Manervisanje

1.1 Manervisanje kao specijalan nain kretanjaManervisanje se definie kao specijanan nain kretanja transportnih sredstava koji za posledicu imju putanju kretanja koja je kombinacija iskljuivo pravolinijskih i krunih putanja.Pri takvom kretanju mora biti angaovana minimalna mogua povrina za realizaciju cilja manerva.Da bi vozlilo realizovalo takvu putanju kretanja trebalo bi da bude ispunjeno sledee: Brzina kretanja transportog sredstva pri manervu mora biti minimalno mogua i konstanta (3-8 km/h) Ugao skretanja upravljakih tokova transportno sredstvo treba da postigne dok se nalazi u stanju mirovanja (u mestu) U delu krunog manerva ugao skretanja upravljakih tokova treba da bude konstantan i to: Za solo vozila maksimalno mogu (R) Za transportne sastave optimalan (Rt)Manevar se opisuje: Nainom kretanja u procesu manervisanja Stepenom sloenosti manervaPrema nainu kretanja razlikujemo: Manevar hodom unapred Manevar hodom u nazad Kombinovani, odnosno dodatni manevar (sluajevi kada je deo ukuonog procesa manervisanja,kruni manevar ogranien).Stepen sloenosti manerva, predstavlja broj komandnih intervencija vozaa na toak upravljaa (pravo, kruno). Najnii (nulti) stepen sloenosti manerva ima kruni manevar u prostoru bez fizikih ogranienja. Prvi stepen sloenosti imaju manrvi kojiza posledicu imaju putanju kretanja koja jse sastoji iz jedne pravolinijske i jedne krune putanje kretanja, pri enu je kruni deo putanje neogranien. Vie stepene sloenosti imaju manervi koji su kombinacija vie krunih i pravolinijskih manevara.

1.2 Izmeritelji manevarskih sposobnosti transportnih sredstavaDeo prohodnosti koji je se odnosi na horizontalnu prohodnost, odnosno sposobnost kretanja na ogranienim, ravnim povrinama odreenog pblika i dimenzija, iskazuje se manevarskim sposobnostima sredstva.Izmeritelji kojima se opisuje manevarske sposobnosti transportnih sredstava kao tehnikih sistema obuhvataju: Parametre gabarita, odnosno dimenzija, Radijuse horizontalne prohodnosti, odnosno gabaritne linije kretanja transportnog sastava, ili konkretnije, putanje kretanja kritinih taaka transportnog sredstva.Izmeritelji manevarskih sposobnosti transportnih sredstava treba da obuhvataju: Izmeritelje manevarskih sposobnosti transportnih sredstava kao tehnikih sistema Izmeritelje koji kvantifikuju sposobnost vozaa da u konkretnim prostornim ogranienjima iskoristi manevarske sposobnosti transportnog sredstva kao tehnikog sistema, odnosno njegove maksimanle manevarske sposobnosti. Manevarske sposobnosti transportnih sredstava ocenjuju se sledeim pokazateljima: Parametrima gabarita, Radijusima horizontalne prohodnosti, odnosno putanjama kretanja kritinih taaka transportnog sredstva pri manervu u konkretnim prostornim ogranienjima Parametrima koji kvantifikuju uticaj sposobnosti vozaa da u konkretnim prostornim ogranienjima iskoristi manevarske sposobnosti transportnog stedstva kao tehnikog sistema.

Zahtevi za parkiranje

Za pravilno definisanjepotrebnog i dovoljnog broja parking mesta u odreenoj zoni i naina njihovih korienja neophodno je poznavati sve kategorija korisnika koje se meusobno razlikuju po karakteristikama zahteva za prakiranje. U okviru iste structure transportnih sredstava svaki zahtev za parkiranje odreen je: mestom nastajanja, vremenom nastajanja i motivom korisnika transportnog sredstva.

1.1 Zahtevi za parkiranje prema strukturi transportinih sredstava1.1.1 Putniki automobilIndividualni putniki automobil yahteva parking mesto u zoni stanovanja vlasnika kao i na domaku cilja putovanja. Ako na domaku mesta putovanja nema uopte ili nema dovoljno regulasinih mesta za porkiranje, to primorava korisnika automobila da ga ostavi i na nekom drugom mestu. On gotovo nikad ne odustaje da realizuje svoj motiv putovanja. Takvo ponaanje doprinosi problemu parkiranja koji nastaje od privatnih-individualnih automobila.Rent-a-car elastinost putnikog izazvao je potrebu da se organizuju posebne rent-a-car agencije koje za odgovarajuu naknadu iznajmljuju atomobile onim korisnicima koji ne poseduju putniki automobil, ili se nalaze u drugom gradu, a imaju potrebu da koriste ovaj vid prevoza. Sa aspekta parkiranja specifinost ove vrste putnikih automobila u odnosu na individualni je samo u tome to kada su vozila slobodna, odnosno kaad nisu iznajmljena, treba da se nalazte na posebnim prostorima ili u atobazama vlasnika ovih agencija.Namena i nain korienja putnikog automobila ponekad uslovljava korienje prikljunih vozila (prikolica). Upotreba ovih vozila je sporadina i vezana je za njihovu specifinost. Onda kada ne postoji potreba za njihovo korienjem stoje na domak vlasnikovog stana. esto zauzimaju namenska, a ponekad i javna mesta za porkiranje.1.1.2 AutobusiAutobusi za potrebe transpotra putnika ispostavljaju zahteve za parkiranje u gradovima kao posledicu potrebe za: ukrcavanje i iskrcavanje putnika i prtljaga i ekanja autobusa za naredni dolazak, a na putevima pored navedenih zahteva i u zavisnoti od duine vonje, radi odmora voaa i putnika.Autobusi na gradskim, prigradskim i meugradskim linijama, kao i tzv. autobusi za sopstvene potrebe preduzea realizuju navedene zahteve na ureenim i organizovanim stajalitima i terminusima, autobuskim stanicama i u autobazama preduzea u ijem su vlasnitvu.Vanlinijski autobusi u slobodnim vonjama kao i turistiki autobusi trebalo bi da realizuju zahteve za parkiranje na isti nain , na rpedhdno definisanim, organizovanim i opremljenim lokacijama.Potrebno je odgovarajuom (gradskom) odlukom definisati: lokaciju zaa parkiranje, reim korienja, upravljanje i eventualno usostavljanje nadoknade za korienje lokacije i sistem kontrole i sankcionisanja nepotovanja propisanih uslova.1.1.3 Teretna vozilaZa prevoz robnih poiljki i rasutog tereta u gradovima , naseljima, meugradu, prigradu (i u meunarodnim razmerama), koriste se teretni automobili, razliitih kategorija, nosivosti nadgradnje.Teki teretni automobili se utivaraju i istovaraju iskljuivo na robnim terminalima i teretnim stanicama.Laka dostavna teretna vozila koriste se za druge potrebe prevoza robe i tereta po gradu i naselju.Ostvarujui transportni zadatak je da dostavna vozila mogu da se nau na svakom