10. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAĆAJA

10.1. Neposredna kontrola saobraćaja10.2. Neposredno (interventno) regulisanje saobraćaja

Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobraćaja vrše uniformisani pripadnici policije. U Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. Ipak, mogu se uslovno razdvojiti i pojedinačno objasniti.Da li je važno i zašto se naglašava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobraćaja vrši organ za saobraćaj.Organ za saobraćaj prati i kontroliše saobraćaj. On je odgovoran da u celini upravlja saobraćajem. Saobraćaj se stalno prilagođava korisnicima i obratno: korisnici se prilagođavaju stanju i mogućnostima saobraćajnog sistema. Veoma je složen mehanizam kontrole saobraćaja s ciljem uspešnog i bezbednog odvijanja saobraćaja u svim uslovima. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobraćaja, s ciljem nadzora, otkrivanja i dokumentovanja prekršaja i sl. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrši organ za saobraćaj.

1 .”... Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu:1) bezbednosna zaštita života, prava, sloboda i ličnog integriteta lica, kao i podrška vladavini prava;2) bezbednosna zaštita imovine;3) sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, prekršaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kri- vična dela i prekršaji), drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika;4) otkrivanje i hvatanje izvršilaca krivičnih dela i prekršaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo pri- vođenje nadležnim organima;5) održavanje javnog reda, pružanje pomoći u slučaju opasnosti i pružanje druge bezbednosne pomoći onima kojima je neophodna;6) regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima;...” (Zakon o policiji, član 10).2 Zakon o ministarstvima, član 3.

Organ za saobraćaj je nadležan da neprekidno reguliše (uređuje) saobraćaj i bez prisustva policajaca. Saobraćaj je regulisan režimom saobraćaja, pravilima saobraćaja, saobraćajnim znakovima, semaforima i drugom opremom. Samo izuzetno (interventno), uniformisani pripadnici policije suspenduju režim saobraćaja i oni preuzimaju regulisanje saobraćaja. Ovo se događa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. Ukoli- ko ovo regulisanje saobraćaja postane pravilo, onda je to znak lošeg režima sa- obraćaja i neuspeha u upravljanju saobraćajem. Tada bi organ za saobraćaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobraćaja tako da sa- obraćaj može da se bezbedno odvija i bez policije.

10.1. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAĆAJA

Neposredna kontrola saobraćaja se odnosi na učesnike u saobraćaju, vozila i put. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobraćaja su: nadzor nad poštovanjem propisa (posebno nad poštovanjem režima saobraćaja), otkrivanje i dokumentovanje saobraćajnih prekršaja.

10.1.1. Neposredna kontrola učesnika u saobraćaju

Najznačajnija je neposredna kontrola vozača, ali može da obuhvati i pešake, putnike i druge učesnike u saobraćaju. Neposredna kontrola vozača u saobraćaju obuhvata:1) kontrolu prava učešća vozača u saobraćaju: identifikacija vozača, posedovanje važeće vozačke dozvole za odgovarajuću kategoriju, vožnja pre sticanja prava na upravljanje, poštovanje mera bezbednosti i zaštitnih mera (vožnja za vreme zabrane upravljanja), poštovanje ograničenja (korišćenje obaveznih pomagala) itd.2) kontrolu trenutnog psihofizičkog stanja vozača: alkoholisanost, upotreba droga, lekova i dr. psihoaktivnih materija, umor i bolest.3) kontrolu ponašanja vozača (poštovanja propisa) u saobraćaju.

10.1.2. Neposredna kontrola vozila u saobraćaju

Neposredna kontrola vozila u saobraćaju obuhvata:1) kontrolu prava učešća vozila u saobraćaju: identifikacija vozila, posedovanje važeće saobraćajne dozvole, sravnjivanje podataka iz saobraćajne dozvole sa obeležjima vozila itd.2) kontrolu trenutnog stanja tehničke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola, kontrola primenom tehničkih sredstava na licu mesta, odnosno upućivanje na vanredni tehnički pregled.3) kontrolu tereta: poreklo, vlasništvo tereta, pravilan raspored tereta na vozilu, poštovanje ograničenja u pogledu mase i drugih dimenzija.

