40.Basne -Životinje donose čitav milje karakternih osobina (vuk-krvožednost, lisica-lukavstvo, zec-plašljivost, cvrčak-raspevanost, jagnje-nežnost,..). Po kompoziciji je kratka priča sačinjena iz 2 dela: osnovna fabula, i poruka koja se upućuje čitaocu. Moralan čin se shvata kao njen osnovni smisao. U našoj knjiž. basna je popularna epska forma, ali nema mnogo autora. Poznati kao prevodioci i pisci naravoučenija su Matija Reljković i Dositej Obradović, Gustav Krilec. Tu su basne i savremene basne. U svetskoj kod Grka je čuveni Ezop, Rimljani Fedir, Romul, Nemac Lesig, Grancuz La Fonte, Rus Krilov... Basna je viši stupanj prikazivanja život. i oštro se razlikuje od prikazivanja život. u bajkama i mitovima. U bajkama život. govore, ali nekim svojim jezikom koji samo odabrani među ljudima mogu razumeti. U basnama suprotno bajkama život. govore i ponašaju se kao ljudi i iz svakog njihovog poteza proizilazi pouka za ljude. Basna je priča u prozi ili stihovima, u kojoj glavnu ulogu imaju život. (nekad biljke i stvari) prikazane sa ljudskim svojstvima, te basna preko život. prikazuje ljude. Ne može se sa sigurnošću odrediti gde i kada se razvila basna, ali nam neki elementi ukazuju na to da su prve nastale u Indiji i Istročnom Mediteranu. Kao najstariji basnopisac se spominje Grk Ezop. Struktura basne: basna je redovno kratka, često pisana u stihu. U kompozic. se ističu fabula (nekakav događaj kom su glavna lica život., nekad biljke i stvari) i moral (pouka). 41.Odlike Ezopovih basni-U basni „Konj i magarac“: magarac je molio konja da mu pomogne u nošenju tereta, ali ovaj nije hteo, pa je tako magarac umrlo, a konj je morao da nosi teret koji je magarac nosio i magareću kožu, nakon čega je kasno shvatio štao je uradio-ako se veliki s malime udruže, spasiće se u životu i jedni i drugi. „Lisica i majmun“-Tako i oni koji svoje poslove nepromišljeno izvode, ne samo da su nesretni, nego su i smešni. „Dečak i sreća“-priča pokazuje da često svojim greškama zapadamo u nesreću i prekoravamo sreću. „Kornjača i orao“-pokazuje da su mnogi sebi naškodili u častoljublju, jer nisu poslušali pametnije od sebe, pa je tako kornjača želela da nauči da leti, ali je pala i udarila se.. „Kornjača i zec“-mnogi po prirodi spori pobeđuju u kratko breme one koji su brzi po prirodi, ali lenji. U 6-om v.p.n.e. su kratke i sažete priče, dramatične po pripovedanju i prepoznatljive po naravoučeniju-filozofija u primerima kako naći kompromis sa životom i ljudima. Basne koje je pričao su sačuvane u nar. kazivanju. Pričanje je jednostavno, a život. su predstavnici razl. ljudskih karaktera: roda-pobožni ljudi, gavran-bezbožnici, lisica-spletkari, magarci-budale,.. U basnama je izvrgavao ironiji robovlas. sistem. Basne su svedene na sivo i nezamenljivo pripovedanje o život. sa porukom koja ne proizilazi iz radnje i sukoba ličnosti. „Orao i lisica“-bili su prijatelji, ali je jednom prilikom orao ukrao mladunce lisici i pojeo ih, ali mu se gnezdo zapalilo, jer je ukrao meso sa roštilja i ptići su popadali, što je lisica rado dočekala. „Lisica i majmun“-majmun je bio vladar je igranjem i skakanjem zadivio ostale, ali ga je lisica nadmudrila, tako što mu je rekla da uzme meso, koje je bilo u zamci, jer je to mogao samo vladar, nakon čega se on uhvatio u zamku-pamet je potrebna, a ne prevrtanje onome ko hoće da vlada. 42. Dramski i satirični elementi u La Fonteovim i Krilovljevim basnama-Ironičan i sarkastičan, La Fonten je izvrgavao ruglu galeriju ljudskih karaktera i u njima omalovažavao poltronstvo, kukavičluk, laž, lenjost, nemoral. Ostavio 12 knjiga basni. U basni „Cvrčak i mrav“ ismeva lenjost, u basni „Gavran i lisica“ ismeva laskavce, lisicu koja na prevaru uzima sir od gavrana. Basna „Vuk i pas“ nam pokazuje da vuk nikako sebi neće zarad parčeta hleba ili blaga da se ulizuje gazdama, draža mu je njegova sloboda. Ovde se ismeva poltronstvo. U basni „Lav i miš“ saznajemo da nikada ne treba da ismevamo slabijeg, da treba svakome da činimo dobra dela, jer nikada se ne zna kada nam mogu zatrebati u životu. Sve njegove basne izvrsno iznose ljudske crte i govore mnogo o ljudima svih vremena. U stihu se znao osloboditi krutih klasicističkih manira, a po kompoziciji njegove basne liče na male drame: zapaža se ekspozicija, intriga i rasplet. Moral je obično izrečen u 2-4 stiha. U delu „Crvčak i mrav“ je cvrčak nestašan, pevač, slobodan od svakodnevnih briga, uživa bez rada, dok je mrav ozbiljan, radan, škrt, živi od rada; smenjuju se duži i kraći stihovi za crvčka, javljaju se poetični izrazi: leta sjaj, razbludnog leta čari, mesečine san, a kad se radi o mravu stih je jednoličan, jezik jednostavan; moral je izrečen u smislu poslovice: ko radi, ne boji se gladi. Basne su satira o vlasti i ljudima uopšte. „Lisica i gavran“-Lisica je htela da uzme komadić sira gavranu iz usta i naterala ga da peva, pa mu je ispao sir, koji je lisica uzela, nakon čega je zaključila da gavran ima i stasa i glasa, ali ne i