČENJE INVESTICIJA - Priprema odgovarajuć ih lokacija, unapreñenje

kvalifikacija radne snage i razvoj turizma u cilju privlačenja investicija, kroz unapreñenje rada lokalne samouprave,

marketing i promociju -

U današnjoj ekonomiji spoljne investicije su postale izuzetno značajne. One ne samo da unose neophodna finansijska sredstva u lokalne ekonomije, nego i nove menadžerske veštine, inovacije, tehnologije, nova tržišta i nove poslovne šanse za lokalna mala i srednja preduzeća (MSP). U isto vreme, ova oblast je vrlo konkurentna i zemlje, regioni i gradovi nude sve moguće vrste podsticaja kako bi pridobili nove investitore. Tehnička infrastruktura, postojanje objekata i dobro pripremljenih lokacija za novu izgradnju, raspoloživost kvalifikovane radne snage, poslovna klima, imidž, kvalitet i pružanje opštinskih usluga predstavljaju komponente sposobnosti da se privuku spoljne investicije. Na sposobnost privlačenja novog kapitala u lokalnu ekonomiju takoñe direktno utiče uspeštnost efektne marketinške i promotivne strategije koju obezbeñuje poseban lokalni tim. Kad se govori o privlačenju investicija, treba takoñe naglasiti da se veliki broj stanovništva Opštine nalazi na radu u drugim delovima Srbije, pre svega u Beogradu, a i u inostranstvu, i da treba pripremiti mere i aktivnosti, koje treba da ih motivišu da investiraju u Opštinu. Program aktivnosti će se pripremiti nakon što se u kontaktima sa grañanima koji rade van Opštine sagledaju glavne prepreke koje postoje, kao i dodatne mere koje bi mogle da ih stimulišu da ulažu i investiraju. Privlačenje direktnih stranih investicija biće jedan od prioriteta strategije lokalnog ekonomskog razvoja opštine Prokuplje, i treba da se oslanja na sledeće elemente:

� Povoljno poslovno okruženje. Osnivanje novih i rast postojećih preduzeća i radnji, kao i dolazak stranih investicija, su kritični elementi ubrzanja razvoja kako Srbije tako i opštine Prokuplje. Stoga, na nivou lokalne samouprave treba da se uspostavi sistem mera koje treba da reše identifikovane probleme vezano za procedure, troškove osnivanja i poslovanja privrednih subjekata i da obezbedi ubrzanje procedura prilikom izdavanja grañevinskih dozvola.

Takoñe, treba razviti i sistem podsticaja, pre svega iz domena lokalnih komunalnih taksi, koji treba da ulaganje u opštinu Prokuplje učine privlačnijim u odnosu na druge opštine iz okruženja. S tim u vezi treba razmotriti mogućnost snižavanja visine administrativnih, komunalnih i drugih dažbina, koje se plaćaju na nivou Opštine.

� Lokacije. Postojanje spiska dobro pozicioniranih parcela zemljišta opremljenih infrastrukturom, po razumnim cenama, uključujući i pristupačne cene energije,


predstavlja neophodnost kada se konkuriše za investicije koje otvaraju radna mesta. Potrebno je istaći da dolazak novih investicija može, ali uopšte i ne mora da bude vezan za postojeću industrijsku strukturu u Opštini, pa čak ni za raspoloživost radnih, tehnoloških i prirodnih resursa koji postoje. Štaviše, nove strane direktne investicije, naročito one velikog obima, često donose diskontinuitet u odnosu na dotadašnju strukturu, i uspostavljaju potpuno nov profil privrede u lokalnoj zajednici. Konačno, kad opština Prokuplje, nekom potencijalnom investitoru ponudi infrastrukturno opremljene lokacije, sa svim komunalnim uslugama, imaće veliku konkurentsku prednost u odnosu na ostale srpske gradove i opštine, i pokazuje svoju rešenost da privuče nove investicije.

� Podrška postoje ćim MSP. Uspešna strategija lokalnog ekonomskog razvoja,

treba da se zasniva na stvaranju takve poslovne klime koja će, ne “samo” privući investicije koje otvaraju nova radna mesta, nego i zadržati postojeće firme i podstaći porast broja novih preduzetnika.

Pružanjem usluga postojećim MSP, uključujući i usluge marketinga, mora profesionalno da upravlja dobro organizovano odeljenje opštinske uprave, koje uživa poštovanje poslovne zajednice Prokuplja i njegovih političkih lidera.

� Turizam. U prethodnom periodu Opština Prokuplje nije, na žalost, pridavala značaj turizmu i nije videla interes za ulaganja u ovu oblast. Dokazi za to su: zapušten hotel prepušten privatniku, uništeno odmaralište u Ajdanovcu, zanemaren i zaboravljen najznačajniji objekat -,,Savićevac'' na Hisaru, nepostojanje Turističke organizacije i strateških planova, itd. Tek 2005. godine opština počinje da ozbiljnije posvećuje pažnju turizmu, ali posledica dosadašnjeg nemara je i činjenica da se u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije nigde ne pominje naša opština što može imati reperkusije na dalji razvoj ove veoma važne privredne grane.

Ovaj nedostatak može se nadoknaditi hitnim definisanjem pozicije i prepoznatljivosti opštine Prokuplje u turizmu - izradom brending promotivne strategije. To je prvi korak do cilja - pozicioniranje Prokuplja kao poželjne i atraktivne turističke destinacije. Promotivnu brending strategiju (PBS) bi sprovela novoosnovana Služba za turizam pri Turističko-sportskom centru Prokuplja. PBS bi obuhvatao i opsežni pregled svih potencijalnih turističkih destinacija, trenutno stanje i mogućnosti za ulaganje i kasniju afirmaciju. Osnovna svrha PBS je potenciranje raspoloživih destinacija i kapaciteta i pozicioniranje turističkog brenda za koji se izrañuje medija plan promotivnih aktivnosti. Sprovoñenje Promotivne brending strategije podrazumevalo bi izradu CD prezentacije Prokuplja, turističke mape Prokuplja i brošura za konkretne destinacije.

Da bi uopšte razmišljali o tom cilju potrebno je urediti glavne turističke destinacije – putnu , komunalnu, i turističku infrastrukturu. Aktuelne destinacije za planinski, lovni, rekreativni, a u perspektivi zimski i ruralni turizam je „Beli Kamen“, sportski turizam je kompleks Hisar, planinski i zimsko-rekreativni „Jastrebac“ i banjski „Suva česma“.

U ovim reonima potrebno je izraditi planove i projekte za izgradnju ili popravku komunalnih, putnih i turističkih infrastruktura. Nakon utvrñivanja prioriteta pristupilo bi se ulaganjima, izgradnji i opremanju pojedinih destinacija.


Da bi Prokuplje moglo da primi i ugosti veći broj turista, osnovni uslov je izgradnja smeštajnih kapaciteta (hotela, motela,privatnog smeštaja) ili dogradnja prilagoñavanje postojećih kapaciteta. Potrebno je izraditi projektni plan i odabrati atraktivnu lokaciju za izgradnju hotela visoke ili srednje kategorije.