mestu u gradu i naselju. Da bi se izbegao njihov uticaj na uslonjavanje problema parkiranja, potrebno je obezbediti utovarno-istovarna mesta (parking mesta) uz sadraje koji snabdevaju kao i definisati vreme njihovog korienja.1.1.4 Motocikli i mopediPosebnu kategoriju drumskih prevoznih sredstava ine motorizovani dvotokai (motocikli i mopedi). Bez obzira na njihovu konstruktivnu razliku u odnosu na automobil, oni predstavljaju zahteve za parkiranje u prostorima gde se koriste.Iako su zahtevi za parkiranje kod dvotokaa i po obimu i po prostor, potrebno je urediti potreban broj mesta za ovu kategoriju vozila. Tamo gde je njihov broj znaajan, treba urediti i javna i namenska mesta za parkiranje.1.1.5 BicikliNjihov znaaj raste u gradovima i naseljima u kojima je strateki znaajno favorizovati ovaj vid preboza zbog potrebe upravljanja vidovnom raspodelom putovanja. Iako pojedinano, zbog svojih malih dimenzija ne prestavljaju poseban problem u parkiranju, u masi, kada ih je mnogo, taj problem narasta i trai sistemski prilaz koji se ogleda u pravilnom definisanju: lokacije parkiralita, kapaciteta, organizacije parking mesta i u izboru opreme za parkiranje.2.1 Zahtevi za parkiranje du putnih pravacaDu putnih pravaca, u oavljanju putovanja izmeu gradova i naseljenih mesta, transportna sredstva imaju potrebu da se zaustave i da se parkiraju u sledeim sluajevima: Kao posledica nepredvienog kvara na vozilu Radi odmora putnika i vozaaParkiralita predstavljaju element prateeg sadraja na vagradskim putevima.Prema kappacitetu i stepenu opremljenosti razlikuju se dva funkcionalna tipa parkiralita: Tip T1 sa sadrajem: telefon za pomo i eventualno sanitarni vor i Tip T2 sa sadrajem: telefon za pomo, sanitarni vor i eventualno javni telefon, prostor za odmor i prodavnice.Minimalno meurastojanje je na 12,5 do 15 km.2.1.1 Parkiranje na autoputevimaMrea autoputeva je infrastruktura sa kontrolisanjim pristupom. Iz navedevih razloga, automobili se i ovde zsustavljaju i parkiraju: U sluajevima nepredvienih kvarova, zaustavljanje i parkiranje se obavlja u zaustvanim trakama, i traje samo do dolaska servisnog vozila za popravku ili do odvoenja vozila u kvaru, Za snabdevanje gorivom i mazivom, koriste se benzinske i servisne stanice, rasporeene po odreenim tehnolokim zahtevima du autoputeva, na potrebnom rastojanju Za odmor vozaa i putnika koriste se posebno projektovana odmaralita, van trase autoputa, ili moteli i restorani, kao i posebna oprema ove kategorije puteva.2.1.2 Parkikranje na magistralnim i regionalnim putevimaNa putnim pravcima niih tehnolokih zahteva od autoputeva,na magistralnim i regionalnim putevima, pristup vozila nije potpuno kontrolisan. Postoje lokacije koje nesmetano imaju direktan pristup na put. Kao posledica ovakve situacije parkiranje na ovi putnim pravcima je manje kontrolisano. I dalje ostaju osnovna tri zahteva parkiranja, samo to treba raunati i na zaustavljanje i parkiranje na bankinama, izvan za to predvienih mesta, kao etvrti zahtev. Ova parkiranja nastaju kao potreba pristupa na lokacije uz puteve.2.1.3 Parkiranje na ostalim putevimaNa nie katogorisanom putnoj mrei, lokalnog karaktera, pristup vozilima je gotovo potpuno slobodan. To izaziva nekontrolisano zaustavljanje i parkiranje kod svake lokacije naslonjene na regulaciju puta. Dominantni razlozi zaustavljanja i parkiranja su u vezi sa pristupanou lokacijama, a daleko je manje onih se odnose na tehnologiju korienja puta.3.1 Zahtevi za parkiranje u gradovimaKarakteristike zahtela za parkiranje u gradovima i naseljenim mestima su u direktnoj zavisnostimod kategorije korisnika koji taj zahtev ispoljavaju.Osnovne katategorije korisnika parking mesta su: Stanovnici i Posetioci posmatrane zoneKako je zahtev za parkiranjeodreen: mestom nastajanja, vremenom nastakanja i motivom korisnika, odnosno trajanjem parkiranja, ako se posmatra vremenski period od 24h, korisnike moemo prema specihinosti zahteva podeliti u est osnovnig kategorija:1. Stanovnici posmatrane zone koji ne koriste svoje vozilo u toku dana. Oni bi eleli da raspolau rezervisanim mestom za parkiranje u blizini mesta stonovanja.2. Stanovnici posmatrane zone koji koriste svoje vozilo u toku dana. Ogranienje trajanja parkiranja u zonama visoke atraktivnosti dovodi do poveanja ponude parkiranja, dok sa druge strane obavezuje stanovnike posmatrane zone da se u toku dana parkiraju na razliitim mestima. Da bi se reio ovaj problem uveden je sistem povlaene parking karte za stanovnike. To su kartice (malepnice) koje stanovnicima posmatrane zone omoguavaju parkiranje bez vremenskog ogranienja, ali im ne obezbeuje mesto za parkiranje.3. Zaposlenni u posmatranoj zoni koji nemaju potrebe da koristre svoje vozilo tokom radnog vremena. To su korisnici dugotrajnog parkiranjakoji ele da parkiraju svoje vozilo u blizini radnog mesta. Oni su spremni da parkiraju vozilo na odreenoj udaljenosti od svoje destinacije i plate za parkiranje, zato to restriktivna politika parkiranja u gradskim centrima ima za cilj da povea efikasnost parkiranja poveanje obrta (ogranienje trajanja parkiranja, degresifna tarifna politika).4. Zaposleni u posmatranoj zoni koji imaju potrebu za korienjem svog vozila za vreme radnog vremena u profesionalne svrhe. Oni trae mesta srednje duine trajanja parkiranja blie svom radnom mestu.5. Dnevni posetiovi iji je motiv putovanja kupovina, privatan posao, rekreacija. Oni imaju zahteve za kratkotrajnim parkiranjem, to blie svojoj destinaciji i spremni su da plate za parkiranje ako tarifa nije mnogo visoka.6. Noni posetioci iji je potiv rekreacija i sl. Oni takoe korisnici kratkotrajnog parkiranja, samo to se vremenska raspodela zahteva za parkiranjem razlikuju u odnosu na predhodnu grupu.Sa aspekta kvaliteta usluga u parkiranju u visoko atraktivnim zonama korisnici, bez obzira na kategoriju kojoj pripadaju imaju posebne zahteve (parametri kvaliteta sa aspekta korisnika), a to su pre svega: Da nau slobodno parking mesto Da je parking mesto to blie cilju Da nema naplate Da je jednostavno za manevar pri ulasku i izlasku, to manje zadravanje pri ulasku i izlasku u objekat, jednostavna i bezbedna vonja unutar objekta, Da je vozilo bezbodno.