pameti. „Lav i miš“-lav je uhvatio miša, ali ga je ovaj molio da ga ne ubije, jer je mali i jadan, ali se lav uhvatio u klopku kasnije, što je video miš i spasio ga, jer je pregrizao klopku, čime se kaže da je dobro biti sa svima prijatelj. I životom i delom Krilov podseća na La Fontena koji je bio njegov duhovni učitelj. Pišući svojevrsnu basnu u stihu, Krilov se dosta oslanjao na La Fontea, ali ga nije imitirao. U basni „Majmun i naočari“ govori se o matorom majmunu koji da bi bolje video šta se oko njega dešava, stavlja naočare, ali ih posle lomi, odbacuje. Basna „Vuk u psetari“ o vuku koji je krenuo na ovce, ali je slučajno došao u psetaru, odakle ga oteraše puškom čuvari. Ni umiljavanje mu nije pomoglo da prevari čuvare, jer vuk dlaku menja, ali ćud nikada. Njegova basna je ruska: po prirodi, život. svetu, problematici, duhu, uzima tipične ruske likove, teme iz ruske istorije, termine iz narodnog života i ruskog državnog

sistema. U basni „Vuk i psetari“ je specifičnim jezikom slikao Napoleonov pohod na Rusiju. Slika svet feudalne Rusije, duboko zaostale u apsolutizmu, demokr. i sloboda su samo izgovor moćnika. Likovi u basnama deluju živo, basne odlikuje lak stih, fina melodija, bogat jezik, zdrav humor. Njegove basne su bliže deci nego La Fontenove i etučki su shvatljivije, zlo je u njima lako uočljivo, a opredeljenje pisca jasno. Po formi i glavnim motivima su basne Krilov i La Fontena slične, pišu u stihu, basne drame su male, moral je izrečen kratko sa nekoliko stihova na početku ili kraju basne ili uopšte nije izrečen, nego proizilazi iz same basne. U Krilovljevim basnama je jače naglašena satira. Ugnjetače izvodi na scenu u likovima vuka, lava, orla, a ugnjetene u liku ovce, majmuna, magaraca. U njegovim basnama nema ironije koja bi dovela decu u pogrešno zaključivanje, moral basne ne ubija veru u život.43. Просветитељске идеје у баснама Доситеја Обрадовића -Dositej je živeo u 18. i početkom 19.v.. Štampao je „Basne“ i namenio ih omladini, ali one nisu njegovi originalni proizvodi, nego ih prevodi od Ezopa, La Fontena i drugih. U knjizi su originalna naravoučenija-esejski komentari basni, koja su pouke i sadrže autorova razmišljanja u prevodu konkretne basne. Unosi realistične podrobnosti u opise situacija. Njegovo delo je prosv. simbioza filozofije ili nauke i knjiž.. Osn. cilj njegovog rada bilo je vasp. društva utemeljeno na nauci. Taj cilj je ostvariv pod pretpostavkom da ljudi nauče da se koriste svojim prir. darom, zdravim razumom, da se osposobe da slobodno misle i rasuđuju. Zalagao se za bratswtvo i slogu svih naroda bez obzira na verske razlike. „Kurjak i koza“-vuk je mamio kozu koja je pasla, da bi je pojeo, tako što je glumio rođaka kozi, ali mu je ona odgovorila da ne zna od kad su vuci i koze rođaci i pošalje ga da se ogleda na potoku, jer mu se na licu vidi da mu dobrota ne pristaje.44.Odnos narodne i umetničke bajke-U narodnoj bajci je prisutna kolektivna svest, stvorena je iz naroda, prenošena s kolena na koleno, u nju su ubačena narodna verovanja, stavovi da najmlađi i siromašni uspeju. Autor je sam narod, a umetnički ima svog autora. N. bajka uspostavlja red koji nedostaje, jer junaci u bajkama su oni koji su najviše zapostavljeni (3. sin, pastiri, siromašne kćeri koje se udaju za careviće ili siromašni mladići za princeze) i uspevaju da pobede. Umetnička bajka-narušavanje šeme, likovi imaju imena, psihološku i fizičku strukturu lika, kraj nije uvek srećan, 2 pojma-fantastično i čudesno. Fantastično (narodna bajka)-nemoguće, ono što je natprirodno (zlatna jaubka i 9 paunica, ale, zmajevi), čudo se ne prihvata. Čudesno-ako se čudo prihvata kao moguće, kao druga realnost, kao nešto što postoji. Razlike u odnosu prema pojavi čuda. Sve je više elemenata čudesnog, a manje fantastičnog (čarobnjaci i škola za njih). Bajka je uvek srećna, a čim se nesrećno završava, to je umetnička bajka. Uspostavlja se ravnoteža u realnom svetu. Junaci u bajka su najčešće najmlađi sinovi, zbog toga što u realnom svetu nemaju imovinskog prava. Počinje narušavanjem ravnoteže i ne može se završiti dok se ona ne povrati. Zabrane se najčešće krše, a snaga junaka je vantelesna. Pripovedač ne oseća potrebu ni za kakvim epilogom, kad je jednom doveo svog junaka do mirnog i srećnog života, on ga tamo i ostavlja žureći da pričanje završi standardnom formulom, stereotipom. U „Baš čeliku“ junak je pošao da traži svoje misteriozno nestale sestre, ali je usput zaboravio svoju želju, oženio se i ostao da živi u tuđem carstvu, da bi ga tek iznenadni događaj podsetio na sestre. Nar. pripovedaču se ne žuri, pripoveda široko, kao da mu je pričanje, a ne priča glavni cilj, za razliku od umet. bajke u kojoj je radnja zaokupljena, svedena na jedan motiv i usmerena u pravcu svog najbržeg rešenja. 