Istrazivacki Rad

Univerzitet Novi Sad

Ekonomski fakultet Subotica

Istraživački rad Tema: Pokazatelji profitabilnosti banaka na primeru Banca

Intesa AD i Komercijalna banka AD

Predmet: Korporativno i investiciono bankarstvo

Studenti:

Dunja Karadţić

Aleksandar Stanković

Filip Stefanović

Atila Turuš

Subotica, april 2014.

2

Sadržaj

1. Uvod ............................................................................................................................................ 3

2.Koncept profitabilnosti ................................................................................................................ 4

2.1 Znaĉaj profitabilnosti, upravljanje profitabilnošću banke i profitabilnost kao mera

trţišne vrednosti .......................................................................................................................... 4

2.1.1 Znaĉaj profitabilnosti u savremenom poslovanju banke .......................................... 4

2.1.2 Upravljanje profitabilnošću banke ............................................................................ 4

2.1.3 Profitabilnost kao mera trţišne vrednosti ................................................................. 5

2.1.4 Tokovi formiranja profita banke ............................................................................... 5

2.2 Faktori koji utiĉu na profitabilnost banke ........................................................................ 6

2.2.1 Interni faktori profitabilnosti .................................................................................... 6

2.2.2 Eksterni faktori profitabilnosti ................................................................................ 10

3.Pokazatelji profitabilnosti .......................................................................................................... 12

3.1 ROA - prinos na ukupno angaţovana sredstva ............................................................. 13

3.2 ROE – prinos na kapital banke....................................................................................... 13

3.3 EPS – zarada po akciji .................................................................................................... 14

3.4 RORAC - Prinos na rizikom prilagoĊen kapital ............................................................ 14

3.5 RAROC - Prinos na kapital prilagoĊen za rizik ............................................................. 14

3.6 EVA – Dodata ekonomska vrednost .............................................................................. 15

3.7 Trţišni pokazatelji profitabilnosti .................................................................................. 16

3.8 DuPont analiza ............................................................................................................... 16

4.Profitabilnost banke kroz primer ............................................................................................... 17

4.1 Opšti podaci o bankama ................................................................................................. 17

4.2 ROA – prinos na ukupnu aktivu..................................................................................... 20

4.3 ROE – prinos na akcijski kapital .................................................................................... 21

4.4 DuPont analiza ............................................................................................................... 23

4.5 Trend poslovanja ............................................................................................................ 24

5.Zakljuĉak ................................................................................................................................... 27

3

1 Uvod

Primarni cilj i motiv poslovanja banke jeste da ostvari što veći profit ĉime omogućava

ostvarivanje interesa širokog kruga stejkholdera, pre svega akcionara u vidu dividende, ali i dalji

sopstveni razvoj putem povećavanja potencijala za poslovanje. Još znaĉajniji argument za

sticanje profita jeste to što on direktno utiĉe na trţišnu cenu akcija preduzeća i otvara mogućnosti

za nove investicije. Naravno ne treba zanemariti ni druge pokazatelje poslovanja banke kao što

su pokazatelji likvidnosti, adekvatnosti kapitala, kvaliteta aktive, rizika. Neke od navedenih

odlika poslovanja su u suprotnosti sa interesima profitabilnosti, što znaĉi da se ne sme uvek

potencirati na maksimiziranju profitabilnosti ne uzimavši u obzir ostale pokazatelje, što ćemo

videti u kasnijem obrazlaganju.

Mogućnosti preduzeća da ostvari profit i zadovoljavajući nivo profitabilnosti u savremenim

uslovima su znaĉajno ograniĉene kako internim faktorima tako i eksternim faktorima.Na prve

faktore kao što su kvalitet menadţmenta i aktive i troškovi poslovanja preduzeće moţe uticati,

meĊutim konkurencija je taj faktor koji sve više suţava prostor za ostvarenje profita. Zato

profitabilnost ne pokazuje samo apsolutni uspeh preduzeća već i njegovu snagu u odnosu na

druge konkurentske banke. Sposobnost ostvarivanja profita i njegova veliĉina u odnosu na

uloţena sredstva meri se pokazateljima profitabilnosti. Neki od pokazatelja se oslanjaju više na

podatke iz bilansa, drugi uzimaju u obzir uticaj okruţenja i rizik, i svi na sebi svojstven naĉin u

većoj ili manjoj meri preciznosti govore o uspehu preduzeća da oplodi uloţena sredstva.

Zadatak rada jeste da objasnimo koncept profitabilnosti, faktore od uticaja na njega, upravljanje i

konkretne indikatore koji se koriste za merenje.

Cilj ovog rada jeste da pokaţe sliku dve vodeće banke u domaćem bankarskom sektoru prema

njihovoj profitabilnosti kao i da pokaţe meĊuzavisnost kretanja kljuĉnih pozicija u bilansima

stanja i uspeha banaka i njihovo odraţavanje na indiktore profitabilnosti. TakoĊe razmotrićemo

meĊusobnu povezanost i uslovljenost samih faktora putem Du Pont analize.

U prvom delu, rad se odnosi na koncept profitabilnosti, sa posebnim naglaskom na znaĉaj

profitabilnosti u savremenim uslovima poslovanja kao jedne od najznaĉajnijih odlika uspešne

banke, upravljanje profitabilnošću i razmatranje kako profitabilnost banke utice dugoroĉno na

njenu trţišnu vrednost. TakoĊe, detaljno su u prvom delu obraĊeni interni i eksterni faktori koji

imaju znaĉajan uticaj na profitabilnost banke

U drugom delu su obuhvaceni najznacajniji pokazatelji profitabilnosti, poĉevši od tradicionalnih,

najjednostavnijih za izraĉunavanje poput ROA i ROE do savremenih pokazatelja koji ocenjuju

prinose poslovanja banke korigovane za visinu rizika. TakoĊe, u ovom delu je razmotrena i Du

Pont analiza koja pokazuje znaĉajne relacije meĊu pokazateljima poslovanja

U poslednjem, trećem delu, na osnovu empirijskih podataka dve domaće banke, Banca Intesa

AD i Komercijalna banka AD, smo pokušali da izraĉunamo, uporedimo pokazatelje

profitabilnosti kao i da pokaţemo znaĉaj kretanja pojedinih vrednosti pozicija u bilansima stanja

i uspeha na promenu ovih pokazatelja. Du Pont analizom smo pokazali meĊusobnu povezanost

indikatora profitabilnosti i na kraju na osnovu postojećih podataka pokušali da predvidimo neke

od pozicija za sledeću (2013.) godinu.

4

2 Koncept profitabilnosti

2.1 Značaj profitabilnosti, upravljanje profitabilnošću banke i profitabilnost kao mera

tržišne vrednosti

2.1.1 Značaj profitabilnosti u savremenom poslovanju banke Osnovni motiv poslovanja svake banke je da ostvari što veći profit kako bi preko profita

povećala dividendu svojim akcionarima, a reinvestiranjem u kapital banke (akcije) stvorila

uslove za povećanje kreditnog i finansijskog potencijala. Finansijsku politiku banke treba tako

postaviti da kamate koje banke plaćaju svojim deponentima budu motivacija za novu štednju.

Strategija prikupljanja izvora sredstava treba da je usaglašena sa strategijom plasmana sredstava i

strategijom pokrića troškova bankarskog poslovanja. Finansijska politika banke se smatra

uspešno projektovanom, ukoliko banka ostvaruje profit (neto dobit) i zadovoljava projektovane

kriterijume dividendne politike koji su prihvaćeni od strane akcionara.1

Ubrzani razvoj trţišnih odnosa u finansijskoj sferi, sve intenzivnija primena savremene

informacione tehnologije i njome izazvani procesi finansijskih inovacija i deregulacija

finansijskih i bankarskih aktivnosti stvorili su uslove poĉetkom 80-ih godina za promenu u

bankarskoj teoriji i praksi. Danas, svoju poslovnu strategiju banke zasnivaju na simultanom

upravljanju aktivom i pasivom, što je poznato kao ALM-strategija. Banka prelazi sa nabavnog

trţišta, gde je bila pasivni akceptant obaveza, na trţištu ponude gde prezentuje svoje proizvode -

usluge. Simultanim strukturiranjem aktive i pasive, banka teţi optimalnoj efikasnosti, koja je

pokazatelj poţeljnog stepena likvidnosti i sigurnosti koji reflektuje operativna i strateška

ponašanja vlasnika banke, menadţmenta banke i komitenata banke. Cilj je da ostvareni nivo

profitabilnosti omogući porast trţišnih cena akcija banke, kao i porast neto kapitala u skladu sa

rastom obima bankarskih aktivnost. Primena ALM strategije treba da minimizira, supstituiše ili

transferiše rizik razvijenih trţišnih odnosa.2

2.1.2 Upravljanje profitabilnošću banke

Upravljanje profitabilnošću banke podrazumeva da menadţment banke dobro poznaje bilansnu

strukturu banke. Menadţment banke moţe bilansnu strukturu posmatrati sa statiĉkog i

dinamiĉkog aspekta. Statiĉko istraţivanje profitabilnosti banke predstavlja iskazivanje rezultata

banke na osnovu stvarnog ili planiranog stanja taĉno na odreĊeni dan. Dinamiĉko iskazivanje

profitabilnosti banke polazi od iskazivanja rezultata banke u odreĊenom vremenskom periodu.

Dinamiĉki aspekt iskazivanja profitabilnosti banke polazi od ĉinjenice, da se profitabilnost banke

menja svakog momenta, zbog uticaja mnoštva faktora u okviru operativnog poslovanja banke.3

1 Vunjak, N. M., Kovaĉević, LJ. D.. (2006.) Bankarstvo. Beĉej, Proleter a.d., Subotica, Ekonomski fakultet, str. 383.

2 Komazec, S., Krstić, B., Ţivković, A., Ristić, Ţ.. Bankarski menadžment. Beograd, Ĉigoja štampa str. 907.


5

2.1.3 Profitabilnost kao mera tržišne vrednosti

S obzirom na svoju specifiĉnost, banka kao preduzeće transformiše sopstvenu funkciju cilja od

maksimizacije profita ka obezbeĊenju dovoljne stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala.

