Istoriografija Starog Rima

8/18/2019 Istoriografija Starog Rima

1/41

Polibije

Izvor: Wikipedia

Polibije (grčki Πολύβιος, latinski: Polybius, cca. 203. pne. !20. pne." bio #estarogrčki $istoričar poznat po d#elu Historije ko#e se s%atra #edni% od na#vri#edni#i$izvora za zbivan#a na &editeranu u periodu od 220. pne. do !'. pne. )ako*er #e

poznat po to%e +to #e %e*u prvi%a or%ulirao ide#e o ravnote-i vlasti, ko#e su kasni#e poslu-ile kao te%el# &ontesuieuovog Duha zakona i a%eričkog /stava.

Polibi#e #e ro*en oko 203. godine pne. u &egalopolisu u rkadi#i. 1ikortas, n#egovotac, bio #e ze%l#opos#ednik, va-an političar i član vlada#ue klase. a$val#u#ui svo%ocu Polibi#e #e #o+ od svo#i$ %la*i$ dana i%ao direktna iskustva i detal#an uvid uvo#na i politička pitan#a. Polibi#e #e i%ao i sklonost ka #a$an#u i lovu, v#e+tina%a ko#esu %u po%ogle nakon +to su ga zarobili 4i%l#ani. !52. godine pne. Polibi#e #e bioizabran za nosioca urne sa pos%rtni% ostaci%a 6ilipo%ena. 7vo #e bila posebna čast

#er #e 6ilipo%en bio #edan od na#e%inentni#i$ $a#ski$ vo#skovo*a i političara svogvre%ena. 7ko !80. godine pne. Polibi#e #e izabran za hiparha 9 ko%andanta kon#ice.7vo #e bilo presti-na titula ko#a #e otvarala vrata dal#e% napredovan#u u kari#eri.vo#u ranu političku kari#eru Polibi#e #e uglavno% posvetio radu na odr-avan#unezavisnoti $a#skog saveza (konederaci#a grčki$ gradova na teritori#i s#everne obalePeloponeza".

Burne godine

Polibi#ev otac 1ikortas bio #e na#glasni#i zagovornik politike neutralnosti u vri#e%erata iz%e*u 4i%l#ana i Perze#a &akedonskog. )o #e izazvalo sna-nu su%n#u kod4i%l#ana ko#i su zato Polibi#a i #o+ $il#adu $a#ski$ ple%ia !5. godine pne. odveli u4i% kao taoce. Polibi#e #e bio talac 4i%a puni$ !8 godina, no za$val#u#ui svo%visoko% obrazovan#u i kulturi bio #e dobrodo+ao kod %nogi$ velikodosto#nika.;%ili#us Paulus %u #e čak pov#erio svo#e sinove kao učenike.


2/41

>aredni period Polibi#e #e izgleda proveo u 4i%u gd#e se posvetio radu na svo#e%$istori#sko% d#elu a povre%eno #e i+ao na duga putovan#a po %editeranski% ze%l#a%a gd#e #e iz prve ruke sakupl#ao $istori#sku gra*u. Polibi#e #e razgovarao i sa

bro#ni% veterani%a ko#i su %u po%ogli u raz#a+n#en#u doga*a#a o ko#i%a #e pisao ai%ao #e i pristup ar$ivsko# gra*i. 7statak Polibi#evog -ivota na% ni#e poznatB %ogue

#e da #e putovao sa cipiono% do @pani#e i bio n#egov vo#ni sav#etnik toko% rata protiv >u%anci#e (7va# grad na Iberi#sko% poluostrvu i n#egovi stanovnici pru-ili su$ero#ski otpor 4i%l#ani%a, bila i% #e dra-a s%rt nego ropstvo pod 4i%o%. Iakoopkol#en i %učen gla*u, grad se ni#e predavao. u%antinci su izvr+ili%asovno sa%oubistvo." Polibi#evi zapisi o ovo% doga*a#u su na-alost izgubl#eni.(u%anci#e F;l cerco de >u%anciaF". Pri kra#u -ivota, Polibi#e se napokon skrasio uArčko# gd#e #o+ i danas posto#e %nogi natpisi sa n#egovi% i%eno% i statue san#egovi% liko%.

Polibije historičar

Polibi#e #e napisao veliki bro# d#ela od ko#i$ #e do danas sačuvan sa%o %an#i bro#.&e*u n#egovi% rani% radovi%a ubra#a se biograi#a velikog grčkog vo#skovo*e idr-avnika 6ilipo%ena. 7vo% biograi#o% kasni#e se poslu-io Plutar$, #o+ #edan odveliki$ $istoričara antičkog vre%ena, te preko n#ega zna%o za ova# Polibi#ev rad #er #eoriginal izgubl#en. Gal#e, Polibi#u se pripisu#e i obi%an traktat pod naslovo% Taktika uko#o# #e dao detal#an opis grčke i ri%ske vo#ne taktike. >i Taktika ni#e pre-iv#elastol#ea ali neke n#ene di#elove Polibi#e #e iskoristio za Histori#u, n#egov na#znača#ni#ii na#obi%ni#i rad u '0 kn#iga (to%ova".

Prvi$ pet to%ova Histori#a su sačuvani u potpunosti, tu #e i vei dio +estog a na-alostsa%o rag%enti ostali$ to%ova. Prva dva to%a opisu#u doga*a#e na područ#u&editerana od Aalske opsade i pl#ačke 4i%a 30. godine pne. pa sve do PrvogPunskog rata, s okuso% na uspon ri%ske $ege%oni#e. / prvi% di#elovi%a Histori#aPolibi#e #asno pokazu#e na%#eru da ob#asni kako #e i za+to 4i% u razdobl#u od nepune=3 godine postao do%inantna sila u ci#elo% tada poznato% civilizirano% svi#etu.

&o-da se tvrdn#a iz pret$odne rečenice čini pret#erana, no tada+n#i #e 4i% od sileograničene sa%o na peninsko poluostrvo za pola stol#ea uspio postati i%peri# ko#i

#e eli%inirao


3/41

kritičan istra-ivač ko#i se oslan#ao na sopstvena iskustva i sv#edočen#a direktni$učesnika u $istori#ski% doga*a#i%a.

7čito #e Polibi#e bio sv#estan opasnosti od pri$vatan#a priča i predan#a kao $istori#e:tra-io #e istinu u%#esto prazni$ i nekorisni$ ba#ki. >#egov poseban interes za ve

po%enutu sposobnost 4i%a da se organizu#e i stavi pod kontrolu ci#elo područ#e&editerana dovela ga #e do analize nekoliko vrsta ustavni$ r#e+en#a i pri#edloga teori#eo pro%#ena%a ustava kroz neizb#e-an ciklus pro%#ena dru+tvenog i dr-avnogure*en#a: od %onar$i#e preko tirani#e, aristokrati#e, oligar$i#e, de%okrati#e, anar$i#e natrag i opet do tirani#e. Polibi#e #e i%ao visoko %i+l#en#e o /stavu 4i%a ali #e, činise, s%atrao da e i Ev#ečni 4i%E vid#eti svo#u propast, %o-da ne zbog d#elovan#a%oni#eg van#skog nepri#atel#a, ve zbog propadan#a iznutra.

Polibi#e #e vid#eo i zabil#e-io sve: nacionaliza%, ksenoobi#u, političku de%agogi#u,stra+ne bitke i okrutnost, lo#alnost, $rabrost i vrlinu, inteligenci#u, razu% i visprenost.

>#egovo d#elo ni#e sa%o puko nabra#an#e doga*a#a u vre%enu ve kritičko i

sveobu$vatno pro%i+l#an#e o $istori#i.

Diodor

Izvor: Wikipediaa ostale osobe pod i%eno% Giodor, v. Giodor (razvrstavan#e".

Diodor, poznat i kao Diodor Sikul ili Diodor Sicilski (grčki: ΔιόδωροςΣικελιώτης", bio #e grčki $istoričar ko#i #e -ivio i radio u !. vi#ek pne.. Pre%a

sa%o% Giodorovo% d#elu ro*en #e u giri#u na icili#i (danas poznato% kao gira".Jio #e suvre%enik Kezara i ugusta i -ivio u 4i%u, gd#e #e, pre%a vlastiti%tvrdn#a%a, 30 godina pisao svo#e -ivotno d#elo Jibliot$eca $istorica ( Historijskabiblioteka" ko#e opisu#e sv#etsku $istori#u od početaka svi#eta do godine 0. pne. 7d'0 kn#iga sačuvano #e sa%o n#i$ !=, ali i$ suvre%eni $istoričari s%atra#u lo+i%izvoro% podataka, zbog toga +to se Giodor pre%a $istori#i odnosio nekritički te%i#e+ao stvarne $istori#ske s %itski% doga*a#i%a. G#elo #e ipak va-no zbog toga +tosadr-i reerence i citate %nogi$ rani#i$ autora či#a su d#ela izgubl#ena.

Tit Livije

Tit Livije (lat. Titus Livius, ro*en oko =. god. st. e., u%ro !8. god. n. e.", autor%onu%entalne istori#e ri%ske dr-ave i naroda, bio #e na#vei istoričar vgustovog doba ri%ske kn#i-evnosti i #edan od na#vei$ ri%ski$ istoričara uop+te.

)it 1ivi#e ro*en #e =. godine stare ere u Patavi#u (dana+n#a Padova", u ugledno# i bogato# porodici. Gobio #e te%el#ito retorsko obrazovan#e.


4/41

/ obi%no% istori#sko% delu, ko#e u na#bol#i% rukopisi%a nosi naslov Od osnivanja grada ( Ab urbe condita" razvio #e 1ivi#e prikaz ri%ske istori#e od %itskog osnivan#a4i%a pa do s%rti Gruzove . godine stare ere. 1ivi#e #e svo#u istori#u podelio prvo na

po#edine kn#ige, pa #e onda kn#ige pre%a sadr-ini grupisao u vee odel#ke, a neki%aod ti$ odel#aka #e čak dao i posebne pregovore, npr. uz 2!. kn#igu. >a%a #e %e*uti%

1ivi#eva istori#a sačuvana u dekada%a: izgleda da #e ta podela veo%a stara i da #e on#o# u neko% stepenu vodio računa i sa% pisac. 7d celokupnog dela sačuvane su na%neposredno sa%o prva, trea, četvrta i polovina pete dekade, dakle kn#ige !9!0. i 2!9 '=, ko#e obra*u#u vre%e od osnivan#a 4i%a do treeg sa%nitskog rata (8=3923. st.e.", te od drugog punskog rata do pobede 1uci#a ;%ili#a Paula nad &akedoni#o% utree% %akedonsko% ratu (2!59!8. st. e.". a rekonstrukci#u ostali$ delova, porednekoliko neposredni$ rag%enata, slu-e na% spisi u ko#i%a #e naveden neki izvod iz1ivi#a: to su, pre svega, sa-eci ili perio$e ko#i se nalaze ispred svake kn#ige (osi% !3.i !38" te neki %an#i istoričari kao +to #e ;utropi#e. 7d grčki$ pisaca 1ivi#a su koristili

posebno Plutar$ i


5/41

%i+l#en#e svakako preterano, pre%da i%a izvesni$ delova u 1ivi#evo# istori#i gde suzaista analisti i Polibi#e upotrebl#eni slo# po slo#. ko se 1ivi#evi izvori u neče%usla-u, on to pri%a za gotovo, a svo#e %i+l#en#e posebno navodi tek ako #e stvar sasvi%neverovatna i ne%ogua. ko se pak n#egovi izvori u neče%u ne sla-u, onda 1ivi#e ilinavede oba izvora i tako nedou%icu ostavi nere+enu, ili se iz#asni za ono %i+l#en#e

ko#e #e naveo stari#i pisac ili za ono ko#e #e lep+e ili za 4i%l#ane povol#ni#e.

1ivi#e #e iz retorski$ razloga dora*ivao i pro+irivao izvore ko#i%a se slu-io. I inače onu svo% delu rado karakteri+e ličnosti i situaci#e, i u to% cil#u često navodi govore,ko#e bi često sa% sastavio. Aovora i%a u sačuvani% dekada%a oko tri stotine, i svi sunapisani vrlo kn#i-evno i sa %nogo osea#a te slu-e to%e da se psi$olo+ki ocrta#uličnosti ko#i i$ izgovara#u.

Po stilu i #eziku ubra#a se 1ivi#e %e*u na#bol#e prozne pisce antičke kn#i-evnosti. 7nse ugledao na Kicerona, a izbegavao #e alusti#ev pregnantan stil. )i%e se %oguob#asniti česte periode i izvesna epska razvučenost, ko#a ipak ostavl#a dobar utisak.

1ivi#e #e ude+avao stil i pre%a sadr-ini: na pri%er, u prvo# dekadi dobi#a se utisakizvesne uzvi+enosti i starodrevnosti, ko#a nas po tonu i op+to# at%oseri podsea na?ergili#evu Eneidu. druge strane, prikaz rata s Hanibalo% u treo# dekadiko%ponovan #e s puno dina%ike. >a pesnika Eneide podsea i sna-no rodol#ubl#e ivisoki verski i %oralni osea#i ko#i%a odi+e čitavo delo. 7du+evel#en republikanac,

po%iriv+i se s politički% stan#e% vgustove vladavine i s n#egovi% principato%,skrenuo #e 1ivi#e pogled u idealizovanu pro+lost i stvorio proznu epope#u u slavuveličine 4i%a, zbog čega #e i nazvan slavitel#e% pro+losti (laudator teporis acti!.