45. Развој, структура и особености уметничке бајке -Bajka je najvažnija vrsta proze u dečjoj knjiž.. Uz roman za decu koji je namenjen starijem uzrastu, bajka je namenjena mlađem uzrastu (3-10 g.). Oduvek su postojale, posebno u doba prosvetiteljstva (bili su aktuelni sporovi da li je bajka pogodna ili štetna za razvoj deteta). Protivnici bajke su smatrali da je previše fantastična, da podstiče nekontrolisanu maštu i udaljava od stvarnosti. Smatralo se da može kod zloupotreba da izazove psih. probleme (veštice, zmajevi). Za vreme Sovjetske Rusije, uz pomoć bajke je podstican monarhizam. 1921. je održano poznato predavanje M. Montesori u Londonu protiv bajke, da izazivaju haos i konfuziju u dečjem svetu i stvaraju snažan osećaj straha na koji dete ne može da utiče. 1921. Van Geret kaže da su bajke korisne u vasp., da podstiču dečju maštu, jer je na njoj zasnovana dečja kreativnosti. Bajka ima terapeutsko dejstvo-dete se sklanja od spolj. problema u svet bez problema, jer u bajci postoji ravnoteža koja se uspostavlja. Bajke su na dečjem nivou i objašnjavaju egzistenciju. Omogućava detetu da se poistoveti sa pozitivnim junacima. Pružaju osećaj pravde da će oni koji su na nižem stupnju svojim kvalitetima dogurati do boljeg položaja. Bajke umiruju dete, nude im nadu u budućnost. 46. Bajke Šarla Peroa-Francuz, pisac prve umetničke bajke. Bajke su mu nadahnute motivima srednjev. i orijentalnih bajki. Prvu knjigu svojih bajki je izdao pod nazivom „Priče moje majke guske“, sa potpisom svog sina. Osn. fabula i idejne poruke u ovim bajkama iskazane su u stilu poruke i klasične etike života i ponašanja čoveka u njemu. Tako „Crvenkapa“ alegorično i simbolično kazuje veliku istinu o lukavstvu moćnijih nad slabijim. U zapletu radnje ove bajke teče priča o nežnoj unuci koja ide u goste bolesnoj baki i na putu kroz šumu sreće krvoločnog vuka koji će svojim lukavstvom poremetiti svu idilu patrij. ljubavi i

čistog osećanja. Pero je pun šale, divne ljupkosti. Iracionalno je umanjeno i prepleteno sa realnošću. Pero i Grim se nalaze na granici između nar. i umet. bajke-u stilizovanoj nar. bajci. „Uspavana lepotica“ je delo gde je galantnost junaka kad joj ljubi ruku, kada je princ vidi začudi se što joj je garderoba staromodna, spavala je 100 god., nema opise prirode, opisuje se escajg, insistira na moralnosti poruke. „Bajke moje majke guske“-u njima ima stihova i galantnog pripovedanja i moralizovanja sa finom dozom franc. ironije prevučene naivnošću. U „Crvenkapi“ kao da stalno čujemo refren: ne veruj svakome, slušaj najbliže, čuvaj se laskavaca. Neke njegove bajke su bliže nar. delima (Crvenkapa, Mačak u čizmama, Plavobradi), a u drugima (Palčić, Pepeljuga, Uspavana lepotica) ima više galantnosti, svetskog kolorita i knjiž. politure. Njegove verzije dečijih priča se razlikuju u detaljima, u krupnijim obrtima: vuk pojede baku i Crvenkapu i priča se završava grubo. U „Trnovoj Ružici“ vila uspava dvor, rodtelji princezini umiru, a nakon buđenja i svetog venčanja se priča završava teškom kaznom svekrve. U ovoj bajci princ nađe princezu od 15-16 god. iz koje zrači nešto čisto i božansko. Princ zapaža da mu se probuđena lepotica u koju se zaljubio nosi nemodernu haljinu kakvu je nosila njegova baka i da svirači sviraju stare kompozicije. U „Pepeljuzi“ su papuče od krzna, scena odlaska na bal je drugačija: vila, jnena kuma pretvara bundevu u kočije, miševe u konje, pacova u kočijaša, guštere u sluge. Peroa su dosta imitirali, ali je najbolja Leprinc de Bumont, koja je napisala „Lepoticu i zver“.47. Bajke braće Grim-Jakob i Vilhelm Grim sakupili su oko 200 bajki u svom zavičaju Kaselu (Nemačka). Tako su nastale 2 zbirke bajki: „Bajke za decu“ i „Nemačke sage“. Po tematskoj opredeljenosti i motivima, bajke braće Grim moguće je razvrstati u 4 grupe: bajke fantastičnog stila (Snežana i 7 patuljaka, Pepeljuga, Ivica i Marica, Pepeljuga), bajke sa realističnim sadržajem (O mudrom krojaču, Tri lenštine), bajke koje govore o životinjama (Lisica i mačak, Vuk i lisica) i bajke sa religioznim porukama (Marijino dete, Siromašni i bogati). Najzanimljivije su iz 1. i 2. grupe, zbog zanimljivih sadržaja i moralne poruke i estetike lepote, kompozicije, jezika i stila. U bajci „Crvenkapa“ srećemo motiv o neprijatnoj igri između naivne devojčice i lukavog vuka, kao i kod Peroa. Razlika je u načinu pripovedanja kao i u dozama lirizma. Bajka „Ivica i Marica“ je tužna priča, realistična, fantastična i religiozna o prognanoj deci od strane zle maćehe i nespretnog oca, nesposobnog da ih zaštiti. Ovde je prisutan i motvi verovanja u zagrobni život. Grimove bajke su vedre i vesele, ali se svuda probija kroz ranju herojsko iskustvo, dobro poznavanje života, ali neki put ima i ironije i gorčine. Tako u bajci „Vuk i 7 jarića“ mlinar i pekar, pošteni ljudi neće da daju vuku brašno i testo, ali kad im vuk zapreti, onda će radije pomoći u zločinu, nego stradati. Bajke braće Grim su pažljivo dorađene, bez surovih postupaka ljudi i borbenih prizora. 