Javne finansije: BudetNapisano pod: Ekonomija i finansije,Radovi Aleksandar @ 14:06 Pojam i sutina budeta Svaka drava ima svoje izdatke, kao i prihode koji trebaju pokriti te izdatke. U tom smislu govorimo o budetu jedne drave. Budet (eng., fr. budget, tal. bolgia, l. bulga kona kesa, novanik) je po nekoj optoj definiciji jednogodinji zakon kojim se predviaju, prethodno odobravaju i prethodno rasporeuju svi dravni (kao i gradski, neke ustanove i dr.) prihodi i rashodi u jednoj budetskoj godini; predraun prihoda i rashoda uopte. Moderno dravno ureenje zahteva jasno definisan poloaj budeta u pravnom poretku jedne zemlje. U mnogim ustavima je uneto definisanje budeta. Budet predstavlja instrument kojim se iskazuju prihodi i rasporeuju sredstva rashodi za finansiranje, ustavom utvrenih funkcija i zakonom utvrenih obaveza. U naem sistemu budet je pravni akt, izmeu ostalog i zato to se njegovo donoenje odvija po proceduri predvienoj i za druge zakone. Ono to je za budet svojstveno jeste da postoje rokovi za pripremu i njegovo usvajanje. Za ove procedure odgovorno je ministarstvo nadleno za poslove finansija. esto se prilikom usvajanja budeta usvajaju i zakoni koji su u tesnoj vezi sa budetom. To su najee zakoni koji definiu izvore prihoda budeta. Na budet se laiki moe gledati kao statistiku kategoriju. Budetski dokument i jeste neka vrsta matematikog dokumenta koja prikazuje plan prihoda s jedne strane i strukturu trokova s druge strane. Budet ima karakter finansijskog plana drave za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu, ali je i vie od toga: odredbe budeta su obavezujue za dravne organe na rashodnoj strani i predvieni izdaci se ne bi smeli prekoraivati bez rebalansa budeta, tj. bez izmene budeta po istoj proceduri po kojoj je donet. Budet predstavlja sistematski prikaz prihoda i rashoda odreene drave (ili drutvenopolitike zajednice, lokalne samouprave i sl.) za predvieno razdoblje jednu budetsku godinu. Znaaj budeta ogleda se u velikom interesovanju javnosti prilikom njegovog donoenja. Privrednike indirektno interesuje struktura prihoda koja se direktno ogleda kroz poreske propise. Budetske korisnike kao i zapoljene u javnom sektoru interesuje struktura rashoda i njihovo uee u njemu. Sve zajedno, interesuje nas odnos izmeu prihoda i rashoda. Pravilno koncepciran budet moe imati razvojnu funkciju, loe donet budet moe imati posledice i u narednim godinama. Zbog toga se budet i usvaja zakonom. U razliitim definicijama budeta postoje odreeni zajedniki elementi:

budet je javni akt; budet je planski akt kojim su istovremeno predvieni prihodi i rashodi;

budet je utvren za period od jedne godine; struktura budeta sadri sva obeleja drutveno-ekonomskih i politikih odnosa zemlje u kojoj je budet donet.

Budetski teoretiari definiu budet kao finansijski plan drave plan prihoda i rashoda. Budet je i zakon, jer se donosi po posebnim procedurama. Budet kao javni akt ima zakonsku i administrativnu snagu. Budetski period je jedna godina, uglavnom kalendarska, to ne mora uvek biti sluaj. U SAD i Britaniji ovaj period poinje 1. jula, odnosno 1. aprila. U tom periodu se budet izvrava. Najee se to uzima i kao period trajanja fiskalne godine. Finansijsko pravo, u delu koji se odnosi na budet, skupom normi regulie odnose onih organa, iji se zadatak vezuje za aktivnosti predvianja, ostvarivanja i korienja javnih prihoda. Jedan deo oblasti finansijskog prava ini budetsko pravo skup propisa koji reguliu postupak donoenja, izvravanja i kontrole budeta. Budetski prihodi jesu javni prihodi. Najvei udeo u javnim prihodima imaju porezi, ponajvie porez na dodatu vrednost (u bivem sistemu porez na promet). Manji je deo akciza, taksi i sopstvenih prihoda drave (dravna imovina, profit javnih preduzea). U odreenim okolnostima veliko je uee zajmova i kredita. Na rashodnoj stani, koja takoe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve podele. Prva je po administrativna, odnosno po dravnim institucijama kao nosiocima rashoda (skuptina, ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni trokovi, investicije, otplata dugova, subvencije, budetska rezerva itd). Obino se ove dve podele kombinuju i dobija sloena klasifikacija. Budetski rashodi imaju funkciju finansiranja redovnih izdataka drave, koji su potrebni za nesmetano funkcionisanje drave, kao i drugih obaveza drave. Najvea izdavanje jesu za finansiranje odbrane (vojske), zdravstvenu i socijalnu zatitu, obrazovanje i druge koji spadaju u kategoriju budetskih korisnika. Takoe, budet moe imati i drugaije izdatke, kao to su kapitalne investicije drave, podsticaji i subvenicje u raznim oblastima (uglavnom privredi), vraanje zajmova, procesiranje kamata, ouvanje dugorone stabilnosti zemlje i slino. Osnovne karakteristike budeta

