IV - Javne Finansije

8/18/2019 IV - Javne Finansije

1/80

Doc. dr Adrijana VukovićDoc. dr Adrijana Vuković


2/80

Novac je društveno-ekonomska kategorijakoja je u svom dugom evolucionom procesunajuže vezana za razvoj proizvodnih snaga,

robnu proizvodnju i podelu rada-dakle zarazvoj društva u celini. Novac je, stoga,osnova monetarnog sistema svake privrede,te se zato postavljaju pitanja prirode

savremenog novca, njegovog stvaranja,funkcija i delovanja u privredi.


3/80

Novčanica predstavlja svaki oblik novca, ilisurogat novca, koji se pojavluje u oblikupapirne cedulje, bez obzira na postanak,ekonomsko značenje i pravnu normu.

Surogati novca su zemene za novac koji, kaovrednosni papir menice, čekovi i sl.!, sadržepravo koje imalac tog papira ima na odre"enukoličinu punovrednog novca zlata!.

Novčanice nemaju nikakvu #unutrašnju$ ili

materijanu vrednost, ali zbog činjenice daglase na odre"eni iznos zlata, dareprezentuju zlato, da su surogat zlata-one uprometu zamenjuju punovredni kovani novac.


4/80

Savremeni razvoj novca ne završava napapirnom i sitnom kovanom novcu. %epozitniodnosno bankarski kreditni! novac kako sedanas naziva, razvijao se iz funkcije novca

kao plateženog sredstva, jer je depozitninovac u osnovi kreditni novac nastajeuglavnom odobravanjem kredita na računkorisnika!.

Savremeni novac je potraživanje. &otovnovac je potraživanje banke nekada je tobila odre"ena količina zlata!, dok jedepozitni novac-potraživanje od depozitnebanke.


5/80

'od monetarnom politikom se podrazumevaovladavanje i svesno usmeravnje odnosnokontrola! svih oblika i tokova novca ureprodukciji likvidna, nelikvidna, devizna idruga sredstva!, što u monetarnoj teoriji i

politici predstavlja širi pojam. (reditna politika predstavlja aktivno delovanjebankarskog sistema u regulisanju kreditne mase injene strukture u privredi. )ktivnim delovanjemna jedan od osnovnih kanala stvaranja iponištavanja novčane mase i kreditnog

volumena, kroz kreditnu politiku, se najve*imdelom svesno i planski reguliše značajan deomase ukupnog novca u privredi. +bog toga seobično jedan i drugi pojam integrišu podzajeničkim nazivom monetarno-kreditna politka.


6/80

! siguranje otpimalne novčane mase zanesmetano odvijanje tokova reprodukcije, uzuočavanje dovoljne interne i eksternemonetarne stabilnosti generalni zadatakmonetarne politike!.

/! 0misija kredita banaka treba da je takodozirana po strukturi, da osigurava optimalnu

likvidnost novčanu masu! privrednog sektorastruktruna monetarna politika! u sferilikvidnosti.


7/80

1! Selektivno delovanje na privrednu aktivnost,odnosno odre"ene poslove, kojim se deluje napodsticanje ili kočenje odre"ene delatnosti uprivredi, odnosno struktura ekonomskog razvoja

strukturno-razvojna politika!.

2! (oordinacija na me"unarodnom monetarnomplanu, danas sve uže povezanih nacionalnih

ekonomija i sve ve*eg značaja me"unarodneekonomske politike i saradnje.


8/80

(vantitativni regulisanje potrebnekoličine novca u privredi, novčane

mase!.

(valitativni selektivni krediti,kreditiranje budžeta, kao i drugihneposrednih korisnika emisije!.


9/80

%ugoročni, strateški ciljevi delovanjamonetarne politike.

(ratkoročni, trentuni korektivni!ciljevi.


10/80

a! stvarivanje optimalne stope ekonomskog rasta.

b! stvarivanje politike pune zaposlenosti.

c! Stabilnost nivoa cena monetarna i ekonomska

stabilnost privrede!.d! Stabilnost spoljne vrednosti novca, vezana za

ravnotežu platnog bilansa i spoljnih finansija uopšte.

e! stvarivanje odre"enih strukturnih promena uprivredi podržavanih kroz monetarno-kreditnupolitku!.

f! Stimulacija ili destimulacija stvaranja akumulacijeu privredi dr.


11/80

(ratkoročni ciljevi monetarno-kreditne politikekre*u se oko čisto korektivnih mera kojim treba,da se u okviru dugoročnih ciljeva monetarnepolitike, operativnim potezima, rešavajuodre"ene disproporcije nastale u prosecuekonomskog razvoja.

3u se radi, istovremeno, o korektivnoj politicinovca i kredita, o politici koja ne traži dubljezahteve u strukturu privrede, u lečenju ve*ihstrukturnih poreme*aja, u delovanje na razvojodre"enih grana, oblasti ili regiona privede i dr.

3ime kratkoročna monetarna politika treba daotklanja manje i prolazne disproporcije uprivredi, što znači da tako usmeravnamonetarna politika mora biti vrlo elastična, brzoreagovati na uočene slabosti privrede, ali i davatibrze efekte.


12/80

Monetarni agregati su monetarniindikatori koji služe za određivanjekvaliteta i funkcija novca u privredi, ali

i za vođenje monetarne politike ipolitike likvidnosti privrede i drugihsektora.


13/80

!%inarski primarni novac 4o!-&otov novac u opticaju,-5ačuni banaka,

-6lagajna,-%epozitni novac,-bavezna rezerva banaka,-5ezerni fondovi.

/! %evizne obaveze prema bankama1! 6lagajnički zapisi Narodne banke.


14/80

!&otov novac u optiacju,

/!%epozitni novac-sredstva na teku*im i žiro računima,

-izdvojena i osigurana sredstva za investcije,-sredstva za zajedničku potrošnju,-sredstva za stanbenu izgradnju,-ostala novčana sredstva.


15/80

!Novčana masa 4!,/!(vazi novac štedni i drugi slični

depoziti!,-ulozi na štednju po vi"enju,-oročeni depozit do jedne godine,-oročeni depoziti za stanbenu izgradnju.

1! (ratkoročne haritije od vrednosti,2! (ratkoročni depoziti doma*ih

komitenata u devizama, -depozit po vi"enju u devizama, -oročeni depoziti u devizama kratkoročni!.


16/80

. 4/,

/. Sredstva rezervi,

1. Sredstva za doznake u inostranstvu,

2. Sredstva za pokri*e akreditiva,7. stali ograničeni depoziti,

8. Sredstva za kupovinu deviza,

9. :družena sredstva.


17/80

. 41

/. dugoročne i dinarske i devizne depozitei druga sredstva oročena preko godinu

dana,1. dugoročne obaveze banaka premadoma*im komitentima u devizama,dugoročna udružena sredstva oročenedepozite, dugoročene obaveze pohartijama od vrednosti i dugoročneobaveze banaka po oročenim sredstimaza stanbeno-komunalno izgradnju.


18/80

! 42

/! instrumente tržišta novca u poseduprivatnog sektora bankarske menice,

blagajnički zapisi, depoziti lokalnihorgana vlasti!, certifikate o poreskimdepoztima i nacionalne inostrane štednjeisključuju*i certifikate i ostale

dugoročne depozite!.


19/80

3ražnju novca,

Sklonost i ponašanje investicija,

Sklonost potrošnji i ponašanje potrošnje, ;zvozno-uvozni kompleks devzine rezerve i

ponašanje platnog bilansa!,

Stabilnost privrede,

rganizacione karakteristike privrede, 6roj subjekata pla*anja,

Subjektivine psihološke! faktore i dr., koji sene mogu kvantitativno izraziti.


