Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

SEMINARSKI RAD EKONOMIKA PREDUZEA

Tema: Unapreenje produktivnosti poslovanja i razvoj konkurentnosti domaih preduzea

Mentor: Prof. dr Dejan orevi

Student: Marko Kiranski Br indeksa: 9/10M-25 Smer: Inenjerski menadment

1

SADRAJ: 1. UVOD..............................................................................................3 3.KVALITET POSLOVANJA I MARKETING...4 3.1 KVALITET POSLOVANJA, ZNANJE I DOMAA KONKURENTNOST.....4 4.KONKURENTNOST DOMAIH PREDUZEA..................................................8 4.1 KVALITET POSLOVANJA I MARKETING.....8 4.2.NAJBOLJE IZ SRBIJE ZA 2009 GODINU13 5. KORPORATIVNO PREDUZETNITVO I UNAPREIVANJE POSLOVANJA..............................................................................................................17 7. PRODUKTIVNOST.................................................................................................19 7.1 PRODUKTIVNOST, EKONOMINOST, RENTABILNOST..............................19 8. PRILOZI.21 8.1 POVEANE PRODUKTIVNOSTI I KONKURENTNOSTI UZ UTEDU VREMENA NOVA COSCO REENJA ZA MALA PREDUZEA.21 8.2 PRAKTINA PLATFORMA ZA POVEANE PRODUKTIVNOSTI ZA ITP...23 9. VREME KAO METOD POVEANJA PRODUKTIVNOSTI24 10. ZAKLJUAK...26 11. LITERATURA..27

2

1. UVOD ini se da nije mogue govoriti o ekonomskom razvoju nae zemlje, a da se fokus pri tome ne stavi na jedan od najveih problema srpske privrede,a to je veoma niska konkurentna sposobnost Srbije. Uzrok veoma niske konkurentnosti sposobnosti nae privrede pronalazimo u brojnim faktorima ekonomske ali i neekonomske prirode nepovoljnoj strukturi trista, odsustvu vladavine prava i pravne drave, nepostojanju brojnih trzinih elemenata i institucija, prisustvu sivog trista i korupcije. Niska konkurentnost je posledica ratova, sankcija,raspada drzave i gubitka trista, investiranja u tehnologiju i znanje i najzad nedovoljnog i neadekvatnog izvoza.Osnovni razlog loih izvoznih rezultata treba traziti u izostanku investicija u savremenu opremu, tehnologiju i ljudski kapital.Ulaganjem u kapital i znanje podstakao bi se rast produktivnosti odnosno konkurentnosti.Sto se tie cena, treba rei da su nie cene od konkurencije dobar, ali danas ne i dovoljan izvor konkurentnosti. Kada je re o izvozu treba reci i da nedovoljni izvoz i nepovoljna struktura izvoza bazira na cenovnim elementima konkurentnosti I uzrok je veoma visokog spoljnotrgovinskog deficita, ali i niske konkurentnosti privrede. Takoe bih napomenuo da bez marketinga i istraivanja nije mogue pronai izvore konkuretnosti, kao ni naina za njihovo adekvatno korienje.Uspena marketing strategija u poetku novog veka trebalo bi da se zasniva na sledeim smernicama: strategijsko partnerstvo, cenovna konkurentnost, korienje svih resursa, afirmacija usluga, insistiranje na kvalitetu i preventivno kreiranje globalnih proizvoda.

3

3.KVALITET POSLOVANJA I MARKETING 3.1 Kvalitet poslovanja, znanje i domaa konkurentnost

Moderan nain rada kompanija podrazumeva preureivanje funkcija poslovanja. Od tradicionalnog shvatanja sa usklaenim nainom razmiljanja, gde su sve funkcije poslovanja posedovale ujednaenu vanost, preduzea se moraju okrenuti proaktivnom razmiljanju, koje podrazumeva shvatanje i kreiranje promena, kao i davanje veeg znaaja onim funkcijama poslovanja koje omoguavaju preduzeu da realizuje, zadri i jaa svoju konkurentnost. Kvalitet i marketing predstavljaju dve funkcije koje poseduju stratekuvanostzaposlovanjekompanije. Kvalitet poslovanja podrazumeva trinu, poslovnu i drutvenu dimenziju. Sa aspekta organizacije, unapreivanje kvaliteta poslovanja podrazumeva pored realizacije poslovnih aspekata kvaliteta (nii trokovi, vea produktivnost, rast profita) i trinih aspekata kvaliteta (zadovoljenje zahteva klijenata, postizanje zadovoljstva klijenata, konkurentnost i vrsta trina pozicija), i ostvarivanje drutvenog aspekta kvaliteta, koji se manifestuje u zatiti zdravlja ljudi, zatiti interesa klijenata, zatiti ivotne sredine, tednji prirodnih resursa, itd. Kvalitet poprima obeleje integrisanog menadment pristupa, koji objedinjava upravljaki, marketinki i razvojni aspekt poslovanja, sa krajnim ciljem zadovoljavanja potreba klijenata, ali i celokupne drutvene zajednice. Zadovoljstvo klijenata predstavlja jedan od najvanijih faktora realizacije konkurentnosti kompanije u savremenom poslovanju. Upravljanje marketingom za konaan cilj ima postizanje zadovoljstva klijenata, koje je usmereno ka postizanju njihove lojalnosti. Osnove uspenog upravljanja okrenutog prema kreiranju odnosa s klijentom iziskuju: ukljuenost izvrnog menadmenta i posveenost ciljevima takvog upravljanja kompanijom, uspeno merenje koje je kratkotrajno zasnovano na upravljanju kvalitetom usluga, a dugotrajno na realizaciji visokog nivoa zadovoljstva klijenata, smernice za individualnu inicijativu koje obezbeuju izvravanje koje je usklaeno sa optim ciljem i strategijom usmerenim prema kreiranju odnosa s klijentima. Postizanje zadovoljstva klijenata nalazi se u tesnoj vezi sa ostvarivanjem ciljeva upravljanja kvalitetom, posebno realizacijom poslovne izvrsnosti. Najvaniju funkciju kompanije u dugotrajnom korienju njenih proizvoda/usluga i zadravanju klijenata ima permanentan razvoj kvaliteta. 1 "Ko hoe upravljati ljudima, ne sme ih terati pred sobom, ve treba da ide za njima." Stvaranje prepoznatljive marke predstavlja jedan od bitnih postulata meunarodnog1

Charles - Luis de Secondat Montesquieu (arl - Luj de Sekonda Monteskje), Francuska

4

marketinga, jer ima veliki strategijski i konkurentski znaaj za kompaniju. Jang i Rubikam (engl. Young and Rubicam), jedna od najveih propagandnih agencija u svetu, upuuje na injenicu da uspene robne marke imaju dve karakteristike: vitalnost robne marke i veliinu robne marke, a svaku od njih ine dve osobine. Robna marka se odlikuje vitalnou kada je klijenti razlikuju od druge robne marke i kada je ta diferencijacija relevantna po potrebe klijenta. Robna marka poseduje veliinu kada je vrlo cenjena i vrlo poznatanasvomciljnomtritu. Tri kljuna elementa na kojima se bazira kreiranje uspene marke ine: kvalitet proizvoda, diferenciranostproizvoda, uspenatrinakomunikacijasklijentima.2

"Kljuno pitanje je da li smo konkurentni kao zemlja, kao firma i kao pojedinci? Firme diu svoju konkurentnost preko rasta profitabilnih trita i smanjenja trokova, uz stalna inoviranja i poboljanja i kulturnu (r)evoluciju i strateku usmerenost.