48. Andersenove bajke-U njegovim bajkama ima poezije, nekad alegorije, ironije i satire, ali je uvek prisutna simbolika i sapatništvo sa onima koji stradaju. Teme i motivi su raznovrsni. Bajke „Palčica“ i „Ružno pače“ govore o devojčicama koje čeznu, vole i stradaju, idu trnovitim putem i dolaze do lične sreće, „Palčica“ do bračnog druga. Koliko je u detinjstvu bila piščeva tuga zbog ružnoće, vidi se u „Ružnom pačetu“, u kome je opisao svoj život, gde ga svi potcenjuju i odbacuju, a kad pače stasa i dođe u dodir sa labudovima, doživljava preobražaj i postaje najlepši labud. Opisujući svet odraslih, Andersen ismeva dvosmislenost, glupost. Glupost je otkrio u samom car, dvoličnost i poltrone u njegovim pomoćnicima koji prećutkuju ono što vide. I sam se osećao kao ličnost iz bajke u životu koji je po njemu najlepša bajka. Prva knjiga bajki je „Priče za decu“ u kojoj otkriva folklorne motive, ali su oni osveženi lirski, simboličnim i alegorijskim elementima. U nekim pričama je vidljivo da je pričanje prepustio slobodnoj fantaziji. „Mala sirena“-živela na dnu mora, bila je neobično dete, tiho i zamišljeno i najveća radost joj je bila priča o ljudima. Sa 15 godina je prvi put smela da izroni i pogleda svet oko sebe. Tada je ugledala lepog kraljevića na brodu, uplašila se od raketa i vratila se u vodu. Brod je počeo da tone i ona je spasila mladog kraljevića. Sestre su joj pomogle da nakon nekog vremena nađe njegov dvor. Veštica joj je pomogla da se pretvori u devojku, ali i to da nikad neće moći da bude sirena opet i vidi por.. Morala je da se uda za njega, jer će inače umreti nakon izlaska sunca. Princ ju je voleo, ali ne toliko da je oženi. Morala je da ubije princa da bi nastavila da živi kao sirena, ali to nije mogla i umrla je. „Devojčica sa šibicama“-devojčica koja je prodavala šibice u zimskoj i novogodišnjoj noći, nije prodala ni jednu, ali nije smela da dođe kući, jer bi je otac tukao. Sakrila se u ugao i tu palila šibice i zamišljala srećne momente. Kada je videla plameni trag na nebu, znala je da joj je baka umrla i zamolila ju je da je povede sa njom. Tako je dovojčica umrla i smrzla se. „Carevo novo odelo“-car je sav novac trošio na odelo, ali su mu varalice obećale novo odelo koje će biti nevidljivo. Njegovi službenici su se plašili da mu kažu istinu, pa su govorili da je odelo vrlo lepo. Kada ga je obukao, svi su ćutali, nisu smeli da se izjasne, ali je dečak rekao da on nema odelo, pa su se svi nasmejali, ali je car morao ostati u odelu do kraja povorke.49. Bajke u stihu A.S.Puškina-Puškin je nekoliko klasičnih bajki napisao u stihu. Različite po tematici i osnovi, ove bajke imaju zajedničke elemente izvorne priče i neskrivenu, klasičnu poruku da je dobro bolje i korisnije od zla, da je skromnost vrlina veća od rasipništva, da ljubav trijumfuje nad mržnjom i da biti

plemenit znači više od oholosti i tiranije. U bajci „O caru Saltanu“ je iskazao tadašnji druš. režim u Rusiji. Alegorijom je ciljao na one koji žele da su silni i odvažni, a u stvari su mali i ništavni. Po mišljenju nekih istoričara knjiž., motiv „Bajke o ribaru i zlatnoj ribici“, Puškin je pozajmio iz srpske nar. knjiž.. Njena poruka je trajno životna, a prisutna je u anegdoti o pohlepnoj starici koja od dobrodušnog muža-ribara, traži da joj učini nekoliko životnih zadovoljstava: od novog drvenog korita, preko kuće, do statusa plemkinje, do carice, koja će vladati morem. Snaga prohteva ispoljena u totalnoj pohlepnosti i egoizmu, preobražava se u ovoj dramatičnoj priči i suprotnosti: kada je sve dobila i ostvarila, neumerena starica je sve izgubila. „Ko traži veće, izgubi iz vreće“-poruka u vidu poslovice. Iako nije pisao za decu, može se smatrati jednim od najkrupnijih figura ruske dečje knjiž. zahvaljujući svojim bajkama. Svoje bajke je pisao u vreme rasprave u vezi sa problemom narodnosti u ruskoj knj.. „Bajka o ribaru i ribici“ je jedan internac. motiv u čiju razradu je uneo jak fil. i moralni podtekst i tako stvorio originalnu i duhovitu priču o vrlini i grehu, skromnosti i melanholiji, nagradi i kazni. „Bajka o zlatnom petliću“ sadrži najviše aluzije na konkretnu rusku stvarnost cara, apsolutizam i slično, pa je cenzura zabranjivala i iz nje izbacila stihove. Puškin i ovde raspravlja o problemu etičkih granica koje čovek ne bio smeo da prekorači. Iako je stvarao bajke na nar. izvorima, slikao je i svoje vreme. Unoseći humor razvijene epohe, aluzije i slično, osvežava tu knj. vrstu i pravi od nje poeziju, ali nastoji i da sačuva ton ruske nar. bajke.50. Приче-параболе Оскара Вајлда -Živeo u 19.v.. Napisao je zbirku „Sretni kraljević“ i druge priče. U skladu sa svojim estetičkim hedonizmom je uneo u bajku mnogo poetskog, ali i satiričnog i ciničnog, tako da mnoge njegove priče imaju ton antibajke. Koristio se elementima orijentalnih bajki, stvarajući priče pune opisa, boja i raskošnog dekora. Autor je i drame „Saloma“ i romana „Slika Doriana Greja“. On je živeo burnim životom. Dospeo je u zatvor pod optužbom da je održavao nedozvoljene odnose sa nekim mladićem i u umro je kao propalica u Parizu. Sve njegove priče su lepe. Priče su mu