20/80

'rimarni novac predstavlja obavezu


21/80

Nekontrolisananom emisijom primarnog novca postižuNekontrolisananom emisijom primarnog novca postižuse određeni negativni efekti :se određeni negativni efekti :

Dolazi do poremećaja ravnoteže rono!nov"anih tokova#Dolazi do poremećaja ravnoteže rono!nov"anih tokova# $ori%ćenjem emisije primarnog novca za deficitarno$ori%ćenjem emisije primarnog novca za deficitarno

finansiranje udžeta onemogućava efikasno sprovođenjefinansiranje udžeta onemogućava efikasno sprovođenjepolitike potrene koli"ine novca u opticaju#politike potrene koli"ine novca u opticaju#

&retvaranjem primarne emisije u sistem finansiranja&retvaranjem primarne emisije u sistem finansiranjakona"ne potro%nje stvara se disproporcija ukona"ne potro%nje stvara se disproporcija ureproduktivnim tokovima,odnosno dovodi do stalnogreproduktivnim tokovima,odnosno dovodi do stalnogprekora"enja monetarnih okvira reprodukcije#prekora"enja monetarnih okvira reprodukcije#


22/80

Dolazi do preraspodele stvarne akumulacije,dohotka iDolazi do preraspodele stvarne akumulacije,dohotka i

kupovne snage u privredi,%to zamagljuje stvarnekupovne snage u privredi,%to zamagljuje stvarnerezultate rada i derogira princip raspodele premarezultate rada i derogira princip raspodele prema

rezultatima rada#rezultatima rada# 'nicira stvaranje "istih inflatornih efekata,%to'nicira stvaranje "istih inflatornih efekata,%to

oezvređuje nov"ane dohotke,smanjuje rone fondove ioezvređuje nov"ane dohotke,smanjuje rone fondove i

kupovnu snagu,pospe%uje rast cena i dovodi do novekupovnu snagu,pospe%uje rast cena i dovodi do nove

preraspodele nacionalnog dohotka#preraspodele nacionalnog dohotka#


23/80

Multiplikacija(umnožavanje) kredita i depozita je procesMultiplikacija(umnožavanje) kredita i depozita je procespreko koga ankarski sistem vr%i emisiju novca upreko koga ankarski sistem vr%i emisiju novca uprivredi.privredi.

*snovni olici kreditne multiplikacije su:*snovni olici kreditne multiplikacije su: Multiplikacija,ili stvaranje novca u okviru ankarskogMultiplikacija,ili stvaranje novca u okviru ankarskog

sistema kao celine,ili makromultiplikacija.sistema kao celine,ili makromultiplikacija. Mikromultiplikacija ili stvaranje novca kreditnomMikromultiplikacija ili stvaranje novca kreditnom

aktivno%ću jedne izolovane posmatrane anke.aktivno%ću jedne izolovane posmatrane anke.

+tvaranje novca u ankarskom sistemu može iti.+tvaranje novca u ankarskom sistemu može iti. &ozitivna multiplikacija,stvaranje novca.&ozitivna multiplikacija,stvaranje novca. Negativna multiplikacija,povlaćenje poni%tavanje novcaNegativna multiplikacija,povlaćenje poni%tavanje novca

u okviru ankarskog sistema u celini ili u okvirima jedneu okviru ankarskog sistema u celini ili u okvirima jedneizolovane anke.izolovane anke.


24/80

entralna anka emitovala je kredit poslovnoj ancientralna anka emitovala je kredit poslovnoj anci- jedinica (inicijalni impuls), kojim u stvari- jedinica (inicijalni impuls), kojim u stvari

po"inje prosec multiplikacije.po"inje prosec multiplikacije.

&oslovne anke izdvajaju /0 1 oavezne rezerve&oslovne anke izdvajaju /0 1 oavezne rezerve

(ro) u odnosu na sve svoje depozite po viđenju,(ro) u odnosu na sve svoje depozite po viđenju, +topa rezerve likvidnosti (r-) je 0 1, dakle ukupne+topa rezerve likvidnosti (r-) je 0 1, dakle ukupne

rezerve i izdvajanja iznose 2 1 (r3ro4r-),rezerve i izdvajanja iznose 2 1 (r3ro4r-),


25/80

+vi dodatni krediti i depoziti se prelivaju u+vi dodatni krediti i depoziti se prelivaju u

celosti drugoj poslovnoj anci u nizu,celosti drugoj poslovnoj anci u nizu,

Ne postoje drugi olici konverzije, depozitnogNe postoje drugi olici konverzije, depozitnognovca u druge olike novca (gotov novac,novca u druge olike novca (gotov novac,

ograni"eni depoziti, devizna sredstva i dr.).ograni"eni depoziti, devizna sredstva i dr.).


26/80

&rimarni novac&rimarni novac Dodatni depoziti Dodatni depoziti 5ezerve 5ezerve Dodatni kreditiDodatni krediti

53215321

66666666666666666666666666666666666666666666666666666666 66666666666666666666666666666666666666666666666666666666

7anka 87anka 8 - - - - 2 2

7anka 77anka 7 9 9 9 9 /- /-

7anka 7anka ; ; ; ; -,9 -,9

7anka D7anka D 2,2 2,2 2,2 2,2 -,2 -,2

7anka -=,> ...-=,> -=,> ...

'td'td ... ... ... ...


27/80

&roces multiplikacije otpo"inje odmah "im krug&roces multiplikacije otpo"inje odmah "im krugposlovnih anaka doije od centralne anke inicijalniposlovnih anaka doije od centralne anke inicijalnipriliv - jedinica. Novac se pojavio na ra"unu prvepriliv - jedinica. Novac se pojavio na ra"unu prveposlovne anke koja je izdvojila /0 1 oavezne rezerveposlovne anke koja je izdvojila /0 1 oavezne rezervei 01 zadržala za rezervu likvidnosti!dakle ukupno 2 1 ii 01 zadržala za rezervu likvidnosti!dakle ukupno 2 1 imoilisanih sredstava (5321).moilisanih sredstava (5321).

&oslovna anka je povećala svoj sloodni kreditni&oslovna anka je povećala svoj sloodni kreditnipotencijal i sposonost odoravanja kredita u visini odpotencijal i sposonost odoravanja kredita u visini od9 jedinica. *na to "ini, vr%eći plaćanje u punom iznosu9 jedinica. *na to "ini, vr%eći plaćanje u punom iznosukomitentima druge anke, odnosno dajući kreditekomitentima druge anke, odnosno dajući kreditesvojim komitentima koji automatski vr%e plaćanjesvojim komitentima koji automatski vr%e plaćanjeprivrednim sujektima koji su komitenti (osniva"i)privrednim sujektima koji su komitenti (osniva"i)

druge anke.druge anke.


28/80

Druga anka ovih 9 jedinica prima kao svoj inicijalniDruga anka ovih 9 jedinica prima kao svoj inicijalni

inplus na koji izdvaja 2 1 rezervi, a ostali deoinplus na koji izdvaja 2 1 rezervi, a ostali deo

sredstava kao kredite transferi%e komitentima trećesredstava kao kredite transferi%e komitentima treće

poslovne anke u nizu.poslovne anke u nizu.

&roces multiplikacije traje sve dok se celokupan&roces multiplikacije traje sve dok se celokupan

inicijalni priliv novca od - jedinica ne rezervi%e,iliinicijalni priliv novca od - jedinica ne rezervi%e,ili

odlije u druge olike ograni"enih depozita.odlije u druge olike ograni"enih depozita.


