1

UNIVERZITET U NOVOM SADU POLjOPRIVREDNI FAKULTET

Departmanzaekonomikupoljoprivrede i sociologijusela

Kandidat: Mentor: Kulačin Slađana Prof. dr Milić Dušan

Utvrđivanje ekonomske isplativosti hladnjače na porodičnom gazdinstvu

Master rad

Novi Sad, 2014.

Slađana Kulačin

2

Komisija za ocenu i odbranu Master rada:

Dr Dušan Milić, redovni professor, mentor

__________________________

Menadžment i organizacija u poljoprivredi

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Dr Vladislav Zekić, vanrednini professor, predsednik

________________________

Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gatdinstava

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Dr Mirjana Lukač Bulatović,docent, član komisije

_________________________

Menadžment i organizacija u poljoprivredi

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Slađana Kulačin

3

SADRŽAJ

REZIME

SUMMARY

1. UVOD ………………………………………………………………………………………………………………1

2.PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA ………………………………………………………….…………………3

3. IZVORI PODATAKA I I METOD RADA …………………………………………………..………………….4

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM…………………………………………………………….4

4.1.Tendencije proizvodnje jabuke u Srbiji....................................................................................4

4.2.Berba voća .................................................................................................................... ... ......7

4.3. Načini čuvanja (skladištenja)................................................................ ..................................9

4.4. Specifičnosti čuvanja jabuke………………………………………………………….…….13

4.5. Pojam investicija………………………………………………………………………...19

4.6. Metode investicione kalkulacije………………………………………………...………21

4.7. Osnovni ekonomski parametric investicione kalkulacije……………………………….23

4.8. Investiciona vrednost izgradnje hladnjače za čuvanje jabuke…………………………..23

4.9. Ocena ekonomske isplativosti investicija……………………………………………….35

4.9.1. Gotovinski tok…………………………………………………………………….…..36

4.9.2. Ekonomski tok……………………………………………………………………...…37

4.9.3. Neto sadašnja vrednost investicionog projekta…………………………………….…38

4.9.4. Vreme povrata investicionih ulaganja…………………………………………..…….38

4.9.5. Interna stopa rentabilnosti……………………………………………..…………...…39

4.9.6. Donja tačka rentabilnosti……………………………………………………...………40

4.9.7. Društvena opravdanost projekta………………………………………………………40

4.9.8. Rizici……………………………………………………………………………......…40

4.10. Primena HACCP standard……………………………………………………………..42

4.10.1. Istorija razvoja HACCP sistema………………………………………………...…...42

4.10.2. HACCP sistem u svetu I kod nas……………………………………………………44

4.10.3. Karakteristike, ciljevi i principi HACCP sistema……………………………………46

5.ZAKLJUČAK………………………………………………………………………...………48

6.LITERATURA……………………………………………………………………….…...….49

Slađana Kulačin

4

REZIME

Jabuka je druga po značaju voćna vrsta u Srbiji i najznačajnija voćna vrsta u svetu. Proizvodi se skoro u svim zemljama sveta, posebno na severnoj hemisferi. Najveći svetski proizvođač je Kina, a veliki udeo u ukupnoj proizvodnji ostvaruju Sjedinjene Američke Države, Iran i Turska. Najveći evropski proizvođač je Italija. U ispitivanom periodu (2003-2012) u Republici Srbiji je broj rodnih stabala jabuke iznosio 15,4 miliona sa tendencijuom povećanja po prosečnoj godišnjoj stopi promene od 1,43 %. Prosečan prinos po stablu je iznosio 15,14 kg/stablu (stopa promene -0,55%). Ostvarena prosečna proizvodnja jabuke je iznosila 231600 t sa tendencijom blagog povećanja po prosečnoj godišnjoj stopi promene od 0,69 %. Vojvodina sa prosečno 5,2 miliona rodnih stabala i proizvodnjom od 90000 t učestvuje sa 33,5 % u ukupnim rodnim stablima, a sa 38,96 % u ukupnoj proizvodnji jabuke u Srbiji. Voće se osim potrošnje u svežem stanju može čuvati kraće ili duže vreme u hladnjačama i koristiti za različite oblike prerade. U suštini se može se govoriti o pet (5) ključnih elemenata integrisanog lanca hlađenja: proizvodnja, prerada i pakovanje, čuvanje u hladnjačama i distribucija, transport prevoznim sredstvima-hladnjačama i prodaja. Svaki od nabrojanih elemenata se može posebno posmatrati, ali svi zajedno predstavljaju neraskidivu celinu. Ukoliko samo jedan od njih nedostaje, ili postoji problem u njegovom funkcionisanju ne može se govoriti o integrisanom lancu hlađenja proizvoda.Važnost čuvanja proizvoda u hladnjačama i njihova distribucija se često previđa, a ipak predstavlja značajnu aktivnost za produženje upotrebljivog i funkcionalnog roka trajanja kvariljivih prehrambenih proizvoda. Budući da većina farmera i proizvođača proizvoda prihvata cenu koju formira tržište, oni su žrtve ciklusa ponude i potražnje poljoprivrednih proizvoda. Tokom sezone berbe, kada proizvoda ima najviše, cene su veoma niske. Produžavajući život uskladištenih proizvoda efektivnim upravljanjem skladištenja u hladnjačama, farmeri mogu da prodaju svoje proizvode van špica sezone i tako više zarade u vreme kada je manja ponuda, a veća potražnja. Na ovu osnovnu prirodu ponude i potražnje umnogome utiče odgovarajuće upravljanje lancem hlađenja, uključujući, između ostalog, i kvalitet rukovanja posle berbe, preradu, pakovanje i skladištenje lakokvarljivih proizvoda. Realizacija projekta izgradnje hladnjače za čuvanje jabuke kapaciteta 200 t u ekonomskom i finansijskom smislu je opravdana, iz sledećih razloga:Prosečno ostvarena neto dobit u svim godinama projektovanog perioda iznosi 873.667 dinara.Finansijski tok projekta je u svim godinama pozitivan. Projekat je likvidan tokom svog veka. Ekonomski tok je pozitivan.Neto sadašnja vrednost projekta, koja pokazuje ukupne apsolutne efekte od investicija u sadašnjem trenutku, iznosi 251.000 dinara. Sa aspekta neto sadašnje vrednosti projekat je prihvatljiv jer je ona pozitivna tj veća od nule.Interna stopa rentabilnosi iznosi 22,31 %, što je znatno više od kamatne stope.Povraćaj investiranih sredstava se očekuje za 2 godine i 11 meseci. Ključne reči: jabuka, berba voća, hladnjača, investiciona kalkulacija, ocena ekonomske isplativosti

Slađana Kulačin

5

SUMMARY

Apple is the second most important fruit species in Serbia and the most important fruit species in the world. It is produced in almost all countries of the world, particularly in the northern hemisphere. The world's largest producer is China, a large share of the total production achieved the United States of America, Iran and Turkey. In the examined period (2003-2012) in the Republic of Serbia is the number of productive apple trees was 15.4 million with tendency increase at an average annual rate of change of 1.43%. The average yield per tree was 15.14 kg / tree (the rate of change of -0.55%). The average production of apples amounted to 231600 tonnes with a slight tendency to increase at an average annual rate of change of 0.69%. Vojvodina with an average of 5.2 million fruit trees and the production of 90 000 t participate for 33.5% of the total productive trees, with 38.96% of the total apple production in Serbia. Fruits in addition to fresh consumption can be kept shorter or longer time in cold storage, and use of various forms of processing. In fact it is possible to speak about the five (5) key elements of the integrated cold chain: production, processing, packing, storing in cold storage and distribution, transport, means of transport, refrigerated and sales. Each of the above elements can be separately considered, but all together constitute an inseparable whole. If only one of them is missing, or there is a problem in its operation can not be talking about the integrated cold chain product. Importance storage products in in cold storage and their distribution is often overlooked, yet is an important activity for the extension of usable and functional shelf-life of perishable f oodstuffs. Future the most of the farmers and producers of products will accept a price established by the market, they are victims of the cycle of supply and demand of agricultural products. During the harvest season, when the product has the highest prices are very low. Extending the life of products stored by effective management of cold storage, farmers can sell their products outside the peak season, thus more revenue at a time when lower supply and higher demand. On this basic nature of supply and demand greatly influence the appropriate chain management cooling, including, among other things, the quality of post-harvest handling, processing, packaging and storage of perishable products. The implementation of project construction of cold storage for storing apples for 200 t. the economic and financial terms is justified for the following reasons: Average net profit for each year of the projection period amounted to 873,667 dinars. Financial course of the project is positive in all years. The project is liquid during its lifetime. Economic flow is positive.Neto present value of the project, which shows the total absolute effects of the investment at the present time is 251,000 dinars. From the standpoint of the net present value of the project is acceptable because it is positive, that is larger than zero. Internal rate of profitability is 22.31%, which is significantly more than the interest rate. Return on invested funds is expected in 2 years and 11 months. Keywords: apple, harvest fruit, cold storage , investment calculations, assessmentof economic pauable

Slađana Kulačin

6

1. UVOD

Voće se osim potrošnje u svežem stanju može čuvati kraće ili duže vreme u hladnjačama i koristiti za različite oblike prerade. U suštini se može se govoriti o pet (5) ključnih elemenata integrisanog lanca hlađenja: proizvodnja, prerada i pakovanje, čuvanje u hladnjačama i distribucija, transport prevoznim sredstvima-hladnjačama i prodaja. Svaki od nabrojanih elemenata se može posebno posmatrati, ali svi zajedno predstavljaju neraskidivu celinu. Ukoliko samo jedan od njih nedostaje, ili postoji problem u njegovom funkcionisanju ne može se govoriti o integrisanom lancu hlađenja proizvoda.Važnost čuvanja proizvoda u hladnjačama i njihova distribucija se često previđa, a ipak predstavlja značajnu aktivnost za produženje upotrebljivog i funkcionalnog roka trajanja kvariljivih prehrambenih proizvoda. Budući da većina farmera i proizvođača proizvoda prihvata cenu koju formira tržište, oni su žrtve ciklusa ponude i potražnje poljoprivrednih Srpski agrobiznis se menja na bolje, tražeći nove modele lanaca isporuke i povezivanja sa hipermerketima, proizvodima sa dodatom vrednošću i modernom praksom poslovanja. Ipak, srpski agrobiznis mora postati još dinamičniji, kako bi održao korak sa brzom transformacijom agrobiznisa na globalnom nivou. Nije samo u pitanju sposobnost srpskih proizvoda da budu konkurentni na izvoznim tržištima, već i sposobnost srpskog agrobiznisa da bude konkurentan sa inostranom konkurencijom na domaćem tržištu.

Sveže voće i povrće ima veći sadržaj vode i podložno je brzom i lakom kvarenju posle berbe,

zbog raznih biohemijskih procesa. Na ove procese umnogome utiču uslovi iz okruženja (temperatura, relativna vlažnost, gasovita atmosfera) u kojima se čuvaju posle berbe. Stoga, da bi se održao kvalitet, povećao rok upotrebe i produžio period prodaje voća i povrća, preduslov je kontrola uslova čuvanja tokom skladištenja i transporta. Procenjuje se da Srbija godišnje gubi 30-40% svojih proizvoda u različitim fazama posle berbe(Neel i Bonar,2009). Hlađenje je osnovni poznati metod za uspešno skladištenje svežeg voća i povrća kako bi se održala njihova svežina i ukus.

Uvođenje efikasnog sistema lanca hlađenja u Srbiji radi očuvanja svežeg voća (jagodičastog

voća, kajsija, breskvi, grožđa, trešanja, krušaka, jabuka, šljiva, itd.), povrća (karfiol, boranija, grašak, luk, paradajz, krompir, itd.), kao i divljih i domaćih pečuraka, može poboljšati prodaju i povećati profit i na domaćem i na stranim tržištima.

Važnost čuvanja proizvoda u hladnjačama i njihova distribucija se često previđa, a ipak

predstavlja značajnu aktivnost za produženje upotrebljivog i funkcionalnog roka trajanja kvariljivih prehrambenih proizvoda. Budući da većina farmera i proizvođača proizvoda prihvata cenu koju formira tržište, oni su žrtve ciklusa ponude i potražnje poljoprivrednih proizvoda. Tokom sezone berbe, kada proizvoda ima najviše, cene su veoma niske. Produžavajući život uskladištenih proizvoda efektivnim upravljanjem skladištenja u hladnjačama, farmeri mogu da prodaju svoje proizvode van špica sezone i tako više zarade u vreme kada je manja ponuda, a veća potražnja. Na ovu osnovnu prirodu ponude i potražnje umnogome utiče odgovarajuće upravljanje lancem hlađenja, uključujući, između ostalog, i kvalitet rukovanja posle berbe, preradu, pakovanje i skladištenje lakokvarljivih proizvoda.

Upravljanje temperaturom i operativna efikasnost su najvažnije komponente efektivnog čuvanja proizvoda u hladnjačama i njihove distribucije, pa će to kao rezultat imati duži rok

Slađana Kulačin

7

trajanja proizvoda, smanjenje štete i gubitaka, kao i poboljšan radijus distribucije visoko kvalitetnih kvarljivih proizvoda izvan proizvodne sezone.

Složenost planiranja investicija proizilazi iz više faktora, a to, su pre svega: složenost

strukture ulaganja, neophodnost procene dužine perioda korišćenja investicija i osetljivost procene ekonomskih efekata ulaganja za duži vremenski period koliko se investicija koristi, potreba da se predviđaju teško predvidljivi faktori kao što su kretanje i visina cena repromaterijala, investicionih stavki i finalnih proizvoda, visina kamatne stope i slično.U toku investicionog procesa javlja se niz novčanih izdavanja za pribavljanje, održavanje i upotrebu investicionog objekta, kao i niz novčanih primanja koja su rezultat realizacije dobijenih proizvoda ili izvršenih usluga.

Pri nabavci nove opreme odliv novčanog kapitala (investicije) predstavlja ulaganje u sredstva za rad, koja se iskazuju u celosti na početku životnog veka projekta, a ne kao amortizacija u pojedinim godinama. Cilj koji se želi ostvariti u samoj eksploataciji voća nakon berebe je redovno snabdevanje potrošača tokom cele godine, redovno snabdevanje potrošača tokom manje rodnih i nerodnih godina, redovno snabdevanje potrošača na udaljenim i nepristupačnijim mestima, zdraviji i kvalitetniji nivo ishrane, iskorišćavanje viška voća nekonzumiranog u svežem stanju, stimulisanje primarne proizvodnje kroz obezbeđen plasman i izbegnut gubitak nekonzumiranog svežeg voća, racionalnije iskorišćavanje priprodnih resursa, masovnije zapošljavanje nekvalifikovane radne snage, naročito na selu, mogućnost izvoza uz adekvatnu primenu standarda kvaliteta voća i prerađevina od voća, ukazivanje na ekonomsku isplativost izgradnje hladnjače i njihov značaj kod eksploatacije voća, kao i na sve mere predostrožnosti prilikom same eksploatacije voća u cilju očuvanja kvaliteta ubranih proizvoda, kako ne bi došlo do gubitka istog, i kako bi krajnji korisnici bili zadovoljni,a proizvodi koje oni konzumiraju,pre svega, bezbedni po njihovo zdravlje.

Hlađenje ima veoma važnu ulogu u smislu zadovoljenja potreba rastućeg broja potrošača u urbanim sredinama, kao i smanjenja gubitka koji nastaju kvarenjem hrane. Potrošnja smrznute hrane po stanovniku u zapadnoj Evropi je pet puta veća nego u zemljama istočne Evrope (Milić, Radojević, 2003). U svetu se prosečno godišnje izgubi oko 300 miliona tona hrane zbog toga što nije blagovremeno primenjeno hlađenje.

Jabuka je najznačajnija kontinentalna voćna vrsta u svetu. Zajedno sa pomorandžom i

bananom dominira svetskim marketima kao jedno od najomiljenijeg voća, koje se koriste tokom čitave godine (Bound, 2005). Velika sposobnost prilagođavanja jabuke različitim prirodnim uslovima i visok kvalitet plodova, osigurali su joj veoma značajno mesto u voćarskoj proizvodnji u svetu. Prema podacima FAOSTAT-a godišnja svetska proizvodnja jabuke u 2010. godini je bila nešto manja od 70 miliona tona. Najveći svetski proizvođač je Kina sa preko 30 miliona tona, a zatim slede SAD, Turska, Poljska, Italija i Francuska.

S obzirom na praktično neprekidnu sezonu potrošnje jabuke, ona je veoma značajna,

kako u ishrani, tako i sa ekonomskog aspekta. Može se istaći, da je jabuka merilo razvijenosti voćarske proizvodnje svake zemlje, pa se sa porastom broja stabala jabuke povećava intenzivnost voćarske proizvodnje u globalu i obrnuto.

Plod jabuke sadrži oko 14 % ugljenih hidrata, uglavnom glukoze i fruktoze, koje organizam

veoma lako i potpuno koristi i dobija potrebnu energiju. Proteina i masti u jabuci ima veoma

Slađana Kulačin

8

malo – po 0,4 % , ali to joj se ne može pripisati kao nedostatak. Zbog ovakvih svojstava jabuke se koriste za dijetalnu ishranu gojaznih osoba. Kilogram jabuka daje 2.400 kJ, i ima energetsku vrednost kao litar mleka, pola kilograma testenine ili šest kilograma krastavca.

Jabuka predstavlja, takođe, važan izvor mineralnih materija, naročito kalcijuma i fosfora.Od

organskih sastojaka, pored šećera, jabuka sadrži dosta voćnih kiselina ( jabučne, limunske i dr. ) koje daju osvežavajući ukus. U jabuci su najviše zastupljeni vitamini B1 i B2 , vitamin C i znatne količine karotina ( Vlahović, 2003).

2. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA

Posle obavljene berbe, voće se u svežem stanju može čuvati kraće ili duže vreme u

hladnjačama i koristiti za različite oblike prerade. U suštini se može se govoriti o pet (5) ključnih elemenata integrisanog lanca hlađenja: proizvodnja, prerada i pakovanje, čuvanje u hladnjačama i distribucija, transport prevoznim sredstvima-hladnjačama i prodaja. Svaki od nabrojanih elemenata se može posebno posmatrati, ali svi zajedno predstavljaju neraskidivu celinu. Ukoliko samo jedan od njih nedostaje, ili postoji problem u njegovom funkcionisanju ne može se govoriti o integrisanom lancu hlađenja proizvoda.

Mali poljoprivredni proizvođači imaju značajnu ulogu u proizvodnji i prometu voća. Zbog

niskih otkupnih i prodajnih cena, kao i zbog velike konkurencije morali su naći način da svoje proizvode sačuvaju i prodaju u momentu kada mogu da postignu najviše prodajne cene na tržištu. Da bi obezbedili dugotrajno i kvalitetno čuvanje plodova voća sve do momenta plasmana na tržište neophodno je da poseduju adekvatne komore za hlađenje.

U radu je dat prikaz troškova podizanja konvencionalne hladnjače kapaciteta 200 tona

primeru porodičnog gazdinstva koje organizuje proizvodnju jabuke na površini od69 ari i 09 ma u narednom periodu se planira proširenje površina pod ovom voćnom vrstom.