Veća stopa prinosa po jedinici akcijskog kapitala u duţem vremenskom periodu ima za rezultat

povećanje trţišne vrednosti banke. Zbog toga se moţe reći da je suštinska funkcija cilja upravo

povećanje trţišne vrednosti banke, dok je maksimiranje stope prinosa po jedinici akcijskog

kapitala pojavni oblik ciljne funkcije banke. Radi se o tome da se rastući tokovi profitnih stopa iz

prethodnih perioda koriste kao osnova za projekciju budućih karakteristika banke, što je od

interesa za potencijalne investitore kapitala u bankarski sektor. Naime, diskontovanje

anticipiranih tokova neto prinosa banke iz narednih perioda formiraće se neto sadašnja vrednost

banke. Shodno tome, neodgovarajući kvantum profita u sadašnjem trenutku imao bi za

posledicu, nakon diskontovanja, nedovoljnu visinu sadašnje neto trţišne vrednosti banke. Zbog

toga bi došlo do pada trţišne cene akcija banke, što bi odvraćalo potencijalne investitore od

kupovine novih emisija akcija takve banke, kao i od kupovine na sekundarnom trţištu već

emitovanih akcija. U sluĉaju rastućih stopa prinosa po jedinici akcijskog kapitala povećalo bi se

interesovanje investitora za akcijama takve banke, kako na primarnom tako i na sekundarnom

trţištu. Moţemo reći da su rastuće stope prinosa u funkciji mobilisanja dodatnog kapitala od

strane banke, jer je on uslov opstanka banke, kao i ekspanzije banke.4

2.1.4 Tokovi formiranja profita banke

Tokovi formiranja profita

1. Kamatni dohodak

2. Kamatni rashod

3. Neto kamatni dohodak (1-2)

4. Neto nekamatni dohodak

5. Bruto dohodak (3+4)

6. Operativni rashodi

7. Neto dohodak (5-6)

8. Izdvojene rezerve

9. Profit pre oporezivanja (7-8)

10. Porez na dohodak

11. Profit posle oporezivanja (9-10)

12. Raspodeljeni profit

13. Zadrţani profit (11-12)

4 Komazec, S., Krstić, B., Ţivković, A., Ristić, Ţ.. Bankarski menadžment. Beograd, Ĉigoja štampa str. 907

6

2.2 Faktori koji utiču na profitabilnost banke

2.2.1 Interni faktori profitabilnosti

2.2.1.1 Kvalitet menadžmenta

Znaĉajan faktor profitabilnosti banke je kvalitet menadţmenta. Menadţment u bankarstvu

podrazumeva pojedinca ili grupu pojedinaca koji su odgovorni za prouĉavanje trţišta i

formulisanje odluka, kao i iniciranje odgovarajućih aktivnosti u korist banke. Zadatak

menadţmenta banke odnosi se na sprovoĊenje poslovne politike banke i maksimalno korišćenje

performansi banke. Osnovne funkcije bankarskog menadţmenta su: planiranje, organizovanje,

kadrovanje, upravljanje i kontrola. Sastavni deo strategije menadţmenta banaka je stvaranje

strateških profitnih centara (filijala). Precizno definisani i organizovani profitni centri

omogućavaju da se izvrši racionalna alokacija raspoloţivih sredstava kako bi se maksimizirao

profit banke kao celine. Što je finansijski sistem sloţeniji i što je veća konkurencija na

finansijskom trţištu i zahtevi koji se postavljaju pred bankarski menadţment su veći. Savremeni

trţišni uslovi privreĊivanja zahtevaju od menadţera banke, ne samo struĉno znanje i

profesionalni rad, nego i preduzetniĉki osećaj. Kvalitetan bankarski menadţer je u stanju da

proceni dalji razvoj finansijskog trţišta i konkurentnost finansijskih institucija, a sve kako bi

povukao prave poteze u banci kojom rukovodi. Profesionalna obaveza menadţmenta banke je da

stalno ispunjava nove zahteve vezane za kvalitet upravljanja. Menadţment banaka se ĉesto

susreće sa pitanjem: "Kako u uslovima neizvesnosti i dinamiĉkih promena odrediti kapacitet

rizika koji moţe banka podneti, a da pri tome ostvari oĉekivani profit"? Kapacitet banke za

preuzimanje rizika je ograniĉen veliĉinom kapitala kojim banka raspolaţe, obimom depozita,

oĉekivanom regulacijom, kreditnim rejtingom itd. Znaĉajan zadatak koji stoji ispred savremeno

organizovane banke i njenog menadţmenta nije samo kako ući u nove bankarske poslove, nego i

kako izaći iz riziĉnih bankarskih poslova bez većih posledica. Da bi mogao da napusti visoko

riziĉne poslove neophodan mu je profesionalizam u poslu, a on podrazumeva agresivni

marketing, strategijsko planiranje, savremenu tehnologiju, upravljaĉko-informacioni sistem,

finansijski menadţment banke itd.

2.2.1.2 Kvalitet aktive

Kvalitet aktive znaĉajno utiĉe na sigurnost i profitabilnost banke. Najvaţniji deo aktive banaka

ĉine zajmovi odobreni pravnim i fiziĉkim licima. Prilikom plasmana zajmova banke moraju da

izvrše adekvatnu procenu boniteta preduzeća i drugih korisnika. Banke koje imaju nadproseĉne

stope neperformansnih zajmova gubitke pokrivaju iz rezervi ili iz kapitala banke što dovodi do

smanjenja profitabilnosti. Finansijski uspešne banke u cilju smanjenja stope neperformansnih

zajmova koriste razliĉite modele za evaluaciju kreditne sposobnosti potencijalnih duţnika. Banke

takoĊe treba da formiraju odgovarajuće rezerve za pokriće oĉekivanih gubitaka kao i da

formiraju dodatne iznose kapitala za pokrivanje neoĉekivanih gubitaka. Realnom ocenom

kreditne sposobnosti budućih duţnika, banka se štiti od budućih kreditnih rizika i njihovih uticaja

na njenu profitabilnost i likvidnost. Bilans stanja pokazuje sredstva tj. njihovu upotrebu i izvore

sredstava (sopstveni i tuĊ kapital) na taĉno odreĊeniu dan. Bilans stanja banke se bitno razlikuje

u pogledu strukture aktive (imovine) i pasive (obaveza) i kapitala u odnosu na bilans stanja

proizvodnih, trgovinskih i ostalih finansijskih institucija. Osnovni zadatak banke je da pribavi

7

potrebna novĉana sredstva te da ih plasira pod što povoljnijim uslovima u cilju ostvarenja

odreĊenog profita. Osnovni elementi ukupne aktive banke su rezerve, novĉani elementi u

procesu naplate, depoziti kod drugih banaka, investicije u hartije od vrednosti, zajmovi te ostala

aktiva. Najveći procentualni udeo po veliĉini se odnosi na zajmove Aktivu banke moţemo

klasifikovati na riziĉnu i neriziĉnu. Riziĉna je ona kod koje postoji rizik da se neće naplatiti

nominalna vrednost zajedno sa pripadajućom kamatom u roku dospeća (investicije u efekte i

zajmove), dok kod neriziĉne aktive taj rizik ne postoji (rezerve, novĉani elementi u procesu

naplate, depoziti kod drugih banaka). Kamatonosna aktiva je ujedno i riziĉna aktiva.

Kamatonosna aktiva je ona na koju se naplaćuje kamata i banci omogućuje ostvarenje profita.

Nekamatonosna aktiva je ona aktiva na koju se ne naplaćuje. Upravljanje aktivom banke

podrazumeva alokaciju sredstava banke ka alternativnim ulaganjima koja će maksimizirati profit

uz minimiziranje rizika. Upravljanje aktivom banke u prvom redu podrazumeva upravljanje sa

gotovinom, kreditnim plasmanima, hartijama od vrednosti i ostalim oblicima aktive. Osnovni

problem upravljanja aktivom banke odnosi se na sukob izmeĊu likvidnosti i profitabilnosti

banke. Akcionari banke vrše pritisak na menadţment da ostvari što veći profit po osnovu

plasmana uz povećani obim kreditnih aranţmana i plasmana u hartije od vrijednosti. Na taj naĉin

se direktno ugroţava princip likvidnosti u banci. Stopu riziĉnosti aktive banke propisuje

centralna banka, ona sva potraţivanja klasifikuje u sledeće kategorije: "A", "B", "C", "D", "E".5

Kategorija "A" obuhvata potraţivanja od duţnika kod kojih se ne oĉekuju problem

naplate potraţivanja.

Kategorija "B" obuhvata potraţivanja ĉiji su tokovi gotovine ocenjeni kao adekvatni ali

finansijsko stanje duţnika nije zadovoljavajuće zbog problema u poslovanju.

Kategorija "C" obuhvata potraţivanja duţnika ĉiji tokovi gotovine nisu adekvatni sa

aspekta izmirenja obaveza.

Kategoriju "D" obuhvataju potraţivanja od duţnika koji posluju sa gubitkom ili se moţe

predvideti da će poslovati sa gubitkom.

Kategorija "E" obuhvata potraţivanja od duţnika za koja se smatra da neće biti

naplaćena.

2.2.1.3 Ekonomija obima

Ekonomija obima je veoma vaţan faktor profitabilnosti. Postoji opšta ekonomska zakonitost koja

kaţe da veći obim poslovanja smanjuje fiksne troškove po jedinici proizvoda, što dovodi do

povećanja profitabilnosti. Sa jaĉanjem konkurencije na bankarskom trţištu dolazi do smanjenja

kamatne marţe i stope provizije. Banke su prinuĊene da povećavanjem obima poslovanja

smanjuju fiksne troškove po jedinici bankarskih proizvoda i na taj naĉin povećavaju visinu

profitne stope. Banke u današnje vreme raspolaţu sa skupocenom elektronskom opremom koja

stvara visoke fiksne troškove, a oni se po jedinici proizvoda ili usluge mogu smanjiti samo ako

se ostvari visok obim poslovanja. Profitabilnost banke se povećava uvoĊenjem novih bankarskih

proizvoda i mreţa distribucije samo ako se na strani traţnje pojavljuje dovoljan broj klijenata.

Ekonomija obima ostvaruje se i ukoliko banka obavlja transakcije sa klijentima u velikim

iznosima, jer su troškovi velikih transakcija relativno niţi. S obzirom na specifiĉnosti bankarskog

mehanizma, efekte ekonomije obima ne treba apsolutizovati, jer je znaĉajnija uloga kvaliteta


8

bankarskih transakcija. Ipak, u sluĉaju da dvije banke imaju isti kvalitet plasmana, profitabilnija

je ona banka koja ima veći obim poslovanja. Za razliku od realnog sektora gde je obim

poslovanja obrnuto proporcijalan nivou tehniĉke opremljenosti, kod banaka sa rastom tehniĉke

opremljenosti ne dolazi do smanjenja zaposlenog osoblja.6 S obzirom na veće manevarske

mogućnosti velikih banaka u pogledu povoljnijih uslova za dopunsko apsorbovanje finansijskih

resursa sa trţišta, kao i na veću mogućnost disperzije svojih aktivnosti, veće banke su spremne

da prihvate veći rizik u funkciji veće profitabilnosti, što istiĉe relativno veći znaĉaj kvaliteta

menadţment ekipa u većim u odnosu na male i srednje banke.7 Veliĉina banke je faktor koji

ukazuje, da su male banke manje profitabilnosti nego velike banke. Smatra se da su banke sa

aktivom manjom od 25 miliona $ premale za ostvarenje efikasnosti (SAD).8 Kada se poslovni

rezultati banke uporede jedni sa drugima, veliĉina postaje kritiĉan faktor. Veliĉina koeficijenata

kojima se meri poslovni uspeh su osetljivi na rangiranost kompanije po kriterijumu veliĉine.