6/41

7d sa%og početka svo#e političke kari#ere alusti#e #e prista#ao uz Luli#a Kezara, ko%e #e i dugovao svo#e napredovan#e u dr-avno# $i#erar$i#i. Kenzor pi#e


7/41

Jugurtin rat

alusti#ev *ugurtin rat , pre%da predstavl#a vrednu i zani%l#ivu %onograi#u, %nogis%atra#u neuspeli% delo%. &o-e%o pretpostavl#ati da #e %ateri#al za ovo delo

prikupl#ao i prve bele+ke napisao toko% svo#e uprave provinci#o% >u%idi#o%. I u

ovo% delu alusti#e o+tro kritiku#e slabost i potkupl#ivost ri%skog senata i opti%ata,često za%orni%, %oralizatorski% i ilozoira#ui% tono%. &e*uti%, sa stanovi+tavo#ne i ratne istoriograi#e, ovo #e delo nezadovol#ava#ue, #er #e puno geograski$ nepreciznosti i pogre+aka, dok %u s druge strane nedosta#e bilo kakva pouzdana$ronologi#a.

Ostala dela

ačuvani rag%enti alusti#evi$ )storija (od ko#i$ su neki otkriveni tek !55" pokazu#u svu političku pristrasnost autora, ko#i s posebno strastveni% -aro% opisu#ereakci#e protiv ulini$ zakona i %era nakon diktatorove s%rti. @teta #e +to #e deloizgubl#eno, #er bi bacilo dosta svetla na ova# period ri%ske istori#e ko#i #e bio ispun#enznača#ni% doga*a#i%a. Gelo #e obra*ivalo rat protiv ertori#a u Hispani#i, 1ukulove vo#ne po$ode protiv &itridata ?I Pontskog te Po%pe#eve pobede na istoku.

Gve #oslanice 'ezaru (Epistulae ad 'aesare sene! predstavl#a#u savetodavna pis%a, u ko#i%a se opisu#u opasnosti ko#e prete ri%sko# dr-avi od po$lepe za%ateri#alni% bogatstvi%a. tari#i ispitivači su s%atrali da ove poslanice ne potiču odalusti#a, ve od nekog anoni%nog retora iz !. veka st. e., ali danas i%a %nogo oni$ko#i na osnovu sadr-ine i stila potvr*u#u n#i$ovu autentičnost. Isti #e sluča# i sa

)nvektivo protiv 'icerona ()nvectiva in 'icerone!, ko#a govori o doga*a#i%a do ='.

godine st. e. i ko#a izvrgava ruglu delatnost Kiceronovu, ali i sa%u n#egovu ličnost, poreklo i porodicu.

Značaj i uticaj

/op+teno pos%atrano, antika #e s%atrala da #e alusti#e bio dobar istoričar i pisac.)acit ga veo%a $vali ( Annales, III, 30", dok ga


8/41

n#i%a ulin autobiograski spis, izenine EnaleE, vlastiti %ateri#al ko#e #e prikupio urici te neke spise ko#i su bili prevedeni s punskog #ezika. >a izbor te%atike o ko#o#e pisati uticala #e, kako sa% ka-e, iznena*u#ua i potenci#alno opasna priroda


9/41

Nasleđe i mesto rođenja

>#egovo nipoda+tavan#e zbog soci#alnog pen#an#a #e dovelo do $ipoteze da #e n#egovaa%ili#a vodila poreklo od nepoznate grane patrici#skog roda #egovo pri#atel#stvosa Plini#e% pokazu#e na severnu Itali#u kao na n#egov do%. >i#edan dokaz ni#ekonačan. Ane# Luli#e grikola #e %ogao znati )acita sa druge strane. &artial

posveu#e poe%u Plini#u a ne izvrsno% )acitu +to ne bi bio sluča# da #e )acit bio iz

Hispani#e. &arti#alov često podrugl#iv stil ni#e odgovarao )acitovo% dosto#anstveno%i ozbil#no% %aniru. >e posto#e dokazi da su Plini#evi pri#atel#i iz severne Itali#e poznavali )acita niti Plini#eva pis%a nagove+tava#u da su dva pri#atel#a delila istu provinci#u. uprotno na#sna-ni#i dokaz ko#i #e u kn#izi lovo 23 ka-e kako #e )acit pitan da li #e iz Itali#e ili provinci#e i po+to #e usledio ne#asan odgovor bio #e pitankasni#e da li #e on )acit ili Plini#e. Judui da #e Plini#e bio iz Itali#e, )acit %ora da #e

bio iz druge provinci#e pa #e Aali#a >arbonensis na#bli-a istini.

>#egovo poreklo u%ee i govorni+tvo i n#egove povre%ene si%pati#e za varvare ko#isu se odupirali ri%sko# vlasti #e navelo neke da po%isle da #e keltskog porekla.


10/41

govornik, n#egovo u%ee u #avno% nastupu tu%ačeno #e ironično u svetlu n#egovogi%ena #er )acit na latinsko% znači ti$.

lu-io #e u provinci#i od 5. do 3, %o-da kao ko%andant legi#e %o-da kao civil. >#egova ličnost i i%ovina su pre-ivele Go%ici#anovu vlast i teror (3" ali iskustvo

ga #e učinilo iznureni% i l#uti%. &o-da se stideo zbog sopstvenog saučesni+tva. /svako% sluča#u posle toga #e u n#egovi% radovi%a evidentna %r-n#a pre%a tirani#i.Prvi od svo#e a%ili#e #e postao konzul 8. za vre%e vladavine >erve. a to vre%e #edostigao vr$unac svo#e slave kao govornik kada #e odr-ao pos%trni govor slavno%staro% vo#niku ?ergini#u 4uusu.

/ sledeo# godini napisao #e i ob#avio dela grikola i Aer%ani#a i ti%e nagovestiosvo#a literarna nasto#an#a ko#e e ga pratiti do s%rti. Posle nesta#e sa #avne scene nako#u se vratio za vre%e vladavine )ra#ana. !00. za#edno sa svo#i% pri#atel#e% Plini#e%&la*i% optu-u#e &ari#a Priska prokonzula rike zbog korupci#e. Prisk #e osu*en i

poslat u egzil i Plini#e #e napisao nekoliko dana kasni#e da #e )acit govorio Osa

uzvi+eno+u ko#a #e bila karakteristika n#egovog stila govorni+tvaC.

ledio #e dug period odsustvovan#a sa političkog i #avnog -ivota za vre%e ko#eg #enapisao nekoliko svo#i$ veliki$ radova. Prvo #e napisao )storije pa zati% Anale.Gr-avo #e na#vipu civilnu vlast u ri%sko# provinci#i zi#i u dana+n#o# zapadno#natoli#i !!2. ili !!3. kako #e zabel-eno u natpisu na*eno% u &alasi. Goga*a# unali%a iksira !!. kao godinu pre ko#e ni#e nastupila n#egova s%rt a %ogla sedogoditi sve do !2=. >epoznato #e da li #e i%ao dece iako #e u ugusti#novo# Istori#i

po%enuto da #e car &arkus


11/41

/ #edno% od prvi$ poglavl#a grikole )acit #e rekao da #e -eleo da priča o godina%avladavine Go%ici#ana, >erve i )ra#ana. / Istori#i #e pro#ekat %odiikovan: / uvodu)acit ka-e da e se vladavino% >erve i )ra#ana baviti kasni#e. /%esto toga on e

pokriti period ko#i #e počeo sa gra*anski% ratovi%a godino% četvorice careva ko#a sezavr+ava despotiz%o% 6lavi#a. a%o prve četiri kn#ige i 2 poglavl#a pete kn#ige su

sačuvane i pokriva#u . godinu i početak 80. ?eru#e se da #e rad nastavl#en do s%rtiGo%ici#ana !5 epte%bra . Peta kn#iga sadr-i kao uvod u )itusovo suzbi#an#evelike #evre#ske pobune kratak etnograski izve+ta# o antički% Levre#i%a i neprocen#ivzapis o gledi+tu učeni$ 4i%l#ana na ove l#ude.

Anali

&lavni članak, Anali (Tacit!

nali su )acitov posledn#i rad ko#i pokriva#u period od s%rti vgusta Kezara !'.godine. >apisao #e bar ! kn#iga ali one od 8. do !0. i delovi =, , !!. i !. nedosta#u.


12/41

suprotstavl#a slobodu do%orodaca Jrita tirani#i i korupci#i Karstva. i#e pouzdano utvr*eno kada #e Gila#og (lat. Dialogus de oratoribus nastao ali #everovatno napisan posle grikole i Aer%ani#e. &noge karakteristike su uzete izdrugi$ )acitovi$ dela i to ide toliko daleko da se čak osporava da #e )acit to napisaoiako #e uvek u rukopisno# tradici#i grupisano sa grikolo% i Aer%ani#o%. >ačin

pisan#a u Gi#alozi%a vi+e #e blizak Kiceronovi% naučni% radovi%a ot%en ali ne idosadan stil +to #e inspirisano učen#e% edosta#e neslagan#e ko#e #etipično za )acitove velike istori#ske radove. &o-da #e napisan kada #e )acit bio %lad.Posveta 6abi#u Lustu da#e datu% ob#avl#ivan#a ali ne i datu% pisan#a. >eobičanklasičan stil %o-e verovatni#e da se ob#asni ti%e da su Gi#alozi rad ko#i se baviretoriko%. a radove u retoričko% -anru struktura #ezik i stil Kicerona su biliuobiča#eni %odeli.

Izvori "acita

)acit #e bio u polo-a#u da koristi zvanične izvore 4i%ske dr-ave kao +to su: senatskaakta i kolekci#a odluka vlade i novosti u sudstvu i glavno% gradu. &ogao #e da čita igovore neki$ careva kao +to su )iberi#e i


13/41

Pristup istoriji

)acitov istori#ski stil ko%binu#e različite pristupe istori#i u n#egov saopstveni %etod.Posto#e neke sličnosti sa alusti#e% #egov istori#ski

rad karakteri+e pesi%iza%.

)acit sa% ka-e da #e n#egov cil# da izla-e čin#enice bez e%oci#a kao +to su gorčina ilil#ubav ko#e #e u potpunosti izbacio iz svog dela. Iako #e ovo na#bli-e +to se %oglo doiu pogledu neutralne tačke gledi+ta u antici posto#ale su izvesne rasprave o )acitovo#neutralnosti odnosno l#ubavi ka drugi%a.

/ svo#i% radovi%a )acit se prvenstveno bavio odnoso% snaga 4i%skog enata i4i%ski$ Kareva. >#egovi radovi su puni priča o korupci#i i tirani#i u vlada#uo# klasi.7ni su potro+ili n#i$ovu dugo čuvanu kulturnu tradici#u slobode govora isa%opo+tovan#a #er su %orali da se ulizu#u carevi%a od ko#i$ su retki bili dobroudni.

Lo+ #edna va-na te%a #e uloga vo#ske u dolasku na vlast i ostanku na vlasti po#edini$careva. )acit opisu#e vodeu ulogu legi#a ko#e su čuvale 4i%ske granice kao i vo#skeu sa%o% 4i%u Pretori#anske Aarde u izboru Kareva.

)acitova politička kar#era se odigrala uglavno% za vre%e cara Go%ici#ana tako da #eiskusio tirani#u, korupci#u i dekadenci#u tog doba +to %o-e da ob#asni n#egov l#ute iironične analize. 7n upozorava na opasnosti neograničene %oi neute%el#ene na

principi%a, korupci#e ko#a #e nagrizala blagostan#e carstva. &o-da #e ta tirani#a ko#u #e isuksio bila uzrok n#egovo% negativno% stavu pre%a carevi%a iz Luli#evsko

i#edan drugi autor se ne s%atra #ednaki% n#e%uizuzev %o-da Kicerona. >#egov stil se razliku#e kako od onog iz rebrnog Goba tako iod onog iz latnog Goba. Godu+e i%ao #e proračunatu veličanstvenost i rečitost +to #eu %nogo%e %ogao da za$vali čin#enici da #e bio obrazovan u govorni+tvu. >#egov stil

#e kra#n#e sa-et čak epigra%ski. 4ečenice su retko tečne ili lepe ali n#i$ova poenta #euvek #asna. Isti stil #e bio u isto vre%e is%e#an kao Ogrub, nepri#atan i te-akC inagra*ivan kao Odosto#anstven, kratak i #ezgrovito rečitC.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Salustijehttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pretorijanska_Garda&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Tiberijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ciceronhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Salustijehttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pretorijanska_Garda&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Tiberijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ciceron


14/41

>#egovi istori#ski radovi su kao centar interesovan#a i%ali psi$u i unutra+n#e %otiveličnosti, često sa ula-en#e% u unutra+n#ost po#edinca %ada #e pod znako% pitan#akoliko su ta ula-en#a u unutra+n#ost ličnosti ispravna i ubedl#iva. 7n #e na#bol#i kadaizra-ava dvoličnost, lice%erstvo i udvori+tvo. >a pri%er, on po%in#e )iberi#evoodbi#an#e titule 7tac 7tad-bine (lat. #ater #atriae" tako +to #e opozivao instituci#u

zakona ko#a zabran#u#e izda#ničke govore ili pisan#a i neosnovane optu-be ko#erezultira#u sudski% procesi%a (nali,!.82". >a drugo% %estu (nali ','" on

poredi )iberi#evu #avnu deobu novčane po%oi sa n#egovi% neuspe$o% da zaustavizloupotrebu pravde. &e*uti%, ova vrsta pronican#a u ne+to %u #e donelanagra*ivan#e, bio #e tako*e kritikovan zbog ne davan#a vee slike doga*a#a ko#e #eopisivao.