Karakteristike parkiranjaParkiranje je akcija ostavljanja automobila na mestu za parkiranje, sa neprekidnim vremenom mirovanja koje je ogranieno: vremenom dolaska (t1) i vremenom naputanja mesta za parkiranje (t2); parkirani automobil je bez vozaa i putnika. Prema vaeem zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima definisano je: Zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri lemu voza ne naputa vozilo, ocim prekida radi nastupanja po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. Parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim kada radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj, koje se ne smatra zaustavljanje.Karakteristike parkiranja mogu se podeliti u dve osnovne grupe i to: Elementi infrastrukture za parkiranje Elementi funkcionisanja parkiranja1.1 Elementi infrastrukture za parkiranjeInfrastrukturu za parkiranje ine fizike komponentepodsistema parkiranja. To su prostori i objekti koji su namenjeni i tehniki opremljeni za parkiranje vozila.Fizike komponente parkiranja, mesta za parkiranje, mogu se u gradu i naselju nai u dva osnvna prostorna oblika:1. Ulina mesta za parkiranje sva mesta za parkiranje ureena ili izgraena tako da se pristup vozilima svakom parking mestu obavlja sa kolovoza uglavnom sekundarne mree ulica. Parkiranje vozila na ulici trebalo bi da se organizuje u niama za parkiranje, odnosno u preraspodeli irine ulinih profila trebalo bi da se pravilno preraspodeli prostor na: kolovoz, nie za parkiranje i trotoar za peake. U postojeem stanju u naim gradovima, ova mesta su uobiajeno realizovana: Na kolovozu Na trotoaru Pola/pola (delimino na kolovozu, a delimino na trotoaru) 2. Vanulina mesta za parkiranje sva mesta za parkiranje razmetena, ureena i graena: Otvorenom prostoru, vanulinim parkiralitima, U objektima za parkuranje, parking garaama.Karakteristike organizacije vanulinih mesta za parkiranje, bez obzira li se radi o vanulinim parkiralitima ili parking garaama je da su veeg kapaciteta i da se pristup i izlazak vozila ostvaruje sa jednog mesta (objedinjen ulaz i izlaz) ili vie mesta (raydvojen ulaz i izlaz ili vie ulaza i izlaza) uglavnom sekundarnog poteza u mrei ulica, tako da je mogua kontrola pristupa vozila.1.1.2 Mesto za parkiranje (parking mesto)Definicija: mesto za parkiranje (parking mesto) je deo prostora namenjen, tehniki opremljen i ureen za parkiranje jednog vozila. Ovaj prostor se sastoji iz: Uglom parking mesta () irinom parking mesta (F) koja zavisi od irine vozila merodavnog za dimenzionisanje (Bv), zatitnog rastojanja izmeu bone strane vozila i prostornog ogranienja (a) i ugla parking mesta (), Duinom dela parking mesta na kome vozilo stoji (A) koja zavisi od: duine vozila merodavnog za dimenzionisanje (L), zatitnog rastojanja izmeu prednje i zadnje strane vozila i prostornog ogranienja (c) i ugla parkiranja mesta () i irina prolaza potrebnog za ulazak, odnosno izlazak vozila sa dela parking mesta na kome vozilo stoji (D).1.1.3 Tehniko regulisanje parkiranjaTehniko regulisanje parkiranja podrazumeva organizaciju i obeleavanje svih mesta na ulinim frontovima, na kojima se dozvoljava parkiranje. Na ulinim frontovima na kojima se dozvoljava parkiranje putnikih automobila moraju se uvaavati svi zakonski propisi koji se odnose na definisanje mikrolokacije svakog parking mesta i normativi za njihovo dimenzionisanje.Parking mesto se obeleava linijama bele boje, debljine 10 cm. Izuzetno, rezervisana parking mesta obeleavaju se linijama ute boje na isti nain.Parkiralia za motocikle se organizuju na ulinim frontovima i na vanulinim povrinama, parking mesta na ulici se projektuju kao: Ulini parking sa mestima koja su paralelna ili pod uglom, Deo trotoara posebno oblikovan u niu za parkiranje motociklaDa bi se izvrilo tehniko regulisanje parkinga, za svaku deonicu ulinog fronta treba analizirati: Namenu i atraktivnost sadraja koji se nalazi u uticajnoj zoni deonice ulinog fronta, Reim dinamikog saobraaja, Trase linije javnog gradskog putnikog prevoza, Stanje i fizike karakteristike ulinig profila, Intezitet peakih tokova, Intezitet saobraajnog toka i Ogranienja tipa: stajalite vozila JGTP-a, bata ugostiteljskog objekta, drvored, kolski preilaz, aht i sl.Pri izboru lokacije parking mesta na ulinim frontovima u centralnim zonama grada i zonama visokog stepena atraktivnosti treba potovati sledee opte kriterijume: Ne dozvoljava se parkiranje u ulicama sa intezivnim dinamikim saobraajem Ne dozvoljava se parkiranje u ulicama kojima prolaze vozila JGTP-aZbog nedostatka parking mesta (posebno vanulinih) parkiranje na ulinim frontovima e jo dugo biti najzastupljeni vid parkiranja. Iz tog razloga se navedeni kriterijumi, uz saglasnost institucija koja upravlja parkiranjem, mogu ulaiti.1.1.4 Vanulino parkiraliteDefinicija: vanulino parkiralie (parking) je organizovani proctor sa veim brojem mesta za parkiranje, definisanim ulazom i izlazom (ulazima i izlazima), kao i unutranjom mreom komunikacija za vozila i peake. U zavisnosti od veliine i oblika lokacije, njenog odnosa prema mrei pristupnih saobraajnica i ostalif specifinosti zavisie i nain rasporeivanja, odnosno organizacija parking mesta sa pripadajuim prostorom za menervisanje i komunikacijama za vozila i peake.1.1.5 Organizacija parkiralitaOrganizacija parkiralita podrazumeva nain razmetaja parking mesta i saobraajni