najbliže Andersonovom načinu pisanja, ali se ipak po duhu razl. od njih. Vajld bogato iskorištava sve za njega pogodne elemente razl. bajki (npr. onih iz 1001 noći), ali iz svega gradi ličnu lepotu dela. U „Sretnom kraljeviću“ oživljuje kip kraljevića što stoji na trgu i daje atmosferu sumorne poezije jeseni. Kraljević i Lastan razdele ljudima sve što imaju i onda nestanu neshvaćeni. U „Samoživom divu“ posuđuje čudo iz crkvenih legendi. Dečak sa tragovima čavala na dlanovima uči sam živog diva kako je prava sreća i lepota živeti u deljenju onog što imaš sa drugovima. „Odani prijatelj“ je ironički, gotovo cinički prikaz dobre naivnosti i plemenitosti koju do krajnjih granica iskorišćuje podla i samouverena praktičnost pod kritikom prijateljstva. „Mladi kralj“ uzima opet molitve iz legende, ali je pun paradoksa. Divna priča „Infantin rođendan“ prikazuje žalosno ružnog patuljka koji ima srce puno osećanja i lepote. „Slavuj i ruža“ je žalosna priča o prezrenim osećanjima i velikoj žrtvi što se prinosi za nekoga ko je ne shvata i koja je na taj način besmislena. U ovim pričama se vidi bujna poezija, muzika izabranih reči, paradoksalnost pobede dobra i gorčine života i onaj čarobni svet sazdan od krhkog i blistavog tkiva ruža, crvenih, belih i žutih, kraljevića i princeza, bisera i dijamanata. 51. „Priče iz davnina“ Ivane Brlić Mažuranić- Živela je u 19. i 20.v.. Ona je najznačajniji predstavnik umetničke bajke na srpsko-hrvatskom jeziku, iako je napisala samo jednu i to ne obimnu zbirku „Priče iz davnina“. Od ukupno 8 bajki iz zbirke, prva je nastala „Šuma striborova“, zahvaljujući jednoj srećnoj asocijaciji na slovenska božanstva. Prva scena je izvanredna metaforizacija vatre, ognjišta i domaćeg ambijenta. Okretni, nestašni čovečuljci, spektakularno obučeni u odeću boje plamena i pepela, u kolo brzog ritma koje po kući stvara stvara prijatan nered je slikovita zamena za uvodni domaći ambijent, za toplinu ognjišta. „Šuma striborova“ je prava apoteza materinstva. Centralni lik bajke je majka koja svojom ljubavlju i spremnošću na žrtvu uspeva da preporodi zabludelog sina. U jednoj sceni ona dobija i fantastičnu mogućnost povratka u mladost, jer bi to značilo ostavljanje sina na milost i nemilost. Fant. konflikt najvećih ljudskih motiva je rešen u skladu sa principima etike i fil., pobedom motiva materinstva. Momak pomaže zmiji i ona se pretvara u prelepu devojku u koju se naivan momak zaljubljuje. Ivana sve što je nehrišć. poredi sa zmijom. U prvom planu je analiza sina koji pada pod vlast snahe zmije. Majka je ovde ugrožena, a snaha joj postavlja zadatke koje je nemoguće ispuniti. Majka razbija čaroliju i odbija večitu mladost ako zaboravi sina i time uspostavlja ravnotežu. Priča „Ribar Palunko i njegova žena“ ima najbogatiju mitološku podlogu među svim njenim bajkama. U njoj se sreće više bića iz slovenskog mita, kao i mitsko ostrvo Bujan u kom je po verovanju starih slovena bio raj. Sve mit. predstave je autor vezao za konkretne prir. fenomene. Tako je dočaran ambijent mora, sa svim karakt. pojavama, sa svitanjem zore na moru, sa pojavom vetrova, bura. Ova bajka je zasnovana na realističkim i soc. motivima. Ribar živi u siromaštvu i želi da se obogati, a u toj težnji se često zaboravljaju osn. stvari u životu, pa kada izgubi ženu i majku, shvata da je tada bio srećan. Ivanine bajke su priče o moralnim preobražajima, ljubavi, veličini žrtve, istini, dobroti i lepoti. Noseći dobrotu u sebi, njeni junaci su obični ljudi, koji postaju srećni ne zbog

bogatstva, nego zbog sloge i ljubavi. U bajci „Regač“ mala vila Kosjenka gubi svoje moći, postaje obična i sreću nalazi u ljudskom svetu, a to je inverzno u odnosu na bajku, gde se stiče moć. 52. Poetika savremene bajke Grozdane Olujić- U većini priča postupala je kao pisao realista, sklop je kroz bajku progovori o dobru i zlu, o težnji za srećom i traganju za nemogućim ili da svoje intimne čežnje pokaže kao večite čežnje svih ljudi, nekada i danas. Otuda se njene bajke primaju kao priče između sna i jave. Bajke G.O. govore o lepoti, nežnosti i dobroti, ali se u njima pojavljuju i ružnoća i grubost i zlo. Npr. „Mali svirač“, „Zlatoprsta“. Upornošću i odlučnošću, ali više snagom svoje čežnje za lepotom i nežnošću, potrebe da čine dobro, junaci bajki G.O. pobeđuju sva iskušenja i sve prepreke. Pa i kada ne stignu do nekog cilja, oni nisu gubitnici. Lepota i sreća za koju su se borili ostaje drugim ljudima, zli i nepravedni ostaju praznih ruku. „Maslačak“-svi ga odbacuju, mislio je da je suncokret i pošto je bio najniži, mislio je da ga zato ismevaju. Suncokreti su simbol ljudi koji streme ka visini i koji su slepi za sve ostalo. „Mesečev cvet“-Dečak Vedran ne obraća pažnju na decu i ptice, on stalno gleda čarobnu kutiju, svet slike, dok mu njegov život ne uništava njegov fizički razvoj. Starac Milija mu kaže da pronađe Mesečev cvet i da napusti kuću, ako ne želi da u njoj ostavi glavu. Dečak prelazi put od zaštićenog do nezaštićenog, u početku je zagađivao potoke, a kasnije je izrastao u lepog mladića. 