U meñuvremenu je potrebno sprovesti permanentnu edukaciju i obuku zaposlenih u turizmu, ugostiteljstvu i uslugama. U zavisnosti od potreba i mogućnosti prilagoditi sistem i vrstu edukacije. Za zaposlene u Turističko- sportskom centru potrebno je organizovati seminare i kurseve za učenje stranog jezika, vodičke službe, savremenih komunikacija u turizmu i sl., u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, Univerzitetskim ustanovama i nevladinim sektorom. Zaposlenima u ugostiteljstvu besplatnu

obuku pružiće Viša poslovna škola iz Blaca. U saradnji sa republičkim organima potrebno je svesti na minimalni nivo prisustvo sive ekonomije u sektorima usluga, ugostiteljstva i trgovine. Veoma je važno da se osmisle i implementiraju mere i postupci zaštite i održavanja glavnih prirodnih i kulturno-istorijskih resursa, posebno na pomenutim destinacijama. Akcioni plan: Cilj 3.1. Priprema odgovaraju ćih lokacija, zgrada i infrastrukture za razvoj postoje ćih biznisa i privla čenje investicija Projekti: 3.1.1. Priprema baze podataka o raspoloživom zemljištu (veličina, svojina, infrastruktura, prirodni resursi) 3.1.2. Izrada Generalnog plana Prokuplja 3.1.3. Infrastrukturno opremanje lokacije za investiranje 3.1.4. Priprema baze podatako o raspoloživom poslovnom prostoru (velicina, svojina, infrastruktura) Cilj 3.2. Konstantno unapre ñenje kvalifikacija i sposobnosti lokalne radne

snage i prilago ñenje potrebama tržišta Projekti: 3.2.1. Izrada programa novih obrazovnih profila i organizovanje praktične nastave u skladu sa zahtevima tržišta 3.2.2. Izrada programa obuke i treninga za obrazovanje i edukaciju menadžera Cilj 3.3. Uspostavljanje povoljnog poslovnog okruže nja Projekti: 3.3.1. Osnivanje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj 3.3.2. Priprema za izradu GIS - a, kroz pocetak digitalizacija postojećih podataka (infrastruktura - podzemni / nadzemni katastar) 3.3.3. Osnivanje Centra za izdavanje grañevinskih dozvola


3.3.4. Priprema stimulativnih mere za privlačenje novih investicija 3.3.5. Priprema i redovno ažuriranje baza podataka o radnoj snazi, investitorima, obrazovnim i finansijskim institucijama Cilj 3.4. Priprema marketinške strategije i promoci ja opštine Prokuplje u

Srbiji i regionu Projekti: 3.4.1. Priprema WEB prezentacije za lokalni ekonomski razvoj 3.4.2. Priprema i štampanje promotivnorg materijala - brošure / flajeri 3.4.3. Priprema strategije za promociju opštine Prokuplje 3.4.4. Priprema akcionog plana za promociju preduzetništva, malih i srednjih preduzeća 3.4.5. Priprema strategije za promociju poljoprivrednih proizvoda i robe sa teritorije opštine Prokuplje Cilj 3.5. Pozicioniranje Prokuplja kao atraktivne t uristi čke destinacije Projekti: 3.5.1. Promocija Prokuplja kroz unapredjenje turističke infrastrukture i primenu adekvatne marketing i promotivne strategije 3.5.2. Izrada programa obuke i edukacije radne snage u oblasti turizma,

trgovine i ugostiteljstva 3.5.3. Zaštita i održavanje prirodnih i kulturnih resursa


(Izvod iz Strateškog plana Subotice)

Klju čno pitanje A - INFRASTRUKTURA

Javno ulaganje u kvalitetnu pouzdanu pravovremenu i prilagoñenu infrastrukturu povratno stvara veća ulaganja u privredu, veću produktivnost. Pod infrastrukturom će se u ovom dokumentu podrazumevati putevi, elektroenergetska, informaciono-telekomunikaciona i logistička infrastruktura. Meñunarodni put na evropskom pravcu sever-jug, sa oznakom E-75, koji prolazi kroz Suboticu, definisan je kao magistralni evropski put sa trasom koja polazi od grada Tromze na severu Švedske, prolazi kroz gradove Torni i Helsinki u Finskoj, prelazi Severno more trajektom do Gdinje u Poljskoj i ide dalje ka jugu pravcem Varšava-Krakov-Budimpešta-Segedin-Horgoš-Subotica-Novi Sad-Beograd-Niš-Skopje-Atina-trajektom do Krita. Kod Niša, magistralni evropski put E-75 preseca trasa magistralnog puta E-70, koja vodi preko Dimitrovgrada-Sofije-Jedrena-Instambula-Ankare i produžava dalje na Istok. U železničke pruge evropskog značaja za meñunarodni železnički i kombinovani transport uvrštena je pruga Budimpešta-Kelebija-Subotica-Beograd-Niš-Skopje-Solun-Atina. Postojeća mreža železničkih pruga omogućava prevoz putnika i robe od/do Subotice na više pravaca, kao što su: Subotica-Novi Sad-Beograd-Atina Subotica-Beograd-Sofija-Istambul Subotica-Beograd-Bar Subotica-Budimpešta i dalje prema zemljama Zapadne, Severne i Istočne Evrope. Slobodna zona „SUBOTICA“ ima izuzetno povoljan geografski položaj. Nalazi se na saobraćajnom koridoru Beograd-SCG-Mañarska granica, a istim prolaze saobraćajnice koje pored nacionalnog imaju i evropski i interkontinentalni značaj. Drumske i železničke saobraćajnice koje prolaze ovim koridorom povezuju zemlje severno-zapadne i srednje sa zemljama jugoistočne Evrope i sa zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka. Koncepcija i strategija razvoja logistike nisu do kraja definisani na nivou Srbije i Vojvodine. Postoje samo neki elementi, meñutim predstoji tek ozbiljan rad na tome da se na organizovan i stručan način ona osmisli, u funkciji ukupnog ekonomskog razvoja. Koncept razvoja logistike u Subotici treba da bude neraskidivi deo privrede koji će se intenzivnije razvijati od proseka. Pri tome, izuzetan razvojni potencijal Subotice je kako u delu logistike koji se odnosi na transport i skladištenje robe, tako i onaj koji se tiče infrastrukture koja je uslov za njen razvoj i nadogradnju. Tu su prvenstveno industrijski parkovi, trgovina i turističke usluge. Kompletan razvoj logistike Subotice u funkciji je intenziviranja privrednog razvoja, ne samo Subotice nego i Srbije u celosti. Pri tome, dobra podloga za razvoj usluga transporta, špedicije i skladištenja robe jeste izgradnja infrastrukture (vodovod, kanalizacija, gas, električna energija, putevi, železnica i pristup aerodromu), koja će delom biti podržana učešćem javnog sektora i budžetskim sredstvima, a delom koncesijama i privatnim investicijama koje će dodatno akumulirati sredstva potrebna za razvoj logistike.