10.1.3. Neposredna kontrola stanja puta i saobraćajne signalizacije

Neposredna kontrola puta obuhvata:1) kontrolu stanja putnih površina: kolovoza, trotoara, bankina, bermi itd. (udarne rupe na kolovozu, odroni, prljavštine i druge prepreke koje ugro- žavaju prohodnost i bezbednost saobraćaja),2) kontrola saobraćajne signalizacije: postojanje predviđenih saobraćajnih znakova, stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije, funkci- onisanje semafora itd.3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela, propusta za vodu, potpornih zidova, ograda, smerokaza i dr.

Treba imati na umu da organ za saobraćaj upravlja putevima i vrši kontrolu stanja puta. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaže organu za saobraćaj (izveštava o uočenim problemima i zahteva preduzimanje mera), a posebno u slučajevima kada je neposredno ugrožena bezbednost saobraćaja.

Најважнија поступања саобраћајне полиције у непосредној контроли саобраћаја

Да би се сагледали послови непосредне контроле саобраћаја, треба објаснити најважнија поступања саобраћајних полицијаца у непосредној контроли саобраћаја:

а) Надзор над одвијањем саобраћаја је најзначајнији посао саобраћајног полицајца и обавља се непрекидно. Квалитетан и стручан надзор над одвијањем саобраћаја омогућује стручно сагледавање свих проблема у спровођењу режима саобраћаја и уочавање саобраћајних прекршаја. Надзор над одвијањем саобраћаја може бити непосредан или аутоматски – уз подршку техничких уређаја за надзор (видео камере, фотоапарати којима се снимају одређени прекршаји и друге околности у саобраћају). б) Рутинска (случајна) контрола возача (учесника у саобраћају) возила и пута. То је контрола случајно одабраних возача, возила или деоница пута, а о томе одлучује старешина. Дакле, избор се врши пре него што се уочи неки прекршај. ц) Опомена учесника у саобраћају се може изрицати ако је лице учинило грешку која није санкционисана, али може бити опасна (нпр. употреба мобилног телефона за време вожње) или је лице учинило лакши саобраћајни прекршај за који је предвиђена новчана казна на лицу места и полицајац, у складу са политиком ОУПа (коју дефинише старешина), процени да ће се ефекти постићи и опоменом.д) Новчана казна на лицу места се може изрећи, ако су испуњени следећи услови:– лице је учинило саобраћајни прекршај за који је законом предвиђено кажњавање на лицу места,– полицајац је уочио прекршај, односно може га доказати,– лице је довољно старо (старије од 16 година) иПри томе неопходно је спровести правилан поступак: безбедно зауставити возило (учесника у саобраћају), извршити општу контролу (возача и возила), утврдити да је лице учинило саобраћајни прекршај за који је законом предвиђена новчана казна на лицу места и да су се стекли сви услови за наплату новчане казне на лицу места, предочити лицу да је учинило прекршај, саопштити предвиђену казну и његова права. е) Прекршаји су повреде јавног поретка утврђене законом .Прекршајне санкције су казне (новчана казна и казна затвора), опомена, заштитне мере и васпитне мере. Казне затвора могу се прописати само законом, а новчане казне и заштитне мере (одузимање предмета, забрана одговорном лицу да врши одређене послове, забрана управљања возилом на моторни погон) законом или уредбом. ф) Искључење возача из саобраћаја је посебна мера безбедности саобраћаја која има функцију директне заштите саобраћаја. Ову меру спроводи полицајац када основано посумња да лице није способно да управља возилом, и то: ако лице управља возилом пре стицања права на управљање, ако управља возилом за време трајања изречене мере безбедности или заштитне мере забране управљања том категоријом возила, ако лице не користи помагала која су наведена у возачкој дозволи, односно ако је, с обзиром на тренутно психо-физичко стање (алкохолисан, уморан, под дејством дроге или психоактивних лекова, односно болестан),возач, по Закону, неподобан да управља возилом. г) Искључење возила из саобраћаја је врло посебна мера безбедности и има функцију директне заштите безбедности саобраћаја. У зависности од разлога за искјучење возила из саобраћаја, Законом су предвиђен начин искључења: усмено наређење, писмено наређење, привремено одузимање саобраћајне дозволе, односно наређење да возач скине и преда регистарске таблице.У случајевима да полицајац уочи: техничку неисправност возила која угрожава и омета друге учеснике у саобраћају, неправилно размештен терет на возилу или вангабаритни терет без одговарајуће дозволе, наредиће возачу да прекине саобраћај и отклони неисправност. Уколико возач не отклони неисправност, наредиће возачу да искључи возило из саобраћаја и обезбеди га на безбедном месту.х) Привредни преступ је друштвено штетна повреда прописа о привредном и финансијском пословању која је проузроковала или је могла да проузрокује теже последице и која је прописом надлежног органа одређена као привредни преступ. и) Кривично дело је друштвено опасно дело које је законом одређено као кривично дело и чија су обележја одређена законом. За кривична дела прописани су казна затвора, новчана казна и одузимање предмета. Кривични поступак се спроводи када полицајац основано посумња да је учесник у саобраћају учинио кривично дело. Најчешће је реч о тешким саобраћајним незгодама са обележјима кривичних дела.