29/80

Da i monetarno!kreditna politika u svojoj osnovnojDa i monetarno!kreditna politika u svojoj osnovnojfunkciji regulisanja potrene koli"ine novca u privredifunkciji regulisanja potrene koli"ine novca u privrediila maksimalno efikasna,u granicama svog dometa,kakoila maksimalno efikasna,u granicama svog dometa,kakou pogledu monetarne i ekonomske stailnosti,tako i uu pogledu monetarne i ekonomske stailnosti,tako i upogledu stope rasta,potreno je da raspolaže određenimpogledu stope rasta,potreno je da raspolaže određenim

instrumentima svog delovanja..instrumentima svog delovanja..&od instrumentima monetarno!kreditne politike&od instrumentima monetarno!kreditne politikepodrazumevaju se sredstva i metode koje centralnapodrazumevaju se sredstva i metode koje centralnaanka primenjuje da i održavala masu i strukturuanka primenjuje da i održavala masu i strukturunovca i kredita na optimalnom nivou.novca i kredita na optimalnom nivou.


30/80

(vantitativni instrumenti=(vantitativni instrumenti=

'olitika obaveznih rezervi='olitika obaveznih rezervi=

'olitika eskonte stope='olitika eskonte stope=

'olitika otvorenog tržišta='olitika otvorenog tržišta=


31/80

(valitativniselektivni! instrumenti=(valitativniselektivni! instrumenti=

5egulisanje kredita


32/80

+u%tina ovog instrumenta je da svaka poslovna anka+u%tina ovog instrumenta je da svaka poslovna ankamora držati određeni deo depozita po viđenju namora držati određeni deo depozita po viđenju naposenom ra"unu oavezne rezerva kod centralneposenom ra"unu oavezne rezerva kod centralneanke,koji može dvostruko delovati u pogleduanke,koji može dvostruko delovati u pogledukori%tenja izdvojenih sredstava:kori%tenja izdvojenih sredstava:

!$ao instrument regulisanja kreditnog potencijala!$ao instrument regulisanja kreditnog potencijalaposlovnih anaka,kada se sredstva potpuno isklju"e izposlovnih anaka,kada se sredstva potpuno isklju"e izpotencijala anaka#potencijala anaka#

!$ao instrument za održavanje dnevne likvidnosti!$ao instrument za održavanje dnevne likvidnostiposlovnih anaka,kada poslovne anke mogu plasiratiposlovnih anaka,kada poslovne anke mogu plasiratideo sredstava svog potencijala koji i ina"e "uvale zadeo sredstava svog potencijala koji i ina"e "uvale za

održevanje tekuće likvidnosti#održevanje tekuće likvidnosti#


33/80

'nstrumentom oavezne reserve može se delovati na tri'nstrumentom oavezne reserve može se delovati na tri

na"ina:na"ina:

&romenom stope oavezne reserve pri konstntnoj&romenom stope oavezne reserve pri konstntnoj

osnovici#osnovici#

?adržavanjem stalne stope a pro%irujući krug sredstava?adržavanjem stalne stope a pro%irujući krug sredstavakoja ulaze u osnovicu za ora"un#koja ulaze u osnovicu za ora"un#

Menjajući i stopu i osnovicu za ora"un#Menjajući i stopu i osnovicu za ora"un#


34/80

**avezna rezerva,kao gloalni kvantitativni instrumentavezna rezerva,kao gloalni kvantitativni instrument

monetarnog regulisanja,ima sledeće regulativne uticaje:monetarnog regulisanja,ima sledeće regulativne uticaje:

-.*dražava se na strukturu izvora sredstava u kreditnom-.*dražava se na strukturu izvora sredstava u kreditnom

potencijalupotencijalu

anaka(oduzimanje depozita anaka i usmeravanje uanaka(oduzimanje depozita anaka i usmeravanje ukredite primarne emisije)#kredite primarne emisije)#

/.+tavljanje u veću ili manju zavisnost poslovne anke/.+tavljanje u veću ili manju zavisnost poslovne ankeod entralne anke #od entralne anke #

2.5azli"ito regionalno delovanje#2.5azli"ito regionalno delovanje#


35/80

.5edistriuciono delovanje(oduzimanje od anaka sa.5edistriuciono delovanje(oduzimanje od anaka sa

ja"om depozitnom osnovom i usmeravanje,preko ja"om depozitnom osnovom i usmeravanje,preko

kredita,drugim poslovnim ankama)#kredita,drugim poslovnim ankama)#

0.Doprinosi prelivanju dohotka između poslovnih i0.Doprinosi prelivanju dohotka između poslovnih ientralne anke preko kamatnih razlika,na oaveznuentralne anke preko kamatnih razlika,na oaveznu

razervu i na doijene kredite od entralne anke#razervu i na doijene kredite od entralne anke#


36/80


37/80


38/80

Delovanje eskontne stope,kao instrumenta monetarneDelovanje eskontne stope,kao instrumenta monetarne

politike,se manifestuje na sledeći na"in#&ratećipolitike,se manifestuje na sledeći na"in#&rateći

materijalno!finasijske tokove monetarna vlasta smatramaterijalno!finasijske tokove monetarna vlasta smatra

da je visina novca i kredita u privredi dostigla nivo kojida je visina novca i kredita u privredi dostigla nivo koji

ugrožava privrednu stailnost,da prete inflacioneugrožava privrednu stailnost,da prete inflacione

promene,entralna anka pristupa podizanju eskontnepromene,entralna anka pristupa podizanju eskontnestope,%to dovodi do poskupljenja kredita,zog "egastope,%to dovodi do poskupljenja kredita,zog "ega

nastaje op%te povećanje kamatne stope u zemlji,kojenastaje op%te povećanje kamatne stope u zemlji,kojeuti"e da se tražnja za novcem i kreditima smanji %touti"e da se tražnja za novcem i kreditima smanji %to

relaksira monetarnu politiku.relaksira monetarnu politiku.


39/80


40/80

+topa inflacije u zemlji,koja smanjuje zna"aj i+topa inflacije u zemlji,koja smanjuje zna"aj iefikasnost kamatne stope u privredi u op%te,a tako iefikasnost kamatne stope u privredi u op%te,a tako ieskontnu stopu#eskontnu stopu#

&ostavljeni ciljevi(targeti) monetarne politike#&ostavljeni ciljevi(targeti) monetarne politike# ?avisnost kreditne politike anaka od entralne anke#?avisnost kreditne politike anaka od entralne anke#

+topa rasta dru%tvenog proizvoda,rast investicija+topa rasta dru%tvenog proizvoda,rast investicijapovećava i zaposlenost u realnom sektoru#povećava i zaposlenost u realnom sektoru# Nivo prometa deviznog kursa#Nivo prometa deviznog kursa# 7rzina opticaja novca #7rzina opticaja novca # +tanje ilansa poslovnih anaka i likvidnost anaka i+tanje ilansa poslovnih anaka i likvidnost anaka i

privrede#privrede# Aticaj promena na svetskom trži%tu novca i kapitala iAticaj promena na svetskom trži%tu novca i kapitala i

promene kamatnih stopa#promene kamatnih stopa#


41/80

-.Anutra%nje delovanje u privredi jedne zemlje preko-.Anutra%nje delovanje u privredi jedne zemlje prekoregulisanja mase novca i kredita,a zatim preko njihovogregulisanja mase novca i kredita,a zatim preko njihovogdelovanja na privredu,u sledećim pravcima:delovanja na privredu,u sledećim pravcima:

Delovanje promena eskontne stope na promene trži%neDelovanje promena eskontne stope na promene trži%nekamatne stope i strukturu kamatnih stopa u okvirukamatne stope i strukturu kamatnih stopa u okviru

ankarskog sistema#ankarskog sistema# Delovanje promene trži%nih i ankarskih kamata naDelovanje promene trži%nih i ankarskih kamata na

pona%anje mase i strukture ankarskih kredita upona%anje mase i strukture ankarskih kredita uprivredi#privredi#