2.2.1.4 Ekonomija opsega

Ekonomija opsega podrazumeva diverzifikaciju proizvoda ili usluga koje banka pruţa svojim

klijentima. U savremenom bankarstvu javlja se tendencija koja podrazumeva proširenje opsega

poslovanja banaka, a to praktiĉno znaĉi diverzifikaciju programa aktivnosti koje banka nudi

svojim klijentima. Na taj naĉin se stvara mogućnost tzv. unakrsne prodaje svojih proizvoda ili

usluga, što dovodi do povećanog nivoa ukupne prodaje i prihoda s jedne strane, a sa druge strane

povećanje troškova banke je znatno niţe. Proširivanje tradicionalne lepeze aktivnosti

komercijalnih banaka na poslove sa polisama osiguranja ili sa vrednosnim papirima znatno

povećava ukupne prihode banke i pozitivno utiĉe na njenu profitabilnost. Diverzifikacijom

ponude proizvoda i usluga od strane bankarskih institucija dolazi do stvaranja univerzalnih

banaka. Proces diverzifikacije poslovnih aktivnosti bankarskih institucija je rezultat

transformacionih procesa, pokrenutih deregulacijom i uvoĊenjem elektronskog poslovanja. Kada

komercijalna banka izvrši akviziciju neke investicione banke stvaraju se mogućnosti formiranja

povećanih prihoda kombinovanih sa relativnim smanjenjem troškova kao rezultat efektne

sinergije. To isto vaţi i kada doĊe do akvizicije osiguravajuće kompanije od strane komercijalne

ili univerzalne banke. Diverzifikovane finansijske institucije mogu da vrše unakrsnu prodaju

raznih finansijskih proizvoda ili usluga koristeći istu bazu komitenata koji su zainteresovani za

kupovinu raznih finansijskih instrumenata. Kod ekonomije na bazi diverzifikacije odnosno

ekonomiji opsega, vaţan faktor predstavlja korištenje jedinstvene filijalske mreţe ili elektronskih

sistema distribucije usluga. "Finansijski supermarketi nastaju u procesu diverzifikacije

finansijskih institucije kada individualni klijenti mogu na jednom mjestu da obave široki spektar

finansijskih aktivnosti. Tako klijenti mogu da u jednoj univerzalnoj finansijskoj instituciji da

otvore transakcione raĉune, drţe štedne i oroĉene depozite, koriste razne oblike potrošaĉkih

kredita, dobiju hipotekarne kredite za kupovinu stana, daju naloge za kupovinu i prodaju akcija i

obveznica, kupovinu i prodaju akcija investicionoh fondova, kupovinu polisa osiguranja itd. Na

taj naĉin se ostvaruje princip unakrsne prodaje, i to na jednom mjestu, što deluje multiplikativno

na obim prodaje finansijskih usluga kao i na smanjenje troškova finansijskih usluga."9 MeĊutim i

nefinansijske korporacije mogu da formiraju svoje banke i da preko njih obavljaju poslove

6 Komazec, S., Krstić, B., Ţivković, A., Ristić, Ţ.. Bankarski menadžment. Beograd, Ĉigoja štampa str. 917.

7 Isto str. 917

8Ćurĉić, U. N., Bankarski portfolio menadžment. Novi Sad, Feljton, Grafiĉko izdavaĉko preduzeće. str. 183.

9Ćirović, M., Bankarstvo. (2001.) Beograd, Bridge Company, str. 11.

9

finansiranja kupaca. Kod velikih industrijskih kompanija to je sluĉaj naroĉito u vezi sa

finansiranjem prodaje skupljih proizvoda preko posredniĉke mreţe.

2.2.1.5 Vanbilansne operacije

Vanbilansne operacije su: strateške i savetodavne usluge, konsalting, brokerske usluge, poslovi

platnog prometa, garancije, avali, agencijski poslovi, faktoring i forfeting poslovi, lizing poslovi,

poslovi osiguranja itd.10

Vanbilansne operacije su sve više naglašene u poslovanju banaka u

zemljama sa razvijenim trţišnim privredama. One mogu znaĉajno da utiĉu na profitabilnost

banaka. Neke od vanbilansnih operacija znaĉi, i preuzimanja odreĊenih rizika za banke, iz tog

razloga savremene metodologije merenja adekvatnosti kapitala banke uzimaju u obzir i

vanbilansne pozicije. Banke u zemljama sa razvijenim finansijskim trţištem su prinuĊene da se

sve više usmeravaju na vanbilansne transakcije zbog jake konkurencije na trţištu zajmova.

TakoĊe banke rado ulaze u vanbilansne operacije jer im one donose velike prihode u vidu

provizije. Odnos izmeĊu kamatnog i nekamatnog prihoda, pogotovo kod velikih banaka u

razvijenim trţišnim ekonomijama, znaĉajno se menja u smeru povećanja uĉešća nekamatnog

dohotka. "Neto nekamatni dohodak kod banaka u nekim zemljama u odnosu na bruto dohodak

banaka dostigao je stopu od 40% ili ĉak i v iše."11

2.2.1.6 Troškovi poslovanja banke

Troškovi poslovanja banke znaĉajno utiĉu na profitabilnost banke. Zadatak operativnog

menadţmenta u bankama je da minimizira troškove poslovanja pri datom obimu bilansnih i

vanbilansnih aktivnosti banke. Operativni rashodi ili troškovi poslovanja sastoje se iz plata i

benefita zaposlenih kao i materijalnih troškova ukljuĉujući i amortizaciju. Plate i beneficije

zaposlenih uĉestvuju sa visokim procentom u strukturi rashoda kod malih banaka. One

demonstriraju tradicionalnu radno-intenzivnu prirodu banaka. I pored toga što velike banke

imaju razvijeno i elektronsko bankarstvo i što plate i beneficije zaposlenih pokazuju postepenu

tendenciju opadanja kod malih banaka primenom nove tehnologije u poslovanju, oni su još uvek

visoki u pogledu uĉešća u strukturi ukupnih rashoda banke. Ostali nekamatonosni troškovi

poslovanja obuhvataju troškove amortizacije, propagande, materijala i dr. Vaţno je naglasiti da

savremene banke postaju sve više kapitalno-intenzivne delatnosti na bazi skupe

telekomunikacione i kompjuterske opreme koja se s vremena na vreme mora kompletna

zameniti. Profit banke je direktno uslovljen visinom troškova. Minimiziranjem troškova pri

odreĊenom obimu bilansnih i vanbilansnih aktivnosti banke, neto profit se maksimizira.

Najĉešće se pred menadţmentom banke postavlja zadatak kako minimizirati troškove poslovanja

banke. Svako racionalno upravljanje troškovima banke ima za rezultat povećanje profita (neto

dobit banke).

10

Komazec, S., Krstić, B., Ţivković, A., Ristić, Ţ.. Bankarski menadžment. Beograd, Ĉigoja štampa str. 917. 11

Ćirović, M., Bankarstvo, (2001.) Beograd, Bridge Company,. str. 71.

10

2.2.1.7 Profitni centri

Organizacioni oblik minimiziranja troškova i maksimiziranja profita jesu profitni centri, na taj

naĉin se omogućuje praćenje troškova ne samo na nivou banke kao celine nego i u njenim

organizacionim delovima. Uspešnosti funkcionisanja profitnih centara doprinosi primena sve

savršenije informacione tehnologije u funkciji maksimiranja profita. MeĊutim i sama oprema

izaziva sve veće troškove njenog angaţovanja i odrţavanja, što zahteva angaţovanje sve

kvalifikovanijeg osoblja, koje moţe maksimalno koristiti tehniĉke mogućnosti informacione

opreme. Menadţment banke stalno donosi odluke o ukidanju ili uvoĊenju novih organizacionih

delova, kao i o ukidanju ili uvoĊenju novih i profitabilnih aktivnosti. Profitni centri omogućavaju

pregled prihoda i rashoda ne samo za banku kao celinu nego i po pojedinim organizacionim

delovima kao i po funkcionalnim aktivnostima koje banke imaju. Kompjuterska tehnologija

omogućuje brzo dobijanje podataka o prihodima, rashodima i neto profitu i to kako po

organizacionim jedinicama tako i po bilansnim i vanbilansnim aktivnostima banke. Na osnovu

analize podataka dobijenih iz svih profitnih centara, menadţment banke moţe u cilju što većeg

profita, ograniĉiti ili ukinuti neke aktivnosti banke koje negativno utiĉu na stopu profita banke.

Veće banke po obimu poslovanja ĉesto se odluĉuju za formiranje profitnih centara sa ciljem da

minimiziraju troškove poslovanja i povećaju profit poslovanja. Putem profitnih centara lakše se

upravlja prihodima i rashodima po pojedinim delovima banke, grupama bankarskih proizvoda,

bankarskim linijama i samim bankarskim proizvodima.

2.2.2 Eksterni faktori profitabilnosti

Kod velikih zemalja ili integrisanih regiona mikroekonomski faktori igraju presudnu ulogu

prilikom poreĊenja raznih banaka koje rade pod istim ili sliĉnim uslovima. U sluĉaju poreĊenja

performansi banaka koje rade u razliĉitim regionima sveta ili ako se posmatraju karakteristike

banaka u istoj zemlji, zapaţaju se dosta jake razlike u performansama i profitabilnosti koje su

uglavnom makroekonomskog karaktera.

2.2.2.1 Faza ekonomskog ciklusa i okruženje

Na profitabilnost i na stopu ekonomskih performansi jako utiĉe faza ekonomskog ciklusa kroz

koju zemlja ili regija prolazi. Na poboljšanje profita sektora banaka utiĉe visok nivo privredne

aktivnosti. Visok nivo privredne aktivnosti ima pozitivno dejstvo na veće performanse i

profitabilnost banaka i zbog toga što kompanije u realnom sektoru ekonomije u celini

funkcioniše efikasnije i profitabilnije nego u recesionim fazama cikliĉnog kretanja. U sluĉaju

recesije u ekonomiji dolazi do negativnih kretanja u profitabilnosti i efikasnosti banaka. U

recesionim fazama ekonomskog ciklusa dolazi i do povećane stope bankrotstva preduzeća, koja

bi u sluĉaju povoljnih makroekonomskih uslova pokazivala bolje ekonomske i profitne

performanse. Negativno na banke deluju i sektorske krize ukoliko te banke imaju plasmane na

kriznim sektorima. Kombinacija recesionih kretanja i visokih kamatnih stopa posebno negativno

utiĉe na performanse banke, jer tada dolazi do neperformansnih zajmova, (povećanje stope

neplaćanja kamata i otplate zajmova). Ta kombinacija dovodi do formiranja povećanih gubitaka

sa efektima na smanjenje stope profitabilnosti, a u nekim sluĉajevima profitabilnost moţe biti sa

negativnom stopom. Sa nivoa banke najpovoljnije je takvo makroekonomsko okruţenje koje

11

osigurava dovoljno visoke stope ekonomskog rast, dovoljan stepen cenovne i valutne stabilnosti,

fiskalnu politiku koja ne guši privredu kao i dovoljno pozitivne, ali ne i previsoke realne kamatne

stope.