Da bi ostvarili profit individualni poljoprivredni proizvođači su uvideli šansu u

zajedničkom nastupu na tržištu sa kvalitetnim i jedinstvenim proizvodom. Kvalitetnu jabuku su imali, ali je taj kvalitet trebalo očuvati sve do momenta iznošenja na tržište. Ovo je moglo da se postigne samo ukoliko bi se jabuka skladištila u optimalnim uslovima koji bi obezbedili očuvanje kvaliteta do izlaska na tržište. Pored činjenice da se zadržava kvalitet jabuke skladištene uhladnjači odlaganjem plasmana pruža se mogućnost da se postigne veća prodajna cena.

Usluge čuvanja proizvoda u hladnjačama i njihova distribucija predstavljaju veoma značajnu

kariku i integrisanom lancu hlađenja. Zbog toga je osnovni cilj istraživanja u ovom radu sagledavanje ekonomske isplativosti hladnjače za čuvanje voća (jabuke) na jednom porodičnom gazdinstvu. Na osnovu visine investicionih ulaganja za izgradnju konvencionalne hladnjače kapaciteta 300 t.utvrdiće se opravdanost investiranja, odnosno najkraći rok povraćaja uloženih sredstava. Istovremeno će biti utvrđena neto sadašnja vrednost investicionog projekta, interna stopa rentabilnosti,donja tačka rentabilnosti (rizik), kao i društvena opravdanost projekta.

Slađana Kulačin

9

3. IZVORI PODATAKA I METOD RADA

Za izradu rada korišćeni su interni podaci sa porodičnog gazdinstva koje planira podizanje konvencionalne hladnjače za čuvanje jabuke. Istovremeno su korišćeni statistički podaci o kapacitetima proizvodnje jabuke u Srbiji u periodu 2003-2012. godine. Pored navedenih izvora korišćeni su i rezultati istraživanja publikovani u radovima autora koji obrađuju posmatranu problematiku.

Primenjeni metod rada prilikom utvrđivanja ekonomske isplativosti investiranja u analiziranu konvevcionalnu hladnjaču je investiciona kalkulacija, koja je obuhvatila utvrđivanje svih novčanih primanja i izdavanja u toku investicionog perioda. Svi elementi mikroekonomske kalkulacije (kalkulacije koje se sastavljaju za konkretno gazdinstvo - hladnjaču), utvrđeni su na bazi određenih proizvodno-ekonomskih uslova (prinos, tehnički normativi i tržišne cene) u kojima se obavlja proizvodnja u konkretnom porodičnom gazdinstvu. Primenjene metode pri izradi rada su: Metod analize u kojem su svi dostupni materijali analizirani i iz kojih su izvučene

relavantne činjenice za podatke i zaključke koji su inkorporirani u radu; Metod sinteze, kojim su objedinjene prethodno navedene metode i time predstavljeni

rezultati do kojih se došlo i koji su naročito poslužili pri izvođenju zaključka; Statitčke metodeinvesticione kalkulacije. Izvori koji su korišćeni pri obradi ove teme su pisani materijali, kao što su:

• projekat podizanja hladnjače kapaciteta 200 t ; • naučni i stručni radovi vezani za organizaciju, funkcionisanje berbe i klasiranja

plodova voća, čuvanje, kako u zatvorenom, tako i otvorenom prostoru, standardi kvaliteta, kao i logistika transporta;

• literatura u kojoj je detaljno prikazana ocena investicionih projekata;

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

4.1. Tendencije proizvodnje jabuke u Srbiji

Jabuka spada u najznačajniju voćnu vrstu u svetu i vodeću vrstu u Evropi. Poreklom je iz severozapadnih predela Azije i susednih evropskih područja. Ovi predeli Azije i Evrope odlikuju se najvećim bogatstvom formi jabuka i njihovom odgovarajućom naslednom varijabilnošću. Ljudi su najpre upoznali i koristili u ishrani plodove divlje jabuke. Tokom mnogih vekova jabuku su postepeno pripitomljavali i menjali njenu naslednu prirodu, prilagođavajući je svojim potrebama.O tome, da je čovek odavno poznavao jabuku i koristio njene plodove svedoče plodovi jabuke na spomenicima starog Egipta, ugljenisani ostaci plodova jabuke iz doba sojenica u Švajcarskoj, često spominjane jabukeu prastarim mitološkim pričama itd (Milić i Radojević, 2003).Na osnovu toga se smatra, da su ljudi koristili jabuku duže od 5000 godina. A mnogi

Slađana Kulačin

10

spomenici kulture drevne Kine, Persije, Egipta, Grčke, Rima potvrđuju da se jabuka gaji i koristi kao pitoma voćka više od 4000 godina.

Regionalno posmatrano najveća proizvodnja jabuke u Srbiji se ostvaruje u Severno-bačkom okrugu (opštine: Bačka Topola, Mali Iđoš i Subotica), koji daje 12% ukupne domaće proizvodnje, značajniji su još i grad Beograd, južno-banatski, podunavski i sremski okruzi, koji zajedno daju skoro polovinu domaće proizvodnje jabuke. Apsolutno najveću proizvodnju ima opština Subotica. Najznačajniji proizvođač jeste Centralni deo Republike Srbije sa učešćem od blizu dve trećine. Gaji se veoma veliki broj sorti, od autohtonih (istina sve manje), pa do najplemenitijih sorata (Vlahović, 2003).

U periodu 2003-2012. godine prosečan broj rodnih stabala jabuke u Republici Srbiji

iznosio je 15,4 miliona sa variranjima po analiziranim godinama od 14,7 mil. u 2006. godini do 16,9 mil. u 2012. godini (tabela 1). Broj rodnih stabala se povećava po prosečnoj godišnjoj stopi promene od 1,43 %.

Tabela 1.Tendencije kretanja rodnih stabala jabuke u Srbiji u periodu 2003-2012. godine

Pokazatelji Broj rodnih stabala (u 000)

Republika Srbija Centralna Srbija Vojvodina

Prosek 2003-2012 15380 10228 5152

Minimum 14658 9980 4678

Maksimum 16904 10559 6345

Stopa promene (%) 1,43 0,61 0,90

Koef. varijacije (%) 4,74 2,05 10,65

Izvor: www.stat.gov.rs

Vojvodina sa prosečno 5,2 miliona rodnih stabala u periodu 2003-2012. godine učestvuje sa 33,5 % u ukupnom broju rodnih stabala jabuke u Srbiji. Variranje broja rodnih stabala po godinama se kretalo od 4,67 mil. u 2006. godini do 6,35 mil. u 2012. godini. Prosečan broj rodnih stabala pokazuje tendenciju povećanja po prosečnoj godišnjoj stopi promene od 0,90 %.

U periodu 2003-2012. godine prosečan prinos jabuke u Republici Srbiji iznosio je 15,14 kg/st. sa variranjima po godinama od 11 kg/st. u 2012. godini do 18,1 kg/st. u 2009. godini(tabela 2). U celom ispitivanom periodu zabeleženo je povećanje prinosa jabuke po prosečnoj godišnjoj stopu promene od 0,71%.

Slađana Kulačin

11

Tabela 2. Tendencije kretanja prinosa jabukeu Srbiji u periodu 2003-2012. godine

Pokazatelji Prinos (kg/stab.)

Republika Srbija Centralna Srbija Vojvodina

Prosek 2003-2012 15,14 13,8 17,57

Minimum 11,0 9,0 12,0

Maksimum 18,1 17.4 19,9

Stopa promene (%) -0,55 -1,09 -1,08

Koef. varijacije (%) 14,76 13,85 13,80

Izvor: www.stat.gov.rs

U analiziranom period (2003-2012) u Centralnoj Srbiji prosečan prinos jabuke iznosio je 13,8 kg/st., a u Vojvodini 17,57 kg/st. Prosečan prinos se smanjuje, kako u Centralnoj Srbiji, tako i u Vojvodini po prosečnoj godišnjoj stopi promene od oko -1,08 %.

U proseku za ispitivani period (2003-2012). ostvarena proizvodnja jabuke u Republici Srbiji iznosila je 231000 t., sa variranjima po posmatranim godinama od 184000 t. u 2004. godini do 282000 t. u 2009. godini (tabela 3). I pored ispoljenih variranja po analiziranim godinama proizvodnja jabuke se povećava po prosečnoj stopi promene od 1,43 % godišnje.

Tabela 3. Tendencije kretanja proizvodnje jabuke u Srbiji u periodu 2003-2012. Godine

Pokazatelji Proizvodnja jabuke (u 000 tona)

Republika Srbija Centralna Srbija Vojvodina

Prosek 2003-2012 231 141 90

Minimum 184 100 73

Maksimum 266 177 108

Stopa promene (%) 0,69 -0,18 2,14

Koef. varijacije (%) 14,70 18,85 13,55

Izvor: www.stat.gov.rs

Slađana Kulačin

12

U proseku za period 2003-2012. godine Vojvodina sa proizvodnjom od 90000 t. zauzima učešće 38,96 % u ukupnoj proizvodnji jabuke u Srbiji. Ostvarena proizvodnja jabuke u Vojvodini se povećava po stopi promene od 2,14 % ,a smanjuje u Centralnoj Srbiji po preosečnoj godišnjoj stopi promene od -0,18 %. 4.2. Berba voća

Berba voća je jedna od značajnih agrotehničkih mera koja treba da omogući uspešnu

realizaciju plodova voća. Berba voća je jedna od najinteresantnijih i najvažnijih radnih operacija u voćarskoj proizvodnji, jer predstavlja završni proces rada(Milić i sar., 1993). Svi radni procesi, celokupna agrotehnika-nega zasada, održavanje zemljišta, đubrenje i slično, kao i svako angažovanje radnika i sredstava u procesu proizvodnje su usmereni na to da se dospe do procesa berbe, koja treba da pokaže koliki i kakav je uspeh postignut. Posebno je značajna zbog činjenice, jer od stepena zrelosti plodova i načina berbe i čuvanja plodova do potrošnje, zavisi i ostvareni finansijski rezultat. Na kvalitet i trajašnost plodova utiče, pre svega, vreme berbe, način berbe i manipulacija sa plodovima. Zbog toga je potreban visok nivo obučenosti radnika pri izvođenju berbe.

Zreli plodovi voća imaju kratku trajnost,odnosno upotrebljivost što se posebno odnosi na rane sorte voća.Zbog toga je berbu voća neophodno obaviti u optimalnom agrotehničkom roku,a obrane plodove što brže dopremiti do potrošača. Osim kratkog vremena upotrebljivosti sveži plodovi voća se odlikuju viskom stepenom osetljivosti na različite mehaničke dodire, pa se berba mora izvoditi stručno radi što manjeg oštećenja plodova(Milić i sar., 2013).

U razvijenim voćarskim zemljama tehnologiji berbe i skladištenja voća posvećuje se velika pažnja. Prema podacima agencije UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO, 2002) gubici u prinosima nakon berbe svežeg voća, u zavisnosti od primenjenog tretmana, kreću se od 5 do 25% u razvijenim zemljama, a od 20 do 50% u zemljama u razvoju(Pašalić, 2009).Da bi se ovi gubici smanjili, neophodno je steći osnovna znanja o biologiji i fiziološkim procesima u plodovima tokom rastenja i razvića, u periodu do i nakon obavljene berbe, kao i o uticaju faktora spoljne sredine na pogoršanje kvaliteta plodova.

Berba voća se može izvršiti u fazi fiziološke zrelosti(najpoznije sorte jabuke i kruške), kada je fiziološki ili skoro potpuno zrelo(rane sorte jabuka i krušaka,breskve, kajsije, šljive), kao i kada je skoro potpuno zrelo, zbog toga što ne može dozreti posle obavljene berbe (jagoda, malina, kupina, trešnja, višnja).

Plodovi koji se beru u fiziološkoj zrelosti mogu podjednako dobro dozrevati i posle berbe, kao i pre berbe, ali jedino pod uslovom da su dostigli dovoljan stepen fiziološke zrelosti. Dozrevajući posle berbe, voće je podložno brojnim i raznovrsnim promenama koje mogu da obezbede optimalnu upotrebnu vrednost.

U cilju sprečavanja posledica prerane, odnosno prekasne berbe, u praksi se najčešće koriste metode za dugoročnu i kratkoročnu prognozu zrelosti plodova, koje se mogu svrstati u 6 grupa: -Morfološke osobine ploda(oblik poprečnog preseka ploda). -Mehanička svojstva tkiva(lakoća odvajanja, sočnost ploda).

Slađana Kulačin

13

-Hemijska svojstva tkiva i soka(količina skroba, količina suve materije u soku, količina ukupnih kiselina, ph vrednost). -Unutrašnji sastav ploda(boja mesnatog dela, osobine semenki, odnos mesnatog dela i pokožice). -Fizička svojstva soka(specifična težina). -Fiziološke osobine plodova(starost ploda, ispuštanje isparljivih materija).

Dugoročno se vreme berbe može prognozirati na osnovu broja dana od punog cvetanja do berbe. U praksi se najčešće koriste metode kratkoročne prognoze na osnovu jodno-skrobnog testa, čvrstine parenhima ploda, lakoće odvajanja od grane ili peteljke, oblik preseka ploda, organoleptičke ocene.

Način berbe zavisi od namene voćnih plodova(upotreba u svežem stanju, prerada i sl.) i karakteristike plodova pojedinih vrsta i sorti. Berba se može organizovati: Ručno Polumehanizovano Mehanizovano

Kada je u pitanju voće za stonu upotrebu, plodovi većine voćnih vrsta se najčešće beru ručno. Pošto je to najskuplji način berbe(mala produktivnost), neophodno je da se radnici pripreme za berbu i berba što bolje organizuje.

Polumehanizovana berba se obavlja primenom različitih platformi na kojima ili pored kojih se angažuje odgovarajući broj berača. Samohodne platforme za berbu stonog voća koriste se naročito u klasičnim zasadima u kojima su stabla visoka i berba otežana. Za berbu se koriste platforme sa više nivoa na kojima su raspoređeni berači koji beru plodove na određenom delu krune. U modernom voćarstvu je izražena težnja za potpunom mehanizacijom berbe. Razvoj industrije za preradu i povećanje troškova berbe, kao i stalan nedostatak radne snage, uticali su na uvođenje mehanizovane berbe kod nekih voćnih vrsta(šljiva, višnja, grožđe, orah, lešnik, kupina, malina) i na daljem radu u pravcu usavršavanja mašina za berbu stonog voća. Za mehanizovanu berbu voća, stabla moraju biti formirana tako, da budu prilagođena ovom načinu berbe. Mehanizovano se plodovi beru u boks palete ili paletizovane tankove sa prohlađenom vodom.

Zrenje plodova znatnog broja voćnih vrsta dosta je rastegnuto. Zbog toga se plodovi često beru u više faza. Na ovaj način se dobijaju plodovi ujednačenog kvaliteta i mnogo su pogodniji za lagerovanje i preradu, a za vreme čuvanja su manji gubici.

Kod jabuke preporučuje se probirna berba u 3 - 4 navrata, tako da se u svakom navratu oberu plodovi povoljne zrelosti. Plodovi namenjeni za duže čuvanje treba da se beru pažljivo, zajedno sa peteljkom, po mogućnosti da su dobro obojeni (kod obojenih sorti), da su čisti, neoštećeni i bez vidljivih simptoma parazitarnih i neparazitarnih oboljenja. Različite vrste povreda, pre berbe i za vreme same berbe, u velikoj meri utiču na veću pojavu parazitarnih (gljivičnih) oboljenja tokom čuvanja, ali i na veći gubitak mase ploda. Tehnika berbe je od velike važnosti jer nedovoljno obučena radna snaga može u velikoj meri da ošteti plodove, pogotovo kod osetljivih sorti kao što je zlatni delišes. Povrede (nagnječenja) najčešće nastaju u momentu otkidanja ploda sa grana, kada se previše pritisne prstima i/ili noktima, a oštećenja mogu da nastanu i nepažljivim spuštanjem plodova u ambalažu. Zbog toga su za izvođenje berbe najpovoljnije tzv. kengur torbe koje imaju otvor na dnu kroz koji se ubrane jabuke prazne u boks palete ili drugu ambalažu. Bez obzira, da li se berba obavlja u kengur torbe, gajbe-jabučare ili drugu ambalažu, plodove treba lagano spuštati jedan na drugi, a kengur torbe prazniti veoma

Slađana Kulačin

14

pažljivo. Danas se sve više koriste vučene i samohodne platforme za berbu koje u velikoj meri olakšavaju proces berbe, smanjuju troškove i oštećenja plodova. Plodovi namenjeni za duže čuvanje treba da budu smešteni u boks palete, po mogućnosti plastične, jer se drvene zbog fitosanitarnih razloga izbacuju iz upotrebe u EU. Prema zahtevima dobre poljoprivredne prakse higijena berača mora da bude na visokom nivou. Sanitarni čvor ne sme da bude udaljen od mesta berbe više od 500 m. Radnici koji imaju indikacije prehlade (kašlju) ne smeju da rade na berbi i drugim operacijama, ili moraju da nose zaštitnu masku. To se odnosi i na radnike koji imaju kožne bolesti na rukama. Njima je rad dozvoljen samo u rukavicama. Ova pravila i zahtevi vrlo brzo će biti na snazi i kod nas. Ovo se odnosi i na drugo voće namenjeno za svežu upotrebu. 4.3. Načini čuvanja (skladištenja)

Kako navodi Janković (2002) „Posle berbe voće je živo i nastavlja sa disanjem, čime se u prisustvu kiseonika iz vazduha oksidišu prisutni šećeri i organske kiseline, a kao proizvodi disanja se javljaju: ugljen dioksid, vodena para i toplota disanja. Sa smanjenjem intenziteta disanja usporava se proces sazrevanja, a to se može postići: snižavanjem temperature vazduha, smanjenjem koncentracije kiseonika, povećanjem koncentracije ugljen dioksida, snižavanjem pritiska vazduha u komori ili kombinovanjem ovih parametara u obliku „kontrolisane atmosfere“.

Sveže voće i povrće ima veći sadržaj vode i podložno je većem propadanju u odnosu na

druge kulture, posle berbe zbog različitih biohemijskih procesa. Na ove procese umnogome utiču uslovi iz okruženja (temperatura, relativna vlažnost, gasovita atmosfera) u kojima se čuvaju posle berbe. Zbog toga, da bi se održao kvalitet, povećao rok upotrebe i produžio period prodaje voća i povrća, preduslov je kontrola uslova čuvanja tokom transporta i skladištenja. Procenjuje se da Srbija godišnje gubi 30-40% svojih proizvoda u različitim fazama posle berbe. Hlađenje je osnovni poznati metod za uspešno skladištenje svežeg voća i povrća, kako bi se održala njihova svežina i ukus. Još od davnina su ljudi težili da namirnice za ishranu očuvaju što duži vremenski period u svežem stanju. Tokom vekova su nastojali da na neki način stvore uslove za njihovo očuvanje, pa su prema nekim podacima još Rimljani prirodni led čuvali i transportovali u kolima koja su bila obložena slamom (Ivanović Lana, 2009).