53. Одлике и врсте приповедака за децу - Pripovetka je veoma stara knj. vrsta i sačuvani zbornik pripovedaka potiče iz Egipta pod nazivom „Čarobnjakove priče“. Potiče 4000 g.p.n.e.. Pripovetke delimo na narodne i umetničke. Usmenim putem se prenosila iz daleke prošlosti. Nar. prip. ima karakter bajke i ispunjena je čežnjom, fantastikom, maštanjima. Junaci su obično neimenovani, jer svako od njih zastupa shvatanje, težnje i uverenja samog naroda. Umet. prip. je izraz duha jednog umetnika reči. U njoj nalazimo piščevu sliku života koja može biti izraz objektivnosti ili subj. zapažanja sveta. Ona nije samo rezultat piščeve bujne mašte, već i rezultat stvarnosti ljudskog života. Od romana se razlikuje po tome što zbog kratkoće ne može da obuhvati široku sliku sveta i života, već samo isečak. Odlike prip. su: kratka, sažeta fabula, čvrsta kompozicija, razl. forme pripovedanja.54. Теме и мотиви у Чеховљевим причама за децу -Veoma popularna je njegova pripovetka „Kaštanka“. U njoj su ispričane peripetije psića Kaštanke koji se izgubio, dospeo jednom cirkuzantu, živeo je sa dresiranim guskama i mačkom, nastupao je u cirkusu i na kraju se vratio svom dečaku od kog se izgubio. Od je pisac kratke epske forme, sa izrazito toplim osećanjem i smislom da u trivijalnom motivu iz života pronađe povod za estetičku i etičku poruku. Napisao je drame Ujka Vanja, Galeb, VIšnjik, Kaštanka. U kratkim pričama za decu i mlade su: zanimljiva fabula, eliptični oblik kazivanja, zgusnuta dramatičnost radnje, jednostavnost monologa i dijaloga i jezik izražen u formi piši tako da rečima bude tesno, a mislima široko. Priče sadrže topli humor koji može da pređe u smeh kroz suze ili da čitaoca ostavi setnog i nostalgičnog. Govori o zbivanjima među ljudima, decom i život. svetom. 55.Soc. i psihološki momenti u pričama za decu Ivana Cankara i Prenihov Vorenca-U zbirci pripovedaka „Đurđevak“, Prenihov Vorenc govori o detinjstvu seoskog dečaka i o njegovim prvim ozbiljnim sukobima sa životom. Pisao je pripovetke sa jakom lirskom notom, opisao seoski svet u svojoj drami teškog života, drami viđenoj okom istinskog umetnika koji je tom svetu pripadao. Dečak rano otkriva nepravde i prevare, siromašnog seljaka varaju svi, o pravdi se priča, ali nje nema. Potiskuju se slovenačko ime i jezik i nastoji se da se Slovenci pretvore u Nemce, ljudi dolaze u sukob s vlašću, nepravda je dečakova svakidašnjica. Prenihov se rado seća svoje majke, drage bake, o kojima govori sa puno ljubavi i topline. U pripoveci „Đurđevak“ zarad majčine ljubavi dečak odlazi u dubadolinu, zvanu Pakao, i bere i donosi majci u naručju đurđevke. Seoski dečak živi sa majkom i ocem i svakog jutra vodi stoku na ispašu u dubadolinu, od svoje šeste godine. Veliki strah i zebnja ga obuzimaju svaki put kad treba da ode tamo, jer mu se šum tamo činio avetinjom, a i podsećalo ga je na Pakao, o kom je slušao u crkvi. Od straha je i oca slagao da je izgubio stado, a otac mu je zapretio da će zaista otići u Pakao ako laže. Za majčin blažen osmeh, sreću, on potiskuje taj strah i odlaži da bere joj đurđevak koji treba u crkvu da odnese. Ona jedina ima razumevanja za njega. Ivan Cankar (1876-1918) soc. i psih. momenti-opisivao je mučnu sadažnjicu. Video je ljudsku bedu, nepravdu. Njegovo srce je ustrepelo, jer je znalo da saoseća. On sam je bio nevoljnik, bio je taj koji je plakao što za groš nije mogao majci da kupi hleba, patio se. Izvor njegovih tema je on sam, ljudi, svet. „Desetica“-Imao je 12 ili 13 god., išao je u 3. razred. On je u sobi sa 4 druga, koji su ga uvek gledali popreko. U njemu je stalno neka tuga, kiša, zagrušiv vazduh u sobi, bol u srcu. Sećao se kad bi zaspao i ustao sa uplakanim očima. Bojao se gazdarice, bila je zla i debela. Bilo mu je hladno, nije imao ni za jelo, bio je siromašan, a ostali iz sobe su imali. U školi mu je dobro išlo, ali se plašio nastavnika. Stalno je osećao miris hleba i kafe u vazduhu, koji je za njega bio nedostižan. Cipele mokre od kiše. Za vreme odmora svi bi kupovali nešto za jelo, a on je stalno bio gladan i sam. Poželeo bi da umre. Kao svetlost mu je stiglo pismo, a ruke su mu drhtale. U pismu je bila desetica i poneka reč od

