Ishodi u Ucenju Za Treci Razred

7/25/2019 Ishodi u Ucenju Za Treci Razred

1/12

JU SREDNJA ELEKTROTEHNIKA KOLA MOSTARKOLSKA 2015./2016. GODINA

Nastavn !"#$%#t& MATEMATIKA

Ra'"#$&III

S#$%(n )"*+ (as*va&,

G*$-n+ )"*+ (as*va&105


2/12


3/12

1. +&

Nastava *v* !"#$%#ta t"#)a $a *%*3 (#n4%a $a st#n *sn*vna 'nan+a '%at#%at#

2. a$a4&

Ra'v+an+# *(* a!st"atn* %-+#n+a Ra'v+an+# s!*s*)n*st +asn* !"#4'n* '"a7avan+a *sn*vn* %at#%at(*

*(* +#'a Ra'v+an+# s!*s*)n*st *$"#8van+a !"*4+#n# vanttatvn9 v#(na n+9*v*

*$n*sa Ra'v+an+# *s+#3a+a 'a !"*st*": "a'*van+# #*%#t"+s9 *)+#ata n+9*v

'a+a%n *$n*s t"ans;*"%a4+# Ra'v+an+# sst#%at(n*st: "#$n*st: !"#4'n*st st"a+n*st "a$ Os!*s*)+avan+# 'a !"%+#n st#(#n9 'nan+a a* %at#%at4 ta* *sta%

!"#$%#t%a


4/12


5/12

4. Tematse !"e#$%e& %asta'%$ s()*a"$& +(,+"%+-+)a+'%a /+st$,%01a2 $s3+($ 0e%"a5

PRE6MET5MATEMATIKAB)+"

as+'a

P)+,)amse !"e#$%e P)+,)ams$ sa()*a"$ O)a+'%+-+(,+"%a /+st$,%01a2$s3+($ 0e%"a

78 T)$,+%+met)$"a A($!$+%e te+)eme a s$%0s A($!$+%e te+)eme a +s$%0s A($!$+%e te+)eme a ta%,e%s A($!$+%e te+)eme a +ta%,e%s T)$,+%+met)$"se 90%!$"e ('+st)0+,

,#a $ /+#00,#a P)et'a)a%"e $)a $ )a#$e

t)$,+%+met)$"s$3 90%!$"a 0 /)+$'+( $

+)%0t+ S$%0s%a $ +s$%0s%a te+)ema I%'e)%e t)$,+%+met)$"se 90%!$"e T)$,+%+met)$"se "e(%a$%e T)$,+%+met$"se %e"e(%a$%e

P)$m$"e%$ a($!$+%e 9+)m0#e a )"e:a'a%"e"e(%+sta'%$"$3 a(ataa

P)$m$"e%$ t)$,+%+met)$"se 90%!$"e('+st)0+, 0,#a $ /+#+'$%e 0,#a /)$)"e:a'a%"0 a(ataa

Na!)t %e"e(%a$%0 a ,)a9$e $%'e)%$3t)$,+%+met)$"s$3 90%!$"a $ %a'e(e%"$3+'e +s%+'%e +s+$%e

U/)+st$ $)a /)$m"e%+m 9+)m0#a a

/)et'a)a%"e /)+$'+(a 0 $) $ +)%0t+ 6+a*e $(e%t$tete /)$m"e%+m 9+)m0#a a

/)et'a)a%"e /)+$'+(a 0 $) $ +)%0t+ R$"e:$ t)$,+%+met)$"s0 "e(%a$%0 R$"e:$ t)$,+%+met)$"s0

8 K+m$%at+)$a U'+( 0 +m$%at+)$0 Pe)m0ta!$"e Va)$"a!$"e K+m$%a!$"e

Ra0m$"e /+"am ;;9at+)$"e#a;;&/e)m0ta!$"e sa /+%a'#"a%"em $ e/+%a'#"a%"a $ 9+)m0#0 a $)a0%a'a%"e)+"a /e)m0ta!$"a

Us/"e:%+ )a0%a )+" /e)m0ta!$"a %e+,s0/a sa 'e1$m )+"em e#eme%ata

V#a(a met+(+#+,$"+m $)a0%a'a%"a')$"e(%+st$ $)aa sa 9at+)$"e#+m

A%a#$$)a& +m$%0"e $ $(e%t$9$0"e


6/12

)a#$$te s$t0a!$"e /)e)+"a'a%"a St'a)a %+'e a(ate $ a#,+)$tm$)a $3 Ra0m$"e /+"m+'e 'a)$"a!$"e e