U okviru javnog sektora za sada je najprisutnija podrška lokalne samouprave Subotice, a nešto manje se oseća podrška pokrajinske i republičke vlade. U sklopu tako zamišljene saradnje javnog i privatnog sektora, povezivanjem nosilaca različitih interesa, kojima je zajednički napor da se region razvije potrebno je najpre sačiniti strategiju razvoja logistike, koja bi bila uklopljena u strategiju razvoja subotičke opštine i strategiju razvoja Vojvodine i Srbije. Grani čni prelazi Pri pomenu graničnih prelaza treba imati u vidu srednjoročni period, od 5 do 10 godina, kada će još granice prema Mañarskoj, odnosno Evropskoj uniji predstavljati spoljne granice Evropske unije i biti rigorozno kontrolisane, i dugoročni period, kada će njihov značaj zbog faze pristupanja Srbije Evropskoj uniji gubiti na značaju. U prvom periodu od izuzetnog je značaja dovesti dva najveća granična prelaza Horgoš i Kelebija u stanje koje odgovara standardima koje zahteva Evropska unija - opremljenost savremenom komunikaciono-tehničkom opremom, kapacitet prelaza. Planira se izgradnja kompletne prateće infrastrukture putničkog i železničkog graničnog prelaza. Preostali prelazi treba da zadovolje potrebe malograničnog prometa. Ako se sagladaju dugoročne potrebe, treba imati u vidu potrebu otvaranja novih graničnih prelaza uz kompletno opremanje i izgradnju prateće infrastrukture, koji će biti u funkciji frekventnijeg prometa (slično sadašnjoj granici izmeñu Slovenije i Italije ili Mañarske i Austrije). U tom periodu treba da se otvore još 3 do 4 granična prelaza izmeñu manjih naselja u cilju podsticaja prekogranične saradnje. Industrijski parkovi, inkubatori, tehnološki centri Subotica raspolaže slobodnom zonom , ali s obzirom da je lokacija svedena na 1,5 hektara, potrebno je definisati dodatnu lokaciju ili proširenje kroz osnivanje novih delova slobodne zone. S obzirom na pogodnosti koje se i u narednom periodu očekuju, to je ujedno i lokacija na kojoj se može očekivati značajnije ulaganje stranog kapitala i podizanje novih proizvodnih kapaciteta. Budućnost slobodne zone Subotica zagarantovana je sve dok se Srbija ne uključi u carinski sistem Evropske unije kada će postati upitan njen dalji rad, ali u tom trenutku može to područje da preraste u industrijski park. U procesu pridruživanja EU pripremaju se razvojne strategije, a na osnovu Generalnog urbanističkog plana Subotice priprema se racionalizacija lokacija industrijskih zona u Subotici. Na potezu izmeñu Subotice i Palića uz meñunarodni put koji povezuje Suboticu sa Horgošom i državnom granicom Srbije i Mañarske planira se formiranje industrijskog parka . Ureñenje industrijskog parka podrazumeva obezbeñenje infrastrukturnih potreba za industrijske pogone, kako bi investitori imali pripremljenu lokaciju za buduća ulaganja. U skladu sa pokrajinskim programom za razvoj i planom razvoja Vojvodine, strateški razvoj Subotice podrazumeva razvijanje poslovnog inkubatora kao jedan od prioriteta.


Prioritetni cilj 1. Primarno infrastrukturno opremanje radno-poslovnih zona Pod primarnom infrastrukturom podrazumeva se obezbeñivanje priključaka na infrastrukturne mreže, tj. dovoñenje svih potrebnih infrastrukturnih kapaciteta koji će obezbediti redovno i pouzdano snabdevanje. Mera 1.1. Nastavak gasifikacije opštine, koji podrazumeva nove priključke, kao i da svi veći privredni kapaciteti kao izvor energije koriste prirodni gas Projekat 1.1.1. Gasifikacija u mesnim zajednicama Kelebija i Zorka Projekat 1.1.2. Obezbeñivanje priključka za industrijsku zonu - park (21 ha) Projekat 1.1.3. Obezbeñivanje priključka za industrijsku zonu – na Palićkom putu (37 ha) Projekat 1.1.4. Gasifikacija prigradskih naseljenih mesta Mera 1.2. Proširenje i poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja i kanalizacione mreže Projekat 1.2.1. Postrojenje za kondicioniranje vode na Vodozahvatu II. Projekat 1.2.2. Izdvajanje toksičnih nuzprodukata iz ispirnih voda na Vodozahvatu I. Projekat 1.2.3. Izgradnja Kolektora II Projekat 1.2.4. Postrojenje za kondicioniranje vode u Bačkim vinogradima Projekat 1.2.5. Izgradnja magistralnog vodovoda duž Segedinskog puta (2050 m, 225 mm) Projekat 1.2.6. Izgradnja kanalizacije duž Segedinskog puta do industrijske zone Projekat 1.2.7. Zacevljenje Kolektora III Projekat 1.2.8. Izgradnja prečistača otpadnih voda u Bajmoku Projekat 1.2.9. Sanacija i rekonstrukcija vodotoka Kireš Mera 1.3. Rekonstrukcija i izgradnja objekata i infrastrukture daljinskog-toplovodnog sistema (Revitalizacija, novi sistemi, energetski efekti; neki aktivnosti su u toku u saradnji sa EAR) Projekat 1.3.1. Zamena parovodnog sistema Kertvaroš, Novi grad sa toplovodnim i gasnim sistemom a na osnovu tehno ekonomskog elaborata Projekat 1.3.2. Nastavak rekonstrukcije magistralnog toplovoda do Trga Lazara Nešića i «Prozivke» Projekat 1.3.3. Rekonstrukcija magistralnog toplovoda od «Prozivke» do Bolnice i od Trga Sinagoge do Sportske hale - postoji tehnička dokumentacija Projekat 1.3.4. Rekonstrukcija vrelovodnog kotla od 58 MW – postoji odobren projekat Projekat 1.3.5. Rekonstrukcija i zamena glavnih-cirkulacionih pumpnih postrojenja (postoji Idejni projekat) Projekat 1.3.6. Zamena podstanica u objektima kolektivnog stanovanja Projekat 1.3.7. Izgradnja vrelovodnog kotla snage 40 MW Projekat 1.3.8. Implementacija sistema individualnog merenja i raspodele potrošnje toplotne energije sa mogućnošću daljinskog očitavanja, povećanje energetske efikasnosti sekundarnih instalacija putem implementacije termostatske regulacije trošila