reenje u okviru zadatog prostora, lokacije.Jedan od osnovnih uslova da se raspoloivi prostor to bolje iskoristi, odnosno da se na tom prostoru smesti to vei broj parking mesta.Iskorienje lokacije ili mera valjanosti reenja po kriterijumu to vie parking mesta ocenjuje se preko formule: S=P/n [m2/pm] gde je: s- specifina povrina parkiralita, P- ukupna povrina lokacije, n- ukupan broj parking mesta.Parkiranje u vidu ploica: najbolje iskorienje parking povrine i laka organizacija kretanja (jednosmerna ili ak dvosmerna).Za ugao kretanja =90o uvek se predvia parkiranje hodom unazad (samo kao izriit zahtev organizuje se parkiranje hodom unapred).Parkiranje u vidu parketa: svi uglovi izmeu 0o i 90o, omoguava dobru ogranizaciju kretanja (suprotni smerovi u susednim prolazima), brzo se nalazi slobodno praking mesto to je znaajno za velika parkiralita.Parkiranje u vidu riblje kosti: saom za ugao od 45o, poveava duinu kretanja pri traenju slobodnog parking mesta (isti smer kretanaj u susednim prolazima).1.1.6 Tehnoloki kriterijumi za kretanjeUlaz i izlaz iz parkiralita treba, ukoliko je mogue, obezbediti iz sekundarnog poteza u mrei, odnosno iz sporedne saobraajnice. Ukoliko se radi o saobraajnici sa intenzivnim dinamikim saobraajem ulaz i izlaz obezbediti u desnom skretanju ili obezbediti posebnu traku za levo skretanje pri ulasku na parkiralite. I za ulaz i za izlaz dovoljno je obezbediti irinu od 3.00 m. Radijus na ulazu ne treba da bude vei od 5.00 m, a na izlazu 3.00 m. Jedan prolaz treba da opsluuje dva reda parkiranih vozila. Ukoliko je mogue treba obezbediti jednosmerno kretanje sa to manje konfliktnih taaka. Duina jedne lamele ne bi trebalo da bude vea od 80.00m. U okviru parkiralita treba obezbediti kruno kretanje (mogunost vraanja u bilo koji od prolaza).1.1.7 ema kretanja na parkiralituPri parkiranju (traenju slobodnog parking mesta) treba omoguiti prolazak pored svih lamela za parkiranje. Pri izlasku iz parkiralita od parking mesta do samog izlaza treba omoguiti to krau putanju kretanja. Ukoliko je mogue, predvideti isti nain korienja parking mesta (hodom unazad ili unapred i isti ugao ). Obzirom na nedostatak parking mesta u nekim sluajevima se predlog reenja radi po kriterijumu "max. iskorienje povrine lokacije".U tim sluajevima dozvoljeno je: kombinovanje ugla parking mesta, kombinovanje naina parkiranja (hodom unapred/unazad), dvosmerno kretanje u lamelama sa =90 ili komunikacijama koje obezbeuju "povratnu vonju.irina komunikacije: za jednosmerno kretanje: 4.5 m za dvosmerno kretanje: 5.5 mIzgubljene povrine na krajevima lamela koriste se za peake komunikacije ili za postavljanje opreme za naplatu (parkometri i sl.). Parking mesta se obeleavaju u skladu sa propisima na isti nain kao i na ulici.

Parkiranje izvan ulice (parkiralita i parkin garae)Parking garaaDefinicuja: parking garaa (objekat za parkiranje) je trajan ili provremeni objekat, u kome se na organizovan nain parkiraju vozila sa definisanim ulazom (ulazima) i izlazom (izlazima). 1.1 Lokacija parking garaeto blie koncentraciji raznih aktivnosti centru grada, izmeu objekata iji e posetioci da je koriste preko celog dana (jedni pre podne, drugi popodne);Dobra pristupanost za vozila na onoj strani centralnog podruja sa koje dolazi veina vozaa;U sporednoj saobraajnici - u neposrednoj blizini glavne;Prilaz vozila (ulaz/izlaz) iz dve ili vie saobraajnica;Pogodna peaenje za veinu korisnika od garae do krajnjeg cilja kretanja treba da bude na prihvatljivoj peakoj udaqenosti 5-to min hod; 300 do 400 m;Gabarit lokacije 40m x 40m (za klasine rampe za savlaivanje spratova)

1.2 Kapacitet parking garaa bolje je graditi vie manjih objekata (400-800 mesta) pogodno razmetenih nego jedan velikog kapaciteta;Ogranienja: Veliina i oblik lokacije dodeljene za izgradnju Urbanistiki uslovi: diktiraju spratnost (kapacitet) i eventualno pristupnu saobraajnoci iz koje se ulazi/izlazi iz garae (ponekad i poziciju);Uslovi Proveriti kapacitete saobraajnica i raskrsnica zbog dodatnog saobraaja (da bi se popunio kapacitet garae). Ukoliko saobraajnice ili kritina raskrsnica ne mogu da prime novonastali saobraaj zbog garae mogue je: smanjiti kapacitet (spratnost) garae; menjati reim saobraaja proglaenjem jednosmernosti ili izmenom rada svetlosnih signala. Nemogunost realizacije dovoljnog broja ulaza/izlaza takoe moe/mora da smanji kapacitet iako nema drugih ogranienja.1.3 Podela parking garaaTip parking garae zavisi od: Podruja gde se gradi garaa Veliine lokacije Topografije terena Potrebnog kapaciteta Prirode oekivanih korisnika Karakteristika saobraaja1.4 Prema SVRSI izgradnje/namene: Javne garae omoguavaju parkiranje svim korisnicima i konstrukciono i tehnoloki su namenjene samo za (javno) parkiranje; Namenske slue za parkiranje odreene grupe korisnika sa posebnim tehnolokim zahtevima (hitna pomo, taksi, policija ali i trni centri, pozorita, hoteli, ...) i najee su u sklopu drugih namena, sadraja koje diktiraju posebne graevinske uslove (ogranienja).1.5 Prema NIVOU izgradnje: U nivou u sklopu nekog preduzea, graevine i sl.; mali kapacitet; neracionalno korienje prostora jer osnovna svrha objekta nije parkiranje; Nadzemne najei i najjeftiniji; nema tehnikih ogranienja; Podzemne problemi sa podzemnim vodama, vodovodom i kanalizacijom; obavezna prinudna ventilacija i osvetlenje (oko 3 puta skuplji od nadzemnih).