/+%a'#"a%"a $ sa /+%a'#"a%"em I)a0%a'a )+" 'a)$"a!$"a& +)$ste1$

+(,+'a)a"010 9+)m0#0 $ 0s'a"a+(,+'a)a"010 s$m+#$0

K+m$%0"e /)+#eme 'a)$"a!$"a $/e)m0ta!$"a $ )"e:a'a /)at$%e /)+#eme

Ra0m$"e /+"m+'e +m$%a!$"e e/+%a'#"a%"a $ sa /+%a'#"a%"em

I)a0%a'a )+" +m$%a!$"a& +)$ste1$+(,+'a)a"010 9+)m0#0 $ 0s'a"a+(,+'a)a"010 s$m+#$0

K+m$%0"e /)+#eme 'a)$"a!$"a&+m$%a!$"a $ /e)m0ta!$"a $ )"e:a'a/)at$%e /)+#eme


7/12

'a()ata& t)+0,#a& t)a/ea& )0,a&)0*%+, $s"eaa $ )0*%+, +(s"eaa

I)a0%a e te:+1a 'e#$$%0 /+'):$%e/)a'+0,a+%$a& 'a()ata& /a)a#e#+,)ama

V#a(a met+(+#+,$"+m +)$:1e%"a

%a"/)$#a(%$"$3 9+)m0#a a $)a0%a'a%"e/+'):$%e )a%$3 ,e+met)$"s$3 9$,0)a 0)a'%$

A%a#$$)a $ s$stemat$0"e +s+$%e )a#$$t$3)a'%s$3 9$,0)a $ )"e:a'a )a#$$te/)+#eme /+'):$%a

K+m$%0"e $ s$%tet$0"e )a#$$te +s+$%e $+(%+se $ )"e:a'a /)at$%e /)+#eme.

78 A%a#$t$a

,e+met)$"a 0 )a'%$

Om"e)

P)a'+0,#$ ++)($%at%$ s$stem Je(%a$%a /)a'e Rast+"a%"e tae +( /)a'e U,a+ $me=0 ('$"e /)a'e Je(%a$%a )0*%$!e Je(%a$%a ta%,e%te $ %+)ma#e %a

)0*%$!0 Je(%a$%a e#$/se Je(%a$%a 3$/e)+#e Je(%a$%a /)a+#e O(%+s /)a'e $ )$'$3 ()0,+, )e(a Ta%,e%ta $ %+)ma#a %a )$'e ()0,+,

)e(a S$stem$ ('$"e 'a()at%e "e(%a$%e O(%+s $me=0 /)a'e $ )a'%$

I)a0%a )ast+"a%"e $me=0 ('$"e tae P+($"e#$ (0* 0 (at+m +m"e)0 Na=e s)e($%0 (0*$ $ te*$:te t)+0,#a I)a0%a /+'):$%0 t)+0,#a P)e#a$ $ "e(%+, +#$a "e(%a$%e /)a'e 0

()0,$ Ut')($ (a #$ /)+$'+#"%a taa /)$/a(a

(at+" /)a'+" U/+%a $ /)$m"e%"0"e "e(%a$%0 /)a'e

+"a /)+#a$ (at+m ta+m 0 /+%at$+e9$!$"e%t sm"e)a

U/+%a $ /)$m"e%"0"e "e(%a$%0 /)a'e+"a /)+#a$ )+ ('$"e a(a%e tae

Ut')=0"e me=0s+%$ /+#+*a" ('$"e /)a'e I'e(e 9+)m0#0 a $)a0%a'a%"e 0,#a

$me=0 ('$"e /)a'e U/+%a 0s#+'e /a)a#e#%+st$ $ %+)ma#%+st$


8/12

U/+%a "e(%a$%0 /)ame%a /)a'$3 U/+%a +/10 "e(%a$%0 )$'e ()0,+, )e(a I'e(e "e(%a$%0 )0*%$!e 0 +/1em +#$0 Ut')($ me=0s+%$ /+#+*a" /)a'e $

)0*%$!e

P)e/+%a "e(%a$%0 !e%t)a#%e e#$/se Ut')($ me=0s+%$ /+#+*a" /)a'e $ e#$/se 6e9$%$:e 3$/e)+#0 $ $'e(e %"e%0