Prema navodimaJankovića (2002) „Naučnici su problemom hlađenja počeli da se bave već u 16-om veku, što se može videti iz disertacije Španca Franciska Sančeza na temu sličnosti između toplote i hladnoće i uslovima njihovog kretanja pri zagrevanju, objavljene još 1576. godine“. Autor pored ovog navodi, da je prvo kompresorsko postrojenje u Srbiji postavljeno u pivari „Vajfert“ - sadašnja „Skadarlija“ 1895. godine.

Voće usvežem stanju može se čuvati, pored hladnjača, i u običnim skladištima. Za ovu

svrhu mogu poslužiti podrumi, trapovi, adaptirani magacini i slični magacinski objekti(www.psss.rs). Veoma često se ukazuje potreba privremenog čuvanja plodova jabuke i kruške preko zime. Potrebno ih je pripremiti, kako bi se što bolje sačuvali. Plodovi moraju biti zdravi, blagovremeno ubrani. Treba ih pojedinačno umotati u salvetice polumasnog papira,

Slađana Kulačin

15

obične salvete ili tanki papir. Umotani plodovi slažu se u čistu ambalažu. Za ambalažu mogu poslužiti gajbe, korpe i sanduci. Ukoliko je potrebno, na sanducima treba napraviti perforirane rupe za ventilaciju. Ovako raspoređeni plodovi slažu se u razna skladišta. Potrebno je da stelaže budu drvene. Temperatura treba da se održava na oko 5 °C, relativna vlažnost vazduha 70-80% i uspostavljena odgovarajuća ventilacija.

Osnovna namena hladnjača je rashlađivanje, čuvanje i smrzavanje većeg broja

proizvoda (između ostalih i voća), ali se takođe mogu koristiti i za dozrevanje nekih proizvoda.Najveći broj hladnjača u našoj zemlji je podignut 50-tih i 60-tih godina prošlog veka, a tu se misli, pre svega, na velike hladnjače koje ulaze u sastav velikih sistema prehrambene industrije. Problem sa kojim se srećemo danas, a koji se odnosi na hladnjače koje su izgrađene u tom periodu, je opasnost po životnu sredinu usled njihove tehničke i tehnološke zastarelosti.

Postoji veći broj podela hladnjača. Prema Jankoviću (2002) mogu se navesti

sledeće podele: 1. Prema nameni :

- višenamenske hladnjače (koriste se za smrzavanje i hlađenje velikog broja prehrambenih proizvoda); - specijalizovane hladnjače (projektovane su samo za čuvanje jednog proizvoda i najčešće su u sastavu mlekara, klanica ili prerađivačkih pogona).

2. Po funkciji koju vrše: - privredno-proizvodne (u njima se može vršiti priprema proizvoda za skladištenje, proizvodnja smrznute hrane - gotove hrane ili smrznutog voća ili povrća); - hladnjače za skladištenje (služe isključivo za čuvanje proizvoda duži vremenski period); - distributivne hladnjače (u njima se vrši čuvanje kraći vremenski period, priprema robe za prodaju i njihova distribucija).

3. Prema smeštajnom kapacitetu: - male hladnjače (kapaciteta od 10 do 3.000 tona); - srednje (kapaciteta od 3.000 do 10.000 tona) i - velike hladnjače (kapaciteta većeg od 10.000 tona).

Razlikuju se sledeći tipovi hladnjača za skladištenje voća:

NA- hladnjače sa normalnom atmosferom(regulacija temperature i vlažnosti vazduha); KA– hladnjače sa kontrolisanom atmosferom(regulacija temperature, vlažnosti vazduha,koncentracije SO2 i koncentracijeO2); ULO – ultraniski sadržaj kiseonika(sadržaj O2najviše 2%); ULE – ultraniski sadržaj etilena(poseduju opremuza uklanjanje etilena); DA – hladnjače sa dinamičkom atmosferom(uvođenjem programske opreme i praćenjem fiziološkog stanja plodova u skladištu, omogućeno je automatsko prilagođavanje uslova skladištenja trenutnom fiziološkom stanju plodova(Milić, D. i sar., 2013).

Slađana Kulačin

16

Sistemi hladnjača sa kontrolisanom atmosferom razvijeni su tokom 60-tih godina prošlog veka. U njima je omogućena izmena sastava vazduha koji se nalazi unutar rashladnih komora KA hladnjača što nije slučaj kod hladnjača sa normalnom atmosferom (NA hladnjače). Naime, sastav vazduha koji se nalazi u NA hladnjačama, jednak je sastavu spoljašnjeg vazduha, odnosno u njemu se nalazi približno 21% kiseonika, 0,03% ugljendioksida i 78% azota. Iako se intenzitet disanja plodova u NA hladnjačama zahvaljujući smanjenju temperature, znatno usporava, ipak se javila potreba uvođenja još nekih sistema za smanjivanje intenziteta disanja i transpiracije uskladištenih plodova. Zbog toga se došlo na i deju da se plodovi č uvaju u u slovima smanjene koncentracije kiseonika i povećane koncentracije ugljen-dioksida. U takvoj sredini, fiziološki procesi u plodovima se svode na minimum, čime je omogućeno duže skladištenje plodova. Tehnika čuvanja u KA hladnjačama sastoji te skladištenja plodova u komore u kojima se održava nizak sadržaj kiseonika i povećan sadržaj ugljen dioksida. Ova tehnika se kombinuje sa niskim temperaturama koje pojačavaju efekat. Smanjenje sadržaja kiseonika utiče na sporije sazrevanje plodova i povećava potencijal skladištenja plodova. Istovremeno, sadržaj ugljen dioksida se povećava usled oslobađanja iz plodova. Kad se dostigne željeni sadržaj ugljen dioksida,adsorberi SO2 se puštaju u rad da bi se on zadržao na konstantnom nivou. Najčešće korišćene smeše gasova sadrže 2-3% kiseonika i 2-5% ugljen dioksida.

Čuvanje u modifikovanoj atmosferi je zasnovanona činjenici da povećana koncetracija ugljen dioksida i smanjena koncetracija kiseonika usporavaju stepen disanja i mogu sprečiti razvoj bolesti. Modifikovana atmosfera se može postići umotavanjem proizvoda u polupropustljive filmove za pakovanje (Beaudry i Lakakul,1992).

Čuvanje u kontrolisanoj atmosferi obuhvata praćenje i kontrolu koncetracije kiseonika i

ugljendioksida,kao i temperature i relativne vlažnosti kako bi se obezbedili stalni optimalni uslovi. Ovaj vid čuvanja je veoma efikasan za produžavanje perioda čuvanja, pre svega jabuka ali i krušaka, avokada i kupusa. Uklanjanje etilena pomaže odlaganje pojave fizioloških poremećaja i starenja i danas se smatra veoma značajnim aspektom ovog vida čuvanja (Kader,1985).

Za koju tehnologiju se opredeliti? Voće i povrće je opravdano skladištiti samo ukoliko se ne pogoršava kvalitet proizvoda.

Dužina vremena skladištenja zavisi od roka trajanja proizvoda i od izabrane tehnologije. - Rashladne komore sa normalnim vazdušnim prostorom 1-4 meseci - Rashladne komore sa regulisanom atmosferom 3-6 meseci - Rashladne komore sa regulisanom kiseoničkom sredinom (ULO) 4-10 meseci Šta je tajna skladištenja sa regulisanom atmosferom?

Za skladištenje raznovrsnog voća i povrća način određivanja najpovoljnijeg nivoa CO2 i O2 vrši se na osnovu eksperimenta. Posle postizanja poželjnog nivoa navedenih gasova njihova koncentracija održava se sa propisanim tehnološkim operacijama. Na ovaj način moguće je npr. jabuku skladištiti bez gubitka kvaliteta 4 – 8 meseci.

Kod kojih poljoprivrednih proizvoda znači prednost regulisana atmosfera?

Slađana Kulačin

17

Kod jabuke i kruške vreme skladištenja može da se produži mesecima – sa savršenijim dozrevanjem i sa boljim kvalitetom za potrošnju. Vrhunska tehnologija skladištenja sa regulisanom atmosferom je način ULO skladištenja.

Slika 1. Unutrašnjost komore

Važnost čuvanja proizvoda u hladnjačama i njihova distribucija se često previđa, a ipak predstavlja značajnu aktivnost za produženje upotrebljivog i funkcionalnog roka trajanja kvariljivih prehrambenih proizvoda. Budući da većina farmera i proizvođača proizvoda prihvata cenu koju formira tržište, oni su žrtve ciklusa ponude i potražnje poljoprivrednih proizvoda (www.fb.org.rs)

Tokom sezone berbe, kada proizvoda ima najviše, cene su veoma niske. Produžavajući

život uskladištenih proizvoda efektivnim upravljanjem skladištenja u hladnjačama, farmeri mogu da prodaju svoje proizvode van špica sezone i tako više zarade u vreme kada je manja ponuda, a veća potražnja. Na ovu osnovnu prirodu ponude i potražnje umnogome utiče odgovarajuće upravljanje lancem rashlade, uključujući, između ostalog, i kvalitet rukovanja posle berbe, preradu, pakovanje i skladištenje kvarljivih proizvoda.

Upravljanje temperaturom i operativna efikasnost su najvažnije komponente efektivnog

čuvanja proizvoda u hladnjačama i njihove distribucije, pa će to kao rezultat imati duži rok trajanja proizvoda, smanjenje štete i gubitaka, kao i poboljšan radijus distribucije visoko kvalitetnih kvarljivih proizvoda izvan proizvodne sezone.

Prema navodimaSnowdown (1990) preporučeni uslovi čuvanja biljaka i biljnih proizvoda su dati

u tabeli 4.

Slađana Kulačin

18

Tabela 4. Preporučeni uslovi čuvanja biljaka i biljnih proizvoda (voće) (Snowdown, 1990)

Poljoprivredni Proizvod/sorta

Temperatura (C)

Relativna vlažnost (%)

Period čuvanja

Avokado 4.5 85-90 4-5 meseci Banane 13 85-90 10-20 dana Breskva -1-0 90-95 2-6 nedelja Dinja 4-5 90 3 nedelje Jabika Zlatni delišes 1,5-2 90-95 4-6 meseci Jabuka Crveni delišes

0-1 90-95 4-6 meseci

Jabuka Mekintoš 3.5-4 90-95 4-6 meseci Jabuka Jonatan 3-3.5 90-95 3-5 meseci Jabuka Ajdared 3,5-4,5 90-95 5 meseci Jagode 0 90-95 2-7 dana Kajsija -1-0 90-95 1-4 meseca Kruška -1-0,5 90-95 3-6 meseci Lubenica 10-15 90 2-3 nedelje Malina 0 90-95 1-7 dana Mango 5,5-9 90 3 nedelje Nar 5-6 90-95 3-4 meseca Nektarina -1-0 90-95 2-7 nedelja Smokve 0 90-95 1-2 nedelje Stono grožđe -1- -0,5 90-95 3-6 meseci Šljiva 0 90-95 3 nedelje Trešnje -1-0 90-95 2-3 nedelje Višnje 0-1 90-95 1-2 nedelje

Čuvanje pod niskim pritiskom (hipobarično čuvanje) je efikasno u smanjivanju stepena disanja i razlaganju nastalog etilena. Ovaj metod je veoma pogodan za čuvanje lisnatog povrća jer mu omogućava za državanje zelene boje(Kader, 2002). U ovim uslovima se, takođe, zaustavlja prezrevanje voća. Hiperbarične komore su veoma skupe i retko se koristi.

4.4. Specifičnosti čuvanja jabuke

Jabuka spada u grupu jabučastog voća. Sa komercijalnog gledišta jabuka spada u jednu

od najznačajnijih voćnih vrsti na domaćem tržištu. Po obimu proizvodnje nalazi se na trećem mestu, odmah izašljive igrozđa. Na tržištu svežeg voća po zastupljenosti jabuka se nalazi na prvom mestu. Oko 2/3 ukupne proizvodnje jabuke potroši se u svežem stanju.

Plodovi jabuke su nakon berbe podložni neprekidnim promenama koje se mogu ogledati u vidu njihovog isušivanja, mehaničkog oštećenja i napada patogena.Očuvanje jabuke u punoj

Slađana Kulačin

19

tehnološkoj i komercijalnoj kondiciji između berbe i potrošnje zavisi od bioloških činilaca i faktora sredine.

Biološki činioci kvaliteta i trajnosti plodova jabuke svoj uticaj ispoljavaju u toku proizvodnje i čuvanja. Među njima su najznačajniji:

1. sorta je najvažniji biološki činilac kvaliteta i trajnosti plodova jabuka (fizička oštećenja i fiziološka oboljenja u velikoj meri zavise od sklonosti sorte);

2. podloga utiče na osobine ploda tako što npr. plodovi sa stabala na podlogama slabe bujnosti ranije sazrevaju, krupniji su i po pravilu bolje obojeni od plodova sa stabala na bujnim podlogama;

3. starost stabla utiče na krupnoću, kvalitet i trajnost plodova. Najkvalitetniji i najtrajniji su plodovi srednje krupnoće sa stabala srednje starosti koja nose umeren plod;

4. obilnost roda utiče na kvalitet plodova jabuke tako što ako stabla preobilno rode onda su u pitanju nekvalitetni plodovi;

5. respiracija predstavlja oksidoredukcioni proces u toku kojeg dolazi do rastvaranja organskih materija (ugljeni hidrati, organske kiseline, belančevine i ulja) na prosta jedinjenja (CO2 i H2O), pri čemu dolazi do oslobađanja energije. Dužina života jabuke zavisi od intenziteta disanja jabuke. Jabuka spada u grupu klimakteričnih voća kod koje dolazi do stvaranja velikih količina ugljen-dioksida (CO2) i etilena (C2H4) u periodu čuvanja. Da bi se jabuka dugo čuvala neophodno je da se etilen odstrani iz hladnjače, jer on utiče na brže sazrevanje jabuke;

6. fiziološka oboljenja koja mogu nastati u toku čuvanja plodova jabuke u hladnjačama usled izmrzavanja, visokih temperatura i fizioloških poremećaja: posmeđivanje pokožice, gorke pege, brašnjavost...

Faktori sredine (prirodni i agrotehnički, kao i uslovi čuvanja u hladnjačama koji utiču na kvalitet i trajnost plodova jabuke) su:

1. toplota utiče na brže sazrevanje plodova i stvaranje crvene dopunske boje pokožice ploda.

2. nadmorska visina utiče tako što će plodovi jabuke kasnije sazreti ukoliko rastu na većim nadmorskim visinama usled niže temperature vazduha.

3. prirodne nepogode kao što je grad i neadekvatan i nepravilan prevoz plodova jabuke mogu dovesti do fizičkih oštećenja plodova. To za posledicu ima gubitak vode iz plodova, napad patogenih organizama, ali i povećanje stvaranja CO2 i C2H4.

4. temperatura, relativna vlažnost vazduha kao i sastav vazduha (O2, CO2 i C2H4) u hladnjači, bitno utiču na kvalitet i dužinu čuvanja plodova jabuke.

U hladnjači se čuvaju samo plodovi jabuke ekstra i prveklase. Utoku čuvanja u hladnjačam amožedoći do oštećenja voća poduticajem amonijaka. Uzavisnosti od voćne vrste amonijak brže ili sporije dovodi dopromene na plodovima, naprimer, kodjabuke i kruške promene su vidljive posle 48sati.Kod drugog voća do oštećenja plodova dolazi znatno brže, a jagoda je najosetljivija nadejstvo amonijaka i već posle 10 minuta dolazi do promena na plodu. Na malini, trešnji i višnji dopromene dolazi posle 15 minuta, a na kajsiji i breskvi posle 60 minuta. Iz ovih razloga i zbog očuvanja zdravlja potrošača i zaštite životne sredine, neophodno je obezbediti pravilno funkcionisanje rashladnih sistema (Ivanović Lana, 2009).

Slađana Kulačin

20

Kapacitet skladišta određuje količina i vreme dozrevanja poželjnih proizvoda za

skladištenje, ali veliki značaj ima i tehnologija skladištenja. Ekonomična veličina hladnjače počinje od 5 do 6 komora /porodična gazdinstva/, a relativno jeftiniji sistem se sastoji do 10 - 12 komora. Poljoprivredni proizvođači treba da planiraju kapacitet hladnjače za cca. 80% prosečnog godišnjeg proizvoda. Kod planiranja kapaciteta hladnjače trgovačkih kuća treba da se računa minimalni kapacitet za petostruki prosečni dnevni promet. Bez obzira koja je osnovna /orginalna/ namena hladnjače, uvek treba planirati i eventualna buduća proširenja kapaciteta.Obrane plodove jabuke treba što pre uskladištiti, odnosno prevesti do hladnjače, pogotovo u slučaju toplijeg ili kišovitog vremena. Upotrebom boks paleta, proces transporta je značajno olakšan i ubrzan, a ako se koriste jabučari onda treba da se odmah smeste na palete i tako izbegne nepotrebno pretovaranje.

Predsortiranje plodova namenjenih dužem čuvanju retko se koristi, pre svega, zbog

povećanja broja oštećenih plodova do kojeg dolazi pri tim postupcima, mada bi, sa stanovišta određivanja režima čuvanja, bilo preporučljivo. Pogotovo je važno da se izdvoje najkrupniji plodovi i da se skladište odvojeno (i kraće vreme), jer su podložniji neparazitarnim oboljenjima. Zaduže čuvanje treba nameniti samo zdrave plodove koji su poreklom sa stabala na kojima je bio ujednačen odnos bujnosti i rodnosti. Posebno treba obratiti pažnju na: • starost stabala - veoma mlada stabla daju plodove koji su lošiji za čuvanje • bujnost i odnos - broj listova/broj plodova - sve neujednačenosti između opterećenosti stabla rodom i njegovog potencijala snabdevanja mineralnim materijama, imaju lošiju sposobnost čuvanja • veličinu plodova - veći plodovi se lošije čuvaju.

Klimatski uslovi u toku godine imaju takođe značajan uticaj na sposobnost čuvanja. Na primer, pretoplo vreme u toku meseca koji prethodi berbi utiče na povećanje rizika od pojave posmeđivanja.Drugi faktori u voćnjaku koji su rezultat uticaja čoveka ili tipa zemljišta, takođe imaju uticaja.

Đubrenje i mineralni sastav plodova su veoma važni. Prema brojnim istraživanjima, postoji vidljiva korelacija između pojave fizioloških oboljenja koja se javljaju na plodovima u toku čuvanja i njihovog mineralnog sastava. Kalcijum, na primer, usporava zrenje i starenje plodova i smanjuje osetljivost na fiziološka oboljenja. Kalijum je antagonista kalcijumu te njegov sadržaj u plodovima jabuke takođe utiče na njihovu osetljivost na fiziološka oboljenja kao što su gorke pege, posmeđivanje mesa, starosno posmeđivanje. Fosfor utiče na čvrstoću plodova. Prevelik ili prenizak sadržaj azota takođe utiče na dužinu čuvanja plodova. Analiza mineralnog sastava plodova omogućava da se dobije ocena o njihovom unutrašnjem kvalitetu. To može praktično da se koristi, pored drugih metoda, za ocenjivanje sposobnosti čuvanja plodova. Određuje se sadržaj kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i azota. Izračunava se odnos K/Ca i K+Mg/Ca pri čemu se smatra da odnos treba da bude manji od 30. Analize mogu da se rade u toku berbe ili posle junskog opadanja plodova.