)acit za svo# #ezik i %etod na#vi+e dugu#e alusti#u #egov utica#daleko prevazilazi sa%o istori#u. >#egovo delo se čita i zbog n#egovi$ saveta iz%orala zbog n#egovog dra%atičnog pripovedan#a, zbog n#egovog neuporedivog stila

proze.


15/41

7 vetoni#u ne%a suvre%eni$ izvora zbog čega #e %alo sigurni$ podataka o n#egovu-ivotu. ?a-ne podatke o n#e%u nalazi%o u vi+e pisa%a Plini#a &la * eg, ko#i #e biovetoni#ev za+titnik (patron".

Porijeklo

vetoni#e #e ro*en oko godine 80. posli#e a to ukazu#e #edan natpisko#i #e ta%o prona*en !=!. gd#e #e očito ri#eč o vetoni#u (Pisauru%, 1anuviu% und7stia".

vetoni#eva obitel# očito #e kroz vi+e generaci#a i%ala veze s carsko% kuo%.vetoni#e navodi kao izvor za #ednu anegdotu o caru i+ta vi+e o n#e%u ni#e poznato.

Obrazovanje

vetoni#e #e na#v#eroa#tni#e dobio obrazovan#e pri%#ereno n#egovu dru+tveno% stale-uu takozvani% disciplina%a rtes liberales (artes optiae", +to #e ukl#učivalo politiku,

pravo, retoriku, ilozoi#u, p#esni+tvo, glazbu, %ate%atiku, astrono%i#u i %edicinu. >onisu svi ti pred%eti bili ravnopravni. >a#va-ni#a #e bila retorikaB vetoni#e navodi i%e

#ednoga od svo#i$ učitel#a, Princeps.

&ladi vetoni#e radio #e tako*er, pre%a dva%a pis%i%a Plini#a &la*eg, kao sudskigovornik u 4i%u, na#v#ero#atni#e u doba cara >erve ili prvi% godina%a vladavine cara)ra#ana.


16/41

!s"on na #arskom dvoru

vetoni#e #e unatoč to%u počeo kari#eru na carsko% dvoru. Prvo #e preuzeo slu-bu a studiis, či#a se zadaa ne %o-e točno odrediti, ali #e v#ero#atno to bila ar$ivska slu-bakao i nadgledan#e #avni$ ri%ski$ kn#i-nica (a b+bliothecis". &o-da su te dvi#e slu-be

bile s#edin#ene u #ednu, ni#e točno poznato. Go toga %u #e %o-da po%ogao n#egovnovi patron preekt pretori#anaca eptici#e


17/41

Dvanaest rimski% #areva

>#egovo na#poznati#e d#elo O /ivotu dvanaest careva (De vita duodeci 'aesaru! skoro #e u potpunosti sačuvano, a nastalo #e nakon !20. godine. )o #e opse-na

biograi#a ri%ski$ careva od Kezara do Go%ici#ana. vaka biograi#a #e sa%ostalna,

ali n#i$ov opseg #e ne#ednak. Prvi$ +est biograi#a careva iz #uli#evskoklaudi#evskediansti#e znatno su op+irni#e nego one kasni#i$ careva +to navodi na su%n#u da #evetoni#e prvo napisao biograi#e kasni#i$ careva.

&vetonijev nain rada

vetoni#e #e pri#e pisan#a nekog svog d#ela bri-no proučavao izvore ko#i su %u, buduida #e radio u dvorsko%e ar$ivu, bili na raspolagan#u u izobil#u. Pri to% se ni#e slu-iosa%o ar$ivo% nego i senatski% zapisnici%a, slu-beni% priopen#i%a, pis%i%a,%e%oari%a i politički% leci%a.

vetoni#e često citira odlo%ke iz drugi$ d#ela kao +to su opuruke i pis%a. >#egovi podaci u pravilu su precizni. Pri%#er za to #e vetoni#evo datiran#e ro*en#a cara)iberi#a za ko#e navodi vi+e izvora. )ako*er #e pisao i na te%el#u dvorski$ ogovaran#ai glasina.

vetoni#e #e za or%u svo#i$ d#ela izabrao biograi#u, tada relativno %ladu kn#i-evnuvrstu, radi n#ene preglednosti. )ako #e biograi#e careva pisao pre%a sl#edeo# s$e%i.!. Pori#ekloB 2. &ladost i odgo#B dovde ide kronolo+kiB 3. ?o#na i politička d#elatnostB'. Privatni -ivotB =. Predznaci priliko% ro*en#a i s%rtiB . %rt, sprovod i oporuka.

)a s$e%a često ni#e #edinstvena, ali vetoni#e #e dosl#edno provodi kako bi se čitatel#lak+e sna+ao. 7d rubrike 3. ?o#na i politička d#elatnost vetoni#e vi+e ne sli#edikronologi#u nego izv#e+tava pre%a kategori#a%a kao +to su ratovi, gra*evinski

pot$vati, način -ivota itd.


18/41

'naaj

vetoni#e #e sa svo#i% d#eli%a i%ao veliki ut#eca# na kasni#e autore, sve do kasneantike i bizantskoga dobaB tako napri%#er na ve spo%in#ano d#elo Historia ugusta,nastalo nakon '0=. vetoni#eve biograi#e nastavio #e u grubl#o# or%i ureli#e ?iktor ,

+to ni#e sačuvano u potpunosti. vetoni#eve biograi#e bile su i predlo-ak za nastanakdva#u vrlo čitani$ d#ela kr+anske te%atikeB veti Leroni% napisao #e u peto%estol#eu kn#i-evnopovi#esno d#elo De viris illustribus, a one su bile uzor u deveto%stol#eu i za ;in$arda, biograa


19/41

(Plini#e &la*i, Epistulae, III, =, '". an #e potaknuo Plini#a da napi+e povi#est svi$ratova iz%e*u 4i%l#ana i Aer%ana.

Plini#e #e v#ero#atno pratio očevog pri#atel#a Po%poni#a na vo#no% po$odu protivger%anskog ple%ena Hata (=0. n. e.", te #e pos#etio Aer%ani#u po trei put (=0i$

godina" kao pri#atel# budueg cara )ita 6lavi#a ?espazi#ana ( #rae$ . 3". a vri#e%e >erona #e uglavno% -ivio u 4i%u, kada i spo%in#e kartu r%eni#e i kra#a uzeronove Ezlatne kueE (dousaurea, MMM?I, !!!".

/ %e*uvre%enu #e dovr+avao dvadeset kn#iga svo#e #ovijesti geranskih ratova, #edini istori#ski izvor ko#i se citira u prvi$ +est kn#iga )acitovi$ Anala (I, ", av#ero#atno i #edan od na#va-ni#i$ izvora ko#i%a se )acit slu-io priliko% sastavl#an#asvo#e &eranije. >#u su potisnuli )acitovi zapisi, a i%a$ #e u rano% =. stol#eu

bezuspe+no tragao za pri%erko% Plini#evog spisa ( Epistulae, MI?, 5".

Plini#e #e tako*er posvetio %nogo vre%ena sastavl#an#u spisa iz oblasti gra%atike iretorike. Getal#no%e d#elu o retorici, naslovl#eno% %tudiosus, sli#edilo #e osa% kn#iga

Dubii seronis, napisani$ 8. godine.

Pod svo#i% pri#atel#e% ?espazi#ano%, Plini#e se vratio u dr-avnu slu-bu slu-iv+i kao prokurator u provinci#i >arbonsko# Aali#i (80" i )arakonsko# Hispani#i (83", a tako*er #e pos#etio i elgijsku &aliju (8'.". )i#eko% svo#ega boravka u @pan#olsko# upoznaose s pol#od#elstvo% i rudnici%a u ze%l#i, a osi% toga po#etio #e i riku (?II, 38". >asvo#e% povratku u Itali#u pri$vatio #e slu-bu pod ?espazi#ano%. >#ega #e običavao

pos#eivati pri#e svitan#a radi uputa pri#e nastavl#an#a svo#i$ slu-beni$ du-nosti, anakon ko#i$ #e ostatak svoga vre%ena posvetio učen#u (Plini#e &la*i, Epistulae, III, =,".

Govr+io #e u trideset i #edno# kn#izi #ovijest svojega vreena, v#ero#atno obu$vaa#uirazdobl#e od >eronove do ?espazi#anove vladavine. Plini#e #u #e razborito sačuvao zaob#avl#ivan#e nakon svo#e s%rti ( 0at1 hist1, #rae$1 20". >#u navodi )acit ( Annales,MIII, 20B M?, =3B Historiae, III, 2", a #edan #e od izvora ko#i su koristili vetoni#e iPlutar$.

Plini#e #e praktički zavr+io i svo#e veliko d#elo, 0aturalis Historia, enciklopedi#u u

ko#o# #e sakupio veinu znan#a svo#ega vre%ena. G#elo #e planirano pod >eronovo%vladavino%, a %ateri#ali skupl#eni u tu svr$u ispunili su ne+to %an#e od !0 svezaka.)o #e d#elo 23. godine 1arci#e 1icini, pretori#anski legat )arakonske Hispani#e,

bezusp#e+no poku+ao otkupiti za ci#enu ko#a #e i za dana+n#e prilike ogro%na. vo#ed#elo posvetio #e ?espazi#anu 88. godine.

ezuv

/brzo nakon toga ?espazi#ana ga #e i%enovao preekto% ri%ske %ornarice u &izenu./ &izenu #e Plini#e bio stacioniran u vri#e%e velike erupci#e vulkana ?ezuva (2'.kolovoza 8", ko#a #e uni+tila Po%pe#e i Herkulane#. el#a za izravni% pro%atran#e%

po#ave, a u#edno i za spa+avan#e% neki$ svo#i$ pri#atel#a iz pogibel#nog polo-a#a naobali >apul#skoga zal#eva, potakla ga #e da pokrene svo#e gali#e i pre*e zal#ev do

https://sh.wikipedia.org/wiki/Plinije_Mla%C4%91ihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Popis_rimskih_carevahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vespazijanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Neronhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Neronhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kaspijsko_jezerohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kaspijsko_jezerohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tacithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Simahhttps://sh.wikipedia.org/wiki/5._stolje%C4%87ehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Gramatikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vespazijanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Prokuratorhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimske_provincijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimske_provincijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hispanijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/74https://sh.wikipedia.org/wiki/74https://sh.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Afrikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Afrikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Svetonijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Svetonijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Plutarhhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Enciklopedijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Pretorijancihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Prefekthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mornaricahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mizenhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vulkanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vezuvhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Pompejihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Pompejihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Herkulanejhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Herkulanejhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Napuljski_zalivhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Plinije_Mla%C4%91ihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Popis_rimskih_carevahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vespazijanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Neronhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Armenijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kaspijsko_jezerohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tacithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Simahhttps://sh.wikipedia.org/wiki/5._stolje%C4%87ehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Gramatikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vespazijanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Prokuratorhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimske_provincijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hispanijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/74https://sh.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Afrikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Svetonijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Plutarhhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Enciklopedijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Pretorijancihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Prefekthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mornaricahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mizenhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vulkanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vezuvhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Pompejihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Herkulanejhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Napuljski_zaliv


20/41

tabi#a (danas 'astellaare di %tabia". Iako #e v#erovao da e tabi#i biti na sigurno#udal#enosti od erupci#e, ni#e uzeo u obzir %ogunost da vulkan ispusti otrovne

plinove. Posl#edica toga bila #e da se Plini#e ugu+io zbog po%an#kan#a kisika.

Plini#e #e #o+ uvi#ek poznat u vulkanologi#i u ko#o# se ter%in plinijski (ili plinijev"

odnosi na vrlo silovitu erupci#u vulkana ko#i #e dugo vre%ena bio uspavan. )er%inultraplinijski #e na%i#en#en na#siloviti#i% plini#ski% erupci#a%a kao +to #e uni+ten#ei+ta ne bi pročitao a da ne napravi

zabil#e+keB običavao #e čak govoriti da ne posto#i kn#iga ko#a #e toliko lo+a da nesadr-i ne+to vri#edno. a boravka na selu #edino vri#e%e ko#e #e bilo oslobo*eno odučen#a bilo #e zapravo kada se kupao. Gok #e putovao, oslobo*en od svi$ drugi$ briga,

posvetio bi se učen#u u osa%i. /kratko, s%atrao #e sve vri#e%e u ko#e% se ni#e bavioučen#e% uzaludno potro+eni%.E

>#egov #edini rukopis ko#i #e sačuvan do dana+n#i$ vre%ena #este 0aturalis historia.