Mera 1.4. Unapreñenje IT infrastrukture Projekat 1.4.1. Završetak izgradnje optičkog prstena za obuhvat svih naselja Opoštine Subotica Projekat 1.4.2. Supstitucija dvojnika i isključivanje svih analognih centara Projekat 1.4.3. Uvoñenje ADSL priključaka Projekat 1.4.4. Izgradnja optičke mreže za prigradska naselja i priključivanje novih pretplatnika Projekat 1.4.5. Bežični pristup internetu velikom brzinom na posebnoj frekvenciji - WiMAX Projekat 1.4.6. Izgradnja komunalne optičke mreže za potrebe GIS-a, razmene podataka i koriščenje zajedničkih baza podataka Mera 1.5. Izgradnja električne infrastrukture Projekat 1.5.1. Adaptacija, rekonstrukcija i izgradnja elektroenergetskih objekata i poboljšanje niskonaponskih prilika u pojedinim reonima opštine Subotica Projekat 1.5.2.Izgradnja trafo stanice Subotica -5 naponskog nivoa 110/20 kV i povez sa trafo stanicom Subotica – 1 (Naumićevo); I faza 20 kV, II faza 110 kV Projekat 1.5.3. Rekonstrukcija trafo stanice Subotica – 1 (Naumićevo) radi pouzdanosti, sa 110/35 kV na 110/20 kV Projekat 1.5.4. Nastavak i završetak radova na izgradnji srednjenaponskog kabla (20kV) na Paliću – Veliki park, adaptacija srednje-naponske mreže (prelazak na 10 kV) Projekat 1.5.5. Obezbeñenje elektro-energetske infrastrukture za Industrijsku zonu – kasarna «Petar Drapšin» (21 ha, dve stanice po 1 MW) Projekat 1.5.6. Obezbeñenje elektro-energetske infrastrukture za Industrijsku zonu na Palićkom putu – 37 ha, sa TS ukupne snage 4 MW, I faza 2 MW, II faza 2MW Projekat 1.5.7. Obezbeñenje elektro energetske infrastrukture za projekat «Banja Palić» na lokaciji od hotela Prezident do Muškog štranda, kablovima i trafo stanicama sa 2x(2x630kV) i 2x(1x630kVA) Mera 1.6. Izgradnja javne infrastrukture banje Palić Projekat 1.6.1. Povezivanje kanalizacione mreže naselja Palić sa novim prečistačem otpadnih voda Projekat 1.6.2. Implementacija “Master plana” Prioritetni cilj 2. Razvoj logisti čke infrastrukture Razvoj logističke infrastrukture je neminovan radi povećanja konkurentne sposobnosti opštine Subotica iskorišćavanjem prednosti povoljnog strateško-geografskog-tranzitnog položaja u regionu Mera 2.1. Izrada multimodularnog transportnog terminala Projekat 2.1.1. Feasibility Study Projekat 2.1.2. Plan pratećih objekata Mera 2.2. Logistika zaobilaznice Y krak radi smanjenja buke i zagañenosti u gradu Projekat 2.2.1. Park plac, parking zona za teretna vozila van naselja Projekat 2.2.2. Izgradnja javne garaže


Prioritetni cilj 3. Izgradnja i revitalizacija saobra ćajne-putne infrastrukture Putna infrastruktura treba da obezbedi laku dostupnost radno poslovnih zona uz smanjenje preopterećenosti saobraćaja u centru grada. Mera 3.1. Smanjenje preopterećenosti drumskog saobraćaja Projekat 3.1.1.Eksproprijacija i priprema projektno tehničke dokumentacije za zaobilaznicu Y krak Projekat 3.1.2. Izrada izvoñačkog projekta za zaobilaznicu Y krak Projekat 3.1.3. Izgradnja zaobilaznice Y krak Mera 3.2. Unapreñenje kvaliteta lokalne putne mreže, koja povezuje postojeće radne i poslovne zone sa glavnim putnim koridorima Projekat 3.2.1. Rekonstrukcija i revitalizacija lokalnih puteva (u 2007.g. 32 km, 5 lokalnih puteva) Projekat 3.2.2. Izgradnja i revitalizacija ulica u stambenim zonama (u 2007.g. 16 km iz Budžeta JP «Direkcija za izgradnju opštine Subotica» + 15 km iz NIP) Projekat 3.2.3. Rekonstrukcija i izgradnja lokalnih, magistralnih i regionalnih puteva Projekat 3.2.4. Izgradnja 3 nova kružna toka radi boljeg regulisanja saoraćaja u prometnim saobraćajnim čvorištima Prioritetni cilj 4. Upravljanje prirodnim resursima Iznalaženje i iskorišćavanja obnovljivih izvora energije je od ključnog značaja za održivi razvoj lokalne zajednice Mera 4.1. Adekvatno upravljanje čvrstim komunalnim otpadom Projekat 4.1.1. Izrada dokumentacije za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom Projekat 4.1.2. Izgradnja regionalnog sistema upravljanja otpadom Projekat 4.1.3. Sanacija deponije «Aleksandrovačka bara» Mera 4.2. Podizanjei obnavljanje vetrozaštitnih pojaseva Mera 4.3. Iskorišćavanje potencijala geotermalnih voda Projekat 4.3.1.Izrada studije o iskorišćenju geotermalnih voda Prioritetni cilj 5. Ulaganje u infrastrukturu kulturno društvene namene Kulturno društveni uslovi lokalne zajednice stvaraju i povećavaju nivo kvaliteta života koji je neophodan preduslov razvoja. Mera 5.1. Izgradnja sportske infrastrukture Projekat 5.1.1.Nastavak izgradnje kompleksa zatvorenog bazena SRC «Dudova šuma» Projekat 5.1.2. Rekonstrukcija i izgradnja dečijih igrališta i sportskih terena Projekat 5.1.3. Izgradnja zatvorenog klizališta


Mera 5.2. Adaptacija i rekonstrukcija kulturnih baština opštine Projekat 5.2.1. Adaptacija i rekonstrukcija Narodog pozorišta Projekat 5.2.2. Rekonstrukcija Sinagoge Projekat 5.2.3. Adaptacija i rekonstrukcija Dečjeg pozorišta Mera 5.3. Rešavanje problema sahranjivanja na teritoriji opštine Projekat 5.3.1. Izgradnja centralnog groblja


Prilog II: Studija slu čaja – Grad Loznica Problem Loznica, kao i mnoge druge lokalne samouprave u Srbija ima veliki broj nezaposlenih. Loznica je dodatno opterećena nedostatkom industrijskih lokacija pogodnih za industrijski razvoj. Grad nije imao industrijski park za obezbeñivanje adekvatnog prostora sa odgovarajućim podsticajima za investiture, t.j. pokretanje sopstvenog biznisa. Kada su gradske vlasti, na čelu sa gradonačelnikom, odlučile da se pozabave potražnjom na tržištu i sprovedu proces ekonomskog razvoja, započete su razne aktivnosti vezane za LER. Jedna od prvih je bila vezana za proces izrade strateškog plana sa ciljem definisanja kursa razvoja u lokalnoj zajednici. Strateški plan, kao zvanični dokument koji je usvojen na Skupštini Grada od strane svih predstavnika, sadrži plan reforme u sledećim oblastima:

� Uvoñenje strateškog načina razmišljanja u proces upravljanja � Osnivanje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kancelarija za LER) � Formiranje Komisije za ekonomski razvoj (KER), kao prioritetni projekat � Stvaranje povoljne poslovnu klimu za privlačenje investicija � Revizija strukture privrede i unapreñenje modela upravljanja privredom grada � Povećanje sredstava i podsticaja potrebnih za brze i optimalne reforme � Poboljšanje efikasnosti upravljanja radnom snagom