1.6 Prema VRSTI SPOLJNIH ZIDOVA NADZEMNE SE DELE NA: Otvorene potpuno ili delimino nedostaju spoljni zidovi; Zatvorene bolje se uklapaju u okolinu, zahtevaju posebnu protiv poarnu zatitu, potrebna prinudna ventilacija i ponegde i grejanje.P R A V I L N I K O TEHNIKIM ZAHTEVIMA ZA ZATITU GARAA ZA PUTNIKE AUTOMOBILE OD POARA I EKSPLOZIJA, "Slubeni list SCG", br. 31/2005, lan 5.Nadzemna otvorena garaa je garaa koja ima otvore prema spolja, veliine koja odgovara najmanje jednoj treini ukupne povrine spoljanjih zidova, od kojih su najmanje dva spoljanja zida jedan naspram drugog, sa otvorima prema spolja. Rastojanje izmeu otvora ne moe iznositi vie od 70 metara i u njima se odvija neprekidno provetravanje.Nadzemna zatvorena garaa je garaa koja ima ukupnu povrinu otvora na obimnim zidovima manju nego to je odreeno za nadzemne otvorene garae.1.7 Prema TIPU USLUGA za proces parkiranja: Pod tipom usluge podrazumeva se nain na koji se obavlja predaja i preuzimanje vozila iz parking garae (parkiranje) parkiranje uz pomo osoblja gde osoblje doveze i odveze vozilo na parking mesto: pun komfor korisnicima parking garae; parking mesta i irina prolaza mogu biti manjih dimenzija; este su guve na ulazu i izlazu zbog ega nastaje ekanje a svako ekanje za korisnika je gubljenje vremena; klju vozila se predaje osoblju, pa su krae u vozilima este; treba obezbediti prostor za sakupljanje vozila na ulazu i izlazu. polusamoparkiranje - korisnici voze do svakog sprata, pa tek tu osoblje preuzima vozilo nije potrebno graditi rezervni prostor na ulazu i izlazu vozai su osloboeni potekoa parkiranja, a osoblje vonji kroz garau pretplatnici mogu obavljati samoparkiranje pa je za njih nia tarifa ostali nedostaci su isti kao kod parkiranja uz pomo osoblja samoparkiranje gde korisnici obavljaju kompletan proces parkiranja od ulaska u garau do dovoenja vozila na parking mesto i obratno: broj zaposlenog osoblja je sveden na minimum; nije potrebno obezbediti prostor za sakupljanje vozila na ulazu i izlazu pa je izgradnja parking garae jeftinija (uteda u prostoru); manje su guve na ulazu i izlazu pa se manje vremena provede u parking garai; potrebno je obezbediti komotnija mesta za parkiranje; 1.8 ULAZAK I IZLAZAK IZ PARKING GARAE, KONTROLA I NAIN NAPLATENa poetku projektovanja mora se opredeliti za: tip usluge i nain kontrole pristupa i naplate parkiranja U naim uslovima preovlauju parking garae sa samoparkiranjem. Oprema za samoparkiranje mora da zadovoljava sledee uslove: da se na minimum smanji zaposleno osoblje; da se onemogue krae i malverzacije od strane osoblja ili korisnika; da oprema predstavlja homogen sistem, odnosno, svaki njen deo mora da bude pouzdan u svakom momentu, jer otkazom pojedinog dela dovodi se u pitanje funkcionisanje celokupnog sistema i njegov pravilan rad. Samoparkiranje: naplata se obavlja pre preuzimanja vozila Treba obavestiti korisnike veim brojem ponavljanja informacije o nainu naplate: na ulazu, na putanji peakih tokova, na izlazu i na karti koju nose sa sobom Blagajna treba da se locira tako da korisnici pri povratku u parking garau prolaze pored nje

1.9 Karakteristike (tehnoloki zahtevi) opreme za kontrolu ulaska/izlaska: na ulazu se nalazi automatska rampa na visini od 0,9m; rampa se podie kada: na ulasku: karta iz automata izae ili pritiskom na dugme ili se pojavljuje automatski sa nailaskom vozila (neophodno je da postoji detektor ugraen u kolovoz); na izlasku: kada se u automat ubaci pretplatna karta ili prisloni kartica sa magnetnim ipom na rastojanju od 5cm od posebnog mesta, se ubaci klju u prekida se aktivira runo pritiskom na dugme prilaz ulaznom automatu je takav da voza moe da rukuje ne izlazei iz vozila; rampa ostaje otvorena sve dotle dok celo vozilo ne proe preko detektora sa druge strane rampe, vreme za podizanje i sputanje rampe je dve sekunde. procedura oko pristajanja automobila do ulaznog automata, izvlaenje karte i prolazak ispod rampe i zatvaranje, rampe u proseku traje negde oko 6-9 sekundi (do 10 vozila u minutu); ceo sistem na ulazu mora da radi i na akumulatorsku bateriju u sluaju nestanka struje i to do 24h; ceo sistem moe da radi i na otvorenom i na zatvorenom prostoru. kuita su vodootporna i opremljena internim grejaima. Automat za pretplatnike se postavlja pre ulaznog automata i pre prvog elektronskog detektora1.10 Karakteristike (tehnoloki zahtevi) opreme za naplatu parkiranjaNaplata usluga parking garae moe biti na blagajni i pomou automata. Karakteristike (tehnoloki zahtevi) opreme na blagajni: naplata se vri uz pomo specijalne blagajnike kase (izdavanje fiskalnog rauna) predajom pretplatne karte (sa kodiranim informacijama o vremenu zapoetog parkiranja dobijene) na ulazu; omoguiti naplatu gotovinskim i bezgotovinskim putem (novcem ili platnim karticama); po plaanju usluge vlasnik vozila od blagajnika dobija istu pretplatnu kartu (sa novim kodiranim informacijama) koja slui za izlazak iz parking garae. Karakteristike (tehnoloki zahtevi) automata za naplatu: voza dolazi kodiranom kartom, koju je uzeo na ulaznom automatu, do automata za naplatu i ubacuje svoju kartu u otvor; ubacivanjem karte aktivira se mehanizam koji na monitoru pokae iznos za naplatu; po plaanju karta se obradi od strane automata i vrati vozau koji sada moe da je koristi za izlazak; automati mogu da vraaju i kusur; karta vai u roku od 15 minuta, to je dovoljno da se ode do vozila i napusti parking garaa. Ako je prolo vie od 15 minuta voza na izlazu dobija natrag kartu i mora da se vrati ponovo do automata za naplatu. 