Treba istai da je imid drave porekla od izrazite vanosti za poziciju marke na svetskom tritu. Obino sve velike svetske marke potiu iz najrazvijenijih drava sveta. Uopteno se moe rei da kompanije, koje nose oznaku drave sa negativnim poslovnim imidom, mogu imati znaajnih problema prilikom nastupa na meunarodnom tritu. Ovo iziskuje dodatna ulaganja u marketing napor kako bi se navedena situacija ublaila i preokrenulaukoristtakvihpreduzea. Kompanije mogu da kreiraju konkurentsku prednost iz mnogobrojnih izvora, kao to su superiornost u pogledu kvaliteta, brzine, sigurnosti, usluge, dizajna i pouzdanosti, zajedno s niim trokom, niom cenom itd. esto se radi o jedinstvenoj kombinaciji svega nabrojanog, a ne o jednoj univerzalnoj i maginoj soluciji, kombinaciji koja daje nadmo. Potrebno je razumeti da su konkurentske prednosti relativne, a ne apsolutne. Tako je na primer, Singapurska avio-kompanija je poboljavala svoj kvalitet, ali Ketej pacifik je to radila znatno bre i time postupno smanjivala njihov meusobni jaz. Inoviranje se odnosi na obezbeivanje ekonomskih zadovoljstava. Nije samo dovoljno da preduzee ponudi neki proizvod ili uslugu. Ono mora da nudi bolje proizvode i usluge. Najproduktivnija inovacija jeste razliit proizvod ili usluga koji stvaraju novu mogunost zazadovoljenjepotreba,ne. Glavni problemi koji su prisutni u domaem ambijentu kada je u pitanju trini razvoj su: neusvajanjemarketinglogike, neshvatanjeintegralnogmarketingkoncepta, nepravilnotumaenjemarketinga, neadekvatnotretiranjeinvestiranjaurazvojtrita, problemiorganizacionestrukture, sporost usvajanja novih trendova, metoda i tehnika menadmenta.

2

Dr. Peter Kralji (Mc Kinsley)

5

Dakle, marketing se mora tumaiti kao poslovna filozofija iji znaaj proizilazi iz injenice da marketing ujedinjuje, usklauje rad i usmerava aktivnost preduzea na identifikaciji i anticipiranju i zadovoljavanju potreba i zahteva klijenata. Glavni problem nedovoljne trine uspenosti domaih preduzea u poslovanju verovatno se nalazi u pitanju loe produktivnosti poslovanja i neadekvatnom odnosu cena - kvalitet proizvoda. Domaa preduzea su u poslednjih nekoliko decenija imala znaajne probleme sa produktivnou rada, to je uticalo na rast trokova i formiranje prodajnih cena koje su bile nekonkurentne na tritu. Bez obzira na trend rasta broja kompanija koje imaju uveden sistem menadmenta kvalitetom i razvoja pokreta za kvalitet u domaoj privredi, generalno posmatrano su rezultati jo uvek obeshrabrujui. Naalost, domaa mala i srednja preduzea jo uvek nedovoljno primenjuju sistem menadmenta kvaliteta to znatno utie na njihovu konkurentnost, kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu. Naime, rukovodioci ovih preduzea najvie zbog svoje neinformisanosti nisu zainteresovani za investiranje u implementaciju ISO 9000:2000 jer smatraju da im to jo nije potrebno. Meutim, realnost meunarodnog trita ih uvek brzo natera da promene miljenje, ali tada je najee kasno, jer je konkurencija na ovom tritu izrazita. U promovisanju meunarodnih stanadarda osim drave i njenih institucija vanu ulogu moraju imati preduzetnici jer bez njihove inicijative i motivacije svi drugi naporisuuzaludni. 3 "Uvek spremni", govorio je sebi, "Ciljaj visoko i misli u velikim brojevima, slui i prodaj, ko prestane da bude bolji, prestaje da bude dobar" ... Watson je doveo do toga da re MISLI visi iznad fabrika i kancelarija. ... Sluajte njegov manifest sudbine IBM-a, i spremni ste da se prikljuite do kraja ivota Procesi globalizacije trita i meunarodne konkurencije zahtevaju da preduzea ukoliko ele da opstanu na svojim pozicijama moraju posedovati tri kljuna resursa i to: finansijska sredstva, novu tehnologiju i znanje. Klju za unapreenje kvaliteta poslovanja domaih kompanija treba traiti u odgovarajuem korienju znanja. Naalost, osim finansijskih sredstava i novih tehnologija domaim kompanijama nedostaje jo jedan resurs, a to je znanje. Obrazovanje i znanje su novi kreatori konkurentnosti. Domaim menaderima je potrebno unapreenje znanja iz oblasti upravljanja preduzeem. Isto tako, svaki pojedinac zaposlen u preduzeu mora da se neprestano usavrava i da unapreuje svoje znanje. Skup takvih osoba koje se kontinualno usavravaju i unapreuju produktivnost svog znanja izgrauje produktivnu kompaniju. Unapreenjem znanja, unapreuje se i produktivnost poslovanja. Znanje postaje elementarni poslovni resurs. Svi drugi poslovni resursi su sekundarnog znaaja, jer njihova produktivnost direktno zavisi od korienja znanja. Moderno (informaciono) drutvo predstavlja drutvo znanja u kome je znanje postalo fundamentalni resurs i korisno dobro. Sutina i izvor konkurentnosti razvijenih savremenih kompanija se znanju, kvalitetljudima.

3

Thomas Watson (IBM)