Radi se o makroekonomskom faktoru koji utiĉe na profitabilnost bankarskog sektora kao celine.

U recesionim uslovima povećavaju se tzv. sistemski rizici koji prouzrokuju povećanja

bankrotstva preduzeća. U tim uslovima naroĉito je osetljiva profitabilnost onih banaka koje

imaju dominantne plasmane u neku od kriznih privrednih oblasti, kao što su: agrar, energetika,

stambeni sektor. Faza privrednog prosperiteta omogućuje rastuće stope profitabilnosti ĉak i kod

onih banaka koje bi u normalnim uslovima imale nenultne stope prinosa malo iznad nultog

nivoa. Iz navedenog proizlazi da makroekonomski faktori definišu ambijent relevantan za

bankarski sektor kao celinu, dok je pozicija pojedinaĉnih banaka rezultat delovanja mikrofaktora,

pre svega kvaliteta menadţmenta. Okruţenje kao faktor profitabilnosti banke je eksternog

karaktera, te se menadţment banke treba prema njemu što fleksibilnije prilagoĊavati. Faktori

okruţenja najĉešće izazivaju: sistemske rizike, steĉajeve klijenata banke, povećanje kamatne

stope, povećanje nenaplaćenih potraţivanja i smanjenu ukupnu stopu profitabilnosti. Zaštita od

mogućeg sistemskog rizika jedino je moguća putem prilagoĊavanja. Menadţment banke treba da

ĉini sve u pravcu smanjenja kreditnog, valutnog, kamatnog, garancijskog i terminskog rizika. Na

ovaj naĉin menadţment banke moţe minimizirati gubitke, zaustaviti smanjenje neto profita i

ostvariti adekvatnu stopu svoje profitabilnosti.

2.2.2.2 Konkurencija

Poslednjih decenija došlo je do promena naĉina rada i organizacije poslovanja kako finansijskih

institucija tako i promena u ĉitavoj ekonomiji. Promene se odnose pre svega na pojavu

deregulacije bankarskog sektora, nagli razvoj informacionih tehnologija, globalizaciju

finansijskih trţišta, povećanja rizika poslovanja, povećanih zahteva klijenata, itd. Pod pojmom

deregulacije se podrazumeva liberalizacija uslova poslovanja unutar zemlje i na meĊunarodnom

trţištu. Uklanjanje finansijskih barijera omogućava fleksibilnije poslovanje i trţišno ponašanje

banaka tj. njihovu veću konkurenciju. Pojaĉana konkurencija meĊu bankama ĉini finansijsko

trţište efikasnijim. Najĉešći oblik konkurencije u bankarstvu je cenovna konkurencija, odnosno

trţišno formiranje kamatnih stopa, kamatne marţe, provizije, kvaliteta usluga, itd. TakoĊe, ĉesto

banke u borbi za depozite klijenata podiţu kamatne stope, stvarajući viši nivo kapitala, što na

kraju dovodi do pada profitabilnosti, gubitka profita, slabije likvidnosti i kreditne sposobnosti i

najzad do nesolventnosti banaka. Prvi znaĉajan korak pri analiziranju konkurencije, jeste

identifikovati svoje glavne konkurente, a zatim razmotriti njihove strategije, ciljeve, snage i

slabosti, na osnovu ĉega je potrebno utvrditi koju oblast „napasti“ kako bi se poboljšala

konkurentska pozicija kompanije. Na ciljeve konkurenata utiĉu brojni faktori kao što su veliĉina,

istorijat, trenutni menadţment, finansijska situacija. „Jedna od korisnih polaznih pretpostavki je

da konkurenti teţe maksimizaciji profita. MeĊutim, kompanije se razlikuju po tome koliko su im

bitni kratkoroĉni u odnosu na dugoroĉne profite. TakoĊe, kompanija treba da prikupi informacije

o snagama i slabostima svakog konkurenta u razliĉitim oblastima kao što su kretanje svesti

kupca, kvaliteta proizvoda, odnosno usluga, dostupnosti proizvoda/usluga, tehniĉke pomoći

prodajnog osoblja, itd. Znaĉaj analize trţišnog uĉešća ogleda se u stalnoj potrebi menadţmenta

da prati trţišno uĉešće jer na osnovu samo analize prodaje ne moţe se videti koliko dobro

kompanija posluje u osnosu na svoje konkurente.

Indeks koji uvaţava postojanje razlika u veliĉini trţišnog uĉešća izmeĊu konkurenata i pri tome u

kalkulaciju ukljuĉuje sva preduzeća, jeste Hefindal-Hiršmanov indeks. Hefindal-Hiršmanov

12

indeks predstavlja konveksnu funkciju trţišnih uĉešća, pa je zato osteljiv na njihovu nejednakost.

On predstavlja zbir kavadrata pojedinaĉnih trţišnih uĉešća firmi u jednoj industrijskoj grani.

Moţe se predstaviti preko sledeće jednaĉine:

HHI= (𝑋𝑖2)𝑛

𝑖=1

pri ĉemu je Xi trţišno uĉešće i-tog preduzeća.

Znaĉaj indeksa se ogleda u tome što iako uvaţava pojedinaĉna trţišna uĉešća svih preduzeća u

grani on ipak posebno reaguje na prisustvo preduzeća sa velikim trţišnim uĉešćem, koja

znaĉajno povećavaju njegovu vrednost Ovaj indeks, teorijski gledano, moţe da ima vrednost

izmeĊu 0 do 10000. U sluĉaju atomizirane ponude, kada postoji ogroman broj proizvoĊaĉa i kada

ponuda svakog od njih teţi 0 i vrednost indeksa teţi 0. Kod monopola vrednost indeksa iznosi

10000, jer je ponuda monoplskog preduzeća jednaka ponudi cele grane Za što bolju analizu

konkurentnosti na pojedinim trţištima, moţe se koristiti sledeća podela trţišnih struktura uz

korišćenje Hefindal-Hiršmanovog indeksa.

Tipovi trţišta prema vrednosti HHI12

Vrednost HH indeksa Stepen koncentracije ponude

HHI < 1000 Nekoncentrisana (nisko koncentrisana) ponuda

1000 ≤ HHI < 1800 Srednje koncentrisana ponuda

1800 ≤ HHI < 2600 Visoko koncentrisana ponuda

2600 ≤ HHI < 10000 Veoma visoko koncentrisana ponuda

HHI = 10000 Monopolski koncentrisana ponuda

Hefindal-Hiršmanov indeks je zbog jednostavnosti izraĉunavanja i tumaĉenja široko prihvaćen

od strane većine razvijenih trţišnih ekonomija i agencija koje u njima vode raĉuna o trţišnom

ponašanju privrednih subjekata.

3 Pokazatelji profitabilnosti

Profitabilno bankarsko poslovanje - ostvarenje adekvatnih prinosa na plasirana sredstva -

omogućava ne samo kontinuitet poslovanja i odrţivost banke na trţištu, već i ekspanziju u

diverzifikaciju bankarskih aktivnosti. Realizacija primarnog cilja menadţera i akcionara banke u

pogledu visokih profita po jedinici akcijskog kapitala zahteva prihvatanje razliĉitih rizika, koji se

javljaju u poslovanju banaka. Imajući u vidu direktnu povezanost prinosa i rizika, primarni

zadatak bankarskih menadţera je da identifikuju i izaberu odgovarajuće mere putem kojih mogu

pravilno da procene odnos izmeĊu ostvarenih prinosa i preuzetih rizika. Pri tome promene u

globalnom okruţenju uticale su na razvoj metoda i instrumenata za merenje i ocenu

profitabilnosti banaka. Tradicionalno korišćeni metodi za merenje profitabilnosti (ROE i ROA

model) dopunjuju se savremenim metodima koji ocenjuju prinose banke korigovane za visinu

rizika. U bankarskoj teoriji u praksi danas se istovremeno koriste i tradicionalni i savremeni

metodi ocene profitabilnosti.

12

Begović, B., Bukvić, R., Mijatović, B., Paunović, M., Sepi, R. i Hiber, D., Antimonopolska politika u SR

Jugoslaviji, (2002.), Beograd, Centar za liberalno-demokratske studije, str. 35

13

Najznaĉajniji metodi odnosno pokazatelji merenja profitabilnosti su:

ROA – prinos na ukupno angaţovana sredstva

ROE – prinos na kapital

EPS – neto dobit po akciji

RORAC - prinos na rizikom prilagoĊen kapital

RAROC - prinos na kapital prilagoĊen za rizik

EVA – dodata ekonomska vrednost

3.1 ROA - prinos na ukupno angažovana sredstva

ROA (Return on Assets) – prinos na ukupno angaţovana sredstva, dobija se tako što se neto

dobit podeli sa ukupnom aktivom. Ovaj pokazatelj govori o tome koliko je menadţment firme

efikasan u upravljanju aktivom da bi ostvario što veću dobit, odnosno koliko firma zaraĊuje na

investirani kapital. Što je ROA koeficijent veći, to je bolje, jer investitorima govori da firma

zarađuje više uz manje investiranje.13

Kriterijumi za ocenu uspešnosti banke na osnovu profitabilnosti putem ROA:

<0,5% - slaba efikasnost banke

0,5 - 1,0% - efikasnost proseĉna

1,0 - 2,0% - dobra efikasnost

>2% - visoka efikasnost

>2,5% - kartelizacija bankarskog trţišta

ROA =𝑵𝒆𝒕𝒐 𝒅𝒐𝒃𝒊𝒕

𝑷𝒓𝒐𝒔𝒆č𝒏𝒂 𝒂𝒌𝒊𝒕𝒗𝒂

3.2 ROE – prinos na kapital banke

ROE (Return on equity) – prinos na kapital, dobija se tako što se neto dobit podeli sa trajnim

kapitalom. Ovaj koeficijent pokazuje kolika dobit se ostvaruje na uloţeni akcionarski kapital,

odnosno koliko će kompanija zaraditi zaraditi angaţovanjem uloţenih sredstava akcionara. Ovaj

koeficijent je pogodan za uporeĊivanje profitabilnosti kompanija u istoj privrednoj grani.