1.11 Zahtevi korisnika parking garae Jednostavno parkiranje uz to manje trokova to blie krajnjem cilju (odreditu) - pogodnost Obezbeenje vozila od krae, mehanikih oteenja i vatre; Vonja kroz garau jednostavna i bezbedna Efikasna naplata sa to kraim zadravanjem; to krae zadravanje u procesu izlaska sa vozilom. Da uvek postoji slobodno mesto za parkiranje.1.12 POVRINA ZA PARKIRANJENajvei deo povrine parking garae zauzima povrina za parkiranje. Od izbora ugla i naina parkiranja, veliine prolaza, i parking mesta, zavisi ekonominost izgradnje parking garae. Neophodno je za svaku konkretnu sredinu izraunati optimalnu povrinu za parkiranje jednog vozila to e posluiti kao baza za projektovanje parking garae. Na taj nain moe se uiniti uteda u investicijama i do 20%.Poloaj noseih stubova. Ukoliko se stubovi nalaze sa bonih strana vozila tada je potrebno obezbediti dodatni prostor zbog ulaska i izlaska putnika i vozaa, a to je izgubljen prostor koji poveava ukupnu povrinu za parkiranje. U principu, nosei stubovi treba da budu postavljeni na kraju svake lamele za parkiranje.Na taj nain se zahteva raspon stubova od 15-18 m, a to su rastoanja koje se u lako i jeftino premouju. I izborom rampi za savlaianje spratova moe se uticati na ekonominost izgradnje objekata. Dugake i prave rampe, kao i krune zahtevaju posebnu organizaciju parking mesta i zauzimaju dosta prostora unutar parking garae. Najpovoljnije su polurampe, koje zahtevaju poseban nain izgradnje. 1.13 Ulaz i izlaz za vozila ne smeju da remete tekui dinamiki saobraaj. Trebalo bi ih locirati u sporednoj saobraajnici; udaljiti ih od raskrsnice (redovi bi u raskrsnici mogli da ometaju odvijanje dinamikog saobraaja); ako je pristupna saobraajnica dvosmerna spreiti leva skretanja prilikom ulaska i izlaska (ili izgraditi posebne trake za leva i desna skretanja); ulaz i izlaz odvojiti radi: lake organizacije kretanja unutar garae; spreavanje ometanja (ukrtanja) tokova kroz garau stvaranjem reda na izlazu; ispred ulaza ostaviti prostor za stvaranje reda od oko 5 vozila; i na etai sa koje se izlazi ostaviti ispred izlaza prostor za formiranje reda koji nee da remeti saobraaj u garai predvideti prostor za peake na ulazu tako: da se ne ukrtaju sa vozilima; da se omogui kratkotrajno pristajanje za ulaz saputnika Za peake obezbediti peaku stazu irinine min 1.0 m. Rampe za savlaivanje spratova Rampe mogu biti postavljene sa unutranje i spoljanje strane. Unutranje rampe oduzimaju jedan deo prostora za parkiranje, to nije sluaj sa spoljanjim rampama. Spoljanje rampe moraju da se greju ukoliko se predviaju u krajevima sa niskim temperaturama i snegom. Rampe mogu biti sa jednom trakom i jednosmerne i - to je manje povoljno - sa dve trake i dvosmerne. Rampe u pravcu i polurampe: prednosti: dok se vozila kreu po parking garai ujedno i trae slobodno parking mesto, zahtevaju mali prostor za smetaj, omoguavaju jednosmerno kretanje, vie rampi omoguava poveanje protonosti, polurampa savlauje pola spratne visine i smanjuje nagib rampe. nedostaci: smanjuje kapacitet garae, prilikom izlaska iz parking garae potrebno je prelaziti duge putanje po parking garai, sa sprata na sprat, da bi se dolo do izlaza; posle svakog izlaska sa rampe se nailazi na otro skretanje u prolaz, to usporava kretanje i nepovoljno deluje na vozae. Rampe u krivinama: prednosti: uz minimalno kretanje po parking garai se dolazi do izlaza bez obzira da li je unutranja ili spoljna, pogodne za vonju, jer vozila pod jednim uglom zaokretanja tokova savlauju sprat za spratom, nema otrih prelaza. nedostaci: zahtevaju dodatni prostor izvan garae, potrebno je da se uvede informacija za svaki sprat o slobodnim parking mestima pri traenju parking mesta.Rampe za parkiranje: prednosti: rampe slue i kao ulaz-izlaz, mesto za kretanje i parkiranje automobila, pogodni za smetaj na malom prostoru naroito ako su kruni objekti, nedostaci: moe dovesti do zastojaNagibi rampi: rampa na kojima se vri parkiranje 3-5% spoljne rampe do 10% unutranje rampe do 15% rampe u malim garaama do 20%Vrsta rampe koja e se izabrati za gradnju zavisi od: veliine osnove i njenog preseka, poloaja ulaza i izlaza, visine spratova, organizacije parking mesta i saobraaja unutar parking garae, kao i od uslova koje postavlja eksploatacija.Poloaj rampi zavisi od: vrste objekta i naina regulisanja saobraaja u objektu, a (u principu) treba graditi prave rampe sa levim krivinama.Propusna mo parking garae sa rampama zavisi od: mogunosti ostvarenja prosene brzine vonje i najmanjeg rastojanja vozila u kretanju. Za jedan smer i jedan izlaz ovaj protok iznosi 250-300voz/h, uz brzinu kretanja od 5km/h i rastojanje izmeu vozila od 15-20m.1.14 Peaki saobraaj Na svakoj etai se ne obezbeuje posebna putanja za kretanje peaka ve se peaci kreu po saobraajnim povrinama; Pri rasporedu stepenita treba voditi rauna o pravcima kretanja veine peaka; rastojanje izmeu stepenita stepenita po propisima o bezbednosti u sluaju poara kod otvorenih parking garaa moe biti maksimum 50m, a kod zatvorenih i kod podzemnih parking garaa maksimum 20m; irina stepenita mora biti najmanje 0,80m, ako se u parking garai peaka komunikacija reava samo stepenitima onda minimalna irina iznosi 1,20m; Kod objekata sa vie od tri sprata mogu se projektovati i liftovi kapaciteta 3-5% od ukupnog broja parking mesta na gornjim spratovima brzine od 0,8m/sec do 1,3m/sec; Ukoliko se za kretanje peaka koristi rampa, staze ne smeju biti ue od 0,60m i moraju biti izdvojene i obezbeene gelenderima. 