21/41

dekla%aci#a%a, ko#e su toliko česte (kao i kod eneke" da na kra#u gube privlačnost i počin#u za%arati čitatel#a. >#egovi retorički izrazi protiv praktično korisni$ otkria(kao +to #e u%i#ee navigaci#e" tako*er oskudi#eva#u u zdravo% razu%u i dobro%ukusu (MIM, ".

ponosni% ri%ski% nacionalni% du$o% on s#edin#u#e divl#en#e vrlina%a po ko#i%a #e republika postigla svo#u veličinu (M?I, !', MM?II, 3, MMM?II, 20!". 7n ne skriva povi#esne čin#enice nepovol#ne po 4i% (MMMI?, !3", a dok slavi ugledne članoveslavni$ ri%ski$ rodova, slobodan #e od 1ivi#eve preko%#erne pristranosti pre%aaristokraci#i. Plini#e s%atra da su pol#oprivredni slo#evi i stari ze%l#opos#ednici izvite+kog stale-a (Kincinat, a n#ega su ut#ecala d#ela nu%idskog kral#a Lube II ko#eganaziva E%o# učitel#E. trastveno se zani%a za prirodu i prirodne znanosti učei i$ na

način ko#i #e bio nov u 4i%u. Ipak, slabo po+tovan#e znanosti te vrste u 4i%u neodvraa ga od nasto#an#a da bude od kosristi svo#i% ze%l#aci%a (MMII, !=".

?eliki rad ko#i #e sebi zavrtao bio #e ogro%an i opse-an, #er predstavl#a pravuenciklopedi#u znanosti i u%#etnosti ko#i su na bilo ko#i način povezani s prirodo% ili

prirodni% %ateri#ali%a. Pripre%a#ui se za ova# pot$vat, Plini#e #e izučavao %nogeautore ko#i su pisali o svako% pred%etu ko#i on obra*u#e u svo#o# enciklopedi#i, te #e

bio %arl#iv u pravl#en#u izvadaka iz n#i$ovi$ stranica. >#egovi indeksi autora (indicesauctoru! u neki% su sluča#evi%a autori ko#e #e on zapravo koristio kao izvore zasvo#e d#elo, a u drugi% sluča#evi%a oni predstavl#a#u izvorne autore ko#i su o neko%

pred%etu pisali, a ko#e #e sa% Plini#e koristio iz druge ruke, t#. preko citata drugi$

autora. Plini#e otvoreno da#e priznan#e svi% svo#i% pret$odnici%a govorei da seEtreba osetiti sra%otni% pred oni%a (autori%a" ko#e se upotrebioE ( plenu ingeni

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rismka_republika&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rismka_republika&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Tit_Livijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tit_Livijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Aristokracijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Aristokracijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vite%C5%A1ki_stale%C5%BEhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vite%C5%A1ki_stale%C5%BEhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Cincinathttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kurije_Dentathttps://sh.wikipedia.org/wiki/Katon_Starijihttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Latifundija&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/August_(rimski_car)https://sh.wikipedia.org/wiki/Tithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Fizikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Etnografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Europahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Azijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Afrikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Fiziologijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Fiziologijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Zoologijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Zoologijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Botanikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Metalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Metalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mineralhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mineralhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ekskurs&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Povijest_umjetnostihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Povijest_umjetnostihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Lukrecijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Homerhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ciceronhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vergilijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vergilijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vergilijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Numidijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Numidijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Juba_IIhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Juba_IIhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Umjetnosthttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rismka_republika&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Tit_Livijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Aristokracijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vite%C5%A1ki_stale%C5%BEhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Cincinathttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kurije_Dentathttps://sh.wikipedia.org/wiki/Katon_Starijihttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Latifundija&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/August_(rimski_car)https://sh.wikipedia.org/wiki/Tithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Fizikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Etnografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Europahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Azijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Afrikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Fiziologijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Zoologijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Botanikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Metalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mineralhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Arhitekturahttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ekskurs&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Povijest_umjetnostihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Povijest_umjetnostihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Lukrecijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Homerhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ciceronhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vergilijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Numidijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Juba_IIhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Umjetnost


22/41

pudoris $ateri per .uos pro$eceris, #rae$ . 2!,". Plini#e ni#e i%ao ni te%pera%ent zaneko novo i #edinstveno istra-ivan#e niti slobodnog vre%ena ko#e bi to iziskivalo.

7čigledno #e da ona# ko#i #e potro+io sve svo#e vri#e%e na čitan#e, pisan#e i na pravl#en#e izvadaka iz d#ela svo#i$ pret$odnika ni#e i%ao vre%ena za zrelo i neovisno

pro%i+l#en#e ili za strpl#ivo eksperi%entalno pro%atran#e prirodni$ po#ava. Ipak se nes%i#e zaboraviti da #e upravo n#egova izvorna znanstvena znati-el#a pre%a po#avierupci#e ?ezuva bila ono +to #e n#egov -ivot neu%ornog učen#a dovelo prerano%kra#u, te da #e ikakvo kritiziran#e n#egovi$ pogre+aka u #oznavanju priride ubla-enoiskreno+u u priznan#u ko#e da#e u predgovoru: EI ne su%n#a% da sa% i #a %nogo toga

propustio: ipak sa% čovek i to zaposlen dr-avni% obaveza%aE (nec dubitaus ultaesse .uae et nos praeterierint3 hoines eni suus et occupati o$$iciis!.

/prkos %nogi% pogre+ka%a, nebri-l#ivosti, lakov#ernosti, povr+nosti, neznanstveno%rasporedu gra*e i dosadi ko#u izazva su$oparna katalo+ka nabra#an#a, #oznavanje

prirode predstavl#a izvanredno d#elo zbog ogro%nog truda ko#i #e u n#ega ulo-en te

zbog neizn#erne radoznalosti autora či#i #e d#elo produkt. G#elo sadr-i %nogo izani%l#ii$ i zabavni$ podataka iz u%#etnosti, znanosti i civilizaci#e autorovog doba.7no #e puno priča, kao +to #e ona o kosturu čudovi+ta ko#e #e %učilo Xndro%edu ako#i #e donet iz Lae i izlo-en u 4i%u (IM, !!B Laa #e tako*er zara*ivala na to#legendi, #er su istodobno ta%o bili izlo-eni lanci ko#i%a #e ndro%eda bila svezana,?, "B priča o trikovi%a ko#i%a su učili slonove (?III, '95"B anegdota o 1isandru ko#i

#e dozvolio ooklov pogreb (?II, !0"B opasnosti s ko#i%a se susreu oni ko#i vadesun*er iz %ora (IM, !=!9!=3"B po#ava prvi$ berberina u Itali#i (?II, 2!!". 4i%ski -ivot

prikazu#u takvi odlo%ci kao +to su oni o razni% vrsta%a odee ko#a se koristi (?III,!0!3"B ci#eni ku$ara (IM, 8"B nakitu neke ot%#ene 4i%l#anke (IM, !!8!!5".7sobito su zani%l#ivi odlo%ci o povi#esti slikarstva u 3=. kn#izi i va#arstva u 3.kn#izi, gd#e sazna#e%o %nogo toga o grčki% slikari%a euksisu, Parazi#u i pelu, te ova#ari%a 6idi#i, Praksitelu i kopasu.

Plini#ev stil oda#e enekin ut#eca#. 7n cil#a %an#e na #asnou i -ivopisnost koliko naepigra%atsku %isao. >#egov stil ne obilu#e sa%o antiteza%a, nego i pitan#i%a iusklici%a, tropi%a i %etaora%a, te ostali% osobitosti%a razdobl#a novog stila.4it%ični i u%#etnički oblik rečenica #e -rtvovan zarad strasti ka nagla+avan#u

po#edini$ ri#eči ko#a odu+evl#u#e u odga*an#u poante %isli do sa%og kra#a rečenice.truktura rečenice #e tako*er po%alo slobodna i razvučena. Pri%#eu#e se veo%a čestauporaba apsolutnog ablativa, ko#i #e često vrlo ne#asno vezan za ostatak rečenice (npr.

MMM?, 50".

'tjecaj Plinijevog djela

7ko sredine 3. stol#ea olini#e #e napravio izvadak iz geograski$ di#elova Plini#evograda, a u rano% '. stol#eu %edicinski odlo%ci su skupl#eni u Medicina #linii. /rano% 5. stol#eu sazna#e%o da Jeda pos#edu#e izvrstan rukopis ci#eloga d#ela. / .stol#eu lkuin +al#e


23/41

ko#i sadr-i sa%o kn#ige MMMIIMMM?II. 4obert od Krickladea, prior sa%ostanavete 6ridesZide u 7[ordu, posvetio #e Henriku II delo De$loratio, ko#e se sasto#i oddevet kn#iga odabira uzetog iz #ednog od rukopisa tog slo#a, ko#i #e donedavno bio

#edini ko#i na% #e pru-ao ponekad #edini dokaz v#ernoga teksta. &e*u kasni#i%rukopisi%a na#znača#ni#i #e code- 2esontinus, ko#i se nekada nalazio u Jesan\onu (!!.

stol#ee", a danas #e podi#el#en u tri di#ela od ko#i$ #e #edan u 4i%u, drugi u Parizu, atrei u 1eidenu, gd#e se nalazi i pri#epis ci#eloga rukopisa.

Posebna va-nost prida#e se Plini#evo% opisu proizvodn#e papirusa (MIII, 535", terazličiti% vrsta%a gri%izne bo#e (IM, !30".

Josip Flavije

Josif ben Matijas, poznati#i po svo% ro%anizovano% i%enu Josif Flavije ili JosipFlavij (38. !00.", bio #e -idovski vo#skovo*a i pov#esničar

Biografija

4o*en #e u Leruzale%u u aristokratsko# obitel#i. Prvi dio -ivota zvao se Losep$ ben&at$ias. Jio #e sveenik #eruzale%skog $ra%a, a po političko% uv#eren#u i

pripadnosti bio #e arize#. >akon +to #e ri%ski prokurator Aalile#e uta%ničio neke-idovske sveenike, otputovao #e kao v#e+t pregovarač u 4i% da bi i$ izbavio izzatvora. / to# diplo%atsko# %isi#i po%ogla %u #e >eronova supruga Pope#a. )i#eko%

boravka u 4i%u toliko su ga ascinirali ri%ska kultura i običa#i da #e postao ro%anoil./ Prvo% -idovsko% ustanku protiv 4i%l#ana, ko#i #e . buknuo u Palestini, ubrzo po

n#egovo% povratku iz 4i%a u rodni Leruzale%, bio #e u proci#epu iz%e*u do%ol#ubl#ai ro%anoilstva prilično neodre*en. >asto#ao #e da se ustanak protiv ri%ski$okupatora +to pri#e sti+a uz +to %an#e -rtava. 7n sa% ka-e u svo#o# autobiograi#i:

42ideo sa da su revolucionarni pokreti ve5 bili počeli" i da je vladalo velikouzbu6enje zbog ogu5e pobune protiv 7ia1 #oku8ao sa da spreči one koji su bunilinarod111 podstiču5i ih da $oriraju predstavu o svoji protivnicia i da shvate da suin$eriorniji od 7iljana ne sao u vojnoj ve8tini nego i u ratnoj sre5i1 Mada sa iskrenoi uporno nastojao da in odvrati od njihovog cilja" predvi6aju5i da 5eo biti pora/eni"nisa ih ubedio1 #revagnula je velika ludost očajnika1 9:;


24/41

Dela

Losip 6lavi#e napisao #e na grčko% #eziku sl#edea povi#esna d#ela:

• EHebre#ski ratE,• EHebre#ske starineE,• E7 starosti -idovskog narodaE te• EivotopisE.

G#ela #e pisao od 8=. do . godine, a na#znača#ni#a su =idovske starine, =idovski rat i =ivot . 7na su znača#an antički povi#esni izvor./ n#i%a na% da#e uvid u rano-idovstvo, no val#a prito% voditi računa i o n#egovi% apologetski% na%#era%a,

budui da #e nasto#ao ri%sko% svi#etu pribli-iti -idovstvo n#i$ovi% načino%izra-avan#a i raz%i+l#ana.

/ staroslovensko% (rusko%" prevodi sačuvani su neki rag%enti n#egovi delo ko#i su pret$odni bili nepoznati na zapadu. 7 n#i$ovo# autentičnosti se #o+ uvek raspravl#a.U

Apijan

Izvor: Wikipedia >a ostala značenja v1 Apijan (razvrstavanje!1

Apijan iz leksandri#e (grčki #ezik : ^__`, latinski #ezik: Appianus Ale-andrinus,oko = 9 !=. godine", #e bio $istoričar antičkog 4i%a grčkog pori#ekla. ivio #e i

d#elovao u vri#e%e vladavina ri%ski$ i%peratora )ra#ana, Hadri#ana i ntoninusaPiusa.