Budet jeste administrativni akt, koji se po svojoj prirodi svrstava u zakonske akte. Budet se svrstava meu zakone, najpre po svojoj formi. Po svojoj sadrini se ne bi mogao svrstati meu zakone, pre u administrativne akte. Budet kao plan predlae administrativni organ, ali ga donosi zakonodavni organ. Budet je finansijski instrument, koji vai za period od jedne fiskalne godine, koja se najee poklapa sa kalendarskom godinom.

Budet kao finansijski instrument ima svoju relaciju u odnosu na bilans zavrni raun. Bilans je pregled izvrenja budeta u prehodnom periodu. Bilans ima jednakost izmeu prihoda i rashoda, dok to u budetu ne mora da bude sluaj. Naime, budet moe imati budetski suficit ili deficit, zavisno od odnosa prihoda i rashoda. Meutim, bilans daje prihode na jednoj strani i njihov utroak na drugoj. Sve ono to je ulo u dravnu kasu kao prihod mora biti iskazano kao rashod na drugoj. Postoje i budetske pozicije koje slue za izradu bilansa. Drava putem budeta precizno odreuje strukturu rashoda u narednoj budetskoj godini. Pored toga, drava planira predvia visinu javnih prihoda po raznim oblicima. Ovo se radi na osnovu projekcije iz prethodnih godina i izmenjenih uslova poslovanja u narednom periodu. Budet ne sadri plan razlike po razliitim periodima godine (kvartali i meseci, koji mogu biti razliitog inteziteta poreske izdanosti) ve se to radi podzakonskim aktima. Budet se priprema i donosi pre poetka budetske godine. Budet se mora odobriti od strane zakonodavnog tela, inae se ne moe primenjivati. Izvrni organ moe proglasiti period privremenog finansiranja, kada se u odreenom periodu (tri meseca) moe nastaviti po planu budeta iz prethodne godine. Budet sadri i opte odredbe bitne za proces izvrenja budeta koje predstavljaju finansijski zakon, ili opti i prelazni deo budeta. Budet je sistematizovan pregled prihoda, pojedinanih vrsta i iznosa, kao i rashoda grupisanih po osnovu vrste i svrhe korienja. Ovaj deo je od posebne vanosti jer definie strukturu kolaa prema budetskim korisnicima. U savremenim budetima precizirana je pozicija svakog budetskog korisnika. Kod organa javne uprave precizno je definisana podpozicija na osnovu svrhe. Tako se budet moe sistematizovati na osnovu vrste i svrhe, kao i budetskih korinika. Na osnou ovakve podele moe se doi do ukupan iznosa koji je planiran na razne oblike izdataka (plate, osnovna sredstva, materijal) Budet treba biti usaglaen sa ekonomskom politikom drave, najpre u delu dravnih zahvatanja, a potom i samom svrhom pojedinog budeta (razvojni, stabilizacioni, konzervativni, socijalni)

Opta obeleja budeta

Budet kao predmet finansijski analize budui da budet ima finansijskoraunski karakteristike podloan je finanskijsko-raunskim opservacijama. Stvari koje su sadrane u budetu jesu plan javnih prihoda, plan javnih rashoda, ogranienje koliko drava moe prikupiti i potroiti sredstava po odreenim namenama. Budet kao pravni akt budet nastaje u formi zakona. Njegova priprema, postupak donoenja, postupak izvrenja, sve se to odvija po zakonskim procedurama. Budet se moe definisati kroz odnos dravnih organa koji uestvuju u njegovom donoenju. Savremeno budetsko pravo je podeljeno na dve oblasti: subjektivno i objektivno budetsko pravo. Subjektivno budetsko pravo sa sinonimom pravo parlamenta vezano je za narodni parlament kao najvie narodno predstavniko telo. Objektivno budetsko pravo jeste skup propisa tehnike prirode