1.15 Ostala oprema u parking garaamaParking garaa kao i svaki drugi objekat mora da ima osvetljenje i grejanje, dobru ventilaciju i mora da bude posebno zatiena od poara. 1.15.1 Osvetljenje Posebnu panju obratiti na mesto ulaza i izlaza i mesta za naplatu. Tu je potrebno postaviti usmeravajua svetla jaina od 150-200 luksa/m2. Usmeravajue svetlo se mora nalaziti na svim opasnim promenama nagiba vertikalnih i horizontalnih, kod peakih staza i povrina za ekanje ispred blagajne, liftova ili ulaza u mehanike ureaje za parkiranje; Parking mesta dovoljno je osvetliti sa 40 luksa/m2 a rampe sa 60-80 luksa/m2; Svetiljke moraju biti od nerajueg materijala za otvorene parking garae, dok posebnu panju treba posvetiti spreavanju prodiranja prljavtine i vlage u sve elektrine ureaje; Poeljno je da se obezbedi rezervni sistem za osvetljenje, a obavezno je osvetljenje mesta peakih izlaza u sluaju opasnosti.1.15.2 Grejanje Grejanje nije neophodno u parking garaama, osim na mestima gde borave ljudi. Tamo gde je grejanje neophodno dovoljno je prostor za parkiranje zagrejati do temperature od +5C; Treba paziti da temperatura grejnih tela ne bude vea od 100 i grejna tela ne smeju biti obloena zapaljivim materijalom. Ako je potrebno zagrevati rampu, to se postie polaganjem grejnih elemenata unutar prvih 50 mm ploe. Za tu svrhu postoje dva sistema, jedan se sastoji od izolovanih kablova, a drugi od eline mree koja radi na 10-15 volti. Elektrino optereenje je izmeu 1 i 1,5W/m2; Prostorije u kojima su smeteni ureaji za proizvodnju toplote moraju biti odvojene i izolovane, i u njih se sme ulaziti jedino van zgrade parking garae.1.15.3 Provetravanje Zgrade za parkiranje vozila moraju da se provetravaju, jer se iz vozila koja se kreu oslobaa opasan ugljen monoksid. Treba ukloniti i izvesnu koliinu benzinske pare koja se oslobaa iz parkiranih automobila. Kod otvorenih parking garaa ventilacija se obavlja promajom otvorima na naspramnim spoljnim zidovima, tavanici i podovima veliine od najmanje 0,06m2 po jednom mestu za parkiranje i po 1,0m2 za svakih 100m2 povrine rampe. Otvori na ulazu i izlazu se ne uzimaju u obzir. Otvori se moraju tako podesiti da se ne mogu zatvoriti parkiranim vozilima. Za mehanizovane parking garae dovoljno je obezbediti otvore za provetravanje od najmanje 0,01m2 po mestu za parkiranje. Zatvorene i podzemne parking garae moraju imati prinudnu ventilaciju odvodom 12m3 vazduha na as za svaki 1,0m2 korisne povrine. tetni gasovi se sakupljaju na najniim mestima u parking garai. Zbog toga usisni otvori sistema za ventilaciju treba razmestiti blizu poda. 1.15.4 Zatitta od poara Postoje razliite materije koje mogu da gore i svaka od njih ima svoje poarne karakteristike. Zbog toga jedno isto sredstvo za gaenje poara ne odgovara u potpunosti za sve materije, nego je neophodno primeniti odgovarajue sredstvo za gaenje poara. Delovanje sredstava za gaenje poara svodi se na onemoguavanje pristupa kiseonika mestu gde neka materija sagoreva, ili na hlaenje zapaljive materije, odnosno sniavanje temperature ispod vrednosti na kojoj odgovarajua materija sagoreva; Poari se svrstavaju u 5 klasa: A vrste materije koje gore plamenom ili arom (drvo, slama, pamuk, tekstil, plastika i sl. Sredstvo za gaenje je voda (rasprenim mlazom) a moe se koristiti i prah B tena goriva i zapaljive tenosti koje se ne meaju sa vodom i gore plamenom bez ara (derivati nafte, razreivai, lakovi, masti, bitumen i sl.). Mogunost eksplozije. Sredstva za gaenje su pena, prah i CO2 C gasovite materije koje gore samo plemenom (metan, propan, butan, vodonik, acetilen i sl.). Mogunost eksplozije. Sredstva za gaenje su prah i CO2 D laki metali koji gore jakim arom (Al, Mg i drugi metali izuzev Na i K). Sredstva za gaenje su specijalni prah, suvi pesak i strugotina od sivog liva E poari svih prethodnih klasa uz prisustvo elektrinih instalacija i postrojenja jake i slabe struje. Sredstva za gaenje su iskljuivo suvi prah i CO2 Parking garaa mora biti snabdevena sredstvima za gaenje poara iz svih pet klasa Nosei delovi parking garae moraju biti od materijala postojanog na vatri. Ovaj uslov vai za zatvorene parking garae kao i otvorene ija visina prelazi 12m ili koje imaju korisnu spratnu povrinu od 2500m2; Za nie i manje otvorene parking garae nosei stubovi moraju biti od negorivih materijala; Podzemne parking garae sa vie od jednog sprata moraju imati posebne ureaje za gaenje poara. Unutar zidova se postavljaju mree vodovodnih cevi koje se same otvaraju kada temperatura zida pree 72C, takoe je neophodno da se postavi hidrant sa crevima duine do sledeeg hidranta; Stepen otpornosti prema poaru nadzemne garae mora biti u skladu sa sledeom tabelom: Nadzemne garae koje su u sastavu objekta druge namene moraju imati vei stepen otpornosti prema poaru (IV); Stepen otpornosti prema poaru podzemne garae, kao i nadzemno-podzemne garae koja je u sastavu objekta druge namene mora biti veliki (V); Ventilatori za odvoenje dima moraju da rade u sluaju poara i da mogu izdrati temperature do 400C u trajanju od 90 minuta; 1.15.5 Saobraajna oprema Na ulazu se, pored naznake ulaza, postavlja saobraajni znak o nazivu parking garae, ogranienju visine vozila (2m) koja mogu koristiti garau kao i ogranienju brzine