"e(%a$%0 Ut')($ me=0s+%$ /+#+*a" /a'e $

3$/e)+#e 6e9$%$:e /a)a+#0 $ $'e(e %"e%0

"e(%a$%0 Ut')($ me=0s+%$ /+#+*a" /a'e $ /a)a+#e O()e($ ta%,e%t0 $ %+)m#0 %a )$'0

()0,+, )e(a R$"e:$ s$stem ('$"e 'a()at%e "e(%a$%e

a)0#"e%$ +%0s& /+'):$%a $ a/)em$%a

6e9$%$:e ($e(a)& )+,a#"& /+#$e(a)& s$!$)a($e(a)& )+,a#" $#$ /+#$e(a)

?)ta m)e*e )a#$$t$3 /)+st+)%$3 9$,0)a $0+a'a %ee /)+st+)%e /+"m+'e @'$s$%a&+s%+'%a $'$!a& +%a $'$!a

V#a(a met+(+#+,$"+m )a0%a%"a /+'):$%e$ a/)em$%e )a#$$t$3 /)+st+)%$3 9$,0)a

P)$m"e%"0"e e te:+1a +(,+'a)a"01e9+)m0#e /)$ )a0%a%"0 /+'):$%e $a/)em$%e 0s/)a'%$3 9$,0)a

A/st)a30"e& +%)et$0"e $ a%a#$$)aa'$s%+st /)+st+)%$3 e#eme%ata $ )"e:a'a


9/12

S9e)a $ #+/ta& /+'):$%a $ a/)em$%a P+'):$%a $ a/)em$%a ($"e#+'a #+/te

a(ate $ /)ase Ra0m$"e& (e9$%$:e $ s$stemat$0"e +)t%a

/)+st+)%a t$"e#a ?)ta @s$!$)a m)e*0 +)t%$3 t$"e#a $

0+a'a /+"e($%e ($e#+'e @aa& '$s$%a&

+m+ta $ s#. P)$m"e%"0"e e te:+1a +(,+'a)a"01e

9+)m0#e /)$ )a0%a%"0 'e#$$%e& /+'):$%e $a/)em$%e 0s/)a'%$3 +)t%$3 t$"e#a $ #+/te

P)$m"e%"0"e e te:+1a +(,+'a)a"01e9+)m0#e /+'):$%e $ a/)em$%e $ a/st)a30"e/+"e($%e e#em%te

A%a#$$)a $ )"e:a'a /)+#eme $ /)ase $a#,+)$tm$$)a met+(+#+,$"0 )"e:a'a%"a

V"e)+'at%+1a V)sta (+,a=a"a& /+"m '"e)+'at%+1e

Us#+'%a '"e)+'at%+1a T+ta#%a '"e)+'at%+1a S#0a"%e /)+m"e%#"$'e >a+% )as/+("e#e& $%+m%a )as/+("e#a

6e9$%$:e /+"am '"e)+'at%+1e $ s#0a"%+,(+,a=a"a

6e9$%$:e 0s#+'%0 '"e)+'at%+10 $ +)$st$9+)m0#0 a 0s#+'%0 '"e)+'at%+10 /)$#$+m$)a0%a'a%"a '"e)+'at%+1e

6e9$%$:e t+ta#%0 '"e)+'at%+10 $ +)$st$9+)m0#0 a t+ta#%0 '"e)+'at%+10

6e9$%$:e s#0a"%e /)+m"e%#"$'e P+%a"e )as/+("e#e $ (e9$%$:e $%+m%0

)as/+("e#0


10/12

C. U/0st'+ a )ea#$a!$"0

Program matematike kao naune discipline treba shvatiti kao pogodnu orijentaciju, ne treba ga se drati kruto i doslovno. On

profesoru predavau treba da omogui temeljit vlastiti pristup u realizaciji programskih sadraja. Profesori se sami opredjeljuju u izboru

nastavnih metoda i oblika rada.

Obrada, uvjebavanje, ponavljanje i provjeravanje nastavnih sadraja provodi se razliitim oblicima rada (individualni, frontalni,

grupni oblik rada, te rad u parovima. Primjenjuju se razliite metode rada, te nastavna sredstva i pomagala ukljuujui i savremenu

tehnologiju. ! svom radu uenici treba koriste propisane udbenike, nastavne listie, testove znanja, a bilje"ke na asovima trebaju se

voditi u svesci, te je dono"enje na as svega navedenog neophodnost za dobar rad. ! zavisnosti od uslova, prirode sadraja, znanja i

sposobnosti, svaki profesor se opredjeljuje u izboru nastavnih metoda, metodskih postupaka, aplikativnih elemenata, organizacije nastave,

i nastavnih pomagala.