Brzo rashlađivanje plodova nakon berbe veoma je važno jer se na taj način usporava

proces zrenja i smanjuje pojava pojedinih fizioloških oboljenja. Vreme od berbe do rashlađivanja treba da bude što kraće. Preporuka je da se obrani plodovi rashlade istog dana.

Slađana Kulačin

21

U nekim slučajevima praktikuje se izlaganje plodova višim temperaturama pred skladištenje da bi se smanjila pojava pojedinih fizioloških oboljenja kao što je skald - posmedivanje pokožice ploda. Na primer, sorta greni smit zagreva se na +22°C u trajanju od 10 - 15 dana, što utiče na smanjenje pojave skalda.

Prilikom određivanja temperature čuvanja treba u obzir uzeti sortu, dužinu čuvanja i željeno stanje plodova na kraju skladištenja. Plodovi većine sorti jabuka mogu da podnesu temperature od -1,4 do -2,8°C, ali se čuvanje na temperaturama ispod 0°C retko praktikuje kod jabuke. Za svaku sortu postoji kritična temperatura ispod koje, u slučaju dužeg čuvanja, dolazi do pojave različitih fizioloških oboljenja. Optimalna temperatura čuvanja većine sorti jabuka kreće se od 0 do 3°C (www.poljoberza.net).

Da ne bi došlo da gubitka mase i smežuravanja plodova, neophodno je da se u rashladnoj komori održava visoka relativna vlažnost vazduha. Za većinu sorti jabuke preporučuje se da relativna vlažnost vazduha bude 92-93%. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha viša od 94 odnosno 95%, povećava se rizik od pojave parazitarnih i neparazitarnih oboljenja, umanjuje se razvoj arome, itd.

Dužina čuvanja u uslovima normalne atmosfere zavisi od velikog broja faktora i razlikuje se od sorte do sorte. Poznato je da se letnje sorte kraće čuvaju ( 2 - 3 meseca), a pojedine zimske sorte mogu uspešno da se čuvaju do 7 meseci.

Čuvanje u uslovima kontrolisane atmosfere (KA)-tehnika čuvanja u KA sastoji se od

skladištenja plodova u komore u kojima je značajno smanjen sadržaj kiseonika i povećan sadržaj ugljendioksida. Ova tehnika se kombinuje sa niskim temperaturama koje pojačavaju efekat. Smanjenje sadržaja kiseonika utiče na sporije sazrevanje plodova i garantuje optimalne rezultate čuvanja. Već posle 2-3 dana od zatvaranja komore postiže se pun efekat. Najbolje rešenje za brzo snižavanje nivoa kiseonika je primena generatora azota. Ova tehnika je lako dostupna zahvaljujući razvoju mobilnih generatora azota na bazi molekularnih sita. Kad se dostigne nivo kiseonika od 4-5%, najčešće u roku od jednog do tri dana, u zavisnosti od dimenzija komore i tipa aparata, generatori se isključuju, a dalje smanjenje sadržaja kiseonika odvija se prirodno usled disanja plodova.

Istovremeno, sadržaj ugljendioksida se povećava usled oslobađanja iz plodova. Kad se dostigne željeni sadržaj ugljendioksida, absorberi C02 puštaju se u rad da bi se on zadržao na konstantnom nivou. Najčešće korišćene smeše gasova sadrže 2-3% kiseonika i 2-5% ugljendioksida. Danas preovladava primena KA sa veoma niskim koncentracijama kiseonika, 1-2%, uz nivo ugljendioksida 1-3%. Hladnjače, odnosno komore u kojima je moguće uspostaviti ovakav režim gasova nose ime ULO, ultra low oxigen. Svako odstupanje od zadatih koncentracija pojedinih gasova vodi ka pojavi različitih fizioloških oboljenja.

Sastav atmosfere ne bi trebalo da bude isti u toku celog perioda čuvanja, već treba da se menja u zavisnosti od utvrđenog programa. Postoji veliki broj varijanti od kojih je većina ostala na nivou eksperimenata. Međutim, neki programi menjanja sastava atmosfere su uveliko zaživeli, a pre svega oni koji za cilj imaju smanjenje pojave fizioloških oboljenja (posmedivanje

Slađana Kulačin

22

i bolesti starenja plodova) ili usporavanje sazrevanja plodova (gubitak hlorofila, promena osnovne boje pokožice, gubitak čvrstoće plodova).

Osetljivost plodova na C02- Kod nekih sorti jabuke povećana koncentracija C02 može da izazove unutrašnje posmedivanje, a ponekad i razvoj šupljina unutar mesa ploda. Više faktora doprinosi pojavi ovog oboljenja: • Osetljivost sorte - breburn, greni smit i fudži su među najosetljivijim sortama. Gala takođe pokazuje izvesnu osetljivost u specifičnim uslovima. • Osetljivost na C02 raste sa snižavanjem sadržaja kiseonika i snižavanjem temperature. Za osetljive sorte, preporučena atmosfera čuvanja treba da sadrži najviše 2% ugljendioksida pri nivou kiseonika od 3% (obična KA) i manje od 1,2% ugljendioksida pri sadržaju kiseonika od 1,8% (ULO). • Osetljivost sorte na C02 može da varira iz godine u godinu u zavisnosti od klimatskih uslova koji prethode berbi, ali se povećava sa sazrevanjem plodova i porastom njihove veličine.

Dug period od berbe do skladištenja kao i zastoj u ventilaciji unutar komore takođe povećavaju osetljivost plodova na C02.

Tabela 5.Preporučeni parametri čuvanja nekih sorti jabuke(www.poljoberza.net)

Sorta Normaln

a atmosf

era Kontrolisana

atmosfera

ULO Atmosfera

Čuvanje u

mesecima

°C Čuvanje u mesecima

% O2 % CO2

Čuvanje u mese-cima

% O2 %CO2

Breburn 5 0-1 7 2-3 1-1.5 8-9 1.5-1.8 0.8-1 Crveni delišes

4-5 0-1 6 2-3 3-4 7 1,5-1,8 1,8-2,2

Fudži 7 0-1 7-8 2-3 1-2 9 1,5-1,8 1 Gala 4 0-1 5-6 2-3 2-3 6-7 1,5-1,8 1,5 Zlatni Delišes

6 0-1 8 2-3 3-5 9-10 1,5-1,8 2-3

Greni smit

5 0-1 6-7 2-3 1,5-2 7-8 1,5-1,8 1-1,5

Ajdared 6 2-3 7 2-3 3-4 7-8 1,5-1,8 1,8-2,2

Jona-gold

4-5 0-1 7 2-3 3-4 7-8 1,5-1,8 1,8-2

Pink lejdi

4-5 1-2 6 2-3 2-2,5 6-7 1,5-1,8 1

Etilen ima nepovoljan efekat na plodove tokom čuvanja jer ubrzava njihovo sazrevanje, a time negativno utiče na sve neželjene procese u plodu. Sa praktičnog stanovišta, taj uticaj se pre svega ogleda u gubljenju čvrstoće ploda, ubrzanom žućenju pokožice, povećanoj osetljivosti na

Slađana Kulačin

23

pojedine fiziološke bolesti (posmeđivanje) i poremećaje vezane za starenje plodova (brašnjavost).

Tabela 6. Promena kvaliteta plodova sorte Breburn nakon 6 meseci skladištenja u tri režima

čuvanja(www.poljoberza.net)

Elementi Čvrstoća, daN/cm2

Sadržaj suve materije, % Brix

Sadržaj kiselina, g

Berba 8.9 11.8 5.6 Normalna atmosfera 5.3 12.4 3.6 KA (3% O2 -3% CO2) 6.5 12.9 4.1 ULO (1.5 % O2 – 1.2% CO2)

6.9 12.9 4.7

Količina etilena koju plodovi izlučuju zavisi od temperature, fiziološkog stanja plodova, sadržaja kiseonika. Što su temperatura i sadržaj kiseonika niži, a plodovi dalje od klimakteričnog stanja, manja je proizvodnja etilena. Količina etilena u komorama veoma varira i zavisi od kapaciteta komora, vrste odnosno sorte, tipa hladnjače. U normalnoj atmosferi sadržaj etilena može da iznosi od 100 do 300 ppm (engleski: parts per million, milioniti deo) , a u kontrolisanoj 500 do 600 ppm.

Dobro sprovedeno čuvanje plodova pretpostavlja da su pravilno izvedene sve tehničke pripreme u komorama, da su palete postavljene u pravilan položaj, te da su uzete u obzir specifičnosti sorti i datum berbe prilikom određivanja režima čuvanja (temperatura i atmosfera). Priprema opreme podrazumeva proveravanje rashladnih instalacija, proveravanje hermetičnosti komora sa kontrolisanom atmosferom, nivelisanje analizatora gasova pre i tokom čuvanja, čišćenje i dezinfekciju komora i opreme za skladištenje (boks palete, palete). Na kraju, puštanje u rad komora treba da se izvrši nekoliko dana pre uskladištenja plodova. U slučaju komora sa KA, kontrolni prozorčić (vratanca) treba da ostane otvoren za vreme spuštanja temperature da bi se izbegle deformacije plafona i zidova.

Punjenje komore treba obaviti što racionalnije, postavljajući redove paleta u pravcu kretanja vazduha, a da se pri tome ostavi dovoljno slobodnog prostora: minimalno 80 cm od plafona, 40-80 cm od zida nasuprot isparivačima (u zavisnosti od dimenzija komore) i sa strane 20-30 cm.

Plan punjenja komore, koji je ucrtan na podu da bi se olakšao rad viljuškara, omogućava ujednačenu raspodelu hladnog vazduha u komori i cirkulaciju između paleta. Loše postavljene gajbe ili palete izazivaju formiranje toplije mikroklime u pojedinim delovima komore, zadržavanje oslobođenog etilena, ugljendioksida i drugih isparljivih materija, što utiče na veću pojavu oboljenja čuvanja (starosno posmeđivanje, unutrašnje posmeđivanje, ubrzano smežuravanje,...).

Slađana Kulačin

24

Uslovi čuvanja, temperatura, sastav gasova, treba da ostanu što je moguće stabilniji. Da bi se izbegli eventualni incidenti tokom čuvanja, nivelisanje analizatora mora da se vrši redovno, svakih 14 dana, pa čak i jednom sedmično. Svakodnevno treba kontrolisati i beležiti različite parametre. Sadržaj kiseonika i C02 se kontroliše redovno (minimalno jedanput dnevno), a reguliše se ručno ili automatski, ako je to moguće.

Vreme rada rashladnog sistema u komori je obično konstantno, a kontroliše se svaki dan.

Eventualne varijacije ukazuju na kvar u sistemu za hlađenje ili u sistemu ventilacije. Takođe, treba obratiti posebnu pažnju na funkcionisanje absorbera na bazi aktivnog uglja. I pored toga što su dugog veka, njihova efikasnost vremenom opada i zavisi od različitih faktora. Provera njihovog rada se lako vrši u toku rada komora.

Praćenje stanja plodova u toku čuvanja omogućava da se kontrolišu gubitci u masi i

kvalitetu, kao i da se uoče eventualne pojave oboljenja. Za ovu svrhu, uzorci plodova treba da se pripreme pre zatvaranja komore (KA) i da se postave tako da im se lako može pristupiti spolja. Prilikom kontrole plodova treba poštovati bezbednosne mere, odnosno nositi aparat za disanje, a sve raditi pod nadzorom stručne osobe.

U slučaju skladištenja plodova veoma heterogene zrelosti, mogu da se pojave različiti problemi: visok nivo proizvodnje etilena zrelijih plodova, ubrzano sazrevanje drugih plodova i rizik od pojave posmedivanja pokožice na zelenim plodovima.Kod sorti osetljivih na C02, rizik od unutrašnjeg posmedivanja plodova se povećava, te se mogu uočiti šupljine u zrelijim plodovima.

Jabuke se u hladnjačama mogu čuvati od berbe pa do sledeće berbe, ali se postavlja

pitanje isplativosti takvog čuvanja. Plodovi gube na kvalitetu( čvrstoća, sadržaj kiselina, aroma), a i sami troškovi rashladnog pogona su vrlo visoki. Smatra se da troškovi čuvanja, sortiranja jabuka i transporta do potrošača opterećuju maloprodajnu cenu sa 30%. Osim cene samog čuvanja veliki problem predstavlja i nabavna cena hladnjače, koja za hladnjaču kapaciteta od 2000 t iznosi oko 2mil. eura. Posle izlaska plodova iz hladnjače pa do prodaje krajnjem potrošaču potrebno je u proseku od 5-15 dana tokom kojih jabuke brzo gube na kvalitetu.

Plodovi namenjeni za duže čuvanje treba da budu smešteni u boks palete, po mogućnosti plastične, jer se drvene zbog fitosanitarnih razloga izbacuju iz upotrebe u EU. Prema zahtevima dobre poljoprivredne prakse higijena berača mora da bude na visokom nivou. Sanitarni čvor ne sme da bude udaljen od mesta berbe više od 500 m. Radnici koji imaju indikacije prehlade (kašlju) ne smeju da rade na berbi i drugim operacijama, ili moraju da nose zaštitnu masku. To se odnosi i na radnike koji imaju kožne bolesti na rukama. Njima je rad dozvoljen samo u rukavicama. Ova pravila i zahtevi vrlo brzo će biti na snazi i kod nas. Ovo se odnosi i na drugo voće namenjeno za svežu upotrebu.

4.5. Pojam investicija

Slađana Kulačin

25

Pitanje investicija, oduvek je privlačilo pažnju ekonomista. Razlog za to leži u činjenici da investicije predstavljaju jedan od osnovnih instrumenata i mehanizama za stvaranje i povećavanje nacionalnog bogatstva svake zemlje. Takođe, značaj investicija za jednu zemlju, ogleda se u bržem privrednom razvoju, zapošljavanju novih fizičkih lica, kao i u usavršavanju znanja, podizanju konkurentnosti i integraciji u međunarodne tokove. Globalno posmatrano, razvoj čitavog čovečanstva uslovljen je neprekidnim investiranjem u stalni progres proizvodnih faktora svakog društva.

Investiciona aktivnost je nezaobilazni element procesa reprodukcije, kao i osnovni preduslov obavljanja određene materijalne proizvodnje u dužem vremenskom periodu. Investicije, nisu samo neophodan preduslov obavljanja proste reprodukcije, već se pomoću njih ostvaruje privredni i društveni razvoj svake zemlje, a sve to preko razvoja privrednih subjekata. Ekonomska kategorija investicija može se definisati na različite načine. Ipak, najviše je prihvaćena ona definicija u kojoj se pod pojmom investicija, u najširem smislu te reči, podrazumeva ulaganje u osnovna sredstva sa svrhom obavljanja određene privredne delatnosti, odnosno dobijanja novih proizvoda. Takođe, možemo reći da investicije predstavljaju onaj deo društvenog proizvoda koji se u procesu njegove konačne raspodele i upotrebe nije potrošio, nego je upotrebljen za zamenu istrošenih i dotrajalih kapaciteta, i za izgradnju novih kapaciteta. Investicija ili investiranje, prema tome predstavlja ulaganje resursa, pre svega finansijskih sredstava u pribavljanje potrebnih sredstava za proizvodnju sa višegodišnjim korišćenjem(Andrić i sar.,2005). Sa druge strane, određeni autori pod investicijom podrazumevaju dugoročno ulaganje kapitala sa svrhom obnavljanja, poboljšanja ili povećanja postojećih proizvodnih kapaciteta, ili dugoročno vezivanje finansijskih sredstava u materijalne i nematerijalne objekte, čijim korišćenjem se ostvaruju određeni rezultati. Osnovni pojmovi koji se još pojavljuju u ovoj oblasti su investitori i investicioni proces. Pod prvim pojmom podrazumevamo subjekat koji ulaže finansijska sredstva u investicije, a to može da bude preduzeće, poljoprivredno gazdinstvo, privatno lice, država itd. Sa druge strane, investicioni proces predstavlja tok novčanih izdavanja koji proizilazi iz potrebe nabavki sredstava za proizvodnju.

Pod investicijom se podrazumevaju sva novčana izdavanja, kako za osnovna, tako i za obrtna sredstva i rad, koja se vrše sa zajedničkim ciljem da bi se duže vreme ostvarila određena nova poljoprivredna proizvodnja, povećanje ili poboljšanje dosadašnje proizvodnje,ili pak smanjenje dosadašnjih troškova i tako postiglo trajno povećanje dohodka(Marko i sar.,1998).Velike investicije redovno su kompleksne jer je za njihovo ostvarivanje treba nabaviti nekoliko vrsta osnovnovnih sredstava(u ovom slučaju izgradnja hladnjače prati kupovinu zemljišta na kojem će se podizati,ugradnju prateće opreme,takođe javlja se potreba za zapošljavanjem većeg broja radnika).Proces investiranja obuhvata finansijska ulaganja u sadašnjost u cilju postizanja ekonomske koristi ili efekata u budućnosti (Milić i Sredojević, 2008). Realizacija poljoprivrednih investicija često predstavlja skup i dugotrajan proces, a povećanje koristi se, po pravilu, ispoljavaju u toku niza godina, negde čak 50 i više godina, u zavisnosti od vrste i veličine investicije. Zbog toga je ocenu ekonomske opravdanosti investicija potrebno izvršiti pre donošenja odluke o investicionim ulaganjima.

Slađana Kulačin

26

Ćejvanović i sar. (2010) saopštavaju: „Investicije su ulaganja u sadašnjosti, a koristi od tih ulaganja će nastupiti u budućnosti. Ulažu se sredstva dok proces investiranja traje, a koristi nastaju nakon završetka investiranja i postoje za sve vrijeme trajanja završene investicije. Po tome se investicije razlikuju od ulaganja u tekuće poslovanje: ulaganje u tekuće poslovanje ujedno predstavlja i utroške što odmah razultira stvaranjem učinka. Investicije će se iskorištavati u budućnosti, kada će nastajati troškovi i prihodi.”

Kljajić (2014) ističe, da je potrebna suma sredstava za investicije u poljoprivredi često

puno veća od vrednosti godišnje proizvodnje. Takođe, profit u toku jednog proizvodnog ciklusa u poljoprivredi često je manji nego u ostalim privrednim granama, pa je stoga veoma važno doneti pravu investicionu odluku da bi se izbegla ulaganja u neprofitabilnu proizvodnju. Da bi poljoprivredno preduzeće ili gazdinstvo moglo da započne proces proizvodnje, ono mora da nabavi potrebna sredstva za proizvodnju, kako osnovna sredstva (zemljište, građevinski objekti, oprema) tako i obrtna sredstva (semenski i sadni materijal, đubriva, gorivo, sredstva za zaštitu bilja). Imperativ ostvarivanja profita nameće potrebu da ukupno ostvarena vrednost proizvodnje mora biti veća od iznosa ukupnih troškova proizvodnje (Vasiljević i Subić, 2010).