Delovanje promena mase i strukture kredita anaka naDelovanje promena mase i strukture kredita anaka namaterijalno!finansijske tokove umaterijalno!finansijske tokove uprivredi(investicije,dohodak,potro%nja,izvoz)#privredi(investicije,dohodak,potro%nja,izvoz)#


42/80

/.Međunarodno delovanje na podru"ju kredita/.Međunarodno delovanje na podru"ju kredita

novca i kapitala(poseno danas vezano zanovca i kapitala(poseno danas vezano za

kretanje hot!moneB!a)#kretanje hot!moneB!a)#


43/80

5egulisanje kredita entralne anke može se odnositi na5egulisanje kredita entralne anke može se odnositi na

reeskontne kredite(menice ili drugi olici vrednosnihreeskontne kredite(menice ili drugi olici vrednosnih

papira koji se monetizuju kod centralne anke) ilipapira koji se monetizuju kod centralne anke) ili

kredita za likvidnost poslovnih anaka od stranekredita za likvidnost poslovnih anaka od strane

centralne anke,uz postojanje određenih razlika:centralne anke,uz postojanje određenih razlika:

5eeskontni krediti su određeni,namenski,za sasvim5eeskontni krediti su određeni,namenski,za sasvim

određene rono nov"ane transakcije#određene rono nov"ane transakcije#

5eeskontni krediti deluju strukturno,odnosno5eeskontni krediti deluju strukturno,odnosno

selektivno#selektivno#


44/80

*vaj olik kredita se lak%e kontroli%e u pogledu*vaj olik kredita se lak%e kontroli%e u pogleduupotreeupotree

$od kredita za likvidnost se radi o op%tem podržavanju$od kredita za likvidnost se radi o op%tem podržavanjukreditnog potencijala i likvidnosti ankarskogkreditnog potencijala i likvidnosti ankarskogaparata(pojedinih anaka)#aparata(pojedinih anaka)#

Naplata kredita od strane entralne anke primoravaNaplata kredita od strane entralne anke primoravaposlovnu anku na povlaćenje kredita iz privrede!%toposlovnu anku na povlaćenje kredita iz privrede!%tozna"i povla"enje novca iz opticaja i restrektivnuzna"i povla"enje novca iz opticaja i restrektivnuorijentaciju kreditne politike,jer se ekspanzivna iliorijentaciju kreditne politike,jer se ekspanzivna ilirestriktivna monetarna politika entralne ankerestriktivna monetarna politika entralne ankeautomatski se prenosi na poslovne anke,a preko njih iautomatski se prenosi na poslovne anke,a preko njih i

na privredu#na privredu#


45/80

entralna anka kod ovog sistema regulisanja pristupaentralna anka kod ovog sistema regulisanja pristupadetaljnom propisivanju uslova,namena, i vrstadetaljnom propisivanju uslova,namena, i vrstakratkoro"nog kreditiranja(poseno iz primarne emisijekratkoro"nog kreditiranja(poseno iz primarne emisijenovca),sa ciljem da se indirektno reguli%e kreditninovca),sa ciljem da se indirektno reguli%e kreditnipotencijal poslovnih anaka,preko mogućnosti većeg ilipotencijal poslovnih anaka,preko mogućnosti većeg ili

manjeg procenta reeskonta kod entralne anke zamanjeg procenta reeskonta kod entralne anke zaplasmane u određene pravce ili namene,koristeći triplasmane u određene pravce ili namene,koristeći trielementa za sprovođenje selektivne kreditne politike:elementa za sprovođenje selektivne kreditne politike:

&oslovne anke imaju pravo na reeskont ukoliko su&oslovne anke imaju pravo na reeskont ukoliko susvoja sredstva usmerile u pravcu koji podržavasvoja sredstva usmerile u pravcu koji podržavaentralna anke,a u suprotnom nemaju pravoentralna anke,a u suprotnom nemaju pravo

reeskonta#reeskonta#


46/80

+ozirom da su poslovne anke zainteresovane za+ozirom da su poslovne anke zainteresovane zareeskont to će plasmane usmeraviti u pravcu kojireeskont to će plasmane usmeraviti u pravcu kojipreferira entralan anka,da i na taj na"in do%li dopreferira entralan anka,da i na taj na"in do%li dorelativno jeftinih sredstava#relativno jeftinih sredstava#

$ao stimulativni faktor,za poslovne anke,se pojavljuje i$ao stimulativni faktor,za poslovne anke,se pojavljuje idosta povoljni rokovi na koje se odoravaju ova sredstvadosta povoljni rokovi na koje se odoravaju ova sredstva

od strane entralne anke,od strane entralne anke,

+elektivnim kreditima monetarno!kreditna politika+elektivnim kreditima monetarno!kreditna politikaentralne anke može da kontroli%e namenskoentralne anke može da kontroli%e namenskokori%ćenje i usmeravanje novokreiranog novca u onekori%ćenje i usmeravanje novokreiranog novca u onepravce i poslove kojima je dat prioritet u ostvarivanjupravce i poslove kojima je dat prioritet u ostvarivanju

određenih ciljeva tekuće ekonomske politike.određenih ciljeva tekuće ekonomske politike.


47/80

*grani"avanje daljeg rasta kredita poslovnih anaka i*grani"avanje daljeg rasta kredita poslovnih anaka injihovo kontrolisano kretanje je naj"e%će izuzetna meranjihovo kontrolisano kretanje je naj"e%će izuzetna merakojoj priegava entralna anka,samo u slu"ajevimakojoj priegava entralna anka,samo u slu"ajevimakada entralan anaka oceni:kada entralan anaka oceni:

-.Da je masa kredita poslovnih anaka u privredi iznad-.Da je masa kredita poslovnih anaka u privredi iznad

planirane(projektovane) za predviđen period#planirane(projektovane) za predviđen period#/.Da poslovne anke prate inflatorne tendencije,visoka/.Da poslovne anke prate inflatorne tendencije,visokalikvidnost privrede,pritisak na uvoz i dr.#likvidnost privrede,pritisak na uvoz i dr.#

2.Da nije moguće drugim merama kvalitativnog i2.Da nije moguće drugim merama kvalitativnog ikvantitativnog monetarnog regulisanja ostvariti rze ikvantitativnog monetarnog regulisanja ostvariti rze iželjene efkte#željene efkte#


48/80

*grani"avanje(limitiranje) kredita poslovnim ankama*grani"avanje(limitiranje) kredita poslovnim ankama

se može sprovesti na dva na"ina:se može sprovesti na dva na"ina:

?adržavanjem kredita na dostignutom nivou na?adržavanjem kredita na dostignutom nivou na

određeni,izarani dan#određeni,izarani dan#

Manjim procentom povećanja u toku svakog meseca i doManjim procentom povećanja u toku svakog meseca i dokraja tekuće godine#kraja tekuće godine#


49/80

+vaka poslovna anka,da i ila likvidna( sposona za+vaka poslovna anka,da i ila likvidna( sposona za

plaćanja ili odoravanje kredita),mora imati naplaćanja ili odoravanje kredita),mora imati na

raspolaganju uvek dovoljno sredstava na svomraspolaganju uvek dovoljno sredstava na svom

ra"unu,%to predstavlja primarnu likvidnost poslovnera"unu,%to predstavlja primarnu likvidnost poslovne

anke,koja se određuje stopom primarneanke,koja se određuje stopom primarne

likvidnosti.+topa primarne likvidnosti je iznos sredstavalikvidnosti.+topa primarne likvidnosti je iznos sredstavakoje poslovna anka mora držati na svom ra"unu ukoje poslovna anka mora držati na svom ra"unu u

odnosu prema svojim depozitima po viđenju,odnosnoodnosu prema svojim depozitima po viđenju,odnosnotekućim oavezama.tekućim oavezama.