Svakako da ona kompanija kod koje je ovaj koeficijent veći (u uporednoj analizi dve ili više

kompanija) ili kod koje je ovaj koeficijent veći u odnosu na repere (proseĉan koeficijent u

njegovoj privrednoj grani) uspešnije upravlja akcionarskim kapitalom, te je time i privlaĉnija

investitorima.14

ROE =𝑵𝒆𝒕𝒐 𝒅𝒐𝒃𝒊𝒕

𝑷𝒓𝒐𝒔𝒆č𝒂𝒏 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒔𝒌𝒊 𝒌𝒂𝒑𝒊𝒕𝒂𝒍

13

http://www.ekapija.com (Preuzeto sa http://www.ekapija.com/website/sr/page/217567/Finansijska-racio-analiza) 14

Isto

http://www.ekapija.com/

http://www.ekapija.com/website/sr/page/217567/Finansijska-racio-analiza

14

3.3 EPS – zarada po akciji

EPS (Earnings per share) – oznaĉava neto dobit po akciji, a dobija se tako što se ukupna neto

dobit (dobit nakon odbitka poreza na dobit korporacija) podeli sa brojem emitovanih akcija.

Ukoliko ima više vrsta akcija sa razliĉitim nominalnim vrednostima, onda se raĉuna

procentualno uĉešće svake serije u ukupnoj dobiti, i taj iznos se deli sa odgovarajućim brojem

akcija. Ukoliko su iste nominalne vrednosti, onda se ukupna dobit deli sa ukupnim brojem

akcija.

Ĉitanjem ovog pokazatelja investitor moţe saznati koliko neto dobiti preduzeća pripada po

jednoj akciji. Ukoliko investitor vrši poreĊenje razliĉitih kompanija preko ovog koeficijenta treba

da ima u vidu privrednu granu kompanije, veliĉinu kapitala kompanije, kao i da ima odreĊene

tzv. repere koji predstavljaju najviši, najniţi i proseĉan EPS koeficijent koji se ostvaruje kod

preduzeća u istoj privrednoj grani. TakoĊe, ovaj koeficijent se moţe porediti i kroz više

uzastopnih godina u ciljnoj kompaniji. Svakako, ukoliko je vrednost EPS-a veća kod ciljne

kompanije u odnosu na posmatrane repere ili u odnosu na vrednost ovog koeficijenta ciljne

kompanije u prethodnim godinama, to znaĉi da kompanija ostvaruje bolje rezultate, što je

svakako povoljnije za klijenta. MeĊutim, nikako se ne moţe izvoditi zakljuĉak o lošim

rezultatima ako je vrednost EPS-a pala u odnosu na npr. prethodnu godinu. U tom sluĉaju,

valjalo bi sagledati razloge smanjenja dobiti ili povećanja broja emitovanih akcija.15

EPS =𝑵𝒆𝒕𝒐 𝒅𝒐𝒃𝒊𝒕 𝒑𝒐 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒊

𝑷𝒓𝒐𝒔𝒆č𝒂𝒏 𝒃𝒓𝒐𝒋 𝒐𝒃𝒊č𝒏𝒊𝒉 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒂

3.4 RORAC - Prinos na rizikom prilagoĎen kapital

RORAC – uglavnom se koristi za procenu projekata ili investicija koje imaju visok nivo rizika

na uloţeni kapital. RORAC formula omogućava poreĊenje investicija koje imaju razliĉite nivoe

rizika ili razliĉitie profile rizika. Ekonomski kapital je prilagoĊen za maksimalni potencijalni

gubitak nakon izraĉunavanja mogućeg povratka prihoda. Ovo je veoma koristan metod

kvantifikacije i upravljanja prihvatljivim nivoima izloţenosti rizicima.16

RORAC =𝑛𝑒𝑡𝑜 𝑑𝑜𝑏𝑖𝑡

𝑟𝑖𝑧𝑖𝑘𝑢 𝑝𝑟𝑖𝑙𝑎 𝑔𝑜đ𝑒𝑛 𝑘𝑎𝑝𝑖𝑡𝑎𝑙

3.5 RAROC - Prinos na kapital prilagoĎen za rizik

RAROC – je metoda za merenje profitabilnosti na bazi rizika koji takoĊe omogućava dosledna

poreĊenje riziĉnih finansijskih povrata kapitala od niza projekata ili investicija.

RAROC =𝑟𝑖𝑧𝑖𝑘𝑢 𝑝𝑟𝑖𝑙𝑎𝑔𝑜 đ𝑒𝑛𝑎 𝑑𝑜𝑏𝑖𝑡

𝑘𝑎𝑝𝑖𝑡𝑎𝑙

15


http://www.qfinance.com(Preuzeto sa http://www.qfinance.com/operations-management-checklists/understanding-

and-calculating-rorac-raroc-and-rarorac)



http://www.qfinance.com/

http://www.qfinance.com/operations-management-checklists/understanding-and-calculating-rorac-raroc-and-rarorac


15

Prednosti RAROC i RORAC – ovi pokazatelji omogućavaju ugradnju trţišnog, kreditnog i

operativnog rizika u jednistveni, sveobuhvatni okvir koji pokazuje meĊusobne veze izmeĊu

razliĉitih vrsta rizika i scenarija kod kojih bi koncentracija rizika mogla biti suviše velika.

Nedostaci RAROC i RORAC – ovi racio pokazatelji ne mogu da pokriju sistemske rizike, što

znaĉi da se oni moraju zasebno izraĉunati.17

3.6 EVA – Dodata ekonomska vrednost

EVA - koncept pomaţe menadţerima da u svoj proces odluĉivanja inkorporiraju dva baziĉna

principa finansija. Prvi – da je primarni finansijski cilj svakog preduzeća maksimiranje bogatstva

akcionara, a drugi – da vrednost preduzeća zavisi od oĉekivanja investitora da li će budući profit

da prevazilazi trošak kapitala. Kljuĉni elementi procene ekonomske dobiti su izraĉunavanje

operativne dobiti na osnovu finansijskih izveštaja, podešavanje raĉunovodstvene dobiti kako bi

ona bolje odraţavala rezultate preduzeća u nekom razdoblju, te izraĉunavanje troškova kapitala

preduzeća. Razlika izmeĊu operativne dobiti i troškova kapitala predstavlja procenu ekonomske

dobiti preduzeća, odnosno dodatu ekonomsku vrednost.

EVA = 𝑵𝑶𝑷𝑨𝑻 − (𝑾𝑨𝑪𝑪 ∗ 𝑰𝑪)

Pri ĉemu su:

NOPAT – neto operativni profit nakon oporezivanja

WACC – proseĉna ponderisana cena kapitala

IC – investirani kapital

Prednosti:

jedinstveno merilo performansi, kako za celo preduzeće i za pojedinaĉne investicije, tako

i za njegove delove (donose se odluke o dezinvestiranju sredstava iz divizija, ukoliko one

uništavaju vrednost)

ocenjuje performanse preduzeća na isti naĉin kao i trţište kapitala, tj. preko poreĊenja sa

cenom kapitala preduzeća. Respektuje koncept WACC.

EVA obezbeĊuje praćenja performansi preduzeća za svaku godinu

moţe se koristiti za kalkulaciju cene koštanja proizvoda i usluga, ocenu odnosa sa

kupcima i analizu rizika i profita u svakoj komponenti lanca vrednosti

omogućava poboljšanje korporativnog upravljanja, ravnoteţu interesa vlasnika i

zaposlenih i ocenu performansi menadţera

Nedostaci:

za taĉan obraĉun je potreban veliki broj prilagoĊavanja

arbitraran obraĉun cene kapitala

ne uzima u obzir efekte inflacije

dugotrajna i skupa implementacija

fokusira se na tekući prinos, te se ne moţe znaĉajnije koristiti za planiranje i ocenu

rentabilnosti novih kapitalnih ulaganja

17

http://www.qfinance.com(Preuzeto sa http://www.qfinance.com/operations-management-checklists/understanding-

and-calculating-rorac-raroc-and-rarorac)




16

3.7 Tržišni pokazatelji profitabilnosti

P/B (Price/Book value) racio - predstavlja koliĉnik trţišne cene akcija i njene knjigovodstvene

cene. Vrednost racio pokazatelja P/B moţe biti veća, manja ili jednaka 1. Ukoliko je P/B niţi od

1 (knjigovodstvena cena je viša od trţišne cene) to onda govori da je vrednost akcija potcenjena i

da se nešto dešava što je od fundamentalnog znaĉaja za kompaniju. Ukoliko je, sa druge strane,

vrednost racia P/B znaĉajno viša od 1, moţemo govoriti o precenjenoj trţišnoj vrednosti akcije,

što je takoĊe znaĉajan pokazatelj za investitora jer govori da treba potraţiti dodatne razloge zbog

kojih trţište tako visoko vrednuje kompaniju. Ako nema racionalnih objašnjenja, investitor moţe

oĉekivati da na trţištu doĊe do korekcije trţišne cene akcija na niţe. Sa aspekta investitora u

akcije odreĊene kompanije, najpovoljnija je situacija kada je vrednost ovog racio pokazatelja

niţa od 1 (ukoliko nema većih poslovnih problema u kompaniji), jednaka 1 ili nešto iznad 1 jer

to ĉesto moţe da znaĉi da postoji odreĊeni "prostor“ za rast trţišne vrednosti akcije.18

P/B racio =𝑻𝒓ž𝒊š𝒏𝒂 𝒄𝒆𝒏𝒂 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒆

𝑲𝒏𝒋𝒊𝒈𝒐𝒗𝒐𝒅𝒔𝒕𝒗𝒆𝒏𝒂 𝒄𝒆𝒏𝒂 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒆

P/E (Price/Earnings per share) racio - predstavlja koliĉnik trţišne cene akcije i dobiti po akciji

(EPS pokazatelj). U osnovi, pokazatelj P/E govori kolika stopa prinosa se moţe ostvariti

ulaganjem u jednu akciju odreĊenog preduzeća. Što je pokazatelj niži (u odnosu na one sa kojima

se poredi) to je povoljnije za potencijalne investitore,jer ukazuje da je moguće ostvariti višu

stopu prinosa pri niţoj trţišnoj ceni akcije.19

P/E racio =𝑻𝒓ž𝒊š𝒏𝒂 𝒄𝒆𝒏𝒂 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒆

𝑫𝒐𝒃𝒊𝒕𝒂𝒌 𝒑𝒐 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒊

3.8 DuPont analiza

DuPont analiza – Nastala je 1920-tih godina, a naziv je dobila po istoimenoj kompaniji,

predstavlja deduktivni sistem pokazatelja. Razlozi korišćenja su:

Pojedinaĉni pokazatelji imaju ograniĉenu moć izveštavanja odnosno prikazivanja stanja

Javlja se kao posledica teţnje da se obuhvati celina poslovanja, sastavljena od razliĉitih

segmenata

rezultati dobijeni ovom analizom su identiĉni sa rezultatima ROE. Razvijeni Du Pont model je

analitiĉki jako znaĉajan jer jasno iskazuje interakciju tri vaţne kategorije:

stope neto dobitka,

koeficijenta obrta ukupne poslovne imovine i

multiplikatora sopstvenih sredstava

ukazujući na puteve za povećanje ROE. Jasno je da efikasno upravljanje pojedinim i ukupnim

troškovima (rast stope neto dobitka), ubrzanje koeficijenta obrta ukupne poslovne imovine i

korišćenje dugova sve dok stopa prinosa na ukupnu poslovnu imovinu prevazilazi cenu

pozajmljenih izvora direktno vodi rastu ROE.