Život

pi#an #e ro*en oko =. godine u leksandri#i. a% navodi da #e nakon obavl#an#ana#vi+i$ du-nosti u ri%sko# procinci#i ;gipat, oko !20. godine oti+ao u 4i% gd#e #eobavl#ao advokatsku praksu i to u pred%eti%a pred ri%ski% i%peratori%a. 7ko !'8.godine postavl#en #e za prokuratora, na#v#erovatni#e u ;giptu, pre%a preporucin#egovog pri#atel#a &arkusa


25/41

pi#anov kn#i-evni stil ni#e atraktivan ali #e sadr-a# n#egovog d#ela veo%a vri#edan,naoročito oni di#elovi ko#i se odnose na period ri%ski$ gra*anski$ ratova. &ra6anskiratovi, u pet kn#iga, pokriva#u period kra#a 4i%ske 4epublike.

/ Historiji 7ia pi#an ri#etko navodi svo#e izvore ali očito se ni#e oslan#ao sa%o na

#edan. &o-e se prepoznati da #e npr. koristio govor &arka ntoni#a nakon Kezarove s%rti i da #e kritikovao nepotpunost vgustovi$ ?oentara o ilirski ratovia. /znača#no# %#eri poslu-io se i radovi%a $istoričara iz vre%ena pri#e n#egovog kao +tosu Polibi#e, Gionizi#e iz Halikarnasa, 1ivi#e, i drugi.

pi#anovi opisi Ilira i odnosa 4i%a sa n#i$ovi% sus#edi%a na drugo# strani Ladranskog%ora va-an su izbor podataka o $istori#i zapadnog Jalkana.

Kasije Dion

Izvor: Wikipedia

Dion Kasije Kokejan (Arčki: q j`" (o. !==.o. 23=.", autor #eὁ 7iske povijesti (f`h ``a" u 50 kn#iga u ko#o# #e nakon 22 godine proučavan#a opisaodoga*a#e od ;ne#ina dolaska u Itali#u do s%rti cara epti%i#a evera.

Prvi$ četrdeset kn#iga obu$vaalo #e razdobl#e do Kezara i Po%pe#a, sl#edei$dvadeset do #egova Istorija (4esAestae bukvalno )storijski podvizi ", napisana na latinsko% #eziku, iako sa%odeli%ično sačuvana, predstavl#a na#zna%eniti#e delo ri%ske istoriograi#e posle

)acitovi$, a u#edno #e i posledn#e veliko delo antičke istoriograi#e.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Rimska_Republikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Marko_Antonijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Cezarhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Cezar_Augustushttps://sh.wikipedia.org/wiki/Polibijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Polibijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Dionizije_iz_Halikarnasahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Livijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Livijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ilirihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ilirihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Jadranhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Balkanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Balkanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Enejahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Septimije_Severhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Cezarhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Pompejhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Klaudijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Septimije_Severhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Septimije_Severhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimska_republikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimska_republikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nikejahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nikejahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bitinijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bizanthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bizanthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tacithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimska_Republikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Marko_Antonijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Cezarhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Cezar_Augustushttps://sh.wikipedia.org/wiki/Polibijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Dionizije_iz_Halikarnasahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Livijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ilirihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Jadranhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Balkanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Enejahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Septimije_Severhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Cezarhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Pompejhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Klaudijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Septimije_Severhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimska_republikahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nikejahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bitinijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bizanthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tacit


26/41

(ntiohijski aristokrata

7 -ivotu %i#ana &arcelina zna%o gotovo iskl#učivo za$val#u#ui autobiograski% podaci%a iz n#egove istori#e. 4odio se na#verovatni#i u siri#sko# %etropoli ntio$i#i, negde iz%e*u 32=. i 33=. godine. &o-e se sa%o pretpostaviti da #e bio iz porodice

ko#a #e pripadala gradsko# aristokrati#i kuri#ali%a (curiales", či#e interese rečitozastupa u nekoliko sluča#eva. a$val#u#ui dru+tveno% polo-a#u i porodično%

bogatstvu, %i#an se verovatno +kolovao u rodno% gradu ko#i #e u to vre%e biočuven po svo#i% retorski% +kola%a i tradici#a%a antičke paganske učenosti.


27/41

divio. / ?ečni grad, u ko%e #e -eleo da zavr+i i prezentu#e svo#u Istoriju, stigao #e preko )raki#e gde #e posetio #ednu od pozornica atalne bitke kod Hadri#anopol#a. Iako #e kao biv+i gardista u-ivao polo-a# člana kon#aničkog stale-a (perectissiu%us", ko#i #e na ri%sko# dru+tveno# lestvici bio od%a$ ispod senatorskog, %i#an ni#e nai+ao naotvorenu dobrodo+licu %e*u ri%ski% patroni%a u%etnika i učen#aka. a gorčino% i

sarkaz%o% istoričar bele-i da kada #e 353. u 4i%u zavladala nesta+ica -ita, gradski preekt naredio svi% stranci%a da napuste Arad, ali #e ipak dozvolio da preko 3000 plesačica i drugi$ zabavl#ača ostane pri prebogati% do%ainstvi%a aristokrata.%i#an #e kasni#e ipak uspeo da stekne naklonost i podr+ku ri%ski$ patrici#a, a %e*un#i%a su %ogli biti paganski senator i%a$ &la*i i #egovo delo #e vei% delo% ob#avl#eno i steklo #e po+tovan#e pre nego +to%u #e sugra*anin iz ntio$i#e, 1ibani#e uputio čestitku u pis%u iz 32. godine.%i#an #e izgleda svo#e delo zavr+io pre 38. i verovatno #e nedugo zati% i u%ro.

Istorija

Po sopstveni% reči%a %i#an #e sastavio istori#u 4i%skog carstva od >erve (.5"do velikog ri%skog poraza u bici kod Hadri#anopol#a 385. godine. Istori#a #e %e*uti%sačuvana sa%o deli%ično, tačni#e sačuvan #e n#en drugi deo: od početne 3! kn#ige donas su stigle kn#ige od !'. do 3!. ko#e opisu#u period od 3=3. do 385. godine. Priizboru vladavine >erve za početak svog dela, %i#an #e izgleda -eleo da se nadove-ena )acitove Istorije (55.". )acit %u #e bio uzor i po drugi% %erili%a, ali seosea#u utica#i i Kicerona, )ukidida i alusti#a. Izgubl#ene kn#ige su verovatno bileko%pilativnog karaktera, ali bi na% danas svakako poslu-ile kao pouzdan izvor zadoga*a#e 3. i prve polovine '. veka. 7pis perioda u ko%e #e sa% autor -iveo

predstavl#ao #e izgleda kvalitativnu i kvantitativnu polovinu Istorije. %i#an #e bio

vrlo posveen idealu nepristrasnosti, ozbil#no #e s$vatao zadatak istoričara bez -el#eda sklizne u trivi#alnost, vrlo #e ubedl#ivo predstavl#ao dra%atične trenutke poputopsade %ide ko#o# #e lično prisustvovao, kao i psi$olo+ke portrete vladara i drugi$aktera doga*a#a. 7bično se %i#anova istori#a #ednostrano i upro+eno ocen#u#e kao

panegirik Luli#anu, +to ona i #este, ali neznatni% delo% po+to i sa% autor podvlači ione poteze i osobine ko#i nisu slu-ili na čast posledn#e% pagansko% caru. a drugestrane, %i#an #e u%etnuo u svo#e delo i danas na%a vrlo dragocene geograskeetnograske eskurse o razni% provinci#a%a i kra#evi%a Karstva (Istok, )raki#a, Aali#a,4i%..." kao i o narodi%a ko#i -ive na ri%ski% granica%a (Persi#anci, Huni, lani...".Iako paganin, %i#an se u nekoliko navrata iz#a+n#avao vrlo povol#no i tolerantno

pre%a $ri+anstvu, %ada se, pre svega usred koncepci#e dela, ne osvre previ+e na

prilike u $ri+ansko# crkvi i carsko# politici pre%a n#o#. Poraz ko#i su Aoti naneli?alensu kod Hadri#anopol#a 385. godine, %i#an #e izgleda s%atrao upečatl#ivi%kra#e% #edne epo$e tako da se odlučio da sa ti% doga*a#e% zavr+i svo#u istori#u.

Iako Ark, %i#an #e pisao svo#u istori#u na latinsko%, #eziku ko#i #e dobro upoznaotoko% retorskog +kolovan#a u ntio$i#i, kao i toko% slu-be u gardi po+to #e latinskisve do početka 8. veka ostao zvanični #ezik ri%skovizanti#ske vo#ske. Izbor latinskogza #ezik na ko#e% #e pisao %o-da #e bio diktiran %i#anovo# okrenutosti ri%sko#veličini i tradicionaliz%u. %i#anov latinski ni#e rasko+an kao #ezik klasičnekn#i-evnosti vgustovog doba ali verovatno odra-ava govor period u ko%e #e autor-iveo. @to se izvora tiče, %i#an #e, kao +to #e ve spo%enuto, toko% svo#e vo#ne

slu-be %ogao voditi neku vrstu kratkog dnevnika. Gocni#e #e, kao neobično savestan ite%el#an istoričar, izgleda koristio raznoliku doku%entarnu gra*u, autentična carska

https://sh.wikipedia.org/wiki/Trakijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Hadrijanopoljahttps://sh.wikipedia.org/wiki/383https://sh.wikipedia.org/wiki/Rimhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Libanijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nervahttps://sh.wikipedia.org/wiki/378https://sh.wikipedia.org/wiki/378https://sh.wikipedia.org/wiki/353https://sh.wikipedia.org/wiki/353https://sh.wikipedia.org/wiki/378https://sh.wikipedia.org/wiki/378https://sh.wikipedia.org/wiki/Ciceronhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tukididhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tukididhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Salustije_Krisphttps://sh.wikipedia.org/wiki/Trakijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hunihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Gotihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Valenshttps://sh.wikipedia.org/wiki/Oktavijan_Avgusthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Oktavijan_Avgusthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Oktavijan_Avgusthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Trakijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Hadrijanopoljahttps://sh.wikipedia.org/wiki/383https://sh.wikipedia.org/wiki/Rimhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Libanijehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nervahttps://sh.wikipedia.org/wiki/378https://sh.wikipedia.org/wiki/353https://sh.wikipedia.org/wiki/378https://sh.wikipedia.org/wiki/Ciceronhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tukididhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Salustije_Krisphttps://sh.wikipedia.org/wiki/Trakijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Galijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rimhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hunihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Gotihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Valenshttps://sh.wikipedia.org/wiki/Oktavijan_Avgust


28/41

pis%a, pa čak i #avne natpise. Gosta bele+ki napravio #e zapisu#ui sean#a svedokadoga*a#a od visoki$ dvorana, poput Luli#anovog vernog ko%ornika evnu$a ;uteri#akoga #e sreo u 4i%u, do anoni%ni$ učesnika u veliki% doga*a#i%a, poput ?alensovoggardiste ko#i #e bio uz cara na sa%rti. >a#zad, %i#an #e dosta putovao, obilazio

popri+ta različiti$ doga*a#a i %o-da o poneče%u diskutovao sa svo#i% savre%enici%a

i poznanici%a kao +to su bili 1ibani#e i ureli#e ?iktor . aučno#, pa i +iro# #avnosti, %i#ana #e otkrio$u%anista Po*o Jračolini (!350.!'=.",EpronalazačE nekoliko Kiceronovi$ govora i1ukreci#evog spisa O prirodi stvari. u%eri#ana (253w25'".

Historia Augusta #e od sa%og početka predstavl#ala kontroverzno delo za %oderneistoričare i ni#e vrednovana kao naročito verodosto#no delo.


29/41

odnosno tridesetorice uzurpatora ko#i su se po#avili u vre%e EslabogE i EporočnogEcara Aali#ena (2=3.25.". Ga bi se popunio obrazac preuzet iz atinske istori#e u)ridesetoricu tirana #e uvr+eno ukupno trideset i dve ličnosti od ko#i$ #e sa%odvadeset istori#ski potvr*eno i u drugi% izvori%a (npr novac i natpisi". &e*uti%, i odti$ dvadeset i%a oni$ ko#i nikada nisu poneli carsku tituli, zati% tu su i -ene i

%aloletnici ko#i nikada nisu vladali.

7d kra#a !. veka %noga pitan#a vezana za verodosto#nost 'arskih povesti suotvorena, a neka od n#i$ #o+ uvek nisu re+ena na zadovol#ava#ui način (npr. #esu li

biograi#e ko#e se s%atra#u za izgubl#ene uop+te i posto#ale x". Her%an Geso #e !558.utvrdio da su delovi biograi#e epti%i#a evera pisani na osnovu spisa O carevia ureli#a ?iktora (izdatog 3!. god.", a delovi -ivotopisa &arka ureli#a na osnovu;utropi#evog brevi#ara (ob#avl#en 3. god.". Geso #e unutra+n#o% kritiko% tekstazakl#učio da #e u pitan#u delo #ednog anoni%nog i neidentiikovanog autora ko#i #e ustvari bio savre%enik )eodosi#a I (38.3=.". er 4onald a#% #e !8!. tako*es%estio vre%e nastanka zbirke u vre%e oko 3=. godine, a po n#egovo% %i+l#en#u

autor #e %ogao biti neki Eneiskreni gra%atičarE ko#i se vre%eno% toliko zagre#ao zasvo# zadatak da #e postao sve inventivni#i i du$oviti#i. a#% #e 'arske povesti s%estiou kategori#u pseudoistori#ski$ ro%ana tipa 7oana o Aleksandru.