6

4

"Svaka kompanija i svako drutvo imaju ugraene sile koje ih ine konzervativnim. Ako hoete novine, potrebna je volja ljudi da rade neoekivane stvari. Moja osnovna vizija, ono to ja pokuavam u Schlumberger-u se ne razlikuje od onoga to ja mislim da bi trebalo biti uraeno u francuskom ili amerikom drutvu. Drugim reima rotiraj ljude, nemoj samo meriti profit u nekoj jedinici nego i nadlenog oveka, njegov entuzijazam zapromene.Ako izgubimo put, i ponemo da se plaimo novih tehnologija, ili izazova novih menadera, ili glasa drugih zemalja i kultura, onda postajemo establiment. Ako se to desi, Schlumberger moe ostati neko vreme moan i profitabilan, ali neminovno ide na silaznu putanju. "Lako je biti najbolji, cilj je doi do perfekcije". Sistem upravljanja kvalitetom predstavlja takav sistem menadmenta kojim se, sa aspekta kvaliteta, vodi preduzee i njime upravlja. Serija meunarodnih standarda je prevashodno orijentisana na zadovoljenje zahteva klijenata kao jednog od elementarnih preduslova kontinualnog unapreivanja kvaliteta poslovanja, a u cilju unapreivanja konkurentnosti,. Kod domaih preduzea suoenih sa izazovom prilagoavanja uslovima trita, kao i zahtevima klijenata i drugih interesnih grupa, postoji potreba za ureenjem poslovnih procesa i integracijom sistema menadmenta u cilju poboljanja poslovnih performansi i ostvarivanja konkurentske prednosti. Integrisani sistem menadmenta grade sistem menadmenta kvalitetom, zatitom ivotne sredine i zdravljem i bezbednou na radu. Moe se rei da realizovan i odravan integrisani sistem menadmenta predstavlja uslov opstanka kompanije na tritu. Dakle, primena integrisanih menadment sistema predstavlja jedan od najozbiljnijih naina za postizanje konkurentske sposobnosti domaih preduzea u meunarodnom okruenju jer omoguuje skraivanje vremena potrebnog za postizanje elemenata poslovne izvrsnosti, to stvara uslove da preduzea iz manje razvijenih zemalja, pri tom potujui zahteve meunarodnih standarda, kreiraju poslovni sistem koji moe omoguiti uspeno prisustvo na tritu. Unapreenje znanja menadera i ekspertskih timova domaih kompanija predstavlja najbitniji nain za unapreenje konkurentnosti koje se bazira na implementaciji integrisanih menadment sistema. U savremenoj privredi osnova uspenog poslovanja, pogotovu u globalnim okvirima, jeste stvaranje povoljne klime u organizaciji koja forsira preduzetniko ponaanje, inovativnost i fleksibilnost. Prema savremenim shvatanjima preduzetnik vie ne mora da bude pojedinac, koji je vlasnik biznisa. Preduzetnik moe biti i pojedinac koji je zaposlen kod poslodavca, ali da poseduje osobine koje su karakteristine za preduzetniko ponaanje. Sve vie preduzea, bez obzira na veliinu, finansijsku snagu i svojinske odnose, poinje da se ponaa preduzetniki, usvajajui osnovne postulate preduzetnikog poslovanja i koristei preduzetniki menadment. 5 Portfolio planiranje nije reenje za sve probleme top menadmenta, kao to nije ni zamena za liderstvo. To je koristan alat koji pomae u reavanju brojnih stratekih problema. Kao i kod drugih alata, i njegova kriva upotreba moe dovesti do tekih posledica. Ako se koristi veto, i sa oseajem namene, daje objektivnost u preusmeravanju resursa, daje realistinost u oekivanjima od pojedinih biznisa, jasnije odreuje ciljeve, skree panju na spoljne, a ne unutranje mere, i daje bolje razumevanje ukupnog portfolia biznisa kompanije.4 5

P.Riboud (Schlumberger) Dr Alfred Chendler (Barkley)

7

Preduzetniko ponaanje u savremenoj organizaciji se ne povezuje iskljuivo za jedno lice i njegove sposobnosti i iskustvo, ve se sve vie oslanja na timski rad. U tom smislu razvijen je model korporativnog preduzetnitva, koji potencira timski rad, iji su lanovi motivisani da rade na postizanju uspeha i prihvatanju rizika. Preduzetnitvo danas podrazumeva kontinualni kreativni proces, iji je osnovni cilj implementiranje inovacija u organizaciju u funkciji uspenog poslovanja i reavanja problema potroaa i drutva. Odnos prema potroau postaje znaajan faktor pored kvaliteta proizvoda. Savremena organizacija mora svoje poslovanje da bazira na preduzetnikom konceptu ponaanja,koji potencira strategijski pristup baziran na prihvatanju rizika, kreativnosti, inovaciji i odgovornosti svakog pojedinca za poslovanje organizacije. Ovde se posebni akcent stavlja na inovatorstvu, zbog injenice da se nae drutvo zasniva na znanju.

4.KONKURENTNOST DOMAIH PREDUZEA 4.1 Kvalitet poslovanja i marketing Konkurencija je oblik nadmetanja izmeu poslovnih subjekata povodom proizvodnje i razmene roba, kao i pruanja usluga u poslovnom ivotu. Re konkurencija potie iz latinskog jezika (concurentia) i znai suparnitvo, takmienje, nadmetanje. U ekonomiji ima vie znaenja: u uem smislu konkurencija obuhvata niz uslova za ponaanje i odnose privrednih partnera u oblasti razmene prilikom formiranja trine cene, odn. uslove u kojima se formira ponuda i tranja. Zavisno od uslova i ponaanja konkurencija moe imati oblik potpune (perfektne), nepotpune ili monopolistike. U irem smislu konkurencija oznaava ukupnost produkcionih odnosa koji se izraavaju razmenom i prometom. Kad je ova konkurencija u pitanju i ona moe biti potpuna, nepotpuna ili monopolistika. Pod zdravom konkurencijom podrazumeva se ona utakmica poslovnih subjekata koja pozitivno deluje na privrednu aktivnost, a iji rezultat je poveanje produktivnosti, poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga, smanjenje cena, bolje snabdevanje, praenje potreba i zatita interesa potroaa.U veini zemalja pod konkurentom se podrazumeva lice koje preduzima iste poslove ili nudi da izvri istu radnju, snabdevanje robom ili izvrenje usluga, bolje i jeftinije nego njegov rival. Kao i svugde u svetu,tako i kod nas vlada konkurencija na domaem tritu. U svakoj brani postoji sukob izmeu proizvoaa.Neki su vie izraeni,a neki manje. Neki od konkurenata na naem tritu su: Knjaz Milo i Minaqua; Soko tark i Pionir; Dijamant i Vital; Jelen pivo i Lav; Next i Su voe.