Profesor e kvalitetnim i raznovrsnim nastavnim radom motivisati i osposobljavati uenike da se i oni u odgovarajuoj mjeri i na

izvjestan nain ukljuuju u elaboraciju programskih sadraja ovog nastavnog predmeta.

Pored navedenih #$ asa, planirano je jos $% asova za pismene zadae, pripremu i ispravak pismene zadae. &e % asa, jedan za

upoznavanje s nastavnim planom i programom, a drugi za zakljuivanje ocjena.

Obaveze uenika su:

- da redovno poha'aju nastavu i izvr"avaju obaveze

- da budu u uionici u trenutku kada "kolsko zvono oznai poetak asa

- da ne ometaju izvo'enje nastave i da ne napu"taju as bez prethodnog odobrenja profesora

- da rade na usvajanju znanja, vje"tina i vrijednosnih stavova propisanih nastavnim planom i programom iz predmeta matematika

-da obavje"tava roditelje o svom napretku i postignuu

- da tokom usmenog ili pismenog ispitivanja pokae svoje stvarno znanje, dakle, bez prepisivanja i kori"tenja drugih nedozvoljenih

vidova pomoi.


11/12

8. V)e(%+'a%"e $ +!"e%"$'a%"e)rednovanje i ocjenjivanje znanja uenika je jako bitno u procesu "kolovanja. Podrazumijeva se stalno praenje rada uenika kako

bi se izvela "to realnija ocjena. Prilikom ocjenjivanja prati se i vrednuje uenikovo znanje, razumijevanje i primjena steenog znanja,

originalnost i kreativnost, te uloeni trud, a vana je verbalna komunikacija i izraavanje. *ada je u pitanju pismeno testiranje uenici

moraju ostvariti minimalno +- znanja

/ 0ovoljan +/1-

/ 0obar 1$/2-

/ )rlodobar 2$/#-

/ Odlian #$/$-

3ain ocjenjivanja mora biti u okviru "kolskih propisa, a uenici moraju znati metode i kriterije ocjenjivanja. 4ormiranje ocjene

podrazumijeva slijedee

Ocjene Vrednovanje usvojenosti obrazovnih sadraja

3edovoljan ($

/ neusvojenost minimuma temeljnih pojmova

/ neprepoznavanje osnovne tematike

/ znanje je manjkavo, pa se ne moe primijeniti, uenik nije u mogunosti niti uz pomo rije"iti

zadano pitanje

/ obrazlaganje je nesuvislo i bez razumijevanja

/ aktivnosti naje"e izostaju

0ovoljan (%/ prepoznaje temeljne pojmove / zadatke rje"ava sporo i povr"no, esto i pogre"no, ali uz pomoprofesora uspijeva zadatak rije"iti

/ odgovara po sjeanju, bez dubljeg razumijevanja / do rezultata dolazi uz pomo profesora

/ obrazlaganje je nepotpuno, s pogre"kama

/ reproducira temeljne pojmove


12/12

0obar (5 / razumije gradivo, ali ga ne zna primijeniti, niti obrazloiti vlastitim primjerima

/ uz pomo profesora odgovara na jednostavnija pitanja

/ nije dovoljno samostalan

/ obrazlae djelomino, esto puta uvjerljivo

)rlodobar (6

/ razumije gradivo

/ slui se usvojenim znanjem

/ navodi vlastite primjere

/ samostalno odgovara i na sloenije postavljena pitanja

/ znanje primjenjuje umjereno brzo, tano i bez pomoi odgovara na pitanja

/ odgovore na postavljenja pitanja obrazlae tano, logino i razumljivo

Odlian (+

/ uenik je u potpunosti usvojio koncepte i procedure

/ steeno znanje primjenjuje samostalno na nove, sloenije primjere

/ sposoban je samostalno analizirati, a potom i objasniti sloena pitanja

/ novi sadraji na uenika djeluju izazovno

/ uspje"no uoava i izvr"ava korelaciju sa srodnim gradivom/ sposoban je prenositi znanje drugim uenicima

/ aktivno sudjeluje u svim aktivnostima

/ slui se dodatnim izvorima znanja i informacijama primjenom novih tehnologija

/ nastavne sadraje obrazlae tano, precizno, logino, temeljito i argumentovano

. L$te)at0)a

/ Odobreni udbenici od strane nadlenog ministarastva

Documents

Ishodi u Ucenju Za Treci Razred