Dionisije !alikarna#anin

Dionisije !alikarna#anin (starogr č ki: `` {|}Ἀ `h Ἁ ᾱ ,EGionisi#e Halikarna+anin, sin leksandrovE,U!V ro*en oko 0. pne., u%ro posle 8.

pne." bio #e gr č ki $istoričar i učitel# retorike u 4i%u, ko#i #e u ta# grad do+ao, kakosa% ka-e, Ekad #e vgust okončao gra * anski ratE.U2V

Život

Gionisi#e #e bio sin nekog leksandra iz Halikarnasa i ro*en #e negde iz%e*u 85. i ='. pne.U3V trabon ga naziva svo#i% savre%eniko%.U'V /%ro #e nakon 8. godine pne., kad #e zavr+io i ob#avio svo#e opse-no delo o $istori#i 4i%a.U3V 7 n#egovo% poreklu iobrazovan#u ni#e poznato ni+ta, a ni+ta se ne zna ni o n#egovo% -ivotu pre prelaska u4i%, pre%da su neki, na te%el#u n#egovog rada na retorici, pretpostavl#ali da #e u

Halikarnasu u-ivao veliki ugled.U3V

a% Gionisi#e ka-e da #e do+ao u 4i% od%a$nakon zavr+etka gra*anskog rata, t#. oko 2. pne. 7d tada #e -iveo u 4i%u, upoznavaose s latinski% #eziko% i ri%sko% kn#i-evno+u i prikupl#ao gra*u za svo#e veliko delo

pod naslovo% 7iske starine (Ῥωμαϊκὴ ἀρχαιολογία". Pretpostavl#a se da seu 4i%u bavio i retoriko%, a svakako #e sklopio bliske pri#atel#ske veze s %nogi%ugledni% 4i%l#ani%a, kakvi su bili, na pri%er,


30/41

rani#e% razdobl#u n#egova -ivota, %o-da toko% prvi$ godina boravka u 4i%u", dokdrugu čine $istori#ska dela.U3V

(etorika i kritika

vi spisi ove skupine pokazu#u da Gionisi#e ni#e bio sa%o prvoklasan retoričar, nego iizvrstan kritičar. / n#i%a se nalaze geni#alne kritičke napo%ene o deli%a klasični$grčki$ autora, pre%da se u ti% napo%ena%a zapa-a izvesna $iprekritička strogost. >a

prvo% %estu u ovo# skupini nalazi se 7etorska ve8tina (Τέχνη ῥητορική",upuena neko% ;$ekratuB sasto#i se od dvanaest ili #edanaset poglavl#a, ko#a%e*usobno nisu povezana i %o-da su sasvi% sluča#no u rukopisi%a stavl#enaza#edno, pa se uglavno% s%atra da se radi o zbirci retorski$ ese#a ko#i potiču odrazličiti$ autora, ukl#uču#ui i Gionisi#aU3V, za koga


31/41

vrlo strog i nepravedan.UV >aposletku, u spisu O Dinarhu ((είναρχος" donose seva-ne vesti o -ivotu i beseda%a govornika Ginar$a.U3V

)istorijska dela

Historiograi#i se Gionisi#e, kako se čini, posvetio u kasni#e% razdobl#u -ivotaB no, i uovi% deli%a na povr+inu stalno izbi#a retorika ko#a neretko ide na u+trb$istoriograi#e.U3V / delu Hronika ()ρ!νοι ili )ρονικά", ko#e #e izgubl#eno, autorse verovatno bavio $ronologi#o%, pre%da ne u vezi s ri%sko% $istori#o%. 6oti#e spo%in#e neki sa-etak σ*νο+ις" u pet kn#iga, ko#i tean Jizantinac navodi kao,#ιτομήB ta# #e sa-etak verovatno napravio neki pozni gra%atičar .U3V

Rimske starine

7d Gionisi#evog opse-nog dela pod naslovo% 7iske starine ili %tara povest riska

(Ῥωμαϊκὴ

ἀρχαιολογία" sačuvali su se znatni odel#ci. asto#alo se od ukupno20 kn#iga i obra*ivalo #e $istori#u 4i%a od na#stari#i$ %itski$ vre%ena pa sve do 2=.

pne., t#. do punski$ ratova, s ko#i%a započin#e Polibi#evo delo.U5V / potpunosti #esačuvano prvi$ devet kn#iga, zati% veči delovi !0. i !!. kn#ige, dok od ostali$ devetkn#iga posto#e sa%o rag%enti i izvaci, sadr-ani u zbornici%a ko#e #e dao sastavitivizanti#ski car


32/41

*+,-.-/+0

’Œ…‹Œ † •‚ ’‹ˆ•, ‚• “†ˆ”‹€ƒ –Œ~Ž•, ƒ —„Š‹‚ƒ (rpinu%", ˜…† ‹ ŠŒŠƒ~•„™•„‹†. š†˜ŒŒ Š„†“‹ˆ†, )ullius, ‚‹† ~•€‹‚ŽŒ ‚†˜Œ †€„ƒ„ŽŒ. ›‹‡†„Œ‚ † ‰‹ŒœŒ†Ž ‹“ O‹€†ŽŒ˜ „†…•C (ordo euestris". „Œ…‚Œˆ —„Š‹‚ƒ ‘†˜Œ• ŠŒ„Œ…‹‡•,

)ullii, ‰‹~• † ŠŒ†“•‚• • …„ƒ˜‹ˆ ƒ˜~†…‚‹ˆ ŠŒ„Œ…‹‡•ˆ• Œ† ‚‹† •„‹€ŒŽ„•€‹†ŽŒŒ ƒ Š„‹Š•…•~‹ ‹ &arii. ž•…• † „Œ…‹Œ ›‹‡†„Œ‚ ~•€ ‘†˜Œ• …†…†, ŽŒ‹ †ƒŠ„•”•Œ ‡†~‹ˆ ‹ˆ•‘†ˆ ‹ ŠŒ„Œ…‹‡Œˆ, Œ † ‰‹~• ‚†ŒŽ„‘†‚•. –†~‹Ž‹ ƒ‚ƒŽŒŠ‹•Œ † ŒŒ˜ €•„‡•, Š• “‚•ˆŒ …• † Œ• …Œˆ•Ÿ‹‚ (pater a%ilias", ~‹œ‚Œ ž•€Œ‚ƒ€•„‹†ˆ, Š„ƒ•Œ Œ€ŠŒ„ €ƒ¡‹‚ŽŒˆ, ˜„œŽŒˆ ƒ€‹‡•ƒ. ¢„†ˆ• „†œ‹ˆ• ›‹‡†„Œ‚ŒŒ˜…†…†, “• ‹€•~Ž† …ŒˆŒ„Œ‡† „†…‹ ‹€Œ €Œ ‹ “• ‹„‹Ž† „Œ‰Œ† ŽŒ‹ † ŽƒŠƒƒ ŠŒŠ‹•‡•ˆ• w €Œ ‰Œ”† “‚•ƒ ˜„œŽ‹, €Œ ˆ•‘† ‹ •”•ƒ. ž•Œ €Œ Ÿ† ‚†ŽŒ~‹ŽŒ…†‡†‚‹• …Œ‡‚‹† £Œ„•‡‹† Œ€•‡ Œ…‹€‹ ‰„‹˜ƒ o ŽŒ~Œ•‘ƒ ‹ ‚•Š„†…Œ•‘ƒŒ˜• ‹‚•, €•ŽŒ ‹ ›‹‡†„Œ‚Œ Œ€•‡ …†œ•‡‹ˆ• ™•„Žƒ ‹ ž‹‚€ƒ Œ‰†“‰†¡ƒ†‚•‰Œ”† Œ‰„•“Œ•‘†. ¢„††~‹Œ † • ‘‹ˆ• ƒ ’‹ˆ. ¤‚•Œ † …• Š~•Ÿ†‚‹ •Š‹€•œ‹

w „Œ‰Œ‹ ‹~‹ Œ~Œ‰Œ¡†‚‹‡‹ w ‚‹ƒ ‹† …ŒŒ”‚‹ ƒœ‹€†”‹. ‹‚Œ† ƒŒ…‹ ƒŽƒŸ† ƒ˜~†…‚‹¥ •„‹€ŒŽ„•€• „‹ˆŽ‹¥, ƒ †ŽŽ~ƒ“‹‚† O•~Œ‚†C ˜…† …‹ƒ •“…ƒ¥‹ŒŽ† Žƒ~€ƒ„† ‹ ‹ŒŽ† „‹ˆŽ† ŠŒ~‹€‹Ž†. ¦„‹‚† † o ›‹‡†„Œ‚Œƒ Œ‰„•“Œ•‘ƒ™•„ŽŒ ž„•, ŠŒ“‚•€‹ ŠŒ~‹€‹œ•„ ‹ ‰††…‚‹Ž (ŽŒ‚“ƒ~ =. Š. ‚. †.". §•“‚•œ•‚‹‹ †“• ›‹‡†„Œ‚ŒŒ Œ‰„•“Œ•‘† ‰‹Œ ™ƒ‡‹† ‡†Œ~• (&ucius caevola, ŽŒ‚“ƒ~ !!8. Š.‚. †.", ŠŒ“‚•€‹ Š„•‚‹ €„ƒœ‘•Ž. ›‹‡†„Œ‚ † Š„‹•€†”‹Œ c• ¨‹€Œˆ ¢ŒˆŠŒ‚‹†ˆ,Ž•‚‹† “•‚‹ˆ —€‹Ž, ŽŒ‹ Ÿ† ‡†~Œ˜• ‹Œ€• Œ€•€‹ ‘†˜Œ ‚•‰~‹‹ Š„‹•€†”.—€‹Ž † ›‹‡†„Œ‚• …„ƒ˜• Œ…‹Œ ‚• Š„†…••‘• ©‹~Œ“Œ©• ª†…„•, ˜~••„•†Š‹Žƒ„ŒŽ† ŽŒ~† ƒ ’‹ˆƒ. —~‹ † ›‹‡†„Œ‚ ‹† ‡†‚‹Œ Š„†…••‘• •Ž•…†ˆ‹œ•„•ª‹~Œ‚• ‹“ «•„‹†, a Œ… 58. Š. ‚. †. ƒ ŽƒŸ‹ ›‹‡†„Œ‚Œ• Œ‡• ‰Œ„•‹ ‹ €Œ‹œ•„¬‹Œ…Œ€ ŽŒ‹ † ƒˆ„Œ ŒŽŒ 0. Š. ‚. †., ŠŒ€Œ † ›‹‡†„Œ‚• Œ…„†…‹Œ “• Œ˜•

‚•~†…‚‹Ž•.


33/41

¯Š†€ † …ƒ˜Œ ‹ €†ˆ†”‚Œ ›‹‡†„Œ‚ŒŒ Œ‰„•“Œ•‘† ‚•€•”•. ¢ƒ€ƒ† ‚• ˜„œŽ‹°€ŒŽ. —€‹‚‹ ›‹‡†„Œ‚, ŽŒ‹ † †Ÿ 55. Š. ‚. †. ~ƒ•Œ ƒ ’‹ˆƒ •Ž•…†ˆ‹œ•„•ª‹~Œ‚• ‹“ «•„‹†, Œ…~•“‹ •…• ‚• Š„†…••‘• •Ž•…†ˆ‹œ•„• —‚€‹Œ¥• ‹“ —Ž•~Œ‚•.

°“ ©‹~Œ“Œ©Ž† ŽŒ~† Š„†~•“‹ ƒ „†€Œ„Žƒ, ‹“ —€‹‚† ‚• ’Œ…Œ ˜…† ~ƒ• ~•‚Œ˜

Š„Œ©†Œ„• ‰††…‚‹€• ™Œ~Œ‚•. –„•Ÿ• ƒ ’‹ˆ ‹ “•ŠŒœ‹‘† €•„‚Œ ŒƒŽ•„‹†„ƒ, • …•…††€ ‹ …††€ ˜Œ…‹‚• w †Œˆ• Ž•‚Œ “• „‹ˆŽ† Š„‹~‹Ž†, •~‹ Œƒ†Ž ‚• „†ˆ† …• •Ž‹ •‚‹ ŠŒ~Œ• €†Ž‚† suo anno, ƒ ‚•‚‹Œ Œ…„†¡†‚Œ˜Œ…‹‚‹ ‹Œ€•.