vezane za pripremu, donoenje, usvajanje i izvrenje budeta, kao i procese njegove kontrole. Budet kao politiki akt budet je pod uticajem politikih prilika u zemlji tako da se njegovo donoenje i troenje budetskih sredstava gleda kroz prizmu politikih odnosa. Postoji i povratna sprega, kada loe funkcionisanje budeta moe imati politike posledice. Takoe, dravna politika i njena instrumentizacija zahteva odreena sredstva koje je potrebno iskazati u budetu. Vlada Republike Srbije je jednom prilikom rezervisala 600000 dolara za promociju zemlje u svetu. Budet otcepljene pokrajine Kosovo planira svake godine par miliona dolara u svrhu promocije nezavisnosti. Naruena bezbednostna situacija uticae na strukturu budeta. Budet kao instrument ekonomske politike odnos i veliina javnih prihoda i rashoda u mnogomo utie na makroekonomsku stabilnost jedne zemlje. Stoga je budet vaan instrument sprovoenja ekonomske politike. Budet moe dvojako sluiti kao instrument ekonomske politike. Prvo, iz budeta se mogu direktno finansirati izdaci poput regionalnog ekonomskog razvoja ili razliitih subvencija. Odnos izdavanja u korist razvoja, naunog istraivanja moe doprineti dugoronom ekonomskom jaanju. Drugo, struktura budeta moe imati razvojni karakter. Kapitalne investicije i javni radovi kliei su ekonomskog razvoja. Vei rashodi od prihoda zahtevaju poveanje poreza i nameta privredi. Takva ekonomska politika svakako nije podsticajna. Zahtevi za manjim porezima kratkorono oteavaju izvrenje budeta. Meutim, privrednim rastom budet bi se bolje punio. Kreatori ekonomske politike i budeta moraju voditi rauna o tome. Pred njima je teak zadatak, kako smanjiti rashode javnu potronju. Efikasnija dravna administracija jeste najbolji nain za to. Ali, dravna administracija nije samo ekonomska stvar, ve i politika kao i pod raznim drugim uticajima. Budet kao instrument socijalne politike jedan od velikih uticaja na budet ima i socijalna politika. U normalnim okolnostima ovo bi trebali da budu kategorije koje su preostale prilikom raspodele budeta. U naoj zemlji, meutim, izdaci za primarne socijalne potrebe postiu sve vee uee u budetu. Stoga je sve manje novca za ulaganje u socijalnu infrastrukturu.

Budet donosi ekonomske efekte na vie naina: a) svojim postojanjem, jer ubiranje budetskih prihoda smanjuje privatne investicije i uopte ekonomsku aktivnost, dok rashodi pozitivno utiu na ekonomiju, kako kroz potronju drave, tako i kroz usluge koje ona prua (pravni sistem, lina sigurnost, novac itd), b) svojom veliinom, jer se veruje da u optem sluaju privatni akteri produktivnije koriste novac nego drava, pa da je bolje da je uee dravne potronje u drutvenom proizvodu manje, v) postojanjem deficita ili suficita u budetu, jer postojanje i finansiranje deficita moe imati za posledicu inflaciju, suficit obino predstavlja konicu ekonomskoj aktivnosti, te je veina ekonomista stoga naklonjena uravnoteenom budetu.

Budetska naela Budetska naela jesu skup pravila kojima se rukovodi prilikom izrade i izvrenja budeta. Izvrena je podela na statika i dinamika budetska naela. Statika budetska naela se odnose na sadraj i formu budeta, dok se dinamika budetska naela odnose na proceduru formiranja i utvrivanja budeta. statika budetska naela