8

Moderan nain rada kompanija podrazumeva preureivanje funkcija poslovanja. Od tradicionalnog shvatanja sa usklaenim nainom razmiljanja, gde su sve funkcije poslovanja posedovale ujednaenu vanost, preduzea se moraju okrenuti proaktivnom razmiljanju, koje podrazumeva shvatanje i kreiranje promena, kao i davanje veeg znaaja onim funkcijama poslovanja koje omoguavaju preduzeu da realizuje, zadri i jaa svoju konkurentnost. Kvalitet i marketing predstavljaju dve funkcije koje poseduju strateku vanost za poslovanje kompanije. U uslovima modernog trita, put do uspeha predstavlja realizacija optimalnog odnosa cena - kvalitet, zasnovanog na kontinualnom unapreivanju produktivnosti poslovanja. Kvalitet postaje primarni razvojni cilj, opredmeen kroz postizanje poslovne izvrsnosti i dostizanje svetske klase proizvoda i usluga, a nosioci unapreivanja kvaliteta poslovanja jesu zaposleni u organizaciji, poevi od najvieg menadmenta. 6 Menadment je vetina reagovanja na spoljne okolnosti. Promenama u okruenju se treba prilagoditi promenama unutar kompanije, i to je glavni posao mendmenta. Kompanije koje imaju visok nivo prosenih znanja imaju i visoku spremnost na promene, dok one ija su prosena znanja i vetine mali su na promene nespremne, rigidne i to je esto vododelnica opstanka ili uspeha kompanije. Svaki zaposleni postaje pojedinac koji mora da doprinosi kvalitetu. Kvalitet poslovanja podrazumeva trinu, poslovnu i drutvenu dimenziju. Sa aspekta organizacije, unapreivanje kvaliteta poslovanja podrazumeva pored realizacije poslovnih aspekata kvaliteta (nii trokovi, vea produktivnost, rast profita) i trinih aspekata kvaliteta (zadovoljenje zahteva klijenata, postizanje zadovoljstva klijenata, konkurentnost i vrsta trina pozicija), i ostvarivanje drutvenog aspekta kvaliteta, koji se manifestuje u zatiti zdravlja ljudi, zatiti interesa klijenata, zatiti ivotne sredine, tednji prirodnih resursa, itd. Kvalitet poprima obeleje integrisanog menadment pristupa, koji objedinjava upravljaki, marketinki i razvojni aspekt poslovanja, sa krajnim ciljem zadovoljavanja potreba klijenata, ali i celokupne drutvene zajednice. Marketinka funkcija, zbog svojih elementarnih osobina, se javlja kao faktor koji povezuje tri strateki bitne funkcije poslovanja, istraivanje i razvoj, kvalitet i marketing. Marketing kao poslovna funkcija preduzeu omoguava da se anticipiraju promene u okruenju, da im se preduzee adaptira, ali sve vie i da preduzee uestvuje u promenama, pa ak i da ih kreira. To je funkcija koja stvara uslove da se u strukturu organizacije implementira upravljanje promenama. Ovo je prevashodno zbog toga to marketing omoguava upravljanje znanjem, odnosno stvara mogunost za poveanje produktivnosti znanja ostalih funkcija poslovanja kompanije. Marketing predstavlja kljuni instrument koji ini znanje produktivnijim. Zadovoljstvo klijenata predstavlja jedan od najvanijih faktora realizacije konkurentnosti kompanije u savremenom poslovanju. Upravljanje marketingom za konaan cilj ima postizanje zadovoljstva klijenata, koje je usmereno ka postizanju njihove lojalnosti. 7 "Vredniji je gram iskustva od tovara teorije."

6 7

Richard G. Hamermesh Friedrich Nietzsche (Fridrih Nie), Nemaka

9

Postizanje zadovoljstva klijenata nalazi se u tesnoj vezi sa ostvarivanjem ciljeva upravljanja kvalitetom, posebno realizacijom poslovne izvrsnosti. Najvaniju funkciju kompanije u dugotrajnom korienju njenih proizvoda/usluga i zadravanju klijenata ima permanentan razvoj kvaliteta. 8 "Svet je pun upotrebljivih ljudi, ali oskudeva takvima koji bi upotrebljiva oveka stavili na pravo mesto." Stvaranje prepoznatljive marke predstavlja jedan od bitnih postulata meunarodnog marketinga, jer ima veliki strategijski i konkurentski znaaj za kompaniju. Jang i Rubikam (engl. Young and Rubicam), jedna od najveih propagandnih agencija u svetu, upuuje na injenicu da uspene robne marke imaju dve karakteristike: vitalnost robne marke i veliinu robne marke, a svaku od njih ine dve osobine. Robna marka se odlikuje vitalnou kada je klijenti razlikuju od druge robne marke i kada je ta diferencijacija relevantna po potrebe klijenta. Robna marka poseduje veliinu kada je vrlo cenjena i vrlo poznata na svom ciljnom tritu. Treba istai da je imid drave porekla od izrazite vanosti za poziciju marke na svetskom tritu. Obino sve velike svetske marke potiu iz najrazvijenijih drava sveta. Uopteno se moe rei da kompanije, koje nose oznaku drave sa negativnim poslovnim imidom, mogu imati znaajnih problema prilikom nastupa na meunarodnom tritu. Ovo iziskuje dodatna ulaganja u marketing napor kako bi se navedena situacija ublaila i preokrenula u korist takvih preduzea. Kompanije mogu da kreiraju konkurentsku prednost iz mnogobrojnih izvora, kao to su superiornost u pogledu kvaliteta, brzine, sigurnosti, usluge, dizajna i pouzdanosti, zajedno s niim trokom, niom cenom itd. esto se radi o jedinstvenoj kombinaciji svega nabrojanog, a ne o jednoj univerzalnoj i maginoj soluciji, kombinaciji koja daje nadmo. Potrebno je razumeti da su konkurentske prednosti relativne, a ne apsolutne. Nije samo dovoljno da preduzee ponudi neki proizvod ili uslugu. Ono mora da nudi bolje proizvode i usluge. Najproduktivnija inovacija jeste razliit proizvod ili usluga koji stvaraju novu mogunost za zadovoljenje potreba, a ne unapreenje. Glavni problemi koji su prisutni u domaem ambijentu kada je u pitanju trini razvoj su: neusvajanje marketing logike, neshvatanje integralnogmarketing koncepta, nepravilno tumaenje marketinga, neadekvatno tretiranje investiranja u razvoj trita, problemi organizacione strukture, sporost usvajanja novih trendova, metoda i tehnika menadmenta. Dakle, marketing se mora tumaiti kao poslovna filozofija iji znaaj proizilazi iz8