›‹‡†„Œ‚ Š„†•“‹~•“‹ Œ‰„•“Œ•‘†ˆ „‹ˆŽ† ŠŒ~‹€‹œ•„† ‹ •„‹€ŒŽ„•€† Š„Œ˜ „†…•. —~‹ ŠŒ„†… †˜ “•‚‹ˆ•‘• “• €†Œ„‹Ž• Š‹€•‘• ‹ ‚•ƒœ‚ƒ Š„Œ‰~†ˆ•€‹Žƒ,›‹‡†„Œ‚ † ’‹ˆ”•‚‹‚, €„•‚ …ƒ‰ŒŽŒ ‹ ƒŠŒ„‚Œ ŠŒ€„•“‹ “• ‹€‹‚Œˆ ‹ •“‚•‘‹ˆ•ŽŒ• Œ…~‹Žƒ† €•„† ˜„œŽ† ©‹~Œ“Œ©†, …•ƒŸ‹ Š„••‡ ‹ •…„‹‚ƒ ‡†~Œˆ ‘‹¥ŒŒˆ‹Œ€ƒ. ¦‹Œ † €•Žˆ•‡ ƒ˜~†…‚‹¥ ’‹ˆ”•‚• “• ŽŒ† † ‰††…‚‹€Œ ‰‹~Œ Œ„ƒ¡†ŠŒ~‹€‹œŽ† ‰Œ„‰†, a ©‹~Œ“Œ©‹• ‹ Ž‘‹†‚Œ€ ƒŽ„• ‹ „•“Œ‚Œ…• Žƒ~€‹‹•‚Œ˜

…Œˆ•Ÿ†˜ ‹Œ€•.

±Œ…‹‚† '8. Š. ‚. †. „•“Œ…‹ † Œ… Œ† †‚† ¨†„†‚‡‹† c ŽŒŒˆ † …†‡†‚‹† Š„Œ†Œƒ ‰„•Žƒ, •~‹ † ‚‹† ‚•‰Œ”† • ‘Œˆ ~•˜•Œ †Ÿ ‚†Ž‹¥ …††€•Ž ˜Œ…‹‚•. §•€†‹ƒ…•„•‡ ‰‹~• † “• ›‹‡†„Œ‚• '=. ˜Œ…‹‚† ˆ„€ ‘†˜Œ† ŽŸ†„‹ ¨ƒ~‹†, ŽŒŒ † ƒ €‹ˆ˜Œ…‹‚•ˆ• † †Ÿ† Œ•ˆ† ‰‹Œ †Œˆ• ‰~‹“•Ž. •…•, †“…††€Œ˜Œ…‹‘•Ž ƒŠƒŸ†‚ ‚•ˆ•~‹ ‰„Œ Š„‹•€†”•, €„•‹ Ž•Œ œŒ†Ž ƒ€†¥ƒ ƒ ©‹~Œ“Œ©‹‹. •€•”• ‚• ‰„“‹‚ƒ©‹~Œ“Œ©Ž† Š‹† w ƒŠŒ~• ŽŒˆŠ‹~•‡‹† w o ”ƒ…ŽŒ „†Ÿ‹ ‹ ƒ…‰‹‚‹, oŠ„‹•€†”€ƒ ‹ €•„Œ€‹, o ˆŒ„•~‚‹ˆ Œ‰•†“•ˆ• ‹ €†Œ~ŒŽ‹ˆ Š‹€•‘‹ˆ•. §†“•‰Œ„•”• ‚• Œ† ŠŒ~‹€‹œŽ† ‹…†•~†. °“ ŒŒ˜ † Š†„‹Œ…• ‹ ŠŒ¥•~•

„†Šƒ‰~‹Ž•‚‡• ž•€Œ‚• €‹œŽŒ̃ , ŽŒ‹ † '. Š. ‚. †. ‹“„‹Œ •ˆŒƒ‰‹€Œ, Š‹ž•€Œ‚ (Kato" ‚• ŽŒ‹ † ›†“•„ Œ…˜ŒŒ„‹Œ Œ‹ˆ —‚€‹ž•€Œ‚Œˆ „~Œ Œ‰“‹„‚ŒŠ„†ˆ• ›‹‡†„Œ‚ƒ, •~‹ €‹ˆ ˆ•‘† Š„†ˆ• ž•€Œ‚ƒ.

‰‹†‚ 8. …†‡†ˆ‰„• '3. ˜Œ…‹‚† Š. ‚. †.

123,4+563 + 7283,4+563 632+9:23

›‹‡†„Œ‚ † ̃ Œ…‹‚† 8=. Š. ‚. †. Ž†€Œ„, . †…‹~, . Š„†€Œ„ ‹ 3. ŽŒ‚“ƒ~. ¨•…•, ‚•„¥ƒ‚‡ƒ, •~•…•• ž•€‹~‹‚‹‚ ŠŒŽ„†€ ‹ …Œ‰‹• ‚•‹• Š„‹“‚•‘• ‹ ŠŒœ•€‹.Š†¥ † ‰‹Œ •‚„†…•‚, a ›‹‡†„Œ‚, ŽŒ„Œ†‹Ÿ ˆ†¡ƒ †‚•€Œ„‹ˆ•, ŠŒ~‹€‹œ•„

„†~•€‹‚Œ Ž„•€ŽŒ˜ €••, Š„‹„Œ…‚Œ † Ž~Œ‚ …• • Œ• …†~• ‹…‹ ƒ Œ †Ÿ†ˆ•ƒ ‚Œ €Œ ƒ ˜• Œ‚• †Ÿ ‹ˆ•~•. ¬Œ•¡ƒ† †€ƒ Œ‹ˆ ¥•~‹•‘†ˆ. ¨„•‹ Œ…˜„œŽŒ˜ Š†‚‹Ž• «‹Ž‹‚‹• —„¥‹†, ŽŒ‹ † ƒ Š†ˆ•ˆ• Š„Œ~•”•Œ ŠŒ ŠŒ„ƒ‰‹‚‹ƒ˜~†…‚† „‹ˆŽ† ŠŒ„Œ…‹‡†, …• ŒŠ†• ‹ ‘†˜Œ ŽŒ‚“ƒ~•€. ž•ŽŒ —„¥‹•, Šƒ‚‹¥ „ƒŽƒŠŒ~•, ‚† ˆŒ† …• † Œ…ˆ•¥ Š„‹¥•€‹ €Œ˜• “•…•€Ž•, ›‹‡†„Œ‚ †…‚† ‹ •ˆ•€•”• Š† O @BC BFGIJK (Ge consulatu suo, 3. Ž‘." ŽŒ‹ † ‹“˜ƒ‰”†‚.±Œ…‹‚† ƒ •‚Œ ~ƒ‰‹, ˜Œ…‹‚† ƒŠŒ‚•, ‚‹ƒ Œ€•”•~† ›‹‡†„Œ‚ƒ „†ˆ†‚• “•Ž‘‹†‚‹ „•…, †ˆ ‰††…‚‹œŽŒ .̃ –†Ÿ Š„† ‚Œ €Œ † Ž„†‚ƒŒ ‚• °€ŒŽ ŠŒœ†Œ †, …•† €•Žˆ‹œ‹ • ‚•ƒ˜~†…‚‹‹ˆ ‹ ‚•~•‚‹‹ˆ ‰††…‚‹ŽŒˆ €•…•‘‹¥ „‹ˆŽ‹¥ƒ…‚‹‡•, • •“‹•‚‡†ˆ ž‹‚€Œˆ £Œ„€†‚‹†ˆ £Œ„€•~Œˆ. ›‹‡†„Œ‚ ‹ ‚†€Œ€•„‹‹ £Œ„€†‚‹† ˆ†„‹~‹ ƒ Œ† ‚•˜† ƒ ‚†ŽŒ~‹ŽŒ †~‹Ž‹¥ Š„Œ‡†•

“•€ƒŠ•ƒŸ‹ Š„Œ€‹‚‹œŽ† €„•‚†, a ŠŒ‚†Ž•… ‹ •„•¡ƒƒŸ‹. ™•~Œ ŠŒˆ•~Œ ›‹‡†„Œ‚ † “• ‚†Ž‹¥ …††€ ˜Œ…‹‚• ƒŠ†Œ …• ‚•…ˆ•‹ ~•ƒ Œ˜• ƒŠ•„‚‹Ž• ‹ …• ŠŒ€•‚†

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/88._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/75._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/69._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BBhttps://sr.wikipedia.org/wiki/66._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/63._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BBhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%82_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%82_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/88._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/75._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/69._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BBhttps://sr.wikipedia.org/wiki/66._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/63._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BBhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%82_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1


34/41

Š„‹ „‹ˆŽ‹ ‰††…‚‹Ž. ’•“~Œ˜ •Ž•ŽŒ €„†‰• €„•‹€‹ ‚† •ˆŒ ƒ €•~†‚€ƒ, ŽŒ‹ˆ †‚†ƒˆ‘‹Œ „•ŠŒ~•˜•Œ ‹ £Œ„€†‚‹†, †Ÿ Š„† †˜• ƒ ‹„ŒŽŒˆ Œ‰„•“Œ•‘ƒ ›‹‡†„Œ‚ŒŒˆ ŽŒ† ˆƒ † Œ€•„•~Œ ‚Œ† ˆŒ˜ƒŸ‚Œ€‹ ƒ ‹“~•˜•‘ƒ, Ž•ŽŒ ‹ •ˆ Ž•“ƒ†.

¦„“Œ † ƒŠ†Œ ŽŒ„Œ†‹Ÿ ›‹‡†„Œ‚ …Œ ŽŒ‚“ƒ~•€• ‹ ~•†. —~‹ ƒŽŒ„Œ ŠŒœ‹‘† ƒ

›‹‡†„Œ‚Œƒ ‹Œ€ƒ Š•…. ¢Œ~‹€‹œŽ† Š„‹~‹Ž† † ˆ†‘•ƒ a ›‹‡†„Œ‚, ŽŒ‹ † ‚‹†Œ…~‹ŽŒ•Œ ‚†Ž‹ˆ ƒ†Ž …Œ~†…‚‹ˆ €•Œˆ ‹~‹ ŠŒ~‹€‹œŽ‹ˆ ‹…†•~‹“ˆŒˆ, ‚•~•“‹ †ˆ•¥Œ̂ ‚• Œ‚Œ €„•‚‹ ŽŒ• † Œƒ¡†‚• ‚• Š„ŒŠ•€. ›‹‡†„Œ‚ † =. …†‡†ˆ‰„• 3.˜Œ…‹‚† ŠŒ˜ƒ‰‹Œ Š„‹€•~‹‡† ž•€‹~‹‚‹‚†. ±Œ…‹‚† =. Š. ‚. †. ŠŒƒŽ•Œ † ‹“ •‚Œ˜‹Œ€• ‹ ‰‹Œ † ƒŽŒ„Œ „€• ‹“ˆ†‘†‚† ŠŒ~‹€‹œŽ† ‹€ƒ•‡‹†. ¢Œœ†€ŽŒˆ =5. Š. ‚.†. …Œ‚†€ † “•ŽŒ‚ ŠŒ ŽŒˆ† † ˆŒ„•Œ …• Œ…† ƒ Š„Œ˜Œ‚€Œ ƒ Œ~ƒ‚ ‹ ¬„•œ (Gyrrac$iu%" •~‹, †Ÿ ˆƒ † =8. ˜Œ…‹‚† …Œ“Œ”†‚Œ …• † „•€‹ ƒ ’‹ˆ. ›‹‡†„Œ‚ŒŒˆ„•œ‚Œ ‹ ŠŒ€‹€†‚Œ „•ŠŒ~Œ†‘† Š„†€Œ„‹~Œ † ƒ Œ…ƒ†”†‚Œ €„‹ƒˆ©Œ•‘†.š†˜ŒŒ˜ ‰„•€• ž‹‚€• ŠŒ~•Œ † ¢ŒˆŠ† Ž•Œ Œ˜• ~†˜•€• ‚• •„…‹‚‹ƒ, a •ˆ †›‹‡†„Œ‚ Š„‹¥•€‹Œ •…ŒŽ•€ŽŒ˜ ŠŒ~•. ¢ŒŽƒ••Œ † …• ‚•‚ŒŒ €†Ž‚† ŒŠŒ~‹€‹œŽ‹ ƒ˜~†… ‹ ƒ~Œ˜ƒ. •„•¡‹•Œ † • †‚•€Ž‹ˆ ŒŠŒ“‹‡‹Œ‚•„‹ˆ• Š„Œ€‹

•˜„•„‚Œ˜ “•ŽŒ‚• ŽŒ‹ † Š„Œ€ƒ„‹Œ ›†“•„. —~‹ ›†“•„ † ˆ†€• ‹‚€†„†‚‹•Œ ‹›‹‡†„Œ‚ƒ † €•”†‚Œ …Œ “‚•‘• ˜…† ˆƒ † Š„•Œ ˆ†€Œ ‹ …• ‹ˆ• …• † ŠŒ‹‚ƒ†.•…• † ›‹‡†„Œ‚ ‚•“•… ¥•€‹Œ Œ ŠŒ~Œ•. £•~‹ ›†“•„• ƒ ˜ŒŒ„‹ˆ• ‹ŠŒ~•œ‹ † ‹“ „†…Œ• ŠŒ~‹€‹œŽ‹¥ ‰Œ„•‡•. ¤•ŠŒœ‹‘† †~‹Ž• Ž‘‹†‚• …†~•,Š•”‹Œ „•¡†‚• ‚†Ž‹¥ Š†€ ˜Œ…‹‚•, Œ… ==w=2. Š. ‚. †., …†~• O @FN" OPJN ‹ O GJBFNCJ. • ƒ Œ‚• †“•‚• “• ŠŒ~‹€‹Žƒ ‹ ©‹~Œ“Œ©‹ƒ, ‹“•‚ ƒŠŒ~‹€‹œŽ† ‰Œ„‰† ‹ ƒ ŠŒ…„ƒœƒ €†Œ„‹†, Š• ŒŠ†€ ‹“„•“ ŠŒ~‹€‹œŽŒ˜ ˆ‹~‹Œ‡•›‹‡†„Œ‚•. ž•Œ Š„ŒŽŒ‚“ƒ~ Œ…~•“‹ ƒ ˆ•~Œ•“‹Žƒ Š„Œ‹‚‡‹ƒ ž‹~‹Ž‹ƒ ˜…† ‰Œ„•‹Œ… ~†€• =!. …Œ ~†€• =0. ˜Œ…‹‚† €•„† †„†.