50/80

+topa primarne likvidnosti ima identi"no delovanje kao i+topa primarne likvidnosti ima identi"no delovanje kao istopa oavezne rezerve,jer kada se poveća ova stopastopa oavezne rezerve,jer kada se poveća ova stopadolazi do smanjivanja raspoloživog potencijala zadolazi do smanjivanja raspoloživog potencijala zaplasman poslovne anke,a u suprotnom slu"aju seplasman poslovne anke,a u suprotnom slu"aju sepovećava kreditni potencijal anaka,i deluje u dvapovećava kreditni potencijal anaka,i deluje u dva

pravca:pravca:

*sigurava dnevnu likvidnost poslovnih anaka,da i ile*sigurava dnevnu likvidnost poslovnih anaka,da i ileu stanju da normalno vr%e kreditne funkcije#u stanju da normalno vr%e kreditne funkcije#

Deluje kao ograni"avajući faktor u procesu kreditno!Deluje kao ograni"avajući faktor u procesu kreditno!monetarne multiplikacije,identi"no kao i stopamonetarne multiplikacije,identi"no kao i stopaoavezne rezerve#oavezne rezerve#


51/80

$ontrola entralne anke nad likvidno%ću poslovnih$ontrola entralne anke nad likvidno%ću poslovnih

anaka se može vr%iti:anaka se može vr%iti:

-.&ropisivanjem olika minimalne likvidno%ću poslovnih-.&ropisivanjem olika minimalne likvidno%ću poslovnih

anaka i drugih finansijskih institucija#anaka i drugih finansijskih institucija#

/.*dređivanjem ro"ne strukture kredita anaka#/.*dređivanjem ro"ne strukture kredita anaka#2.*dređivanjem na"ina kori%ćenja oavezne rezerve za2.*dređivanjem na"ina kori%ćenja oavezne rezerve za

popunu likvidnosti anaka#popunu likvidnosti anaka#


52/80

.*dređivanjem na"ina kori%ćenja rezervnog fonda.*dređivanjem na"ina kori%ćenja rezervnog fonda

anaka u održavanju potrene likvidnosti#anaka u održavanju potrene likvidnosti#

0.*dređivanjem op%tih uslova kreditne sposonosti0.*dređivanjem op%tih uslova kreditne sposonosti

poslovne anke#poslovne anke#

=.*doravanjem ili neodoravanjem kredita za=.*doravanjem ili neodoravanjem kredita zalikvidnost poslovnoj anci#likvidnost poslovnoj anci#

9.&reduzimanje zakonom određenih mera prema9.&reduzimanje zakonom određenih mera premanelikvidnoj poslovnoj anci#nelikvidnoj poslovnoj anci#


53/80

&olitika otvorenog trži%ta(C*pen market policB) je&olitika otvorenog trži%ta(C*pen market policB) je jedan od složenijih i efikasnijih instrumenata monetarne jedan od složenijih i efikasnijih instrumenata monetarnepolitike,koji pretpostavlja vrlo razvijeno trži%tepolitike,koji pretpostavlja vrlo razvijeno trži%teoveznica na kojem entralna anka može uspe%nooveznica na kojem entralna anka može uspe%noprovoditi politiku kupovine i prodaje ovih oveznica,aprovoditi politiku kupovine i prodaje ovih oveznica,apreko toga i odgovarajuću monetano!kreditnu politiku.preko toga i odgovarajuću monetano!kreditnu politiku.

&olitika otvorenog trži%ta provodi se preko kupovine ili&olitika otvorenog trži%ta provodi se preko kupovine iliprodaje vrednosnih papira(oveznica) na finansijskomprodaje vrednosnih papira(oveznica) na finansijskomtrži%tu od strane entralne anke,a u sklopu njenetrži%tu od strane entralne anke,a u sklopu njenekratkoro"ne kreditne politike.,gde se uglavnom radi okratkoro"ne kreditne politike.,gde se uglavnom radi okupovini i prodaji državnih vrednosnih papira u svrhekupovini i prodaji državnih vrednosnih papira u svrheoperisanja monetarnom masom i kupovnom snagom uoperisanja monetarnom masom i kupovnom snagom uprivrediprivredi ..


54/80

&olitika otvorenog trži%ta ima dve osnovne funkcije:&olitika otvorenog trži%ta ima dve osnovne funkcije:

-.*državanje kursa državnih vrednosnih papira na-.*državanje kursa državnih vrednosnih papira naželjenom nivou,jer je to pretpostavka za uduće emisiježeljenom nivou,jer je to pretpostavka za uduće emisijedržavnih zajmova.državnih zajmova.

/.entralna anka određenim intervencijama,odnosno/.entralna anka određenim intervencijama,odnosnokupovinom ili prodajom ovih oligacija na kreditnomkupovinom ili prodajom ovih oligacija na kreditnomtrži%tu,reguli%e kreditni potencijal anaka,a preko njegatrži%tu,reguli%e kreditni potencijal anaka,a preko njegai masu novca i kredita u privredi#%to dovodi doi masu novca i kredita u privredi#%to dovodi dopovećanja investicija,li"ne potro%nje,stailizacija cena ipovećanja investicija,li"ne potro%nje,stailizacija cena iplatno!ilansnih odnosa#platno!ilansnih odnosa#


55/80

'nflacija kao pojam poti"e od latinske re"i Cinflatio,%to'nflacija kao pojam poti"e od latinske re"i Cinflatio,%tozna"i naduvavanje ili nadimanje,dok se u ekonomskojzna"i naduvavanje ili nadimanje,dok se u ekonomskojliteraturi u smislu naduvavanja nov"anog op%ticajaliteraturi u smislu naduvavanja nov"anog op%ticajapo"ela upotreljavati tek od ->=.godine(od ameri"kogpo"ela upotreljavati tek od ->=.godine(od ameri"koggrađanskog rata i velike emisije nov"anicagreen!građanskog rata i velike emisije nov"anicagreen!ecksa svisokim rastom cena.ecksa svisokim rastom cena.

Monetaristi inflaciju defini%u kao stanje u kojem usledMonetaristi inflaciju defini%u kao stanje u kojem usledpovećanja nov"anog opticaja,nastupa definitivnopovećanja nov"anog opticaja,nastupa definitivnosmanjenje vrednosti novca,izraženo kroz op%tesmanjenje vrednosti novca,izraženo kroz op%tepovećanje cena.povećanje cena.