Johann Heinrich Pestalozzi (Johan Hajndrih Pestaloci), vajcarska

10

injenice da marketing ujedinjuje, usklauje rad i usmerava aktivnost preduzea na identifikaciji i anticipiranju i zadovoljavanju potreba i zahteva klijenata. 9 Deo japanske korporativne kulture je pravilo da japanske kompanije ne otputaju svoje radnike. Ove kompanije radije odlaze u bankrot nego to se uputaju u masovna otputanja svojih radnika. Sa ovim pravilom balans ini jo jedno pravilo: deo japanske kulture je takoe i obaveza koju svaki radnik japanske kompanije ima, da svake godine dopuni svoja znanja i vetine neim to je relevantno za posao kojim se bavi, koji god posao da je u pitanju, pogonski, administrativni, menaderski itd. Ukoliko u ovome ne uspe, radnik sam odlazi iz kompanije, jer se u ovoj kulturi smatra da dalje ne zasluuje da u kompaniji ostane 10 "Onaj koji odmah svakom odobrava retko e kad doi u mogunost kazati vlastitu re." Glavni problem nedovoljne trine uspenosti domaih preduzea u poslovanju verovatno se nalazi u pitanju loe produktivnosti poslovanja i neadekvatnom odnosu cena - kvalitet proizvoda. Domaa preduzea su u poslednjih nekoliko decenija imala znaajne probleme sa produktivnou rada, to je uticalo na rast trokova i formiranje prodajnih cena koje su bile nekonkurentne na tritu. Bez obzira na trend rasta broja kompanija koje imaju uveden sistem menadmenta kvalitetom i razvoja pokreta za kvalitet u domaoj privredi, generalno posmatrano su rezultati jo uvek obeshrabrujui. Naalost, domaa mala i srednja preduzea jo uvek nedovoljno primenjuju sistem menadmenta kvaliteta to znatno utie na njihovu konkurentnost, kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu. Naime, rukovodioci ovih preduzea najvie zbog svoje neinformisanosti nisu zainteresovani za investiranje u implementaciju ISO 9000:2000 jer smatraju da im to jo nije potrebno. Meutim, realnost meunarodnog trita ih uvek brzo natera da promene miljenje, ali tada je najee kasno, jer je konkurencija na ovom tritu izrazita. U promovisanju meunarodnih stanadarda osim drave i njenih institucija vanu ulogu moraju imati preduzetnici jer bez njihove inicijative i motivacije svi drugi napori su uzaludni. Procesi globalizacije trita i meunarodne konkurencije zahtevaju da preduzea ukoliko ele da opstanu na svojim pozicijama moraju posedovati tri kljuna resursa i to: finansijska sredstva, novu tehnologiju i znanje. Klju za unapreenje kvaliteta poslovanja domaih kompanija treba traiti u odgovarajuem korienju znanja. Naalost, osim finansijskih sredstava i novih tehnologija domaim kompanijama nedostaje jo jedan resurs, a to je znanje. Obrazovanje i znanje su novi kreatori Domaim menaderima je potrebno unapreenje znanja iz oblasti upravljanja preduzeem. Isto tako, svaki pojedinac zaposlen u preduzeu mora da se neprestano usavrava i da unapreuje svoje znanje. Skup takvih osoba koje se kontinualno usavravaju i unapreuju produktivnost svog znanja izgrauje produktivnu kompaniju. Unapreenjem znanja, unapreuje se i produktivnost poslovanja. Znanje postaje elementarni poslovni resurs. Svi drugi poslovni resursi su sekundarnog znaaja, jer njihova produktivnost direktno zavisi od korienja znanja. Moderno (informaciono) drutvo predstavlja drutvo znanja u kome je znanje postalo fundamentalni resurs i korisno dobro.

9

10

R. Kawamura Lao Ce, Kina

11

Sutina i izvor konkurentnosti razvijenih savremenih kompanija se nalazi u: znanju, kvalitetu, ljudima 11 "Ako si paljiv na kraju kao na poetku, spreit e neuspeh." U uslovima moderne ekonomije, razvoj konkurentnosti kompanija mora da otpone na domaem tritu, gde je preduzee izloeno nasrtajima globalnih trinih predvodnika. Poreenje sa konkurentima mora da krene ve na domaem tritu, kako bi se definisala jasna trina pozicija domaih preduzea i prepoznao plan aktivnosti za prevazilaenje jaza konkurentnosti. S druge strane, pitanje nedovoljne konkurentnosti domaih preduzea kratkotrajno moe da se rei primenom reinenjeringa, a dugotrajno gledano na bazi implementacije koncepta sistema upravljanja kvalitetom i kreiranjem integrisanih menadment sistema. Sistem upravljanja kvalitetom predstavlja takav sistem menadmenta kojim se, sa aspekta kvaliteta, vodi preduzee i njime upravlja. Serija meunarodnih standarda je prevashodno orijentisana na zadovoljenje zahteva klijenata kao jednog od elementarnih preduslova kontinualnog unapreivanja kvaliteta poslovanja, a u cilju unapreivanja konkurentnosti,. Kod domaih preduzea suoenih sa izazovom prilagoavanja uslovima trita, kao i zahtevima klijenata i drugih interesnih grupa, postoji potreba za ureenjem poslovnih procesa i integracijom sistema menadmenta u cilju poboljanja poslovnih performansi i ostvarivanja konkurentske prednosti. Integrisani sistem menadmenta grade sistem menadmenta kvalitetom, zatitom ivotne sredine i zdravljem i bezbednou na radu. Moe se rei da realizovan i odravan integrisani sistem menadmenta predstavlja uslov opstanka kompanije na tritu. Neophodni elementi za razvoj konkurentske sposobnosti preduzea 1. permanentno usavravanje znanja rukovodstva i zaposlenih 2. standardizacija kvaliteta poslovanja 3. razvoj preduzetnike kulture u poslovnom okruenju 4. ulaganje u razvoj nacionalnih brendova 5. razvoj koncepta korporativnog preduzetnitva organizacije 6. kupovina savremenih tehnolokih reenja 7. formiranje klastera 8. kreiranje stratekih alijansi

11

Lao Ce, Kina

12

Glavne prepreke u razvoju konkurentnosti preduzea su: 1. nedostatak znanja 2. zastarela oprema i tehnologija 3. neadekvatna upotreba savremenih metoda i tehnika menadmenta 4. nedovoljno podsticajni poslovni ambijent 5. nedostatak finansijskog kapitala 6. nedostatak resursa 7. neadekvatna primena preduzetnikog ponaanja 8. poslovanje koje se ne zasniva na meunarodnim upravljakim standardima

4.2.Najbolje iz Srbije za 2009god.

12

Akcija izbora najboljih brendova u Srbiji u raznim kategorijama, "Najbolje iz Srbije", odrana je 15. decembra u Jugoslovenskom dramskom pozoritu u Beogradu. Nagrade su dodeljene po peti put, uz prisustvo, premijera Mirka Cvetkovia, ministra trgovine i usluga Slobodana Milosavljevia, predsednika Privredne komore Srbije Miloa Bugarina, predstavnika Vlade i velikog broja direktora najboljih srpskih kompanija.Nagrade su uruili Dr Mirko Cvetkovi, premijer Srbije, dr Slobodan Milosavljevi, ministar trgovine i usluga, Duan Jugovi, generalni direktor "Privrednog pregleda", prof. dr Stipe Lovreta, genetiar svetskog glasa dr. Miodrag Stojkovi i prof. dr. Saa Veljkovi. Organizatori akcije su Ministarstvo trgovine i usluga, Privredna komora Srbije i dnevni ekonomski list "Privredni pregled"

Dobitnici nagrada SPECIJALNA PETOGODINJA NAGRADA

Knjaz Milo, Arandjelovac brend: Knjaz Milo AD

SPECIJALNA NAGRADA

Fond dr Zoran ini

12

www.brendovisrbije.com

13

NAJBOLJI BREND PO MILJENJU POTROAA

Coca Cola Hellenic, Zemun brend: Coca Cola

NAJBOLJI LINI BREND U FUNKCIJI PROMOCIJE SRBIJE

Novak okovi

NAJBOLJI STRANI KORPORATIVNI BREND U SRBIJI

Messer Tehnogas AD, Beograd brend: Messer Tehnogas ad

USLUNA PREDUZEA- KORPORATIVNI BREND

Telekom Srbija, Beograd brend: mts ( statua) Delta Maxi, Beograd brend: Delta Maxi ( statua) JAT Airways, Beograd brend: JAT Airways Beograd ( statua)