18


Isto



17

Ostali pokazatelji profitabilnosti značajni za analizu20

Profitna marža ili margina (PM) – ilustruje stepen konkurentskog pritiska sa kojim se suoĉava

banka ili bankarstvo kao delatnost, kao i stepen uspeha u susretanju sa konkurencijom.

PM =𝑷𝒓𝒐𝒇𝒊𝒕 𝒅𝒐𝒃𝒊𝒕 𝒑𝒐𝒔𝒍𝒆 𝒑𝒐𝒓𝒆𝒛𝒂

𝑼𝒌𝒖𝒑𝒂𝒏 𝒑𝒓𝒊𝒉𝒐𝒅

Multiplikator akcijskog kapitala (EM) – pokazuje stepen sa kojim je banka oslonjena na tuĊi

kapital. Što je veća aktiva u odnosu na akcijski kapital, to je i veći leveridţ banke.

EM =𝑃𝑟𝑜𝑠𝑒 č𝑛𝑎 𝑎𝑘𝑡𝑖𝑣𝑎

𝑃𝑟𝑜𝑠𝑒 č𝑎𝑛 𝑎𝑘𝑐𝑖𝑗𝑠𝑘𝑖 𝑘𝑎𝑝𝑖𝑡𝑎𝑙

Iskorišćenost aktive (AU) – meri se iznosom prihoda banke, koje je ona sposobna da generiše.

Pošto profitna marţa meri iznos profita po jedinici prihoda, ove dve mere zajedno odreĊuju

ukupan prinos na aktivu.

AU =𝑂𝑝𝑒𝑟𝑎𝑡𝑖𝑣𝑛𝑖 𝑝𝑟𝑖 ℎ𝑜𝑑

𝑃𝑟𝑜𝑠𝑒 č𝑛𝑎 𝑎𝑘𝑡𝑖𝑣𝑎

4 Profitabilnost banke kroz primer

Za primer uzeli smo dve vodeće banke u domaćem bankarskom sektoru prema veliĉini ukupne

aktive: Banca Intesa AD i Komercijalna banka AD. Usled ograniĉenja u raspoloţivosti

podacima bazirali smo se na izraĉunavanje osnovnih pokazatelja profitabilnosti.

4.1 Opšti podaci o bankama

Banca Intesa predstavlja vodeću banku unutar bankarskog sektora Republike Srbije po sledećim

pokazateljima : Ukupna aktiva, ukupni plasmani, ukupni depoziti i ukupni prihodi. Ima trenutno

oko 1,7 miliona klijenata i poseduje skoro 200 ekspozitura u više od 110 gradova širom Srbije.

Banka je osnovana 1991. godine a od 2005 godine posluje unutar grupacije Banca intesa, ĉiji je

danas naziv Intesa Saopaolo. Vodeću ulogu preuzima 2007 po svim znaĉajnijim pokazateljima

uspešnosti poslovanja da bi godinu dana kasnije Banca Intesa sebi pripoila Panonsku banku i

tako sa dodatnim osobljem i kapitalom uĉvrstila svoju poziciju. Banka, po uzoru na matiĉnu

grupaciju primenjuje divizioni biznis model, koji zasniva na segmentaciji prema tipu klijenta,

dok su servisi i poslovne podrške centralizovani. To im omogućuje da razviju specifiĉne usluţne

modele i prema njihovim reĉima da maksimalno iskoriste mogućnosti razvijene poslovne mreţe,

ĉemu najviše pripisuju svoju uspešnost. Vlasniĉko uĉešće je sledeće: Intesa Saopaolo 93% ,

Internationla Financial Corporation, World Bank 7%.

Komercijalna banka AD je osnovana pre 43 godine i trenutno je druga po veliĉini banka u Srbiji

20

Vunjak, M. N., Kovaĉević, Lj., Ćurĉić, U., (2013), Korporativno bankarstvo, Beĉej, Proleter a.d., Subotica,

Ekonomski fakultet, str 21.

18

(prema podacima 31.12.2013 na sajtu NBS). Trenutno ima 900.000 korisnika i 1.300.000

otvorenih raĉuna. Ima 24 filijale i 229 ekspozitura širom zemlje. Pored znaĉajne uloge u

domaćem, ima i aktivnu ulogu u meĊunarodnom platnom prometu, preko raĉuna otvorenih kod

prvorazrednih svetskih banaka, Komercijalna banka omogućava zadovoljenje svih potreba za

meĊunarodnim transakcijama svojim klijentima. 2012 godine su realizovali znaĉajan projekat

sponzorstva “Kombank arene” koji je predstavljao odliĉan marketiški potez, koji je naišao na

znaĉajno odobravanje u javnosti. Najveći akcionari u ovoj banci su: Republika Srbija 42,6% i

Evropska banka za obnovu i razvoj 25%.

Tabela br. 1. Najznačajnije bilansne pozicije Komercijalne banke AD za period 2008.-2012. u

000 din

Izračunavanje autora na osnovu podataka sa sajta Komercijalne banke AD

Tabela br. 2. Najznačajnije bilansne pozicije Banca Intesa AD za period 2008.-2012. u 000 din.

Izračunavanje autora na osnovu podataka sa sajta Banca Intesa AD

Kao što smo već naveli posmatrali smo dve najuspešnije i sa aspekta ukupne aktive najveće

banke u bankarskom sistemu Srbije, Banca Intesa AD i Komercijalna Banka AD (ukupna aktiva

za 2012. godinu 413.329.589 i 324.187.773 u hiljadama (000) dinara, respektivno).

Tabela br. 3. Procenat kamatnog prihoda u ukupnom prihodu

2008 2009 2010 2011 2012

Banca intesa 78,74% 79,74% 79,30% 80,82% 79,89%

Komercijalna banka 78,10% 78,51% 77,82% 78,12% 79,05%

Izračunavanje autora na osnovu podataka iz izveštaja banaka

Prethodna tabela pokazuje da je uĉešće kamatnog u ukupnom prihodu gotovo identiĉan za obe

banke, I iznosi oko 80% ukupnog prihoda, I navodi nas da pretpostavimo da obe banke imaju

sliĉan naĉin poslovanja. Postavlja se pitanje, koliko su uspešne ove dve banke, odnosno

zanemarujući razliku u apsolutnim vrednostima ukupne aktive odnosno akcijskog kapitala, da li

Bilansne

pozicije 2008 2009 2010 2011 2012 Prosek

Prognoza za

2013

Ukupni prihod 14.006.908 18.740.942 19.943.744 23.087.766 25.465.794 20.249.031

Neto dobit 2.815.222 1.866.676 2.520.054 3.513.680 4.122.146 2.967.556 4.245.811

Akcionarski

kapital 17.062.534 17.062.534 28.462.553 28.462.553 40.034.550 26.216.945 43.420.160

Ukupno

kapital 25.433.143 27.276.381 41.054.428 44.275.566 59.866.560 39.581.216

Ukupna aktiva 170.861.369 205.257.221 255.868.309 275.488.718 324.187.773 246.332.678 359.397.970

Bilansne pozicije 2008 2009 2010 2011 2012 PROSEČNO TREND

Ukupni prihod 27.413.012 31.214.548 33.581.608 38.468.569 39.231.714 33.981.890

Neto dobit 5.892.499 6.012.307 7.619.930 9.590.840 9.492.958 7.721.707 10.955.542

Akcionarski kapital 28.446.332 28.446.332 28.446.332 41.759.627 41.759.627 33.771.650 45.753.616

Ukupno kapital 43.920.688 49.786.038 57.289.122 80.414.325 90.051.831 64.292.401

Ukupna aktiva 250.200.714 307.938.537 359.122.995 392.322.689 413.329.589 344.582.905 467.775.475

19

su pribliţno jednako uspešne iskazano relativnim pokazateljima, to jest u procentima od uloţenih

sredstava.

Pre izraĉunavanja dva osnovna pokazatelja profitabilnosti, ROA i ROE, prikazan je uporedni

pregled kretanja akcijskog kapitala i ukupne aktive za Banca Intesa AD i Komercijalna banka

AD u periodu od 2008. do 2012. godine :

Tabela br. 4 Veličina i odnos akcijskog kapitala i ukupne aktive za period 2008.-2012. u 000 din.

Banca Intesa AD 2008 2009 2010 2011 2012

Akcijski kapital 28.446.332 28.446.332 28.446.332 41.759.627 41.759.627

lanĉani indeks - 100,00 100,00 146,80 100,00

% ukupne active 11,37% 9,24% 7,92% 10,64% 10,10%

Ukupna aktiva 250.200.714 307.938.537 359.122.995 392.322.689 413.329.589

lanĉani indeks - 123,08 116,62 109,24 105,35

Izračunavanje autora na osnovu podataka sa sajta Banke Intesa AD

Tabela br. 5 Veličina i odnos akcijskog kapitala i ukupne aktive za period 2008.-2012. u 000 din.


Na osnovu tabela moţemo videti da je akcijski kapital pribliţno jednak za obe banke u

poslednjoj godini pri ĉemu je njegovo relativno uĉešće veće kod Komercijalne banke, koja ima

manju ukupnu aktivnu naspram Banke Inteza. Ukupna aktiva obe banke iz godine u godinu se

povećava, s tim da kod Banke Inteza vidimo sve manji i manji relativan rast u odnosnu na

prethodne godine u posmatranom intervalu. U posmatranom intervalu ukupna aktiva banke

Intesa se kreće u rasponu od 1,25 do 1,45 (proseĉno 1,40) u odnosu na ukupnu aktivu

Komercijalne banke. Interesantno je da u istom intervalu se odnos izmeĊu apsolutnih vrednosti

neto dobiti kreće od 2 do 3 puta u korist banke Intesa (prosek 2,6). Kod akcijskog kapitala,

pribliţno jednaka vrednost za obe banke se javlja u 2010. i 2012. godine.

Grafikon br. 1 Akcijski kapital u 000 din. za period 2008.- 2012.