Rešenje Proces počinje strateškim razmišljanjem. U tom smislu u Loznici je pripremljena i usvojena Strategija lokalnog ekonomskog razvoja. Strategija je usvojena od strane Skupštine grada 13. oktobra 2006. Strategijim su definisana tri ključna pitanja. Jedno od njih, Ključno pitanje A je ekonomski razvoj. Industrijske lokacije (ureñivanje i upravljanje) su jedan od projekata za LER u okviru Ključnog pitanja A. Grad Loznica ima planove za regulaciju zona za komercijalni i industrijski razvoj. Planovi regulacije su sredstva koja služe za optimizaciju troškova infrastrukture i podsticanje industrijskog razvoja kroz specifične standarde urbanističkog planiranja. Loznica podržava industrijski razvoj primenom raznih mera i podsticaja. Da bi mogla da ispuni postavljeni cilj, Loznica je razvila i usvojila Generalni urbanistički plan (2005 - 2030) u decembru 2005. U ovom deokumentu su precizno definisane lokacije i industrijsko zemljište. Generalni urbanistički plan je pripreman više od 2 godine. U okviru Generalnog urbanističkog plana su i svi planovi detaljne regulacije. U okviru postojećih planova, gradski zvaničnici i kancelarija za LER su identifikovali najbolje lokacije za industrijski park “Šepak”. Tokom procesa, rešavana su pitanja vlasništva nad zemljištem, i sve sporne lokacije su isključene iz plana. Obezbeñeno je 18,5 hektara zemljišta koje je pravno bilo čisto, sa mogućnošću proširenja sa dodatnih 83 hektara. Grad Loznica je pripremio plan za ureñivanje industrijskog parka "Šepak", sa svim potrebnim fazama i rokovima. Meñutim, grad nije imao dovoljno sredstava za opremanje


lokacije u pogledu infrastrukture. Zbog toga su konkurisali sa predlogom projekta industrijskog parka za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana (NIP). Da bi mogao da zadovolji kriterijume koje je postavilo Ministarstvo ekonomije za dodelu sredstava, grad je osnovao radnu grupu (RG). Gradonačelnik je osnovao RG kao savetodavno telo, na zahtev Ministarstva ekonomije. Članovi RG su stručnjaci iz različitih lokalnih i nacionalnih javnih komunalnih preduzeća (inženjeri, pravnici, ekonomisti itd.) RG savetuje i prati osnivanje industrijskog parka "Šepak". Rezultati Rezultat je izgradnja industrijskog parka "Šepak" (18,5 ha). Zemljište je u vlasništvu i pod kontrolom lokalne samouprave (grañevinsko zemljište). IP "Šepak", ima dobru poziciju – nalazi se u blizini u Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), nedaleko od Uprave carina, mosta preko reke Drine i budućeg auto-puta Novi Sad - Šabac – Loznica. Do sadaje, nakon realizacije brojnih aktivnosti za privlačenje investitora, lokalna samouprava dobila14 pisama namere od investitori koji su zainteresovani za ovu lokaciju. U skladu sa potrebama investitora, grad je pripremio plan detaljne regulacije i projekat za infrastrukturno opremanje (put, voda i kanalizacija, gas, struja, telefonske linije). Javna komunalna preduzeća u gradu su pripremila projekte za infrastrukturno opremanje i dobijene su sve potrebne dozvole. Radovi na izgradnji infrstrukture su počeli jula 2007. Cena izgradnje infrastrukture na 18,5 hektara zemljišta je oko 2 miliona evra (165 miliona dinara). Vlada Republike Srbija će finansijski podržati pripremu projekta i infrastrukturno opreme sa 1,3 miliona evra, a Loznica je dobila 50.000 EUR od programa Podsticaja ekonomskom razvoju opština pomoći (MEGA program) koji se sprovodi sredstvima agencije USAID. Grad planira da pripremi parcele za male srednje i velike investitore. Sve parcele u će imati prilaz putu. Loznica je dobio tehničku pomoć MEGA programa, agencije USAID, za sledeće aktivnosti vezane za uspostavljanje IP: - Proces strateškog planiranja i implementacije projekta IP, - Uspostavljanje Kancelarije za LER, - Definisanje paketa podsticaja za investitore.


PRILOG III. Komisija za Industrijski park u Loznici Republika Srbija OPŠTINA LOZNICA PREDSEDNIK OPŠTINE Broj: 111/06-I 23.08.2006.god. L o z n i c a Na osnovu člana 41. stav 1. tačka 8. Zakona o lokalnoj samoupravi («Službeni glasnik RS», broj 9/2002), člana 48. tačka 8. Statuta opštine Loznica («Službeni list opštine Loznica», broj 3/02), a u vezi odluke Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije od 1. avgusta 2006. godine, donosim

R E Š E Nj E o formiranju Glavne opštinske komisije i

radnih timova za realizaciju projekata opštine Lozn ica iz Nacionalnog Investicionog Programa

Opština Loznica kao lokalna samouprava formira Glavnu opštinsku komisiju za realizaciju projekata iz NIP-a u sledećem sastavu: Predsednik komisije i koordinator radnih timova: Ljubinko ðokić, zamenik predsednika opštine Loznica

Članovi komisije:

1. Milojka Smiljanić, načelnik opštinske uprave 2. Zoran Tomić, direktor J.P. «Grad» Loznica 3. Ljiljana Nikolić, član Opštinskog veća 4. Janko Aleksić, član Opštinskog veća 5. Milijana Kladarin, stručni saradnik za poslove privrede i razvojnog planiranja 6. Zoran Tošić, direktor Centra za kulturu «Vuk Karadžić» Loznica, zadužen za

medijsko predstavljanje projekata 7. Miroslav Mitrović, rukovodilac Odeljenja za finansije i društvene delatnosti 8. Ljubinka Gordanić, sekretar SO Loznica 9. Slavica Mirković, referent za Skupštinske poslove 10. Dr Živorad Marinković, član Opštinskog veća 11. Milivoje Dragišić, član Opštinskog veća

Opština Loznica formira radne Timove za realizaciju projekata iz NIP-a prema oblastima na koje se projekti odnose i to:


1) Tim za realizaciju projekta – gasifikacija Loz nice:

1. Milan Panić, diprektor J.K.P. «Toplana-Loznica» Loznica 2. Zoran Tomić, direktor J.P. «Grad» Loznica 3. Brana Pavlović, dipl.ing.mašinstva «Loznica-gas» Loznica 4. Velemir Janković, dipl.ing. «Loznica-gas» Loznica

2) Tim za realizaciju projekata - saobra ćaj i infrastruktura:

1. Zoran Tomić, direktor J.P. «Grad» Loznica 2. Janko Aleksić, član Opštinskog veća 3. Zlatko Vukašinović, dipl.ing. J.P. «Grad»

3) Tim za realizaciju projekata iz oblasti kultur e

1. Tim za realizaciju projekta modernizacija Doma k ulture «Vuk Karadži ć» Loznica:

1. Slavica Sanader, dipl.arhitekta – Odeljenja za urbanizam 2. Milijana Kladarin, dipl.ecc. – Odeljenje za privredu 3. Dajana ðedović, Filozofski fakultet – Centar za kulturu «Vuk Karadžić» Loznica

2. Tim za realizaciju projekta rekonstrukcija adapt acije Narodne biblioteke «Vuk Karadži ć» Loznica

1. Slavica Sanader, dipl.arhitekta – Odeljenja za urbanizam 2. Milijana Kladarin, dipl.ecc. – Odeljenje za privredu

3. Dragan Tošić, profesor

4) Tim za realizaciju projekata iz oblasti obrazov anja:

1. Miroslava Pejica, zamenik predsednika SO Loznica 2. Zoran Tošić, direktor Centra za kulturu «Vuk Karadžić» Loznica 3. Danica Vulić, stručni saradnik za sport i omladinu

5) Tim za realizaciju projekata komunalne infrastr ukture:

1. Dragan Pavlović, direktor J.P. «Vodovod i kanalizacija» Loznica 2. Janko Aleksić, član Opštinskog veća 3. Zoran Tomić, direktor J.P. «Grad» Loznica

6) Tim za realizaciju projekata – rekonstrukcija v erskih objekata:

1. Janko Aleksić, član Opštinskog veća 2. Vesna Stefanović, grañevinsi inspektor – Odeljenje za inspekcijske poslove


7) Tim za realizaciju projekta «Formiranje industri jske zone Šepak» na Šepku Voña tima: Brana Pavlović, dipl.ing.mašinstva – «Loznica-gas» Loznica Članovi tima – uži sastav: 1. Milijana Kladarin, dipl.ecc. – Odeljenje za privredu 2. Ljubinka Gordanić, dipl.pravnik – sekretar SO Loznica 3. Stefanović Vesna, dipl.ing.grañevinarstva 4. Vladimir Ristivojević, dipl.ing.elektrotehnike

Članovi tima – širi sastav: 5. Milan Panić, dipl.ing.tehnologije – J.P. «Toplana-Loznica» Loznica 6. Sava Babić, dipl.ing.mašinstva – J.P. «Urboplan» Loznica 7. Jevrem Perić, dipl.ecc., direktor «Delta banke» ekspozitura u Loznici

Zadatak komisije i timova iz tačke I i II ovog Rešenja je realizacija predmetnih projekata opštine Loznica iz sredstava NIP-a. Imajući u vidu visinu odobrenih sredstava iz NIP-a i značaj projekata koji se iz istih finansiraju, realizacija navedenih projekata predstavlja prioritetan posao u odnosu na sve druge poslove u narednom periodu pa se s`tim u vezi zadužuje Ljubinko ðokić, zamenik predsednika opštine da kao predsednik GOK i koordinator navedenih radnih timova svakodnevno prati realizaciju utvrñenih zadataka i postavljenih rokova za realizaciju predmetnih projekata, kao i da stim u vezi ostvaruje potrebne kontakte sa Projektnim centrom Ministarstva finansija Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e Odlukom Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije do 1. avgusta 2006. godine odobrena su novčana sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za 2006/2007. godinu za projekte u opštini Loznica u iznosu od 4.503.886 evra. Naknadno su odobrena sredstva za rekonstrukciju Doma zdravlja, a iznos sredstava će biti utvrñen do kraja avgusta 2006. godine. Za preostale sektore (koji nisu obuhvaćeni navedenom odlukom) planovi će biti završeni krajem avgusta 2006. godine U cilju pravovremene realizacije navedene odluke odnosno realizacije predmetnih projekata doneo sam rešenje kao u dispozitivu. REŠENjE DOSTAVITI: - Članovima komisije – timova - Arhivi PREDSEDNIK OPŠTINE LOZNICA Vidoje Petrovi ć


Prilog IV: Upitnik o infrastrukturnim potrebama inv estitora – Opština In ñija

Dimenzije parcele: Površina parcele:

Veličina objekta Lokacija parcele (Izabrati radnu zonu):

Vodovodna mreža: Elektri čna energija: Gas: TT mreža: Kanalizacija:

Osnovni podaci:

Potrebna Infrastruktura (navesti potrebne infrastrukturne kapacitete):

Zahtev za parcelu za izgradnju ______________objekta

Jugoisto čna RZ (na magistraln om putu M22.1, na izlazu iz In ñije prema Staroj Pazovi )

Podnosilac zahteva: (Naziv i adresa firme):

Napomena-dodatni opis: :

Datum:

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE INðIJA J.P. Novosadska 12a 22320 Inñija Tel. +381/22/561-112 Fax. +381/22/561-138 Email: [email protected]

litara/sekund

kW

m3/h

broj parica

litara/sekund

Severoisto čna RZ (na regionalnom putu R-109, na izlazu iz Indj ije prema autoputu E 75)


Prilog V. Model ugovora sa investitorom - Grad Užic e J A V N O P R E D U Z E Ć E “ DIREKCIJA ZA IZGRADNJU “ sa p.o. Broj :17-6 Datum :24.04.2007.god. U Ž I C E

Na osnovu Odluke o grañevinskom zemljištu Opštine Užice ("Službeni list Opštine Užice", broj 6/03), i Odluke o kriterijumima i mrilima za utvrñianje zakupnine i naknade za ureñenje grañevinskog zemljišta Opštine Užice (“Sl. list Opštine Užice” br. 6/3 ), Odluke Privremenog organa Opštine Užice 01 broj 418-4/07 od 09.02.2007. zaključen je sledeći

U G O V O R

UGOVORNE STRANE: JAVNO PREDUZEĆE "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU" iz Užice, koga zastupa v.d.direktor Ivan Petronijević, dipl.ing.arh. (u daljem tekstu: Direkcija) i PIB :101500520 “ TOJO “ DOO iz Požege,Ul.Knjaza Miloša br.57 koga zastupa direktor Rade Blagojević (u daljem tekstu: Zakupac) PIB: 101004271 PREDMET UGOVORA: Uslovi davanja u zakup i ureñivanje ostalog neizgrañenog grañevinskog zemljišta radi izgradnje poslovnog objekta

Član 1. Zakupac na osnovu raspisanog i sprovedenog Oglasa o davanju u zakup ostalog neizgrañenog grañevinskog zemljišta radi izgradnje poslovnog objekta na lokaciji oznake “MEJUG”, objavljenog u nedeljnom listu "Vesti" od 23.02.2007. godine i Rešenja o davanju u zakup neizgrañenog grañevinskog zemljišta Opštine Užice 10 broj 463-118/07-2 od 30.03.2007. godine, prima u zakup sa rokom trajanja zakupa od 99 godina ostalo neizgrañeno grañevinsko zemljište označeno kao katastarska parcela broj 2214/8 KO Sevojno površine 1.649,00 m2, za iznos zakupnine od 2.841.422,00 dinara ,radi izgradnje poslovnog objekta orijentacione korisne površine 335 m2 , odnosno bruto razvijene gradjevinske površine oko 372 m2 po standardu JUS UC 2100.

Direkcija se obavezuje da omogući nesmetano privoñenje grañevinskog zemljišta krajnjoj urbanističkoj nameni – izgradnji poslovnog objekta u merama i granicama definisanim Aktom o urbanističkim uslovima 07 broj 353-04/05-4 od 18.12.2006.god., kao i zaštitu svih prava Zakupca utvrdjenih Zakonom i Oglasom.

Član 2.

Ugovorne strane sporazumno utvrñuju da obaveze Direkcije iz člana 1.ovog Ugovora i raspisanog Oglasa sačinjavaju sledeći poslovi :


Komunalno opremanje grañevinskog zemljišta ( magistralna,primarna i sekundarna mreža ) :

• Izgrañena pristupna saobraćajnice do predmetne parcele ; • Izgrañena vodovodna linije u ulici Heroja Dejovića ; • Izgrañena nova TS sa pripadajućom opremom i kabl.razvodom i

izvedenim el.priključkom od 70kw od TS do KPO na objektu i • Izgrañena kišna i fekalna kanalizacija u ulici Heroja Dejovića .