majke. Znao je da je poslednja desetica. Sakrio se u ugao i počeo da plače. Sreća zbog toga što ga je majka iz daljine posetila detenji bol. 56. Detinjstvo kao izvor nesporazuma i strahova u Andrićevoj zbirci „Deca“-Andrićeva deca i njihova detinjstva nisu vesela i razdragana. U pripoveci „Deca“ reč je o tugi bosanske i jevrejske dece koja dobija ton i soc. i nacionalnog karaktera. Mada je igra ovde vid zabave, koju besposlena deca upražnjavaju u satima odmora, ona razdvaja drugarstva, unoseći nemir u njega i od pojedinih dečaka stvara decu otuđenu, uvređenu i pod kompleksom inferiornosti. Andrićeva sklonost da grube igre osvete i patnje dece prikaže kao velike i trajne, javlja se i u pripovetkama gde se mešaju odrasli kao učesnici ili sudije dečjih avantura. Prip. „Prizor“ je jedinstven primer. Odustavši od namere da učestvuje u osveti namrgođenoj babi Kokotovićki, dečak biva dvostruko kažnjen-razočarani drug razbija njegov prozor, a otac, strog i prek, kažnjava ga batinama zbog krivice koju nije počinio. Priča „Knjiga“ govori o traumi dečaka koji uništivši pozajmljenu knjigu iz školske biblioteke, mesecima strahuje kako da se pojavi pred bibliotekarom. O ovoj pripoveci Andrić kaže da piše autobiografiju jednog straha. U Andrićevim pripovetkama iz zbirke „Deca“ nalaze se i priče o strahu pred spomenicima prošlosti, priče o igri na granici života i smrti („Aska i vuk“), sadržaji koji otkrivaju košmarna stanja naivne dece („Izlet“, „Ekskurzija“).57. Humor i melanholija u „Bašti slezave boje“ Branka Ćopića- On žali što je svet detinjstva iščezao i za srećom što je ikad i postojao. Uokvirena tamnom ogradom na početku i neveselom, sumornom početnom i svakodnevnom zbiljom, priča započinje, a na kraju „zlatna bajka“ o ljudima jedino se uzda da još uvek nije iskovana sablja koja može seći naše mesečine, nasmejane zore. I šo je ovaj okvir mračniji, uokvirena slika je sve prozračnija i svetlija. Svetlost te ljubavi čežnjom i sećanjem doziva, a rečima vaskrsava, čas ovaj dečak, čas ostareli, usamljeni pisac i tada i sada gledajući svet dedinim očima. U pripovetci „Bašta sljezave boje“, Ćopić se seća svog dede i njegovog uskog spektra boja. Kaže da je znao 4 osn. boje, a ostale je poredio sa njima. Bio je tvrdoglav i ako on jedne god. kaže da je sljez crvene boje, onda za tu poruku tamo i važi: sljez mora biti crven. Jednom je Branko u školi učiteljici odgovorio da je vuk zelene boje, jer mu je tako deda rekao. A deda se izvikao na učiteljicu i odležao sedam dana u seoskoj buvari zbog toga. Dede više nema, sljez se rascvetao kao nikada do tad, a Branko ne zna kakve je zasigurno boje sljez. 58. Поетизација детињства у Раним јадима Данила Киша -U delu je jaka lirska osećajnost, prerano sazrevanje junaka koji je i narativni subjekt priče i podmuklo delovanje biografije, čiji je znak prefinjena lirska tuga. Pripovedač dopunjava stvarnost oko koje se priča o detinjstvu. Strašna sudbina pripovedačevog oca je motiv priče, koji se javlja na kraju. Naglašava se lična nota i doživljaj junaka koji bezuspešno traga za sovjim ocem. Vreme je ratno, u kom je naivna dečja želja da makar i od slučajnog gosta sazna nešto u ratu nestalom ocu. Smisaona inverzija je na kraju priče. Na kraju priče se ona zatvara na jedan bolan način, patnja je unižena. Sliku sveta Kiš gradi na realističkoj, psihol. motivaciji ili na gorkom talogu ličnog iskustva. 59. Владари као деца у Књизи за Марка Светлане Велмар–Јанковић -U knjizi se dešava da čisto čudesno isključuje prir. i natprir. elemente. Ta slika je okrenuta srpskom srednjem veku, malim junacima koji će kad porastu imati velikog udela u dramatičnoj sudbini našeg naroda. Ona ispisuje neobičnu povesnicu koja pokazuje kako odabrani detalj iz njihovog života nagoveštava buduću sudbinu velikih ljudi. U završnom delu pripovetke je komentar u kom pripovedačk iz čudesnih prostora vraća priču u ist. realnost. On je više u znanju poruke i saznanja potrebnih detetu. Razlika vremena nije toliko bitna, već je bitnija detinja srodnost, naivnost i maštovitost, dobrota i znanje jezika prirode. Tako čitaoc postaje aktivni tragač za tajnom srodnosti koja povezuje decu svih vremena. Pisac ulazi u priču i kao saučesnik stvara poverešenje čitaoca. Pretapanje je realističkih i čudesnih motiva, vezanih za legendu, osnovnu fant. i nesputanu dečju maštu, gde dete prepoznaje sebe. 60. Kratka proza za decu Dušana Radovića („Pričam ti priču“)-Sadrži 12 kratkih priča. Neke od njih su: „Priča za Gordanu“-o samom autoru i devojci i njihovim doživljajima u poslastičarnici i van nje. Kao i sva deca oni su nestašni, skaču u posl., mere se na ulici, Gordana govori kako ona spava u 17 kila, a neki čika je ispravlja kako može da spava samo u 7 sati, a ne u 17 kila. Dečak hoće da joj napiše pesmu bez početka, što je nemoguće, jer kod prvog retka pojavi se početak početka. Gordana ne može ni da spava, ni da jede dok joj se ne ispričaju priče za spavanje i ručak. Brzo joj dosade priče koje isto počinju, pa tera dečaka da ih drukčije priča, pa opet isto. „Priča o majmunima“-kako su umesto repova imali kišobrane koji su ih branili od kiše i sunca. Ali, majmuni pošto su se verali po granama, iscepali su kišobrane i drugi nisu hteli da im izrastu. Ostale su samo drške. Majmuni su prvo plakali, pa su se dosetili da se zakače tim drškama za granu i vise na glavi. To im je smešno i onda se smeju. „Priča o nezahvalnom mišu“ koji je gledajući veliki trougli sir, napravio veliku rupu u kojoj se počeo živeti. I jeo ga je polako, dok ga nije