ROBA IROKE POTRONJE-ROBNI BREND

AD Apatinska pivara, brend: Jelen pivo ( statua) AD Imlek, Beograd brend: Moja Kravica Dugotrajno Mleko ( statua) Dijamant AD, Zrenjanin brend: Dijamant-jestivo suncokretovo rafinisano ulje ( statua)

ROBA IROKE POTRONJE - KORPORATIVNI BREND

Bambi-Banat AD, Beograd brend: Bambi ( statua) AD Imlek, Beograd brend IMLEK ( plaketa) AD Soko Nada tark, Beograd brend: Soko tark ( plaketa)

TRAJNA POTRONA DOBRA -ROBNI BREND

Farmakom MB, abac brend: Black Horse( statua) Tigar Tyres, Pirot brend: Putniki pneumatik Winter 1( plaketa) 14

Alfa Plam ad, Vranje brend: Alfa 90-tednjak na vrsto gorivo ( plaketa)

TRAJNA POTRONA DOBRA - KORPORATIVNI BREND

Simpo ad, Vranje brend: SIMPO (statua) Metalac a.d., G.Milanovac brend: Metalac (plaketa)

PROIZVODNA DOBRA ( Bussines to bussines) -ROBNI BREND

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad brend: NS seme (statua) Jeep commerce, Beograd brend: Jeep commerce cevi (plaketa) Amiga, Kraljevo brend: Dekorativni liveni kandelabri (plaketa)

PROIZVODNA DOBRA ( Bussines to bussines)- KORPORATIVNI BREND

NIS AD, Novi Sad brend: NIS AD ( statua) Metalka Majur, Majur brend: Metalka Majur (plaketa) Enterijer Jankovi, Novi Sad brend: Enterijer Jankovi (plaketa)

NAJBOLJI STRANI ROBNI BREND SA STATUSOM DOMAEG PROIZVODA

Carlsberg Srbija d.o.o., elarevo brend: Carlsberg pivo (plaketa) Lisca, Beograd brend: Lisca Ve (plaketa)

NAJUSPENIJA INOVACIJA

Tigar Tyres, Pirot brend: Putniki pneumatik Sigura ( statua)

NAJBOLJI LOKALNI BREND

Podrum Aleksandrovi, Topola brend: Vino Trijumf ( statua)

15

R.B.Global d.o.o., Uice brend: Stara sokolova rakija ( plaketa)

NAGRADA TOP CORNER Doneta je odluka da 13 brendova budu promovisani u objektima izabranih trgovinskih lanaca, na posebno izdvojenim i oznaenim mestima.To su sledei brendovi. (Firma / Brend / Kategorija )

Knjaz Milo, Aranelovac Gazirana prirodno mineralna voda Knjaz Milo Najbolji petogodinji brend AD Apatinska pivara, Jelen pivo Najbolji brend u kategoriji robe iroke potronje Podrum Aleksandrovi, Topola Vino Trijumf Najbolji lokalni brend AD Imlek, Padinska Skela Moja Kravica Dugotrajno Mleko Roba iroke potronje-robni brend Dijamant AD, Zrenjanin Dijamant-jestivo suncokretovo rafinisano ulje Roba iroke potronje-robni brend Carlsberg Srbija d.o.o., elarevo Lav pivo/Lav 7 Roba iroke potronje-robni brend Jaffa ad, Crvenka Jaffa Cakes Roba iroke potronje-robni brend Pionir d.o.o., Beograd Medeno Srce Roba iroke potronje-robni brend Nektar, Baka Palanka Nectar Plus Antistres Roba iroke potronje-robni brend Koncern Swiss Lion, Takovo Eurocrem Roba iroke potronje-robni brend AD Soko Nada tark, Beograd okolada Najlepe elje Roba iroke potronjerobni brend Carnex AD, Vrbas Carnex pateta Roba iroke potronje-robni brend R.B.Global, Uice Stara sokolova rakija Lokalni brend

Osnovni cilj akcije je da promovie domae proizvode i kompanije koje po kvalitetu i drugim bitnim parametrima, ravnopravno konkuriu najboljim stranim proizvodima.Akcija se od nastajanja irila na nove segmente, tako da su vremenom pored robnog i korporativnog brenda ukljuene i kategorije usluni brend, strani robni i korporativni brend, a u ovoj godini su unete i nove robne grupe, kao to su Lokalni brend i Nagrada za inovaciju. Takoe, metodologija je inovirana tako da 60 odsto poena donose trino finansijski pokazatelji, 30 odsto miljenje potroaa, a 10 odsto struni iri.

16

Trgovinski lanci koji su podrali Akciju Najbolje iz Srbije 2009. su: CBA Trgovina (CBA Trgovina) Delta Maksi (Delta Maxi) Familija Market (Familija Market) Idea (Idea) Merkator - S (Mercator - S) Univereksport (Univerexport) DIS (DIS) Zdrava alijansa Intereks (Interex) Veropoulos (Veropoulos)

5.KORPORATIVNO PREDUZETNITVO I UNAPREIVANJE POSLOVANJA Unapreivanje poslovanja preduzea mora da se zasniva na primeni menadment tehnika koje podravaju konkurentnost, inovativnost i fleksibilnost, kao i na interventnom unapreivanju znanja zaposlenih u njima, a posebno izvrnog rukovodstva. Preduzea iz zemalja u tranziciji, bez obzira na njihovu trenutnu trinu poziciju i finansijsku snagu, potrebno je preprojektovati i definisati osnovne postulate poslovanja na novim, efikasnijim osnovama. Model za unapreenje kvaliteta poslovanja preduzea po osnovu primene koncepta korporativnog preduzetnitva podrazumeva sledee elemente: zadovoljenje zahteva korisnika, procesni pristup upravljanju organizacijom, stalno unapreenje poslovanja. Savremeno poslovanje mora poi od potroaa, odnosno korisnika. Kupci, potroai i korisnici usluga, koji se svi objedinjuju zajednikim terminom korisnici, predstavljaju poetnu i zavrnu taku bilo koje trine aktivnosti. Svi poslovni procesi u organizaciji treba da se fokusiraju na poveanje vrednosti za korisnike, po osnovu realizovanih proizvoda i usluga.Vrednost je ono to su kupci voljni da plate, a izuzetna vrednost proistie iz ponude niih cena od konkurentskih za podjednaku korist, ili iz jedinstvene koristi koja u velikoj meri neutralie viu cenu.

17

Procesni pristup predstavlja osnovni postulat modela. Procesni pristup podrazumeva upravljanje na bazi procesa pojedinane aktivnosti se ne posmatraju ve skupovi aktivnosti koji ine proces.