Prikaz autora na osnovu podataka preuzetih sa sajta Komercijalne banke AD i Banca Intesa AD

Komercijalna banka AD 2008 2009 2010 2011 2012

Akcijski kapital 17.062.534 17.062.534 28.462.553 28.462.553 40.034.550

lanĉani indeks - 100,00 166,81 100,00 140,66

% ukupne active 9,99% 8,31% 11,12% 10,33% 12,35%

Ukupna aktiva 170.861.369 205.257.221 255.868.309 275.488.718 324.187.773

lanĉani indeks - 120,13 124,66 107,67 117,68

28

.44

6.3

32

28

.44

6.3

32

28

.44

6.3

32

41

.75

9.6

27

41

.75

9.6

27

17

.06

2.5

34

17

.06

2.5

34

28

.46

2.5

53

28

.46

2.5

53

40

.03

4.5

50

0

10.000.000

20.000.000

30.000.000

40.000.000

50.000.000

2008 2009 2010 2011 2012

Banca Intesa

Komercijalna banka

20

Grafikon br. 2 Ukupna aktiva u 000 din za period 2008. – 2012.


4.2 ROA – prinos na ukupnu aktivu

Tabela br. 6. Prinos na ukupnu aktivu Banca Intesa AD u period od 2008. – 2012. Banca Intesa AD 2008 2009 2010 2011 2012

NETO DOBIT 5.892.499 6.012.307 7.619.930 9.590.840 9.492.958

UKUPNA AKTIVA 250.200.714 307.938.537 359.122.995 392.322.689 413.329.589

ROA 2,36% 1,95% 2,12% 2,44% 2,30%


ROA odnosno prinos na ukupnu aktivu smo u ovom sluĉaju raĉunali odnosom neto dobiti i

ukupne aktive banke za svaku godinu. Promene ROA zavise od apsolutnih promena vrednosti

neto dobiti I ukupne aktive kao I njihovog relativnog odnosa.Bitno je naglasiti da je pri svim

izraĉunavanjima neto dobit izraĉunata kao dobit nakon oporezivanja I korigovana za dobitke I

gubitke po osnovu hartija od vrednosti. Smanjena vrednosti ROA banke Intesa u 2009. I 2012.

godini je posledica ne smanjenog neto dobitka ĉiji je trend rastući iz godine u godinu, već brţeg

rasta ukupne aktive u odnosu na neto dobit.

Tabela br. 7. Prinos na ukupnu aktivu Komercijalne banke AD u period od 2008. – 2012.

Komercijalna banka AD 2008 2009 2010 2011 2012

NETO DOBIT 2.815.222 1.866.676 2.520.054 3.513.680 4.122.146

UKUPNA AKTIVA 170.861.369 205.257.221 255.868.309 275.488.718 324.187.773

ROA 1,65% 0,91% 0,98% 1,28% 1,27%


Za razliku od prethodne banke, Komercijalna banka je imala 2009 i 2010. godine je posledica

25

0.2

00

.71

4

30

7.9

38

.53

7

35

9.1

22

.99

5

39

2.3

22

.68

9

41

3.3

29

.58

9

17

0.8

61

.36

9

20

5.2

57

.22

1

25

5.8

68

.30

9

27

5.4

88

.71

8

32

4.1

87

.77

3

0

50.000.000

100.000.000

150.000.000

200.000.000

250.000.000

300.000.000

350.000.000

400.000.000

450.000.000

2008 2009 2010 2011 2012

Banca Intesa

Komercijalna banka

21

smanjenog profita u odnosu na 2008. godinu praćenu istovremeno rastom ukupne aktive.

Na osnovu ROA pokazatelja, Banca Intesa je uspešnija, bez obzira na pad u 2012 i spada u grupu

visoko efikasnih (>2%) dok je Komercijalna banka u grupi banaka sa dobrom efikasnošću (>1%)

u poslednje dve godine.

Grafikon br. 3 Kretanje prinosa na ukupni kapital za period 2008. – 2012.


4.3 ROE – prinos na akcijski kapital

Tabela br. 8 Prinos na akcijski kapital Banca Intesa AD u period 2008. – 2012.

Banca Intesa AD 2008 2009 2010 2011 2012

NETO DOBIT 5.892.499 6.012.307 7.619.930 9.590.840 9.492.958

AKCIONARSKI

KAPITAL

28.446.332 28.446.332 28.446.332 41.759.627 41.759.627

ROE 20,71% 21,14% 26,79% 22,97% 22,73%

Izračunavanje autora na osnovu podataka sa sajta Banca Intesa AD

ROE odnosno prinos na akcijski kapital raĉunat je kao odnos neto dobiti I akcijskog kapitala za

svaku godinu u posmatranom periodu. Kretanje ROE zavisi od apsolutnih promena neto dobiti I

akcijskog kapitala kao I njihovog relativnog odnosa.

Pad ROE u 2011 godini, takoĊe kao i pad ROA za Banku Intesa jeste rezultat rasta u ovom

sluĉaju akcijskog kapitala brţe od neto dobiti koja ima rastući trend sve do 2011 i blagi pad u

poslednjoj, 2012. godini. Iako je visok ROE dobar, preporuĉuje se ROE do 20% procenata, jer

visok ROE moţe da bude posledica visokog finansijskog leveridţa, što moţe u dugom roku

ugroziti solventnost poslovanja.

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

2008 2009 2010 2011 2012

Banca Intesa ROA %

Komercijalna Banka ROA%

22

Tabela br. 9. Prinos na akcijski kapital Komercijalne banke AD za period 2008. – 2012. Komercijalna banka AD 2008 2009 2010 2011 2012

NETO DOBIT 2.815.222 1.866.676 2.520.054 3.513.680 4.122.146

AKCIONARSKI

KAPITAL

17.062.534 17.062.534 28.462.553 28.462.553 40.034.550

ROE 16,50% 10,94% 8,85% 12,34% 10,30%


Zadovoljavajući ROE jeste onaj ĉija je vrednost preko 10-12%. Pad neto dobiti 2009. i 2010.

godine jeste doprineo smanjenju ROE posebno 2010. godine jer je došlo istovremeno do

uvećanja akcijskog kapitala. U 2012. godini se nastavlja pozitivan trend neto dobiti, meĊutim

rast akcijskog kapitala je doveo opet do vrednosti roe koja se graniĉi sa zadovoljavajućom.

I na osnovu ovog pokazatelja (ROE) Banca Intesa pokazuje veći nivo profitabilnosti u odnosu na

Komercijalnu Banku kroz ĉitav period posmatranja. MeĊutim, rezultati obe banke su graniĉne

vrednosti, Komercijalna Banka je na granici zadovoljavajuće profitabilnosti na osnovu ROE, dok

Banca Intesa za nekoliko procenata prelazi preporuĉeni nivo prinosa na akcijski kapital od 20%,

rezultat koji moţe da ukazuje na povećani finansijski leveridţ odnosno na smanjenu razmeru

akcijskog kapitala kao sopstvenog izvora finansiranja I ukupnih sredstava banke. Podsetimo još

jednom da pri skoro jednakom nivou akcijskog kapitala, ukupna aktiva Banca Intesa je veća za

oko 90.000.000.000 dinara.

Grafikon br. 4 Kretanje prinosa na akcijski kapital za period 2008. – 2012.


0,00

5,00

10,00

15,00

20,00

25,00

30,00

2008 2009 2010 2011 2012

Banca intesa

Komercijalna banka

23

4.4 DuPont analiza

Grafikon br. 5 DuPont analiza

Prikaz autora

DuPont analizom za obe banke pokušali smo da vidimo koji od pokazatelja su direktno uticali na

vrednost ROE tokom posmatranog perioda. U prethodnom delu smo analizirali kretanje ukupne

aktive, akcijskog kapitala I neto dobiti na kretanje dva osnovna pokazatelja profitabilnosti. Još

jedan kljuĉan faktor koji utiĉe na ROA I ROE jeste I ukupan ostvareni prihod u toku godine.

Postoje razliĉiti metodi za izraĉunavanje ukunog prihoda, u ovom sluĉaju mi smo se odluĉili da

zbog jednostavnosti izraĉunavanja pod ukupnim prihodom smatramo kamatne I nekamatne

prihode bez ostalih I vanrednih prihoda iz poslovanja (od promene vrednosti imovine, od

dividenda I uĉešća i sl.). Na osnovu ova ĉetiri rezultata mogu se izraĉunati sledeći pokazatelji:

Profitna marigna (PM) kao odnos neto dobiti I ukupnog prihoda; Iskorišćenost aktive (AU) kao

odnos ukupnog prihoda I ukupne aktive; Multiplikator kapitala (EM) kao odnos ukupne aktive I

akcijskog kapitala, koji pokazuje finansijski leveridţ. ROA se izraĉunava kao proizvod profitne

margine I iskorišćenosti aktive, dok se ROE dobija kao proizvod ROA i multiplikatora kapitala,

pokazujući njihovu direktnu povezanost.

Tabela br. 10 DuPont analiza Banca Intesa za period 2008. – 2012. Banca intesa 2008 2009 2010 2011 2012

1 Neto dobit 5.892.499 6.012.307 7.619.930 9.590.840 9.492.958

2 Ukupan prihod 27.413.012 31.214.548 33.581.608 38.468.569 39.231.714

3 Ukupna aktiva 250.200.714 307.938.537 359.122.995 392.322.689 413.329.589

4 Akcijski kapital 28.446.332 28.446.332 28.446.332 41.759.627 41.759.627

5 Profitna margina

PM=1/2 21,50% 19,26% 22,69% 24,93% 24,20%

6 Iskorišćenost aktive

AU =2/3 10,96% 10,14% 9,35% 9,81% 9,49%

7 Prinos na ukupnu aktivu

Roa =5*6 2,36% 1,95% 2,12% 2,44% 2,30%

8 Multiplikator kapitala

(finansijski leveridţ)

Em =3/4

8,80 10,83 12,62 9,39 9,90

9 Prinos na akcijski kapital

Roe= 7*8 20,71% 21,14% 26,79% 22,97% 22,73%


ROE

ROA

PM

neto dobitukupan prihod

AU

ukupan prihod

ukupna aktiva

EM

akcijski kapital

ukupna aktiva

24

Pri posmatranju banke Intesa ,moţemo zakljuĉiti da je u 2010 godini najznaĉajniji uticaj na rast

stope prinosa na akcijski kapital imao upravo rast multiplikatora kapitala, I da je u narednoj

godini I pored kontinuiranog rasta stope prinosa na ukupni kapital (sa 2,12% na 2,44%) pad EM

doveo do pada ROE. U poslednjoj godini došlo je do opadanja svih koeficijenata osim

pokazatelja finansijskog leveridţa, što je rezultovalo padom stope prinosa na akcijski kapital za

0,24% u odnosu na prethodnu godinu.