’‹ˆƒ † ‚•€•~• ‚Œ• Š„Œˆ†‚• w ‹“‰‹Œ † ƒŽŒ‰ ‹“ˆ†¡ƒ ›†“•„• ‹ ¢ŒˆŠ†•,Œ¡† †‚•€Ž† €„•‚Ž†. ›‹‡†„Œ‚, ŽŒ‹ † †Ÿ †…‚Œˆ ŒŠ†Ž•Œ, …ƒ˜Œ † ŽŒ~†‰• ‚•ŽŒƒ ‰‹ † €„•‚ƒ ŒŽ„†‚ƒŒ. ±Œ…‹‚† '. ‚•“•… Œ…~•“‹ ƒ ¢ŒˆŠ†† €•‰Œ„ ƒ ¬„•œ.¨•ŽŒ † Š„‹Ž”ƒœ‹Œ ©Œ„ˆ•~‚Œ ¢ŒˆŠ†ƒ, •~‹ “• ‘†˜Œƒ €„•‚Žƒ ‚‹† œ‹‚‹Œ ‚‹€•.¢Œ~† ŠŒ„•“• ¢ŒˆŠ†• ŽŒ… ª•„•~•, ›‹‡†„Œ‚ † Œ€Šƒ€Œ•Œ ƒ ¦„ƒ‚…‹‹, ‚•€†„‹€Œ„‹ƒ ›†“•„Œƒ. ›†“•„ † ŠŒ~† ŠŒ‰†…† ŽŒ… ª•„•~• ‚•€•‹Œ „•€ ƒ ²˜‹Š€ƒ ‹™•~Œ —“‹‹. €†ŽŒ ‚†‹“†‚Œ€‹ ›‹‡†„Œ‚ † Œœ†Ž‹•Œ ‘†˜Œ ŠŒ„•€•Ž Šƒ‚‹¥˜Œ…‹‚ƒ …•‚•. —~‹ ‹ ŒŒ „†ˆ† ‚†•Ž€‹‚Œ€‹, ‚† •ˆŒ ŠŒ~‹€‹œŽ† ‚†˜Œ ‹‰††…‚‹œŽ†, ŽŒ„‹€‹Œ † Ž‘‹†‚‹Ž ›‹‡†„Œ‚. ž•…• † ›†“•„ „•€‹Œ • °€ŒŽ•,›‹‡†„Œ‚ ˆƒ † ŠŒ•Œ ƒ ƒ„†€, …• ˜• ŠŒ“…„•‹, •~‹ • “†‰‘Œˆ. ›†“•„ ˜• †Š„‹ˆ‹Œ c Šƒ‚Œ Š•‘†. ¦‹Œ † €Œ †…•‚ ‹“„•“ ›†“•„Œ† Š„Œ˜„•ˆŽ† ‰~•˜Œ€‹

(cle%entia Kaesaris" Š„†ˆ• ‰†“ŒŠ•‚‹ˆ ŠŒ~‹€‹œŽ‹ˆ ‚†Š„‹•€†”‹ˆ•. ¯€•…•›‹‡†„Œ‚ ‹‹ ˆ‹„‚Œ ‹ Š„‹~‹œ‚Œ ŠŒƒœ†‚Œ ƒ ’‹ˆƒ. ’†€ŽŒ …Œ~•“‹ ƒ †‚•€, a Œ „†¡† …„‹ ‰††…† w ‘‹¥ ‚†ŽŒ~‹ŽŒ Š„†… ›†“•„Œˆ. Œ̈ …Œ‰• ŠŒ~‹€‹œŽ†‚†•Ž€‹‚Œ€‹ Œ… '8w'=. Š. ‚. †., Ž•…• † ˆ‚Œ˜Œ …„ƒ‹ • –•„Œ‚Œˆ ‹, ‚•„Œœ‹€Œ, •¦„ƒ€Œˆ, ŒŠ†€ † „†ˆ† Ž‘‹†‚† Š„Œ…ƒŽ€‹‚Œ€‹ Ž•Œ ‹ Œ‚Œ Œ… ==w=2. ˜.

° Œ Ÿ† †…‚Œˆ, •…• …Œ‹€• ŠŒ~†…‘‹ Šƒ€, ›‹‡†„Œ‚ ƒœ†€Œ•€‹ ƒ ŠŒ~‹€‹œŽŒ ‰Œ„‰‹. ¢Œ~† ŠŒ˜‹‰‹† ›†“•„Œ† ŠŒ‚ŒŒ €ƒŠ• ‚• ŠŒ~‹€‹œŽƒ ŠŒ“Œ„‚‹‡ƒ Ž•ŒŠ„Œ€‹‚‹Ž —‚€Œ‚‹† ‹ •€•”• Œ† 2,+,3,'.. °ˆ•Œ † †“…††€ ‹ …†˜Œ…‹‚† Ž•…• † • †~‹ŽŒˆ †€‹‚Œˆ, •~‹ ŠŒ…†…‚•ŽŒ ŽŒ~†‰”‹Œ Ž•Œ ‹ „•‚‹†,“•‹˜„•Œ ‹˜„ƒ ƒ ŽŒŒ † †Ÿ †…‚Œˆ ‹“˜ƒ‰‹Œ. °“ˆ†¡ƒ ¯Ž€•‹•‚• ‹ —‚€Œ‚‹•, Ž•Œ

‚†Ž•…• ‹“ˆ†¡ƒ ¢ŒˆŠ†• ‹ ›†“•„•, ›‹‡†„Œ‚ Ÿ† ŒŠ†€ ‹“˜ƒ‰‹€‹ Ž•…• † Š„Œ€‹‚‹‡‹ƒ…„ƒ†. ¦Œ„‰• † ‰‹~• Ž„•€Ž•. ¯Ž€•‹•‚ ‹ —‚€Œ‚‹† €•„•ƒ • «†Š‹…Œˆ …„ƒ˜‹

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5https://sr.wikipedia.org/wiki/5._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/59._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/58._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BDhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D1%87https://sr.wikipedia.org/wiki/57._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/51._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/50._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%98_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5https://sr.wikipedia.org/wiki/5._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/59._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/58._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BDhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D1%87https://sr.wikipedia.org/wiki/57._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/51._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/50._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%98_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0


35/41

€„‹ƒˆ‹„•€. ›‹‡†„Œ‚• Š„ŒŽ„‹‰ƒƒ. ¯‚ ‚•Šƒ€• ’‹ˆ, ŽŒ~†‰• † ‚†Œ…~ƒœ•‚, ‰‹~‹ ŠŒ‰†˜•Œ ƒ ±„œŽƒ. 8. …†‡†ˆ‰„• '3. ˜Œ…‹‚† Š. ‚. †. ƒ¥•€‹~‹ ƒ ˜• ‹ ƒ‰‹~‹.

;(&0,-. @%=(1 =%&,-,

$%&'( >(&0,-. @%=(1 (~•€. Marcus #orcius 'ato", „Œ¡†‚ 23. Š. ‚. †. ƒˆ„Œ !'.Š. ‚. †., „‹ˆŽ‹ …„•‚‹Ž, ŠŒ“‚•€ Œ ‹ Ž•Œ /.1:(& ‹~‹ =%&,-,, Ž•ŽŒ ‰‹ †

„•“~‹ŽŒ•Œ Œ… ž•€Œ‚• ™~•¡†˜, Œ˜ Š„•ƒ‚ƒŽ•.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BD%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/109._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/32._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B8%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BDhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/239._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/239._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/149._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/149._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BD%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/109._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/32._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B8%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BDhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/239._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/149._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/149._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B8


36/41

¢Œ€‹œ† ‹“ €•„† Š~†‰†Ž† ŠŒ„Œ…‹‡†. ¤•Š•“‹Œ ˜• † «ƒ‡‹† –•~†„‹† ª~•Ž ‹ …Œ†Œ˜• ƒ ’‹ˆ, ˜…† † Š„Œ ŠŒ€•Œ Ž†€Œ„ (20'. Š. ‚. †.", †…‹~ (!. Š. ‚. †.", Š„†€Œ„ (!5. Š. ‚. †." ‹ ŽŒ‚“ƒ~ (!=. Š. ‚. †.".

§• •ˆŒˆ ŠŒœ†€Žƒ Œ† Ž•„‹†„†, ‰†“ƒŠ†‚Œ † ƒŠ„Œ€‹‹Œ ¯Š‹†Œˆ “•ŽŒ‚ƒ,

‹“˜~••‚Œˆ ƒ €ŒŽƒ ¬„ƒ˜Œ˜ Šƒ‚ŽŒ˜ „•€• ŽŒ‹ † Œ˜„•‚‹œ••Œ ~ƒŽƒ“ ‹†Ž€„••˜•‚‡‹ƒ ŽŒ… †‚•. €Œ …Œ‰• ~ƒ‹Œ † ƒ —©„‹‡‹, ‹ ƒœ†€Œ•Œ † ƒ ‰‹‡‹ŽŒ… ¤•ˆ†. ¬Œ‰‹Œ † ŠŒ~Œ• ‚• •„…‹‚‹‹ ˜…† † ŠŒ Š„‹ Šƒ€ ŠŒŽ•“•Œ Œ ‹ŒŽˆ‹•Œ “• •‚‹ ˆŒ„•~, ‹ ƒ £‹Š•‚‹‹, ˜…† † ˜Œ“…†‚Œˆ ŠŒ~‹€‹ŽŒˆ ‹ ‚• †Œˆ•ƒ„Œ ‚•œ‹‚ ƒ˜ƒ‹Œ ƒ€•‚Ž† ~ŒŽ•~‚‹¥ Š~†ˆ†‚•, “•„•…‹‹ €‹ˆ† €„‹ƒˆ© ƒ ’‹ˆƒ(!'. Š. ‚. †.".

*+,-. + /-=+.+56+ 237

ž•Œ Œ‚‹ €„‹‰ƒ‚ ‰Œ„‹Œ † ƒ ¬„ƒ˜Œˆ Šƒ‚ŽŒˆ „•€ƒ, • “•€‹ˆ “•ŠŒœ†Œ ŠŒ~‹€‹œŽƒŽ•„‹†„ƒ ŠŒ… ŠŒŽ„Œ‹€†”€Œˆ «ƒ‡‹• –•~†„‹• ª~•Ž•, ŽŒ‹ † ‰‹Œ‹ˆŠ„†‹Œ‚‹„•‚ ž•€Œ‚Œ‹ˆ ˆŒ„•~‚‹ˆ ‚•œ†~‹ˆ•. ž•Œ Ž†€Œ„ † ‰Œ„•‹Œ ‚•‹‡‹~‹‹, • „•Ÿ•ƒŸ‹ † Œ…•€~† ‚• •„…‹‚‹‹ † ‚•Œ…‚Œ „†Œ Š†‚‹Ž• ²‚‹• ‹ŠŒ†Œ ˜• • Œ‰Œˆ ƒ ’‹ˆ. ¬ƒ‚Œ€ Š„†€Œ„• Œ‰•”•Œ † !5. ˜Œ…‹‚†, • …ƒ‚Œ€ŽŒ‚“ƒ~• !=. ˜Œ…‹‚† • –•~†„‹†ˆ ª~•ŽŒˆ Ž•Œ ŽŒ~†˜Œˆ. §•ŽŒ‚ ŽŒ‚“ƒ~•€• Ž•Œ‚•ˆ†‚‹Ž ƒŠ„•”•Œ † Š„Œ‹‚‡‹Œ ̂£‹Š•‚‹Œ ,̂ ˜…† † ŠŒ€‹˜•Œ Œ‚† ƒŠ†¥† “•ŽŒ† † ‚•˜„•¡†‚ €„‹ƒˆ©Œˆ. ¨ŒŽŒˆ Œ•ˆ…††€�

Documents

Istoriografija Starog Rima