Procesi se onda objedinjavaju u mega proces polazi se od potrebe da se prvo sagleda celina organizacije. Stalno unapreenje poslovanja predstavlja osnovu za postizanje poslovne izvrsnosti. Proces stalnog unapreenja zasniva se na injeninom pristupu odluivanju. U tom smislu, najbitnije je prikupiti podatke koje treba analizirati da bi se na osnovu njih mogle formirati informacije koje se ukljuuju kao inputi u narednu fazu procesa planiranja u ciklusu upravljanja organizacijom. Model kontinualnog poboljanja podrazumeva i merenje performansi. Faze kontinualnog poboljanja su: uoavanje problema, dijagnoza problema, plan poboljanja, primena plana, proces monitoringa. Ovako postavljeni model uzima u obzir i specifinosti domaeg poslovnog ambijenta, koji podrazumeva definisanje pravaca za savlaivanje prepreka u postizanju konkurentnosti domaih preduzea, kao i razvoj onih elemenata koji omoguuju unapreenje konkurentnosti. Sa odvijanjem procesa tranzicije, znanje e sve vie biti faktor opredeljujueg znaaja za razvoj preduzetnitva u ekonomijama u tranziciji. Kao jedna od moguih varijanti unapreenja preduzetnitva javlja se i proces obrazovanja iz oblasti preduzetnitva. Ovde se misli na obrazovanje strunjaka i rukovodilaca preduzea, bez obira na karakter svojine, a iz razloga identinosti principa preduzetnikog poslovanja. Osnovni zadatak obrazovanja za preduzetnitvo jeste sticanje znanja koja su neophodna da bi se uspeno rukovodilo poslovanjem i/ili preduzeem. a u cilju poveanja produktivnosti kako rada tako i znanja. Krajnji cilj jeste poslovno opismenjavanje za adekvatno upravljanje poslovanjem. Posebna panja se mora posvetiti implementiranju novih pristupa upravljanju, kako u koncepcijskom, tako i u organizacionom smislu.Ovde se posebno misli na ire prihvatanje novog modela marketinga, opredeljenog tehnolokim razvojem, a u komunikacionoj komponenti marketinga predstavljenog kroz model integrisanog marketing komuniciranja, zatim razvoj integrisanih menadment sistema baziranih na standardima upravljanja kvalitetom, primenu tehnika benmarkinga i reinenjeringa, itd. Koncept reinenjeringa je posebno zanimljiv za primenu kod preduzea zemalja u tranziciji jer se bazira na potpunom redefinisanju svih poslovnih procesa u preduzeu u funkciji kreiranja konkurentske sposobnosti i stvaranja uslova za rast i razvoj preduzea. Preprojektovanje organizacije mora se bazirati na trinoj, organizacionoj, tehnolokoj i vlasnikoj transformaciji, pri emu je vlasnika transformacija domaih preduzea osnov za uspenu realizaciju integralnog koncepta.

18

7.PRODUKTIVNOST 7.1 Produktivnost, ekonominost, renabilnost U procesu privreivanja rezultati treba da budu vei od ulaganja. Osnovni ekonomski principi poslovanja preduzea se i ispoljavaju kao tenja da se ostvare sve vei rezultati sa to manje ulaganja. Rezultati poslovanje preduzea se ispoljavaju u obliku: fizikog proizvoda vrednosti proizvodnje (ukupnog prihoda kao njegovog novanog izraza) dobitka Ulaganja u proces poslovanja preduzea mogu se izraziti u vidu: utroka radne snage (rada) trokova elemenata proizvodnje angaovanih sredstava

Ue, preciznije izraavanje osnovnog ekonomskog principa poslovanja predstavljaju: princip produktivnosti princip ekonominosti princip rentabilnosti Princip produktivnost predstavlja zahtev da se ostvari to vei fiziki obim proizvodnje sa to manjim utrocima radne snage. Takoe, produktivnost se odnosi i na uspenost u ostvarivanju principa produktivnosti, koja se izraava odnosom izmeu ostvarenog fizikog obima proizvodnje i stvarnih utroaka radne snage. Preduzee se u svom poslovanju mora pridravati principa produktivnosti kao jednom od vanih uslova njegove uspenosti. U poslovnoj praksi preduzea princip produktivnosti izraava se kao tenja da se ostvari objektivno mogui fiziki obim proizvodnje, uz utroke radne snage. Posle zavretka jednog perioda poslovanja ocenjuje se stepen uspenosti u sprovoenju principa produktivnosti. Stvarna produktivnost je nia od objektivnog uslovljenja a u najboljem sluaju jednaka objektivno uslovljenoj produktivnosti. Da bi se izraunala ostvarena produktivnost potrebno je utvrditi: ostvareni fiziki obim proizvodnje ostvarene utroke radne snage 19

-

faktore koji su uslovili veliinu ostvarenog obima proizvodnje i utroaka radne snage

Pri planiranju poslovanja preduzee mora poznavati faktore koji uslovljavaju produktivnost a ove faktore spadaju dejstva koja mogu da utiu na odnos izmeu ostvarenih rezultata i utroaka radne snage. Sva dejstva se mogu grupisati kao: objektivno uslovljeni faktori subjektivno uslovljeni faktori Savremeni uslovi poslovanja preduzea u kojima dominiraju izazovi i dinamine promene okruenja, kao i zahtevi za visokim radnim i drugim uincima - sve vie opredeljuju preduzea da ee i masovnije uvode timove kao fleksibilne organizacione oblike u proces svoga rada i poslovanja. Uvoenje timova i timski rad unose veliki broj promena u organizaciji, menjaju njen izgled i osobine. Iskustvo i praksa timskog rada doprinose smanjivanju hijerarhijskih odnosa u preduzeu, afirmisanju uloge, znanja i strunosti pojedinaca i njihovog rada, stvaranju pozitivnu organizacionu klimu i vii stepen humanizacije odnosa meu zaposlenima. Savremenim trendovima i izazovima na tritu neretko vie ne mogu udovoljiti ni najbolji i najuspeniji pojedinci ve samo i jedino timovi. Upravo zato je timski nain rada prihvaen kao savremeno reenje za veinu pitanja koja se postavljaju kompanijama na dananjem, vrlo izmenjenom tritu. Kako tim poveava produktivnost u jednoj organizaciji kakvo je preduzee? Timski rad je proces u kome pojedinci lanovi tima rade zajedno da bi ostvarili postavljene i delegirane ciljeve (Petkovi, M. i saradnici, 2003). Iskustva prakse pokazuju da organizacija u kojoj su uvedeni timovi i timski rad, moe ostvariti vii nivo produktivnosti i efikasnosti, vee i kvalitetnije rezultate usled grupne sinergije. Prisustvo sinergije u timskom radu znai da objedinjeni resursi u okviru tima daju vee i kvalitetenije performanse rezultata u odnosu na pojedinane radove. Pojedinci u timu ostvaruju i line koristi, ciljeve i interese, zadovoljavajui deo sopstvenih potreba kroz timski rad. Osnovnielementitimasu: svrhaiciljevi, vetineisposobnostilanova, pristupizajedniki"radnijezik", odgovornosti. Uvaavajui navedene elemente u procesu stvaranja i oblikovanja timova, mogue je kreirati profil i strukturu tima koji e postizati eljeni uinak. Pri tome treba voditi rauna da lanovi tima budu ukljueni u njegovo formiranje i postaviti (normirati) minimalne uslove i standarde za rad i funkcionisanje timova...