Tabela br. 11 DuPont analiza Banca Intesa za period 2008. – 2012.

Komercijalna banka 2008 2009 2010 2011 2012

1 Neto dobit 2.815.222 1.866.676 2.520.054 3.513.680 4.122.146

2 Ukupan prihod 14.006.908 18.740.942 19.943.744 23.087.766 25.465.794

3 Ukupna aktiva 170.861.369 205.257.221 255.868.309 275.488.718 324.187.773

4 Akcijski kapital 17.062.534 17.062.534 28.462.553 28.462.553 40.034.550

5

Profitna margina

Pm= 1/2 20,10% 9,96% 12,64% 15,22% 16,19%

6

Iskorišćenost aktive

AU= 2/3 8,20% 9,13% 7,79% 8,38% 7,86%

7

Prinos na ukupnu

aktivu

Roa =5*6

1,65% 0,91% 0,98% 1,28% 1,27%

8

Multiplikator

kapitala

(finansijski leveridţ)

Em= 3/4

10,01 12,03 8,99 9,68 8,10

9

Prinos na akcijski

kapital

Roe =7*8

16,50% 10,94% 8,85% 12,34% 10,30%


Kod Komercijalne banke, imamo znaĉajan pad ROA 2009. godine usled pada profitne margine

na oko polovine vrednosti iz prethodne godine, I to je I pored rasta multiplikatora akcijskog

kapitala dovelo do pada ROE sa 16,5% na 10,94%. Sledeće godine se nastavio pad ROE, I moţe

se najviše pripisati padu EM. 2011 godine Komercijalna banka prelazi granicu do 10% kao

zadovoljavajuće profitabilnosti kao rezultat poboljšanja svih pokazatelja, a rezultat poslednje

godine je više pogoršan u odnosu na prethodnu godinu za 2,04% zbog pada pokazatelja

finansijskog leveridţa sa 9,68 na 8,1 nego zbog blagog pada ROA za 0,01%.

4.5 Trend poslovanja

Na osnovu petogodišnjeg perioda izveli smo linije trenda za ukupni kapital i neto dobit u

narednom periodu kako bi smo predvideli budući rast banaka. R² odnosno koeficijent

determinacije za ove trendove se moţe smatrati zadovoljavajućim, i osim kod neto dobiti

Komercijalne banke (što je posledica naglog pada neto dohotka 2009. godine) linijom trenda je

modelom objašnjeno preko 90% varijacija promenljivih. Kod obe banke, oĉekuje se dalja

ekspanzija i napredovanje (numeriĉke vrednosti pretpostavljenog trenda za 2013. godinu se

mogu videti sa poĉetnih tabela).

25

Grafikon br. 6 Ukupna aktiva Banca Intesa AD za period 2008. – 2012.

Prikaz autora

Grafikon br. 7 Neto dobit Banca Intesa AD za period 2008. – 2012.

Prikaz autora

25

0.2

00

.71

4

30

7.9

38

.53

7

35

9.1

22

.99

5

39

2.3

22

.68

9

41

3.3

29

.58

9

R² = 0,965

0

100.000.000

200.000.000

300.000.000

400.000.000

500.000.000

2008 2009 2010 2011 2012

Ukupna aktiva

Linear (Ukupna aktiva)

5.8

92

.49

9

6.0

12

.30

7

7.6

19

.93

0

9.5

90

.84

0

9.4

92

.95

8

R² = 0,900

0

2.000.000

4.000.000

6.000.000

8.000.000

10.000.000

12.000.000

2008 2009 2010 2011 2012

Neto dobit

Linear (Neto dobit)

26

Grafikon br. 8 Ukupna aktiva Komercijalne banke AD za period 2008. – 2012.

Prikaz autora

Grafikon br. 9 Neto dobit Komercijalne banke za period 2008. – 2012.

Prikaz autora

17

0.8

61

.36

9

20

5.2

57

.22

1

25

5.8

68

.30

9

27

5.4

88

.71

8

32

4.1

87

.77

3

R² = 0,987

0

50.000.000

100.000.000

150.000.000

200.000.000

250.000.000

300.000.000

350.000.000

400.000.000

2008 2009 2010 2011 2012

Ukupna aktiva

Linear (Ukupna aktiva)

2.8

15

.22

2

1.8

66

.67

6

2.5

20

.05

4

3.5

13

.68

0

4.1

22

.14

6

R² = 0,592

0

500.000

1.000.000

1.500.000

2.000.000

2.500.000

3.000.000

3.500.000

4.000.000

4.500.000

2008 2009 2010 2011 2012

Neto dobit

Linear (Neto dobit)

27

5 Zaključak

Moţda i najznaĉajniji od svih pokazatelja poslovanja jesu pokazatelji profitabilnosti. Oni

direktno pokazuju uspešnost u smislu povrata na uloţena sredstava odnosno sposobnosti

preduzeća da efikasno uloţi i oplodi kapital. Pokazatelji profitabilnosti su znaĉajni za sve

stejkholdere banke meĊutim prevashodno za akcionare jer njihova zarada u obliku dividende

jeste direktno uslovljena ostvarenom neto dobiti, ali i budućim investitorima i kreditorima banke

s`obzirom da konstantno ostvarivanje i povećanje profita garantuje preduzeću dugoroĉnu

stabilnost. Na nivo profitabilnosti u savremenim uslovima istovremeno imaju veliki uticaj kako

interni faktori na koje menadţment preduzeća moţe uticati ( kvalitet menadţmenta i aktive,

troškovi poslovanja i sl.) tako i eksterni faktori od kojih je najznaĉajniji konkurencija i utiĉe na

suţavanje neto kamatne margine, što smanjuje mogućnost preduzeća da ostvare profit.

Što se tiĉe pokazatelja odnosno indikatora profitabilnosti, svi prethodno navedeni pokazatelji se

u odreĊenoj meri odlikuju odreĊenim prednostima i nedostacima koji se kreću u rasponu od lake

mogućnosti izraĉunavanja ali oslanjanja iskljuĉivo na podatke iz finansijskih izveštaja bez

razmatranja ekonomskih i trţišnih faktora i rizika, do kompleksnih na rizike osetljivih

pokazatelja sa veoma zahtevnim i specifiĉnim naĉinima izraĉunavanja.

Na osnovu empirijske analize došli smo do znaĉajnog zakljuĉka, a to je da iako su pokazatelji

profitabilnosti transparentan i direktan naĉin iskazivanja uspeha, oni izolovano ne mogu biti

korišćeni za ocenjivanje celokupnog kvaliteta poslovanja banke. U analizama smo videli da je do

pada ili rasta pokazatelja iz perioda u period dolazilo usled na primer rasta akcionarskog ili

ukupnog kapitala, što se ne moţe okarakterisati kao negativna tendencija a pri tom smanjuje

vrednost ROE odnosno ROA. TakoĊe i neistovremena promena u veliĉini sopstvenog kapitala i

ukupne aktive dve banke onemogućava verodostojno poreĊenje banaka u toku jedne godine. Ipak

što se tiĉe obe banke njihovi pokazatelji su skoro u celokupnom periodu na zadovoljavajućem

(Komercijalna banka) odnosno nadproseĉnom nivou (Banca Intesa) dok neto dobit kroz

posmatrani period ima trend rasta sa blagim padom u poslednjoj posmatranoj godini koji je

evidentan u obe banke, stoga moţemo pretpostaviti da je posledica sistemskih,

makroekonomskih faktora pre nego posledica loših odluka menadţmenta.

28

6 Literatura

1. Vunjak, N. M., Kovaĉević, LJ. D.. (2006.) Bankarstvo. Beĉej, Proleter a.d., Subotica,

Ekonomski fakultet

2. Komazec, S., Krstić, B., Ţivković, A., Ristić, Ţ.. Bankarski menadžment. Beograd,

Ĉigoja štampa

3. Ćurĉić, U. N., Bankarski portfolio menadžment. Novi Sad, Feljton, Grafiĉko izdavaĉko

preduzeće

4. Ćirović, M., Bankarstvo. (2001.) Beograd, Bridge Company

5. Begović, B., Bukvić, R., Mijatović, B., Paunović, M., Sepi, R. i Hiber, D.,

Antimonopolska politika u SR Jugoslaviji, (2002.), Beograd, Centar za liberalno-

demokratske studije

6. http://www.ekapija.com (http://www.ekapija.com/website/sr/page/217567/Finansijska-

racio-analiza)

7. http://www.qfinance.com (http://www.qfinance.com/operations-management-

checklists/understanding-and-calculating-rorac-raroc-and-rarorac)







29

Spisak tabela i grafikona

Tabela br. 1. Najznaĉajnije bilansne pozicije Komercijalne banke AD za period 2008.-2012. u 000 din .18

Tabela br. 2. Najznaĉajnije bilansne pozicije Banca Intesa AD za period 2008.-2012. u 000 din. .........18

Tabela br. 3. Procenat kamatnog prihoda u ukupnom prihodu .....................................................18

Tabela br. 4 Veliĉina i odnos akcijskog kapitala i ukupne aktive za period 2008.-2012. u 000 din. .......19

Tabela br. 5 Veliĉina i odnos akcijskog kapitala i ukupne aktive za period 2008.-2012. u 000 din. .......19

Grafikon br. 1 Akcijski kapital u 000 din. za period 2008.- 2012. ................................................19

Grafikon br. 2 Ukupna aktiva u 000 din za period 2008. – 2012. .................................................20

Tabela br. 6. Prinos na ukupnu aktivu Banca Intesa AD u period od 2008. – 2012............................20

Tabela br. 7. Prinos na ukupnu aktivu Komercijalne banke AD u period od 2008. – 2012. .................20

Grafikon br. 3 Kretanje prinosa na ukupni kapital za period 2008. – 2012. .....................................21

Tabela br. 8 Prinos na akcijski kapital Banca Intesa AD u period 2008. – 2012. ..............................21

Tabela br. 9. Prinos na akcijski kapital Komercijalne banke AD za period 2008. – 2012. ...................22

Grafikon br. 4 Kretanje prinosa na akcijski kapital za period 2008. – 2012. ....................................22

Grafikon br. 5 DuPont analiza ............................................................................................23

Tabela br. 10 DuPont analiza Banca Intesa za period 2008. – 2012. .............................................23

Tabela br. 11 DuPont analiza Banca Intesa za period 2008. – 2012. .............................................24

Grafikon br. 6 Ukupna aktiva Banca Intesa AD za period 2008. – 2012.........................................25

Grafikon br. 7 Neto dobit Banca Intesa AD za period 2008. – 2012. .............................................25

Grafikon br. 8 Ukupna aktiva Komercijalne banke AD za period 2008. – 2012. ..............................26

Grafikon br. 9 Neto dobit Komercijalne banke za period 2008. – 2012. .........................................26

Documents

Istrazivacki Rad