Naelo univerzalnosti primarno naelo koje definie da se svi planirani prihodi i rashodi moraju uneti u budet. U tome se ogleda i pravo predstavnikog tela (narodne skuptine) da na zakonodavni nain moe odluivati o celokupnom sistemu javnih finansija. Primenom naela potpunosti budet moe predstavljati finansijsku sliku itave privrede. Na osnovu odreenih parametara moe se doi do podatka o ukupnom prometu roba i usluga. Za prikazivanje javnih prihoda i rashoda primenjuju se dve metode: metoda bruto budeta i metoda neto budeta. Primenom metode bruto budeta baratamo sa apsolutnim iznosima, gde su iskazani ukupni iznosi prihoda i rashoda. Metoda neto budeta radi sa prebijenim stavkama, odnosno one se uporeuju pre unosa na svoju pozicije i iskasuju samo viak ili manjak. Naelo budetske neafektacije ovim naelom spreava se vezivanje odreenih prihoda direktno za namenske rashode, ve se svi javni prihodi slivaju u jedinstvenu kasu, a potom se dele na osnovu razliitih parametara. Neki od parametara jesu raspodela po kljuu, raspodela po kljuu sa korektivnim faktorima ili raspodela po nameni. Naelo budetskog jedinstva po ovom naelu svi prihodi i rashodi jedne zemlje trebaju biti iskazani u jednom budetu. Ovim naelom omogueno je lake sagledavanje svih pozicija kao i kontrola budeta. U praksi modernih drava je esta praksa da se kod odreenih situacija pribegava izradi specijalnog budeta. Vrste specijalnih budeta mogu biti dvojni, autonomni i aneksni budet. Neke zemlje (skandinavske) pristupaju tome kada se javi potreba za javnim rashodima koji se ne mogu finansirati iz budeta ve na osnovu kredita i zajmova. Aneksioni budeti su primenljivi kod pojedinih dravnih institucija. Njima je odobreno samostalno knjigovodstvo, ali se ovi budeti usvajaju kada i dravni, na zakonodavnim telima (primer je Francuska sa svojim sistemom pota, eleznica). Slian ovome jeste autonomni budet koji vode odreeni fondovi (penziono, socijalno osiguranje). Osnovna razlika jeste to ih odobravaju organi upravljanja ovih fondova. Naelo realnosti ovo naelo je vano u toj meri to se prihodi i rashodi moraju planirati na osnovu ostvarivosti. Nepravilno planiranje prihoda moe dovesti do zastoja u radu dravnih institucija ili do viegodinjeg zaduivanja.

dinamika budetska naela

Naelo budetske specijalizacije (specifikacije) naelo koje upuuje na to da svaka budetska pozicija mora imati jasnu namenu i da se mora iskoristiti za takvu namenu. Protivno tome je povreda zakona. Naelo ravnotee budeta ravnotea prihodne i rashodne strane. Rani teoretiari budeta smatrali su da budet mora biti uravnoteen, jednak sa obe strane, i da su pojava suficita i deficita tetne. Govori se o formalnoj i materijalnoj ravnotei. Za formalnu ravnoteu neophodan je uslov zahteva za jednakost planiranja prihoda i rashoda. Materijalna ravnotea se stvara pokrivanjem rashoda ostvarenim prihodima. Moderna teorija tei budetskoj ravnotei, ali ne po svaku cenu. Zemlje u razvoju imaju umereni budetski deficit. Naravno, taj deficit treba pokriti u narednom periodu. U uslovima svetske krize i budeti razvijenih zemalja imaju budetski deficit. Naelo prethodnog odobrenja ogleda se u obavezi da budet donese najvie predstavniko telo zakonodavni organ. Budet za naredni period u srbiji mora doneti narodna skuptina. Ukoliko je skuptina spreena, to se i deava u novijoj istoriji nedoneseni budet se ne moe primenjivati. Uredbom o privremenom finansiranju izvravaju se stavke planirane u prethodnom budetu u kratkom periodu. Uglavnom se to odnosi na period od tri meseca i proporcionalno tome uzima se etvrtina prethodnog budeta. Naelo javnosti ovo naelo omoguava da javnost bude upoznata sa donoenjem budeta. Podrazumeva se da e javnost biti upoznata sa sadrinom budeta prilikom njegove prezentacije od strane ministarstva nadlenog za poslove finansija. U mnogim zemljama javno se objavljuje sadrina budeta, kao i tok njegovog izvrenja. Obaveza je da i zavrni raun bude objavljen. Na lokalnom nivou organi samouprave sprovode javne rasprave o sadrini budeta. Budetski korisnici konkruriu za sredsta i tako ulaze u budetsku raspodelu.

Budetska procedura Budetska procedura je zakonski odreena delatnost ovlaenih organa za postupak sastavljanja, utvrivanja, donoenja i izvrenja budeta. Ovde izdvajamo nekoliko faza:

izrada budeta (budetska inicijativa, planiranje rashoda i prihoda budeta, izrada nacrta i predloga budeta) donoenje budeta izvravanje budeta kontrola izvravanja budeta planiranje rashoda i prihoda budeta izrada nacrta, predloga, odobrenja i donoenje budeta

Planiranje rashoda i prihoda budeta Polazne osnove za planiranje budetskih prihoda i rashoda, po Dr. Dragomiru oreviu, u naem sistemu sainjavaju:

obim, struktura i dinamika optedrutvenih potreba,

potrebe obezbeenja dravnih funkcija, ekonomske mogunosti nacionalne privrede, cena ostvarivanje prihoda i rashoda, po zavrnom raunu iz prethodne godine.