НЕПОСРЕДНО (ИНТЕРВЕНТНО) РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈА

Регулисање саобраћаја представља систем мера којима се управља одвијањем саобраћаја, а посебно обезбеђује пројектовање, постављање и поштовање режима саобраћаја. При томе се под режимом саобраћаја подразумева скуп правила, ограничења и забрана којима се уређује начин одвијања саобраћаја и начин коришћења саобраћајних површина. Саобраћај се регулише општим правилима саобраћаја која су утврђена у међународним конвенцијама и Закону о основама безбедно- сти саобраћаја на путевима, саобраћајним знаковима и другом опремом и уређа-јима који омогућују оптимално коришћење саобраћајних површина (детектори, аутоматски бројачи, сензори, камере, изменљива сигнализација итд.). Под непосредним (интервентним) регулисањем саобраћаја подразумева се прописно издавање наређења учесницима у саобраћају, од стране овлашћеног лица, у складу са међународним споразумима, законом и подзаконским актима (којима су прописани знаци које учесницима у саобраћају дају овлашћена службена лица). Непосредно (интервентно) регулисање саобраћаја се врши положајем тела, звучним и светлосним знацима и покретима руку. Ово регулисање се спроводи само изузетно (јер саобраћај мора бити регулисан правилима саобраћаја и техничким средствима, без овлашћеног лица, у свим ситуацијама које су предвидиве), па је оправдано користити обележје “интервентно”.Када се и због чега спроводи интервентно регулисање саобраћаја?

Најчешће се интервентно регулисање саобраћаја спроводи у следећим случајевима:– у раскрсницама да би се омогућило безбедно укрштање саобраћајних токо ва,– да се омогући безбедно уливање возила у саобраћај, да се омогући или поспеши проточност саобраћаја,– да се омогући безбедно кретање одређених категорија возила (возила под пратњом, опасни и вангабаритни терети и сл.),– да се омогући кретање рањивих учесника у саобраћају (деца, стара лица, хендикепирана лица и сл.),– да се обезбеде одређене зоне (зоне школа, радови на путу и сл.) и ситуације(увиђај саобраћајне незгоде, одржавање пута и сл.),– да се омогући безбедно одступање од режима саобраћаја (кратко - док постоје разлози за одступање),– да се омогући безбедна промена режима саобраћаја (у периоду увођења новог режима док га учесници у саобраћају не прихвате),– да се омогући безбедна контрола саобраћаја итд.