Subić (2010) iznosi, da investicije treba da budu realizovane u formi koja će osigurati

maksimalnu efektivnost eksploatacije, tj. što veći nivo ostvarenih efekata po jedinici uloženih finansijskih sredstava. Onaj koji vrši novčana izdavanja radi pribavljanja neophodnih proizvodnih resursa u cilju njihovog višegodišnjeg korišćenja naziva se investitor. Metode preko kojih se izražava ekonomska efektivnost investicija na poljoprivrednom gazdinstvu, zauzimaju važno mesto ne samo u poljoprivredi, već i uopšte u organizaciji održivog razvoja privrednih subjekata na mikro nivou. 4.6. Metode investicione kalkulacije

Sastavljanje investicione kalkulacije se zasniva na nekoliko parametara, kako bi se što

preciznije mogli sagledati efekti određene investicije. Prema navodima Andrića i saradnika (2005) u strukturi investicione kalkulacije, obuhvaćeni su sledeći parametri:

Ulaganja finansijskih sredstava u nabavku ili izgradnju investicionog objekta, čija visina zavisi od vrste objekta, njegovih tehničkih karakteristika, nabavne cene, troškova dopreme i troškova osposobljavanja za upotrebu. Znatno složeniji računski postupak zahteva utvrđivanje investicionih ulaganja potrebnih za izgradnju investicionih objekata, npr.: izgradnju građevinskih objekata, podizanje višegodišnjeg zasada, uzgoj priplodnih grla stoke i sl. Iznos potrebnih investicionih ulaganja moguće je utvrditi sa visokim stepenom tačnosti i sigurnosti, zbog toga što se utvrđuju u srazmerno kratkom roku, pre ili nakon momenta ulaganja.

Ekonomska efektivnost investicije utvrđuje se pomoću investicionih kaluklacija. Pokazatelji ekonomske efektivnosti čine osnovu za donošenje odluka o podizanju( izgradnji) investicionog objekta. Pomoću njih se dobijaju odgovori na sledeća pitanja: • Da li je određena investicija apsolutno ekonomski opravdana? • Koja od dve ili više alternativnih investicija je uz navedene uslove, ekonomski najcelishodnija? • Koji je ekonomski najcelishodniji (optimalni vek korišćenja investicije).

Slađana Kulačin

27

Pokazatelji ekonomske efektivnosti investicija se utvrđuju na osnovu razlika i odnosa između učinjenih investicionih ulaganja i ostvarenih novčanih primanja u toku perioda eksploatacije.

Postupak izračunavanja ekonomske efektivnosti može biti zasnovan na: • Statičkom modelu investicione kalkulacije • Dinačimkom modelu investicione kalkulacije

Statičke metode investicione kalkulacije predstavljaju jednostavne kalkulativne postupke. Osnovna karakteristika ovih metoda je što se pri utvrđivanju ekonomske efektivnosti investicije ne obuhvataju sva novčana primanja i izdavanja koja nastaju u toku planiranog perioda njihovog korišćenja, već se ocena o ekonomskoj efektivnosti donosi na osnovu prosečnih pokazatelja za jedan određeni period (najčešće za jednu godinu). Često se ove metode nazivaju još i jednoperiodične metode. Model statičke investicione kalkulacije ne obuhvata svođenje niza novčanih primanja i izdavanja na određeni isti obračunski momenta primenom složenog kamatnog računa.

Statički kalkulativni postupak zasniva se na utvrđivanju i poređenju sledećih ekonomskih pokazatelja: • troškova podizanja i korišćenja investicije, • ekonomskih rezultata (dobiti) od zasada, odnosno stepena rentabilnosti investicionih ulaganja, • dužine perioda amortizacije investicionih ulaganja. Od poznatih statičkih metoda treba spomenuti sledeće: 1) Metoda utvrđivanja i poređenja troškova investicije, 2) Utvrđivanje rentabilnosti investicije, 3) Utvrđivanje perioda amortizacije investicionih ulaganja.

Primenom statičkog modela se ne uzima u obzir i ukamaćenje uloženih sredstava pri određenoj kalkulativnoj kamatnoj stopi. Zato se primenom dinamičkog modela dobijaju znatno duži amortizacioni period.

Dinamičke metode investicione kalkulacije baziraju se na utvrđivanju niza novčanih primanja od investicije i novčanih izdavanja učinjenih za podizanje i korišćenje investicije. Da bi se mogli međusobno porediti, sabirati ili oduzimati, pokazatelji investicione kalkulacije se prethodno svode na isti obračunski moment. To se postiže postupkom diskontovanja pomoću složenog kamatnog računa.

Sastavljanje hronološkog pregleda svih primanja i izdavanja za investiciju, raščlanjeno po

godinama, odnosno periodima,je redovno najteži deo posla oko sastavljnja investicione kalkulacije koji traži veliku stručnost.Kod velikih kompleksnih investicija često je potrebna ekipa različitih stručnjaka da bi dobro obavili posao.Na kraju treba predvideti i cene proizvoda i sredstava za proizvodnju u budućnosti, tj. u godinama kad će se vršiti prodaja proizvodnje ostvarene investicijama (Marko i sar., 1998).

Slađana Kulačin

28

4.7. Osnovni ekonomski parametri investicione kalkulacije

Sastavljanje investicione kalkulacije se zasniva na nekoliko parametara, kako bi se što

preciznije mogli sagledati efekti određene investicije. U strukturi investicione kalkulacije, obuhvaćeni su sledeći parametri:

• Izdaci za nabavku/izgradnju investicionog objekta, • Tok godišnjih novčanih izdavanja za korišćenje i održavanje investicionog objekta, • Tok novčanih godišnjih primanja od investicionog objekta, • Tok čistih godišnjih koristi od investicionog objekta, • Troškovi kapitala, • Dobit od investicije.

Navedeni parametri se javljaju u toku određenog broja godina investicionog perioda. Moraju se svesti na isti obračunski momenat, kako bi bili međusobno uporedivi. Ovo svođenje se obavlja tako što se svi iznosi diskontuju pomoću složene kamate na izabrani obračunsku momenat. Ovako dobijeni iznosi međusobno su uporedivi.

Kada su određeni svi parametri, koji su preduslov za donošenje odluke o preduzimanju ivesticija, investitor može da pristupi proceni očekivanog nivoa ekonomske efektivnosti planiranih investicionih ulaganja. Ova procena ima za cilj da investitoru da odgovor na dva pitanja vezana za planirano investiranje, i to:

O apsolutnoj ekonomskoj efektivnosti predloženih investicionih ulaganja, tj. da li predložena investicija u datim uslovima pribavljanja i korišćenja investicionog objekta može da bude opravdana, i

O relativnoj ekonomskoj efektivnosti predloženih investicionih ulaganja, tj. koja je od dve ili više predloženih, ekonomski apsolutno opravdana investicija.

Na osnovu ovakvih rezultata i procene, investitor može da donese odluku o realizaciji ekonomski najpovoljnijeg rešenja, koji se u tom slučaju moze smatrati optimalnim investicionim rešenjem.

4.8. Investiciona vrednost izgradnje hladnjače za čuvanje jabuke

4.8.1. Imovina preduzeća

Preduzeće raspolaže sa potrebnom opremom za obavljanje delatnosti u poljoprivrednoj proizvodnji, maloprodaji i veleprodaji, kao i za ugovaranje poljoprivredne proizvodnje sa individualnim proizvođačima. Takođe, postoji i odgovarajuća kancelarijska oprema, kao i terenski automobil koji je neophodan za obilazak useva na terenu. Preduzeće takođe raspolaže sa manjom površinom sopstvenog zemljišta.

4.8.2.Broj zaposlenih

Slađana Kulačin

29

U toku sezone berbe voća angažovano je ukupno 10 radnika koji dnevno mogu da uberu oko 800 gajbi jabuke, težina jedne gajbe iznosi 15 kg ukupno, odnosno dveno uberu oko 12.000 kg jabuke. Puna kapacitet vođnjaka iznosi 92.400 kg / 12.000 kg ubranih jabuka dnevno = 8 radnih dana x 10 radnika x 1.000 dinara dnevnica = 80.000 dinara.

Pored njih u voćnjaku su zaposlena 4 radnika na utovorau gajbi koji su angažovani 8 radnih dana sa dnevnicom od 1.000 dinara, odnosno ukupno 32.000 dinara.

Tabela 7.Klasifikaciona struktura i zarade:

Red. Broj

Kvalifikacija

Broj radnika u toku sezone

Dnevnica Ukupna zarada svih radnika

(din/god) 1 2 3 8 rad.dana x(2 x3) 1 Sezonski radnici 14 1.000 112.000 Ukupno: 100% 112.000

4.8.3.Obim proizvodnje

Voćnjak zauzima površinu od 61 ar i 09 m2, na toj površini zasađeno je 1.540 stabala jabuke prosečan prinos po stablu iznosi oko 60 kg jabuka, prosečna cena konzumnih jabuka na tršižtu iznosi oko 30,00 dinara, odnosno 1.540 stabalo x 60 kg po stablu = 92.400 kg. Od navedene količine oko 84.280 kg su konzumne jabuke dok ostalih 8.120 kg jabuke za dalju preradu.

Tabela 8 . Obim proizvodnje jabuke

Red. br. Naziv proizvoda

Realiz. proizvodnja u - 2 godini/ isto i u -3 godini /

Realiz. proizvodnja u -1 godini

Cena po kg god. kol din/god

2⋅3 Cena po kg god. Km din/god

6⋅7 1 2 3 4 6 7 8 1. Jabuka - konzumna 30 84.280 2.528.400 30 84.280 2.528.400 2. Jabuka za preradu 15 8.120 121.800 15 8.120 121.800 Ukupno: 2.650.200 2.650.200

4.8.4. Sistem upravljanja kvalitetom Gazdinstvo nema ni jedan zvaničan sertifikat. Međutim plasman koji ima na tržištu voća garantuje apsolutni kvalitet proizvoda.

Slađana Kulačin

30

Slađana Kulačin

31

4.8.5. Nivo iskorišćenosti kapaciteta

Tabela 9. Iskorišćenost kapaciteta u 2011 i 2012. godini

Red. br.

Godina Vrsta proizvodnje: Primedba: -nadostatak opreme koja bi obezbedila čuvanje voća tokom cele godine

Voćarstvo 1. 2011. 68 % 2. 2012. 88 %

4.8.6. Osnovni razlog nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta

Proizvodnja je planski optimizirana. Međutim, da bi se iskorišćenost kapaciteta dovela do maksimuma ili se približila neophodna je oprema, odnosno, hladnjača za skladištenje voća koja bi obezbedila plasman tokom cele godine.

4.8.7. Osnovni podaci o instalisanoj opremi

Tabela10. Obezbeđenost opremom

R.br. Opis Iznos 1. Kombi Wolksvagen 287.000 2. Prskalica za uništavanje korova 82.000 3. Atomizer za prskanje voća kapacitet 1100 l 246.000 4. Prskalica za voće 66.000

Ukupno: 681.000

Sastav opreme prema poreklu Domaća (%) Uvozna (%) 78 22

4.8.8. Najznačajniji problemi u tehnologiji i uzroci:

Ocena stanja tehnologije Savremen.% Zadovoljava % Zastareo % 50 % 50 % -

Gazdinstvo raspolaže potrebnom mehanizacijom u odnosu na stari i novi pogon, a to znači da u narednom periodu se ne planira kupovina opreme za obavljanje dosadašnjih i planiranih delatnosti. U skladu sa ovim nema naročitih problema u procesu proizvodnje uz znanja i iskustva sa kojim se obezbeđuje zadovoljavajući nivo u proizvodnji.

Slađana Kulačin

32

4.8.9. Status investicije ( izlaganje na dan. mart 2014. ) Ideja se zasniva na unapređenju proizvodnje jabuke. Naime reč o nabavci hladnjače koja bi omogućila nesmetan plasman jabuka tokom cele godine. Svima je dobro poznato da neadekvatno skladištenje voća dovodi do njegovog propadanja kao i to da je taj proces veoma teško kontrolisati bez adekvatne opreme namenjene istom. Komora za čuvanje voća se upotrebljavaju u zadnjih tridesetak godina.Vazduh ima oko 21 % kiseonika, a u komorama se smanjuje na 1-3 %, te isto toliko CO2, koga inače u vazduhu ima 0,3 %. Relativna vlažnost iznosi 91-96 %, uz konstantnu temperaturu. Sazrevanje jabuka tako se zaustavlja - životne funkcije svode se na minimum, ali bez odumiranja tkiva. Komore su hermetički zatvorene, obložene su termoizolacionim panelom, za hlađenje se koristi freon, koji je zamijenio amonijak iz starih sistema, uz ovakav način čuvanja voća smanjuje se propadanje voća od raznih bolesti.

4.8.10. Komentar poslovne ideje - investicije

Hladnjača bi bila instalirana u neposrednoj blizini voćnjaka. Poljoprivredno gazdinstvo poseduje kombi koji bi prevozio voće od voćnjaka do hladnjače, mada je udaljenost manja od 2 km., tako da su troškovi transporta zanemarljivi.

4.8.11. Planirani obim proizvodnje i prodaje: kakvi će efekti na povećanje obima proizvodnje

već postojećih proizvoda proisteći iz ove investicije.

Tabela 11.Plan proizvodnje gazdinstva u godinama veka projekta

R b Proizvod J

M din./ JM

Godine projekta 1 2 3

god kol. Din. god.

kol. Din. god. kol. Din.

1 2 3 4 5 5x4 7 5x4 8 8x4

Jabuka - konzumna

kg 30 84.280 2.528 84.280 2.528 84.280 2.528

Jabuka za preradu

kg 15 8.120 122 8.120 122 8.120 122

∑ Postojeće 2.650 2.650 2.650

Jabuka - konzumna kg +30 84.280 2.528 84.280 2.528 84.280 2.528

∑ Novi kapac. 2.528 2.528 2.528 Ukupno 5.179 5.179 5.179

Postojeće gazdinstvozadržava obim proizvodnje iz 2013. odnosno 2014.godine, jer je to

njegov maksimum.Ne planira se povećenje kapaciteta proizvodnje već se na osnovu istog kapaciteta ostvaruje profit uvećen za 100%. Cene koje su ukakulisane su realne čak možda i niže

Slađana Kulačin

33

od očekivanih ali i uz cenu od 60,00 dinara po 1kg konzumnih jabuka može se servisirati investicija bez velikih teškoća. Tabela 12. Plan prodaje u godinama veka projekta:

R b Proizvod J

M din./ JM

Godine projekta 1 2 3

god kol. Din. god.

kol. Din. god. kol. Din.

1 2 3 4 5 5x4 7 5x4 8 8x4

Jabuka - konzumna

kg 30 84.280 2.528 84.280 2.528 84.280 2.528

Jabuka za preradu

kg 15 8.120 122 8.120 122 8.120 122

∑ Postojeće 2.650 2.650 2.650

Jabuka - konzumna kg +30 84.280 2.528 84.280 2.528 84.280 2.528

∑ Novi kapac. 2.528 2.528 2.528 Ukupno 5.179 5.179 5.179

4.8. 12. Efekti investicije u godinama veka projekta

a) Model organizacije je:

Glavni menadžer Individualno poljopr. Gazdinstvo

"Stari pogon" Novi kapacitet - nova investicija Voćarstvo Hladnjača

14 - sezonskih radnika 1 - stalno zaposleni radnik

b) Novi kapacitet zaposliće 1 radnika za stalno

Pored 14 sezonskih radnika planira se zapošljavanje jednog radnika koji bi obavljao poslove vezane za hladnjaču. Obuka radnika nije neophodna jer je rukovanje veoma lako međutim radnik mora odgovrati po struci odnosno da je završio SSS poljoprivredna škola smer voćar. c) O vlasniku / menadžeru : Vlasnik gazdinsta - individualni poljoprivredni proizovđač završio je srednju poljoprivrednu školu. Voćarstvom je počeo da se bavi pre par godinasa željom da se usavršava od prvog dana. Znanja i iskustva u velikoj meri mu pomažu da na adekvatan način obavlja posao

Slađana Kulačin

34

za koji se opredelio. Međutim, da bi se gazdinstvo razvijalo u željenom pravcu neophodna je nova oprema koja bi dovela do ostvarivanja većeg profita.

4.8. 13. Ukupno investiciono ulaganje

Investiciona ulaganja učinjena u izgradnju hladnjače za čuvanje voća, predstavljaju sumu svih ulaganja učinjenih tokom njegove izgradnje sve do puštanja sistema u pogon kao osnovnog sredstva. Ova ulaganja učinjena u pojedinim godinama tokom izgradnje se uvećavaju za određeni iznos kamate. Visina ulaganja zavisi od : tipa objekata, stanja terena, udaljenosti izvora za snabdevnje vodom, dužine perioda izgradnje, dinamike i rasporeda ulaganja po godinama izgradnje, načina i uslova finansiranja, visine kamatne stope, itd.

Prilikom izvršenja različitih zadataka u preduzeću se angažuju osnovna i obrtna sredstva.

Njihovom analizom dobija se uvid u stanje opreme, građevina, zemljišta… Značaj sredstava zavisi od vrste preduzeća. Kod proizvodnog preduzeća naglasak je na osnovnim sredstvima, dok je u trgovini naglasak na obrtnim sredstvima.Analizirano porodično gazdinstvo se bavi proizvodnjom, tako da je logično da dominiraju osnovna sredstva. U strukturi stalne imovine dominiraju građevinski objekti, razne mašine, tuneli za zamrzavanje, komore za pothladu i komore za skladištenje. Sva sredstava gazdinstva su sopstvena.

Табела 13. Ulaganje u osnovna sredstvа

R. br. Naziv osnovnog sredstva Jed.

mere Kol. Cena u din Ukupno (u din)

1. Komore za čuvanje voća dimenzije 8,8 x 11,7 x 4,0 (H)m kom 2 1.215.456 2.430.912

2. Termoizolacioni paneli - paneli od 8 cm - paneli od 5 cm

m2

m2

450 150

1.584

704

712.800 105.600

3. Vrata za hladnjaču ,,Brucha,, kom 2 147.576 295.152 4. Sistem za ovlaživanja kom 2 327.976 655.952 Ukupno: 4.200.416

Osnovna sredstva su sredstva koja imaju tu specifičnost da se postepeno tehnički i ekonomski troše, odnosno da postepeno prenose svoju vrednost na proizvode, što se u strukturi troškova proizvodnje, izražava kao amortizacija.Investiciona ulaganja u osnovna sredstva, u knjigovodstvenom smislu odgovaraju nabavnoj vrednosti osnovnog sredstva.Ukupna investiciona ulaganjau izgradnju hladnjače za čuvanje voća iznose ukupno 4.200.146 din.

Slađana Kulačin

35

Табела 14.Obračun obrtnih sredstava (у 000 дин)

Red. br.