56/80

&ostoje dva osnovna koncepta inflacije:&ostoje dva osnovna koncepta inflacije:

'nflacija tražnje!koja se javlja kada nov"ana tražnja ne'nflacija tražnje!koja se javlja kada nov"ana tražnja ne

može iti pokrivena ponudom roe i usluga,ilo namože iti pokrivena ponudom roe i usluga,ilo na

nivou ukupne ponude ilo na nivou određenih grana#nivou ukupne ponude ilo na nivou određenih grana#

'nflacija tro%kova!javlja se kada je porast cena nastao'nflacija tro%kova!javlja se kada je porast cena nastaoporastom tro%kova proizvodnje,i to većih od porastaporastom tro%kova proizvodnje,i to većih od porasta

produktivnosti rada,a da pri tome ne postoji vi%akproduktivnosti rada,a da pri tome ne postoji vi%ak

tražnje#tražnje#


57/80

'nflacija se može razlikovati prema sledećim'nflacija se može razlikovati prema sledećim

karakteristikama:karakteristikama:

-.&rema ja"ini ili intezitetu!po ovom kriterijumu-.&rema ja"ini ili intezitetu!po ovom kriterijumu

inflacija se deli na:inflacija se deli na:

laku ili puzajuću inflaciju gde je rast cena od / do 01laku ili puzajuću inflaciju gde je rast cena od / do 01na godi%njem nivou#na godi%njem nivou#

srednju inflaciju gde je rast cena od 0 ! -01 godi%nje#srednju inflaciju gde je rast cena od 0 ! -01 godi%nje#

hiperinflaciju gde cene dostižu astronomski rast#hiperinflaciju gde cene dostižu astronomski rast#


58/80

/.&rema dužini trajanja inflacionog procesa!po ovom/.&rema dužini trajanja inflacionog procesa!po ovom

kriterijumu inflacija se deli na:kriterijumu inflacija se deli na:

+ekundarnu,koja dugo traje i ima laži olik sa+ekundarnu,koja dugo traje i ima laži olik saumerenim rastom cenaumerenim rastom cena

Eednokratnu,koja ima kraći vek trajanja sa ne%to većimEednokratnu,koja ima kraći vek trajanja sa ne%to većimporastom cenaporastom cena

Froni"na inflacija, je o%tra dugoro"nija sa većomFroni"na inflacija, je o%tra dugoro"nija sa većom

stopom rasta cena i tendencijom progresivnog razvijanjastopom rasta cena i tendencijom progresivnog razvijanja

iz godine u godinu,uz mogućnost pojave inflacioneiz godine u godinu,uz mogućnost pojave inflacione

spirale na relaciji cene!tro%kovi ili cene!plate#spirale na relaciji cene!tro%kovi ili cene!plate#


59/80

2.&rema poreklu inflacija se može podeliti na:2.&rema poreklu inflacija se može podeliti na:

Avezenu inflaciju,koja nastaje usled suficita ili deficitaAvezenu inflaciju,koja nastaje usled suficita ili deficita

platnog ilansa,porasta cena na svetskom trži%tu prekoplatnog ilansa,porasta cena na svetskom trži%tu preko

koga se Cuvozi inflacija kroz uvoz roe i kapitala#koga se Cuvozi inflacija kroz uvoz roe i kapitala#

Domaću inflaciju,koja nastaje usled delovanja rojnihDomaću inflaciju,koja nastaje usled delovanja rojnihinternih faktora u dinamici i strukturi razvoja jedneinternih faktora u dinamici i strukturi razvoja jedne

privrede#privrede#


60/80

.&rema mogućnosti odraza na cene, inflacija se deli na:.&rema mogućnosti odraza na cene, inflacija se deli na:

8ktivnu,koja se neposredno odražava na porast cena#8ktivnu,koja se neposredno odražava na porast cena#

Neaktivnu(prigu%enu),koja ne deluje,ar u po"etku,naNeaktivnu(prigu%enu),koja ne deluje,ar u po"etku,narast cena,već se javlja samo kada se iskoriste svirast cena,već se javlja samo kada se iskoriste svi

proizvodni faktori i ostvari puna zaposlenost(tak tadaproizvodni faktori i ostvari puna zaposlenost(tak tadaprelazi u aktivnu inflaciju)#prelazi u aktivnu inflaciju)#


61/80

0.&rema na"inu nastanka inflacija se može podeliti na:0.&rema na"inu nastanka inflacija se može podeliti na:

Namernu,kada se svesno preduzima preraspodelaNamernu,kada se svesno preduzima preraspodela

dohotka deficitarnim udžetskim sistemom finansiranjadohotka deficitarnim udžetskim sistemom finansiranja

razvoja#razvoja#

Nenamerna(spontana),koja nastaje spontano kaoNenamerna(spontana),koja nastaje spontano kaoposledica disproporcije u privredi,ekonomskih te%koća iposledica disproporcije u privredi,ekonomskih te%koća i

sli"no#sli"no#


62/80

-)-)'nflacija efektivne nov"ane tražnje(monetarna'nflacija efektivne nov"ane tražnje(monetarnainflacija),gde je primarni uzrok povećana ponudainflacija),gde je primarni uzrok povećana ponudanovca na trži%tu iznad potrea proizvodnje inovca na trži%tu iznad potrea proizvodnje iprometa,gde se urajaju sledeći faktori:prometa,gde se urajaju sledeći faktori:


63/80

/)/)'nflacija usled smanjenih ronih fondova,zog pada'nflacija usled smanjenih ronih fondova,zog pada

ponude ronih fondova na trži%tu,ilo ukupnom,iloponude ronih fondova na trži%tu,ilo ukupnom,ilo

parcijalnom,javlja se inflatorni jaz, usled sledećihparcijalnom,javlja se inflatorni jaz, usled sledećih

poremećaja:poremećaja:

8psolutnog pada proizvodnje#8psolutnog pada proizvodnje#

5elativno smanjenje proizvodnje do koje dolazi kroz5elativno smanjenje proizvodnje do koje dolazi kroz

promenu strukture proizvodnje#promenu strukture proizvodnje#

&ad ponude ronih fondova na domaćem trži%tu kroz&ad ponude ronih fondova na domaćem trži%tu kroz

preterani izvoz u odnosu na ostvareni uvoz#preterani izvoz u odnosu na ostvareni uvoz#


64/80

2)2)'nflacija usled autonomnog porasta cena,nastaje'nflacija usled autonomnog porasta cena,nastajezog porasta cena koje određuje država kao izog porasta cena koje određuje država kao iautonomno određivanje cena od strane monopola,%toautonomno određivanje cena od strane monopola,%toprouzroprouzrokuje:kuje:

&ovećanje cena uvoznih roa usled uvoznih carina#&ovećanje cena uvoznih roa usled uvoznih carina# &ovećanje poreza na promet i drugih indirektnih&ovećanje poreza na promet i drugih indirektnih

poreza#poreza# &ovećanje stanarina#&ovećanje stanarina# &ovećanje cena usluga javnih slzži#&ovećanje cena usluga javnih slzži# 8utonomno određivanje novih cena od strane8utonomno određivanje novih cena od strane

monopola#monopola#

&ovećanje cena energije,goriva i drugih inputa#&ovećanje cena energije,goriva i drugih inputa#


65/80

))'nflacija usled neravnomerne raspodele nacionalnog'nflacija usled neravnomerne raspodele nacionalnog

dohotka u privredi,nastaje kada izvestan olikdohotka u privredi,nastaje kada izvestan olik

potro%nje nacionalnog dohotka poveća svoje u"e%će upotro%nje nacionalnog dohotka poveća svoje u"e%će u

ukupnoj raspodeli nacionalnog dohotka(u nov"anomukupnoj raspodeli nacionalnog dohotka(u nov"anom

oliku a ne realno),na teret ostalih olikaoliku a ne realno),na teret ostalih olika

potro%nje(li"na,op%ta i zajedni"ka,neto investicije ipotro%nje(li"na,op%ta i zajedni"ka,neto investicije iizvoz),%to izaziva primarni impuls inflacija#izvoz),%to izaziva primarni impuls inflacija#