Član 3.

Zakupac se obavezuje da zakupljeno grañevinsko zemljište izgradi i privede nameni u svemu prema Aktu o urbanističkim uslovima izdatim od Odeljenja za urbanizam, grañevinarstvo i stambeno komunalne poslove Opštine Užice 07 broj 353-04/05-4 od 18.12.2006. godine i Odobrenju za grañenje izdatom od strane nadležnog organa Opštine ,kao i da izgradi priključke po tehničkim uslovima javnih i javno komunalnih preduzeća, na infrastrukturu iz člana 2.ovog ugovora.

Član 4.

Zakupac se obavezuje da na ime mesečne zakupnine za zakupljeno grañevinsko zemljište plaća mesečni iznos od 2.181,30 dinara uvećan mesečnim indeksom rasta cena na malo, na uplatni račun broj 840-742153843-66 prihodi od zakupnine za grañevinsko zemljište u korist Opštine Užice, sa modelom plaćanja 97 i pozivom na broj 41-100-101004271. Zakupninu iz prethodnog stava Zakupac će plaćati za period trajanja zakupa od 99 godina, što po odbitku uplaćene kaucije od 250.000,00 dinara iznosi 2.591.422,00 dinara , uvećano mesečnim indekstom rasta cena na malo za celokupan period zakupa. Zakupninu iz prethodnog stava Zakupac će plaćati po ispostavljenim fakturama, koje će Direkcija ispostavljati jednom godišnje za period tekuće godine sa rokom plaćanja 15 dana od dana ispostavljanja fakture .

Član 5.

Zakupac zadržava pravo da u toku trajanja ovog Ugovora, posle uvoñenja u parcelu, promeni način i dinamiku plaćanja zakupnine, u skladu sa članom 2. Odluke o izmenama i dopunama Odluke o kriterijumima i merilima za utvrñivanje zakupnine i naknade za ureñivanje grañevinskog zemljišta ( “Sl.list Opštine Užice br.10/05 “ ) .

Član 6. Ugovorne strane saglasno utvrñuju da naknada za ureñivanje grañ.zemljišta iz člana 1. ovog ugovora iznosi 1.652.753,00 i istu je Zakupac obavezan uplatiti na uplatni račun javnih prihoda – naknada za ureñenje grañevinskog zermjišta broj 840-742253843-87 sa modelom plaćanja 97 i pozivom na broj : 41-100-101004271.

Član 7.

Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Zakupac pravno lice (preduzeće – preduzetnik) koje posluje duže od jedne kalendarske godine. Ugovorne strane su saglasne i Zakupac se obavezuje da na ime ispunjenja obaveze prema Direkciji po osnovu naknade za ureñivanje grañevinskog zemljišta iz člana 6.ovog ugovora,kao alternativno ispunjenje obaveze,na dan zaključenja ugovora uplati u


korist računa javnih prihoda iz člana 6.ovog ugovora iznos od 165,30 din.(0,01% od iznosa iz člana 6.ovog ugovora ) i u periodu najduže do jedne godine od dana zaključenja ugovora :

a) zaposli, na svakih započetih 300 m2 svog poslovnog prostora najmanje 5 ( pet ) radnika (kojima je to prvo zaposlenje) uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje, na period od najmanje 5 (pet) godina;

b) zaposli, na svakih sledećih 100 m2 poslovnog prostora najmanje jednog

radnika uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje, na period od najmanje 5 (pet) godina;

c) svakih 6 (šest) meseci po isteku godine dana od sklapanja ovog Ugovora

dostavlja Direkciji na uvid M-4 obrazac o zaposlenima iz tačke a) i b ) ovog člana.

Član 8.

U slučaju neispunjenja u celosti obaveze iz člana 7.stav 2 ovog ugovora Zakupac je obavezan da uplati Direkciji naknadu za ureñivanje grañ.zemljišta u iznosu iz člana 6. ovog ugovora,uvećano indeksom rasta cena na na malo za period od zaključenja ugovora do prestanka odložnog uslova i to na dan prestanka odložnog uslova to jest na dan kada Direkcija obavesti Zakupca da isti nije ispunio svoju obavezu u svemu saglasno članu 7.stav 2 ovog ugovora ,ili je započeo sa neispunjenjem obaveze u svemu saglasno članu 7.stav 2 ovog ugovora .

Član 9. Poslovni objekat izgrañen na zemljištu iz člana 1.ovog ugovora Zakupac ne može ,bez saglasnosti Direkcije ,davati u podzakup ili otuñiti pre isteka rokova iz stava 2 Člana 7.ovog ugovora.

Član 10.

U slučaju davanja izgrañenog objekta na predmetnom zemljištu u zakup ili njegovog otuñenja po isteku rokova iz stava 2 člana 7.ovog ugovora sve obaveze koje proističu iz ovog ugovora prenose se i postaju obaveze novog Zakupca odnosno novog vlasnika izgrañenog objekta.

Član 11.

Ukoliko Zakupac zemljište iz člana 1.ovog ugovora koristi suprotno uslovima utvrñenim ovim ugovorom Direkcija ima pravo otkaza ovog ugovora sa otkaznim rokom od 90 dana .

Član 12.

Zakupac se obavezuje da na dan potpisivanja ugovora dostavi Direkciji na ime obezbeñenja plaćanja zakupnine i naknade za ureñenje grañevinskog zemljišta po


šest solo menica bez prava na protest.

Član 13. Troškovi overe ugovora i upisa tereta zakupa u javne knjige padaju na teret Zakupca .

Član 14.

U slučaju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane priznaju nadležnost Suda stvarne nadlečnosti u Užicu.

Član 15.

Ugovor je sačinjen u 6 (šest) istovetnih primeraka od kojih po 3 (tri) pripadaju ugovornim stranama.

ZAKUPAC, VD DIREKTOR, _______________ ___________________

Ivan Petronijević, dipl.ing.arh.


Prilog VI. Model paketa podsticajnih mera - Grad Kr agujevac

(Izvod iz Službenog glasnika Grada Kragujevac br. 4, 14. mart 2005.) Skupština grada Kragujevca, na osnovu člana 74. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 47/2003), člana 29. tačka 14. Statuta Grada Kragujevca („Službeni list grada Kragujevca“ br, 3/2002) i člana 14.stav 2. Odluke o grañevinskom zemljištu(„Službeni list grada Kragujevca“ br, 3/2003, 4/2003 i 1/2005), na VIII sednici održanoj dana 25. 02. 2005.godine donela je: O D L U K U O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O KRITERIJUMIMA I MERI LIMA ZA UTVRðIVANjE ZAKUPNINE I NAKNADE ZA URE ðIVANjE GRAðEVINSKOG ZEMLjIŠTA

Član 1. Ovom odlukom vrše se izmene i dopune Odluke o kriterijumima i merilima za utvrñivanje zakupnine i naknade za ureñivanje grañevinskog zemljišta („Službeni list grada Kragujevca „br. 15/2004).