Vrsta obrtnih sredstava Godišnje potrebe

Broj dana vezivanja 365 Potrebna trajna

obrtna sredstva 0 1 2 3 4 6= (2x3) : 4

1. Zalihe sirovina i materijala (vrednost sirovina i materijala)

605 180 365 298

2. Zalihe nedovršene proizvodnje(UR) 1.480 90 365 365

3. Zalihe gotovih proizvoda (UR) 1.480 10 365 41

4. Potraživanja (UP) 2.528 10 365 69

5. Sredstva na žiro računu (UP) 2.528 1 365 7

(A) Potrebna trajna obrtna sredstva (1 do 5) 780

6. Dobavljači (koliko sirovina i materijala) 605 180 365 298

7. Amortizacija 514 30 365 42 8. Bruto zarade 144 30 365 12 9. Ob. iz dobiti (kolike su) 210 30 365 17

(B) Izvori iz tekućeg poslovanja (6 do 9) 369

(C) Investicije u obrtna sredestva (A-B) 411

4.8.14..Izvori finansiranja

Osnovno pravilou zatvaranju finansijske konstrukcije je izjednačenost veličineulaganja sa veličinom izvora finansiranja. Ova izjednačenost poveličini odnosi se kako na kriterijum namenske strukture, tako isto i nakriterijum dinamike. Ovakav pristup izvorima finansiranja osiguravaujednačavanje dinamike investicionih ulaganja i izvora finansiranja, odnosnozatvaranje finansijske konstrukcije.

U strukturi izvora finansiranja, sopstvena sredstva sa iznosom od 3.600.000 dinara zauzimaju učešće od 64 % u ukupnim sredstvima (tabela 15).

Slađana Kulačin

36

Tabela 15. Izvori finansiranja

R.br. Opis Uneta sredstva do

( investicione god.) Nova ulaganja

(u investic. god.) ∑ %

1 2 3 4 3+4 6 I Sopstveni izvori 1.000 2.611 3.611 64 - voćnjak 1.000 - novčana sredstva 2.200 - obrtna sredstva 411

II Tuđi izvori - 2.000 2.000 36 - Invest. kap. 2.000

III Ukupno: ( I+II ) 1.000 4.611 5.611 100

4.8.15. Plan izvođačkih aktivnosti( "0" period od ideje pa P/P do eksploataciju):

R.b.

Aktivnosti u "0" periodu /2013/

Mesec u 2014 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

1. Sazrevanje ideje 2. Izrada Poslovnog plana 3 Zatvar. Finan.konstr. 4. Nabavka hladnjače 5. Probni rad 6 Start kapaciteta

4.8.16. Poslovna politika tokom godina veka projekta: - ne planira se novo dugoročno ulaganje, - održati kvalitet proizvoda i pristupačnu cenu istog, - pratiti nove trendove u proizvodnji voća, - voditi računa o troškovima kako kratkoročnim tako i dugoročnim. - ostvariti maksimalnu dobit. 4.8.17. Finansijski plan za godine projekta

4.8.17.1. Formiranje ukupnog prihoda

Analiza strukture finansijskog rezultata se vrši sa ciljem utvrđivanja izvora prihoda iz kojih potiče finansijski rezultat (tabela 17). Pri tome se prihodi i rashodi dele na one koji su nastali redovnim poslovanjem (poslovni i finansijski), i ostale prihode i rashode. Na osnovu ovoga donosi se ocena da li je bilans uspeha uspešan ili ne. Tačnije, ako je iz redovnog

Slađana Kulačin

37

poslovanja (razlika između zbira poslovnih i finansijskih prihoda i zbira poslovnih i finansijskih rashoda) ostvaren pozitivan finansijski rezultat, reč je o uspešnom bilansu uspeha.

Ukupni prihod investicionog projekta je zbir vrednosti prodatih proizvoda i usluga na

domaćem i stranom tržištu, koji u principu nastaje na dva načina: - prodajom sopstvenih gotovih proizvoda, poluproizvoda i usluga i - zajedničkim ulaganjem sa stranim partnerom. Jednostavnim množenjem prodatih količina proizvoda i usluga sa prodajnim cenama dobija se ukupni prihod po pojedinom proizvodu i usluzi, a njihov zbir čini ukupni prihod. Tabela 16. Plan prihoda (u 000 din. )

Red.br. Opis Jed.

mere

Godine veka projekta 1 2 3

god. kol

din. po jed.

mere

uku-pno godkol.

din. po jed.

mere

uku-pno

God kol.

din. po jed. mer

e

uku-pno

1 2 3 4 5 4x5 5 6 5x6 7 8 7x7

1. Konzumne jabuke kg 84.280 30 2.528 84.280 30 2.528 84.280 30 2.528

Ukupno: 2.528 2.528 2.528

Kako je ranije navedeno, voćnjak zauzima površinu od 61 ar i 09 m2, na toj površini zasađeno je 1.540 stabala jabuke, prosečan prinos po stablu iznosi oko 60 kg, prosečna cena konzumnih jabuka na tršižtu iznosi oko 30 dinara, odnosno 1.540 stabalo x 60 kg po stablu = 92.400 kg. Od navedene količine oko 84.280 kg su konzumne jabuke, dok ostalih 8.120 kg je namenjeno za dalju preradu. Cena konzumne jabuke iznosi oko 30,00 din po kg, a jabuke za preradu 15 din po kg. Pod pretpostavkom da je prodajna cena jabuke koja se lageruje i čuva u hladnjači60din/kg, može se ostvariti dvostruko veći prihod, tako da se od novostvorene vrednosti može vratiti kredit.

4.8.18. Direktan materijal po jedinici proizvoda /usluge:

U strukturi troškova mogu se izdvojiti šest karakterističnih grupa troškovakoje se nalaze u većini investicionih projekata, a to su: • amortizacija, • troškovi materijala, • troškovi energije, • troškovi investicionog i tekućeg održavanja, • troškovi zarada, • ostali materjalni i nematerjalni troškovi.

Slađana Kulačin

38

Tabela 17. Troškovi električne energije

Red.br. Opis Jed.

mere God. kol.

po jed. proizvoda

Cena po jed.

mere

Godina veka projekta 2013 2014 2015

1 2 3 4 5 6=4x5 7=4x5 8=4x5 1. El.energija kw 109.938 5,50 604.659 604.659 604.659 Ukupno: 604.659 604.659 604.659

Komora za hlađenje voća nema direktinih troškova osim potrošnje elektične energije. Kako je istaknuto u specifikaciji dobavljača potrošnja iznosi 12,55 kw, odnosno u toku dana 301,2 kw, planirana upotreba hladnjače je tokom cele godine tako da za 365 dana planirana potrošnja iznosi 109.938 kw cena po kilovatu druga tarifa 5,50 din = 604.659,00 dinara u toku godine.

4.8.19.Amortizacija

Amortizacija označava veličinu vrednosti osnovnih sredstava kojase u toku procesa amortizacije prenela na proizvedena dobra i usluge. Veličinaamortizacije ne zavisi samo od fizičkog veka trajanja osnovnihsredstava, već iod zastarevanja osnovnih sredstava s obzirom na razvoj nauke i tehnologije.Prilikom izračunavanja amortizacije uzima se u obzir samo osnovna cena koštanja (bez uračunatog PDV-a).

Tabela18. Amoritzacija osnovnih sredstava

Red.

O P I S

Nabavna vrednost

Stopa amortizacije

GODINE PROJEKTA Neamortizovana vrednost 1 2 3

0 1 2 3 4(2x3) 5(2x3) 6(2x3) 2-(4+5+6)

1. Komore za čuvanje voća 2.431 12 292 292 292 1.555

2. Termoizolacioni paneli 818 14 115 115 115 473

3. Vrata za hladnjaču ,,Brucha,, 295 12 35 35 35 190

4. Sistem za ovlaživanja 656 11 72 72 72 440

UKUPNO 4.200 514 514 514 2.658

Najveći iznos amortizacije se izdvaja za nabavku komore za čuvanje voća (58,5 %)a zatim za termoizolacione panele (17,8 %) i sistem za ovlaživanje (16,6 %).

4.8.20. Radna snaga – po stepenu stručne spreme

Za organizaciju manipulacije sa plodovima u hladnjači potreban je jedan stalno zaposleni radnik. Prema potrebi se angažuju i sezonski radnici( tabela 20).

Slađana Kulačin

39

Tabela19. Broj zaposlenih radnika

Red. br.

O P I S(stepen str. spreme x broj radnika x neto zarada)

GODINE PROJEKTA

1 2 3 0 1 2 3 4 1. SSS x 1 x 12.000 x 12 meseci (000) 144 144 144

Bruto zarade 144 144 144

4.8.21. Otplata kredita

Proračun obaveza prema kreditu jeurađen je sa pretpostavkom da će se kredit odobriti 01.08.2013.godine(tabela 20 ).

Tabela 20. Plan otplate kredita

Datum dospeća Anuitet Glavnica Kamata Ostatak duga

1 2 3 4 5 1-Aug-2013 2,030,000.00 1-Nov-2013 0.00 0.00 2,030,000.00 1-Feb-2014 0.00 0.00 2,030,000.00 1-May-2014 0.00 0.00 2,030,000.00 1-Aug-2014 0.00 0.00 2,030,000.00 1-Nov-2014 269,769.75 241,738.59 28,031.15 1,788,261.41 1-Feb-2015 269,769.75 245,076.63 24,693.12 1,543,184.78 1-May-2015 269,769.75 248,460.76 21,308.99 1,294,724.02 1-Aug-2015 269,769.75 251,891.62 17,878.13 1,042,832.40 1-Nov-2015 269,769.75 255,369.85 14,399.90 787,462.55 1-Feb-2016 269,769.75 258,896.11 10,873.64 528,566.44 1-May-2016 269,769.75 262,471.06 7,298.68 266,095.38 1-Aug-2016 269,769.75 266,095.38 3,674.36 0.00 Ukupno 2,158,157.97 2,030,000.00 128,157.97

4.8.22. Ukupni troškovi

Ukupni troškovi u trećoj godini projekta iznose 1.434.000 din. (tabela ....). Sa iznosom od 685.000 din.materijalni troškovi učestvuju sa 47,8 % u ukupnim troškovima. U strukturi materijalnih troškova najveće učešće zauzimaju sirovine i materijal (88,3 %).

Slađana Kulačin

40

Tabela 21. Ukupni troškovi ( u 000 din)

4.8.23. Bilans uspeha

Analizu finansijskih izveštaja obavlja poseban segment računovodstva, a to je finansijska analiza. Svaki pravni subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa, i to, bilansastanja i bilansa uspeha.

Bilans stanja izražava trenutnu sliku veličine i strukture sredstava i njihovih izvora, odnosno predstavlja pregled imovine sa jedne i kapitala i obaveza sa druge strane. Između njih mora postojati ravnoteža (imovina = kapital + obaveze). Bilans stanja ima dve strane: aktiva ili imovina i pasiva ili kapital uvećan za obaveze.

Bilans uspeha izražava veličinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obračunskom periodu. Bilans uspeha je pregled prihoda, rashoda, i finansijskog rezultata, kao razlike među njima u određenom vremenskom periodu.

R.br. ELEMENTI GODINE VEKA PROJEKTA

1 2 3 0 1 2 3 4 I Materijalni troškovi 1. -sirovine i materijal 605 605 605 2. -troškovi održavanja 40 50 60 3. -ostali materijalni troškovi 20 20 20

Ukupno I 665 675 685 II Nematerijalni troškovi 1. -amortizacija 514 514 514 2. -radna snaga 144 144 144 3. - kamata po kreditu - 92 36 4. - zakup voćnjaka (3.500 din / mes.) 42 42 42 5. - ostali nematerijalni troškovi 28 13 13

Ukupno II 728 805 749 UKUPNO 1.393 1.480 1.434

Slađana Kulačin

41

Tabela 22. Ostvarena neto dobit ( u 000 din)

Red. br. E LE M E N T I GODINE PROJEKTA

1 2 3 0 1 2 3 4 I. UKUPAN PRIHOD 2.528 2.528 2.528 II. UKUPNI RASHODI: ( 1 + 4 ) 1.393 1.480 1.434 1. POSLOVNI RASHODI ( 2 +3 ) 1.393 1.388 1.398 2. -materijalni troškovi 665 675 685 3. -nematerijalni troškovi 728 713 713

POSL.RAS. BEZ AMORTIZACIJE 879 874 884

4. - kamata - 92 36 5. BRUTO DOBIT ( I.- II.) 1.135 1.048 1.094 6. POREZ 20 % 227 210 219

7. NETO DOBIT ( 5-6 ) 908 838 875

Analiza bilansa uspeha podrazumeva utvrđivanje tendencija i uzroka promeneelemenata prihoda i rashoda, rezultata po podbilansima, ukupnogfinansijskogrezultata, kao i indikatora strukture prihoda i rashoda(tabela 23).Kako bismo utvrdili eventualnu neto dobit potrebno je da se evidentiraju svi planirani prihodi i rashodi odnosno pregled poslovnog rezultata za svaku godinu veka projekta (Kuzman, 2006).

4.9. Ocena ekonomske isplativosti investicija

Ekonomska opravdanost utvrđivanja pribavljanja i korišćenja pojedinih investicija sastoji se u primeni odgovarajućih kalkulativnih postupaka. Ekonomske kalkulacije su, za razliku od matematičkih metoda, računski postupci kod kojih se svi elementi ne mogu realno izračunati, pa se često utvrđuju procenom. Sam postupak procene je veoma zahtevan jer od tačnosti procene zavisi i tačnost dobijenih rezultata. Specifičan problem predstavlja procena input-output parametara kod investicija u poljoprivredi, a posebno u ovom slučaju, novčana izdavanja i primanja podizanjem i eksploatacijom zasada i nabavkom sistema za navodnjavanje. Tako npr. teško je unapred proceniti količinu potrebnog đubriva, sredstava za zaštitu, goriva, prinos, utrošak rada itd.

Investicija treba da bude realizovana u formi koja će osigurati maksimalnu efektivnost

eksploatacije, tj. što veći nivo ostvarenih efekata po jedinici uloženih finansijskih sredstava. Onaj koji vrši novčana izdavanja radi pribavljanja neophodnih proizvodnih resursa u cilju njihovog višegodišnjeg korišćenja naziva se investitor. Metode preko kojih se izražava ekonomska efektivnost investicija na poljoprivrednom gazdinstvu zauzimaju važno mesto ne samo u poljoprivredi, već i uopšte u organizaciji održivog razvoja privrednih subjekata na mikro nivou.

Slađana Kulačin

42

Van Horne, J. C.i Wachowicz, J. M. (2007) navodeda,

ocenaekonomskeefektivnostiobuhvata: izradu predloga investicionog projekta koji su konzistentni sastrateškim ciljevima

preduzeća; procenu dodatnog poslovnog toka novca nakon oporezivanja; procenu dodatnih tokova novca; izbor projekta na osnovu maksimiranja vrednosti kao kriterijumaprihvatljivosti; stalnu procenu primenjenih investicionih projekata i izvršenje revizijezavršenih projketa.

4.9.1. Gotovinski tok

Finansijski tok ili tok novca je pregled prijema i odliva novca u određenom vremenskom periodu(tabela 24).Novčani tok je adekvatan pokazatelj stepena likvidnostiprojekta po godinama za ceo projektovani period, pod uslovom servisiranjaobaveza po osnovu kredita i poslovanja.

Tabela 23. Gotovinski tok (u 000 din)

Red. br

E LE M E N T I “O” GODINE

1 2 3 0 1 2 3 4 5 I UKUPNI PRIMICI (1+2+3) 5.611 2.528 2.528 5.597 1. Ukupan prihod 2.528 2.528 2.528

2. Izvori finansiranja 5.611 -tuđi 2.000 -sopstveni 3.611

3. Ostatak vrednosti projekta 3.069 - osnovna sredstva 2.658 - obrtna sredstva 411

II UKUPNI IZDACI (4+5+6+7) 5.611 1.106 2.163 2.182

4. Investicije 5.611 - u osnovna sredstva 5.200 - u obrtna sredstva 411

5. Poslovni rashodi (bez amortizacije) 879 874 884 6. Porez na dobit 227 210 219 7. Ob. prema izvorima finansiranja - 1.079 1.079 III NETO PRIMICI (I-II) 0 1.422 365 3.415

Primici u finansijskom toku obuhvataju stavke ukupnog prihoda (poslovniprihod), sopstvena sredstva, kredite i ostatak vrednosti projekta.

Izdaci u finansijskom toku su one stavke koje označavaju vrednost utrošenihproizvodnih faktora, ali javljaju se i izdaci koji su nastali kao posledicastvaranja finansijskog potencijala

Slađana Kulačin

43

preduzeća. Izdaci u finansijskom tokuprojekta obuhvataju ulaganja u osnovna sredstva, ulaganja u obrtna sredstva,troškove proizvodnje (izuzev amortizacije), ostale izdatke i kreditneobaveze (anuitet). 4.9.2. Ekonomski tok

Ekonomski tok daje dinamički prikaz svih primitaka i izdataka u veku projekta,kao i uvid u ekonomski potencijal projekta(tabela 25).Stavke u ekonomskom toku projekta su svrstane u tri osnovne grupe: primici, izdaci i neto primici.

Tabela 24.Ekonomski tok (u 000 din.)

Red. br.

E LE M E N T I “O” GODINE PROJEKTA 1 2 3

1 2 3 4 5 6 I UKUPNI PRIMITCI (1+2) - 2.528 2.528 5.597 1. Ukupan prihod 2.528 2.528 2.528

2. Ostatak vrednosti projekta 3.069 - osnovna sredstva 2.658 - obrtna sredstva 411

II UKUPNI IZDACI (3+4+5) 5.611 1.106 1.084 1.103

3. Investicije 5.611 - u osnovna sredstva 5.200 - u obrtna sredstva 411

4. Poslovni rashodi (bez amortizacije) 879 874 884 5. Porez na dobit 227 210 219

III NETO PRIMICI (I-II) -5.611 1.422 1.444 4.494

Primiciu ekonomskom toku su one stavke i poslovni događaji, koji povećavajuekonomski potencijal projekta, a sastoje se od dve osnovne stavke: ukupan prihod i ostatak vrednosti projekta. Izdaci u ekonomskom toku su one stavke i poslovni događaji, koji smanjujuekonomski potencijal projekta, a uključuju sledeće osnovne stavke: investicije u osnovna sredstva, investicije u obrtna sredstva, investicije u društveni standard, materijalni troškovi proizvodnje, zarade, porezi.

Neto primici su definisani kao razlika između primitaka i izdataka uekonomskom toku.

Slađana Kulačin

44

4.9.3. Neto sadašnja vrednost investicionog projekta

Neto sadašnja vrednost investicionog projekta se još naziva i kapitalna vrednost investicije (Subuć, 2010). Njena osnovna uloga jeste da pokaže apsolutnu isplativost nameravanih ulaganja, tj. da li je investicioni projekatisplativ.Neto sadašnja vrednost investicije izražava ukupno povećanje finansijskog rezultata, odnosno kapitala poslovnog subjekta kao rezultat preduzetih investicionih ulaganja, i to, za ceo period korišćenja određenog investicionog projekta.