kretanja (obino 20km/h). jednosmerno kretanje unutar parking garae mora da se naznai saobraajnim znakovima a voenje vozaa do izlaza i po etaama informativnim tablama. I znakovi i table u garaama su manjih dimenzija nego na ulici (30cm) i preporuljivo je da budu sa unutranjim osvetlenjem. pored postavljanja ovakvih saobraajnih znakova, poeljno je vozae po parking garai voditi punim i isprekidanim linijama i strelicama koje su ucrtane po sredini irine prolaza, odnosno kolovoza. Saobraajna oprema za peake: Kod samoparkiranja naplata usluga se obavlja pre preuzimanja vozila. Zbog toga je neophodno da korisnici budu obaveteni i upoznati sa nainom naplate veim brojem ponavljanja informacije o naplati na pogodnim mestima u parking garai (na ulazu, du peakih tokova kroz parking garau, na izlazu i na karti koju korisnici nose). blagajna treba da se smesti i obelei tako da pri povratku u parking garau korisnici u svim okolnostima obavezno prolaze pored nje. (Ukoliko se naplata ne obavi odmah pri dolasku u parking garau, nego se prvo ode po vozilo i njime doe do izlaza, izlaz se zatvara za ostale korisnike, jer vlasnik izlazi iz vozila i obavlja naplatu. Zbog svega toga dolazi do nervoze kod onih koji bi izali a ne mogu, a time se i kapacitet izlaza znatno smanjuje i cela procedura oko izlaza komplikuje). nakon parkiranja peake treba informisati o poloaju stepenita koje su za izlaz, sa naznakom izlaza na samom stepenitu a naroito o poloaju stepenita koja se automatski otvaraju za vreme poara; takoe naglasiti prostore u garai u kojima je zabranjeno kretanje peaka, naroito na rampama za savlaivanje spratnosti. Poseban problem za neke peake predstavlja pronalaenje mesta gde su ostavili svoje vozilo to se reava obeleavanjem parking mesta na razliite naine: brojem na kolovozu ispred parking mesta, ako ima prostora na zidu, ili ispod plafona, kao i broj sprata (mogue je da i kod ulaza u lift postoji blok, slian kao kod kalendara, gde se otcepi list na kome je naznaen broj sprata i lamele gde se ostavio automobil) ili razliitim bojama pojedinih sektora parkiralita1.16 Mehanike parking paraePostoje: Sa liftovima za vozila i sa platformamaPlatforme se smetaju u delu irine prolaza kao jedan od neophodnih, ali neiskorienih prostora parking garae. Platforme mogu biti razliitih veliina za smetaj jednog, dva ili etiri vozila. Platforme mogu da se pokreu horizontalno i ukoliko smetaju pri izlasku vozila koje se nalazi na normalnom mestu za parkiranje one se, ukljuivi dugme, pomeraju levo ili desno. Kapacitet parking garaa sa ovakvim sistemom moe da se povea izmeu 20-40%. Uteda u irini prolaza je mogua i ubacivanjem platformi koje se horizontalno pomeraju du irine prolaza. Vozilo sa lifta koje slui za vertikalni transport, ubacuje se na platformu, a zatim se platforma pomera du irine prolaza. Sa platforme na parking mesto vozilo se pomera sopstvenim pogonom. Proseno vreme za isporuku vozila u ovom sluaju iznosi 2-3 minuta, odnosno 5-6 minuta u vrnom periodu. Ovaj sistem zahteva posebnu radnu snagu koja e raditi na pojedinim spratovima. Povrina za parkiranje jednog automobila kod ovih parking gara`a iznosi oko 19,0 m2.Lift za savlaivanje i vertikalnog i horizontalnog kretanjaOba kretanja mogu da se obavljaju istovremeno. Brzina rada i smetajna mo po spratovima zavisi od: brzine prihvatanja, brzine dizanja i vonje, od stepena mehanizovanosti istovara i utovara na platformu lifta.Opsluivanje lifta obavlja se raznim sredstvima (utovar i istovar sa platforme lifta) kao to su: palete, valjci i trake. Od vrste upotrebljenog sredstva zavisi kapacitet jednog ureaja. Vreme potrebno za jedno parkiranje ili skidanje, dalje prihvatanje vozila koje stoji ispred otvorenog lifta, vonja do slobodnog mesta za parkiranje, smetaj vozila kao i povratak lifta, odnosno skidanje nekog drugog vozila, iznosi kod svih sistema najmanje oko jedan minut, ime se dobija teoretski kapacitet od najvie 60 vozila po jednom liftu na as.platformama koje se pomeraju horizontalno, a zatim za jedan ili vie spratova vertikalno.Platformama koje se pomeraju horizontalno, a zatim za jedan ili vie spratova vertikalno.Sistem je potpuno automatizovan i omoguava parkiranje maksimalnog broja vozila na relativno malom prostoru. Platforme za parkiranje su postavljene na 2 do 6 nivoa. Za vertikalno kretanja sa nivoa na nivo slue dva lifta postavljeni na svakom kraju garae.Vozilo se parkira na platformu lifta, a zatim se vertikalno premetaju do prve slobodne platforme na bilo kojem nivou. Za horizontalno kretanje koristi se zupasti pogon. Platforme za svako pojedinano vozilo su nezavisne jedna od druge.Nedostatak ovog sistema je taj to mora da postoji odreeni broj praznih mesta radi manipulacije oko prebacivanja vozila sa jednog na drugi nivo, da bi se dolo do traenog vozila. Uz pomo vertikalnih boksova Osnovna karakteristika parkiranja: za svaki proces parkiranja pokreu svi boksovi sa svim parkiranim vozilima. zahtevaju teke pogonske ureaje, odgovarajui prostor za pokretne delove, imaju veliku potronju elektrine energije i zahtevaju dobro odravanje. Alke ili tokovi mogu se pritiskom na dugme dovesti u svaki eljeni poloaj. Proces parkiranja tee na slian nain kao i kod drugih automatskih ureaja: kola se pre ulaska nameste, pritiskom na dugme dolazi jedan prazan boks i vozila se sa ureajem za prihvatanje pomeraju u boks ili to rade sopstvenim pogonom. Uzimanje vozila obavlja se obrnutim redom.