66/80

0)0)&latni ilans kao uzrok inflacije,ukoliko se deficit&latni ilans kao uzrok inflacije,ukoliko se deficitplatnog ilansa pokriva zaduženjem u inostranstvu,platnog ilansa pokriva zaduženjem u inostranstvu,koje će u narednim godinama nametnuti oavezukoje će u narednim godinama nametnuti oavezuplaćanja kamata i otplata duga,neophodno jeplaćanja kamata i otplata duga,neophodno jepovećati izvoz domaće roe ez mogućnostipovećati izvoz domaće roe ez mogućnostiprotivvrednosnog uvoza,dove%će do smanjenja ronihprotivvrednosnog uvoza,dove%će do smanjenja ronih

fondova u domaćoj privredi i ukoliko to sve nijefondova u domaćoj privredi i ukoliko to sve nijepraćeno deflatornom kreditnon politikom dolazi dopraćeno deflatornom kreditnon politikom dolazi doinflatornog jaza i rasta cena.@akođe iinflatornog jaza i rasta cena.@akođe iaktivan(pozitivan) platni ilans može,u određenimaktivan(pozitivan) platni ilans može,u određenimuslovima,iti uzrok inflacije,kada zog velikog prilivauslovima,iti uzrok inflacije,kada zog velikog prilivadeviza dolazi do stvaranja velikih monetarnih rezervideviza dolazi do stvaranja velikih monetarnih rezervikoje povećavaju domaću monetarnu masu,koja možekoje povećavaju domaću monetarnu masu,koja može

stvoriti mogućnost pojave inflatornog impulsa#stvoriti mogućnost pojave inflatornog impulsa#


67/80

=)=)'nflacija tro%kova reprodukcije,koncept koji polazi'nflacija tro%kova reprodukcije,koncept koji polaziod pretpostavke da zog autonomnog porastaod pretpostavke da zog autonomnog porastapojedinih olika tro%kova reprodukcije nastajepojedinih olika tro%kova reprodukcije nastajenjihovo delovanje na rast cena,manifestujući se kroznjihovo delovanje na rast cena,manifestujući se krozsledeće olike:sledeće olike:

!&ovećanje nadnica i li"nih primanja iznad rasta!&ovećanje nadnica i li"nih primanja iznad rastaproduktivnosti #produktivnosti #

!*dsustvo perfektne konkurencije i pojava monopola!*dsustvo perfektne konkurencije i pojava monopolai oligopola#i oligopola#

!Nerealan porast profita,odnosno stope!Nerealan porast profita,odnosno stopeakumulacije,zasnovanih na rastu cena sopstvenihakumulacije,zasnovanih na rastu cena sopstvenih

proizvoda#proizvoda#


68/80

9)9)+trukturna inflacija,koja se azira na "injenici da+trukturna inflacija,koja se azira na "injenici dase sektori u okviru makro sistema dele na:sektore sase sektori u okviru makro sistema dele na:sektore savi%kom agregatne nov"ane tražnje,sa manjkomvi%kom agregatne nov"ane tražnje,sa manjkomagregatne nov"ane tražnje i sektore saagregatne nov"ane tražnje i sektore sauravnoteženim odnosima ponude i tražnje,pe jeuravnoteženim odnosima ponude i tražnje,pe jeneophodno razlikovati agregatne odnose za privreduneophodno razlikovati agregatne odnose za privredu

kao celinu i po pojedinim sektorima,jer do inflacijekao celinu i po pojedinim sektorima,jer do inflacijemože doći i u slu"aju kada ne postoji gloalanmože doći i u slu"aju kada ne postoji gloalanraskorak tražnje i ponude u privredi,ali postoji naraskorak tražnje i ponude u privredi,ali postoji naparcijalnim trži%tima,pa se rast cena na pojedinimparcijalnim trži%tima,pa se rast cena na pojedinimparcijalnim trži%tima neutrali%e snižavanjem cena naparcijalnim trži%tima neutrali%e snižavanjem cena nadrugim,a ako to nije moguće javlja se strukturnidrugim,a ako to nije moguće javlja se strukturnidealans ponude i tražnje %to prouzokuje inflatornadealans ponude i tražnje %to prouzokuje inflatorna

kretanja#kretanja#


69/80

'nflacija dovodi do opadanja kupovne snage'nflacija dovodi do opadanja kupovne snagenovca u zemlji(unutra%nja vrednost novca)#novca u zemlji(unutra%nja vrednost novca)#

Dolazi do pada deviznog kursa i intervalutneDolazi do pada deviznog kursa i intervalutne

vrednosti novca#vrednosti novca# +manjuje se izvozna a povećava uvozna+manjuje se izvozna a povećava uvozna

aktivnost privrede,%ro prouzrokuje porast cenaaktivnost privrede,%ro prouzrokuje porast cenau odnosu na svetsko trži%te#u odnosu na svetsko trži%te#

Naduvana nov"ana tražnja prozrokuje porastNaduvana nov"ana tražnja prozrokuje porast

cena,ali vrlo razli"ito na razne vrstecena,ali vrlo razli"ito na razne vrste

proizvoda,grana i olasti,u zavisnostiodproizvoda,grana i olasti,u zavisnostiod

karaktera primarnog faktora inflacije#karaktera primarnog faktora inflacije#


70/80

&ojava inflatornih o"ekivanja %to otežava&ojava inflatornih o"ekivanja %to otežavaplaniranje i poslovanje privrednih sujekata#planiranje i poslovanje privrednih sujekata#

+tvara se poslovna nesigurnost ez dugoro"nog+tvara se poslovna nesigurnost ez dugoro"nog

planiranja proizvodne aktivnosti#planiranja proizvodne aktivnosti# &orast cena pogoduje pojavi neekonomi"nog&orast cena pogoduje pojavi neekonomi"nog

poslovanja,ez jasne vizije razvoja zasnovanogposlovanja,ez jasne vizije razvoja zasnovanogna povećanju proizvodnje i produktivnostina povećanju proizvodnje i produktivnosti

rada#rada# Dolazi do poremećaja sistema raspodele premaDolazi do poremećaja sistema raspodele prema

radu i rezultatima rada,jer se raspodela vr%i naradu i rezultatima rada,jer se raspodela vr%i na

teret potro%aća i poslovnih partnera#teret potro%aća i poslovnih partnera#


71/80

&orast rzine opticaja novca usled izraženog&orast rzine opticaja novca usled izraženognepoverenja prema domaćem novcu#nepoverenja prema domaćem novcu#

&ovećava se tražnja za kreditima usled&ovećava se tražnja za kreditima usled

njihovog realnog oezvređivanja#njihovog realnog oezvređivanja# 'nflacija uz oaranje poverenja u nacionalnu'nflacija uz oaranje poverenja u nacionalnu

valutu,vezano za pad kupovne snagevalutu,vezano za pad kupovne snagenovca,dovodi do pokretanja psiholo%kognovca,dovodi do pokretanja psiholo%kog

faktora koji generira dalji rast inflacije#faktora koji generira dalji rast inflacije#


72/80

&odsticaj stopi rasta i proizvodnje,usled&odsticaj stopi rasta i proizvodnje,usledpovećanja povećane koli"ine novca,odnosnopovećanja povećane koli"ine novca,odnosno

porast nov"ane mase iznad optimalne#porast nov"ane mase iznad optimalne# +timulacija investicija,preko povećanja+timulacija investicija,preko povećanja

kreditnog potencijala poslovnih anaka#kreditnog potencijala poslovnih anaka#

+timulacija potro%nje,koja će podspe%iti+timulacija potro%nje,koja će podspe%itipovećanje proizvodnog procesa#povećanje proizvodnog procesa#


73/80

Gormiranje javnih prihoda na azi nacionalnogGormiranje javnih prihoda na azi nacionalnogdohotka,pri "emu se zahtevi rže povećavaju udohotka,pri "emu se zahtevi rže povećavaju u

odnosu na rasta nacionalnog dohotka,"ime državaodnosu na rasta nacionalnog dohotka,"ime država

povećava realno u"e%će u raspodeli ostvarenogpovećava realno u"e%će u raspodeli ostvarenog

nacionalnog dohotka#nacionalnog dohotka#

Deficitnim finansiranjem(emisijom novca) radiDeficitnim finansiranjem(emisijom novca) radipokrića udžetskog deficita,država vr%i indirektnupokrića udžetskog deficita,država vr%i indirektnu

preraspodelu nacionalnog dohotka#preraspodelu nacionalnog dohotka#


74/80

Devizama nazivamo sva potraživanja (depoziti, menice,Devizama nazivamo sva potraživanja (depoziti, menice,"ekovi, oveznice koje glase na stranu valutu ) izražena"ekovi, oveznice koje glase na stranu valutu ) izraženau inostranim nov"anim sredstvima plaćanja H valutam iu inostranim nov"anim sredstvima plaćanja H valutam iefektivni strani novac (nov"anice i kovani novac) osimefektivni strani novac (nov"anice i kovani novac) osimzlatnika i srernjaka iz razloga %to je taj novac mogućezlatnika i srernjaka iz razloga %to je taj novac mogućekonvertovati u devize na ra"unima kod inostranihkonvertovati u devize na ra"unima kod inostranih

anaka.