Projekat se može oceniti kao prihvatljiv ukoliko je neto sadašnja vrednost pozitivna veličina.Formule po kojima se računaju diskontna stopa i diskontni faktor: Diskontna stopa=sopstveni izvori sr.*0.08+kredit*kam. Stopa/ ukupni izvori sr.Diskontovani faktor=1/(1+dis.stopa)n

Tabela 25.Neto sadašnja vrednost investicionog projekta

R. br ELEMENTI “O” GODINE

Kumulativ 1 2 3 0 1 2 3 4 5 1. Neto primici iz ekonomskog

toka -5.611 1.422 1.444 4.494 7.360

2. Diskontna stopa 10 10 10 10 3. Diskontni faktor 1 0,909 0,827 0,751 4. Sadašnja vrednost neto primitka -5.611 1.293 1.194 3.375 5.862 5. Neto sadašnja vrednost projekta

(Kumulativ od 3-5) -5.611 1.293 1.194 3.375 251

6. Relativna neto sadašnja vrednost: kumulativ kolona (od 3 do 5) kolona 2

251 / 5.611 = 0,4x100=4 % u ovom slučaju to znači relativno povećanje akumulacije iznad kalkulativne cene ukupnih izvora ( 10 %)

4.9.4. Vreme povrata investicionih ulaganja

Pored statičkog oblika, vreme povrata investicionih ulaganja se može prevesti i u dinamički oblik ukoliko se koristi tehnika diskontovanja. U tom slučaju , pod ovom tehnikom se podrazumeva dinamička metoda odrećivanja roka povraćaja uloženih investicionih sredstava tj., određivanja perioda amortizacije investicionih ulaganja, zasnovana na dinamičkom modelu investicione kalkulacije ( ili složenom kamatnom računu).

Period povraćaja uloženih sredstava pokazuje vreme za koje investicioni projekat može

vratiti uložena sredstva, odnosno pokazuje broj godina tokom kojih je potrebno sabirati diskontovani godišnji neto primitak u ekonomskom veku projekta da bi se zbir diskontovanih negativnih stavki iz perioda izvođenja projekta, tj. zbir diskontovanih ukupno uloženih sredstava, sveo na nulu.

Slađana Kulačin

45

Tabela 26.Vreme povrata investicionih ulaganja( у 000 дин.)

Godina u veku

projekta

NETO SAD. VRED.PRIMITAKA

Disk. stopa 10% Nepokriveni deo investicije

1 2 3 "O" -5.611 -5.611

2014. 1.293 -4.318 2015. 1.194 -3.124 2016. 3.375 +251

odnosno T = 3.124 / 3.375 = 0,93 x 100 = 93% odnosno, za povrat ulaganja potrebno je 2

godine i 11 meseci

4.9.5. Interna stopa rentabilnosti

Kriterijum interne stope rentabilnosti je formiran u nastojanju da se prevaziđu problemi vezani za predviđanje realne diskontne stope.Metodom interne stope rentabilnosti utvrđuje se ona diskontna stopa koja sadašnju vrednost neto primitaka ekonomskog toka svodi na nulu, odnosno izjednačava sa sadašnjom vrednosti ukupnih ulaganja. Izraz za proračun interne stope rentabilnosti je: Interna stopa rentabilnosti se izračunava na sledeći način: Isr=dp+(dn-dp)*(NPVp/(NPVp-NPVn)) Gde je: Dp-diskontna stopa po kojoj je NPV>0 Dn-diskontna stopa po kojoj je NPV<0 NPVp-iznos pozitivne NPV uz diskontnu stopu dp NPVn-iznos negativne NPV uz diskontnu stopu dn

Ocena ekonomske opravdanosti investicionog projekta vrši se na taj način, što se smatra da je njegova realizacija opravdana, ako je njegova interna stopa rentabilnosti veća od neke minimalne prihvatljive stope. Kao minimalna prihvatljiva stopa obično se uzima kamatna stopa koja vlada na tržištu kapitala, odnosno stopa koju bi ostvarili ukoliko bi sredstva uložili u neki drugi poduhvat ili kamatna stopa po kojoj se može dobiti zajam za realizaciju investicije. Ukoliko se radi o izboru između više investicionih projekata smatra se da je efikasniji onaj projekat koji ima veću internu stopu rentabilnosti. Tabela 27. Interna stopa rentabilnosti

R.br. Diskontna stopa Stopa 20 % Stopa 25% Neto sadašnja vrednost Neto sadašnja vrednost

1 5 1. Pp 135 2. Pn -158

Slađana Kulačin

46

Napomena:

Pr = interna stopa rentabilnosti 22,31 %

Pp = diskontna stopa uz koju je neto sadašnja vrednost poslednji put pozitivn 20,00 %

Pn = diskontna stopa uz koju je neto sadašnja vrednost projekta prvi put negativna 25,00 %

Sop = neto sadašnja vrednost projekta uz diskontnu stopu p 135,14

Son = neto sadašnja vrednost projekta uz diskontnu stopu n 157.64

4.9.6.Donja tačka rentabilnosti (rizik od pada obima proiz.- realizacije):

R.br Opis God. veka projekta 1 2 3

(1) Ukupan prihod od prodatih proizvoda 2.528 2.528 2.528 (2) Varijabilni troškovi 758 730 740 (3) Fiksni troškovi ukupni 658 750 694 (4) Marginalni rezult. (prihodi - varijab.tr.), 1.770 2.098 1.788 (5) Prelomna tačka rentabilnosti - vrednosno -:

940 1.056 977

6. Stepen sigurnosti 63 % 58 % 61 %

4.9.7. Društvena opravdanost projekta:

Društvena opravdanost se prvenstveno ogleda u proizvodnji zdrave hrane i zapošljavanju nove radne snage. Međutim kao opravdanost ove investicije navešćemo u primeru koje je nedavno sprovedeno u Japanu.Dve jabuke dnevno smanjuju holesterol. Japanski naučnici u toku istraživačkog rada otkrili su da konzumiranje dve jabuke dnevno bitno utiče na snižavanje procenta holesterola u krvi, a istovremeno krv obogaćuju vitaminom C. Saradnici Instituta voća u japanskom gradu Cukuba (prefektura Ibarak) ispitivanje su izveli na grupi od 14 muškaraca i žena starosti od 30 do 57 godina, koji su konzumirali dnevno 360-480 grama jabuka. Kroz tri nedelje se ispostavilo da se holesterol u krvi pacijenata smanjio u proseku od 21 odsto, a prisustvo vitamina C poraslo na 34 procenta. Takođe je zapaženo da je u crevima za 20% povećano prisustvo bifidum bakterija koje pozitivno utiču na ljudsko zdravlje. 4.9.8. Rizici

Upravljanje rizikom je jedan od veoma značajnih problema kod analize investicija, jer se pri donošenju investicionih odluka sa sigurnošću ne mogu predvidjeti budući događaji (Gogić, 2010). Ovo je naročito karakeristično za poljoprivrednu proizvodnju koja se nalazi pod velikim uticajem prirodnih faktora koji mogu izazivati različite rizike, pa se ocjeni investicija u uslovima neizvjesnosti posvećuje posebna pažnja. Procjena vjerovatnoće događaja u budućnosti zavisi od kvaliteta raspoloživih podataka, stručnog iskustva i primijenjene metodologije

Slađana Kulačin

47

Ne postoji preduzeće koje se nesuočava sa brojnim rizicima vezanim za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Posebno je potrabno obratiti pažnju na sledeće:

• Finansijski tokovi,obezbeđenje kapitala za realizaciju ideje je samo prva prepreka. Obezbeđenje obrtnih sredstava, solventnosti i likvidnosti preduzeća u prvim godinama poslovanja je znatno teže. To potvrđuje činjenica da je najveći broj bankrota u prve tri godine poslovanja preduzeća.

• Agresivna konkurencija, odnosno aktivnosti koje neočekivano može da preduzme konku¬rencija, će zahtevati dodatne napore i stalna ulaganja. To neminovno povećavatroškove poslovanja i otežava plasman proizvoda, odnosno usluga. Često aktivnosti koje neočekivano preduzme konkurencija zahtijevaju adekvatan odgovor. Osim direktnih konkurenata, značajan je i uticaj indirektne konku-rencije, naročito u uslovima ograničenog raspoloživog dohotka potrošača.

• Sezonske oscilacije, za preduzetnika koji o njima nije vodio računa prilikom planiranja toka gotovine mogu biti "šokantne" i usloviti nagli pad prodaje. Problem može biti i nagli porast zahteva za proizvodima i uslugama kojima preduzetnik u datom vremenskom periodu ne može izaći u susret zbog nedovoljnog broja zaposlenih ili neadekvatnih proizvodnih kapaciteta.

• Lojalnost potrašača,ako proizvod ili usluga koju plasirate na tržištu zavisi od lojalnosti potrošača, veoma je bitno da sa postojećim i potencijalnim kupcima ostvarite blisku i efektivnu komunikaciju. Samim tim aktivnosti vezane za ostvarivanje ovog cilja moraju se predvideti investicionom studijom.

Nekada se predpostavljalo da su rizici u poslovanju izvan kontrole, da ih je teško predvideti u dinamičkim kretanjima privrede, a pogotovo uspešno upravljati budućim rizicima. Poslovanje je izloženo nepredvidivim promenama u stopi inflacije, cenama nabavnog materijala, poreskim stopama, kamatnim stopama i drugim poslovnim kategorijama. Ali, bez obzira na sve te rizike koji najčešće nastaju usled promena u uslovima poslovanja, koje ponekad nije moguće planirati, finansijski rukovodioci bi mogli da predvide i da grupišu određene rizike koji su već prepoznatljivi. Zato, umesto ugrađivanja fleksibilnosti u budući pravac poslovanja ili neki investicioni projekat, prihvatnjivo rešenje u upravljanju rizicima u budućem poslovanju je korišćenjem finansijskih instrumenata da bi se uravnotežila, ublažila ili nadonadila šteta od nepredvidivih rizika. U praksi se ta zaštita ili ograđivanje od rizika naziva hedžing (Sredojević, 2011).

Slađana Kulačin

48

4.10. Primena HACCP standarda

4.10.1. Istorija razvoja HACCP sistema

HACCP nije novi koncept. Jedna od prvih primena HACCP-a pojavila se još kod Jevreja koji su odbijali da jedu svinjsko meso zbog trihinele. Moderni koncept HACCP je počeo da se koristi 1970. godine tokom Apolo i drugih svemirskih misija od strane Natick laboratorijavojskeSAD i agencije NASA (Nacionalna Aeronautička Svemirska Agencija) kako bi izvršili prevenciju oboljenja astronauta putem hrane koju konzumiraju u svemiru. Svakako treba pomenuti i američku kompaniju „Pillsbury”(Pilsburi), kao proizvođača hrane, koja je još 1959. godine počela da razvija HACCP sistem, a1973. godine ga objavila i primenila u cilju kontrole hrane astronauta u Natick Laboratorijama vojske USA i Agenciji NASA pošto je dobila nalog da proizvede namirnice predviđene za ishranu kosmonauta, tako da ne budu zagađene virusima, bakterijama ili otrovnim materijama, kao i da ne sadrže hemijske i fizičke opasnosti koje bi mogle da dovedu do nekog oboljenja ili pak povređivanja kosmonauta.HACCP sistem je prvi put bio predstavljen javnosti 1971. godine na Nacionalnoj konferenciji za bezbednost hraneSAD (National Conference on Food Protection USA), posle čega je kompanija Pillsbury sklopila ugovr da sprovede obuku osoblja Agencije za hranu i lekove (FDA) iz oblasti osnova HACCP sistema.

Državni savetodavni komitet za kriterijume mikrobiološke ispravnosti hrane SAD(NACMCF – National Advisory Committee on Microbiological for Food) doneo je 1989. godine dokument pod naslovom „HACCP principi za proizvodnju hrane“. Ovaj komitet je potvrdio da je HACCP sistem racionalno sredstvo za obezbeđenje zdravstveno ispravne hrane. U ovom dokumentu i Komisija Codex Alimentarius (CAC – Codex Alimentarius Commission), koja je osnovana od strane Svetske zdravstvene organizacie (WHO – World Health Organization) i Organizacije za poljoprivredu i hranu UN (FAO – Food Agriculture Organization of the UN), definiše HACCP kao „sistem koji identifikuje, ocenjuje i kontroliše rizike, koji su značajni za ispravnost namirnica”(Vučić, Milanov, 2006).Ovo potvrđuje da je sedamdesetih godina 20. veka i Svetska zdravstvena organizacija prihvatila i preporučilaHACCP koncept.

Zahvaljujući veoma dobrim iskustvima, koncept je nešto kasnije preporučen za primenu u zdravstvenim ustanovama, vojsci, fabričkim restoranima i sličnim ustanovama za masovnu ishranu, a od 1980. godine jedan broj pogona za proizvodnju mesa u SAD je počeo sa uvođenjem HACCP sistema. Posle perioda dokazivanja, a na predlog Nacionalne akademije nauka SAD (US National Academy of Science), od 1985. godine HACCP koncept je počeo da se primenjuje u gotovo svim granama prehrambene industrije SAD.Nacionalna akademija nauka SAD je 1991. godine napravila smernice za primenu sistema HACCP. Prema ovim preporukama svaki proizvođač hrane mora da razvije HACCP sistem i da ga prilagodi za svaki pojedinačni proizvod, proces i uslove distribucije.

U Evropi, tačnije u Evropskoj Uniji, Direktiva Saveta 93/43 EEC o higijeni životnihnamirnica(The General Food Hygiene Directive 93/43 EEC) ustanovila je primenu HACCP-a u prehrambenoj industriji u zemljama članicama EU od 14. juna 1993. godine: „Proizvođači i distributeri prehrambenih proizvoda treba da u svojim aktivnostima definišu svaki korak koji je kritičan u pogledu bezbednosti hrane i da obezbede da se adekvatni bezbednosni

Slađana Kulačin

49

postupci identifikuju, sprovode, održavaju i preispituju na osnovu sledećih principa koji se koriste za definisanje HACCP-a, i to:

- analiza potencijalno neispravnih prehrambenih proizvoda u procesima njihove proizvodnje i distribucije,

- identifikacija tačaka u kojima se može pojaviti rizik kvarenja hrane, - određivanje koje su od tih tačaka kritične za bezbednost hrane, - definisanje i sprovođenje efektivnih mera kontrole i nadzora u tim kritičnim tačkama i - preispitivanje analize rizika, kritičnih kontrolnih tačaka, postupaka nadzora,

periodično i pri izmenama poslovnih operacija“(Vučić, Milanov, 2006).

Radi jednostavnijeg pregleda, biće iznet i hronološki redosled značajnih godina u razvoju HACCP sistema:

- 1959. godina: Pillsbury kompanija razvija HACCP koncept za kontrolu hrane za astronaute (NASA),

- 1971. godina: HACCP koncept predstavljen javnosti SAD, - 1983. godina: WHO (World Health Organization) predstavlja HACCP javnosti

Evrope, - 1985. godina: nacionalno veće za razvoj SAD predlaže HACCP za korišćenje u

prehrambenoj industriji, - 1990. godina: kriza prehrambenih proizvoda u svetu zbog kontaminacije (BSE,

dioksin), - 1991. godina: HACCP je uključen u Zakon o higijeni namirnica pojedinih zemalja, - 1997. godina: Codex Alimentarius Komisija uvršćuje HACCP usvoja pravila,

koncipirani su opšti principi Zakona o hrani, - 1998. godina: FAO/WHO potvrdili su opravdanost uvođenja HACCP-a, - 2000. godina: reforma poljoprivrede - „Bela knjiga“ (Akcioni plan za bezbednost

prehrambenih proizvoda), - 2001. godina: održan konsultativni sastanak WHO, FAO i OIE u Berlinu. Zaključak

je da dosadašnja primena HACCP sistema u industrijskim pogonima prerade i kanalima distribucije hrane daje dobre rezultate i da je zbog sprečavanja incidentnih situacija neophodno HACCP koncept primeniti u poljoprivredi na farmama za gajenje životinja,

- 2002, godina: EU usvojila propis o prehrambenim proizvodima, (uredba EC broj 178/2002). Komisija Codex Alimentarius pri organizaciji FAO u Rimu, osniva Agenciju za bezbednost prehrambenih proizvoda koja donosi propise značajne za bezbednost prehrambenih proizvoda,

- 2000-2004. godina: EU je izvršila značajne promene iz oblasti veterine u skladu sa HACCP metodologijom,

- 2005. godina: novi sistemi standarda su uvedeni u Evropskoj Uniji (ISO 22000:2005) koji uključuju HACCP metodologiju,

- 2006. godina: Zabranjen uvoz hrane bez sertifikata HACCP u EU.

Slađana Kulačin

50

4.10.2.HACCP sistem u svetu i kod nas

HACCP je prošao dug put od koncepta proizvodnje bezbedne hrane za tri do pet ljudi

(astronauta),do sistema proizvodnje hrane za trista miliona američkih građana. Danas, sistem analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka jeste međunarodno priznat način upravljanja bezbednošću hrane. U nameri da upotpunimo priču o HACCP konceptu, možemo se osvrnuti na to kako se on razvija i kako je prihvaćen u zemljama sveta, pa i u našoj zemlji.

Priča o HACCP sistemu počinje u SAD. Ukoliko na teritoriji nešto većoj od devet miliona km2 tržište hrane čini oko 300 miliona potrošača, a vrednost godišnje proizvodnje prehrambene industrije prelazi 400 milijardi dolara, onda je jasno da zadaci koji se u pogledu bezbednosti hrane postavljaju pred vladine agencije SAD predstavljaju ogroman izazov i još veću odgovornost. Sve do kraja 1997. godine, primena HACCP koncepta u industriji hrane je bila dobrovoljna, sve dok agencije SAD nadležne za regulativu u oblasti hrane nisu počele da forsiraju obaveznu primenu koncepta HACCP. Trenutno u Sjedinjenim Državama postoje dve federalne agencije čija je nadležnost bezbednost hrane. Prva je Hood Safety Inspection Service (FSIS) pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede (ASDA), a druga je Food and Drug Agency (FDA) iz US department of Health and Human Services. Danas je preko devet hiljada registrovanih pogona, koji su pod federalnim inspekcijskim nadzorom širom SAD, pod kontinualnim nadzorom preko sedam hiljada inspektora zaposlenih u FSIS-u. Trenutni zakonski zahtevi vezani za HACCP obukunalažu da osobe koje izvode zadatke razvijanja HACCP plana i koje vrše modifikaciju ili procenu istog i obavljaju verifikaciju monitoringa kritičnih kontrolnih tačaka, moraju proći HACCP standardizovanu obuku, priznatu od strane FDA, ili se moraju kvalifikovati za obavljanje ovih zadataka svojim radnim iskustvom.