pojeo. Onda je naišla mačka, a on pobeže u onu staru cipelu, gde je ranije živeo. Nju valjda neće pojesti. Druge priče su: „Kako je kit postao domaća život.“, „Priča o devojčicama“, „Priča o kralju Puši“,.. 61. Одлике и развој романа за децу (одлике, дела, примери) - Roman za decu je veća epska forma koja ima širi životni materijal u odnosu na pesmu i pripotku. Nosi obeležja uslovljena psihom i emoc. deteta, detinjstvo kao psihol. fenomen i shvatanje dečije duše. Osoben je po tematsko idejno sklopu i likovima i poruci kao važnoj komponenti. Dečiji roman ima epsku formu koja životnim sadržajem odgovara dečjem emoc. uzrastu 8-12 god, dok roman za mlade je za decu 14-16 god.. Kod nas su takvi romani kod Nušića, Ćopića, Grozdane Olujič, Dositeja, Lukić, a strani romani su Robinzon Kruso, Guliverova putovanja, Lesi se vraća kući,.. Kod nas se roman za decu nameće kao ratna odiseja i intimnija povest o savremenim i imaginarnim temama ratnih i posleratnih vremena. Mnogi pisci u romanu osećaju šansu za bogatu životnu tematiku. 63. Авантуристички роман - To je roman o uzbudljivim događajima. Radnja takvog romana je često vezana za neobične zemlje, egzotične zemlje, davna vremena, i neobične junake (heroji, moreplovci, osvajači, ratnici, kolonizatori). Karakt. je autorova distanca od svog junaka, ponekad je to autobio. oblik, pripovedanje u prvom licu i tako se zadobija poverenje čitalaca. Postoje romani gde je neželjena avantura i junaci koji nisu tipični avanturisti (Odiseja) i oni koji to jesu (Sinbad). Mešoviti tip je sadržavao oba aspekta (Robinzon). Postoji i policijski roman, gde je junak dečak detektiv, iako to nije nužan uslov. Postoji i roman o antiavanturi, kad deca inspirisana avanturama nekog junaka sama krenu u slične poduhvate, ali se to izrodi u neželjenu avanturu (Hajduci).64. Роман о животињама - Nastaje iz život. epa, koji je ima pretka u basni. Tipologija basne je uticala na liter. o život. svetu. U sr. veku su bili bestijari, knjige sa razl. tipovima priča o život., često i ilustrovane. Klasicizam je priče o život. prograsio liter. koja je idealna za decu. Nastoji se da se život. svet dehumanizira i tretira objektivno i posmatrački. Romantična orijentacija nastoji da prodre u suštinu odnosa čovek-život. i da taj odnos posmatra iznutra. Pišu se i slikovnice i stripovi sa temom o život. svetu. Džek London je u delu Glas divljine opisao lik psa Baka i biologističke ideje u surovim uslovima divljine Severa, gde je mala razlika između ljudi i pasa, pa se psima i move više verovati. Psi ne govore kod njega, ali govore njihovi instikti i postupci. Dramatičnost je radnje, snažni život. karakteri, upečatljivi opisi prirode. 65. Научно-фантастични роман - Vlada mišljenje da je to žanr novog doba i da vodi poreklo od Žila Verna i Velsa. Dela se dele na ona koja opisuju mađuplanetarna putovanja i ratove, ona koja su izgovor za druš. satiru ili soc. i moralnu viziju, ona koja opisuju katastrofu kao posledicu nekontrolisanih naučnih dostignuća, ona u kojima se opisuju čudna svojstva prostora i vremena. Čak i ona dela koja imaju drugačije ambicije i kompleksan smisao, bivaju privaćena od dece (Guliverova putovanja). Vern je napisao i Put u središte Zemlje, Put oko sveta za 80 dana. Vezuje se za hipoteze svog doba o letenju, podmornici, poniranja u zemljinu utrobu, mogućnost televizije. 67. Историјски роман - Mark Tven-„Kraljević i prosjak“-Druga četvrtina šesnaestog stoljeća. Mesto radnje: London, siromašne četvrti i kraljevska palata. Likovi: Kraljević je bistar i nadaren dečak. Sa lakoćom uči jezike i uglađenog je ponašanja. Ne podnosi nepravdu, a svojom upornošću postiže cilj. Hrabar je i pun želje za pustolovinom. Prosjak je siromašan dječak iz sirotinjske četvrti  Londona. Snalažljiv je i spretan, a kad je nepravedan stidi se sam sebe, a dušu i srce izjeda mu grižnja savjesti. Teško glumi ono što nije iako ga to zabavlja. Srce mu je dobro i plemenito. Tema: Doživljaji kraljevića i prosjaka u zamijenjenim ulogama. Pouka: Dobrota, plemenitost i pravednost pobeđuju bogatstvo, raskoš, netrpeljivost i nepravdu. Siromašan dečak Tom upoznaje kraljevića Edvarda.  Kraljević je bio željan pustolovina i dečačke igre, a Tom je čeznuo za životom u obilju. Kako su bili jako slični, dečaci odluče nakratko zameniti uloge. Promenili su odela i Tom ostade na dvoru, a kraljević se uputi ulicama i predgrađima Londona. Dvorski život bio je težak za Toma, a borba za opstanak i preživljavanje još teži za kraljevića. Uz veliku i nesebičnu pomoć prijatelja Hendona kraljević se vraća na dvor , a Tom ostaje živjeti s njim kao njegov štičenik. 68. Омладински роман - Roman za mlade je vid literarnog dela namenjenog čitaocu starijeg životnog doba 14-16 god. koji se zove doba puberteta ili adolescencije. To su romani u kojima se govori na jedan složeniji način, jezikom koji nije razumljiv mlađoj deci, govori se o ljubavi, odnosima u životu, o problemima u društvu, o postupcima junaka. Takvi romani mogu biti svi romani koji imaju pouku, svih žanrova, koji upućuju mlade na razmišljanje i daju im informacije koje im mogu koristiti u životu.