75/80

&rema naj%iroj definiciji, devizno trži%te je svako&rema naj%iroj definiciji, devizno trži%te je svakosusretanje ponude i tražnje deviza. &rema drugojsusretanje ponude i tražnje deviza. &rema drugojdefiniciji, devizno trži%te, u %irem smislu, ouhvatadefiniciji, devizno trži%te, u %irem smislu, ouhvatakupoprodaju deviza, održavanje deviznih pozicija,kupoprodaju deviza, održavanje deviznih pozicija,deviznu aritražu i devizne %pekulacije, dok u užemdeviznu aritražu i devizne %pekulacije, dok u užemsmislu, ouhvata samo kupoprodaju deviza za domaćusmislu, ouhvata samo kupoprodaju deviza za domaćuvalutu ili druge vrste deviza. Devizno trži%te jevalutu ili druge vrste deviza. Devizno trži%te jeneperfektno trži%te jer se na njemu pojavljujuneperfektno trži%te jer se na njemu pojavljujuspecifi"ne roe ! devize. ene pojedinih deviza nespecifi"ne roe ! devize. ene pojedinih deviza nezavise samo od ponude ili tražnje nego i od mera kojezavise samo od ponude ili tražnje nego i od mera kojepreduzimaju monetarne vlasti zemlje na "iju valutupreduzimaju monetarne vlasti zemlje na "iju valutuglase devize.glase devize.


76/80

Devizni kurs je cena domaćeg novca, izraženaDevizni kurs je cena domaćeg novca, izraženau stranom novcu, ili cena stranog novca!u stranom novcu, ili cena stranog novca!

izražena u domaćem novcu.Ialutni kursizražena u domaćem novcu.Ialutni kurs

pokazuje koliko se roj nov"anih jedinicapokazuje koliko se roj nov"anih jedinica

jedne zemlje zemenjuje za određeni roj jedne zemlje zemenjuje za određeni rojnov"anih jednica druge zemlje.nov"anih jednica druge zemlje.


77/80

+tailni ili fiksni,+tailni ili fiksni, Diferencirani devizni kurs,Diferencirani devizni kurs,

+loodni, fluktuirajući ili fleksiilni i+loodni, fluktuirajući ili fleksiilni i

Apravljivo!fluktuirajući (flotirajući) kurs.Apravljivo!fluktuirajući (flotirajući) kurs.


78/80

&od fiksnim deviznim kursom danas se&od fiksnim deviznim kursom danas sepodrazumeva kurs koji odrede monetarne vlastipodrazumeva kurs koji odrede monetarne vlastizemlje, a koji trea da održava realnu vrednostzemlje, a koji trea da održava realnu vrednostdomaće valute na svetskom trži%tu (smatra se da nedomaće valute na svetskom trži%tu (smatra se da netrea se menja u perodu od 2 do 0 godina).trea se menja u perodu od 2 do 0 godina).

8ko se devizni kurs održava iznad realnog kursa ili8ko se devizni kurs održava iznad realnog kursa ilikursa ravnoteže, radi se o potencijalnom ilikursa ravnoteže, radi se o potencijalnom ilidepresiranom deviznom kursu domaćeg novca. 8kodepresiranom deviznom kursu domaćeg novca. 8ko

je devizni kurs domaće valute ispod realnog kursa je devizni kurs domaće valute ispod realnog kursaili kursa ravnoteže, radi se o precenjivanju iliili kursa ravnoteže, radi se o precenjivanju iliaprecijaciji kursa domaće valute. $urs ravnotežeaprecijaciji kursa domaće valute. $urs ravnotežeoi"no je definisan kao kurs koji u određenomoi"no je definisan kao kurs koji u određenomperiodu uspeva da održava ilans plaćanja uperiodu uspeva da održava ilans plaćanja uravnoteži, sa jedne, i inflacije, sa druge strane,ravnoteži, sa jedne, i inflacije, sa druge strane,dakle, uz koordinaciju unutra%nje i spoljnedakle, uz koordinaciju unutra%nje i spoljneprivredne ravnoteže.privredne ravnoteže.


79/80

+istem fluktuirajućih deviznih kurseva predstavlja+istem fluktuirajućih deviznih kurseva predstavljatakve kurseve koji se formiraju sloodno prematakve kurseve koji se formiraju sloodno prema

dnevnoj ponudi i tražnji deviza na deviznom trži%tu ilidnevnoj ponudi i tražnji deviza na deviznom trži%tu ili

kod anaka.kod anaka.

Gormira se na osnovu ponude i potražnje za devizamaGormira se na osnovu ponude i potražnje za devizama

na deviznom trži%tu.na deviznom trži%tu. Dovodi do ržeg priližavanja stvarnog i ravnotežnogDovodi do ržeg priližavanja stvarnog i ravnotežnog

kursa,%to dovodi do formiranja realne vrednostikursa,%to dovodi do formiranja realne vrednosti

valuta,pa samim tim i do uspostavljanja nove kursnevaluta,pa samim tim i do uspostavljanja nove kursne

ravnoteže.ravnoteže.

$od fluktuirajućih kurseva ,oi"no nije neophodna$od fluktuirajućih kurseva ,oi"no nije neophodnaintervencija centralne monetarne vlasti,u pravcu za%titeintervencija centralne monetarne vlasti,u pravcu za%tite

kursa domaće valute.kursa domaće valute.


80/80

&olitika depresijacije ili potcenjivanja domaće valute&olitika depresijacije ili potcenjivanja domaće valuteoi"no se sprovodi radi poolj%anja odnosa u platnomoi"no se sprovodi radi poolj%anja odnosa u platnomilansu. Depresijacija valute, odnosno kada je devizniilansu. Depresijacija valute, odnosno kada je deviznikurs iznad kursa ravnoteže, "ini domaću rou zakurs iznad kursa ravnoteže, "ini domaću rou zainostranog kupca jeftinijom, pa dolazi do stimulacijeinostranog kupca jeftinijom, pa dolazi do stimulacijeizvoza, uz istovremeno ograni"avanje uvoza roeizvoza, uz istovremeno ograni"avanje uvoza roe

(inostrana roa u zemlji s depresiranom valutom(inostrana roa u zemlji s depresiranom valutompostaje skuplja ).postaje skuplja ).

$od politike apresijacije, javlja se potpuno ornut$od politike apresijacije, javlja se potpuno ornutefekat: stimulacija uvoza i destimulacija izvoza i prekoefekat: stimulacija uvoza i destimulacija izvoza i prekotoga popravljanje stanje platnog ilansa (karakteristi"antoga popravljanje stanje platnog ilansa (karakteristi"an

je visok suficit). je visok suficit).

Documents

IV - Javne Finansije