Osvrnimo se na dešavanja u Evropskoj Uniji. Istaći ćemo Belgiju. Dakle, kao odgovor na brojne zahteve potrošača i aktivnosti Uprave za zaštitu zdravlja i potrošača(Health and Consumer Protection Directorate General), EU je 2002. godine ustanovila novu nezavisnu Instituciju za bezbednost hrane EFSA(European Food Safety Authority).Ova institucija je nadležna i odgovorna da obezbedi nezavisne i naučno zasnovane informacije i pruži pouzdane savete za sva pitanja koja se odnose kako na bezbednost svih prehrambenih proizvoda, tako i na životinjska hraniva. Neposrednu podršku EFSA pruža i Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i zemljama članicama u vezi procene rizika i svim drugim pitanjima od značaja za bezbednost hrane. Zapaženu ulogu EFSA je imala i u formiranju novije evropske regulative u oblasti bezbednosti hrane. Naime, kao normativnu podršku svim aktivnostima u ovoj oblasti, EU je donela veoma značajan bazičan dokument Regulation EC No. 178 od 28.01.2002, odnosno u okviru njega Zakon o hrani. Međutim nisu sve zemlje članice EU čekale na administraciju u Briselu kako bi počele sa primenom HACCP sistema sa ciljem preventivne zaštite zdravlja svog stanovništva. Nije čudo da se izdvojila Velika Britanija obzirom da je samo u periodu 1992-1999. godine registrovano 1210 epidemija infektivnih intestinalnih oboljenja. Sprovedena studija je došla do zaključka da bi efekat HACCP sistema na smanjenje epidemije trovanja mesom i proizvodima od mesa od 10% na godišnjem dovelo do uštede u državnom budžetu od preko 50 miliona funti. Direktiva Evropske Unije broj 43 iz 1993. godine, kojom je HACCP filozofija prvi put postala sastavni deo evropskog zakonodavstva, implementirana je u zakonodavstvo Velike Britanije 1995. godine u okviru zakonskog akta pod nazivom Food Safety (General FoodHygiene) Regulation. Od dana stupanja na snagu ovog zakona svim kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane vlada je ostavila period od 12 meseci za prilagođavanje novoj filozofiji

Slađana Kulačin

51

upravljanja bezbednošću hrane i neophodnim strukturalnim promenama kako bi uveli HACCP u svoje svakodnevne aktivnosti.

Srbija ima zakon o bezbednosti hrane, usvojen 2009.godine. Osim toga, Srbija ima usvojen Zakon o veterinarstvu, kojim se svi proizvođači namirnica animalnog porekla obavezuju da imaju sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se održava na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnji (HACCP program). Sve veći broj firmi shvata značaj, važnost i neophodnost uvođenja ovog standarda kvaliteta kako bi unapredilo svoje poslovanje ne samo u okvirima Srbije već i prilikom izvoza na strana tržišta. HACCP je primenjiv u svim fazama proizvodnje jednog artikla, od proizvodnje sirovine, preko prerade i distribucije, pa sve do krajnjeg korisnika. Svi koji dolaze u dodir sa proizvodom u bilo kojoj fazi njegove obrade, prerade ili distribucije treba da primenjuju principe HACCP.Iako su kod nas prednosti HACCP sistema još uvek nedovoljno poznate većini privrednih preduzeća, pozitivna je činjenica da zainteresovanost i tendencija za njegovim uvođenjem beleže porast. Implementacija HACCP sistema je osnovni preduslov za izvoz naših proizvoda i osvajanje evropskog tržišta. HACCP sistem je od izuzetnog značaja za proizvođače hrane zato što se njime obezbeđuje proizvodnja i promet zdravstveno bezbedne hrane. Budući da naša zemlja ima sav neophodan potencijal za proizvodnju i izvoz kvalitetne i bezbedne hrane, neophodno je da celokupna industrija hrane što pre pređe na primenu sistema HACCP.

Interesantno bi bilo razmotriti neke prirodne i ekonomsko-proizvodne potencijale našezemlje za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Srbija, itekako, poseduje potencijal za proizvodnju zdravstvno bezbedne hrane, i to mnogo više nego što poseduje većina zemalja Evrope. Ovo je posebno značajno kada se zna da 95% površine u Zapadnoj Evropi nije pogodno za proizvodnju tzv. zdrave hrane. Iako se ne možemo pohvaliti sjajnim prirodnim mogućnostima baš za sva područja naše zemlje, tu su brdsko-planinska područja Srbije (iznad 300 metara nadmorske visine) koja obuhvataju približno oko dve trećine teritorije Republike Srbije, a za koje slobodno možemo reći da su naše oaze za proizvodnju zdrave hrane, a posebno iz razloga što:

- na ovim prostorima, s retkim izuzecima, ne postoje industrijske delatnosti (hemijska industrija, termoelektrane i dr.) kao potencijalni zagađivači životne sredine,

- poljoprivredna proizvodnja se odvija uglavnom na tradicionalan način koji je u velikoj meri identičan sa organskom poljoprivredom,

- većina ovih područja udaljena je od savremenih magistralnih i regionalnih puteva, - ova područja raspolažu sa izvorskom i rečnom vodom I i II klase, što omogućava ne

samo proizvodnju primarnih poljoprivrednih proizvoda, već i njeno korišćenje za dobijanje zdravstveno bezbednih prerađenih proizvoda,

- poljoprivreda ovih područja odvija se na nadmorskoj visini od 500 do 1200 m i više, što obezbeđuje čist vazduh i manje prisustvo štetnih insekata, mikroorganizama i dr. i

- primenjuju se samo organska đubriva, plodored za zaštitu od korova, bolesti i štetočina.

Zahvaljujući ovim okolnostima određena brdsko-planinska područja postala su

prepoznatljiva po visokokvalitetnim proizvodima. Konkretno, područje opština Arilje, Kosjerić već su čuvena po malini, a područje juga Srbije (opština Leskovac i dr.) po jagodi. Jagnjeće meso sa područja brdsko-planinskih opština (Pirot, Svrljig, Sjenica i dr.) ili prerađevine (pirotski

Slađana Kulačin

52

kačkavalj, sjenički i homoljski sir, užička pršuta i dr.) plasiraju se na svetskom tržištu po cenama koje obezbeđuje i značajnu dobit po jedinice proizvodnje. Međutim, sadašnji obim ovih i sličnih proizvoda ne zadovoljava potrebe domaćeg i inostranog tržišta.

4.10.3. Karakteristike, ciljevi i principi HACCP sistema

HACCPkoncept se, značajno razlikuje od tradicionalnog pristupa bezbednosti i kvalitetu

hrane, posebno kada je reč o pristupu kontroli namirnica. Naime, tradicionalni način kontrole podrazumeva završnu kontrolu zbog čega ovakav pristup prate visoki troškovi, pri čemu se veoma malo utiče na ukupno unapređenje kvaliteta i, što je najvažnije, nedovoljan je uticaj na povećanje bezbednosti namirnica. S druge strane, HACCP koncept, kao preventivni pristup, se u proizvodnji i prometu prehrambenih proizvoda pokazao kao znatno efikasniji od uobičajene inspekcijske kontrole, odnosno od posledičnog rešavanja problema. U nastojanju da se objasni pojam HACCP svakako treba pomenuti i definiciju Komisije Codex Alimentariusa koja kaže da je HACCP „sistematski pristup identifikaciji, oceni i posmatranju mikrobioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti i rizika u vezi sa rukovanjem hranom“.

Dve osnovne komponente HACCP sistema su: 1. analiza rizika, odnosno identifikacija opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane 2. kritične kontrolne tačke (CCP) u kojima se može sprečiti ili eliminisati rizik po

bezbednost hrane i vršiti kontrola. Kako svaki sistem ima svoje ciljeve to važi i za HACCP sistem. U literaturi se sreću

sledeći ciljevi HACCP sistema(tabela 29): Tabela 28. Ciljevi HACCP sistema

Osnovni ciljevi

Stalna proizvodnja bezbednog proizvoda Obezbeđenje dokaza o bezbednoj proizvodnji i rukovanju sa prehrambenim proizvodima (ovo je posebno važno prilikom posete državnih inspekcijskih službi ili u slučaju sudskih sporova) Sticanje poverenja potrošača u sposobnosti preduzeća da proizvede bezbedan proizvod Zadovoljavanje zahteva potrošača Zadovoljavanje međunarodnih standarda Usaglašenost sa propisima

Dodatni ciljevi Koji pomažu ostvarenju osnovnih ciljeva

Uključenje osoblja iz svih struka i iz svih nivoa u imlementaciji HACCP koncepta istovremeno kroz timski pristup Precizno definisane odgovornosti za bezbednost hrane Pretpostavka za uvođenje sistema menadžmenta kvalitetom (sertifikovano u standardu ISO 9001) Ekonomična upotreba resursa – tamo gde su tehnički kapaciteti ograničeni i gde kapitalna potrošnja treba biti usmerena

Slađana Kulačin

53

Izvor podataka: Radoslav Grujić, Vincente Sanchis, Radomir Radovanović, HACCP - Teorija i praksa, Banja Luka, 2003

HACCP je sistem bezbedne hrane zasnovan na sedam principa koje je uspostavila Codex Alimentarius Komisija. HACCP, sledeći svoje principe, predstavlja preventivni sistem koji osigurava bezbednost hrane u svakom koraku procesa proizvodnje. Sedam principa identifikacije specifičnog rizika i sprovođenja preventivnih mera strategijske kontrole su sledeći:

Princip 1: Sprovesti analizu opasnosti. Princip 2: Odrediti kritične kontrolne tačke (CCP). Princip 3: Utvrditi kritične granične vrednosti. Princip 4: Uspostaviti sistem nadzora CCP. Princip 5: Odrediti korektivne aktivnosti koje je potrebno preduzeti kada nadzor nad

određenim CCP pokazuje da nije pod kontrolom. Princip 6: Uspostaviti postupke verifikacije radi potvrđivanja delotvornosti HACCP

sistema. Princip 7: Uspostaviti dokumentaciju, procedure i zapise, koji osiguravaju sprovođenje

predviđenih principa Slika 2. HACCP principi Codex Alimentarius Komisije

Slađana Kulačin

54

5. ZAKLJUČAK

Jabuka je druga po značaju voćna vrsta u Srbiji i najznačajnija voćna vrsta u svetu. Proizvodi

se skoro u svim zemljama sveta, posebno na severnoj hemisferi. Najveći svetski proizvođač je Kina, a veliki udeo u ukupnoj proizvodnji ostvaruju Sjedinjene Američke Države, Iran i Turska. Najveći evropski proizvođač je Italija. U ispitivanom periodu (2003-2012) u Republici Srbiji je broj rodnih stabala jabuke iznosio 15,4 miliona sa tendencijuom povećanja po prosečnoj godišnjoj stopi promene od 1,43 %. Prosečan prinos po stablu je iznosio 15,14 kg/stablu (stopa promene -0,55%). Ostvarena prosečna proizvodnja jabuke je iznosila 231600 t sa tendencijom blagog povećanja po prosečnoj godišnjoj stopi promene od 0,69 %. Vojvodina sa prosečno 5,2 miliona rodnih stabala i proizvodnjom od 90000 t učestvuje sa 33,5 % u ukupnim rodnim stablima, a sa 38,96 % u ukupnoj proizvodnji jabuke u Srbiji.

Sveže voće i povrće ima veći sadržaj vode i podložno je brzom i lakom kvarenju posle berbe, zbog raznih biohemijskih procesa. Na ove procese umnogome utiču uslovi iz okruženja (temperatura, relativna vlažnost, gasovita atmosfera) u kojima se čuvaju posle berbe. Stoga, da bi se održao kvalitet, povećao rok upotrebe i produžio period prodaje voća i povrća, preduslov je kontrola uslova čuvanja tokom skladištenja i transporta. Hlađenje je osnovni poznati metod za uspešno skladištenje svežeg voća i povrća kako bi se održala njihova svežina i ukus. Potrošnja voća kod nas poslednjih godina dobija sve više obeležja visokog standarda.

Kvalitet ponuđene robe postaje sve bolji, a doskora sezonski karakter potrošnje sve se više gubi. Ovome je pre svega doprinelo uvođenje novih koncepcija u tehnologiji skladištenja, kao i značajno proširenje kapaciteta hladnjača poslednjih godina, industrijske prerade i transportnih sredstava sa rashladnim uređajima. Pojavom hladnjača voće je od sezonskog postalo proizvod koji se nalazi na tržištu i za kojim postoji potražnja u toku cele godine. Hladnjače su omogućile potrošnju i industrijski način prerade voća tokom cele godine, sve veći asortiman prerađenih proizvoda doprinosi većoj tražnji i većem izvozu prerađenog i smrznutog voća.Upotrebom hladnjača za voće ne ostvaruje se korist samo za poljoprivredne proizvođače, već i za čitavu društvenu zajednicu. Hladnjače omogućavaju ne samo potrošnju u svežem stanju, već i industrijski način prerade voća tokom cele godine, veći asortiman prerađenih proizvoda, veću tražnju i veći izvoz prerađenog i smrznutog voća. Na taj način izgradnja hladnjača (pa čak i onih manjeg kapaciteta) može predstavljati značajan faktor podsticanja ruralnog razvoja.

Realizacija projekta izgradnje hladnjače za čuvanje jabuke kapaciteta 200 t u ekonomskom i finansijskom smislu je opravdana, iz sledećih razloga:

*Prosečno ostvarena neto dobit u svim godinama projektovanog perioda iznosi 873.667 dinara.

* Finansijski tok projekta je u svim godinama pozitivan. *Projekat je likvidan tokom svog veka. Ekonomski tok je pozitivan.

*Neto sadašnja vrednost projekta, koja pokazuje ukupne apsolutne efekte od investicija u sadašnjem trenutku, iznosi 251.000 dinara. Sa aspekta neto sadašnje vrednosti projekat je prihvatljiv jer je ona pozitivna tj veća od nule. *Interna stopa rentabilnosi iznosi 22,31%, što je znatno više od kamatne stope. *Povraćaj investiranih sredstava se očekuje za 2 godine i 11 meseci.

Slađana Kulačin

55

6. LITERATURA Andrić, J., Vasiljević Zorica, Sredojević, J. Zorica (2005): Investicije – Osnove planiranja i analize, Poljoprivredni fakultet, Beograd- Zemun (s.8). Beaudry,R,R.Lakakul.(1992): Basic principles of modified atmosphere packa gind.Tree Fruit Postharvest Journal 6(1):7-13. BoundBound, S. A. (2005) : The impact of selected orchard management practices on apple Malus domestica L. fruit quality. Submitted infulfillment of the requirements for the PhD degree, University of Tasmania. Gogić, P. (2010): Ekonomska efektivnost ulaganja u vinogradarsku proizvodnju u uslovima rizika, Ekonomika poljoprivrede Vol.. LVII, br. 3, Beograd. (s. 393-410) Grujić R, Sanchis V., Radovanović R.(2003): HACCP - Teorija i praksa, Banja Luka. DAES-Društvo agrarnih ekonomista Srbije i PKV-Privredna komora Vojvodine, Beograd (s. 77-93) Ćejvanović, F., Cvijanović, D., Grgić, Z., Hodžić, Kadrija, Subić, J. (2010): Teorija troškova i kalkulacija u poljoprivredi-dodatak- katalog kalkulacija u poljoprivredi, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Ekonomski fakultet Univerziteta u Tuzli, Fakultet poslovne ekonomije otvorenog univerziteta „Apeiron“, Travnik, Poljoprivredno-prehrambeni fakultet Univeziteta u Sarajevu (s.158). Ivanović Lana (2009):Ocena ekonomskih efekata u izgradnju kontejnerske hladnjače za čuvanje jabuke, master rad. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Ivanović Lana, Milić D, Ivanović S.(2009) : Investiranje u hladnjače za voće kao oblik razvojne politike preduzeća, Časopis Ekonomika poljoprivrede God./Vol. LVI, Broj 4, Beograd. (s.589-599) Janković, M. (2002): Tehnologijahlađenja, Opštideo, Poljoprivrednifakultet, Beograd. Kader, A. (1985): Biochemical and physiological basis for effects of controlled and modified on fruits and vegetables.Food Technol.40:99-104. Kader, A.(2002): Postharvest Technology of Horticultural Crops.Third Edition,University of California,Division of Agriculture and Natural Resources. Kuzman B.(2006): „Metodologije za poslovno i strateško planiranje“, Srpska knjiga, Opštinska uprava, Beočin

Slađana Kulačin

56

Kljajić Nataša(2014): Efikasnost investicija u proizvodnji maline, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Marko, J., Jovanović, M., Tica, N. (1998): Kalkulacije u poljoprivredi, Futura publikacije, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad . Milić D,Furundžić M,Jevđović Melanija,Kukić Đ(1993):Organizacija voćarsko vinogradarske proizvodnje,Poljoprivredni fakultet,Novi Sad,str(291-300) Milić D., Radojević V. (2003): Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednost voća i grožđa, Autori, Novi Sad. Milić, D., Sredojević Zorica (2008): Mogućnosti procene rizika poslovanja poljoprivrednog preduzeća, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi Vol.12, br.1-2, Novi Sad .53-56 Milić, D., Kalanović Branka, Trmčić Snežana (2009): Menadžment proizvodnje voća i grožđa, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Milić, D., Kalanović Bulatović Branka, Veljković Biljana (2013): Menadžment i organizacija voćarsko vinogradarske proizvodnje, Agronomski fakultet, Čačak. Neel Stephen, Bonar Henry (2009): Strategija lanca rashlade za Srbiju, preuzeto sa: www.agroprofil.rs Pašalić, B. (2009): Tehnologija skladištenja jabučastog voća, Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Poljoprivredni fakultet, Beograd. 68-73 Snowdown, A.L. (1990): Color Atlas of Post-Harvest Dieseases and Disorders of Fruits and Vegetables, Vol.1, General Introduction and Fruits. CRC Press, Boca Ration FL. Sredojević Zorica, Milić D., Subić, J. (2008): Kvalitet kao faktor konkurentnosti i profitabilnosti preduzeća, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III), Tematski zbornik radova/ prva knjiga, Institut za ekonomiku poljoprivrede.... (i dr.), Beograd. 474-482 Sredojević Zorica (2011): Troškovi bezbednosti i kvaliteta hrane, Poljoprivreni fakultet, Beograd. (s. 186) Subić, J. (2010) : Specifičnosti procesa investiranja u poljoprivredi, Monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd (s.45). Van Horne, J. C., Wachowicz, J. M. (2007): Основи финансијског менаџмента (дванаесто издање), Дата статус, Београд (с.304 ).

Slađana Kulačin

57

Vasiljević Zorica (1998): Ekonomska efektivnost investicija u poljoprivredi, Zadužbina Andrejević, Beograd (s.22). Vasiljević Zorica, Subić, J. (2010): Upravljanje troškovima u agroprivredi Srbije-činilac povećanja konkurentnosti, Tematski zbornik Agroprivreda Srbije i Evropske integracije (ne) prilagođenost obostranoj primeni prelaznog trgovinskog sporazuma. Vlahović, B.(2003): Tržište poljoprivredno- prehrambenih proizvoda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2003. Vučić,Z., Milanov, R. (2006): Bezbednost hrane - HACCP i drugi sistemi u proizvodnji hrane, Beograd.

Slađana Kulačin

58

Internet sajtovi: www.psss.rs www.poljoberza.net www.dijetetski-proizvodi.com www.poljoprivreda.info www.stat.gov.rs www.fb.org.rs