Za poslove pribaljanja informacija, njihove obrade i pripreme plana prihoda i rashoda odreena je nadlena dravna sluba. U naoj zemlji, kao i u veini zemalja za to je zadueno ministarstvo nadleno za poslove finansija, koje se obino i naziva ministarstvo finansija. Na nivou optina i gradova ovo je posao sekretarijata ili slube za finansije. Uobiajeno je da polazna osnova, ipak, bude zavrni raun za prethodnu godinu, barem to se tie budetskih pozicija. Meutim, valjani budet polazi od osnovnih principa fiskalne politike jedne zemlje. On je najee srodan sa ostalim ekonomskim i finansijskim zakonima donetim u prethodnom periodu, na osnovu projektovane ekonomske politike. Zakoni iz oblasti javnih prihoda, naroito poreski zakoni uticae na strukturu i visinu javnih prihoda. Kako je poreska oblast ona koja ubire najvie prihoda sigurno je da je ona kljuna za prihodovnu stranu budeta. Struktura poreske politike utie na strukturu javnih prihoda. Kako je u naoj zemlji, kao i u veini zemalja u razvoju narazvijen poreski sistem, tako je najvee zahvatanje u oblasti poreza na dodatu vrednost, slede porez na dohodak i dobit, kao i razni oblici akciza. U razvijenim zemljama, sa razvijenim poreskim sistemom najvee je uee poreza na imovinu i poreza na dohodak. Ove zemlje imaju razvijen sistem sintetikog oporezivanja. Sistem oporezivanja je indikativan za prihodovnu stranu. Oporezivanje prometa dae sigurne prihode, meutim ono utie na smanjivanje potronje i standarda graana. Oporezivanje dohotka i imovine rasteretie promet, a oporezovae imuniji sloj graanstva i privrede. Slino je i sa politikom u oblasti akciza. Najvei prihod ostvarie se akcizama na naftne derivate i ostale energente, meutim, ovakva zahvatanja uticae direktno na poveanje cena finalnih proizvoda i nekonkurentnost privrede u odnosu na zemlje sa liberalnijim pristupom u ovoj oblasti. Ovome su naroito izloene poljoprivredna proizvodnja, transportne usluge i industrija koja koristi ove energente kao osnovne sirovine. Smanjenje poreskih stopa moe dovesti do podsticaja koji e doprineti veem prometu i proizvodnji, na ovaj nain i veem prihodovanju budeta. Drava ovo moe korigovati kompezatorskim merama stimulacijama, regresima i subvencijama izdavanjima iz rashodne strane budeta. Struktura javnih rashoda moe imati jo znaajnije veze sa fiskalnom politikom. Naime, od toga na ta e se troiti najvei deo para iz dravne kase zavisie stvarni ciljevi ekonomske politike. Ciljevi mogu biti deklarativno razvojni, ali ukoliko 60 i vie procenata ode na prosto funkcionisanje dravne uprave (plate i materijalni trokovi), taj budet se ne moe nazvati razvojnim. Ukoliko vei deo budeta sainjavaju javni radovi i kapitalne investicije takav budet bi se mogao nazvati razvojnim zavisno od drugih stavki u rashodnoj strani, ali i od strukture prihoda. Socijalno usmerenje budeta naroito je vieno u kriznim periodima ili u dravama sa nerazvijenim sistemom socijalne zatite. Karakterie se ekstremno velikim transferima organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. U principu, za planiranje budeta koriste se tri metode:

1. metod automatskog planiranja, 2. metod direktnog procenjivanja, 3. indirektni metod Metod automatskog planiranja sastoji se u direktnom prenoenju stavki iz prethodnog budeta u novi. Svakako da ova metoda nije dobra i odbaena je u praksi. Kod metode direktnog procenjivanja polazna taka jeste prethodni budet i to onaj ostvareni deo prihoda i rashoda, uz korektnivni faktor. Ti faktori jesu rast industrijske proizvodnje, trgovinski bilans, bruto dohodak, inflacioni indeksi. Indirektni metod e na osnovu prethodnog budeta koristiti i podatke pribavljene od korisnika budetskih rashoda. Za to se koristi predraun. Korisnici sredstava su duni da dostave podatke poput obima i strukture zaposlenih, obim i vrste materijalnih trokova, nivo sredstava nemenjenih tekuem i investicionom odravanju, kao i nivo sredstava potrebnih za nove investicije. Ministarstvo finansija e dostaviti pravilnik na osnovu kojeg se mogu valorizovati iznosi iz prethodne godine. Sve ovo treba biti u okviru planiranih budetskih prihoda. U novije vreme, pokuava se priprema budeta povezati sa optom ekonomskom politikom planiranom za dui rok (par ili nekoliko godina), kako bi se stvorila koherentna osnova i za budetsko planiranje i za ekonomsku politiku. Ministarstvo finansija posebno mora da vodi rauna o dinamici uplate javnih prihoda i njihovom uticaju na izvrenje budeta. Ovo zahteva posebne analize i moe uticati na obim i strukturu budeta. Izrada nacrta i predloga budeta Ministarstvo finansija e izraditi nacrt budeta i dostaviti ga vladi na razmatranje. Vlada e ovaj nacrt razmotriti i doneti odluku o budetu. Nacrt budeta sadri predraun prihoda, predraun rashoda, bilans, poseban i normativni deo. Odobrenje i donoenje budeta Vlada predlog budeta dostavlja narodnoj skuptini. Poslanicima e ovaj predlog obrazloiti predstavnik ministarstva finansija. U naoj praksi ovde se radi o predlogu zakona. Takav predlog moe pretrpeti izmene amandmanima. Tada se glasa za budet, i po njegovom izglasavanju on biva objavljen u slubenom glasniku Republike Srbije. Neophodno je da budet bude donet pre poetka budetske godine. U suprotnom primenjivae se, reciprono, postojei budet. O ovome Vlada republike donosi odluku. U praksi ovaj period traje najdue tri meseca.

U procecu izvrenja budeta moe se konstantovati nepravilnost donetog budeta. Tada e vlada pripremiti predlog izmena rebalans budeta i dostaviti ga narodnoj skuptini na usvajanje. Izvrenje budeta Budet se moe primenjivati tek nakon njegovog usvajanja. Ukoliko je donet pre poetka budetske godine primenjivae se njenim poetkom. Budet donet u toku godine se moe primenjivati tek nakon njegovog donoenja i objavljivanja u glasniku. Proces izvrenja budeta zapoinje prvom uplatom u korist javnih prihoda. Obezbeivanjem sredstava stvaraju se uslovi za izvrenje rashodne strane. O ovome se staraju nadleni organi. To su organi dravne uprave koji vode rauna o budetskom izvravanju i imaju pravo da raspolau prikupljenim sredstvima. Oni e, na osnovu plana izrenja, prenositi sredstva korisnicima budeta. To mogu biti direktni i indirektni korisnici. Indirektni korisnici su obino korisnici koji ova sredstva dobijaju posredstvom nadlenog ministarstva, fondova ili zajednikih organizacija. Ove organizacije akumuliraju sredstva i prenose ih indirektnim korisnicima na osnovu posebnog odobrenja. Na ovaj nain se postie neposrednija kontrola troenja budetskih sredstava. Zavisno od toga koju funkciju obavljaju u procesu izvrenja budeta organi dravne uprave mogu imati ulogu naredbodavca ili raunopolagaa. Naredbodavci imaju ovlaenja da raspolau sredstvima u budetu. Oni donose naredbe za isplatu sredstava, to jest rasporeivanje uplaenih javnih prihoda. Raunopolagai su organi dravne uprave koji prikupljaju sredstva, izvravaju rashode po nalogu naredbodavca ili rukuju budetskim sredstvima. Ova ovlaenja su podeljane uzmeu nekoliko organa dravne uprave, a najvei deo ovih ovlaenja pripada organima ministarstva finansija i to upravi za trezor i poreskoj upravi. Oni mogu upravljati sredstvima samo na osnovu naloga naredbodavca. Rasporeivanje sredstava odvija se na osnovu periodinih planova. Najpre se izrauju tromeseni planovi, a po potrebi meseni planovi. Nadleni organi vode rauna i o dinamici uplate javnih prihoda. U periodu slabe naplate odreenih oblika javnih prihoda, to jest pojave trenutnog budetskog deficita Vlada mora intervenisati zaduivanjem kod Narodne banke ili predlogom za poveanje odreenih akciza ili drugih budetskih prihoda. Ovaj predlog se podnosi narodnoj skuptini u obliku zakona o izmenama i dopunama zakona. Izvrenje budeta se odvija po planu o izvrenju budeta. Takoe se u procesu izvrenja budeta vodi dokumentacija i redovno izvetavaju nadleni organi. Izvetaji se dostavljaju ministarstvu finansija, odnosno vladi, posredno i skuptinskim odborima, ali i inspekcijskim i revizijskim slubama koji mogu obaviti kontrolu izvrenja budeta. U budetu se, na rashodnoj strani, formiraju pozicije stalnih i tekuih budetskih rezervi. Sredstva stalne budetske rezerve se koriste u izuzetnim situacijama kao to su elementarne nepogode ili vanrednim okolnostima kada nema sredstava za isplatu dospelih obaveza. Ova stavka iznosi 1.5% budeta.