Član 2. U Članu 3. posle stava 3. dodaju se novi stavovi 4. i 5. koji glase: „Izlicitiranu zakupninu sa porezom zakupac plaća u celosti u roku od 15 dana od zaključenja ugovora o zakupu. Ukoliko zakupac ne plati zakupninu u roku iz prethodnog stava smatra se da je jednostrano raskinuo ugovor o zakupu i gubi pravo na povraćaj

Član 3. U članu 5. posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi: „Pravo na umanjenje izlicitiranog iznosa zakupnine za zemljište ima investitor poslovnog prostora namenjenog za proizvodnju koji izvozi više od 50% proizvedenih proizvoda.“

Član 4. U članu 6. u prvoj alineji broj „50“ zamenjuje se brojem „20“. U članu 6. u trećoj alineji posle reči: „radnika i“ dodaju se reči: „procentu izvoza proizvedenih proizvoda i“.

Član 5. U članu 7. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Investitor poslovnog prostora namenjenog za proizvodnju koji izvozi više od 50% proizvedenih proizvoda ima pravo, u momentu zaključenja ugovora o zakupu, da izabere način isplate naknade za zemljište koje nije pod gabaritom izgrañenog objekta u slučaju neispunjenja preuzete obaveze o broju zaposlenih radnika.“ D osadašnji stavovi 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.


Član 6.

U članu 8. stav 1. menja se i glasi : „Pravo na umanjenje izlicitiranog iznosa zakupnine ostvaruje se u zavisnosti od broja zaposlenih radnika, a prema ceni radnog mesta i to: 1. od 20 do 50 zaposlenih – 2500 EUR po zaposlenom, odnosno po radnom mestu. 2. od 51 do 200 zaposlenih – 5000 EUR po zaposlenom, odnosno po radnom mestu. 3. preko 200 zaposlenih – 7000 EUR po zaposlenom, odnosno po radnom mestu“. 4. U članu 8. stav 2. posle broja „2“ briše se tačka, dodaje zarez i broj „3“. 5. U članu 8. stav 3. posle broja „2“ briše se tačka, dodaje zarez i broj „3“.“

Član 7. U članu 11. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: „Kod konačnog obračuna zakupnine, ukoliko zakupac nije ispunio uslov iz člana 8. ove Odluke, a pruži dokaz da je izvezao više od 50% proizvoda, dužan je da gradu isplati naknadu za zemljište koje nije pod gabaritom objekta u visini najniže cene za to zemljište utvrñene posebnim aktom iz člana 3. stav 2. ove Odluke“. Dosadašnji stavovi 4. i 5. postaju stavovi 5. i 6.

Član 8. U članu 23. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Investitorima objekata koji se bave proizvodnjom i pruže dokaz da izvoze više od 50% svoje proizvodnje, naknada se utvrñuje u visini od 20% utvrñenih iznosa iz Tabele 2. u članu 19. ove Odluke.“ Dosadašnji stav 2. postaje stav 3. U novom stavu 3. posle broja „1“ briše se tačka i dodaje: „i 2“. U članu 23. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: „Investitori iz stava 2. ovog člana koji naknadu plaća u ratama u roku od 3 (tri) godine do konačnog obračuna i dostavi dokaz iz stava 2. ovog člana ima pravo na novi obračun naknade za preostale rate.“

Član 9. U članu 35. posle reči: „ratama“, dodaju se reči: „uko-liko se objekat gradi za sopstvene potrebe“.

Član 10. Član 36. menja se i glasi: „Investitor koji objekat grade za tržište 50% naknade plaća prilikom potpisivanja ugovora, a preostalih 50% u roku od 1 (jedne) godine, a najkasnije do tehničkog prijema objekta.“

Član 11. U članu 38. posle stava 1. dodaju se novi stavovi 2, 3. i 4. koji glase: „Investitori koji su urbanističkim uslovima izdatim do stupanja na snagu ove Odluke bili obavezani da umesto obezbeñenja odreñenog broja parkinga, odnosno garažnih mesta izvrše uplatu naknade, uplatu vrše na sledeći način:


– 50.000,00 dinara po stanu, kada se vrši dogradanja jedne etaže ravnog krova, objekta višeporodičnog stanovanja; – 150.000,00 dinara po stanu ukoliko se vrši dogradnja više od jedne etaže ravnog krova objekta višeporodičnog stanovanja; – 130.000,00 po stanu ukoliko gradi ili dograñuje objekat na sopstvenoj parceli, čija je površina do 3 ara, a oblik, položaj, konfiguracija terena, udaljenost parcele od saobraćajnice, ne omogućavaju obezbeñenje parkinga, odnosno garažnog mesta. Naknada iz prethodnog stava uplaćuje se na račun Gradske uprave za razvoj gradskih resursa i nadzor. Investitori iz stava 2. ovog člana mogu podneti zahtev za izdavanje novih urbanističkih uslova sa obavezom za obezbeñenje odreñenog broja parking, odnosno garažnih mesta ukoliko ne žele da izvrše uplatu saglasnu stavu 2. ovog člana.“

Član 12. Obavezuje se Odbor za organizaciju i normativna akta da utvrdi i objavi prečišćen tekst Odluke o kriterijumima i merilima za utvrñivanje zakupnine i naknade za ureñivanje grañevinskog zemljišta.

Član 13. Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objav ljivanja u „Službenom listu grada Kragujevca“. SKUPŠTINA GRADA KRAGUJEVCA Broj:418-2/05-I U Kragujevcu, 25. 02. 2005. godine PREDSEDNIK, Prof.dr Dobrica Milovanović,s.r.


Prilog VII. Vizuelni prikaz Industrijskog parka - G rad Zrenjanin (Izvod iz promotivnog materijala grada Zrenjanin)


Prilog VIII. Primer uspešne promotivne aktivnosti z a industrijski park - In ñija i Zrenjanin

(Izvod iz promotivnog materijala grada Zrenjanin) (Izvod iz promotivnog materijala opštine Inñija)



Prilog IX: Model kontrolne liste za evaluaciju indu strijskog parka Kontrolna lista za industrijski park

Lokalna samouprava ima generalni urbanistički plan

Industrijski park je predviñen generalnim urbanističkim planom

Lokalna samouprava ima detaljan urbanistički plan za industrijski park

Lokalna samouprava je donela strategiju ekonomskog razvoja opštine/grada

Industrijski park/parkovi je/su definisani strategijom ekonomskog razvoja opštine/grada

Lokalna samouprava / privatni investitor je uradila studiju izvodljivosti za razvoj industrijskog parka industrial park development

Industrijsko zemljište je pod kontrolom lokalne samouprave

Zemljište industrijskog parka je pod kontrolom privatnih investitora

Industrijski park je opremljen kompletnom infrastrukturom (voda, analizacija, put, grejanje, javna rasveta, gas, struja, telefon, internet, parking, itd.)

Industrijskim parkom upravlja privatni investitor

Industrijskim parkom upravlja Direkcija za izgradnju

Industrijskim parkom upravlja Odeljenje za urbanističko planiranje

Industrijskim parkom upravlja Kancelarija za LER

Industrijski park promoviše Kancelarija za LER

___________________________________________

___________________________________________

Documents

IP Methodology SER