Tekue budetske rezerve koriste se za finansiranje neplaniranih izdataka, kao i za pokrie nedovoljno planiranih rashoda. Zavrni raun budeta Po isteku godine u kojoj je budet primenjivan pristupie se izradi zavrnog rauna budeta. Zavrni raun predstavlja i instrument kontrole izvrenja budeta od strane narodne skuptine. Zavrni raun sadri sledee: 1. 2. 3. 4. 5. bilans stanja bilans prihoda i rashoda izvetaj o kapitalnim rashodima i finansiranju izvetaj o novanim tokovima izvetaj o izvrenju budeta, sa pregledom odobrenih (planiranih) i ostvarenih iznosa 6. objanjenje velikih odstupanja izmeu odobrenih sredstava i sredstava utroenih u toku izvrenja 7. izvetaj o primljenim donacijama i kreditima, domaim i inostranim, kao i o izvrenim otplatama dugova 8. izvetaj o korienju sredstava iz stalne i tekue budetske rezerve 9. izvetaj o garancijama datim u toku fiskalne godine 10. izvetaj eksterne revizije o finansijskim izvetajima Zavrni raun, u skladu sa principom potpunosti, sadri sve pozicije u bruto iznosima, bez prebijanja. Takoe, mogua su odstupanja u odnosu na planirani budet. Ukoliko postoji viak prihoda on se prenosi u narednu godinu. U sluaju nedostatka prihoda vlada moe predloiti:

model pokrivanja depozita, stavke (pozicije) koje nee biti izvrene, rashode koji nee biti izvreni u potpunosti.

U sluaju vika prihoda vlada moe predloiti i rebalans budeta, ime e ovi vikovi biti rasporeeni. Saglasno principu javnosti vlada je u obavezi da objavi zavrni raun budeta u slubenom glasniku. Zavrni raun na ovaj nain postaje nain kontrole i od strane skuptine i od strane javnosti. Specifinosti budetskog sistema u Srbiji Polazna osnova za tretman budeta u Republici Srbiji jeste Ustav.

U ustavu iz 2006. godine lan 92 kae: Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadlenosti. Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain privremenog finansiranja. Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija. Narodna skuptina razmatra predlog zavrnog rauna budeta po pribavljenom miljenju Dravne revizorske institucije. Zakon o budetskom sistemu (koji je donet pre ustava, ali je vie puta usaglaavan) ureuje planiranje, pripremu i donoenje budeta Republike Srbije. U pripremi je novi teskt Zakona o budetskom sistemu. Ovim zakonom ureuje se: planiranje, priprema, donoenje i izvrenje budeta Republike Srbije; planiranje, priprema, donoenje i izvrenje budeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave; priprema i donoenje finansijskih planova Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne slube za zapoljavanje; budetsko raunovodstvo i izvetavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budeta Republike Srbije, budeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje; nadlenost i organizacija Uprave za trezor i trezora lokalne vlasti; druga pitanja od znaaja za funkcionisanje budetskog sistema. Kao novina se predlae da po isteku fiskalne godine, direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava vraaju u budet sredstva koja su im preneta u skladu sa aktom o budetu, a nisu utroena. Novine u odredbama se odnose na internu finansijsku kontrolu javnog sektora, u funkciji jasnog definisanja interne finansijske kontrole u skladu sa meunarodnim standardima za internu reviziju, meunarodnim standardima za internu kontrolu i najboljom praksom Evropske unije. Takoe, Vlada Republike Srbije na osnovu Zakona o budetskom sistemu donosi i memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za tekuu godinu, sa projekcijama za naredne godine. Ministarstvo finansija je zadueno da prati makroekonomska i fiskalna kretanja na osnovu kojih e izraivati plan budeta, uopteno predlagati fiskalnu politiku zemlje. Ministarstvo obajavljuje bilten javnih finansija. Na osnovu ovih parametara i ciljeva ekonomske politike se izrauje jezgo nacrta budeta. Primer budeta: Izvod iz Zakona o budetu za 2009. godinu:

Opis

Iznos (u mil.dinara)

I PRIMANJA BUDETA 1.Poreski prihodi Porez na dohodak graana. Porez na dobit preduzea Porez na dodatu vrednost Akcize Carine Ostali poreski prihodi 2.Neporeski prihodi II IZDACI BUDETA 1.Tekui rashodi Rashodi za zaposlene Rashodi za kupovinu roba i usluga Rashodi po osnovu otplate kamata Subvencije Dotacije meunarodnim organizacijama Transferi ostalim nivoima vlasti Transferi organiz. obav. soc. osiguranja Socijalna zatita iz budeta Ostali tekui rashodi 2. Kapitalni izdaci Kapitalni izdaci Nacionalni investicioni plan 3. Nabavka finansijske imovine III REZULTAT (I II)

649 358 586 258 81 397 34 968 302 475 117 300 42 588 7 528 63 100 719 854 674 964 180 690 35 967 30 482 34 002 524 57 077 259 806 69 763 6 651 27 787 15 382 12 405 17 101 -70 496

Iz ovog pregleda sledi da je budet u deficitu u iznosu od 70,496 milijardi dinara. Ovaj pregled koji je dat globalno, sumarno, u daljem tekstu budeta se grana dalje pozicije. Kod rashodne strane pomenuti su svi budetski korisnici, sa detaljima u vezi stavki koje su globalno iskazane. Zbir tih pozicija mora da da broj iskazan u sumarnom pregledu.

Najvei izvor prihoda jeste od poreza na dodatu vrednost (47%), a najvei izdaci jesu transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (36%). Iz ovoga se moe zakljuiti jasna socijalna crta budeta, kao i nenastojanje veeg zahvatanja na osnovu poreza na imovinu koji bi pruio savreniji model ekonomske politike. Radi obezbeenja tekue spoljnotrgovinske platne likvidnosti sklopljen je aranman sa Meunarodnim monetarnim fondom. Indikativno je postojanje izvesnih razlika u metodologiji iskazivanja budetskih stavki u odnosu na budet republike i standarde kojima se rukovodi Meunarodni monetarni fond (MMF).Zakon o budetu Obuhvata samo budetska sredstva MMF Obuhvata sve izvore finansiranja(sopstveni i namenski prihodi, kao to su takse, razliite naknade, i dr., donacije, krediti) Otplata duga penzionerima je tekui rashod i utie na rezultat Ukljuuje projektne zajmove(Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, i dr.) JP Putevi Srbije tretira se kao budetski korisnik

Otplata duga penzionerima nije tekui rashod, ve ima tretman kao ostale otplate duga i ne utie na rezultat Ne ukljuuje projektne zajmove, odnosno kredite od Meunarodnih finansijskih institucija JP Putevi Srbije nije budetski korisnik

Okvir koji koristi MMF je iri i obuhvata vie prihoda, ali i rashoda. Ovo moe biti diskutabilno sa aspekta primene principa univerzalnosti i budetskog jedinstva. Skuptina je zajedno sa glasanjem o Zakonu o budetu Republike Srbije za 2009. godinu raspravljala o jo pet poreskih zakona i jednom carinskom zakonu. O kakvoj budetskoj strategiji je re najbolje opisuju rei iz ekspozea ministra finansija: elela bih da naglasim da je budet osnovni instrument ekonomske politike Vlade Srbije. Budet je mehanizam kojim Vlada odgovara na rizike, izazove i specifinosti ekonomske situacije da bi u najveoj moguoj meri zatitila ivotni standard i socijalnu sigurnost graana Srbije, to je posebno vano u kriznim situacijama. Planirana budetska politika u 2009. godini treba da ouva finansijsku i ekonomsku stabilnost drave i ispuni zakonom garantovane obaveze prema graanima, privredi i meunarodnim organizacijama. Takoe, budetski okvir odreen je tako da smanji uee javne potronje u BDP-u, smanji likvidnosni uticaj drave na agregatnu tranju i pobolja strukturu javne potronje. LITERATURA: 1. Prof. Dr Dragomir orevi: Javne finansije Fiskalna ekonomija i menadment javnog sektora, Novi Sad, 2005

2. Internet lokacija Ministarstva finansija Republike Srbije 3. http://www.vokabular.org/ 4. http://sr.wikipedia.org