20

8. PRILOZI 8.1 Poveanje produktivnost i konkurentnost uz utedu vemena - nova "Cisco" reenja za mala preduzea

Cisco PVC300 IP kamera) Mala i srednja preduzea su kljuni faktor razvoja privrede u Srbiji: ine 98,8% procenata ukupno registrovanih preduzea, a zapoljavaju ak 60% od ukupnog broja zaposlenih. Bitan su pokreta ekonomskog rasta, podizanja ivotnog standarda i kreiranja uslova za bolji trgovinski balans. Ispunjavajui svoju obavezu da malim preduzeima i partnerima koji su specijalizovani za rad sa njima, prui inovativna mrena i reenja za kolaboraciju, "Cisco" je na Partner samitu odranom u Bostonu prethodne nedelje predstavio nove proizvode, servise i podrku kako bi pomogao malim preduzeima da poveaju produktivnost i postignu konkurentnost, troei manje vremena na upravljanje tehnologijom, saopteno je iz te kompanije.Predstavljena reenja ukljuuju dodatke "Cisco Small Business Pro" serije, koji je dizajniran tako da "Cisco" partneri mogu graditi, instalirati i upravljati sistemima koji podravaju rastue potrebe malih preduzea. Nova "Cisco" reenja za mala preduzea ukljuuju: - "Cisco ESW 500" serije svieva koji poveavaju produktivnost malih preduzea i odgovornost prema korisnicima pomaui da se eliminiu zastoji i spree ometanja. - "Cisco SPA8800 IP Telephony Gateway", deo "Cisco Small Business Pro Series" je reenje koje omoguava malim preduzeima da poveaju svoj Open Source IP PBX (Internet protocol private branch exchange) sa postojeim analognim telefonima i faks mainama. Preduzea ne moraju brinuti o "loim vezama" i uvek mogu odravati poslovan odnos sa korisnicima. - "Cisco PVC300 IP" kameru - reenje video nadzora jednostavno za upotrebu koje pomae zatiti zaposlenih i poseda preko videa uivo sa bilo kog mesta. Takoe su predstavljena poboljanja "Cisco" sistema komunikacija pametnog poslovanja

21

- Cisco Smart Business Communications System (SBCS) Release 1.5- kolaboracijski i komunikacijski sistem koji povezuje kancelarije, zaposlene i korisnike bilo kada i na bilo kom mestu. Ukljuuje nove aplikacije koje poveavaju produktivnost i poboljaju korisniki servis: WebEx PhoneConnect - omoguava malim preduzeima odravanje sastanaka online pritiskom na dugme IP telefona; Cisco TimeCard View - dozvoljava zaposlenima merenje i prebacivanje informacija za obraun plata sa njihovog IP telefona, Single Number Reach - poboljava korisniki servis i smanjuje broj proputenih poziva usmeravanjem na ureaj koji je najvie pogodan za zaposlene. - "Cisco" prepoznaje da mala preduzea imaju ogroman uticaj na zajednicu irom sveta i na svetsku ekonomiju. Sa naim irokim portfolijom proizvoda, servisa i podrke, ispunjavamo svoje obeanje da malim preduzeima omoguimo tehnologiju koja im moe reiti poslovne probleme i pomoi im da postignu konkurentnost u vremenima punim izazova - rekao je Ian Pennell, stariji potpredsednik tehnoloke grupe za mala preduzea u kompaniji "Cisco".Pored novih reenja, "Cisco" je predstavio servise i podrku koja omoguava malim preduzeima trogodinju tehniku podrku, zamenu hardvera u sluaju potrebe i proireni pristup "Cisco" centru za podrku malim preduzeima koja je svuda dostupna. Za partnere, predstavljeno je nekoliko ponuda koje e pomoi poveanju profitabilnosti prodaje "Cisco" reenja za mala preduzea.

* Izvor: http://www.ekapija.com/website/sr/page/239863

22

8.2 Praktina platforma za poveanje produktivnosti za ITUveavanje performansi na novom i postojeem hardveru Office 2010 kreiran je da uvea performanse hardvera koji ve imate, dovodei vas pri tom u povoljan poloaj u pogledu budueg nabavljanja novog hardvera, na primer 64bitnih ipova, naprednih grafikih kartica, procesora sa vie jezgara i ureaja alternativnih dimenzija.Poboljana bezbednost sa novom slojevitom odbranomFunkcije sistema Office 2010, Pouzdani dokumenti i Zatieni prikaz, kombinuju se kako bi obezbedile slojevitu odbranu i bolju bezbednost u pogledu zlonamernih priloga e-pote i datoteka, istovremeno vam omoguujui brzo prikazivanje dokumenata.Poboljano povezivanje sa serverima i uslugama Pomou sistema Office 2010 moete koristiti Microsoft Office Backstage, Office Web Apps aplikacije i SharePoint Workspace 2010 za povezivanje sa vanim poslovnim informacijama i uslugama, na mrei i van mree, bez potrebe da korisnici naputaju poznato Office okruenje.Odravanje usaglaenosti od pristupanosti e-poti do ECM-aKontrolor pristupanosti skenira dokumente u potrazi za problemima koji utiu na korisnike sa umanjenim sposobnostima i pomae pri uklanjanju greaka pre nego to dobiju priliku da otete preduzee. Smernice za zadravanje predstavljaju alatku za arhiviranje i zadravanje koja je fleksibilnija u pogledu toka posla korisnika uz mogunosti kao to je zadravanje na nivou stavke, aplikacija datoteke koju kreiraju korisnici i rukovanje izuzecima.Ovo su primeri novih Office 2010 alatki i funkcija koje poboljavaju sposobnost organizacije da odrava usaglaenost u svetu rastuih zahteva za upravljanje informacijama.

23

http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/enterprise/prakticna-platforma-za-povecanjeproduktivnosti-za-it-HA101817790.aspx*Izvor:

9. VREME KAO METOD POVEANJA PRODUKTIVNOSTI Trku sa vremenom jo niko nije dobio. Mala je verovatnoa da ete sve svoje obaveze uspeti reiti na vreme, bez odlaganja i redukcije dnevnih planova. Trik postizanja svega to elite nije uvek da uradite sve, ve da uradite ono to je vano. Biti produktivan znai znati kako da koristite svoje vreme najracionalnije. To iskljuuje "spavanje na poslu" i provoenje celog dana u kancelariji. Biti produktivan znai racionalizovati plan, organizovati obaveze tako da sve doeka svoj red. Svako ima svoje trikove kako postie dnevne obaveze i ne mora znaiti da svakom prija isti metod upravljanja vremenom. Mi emo vam ponuditi samo neke od moguih reenja, a na vama je da naete najbolje za sebe.13

"ovek koji ne razmilja i ne planira unapred, naii e na nevolju odmah ispred svojih vrata."Odredite prioritete. Odreivanje prioriteta je preduslov za adekvatno korienje vremena. Ljudi esto daju prednost onome to je hitno, a ne onome to je vano. Ukoliko se to dogodi i vama, zapitajte se: Da li me to vodi mom cilju"? Ukoliko to jeste sluaj onda znate da pred sobom imate obavezu koja jeste vana. Ono to treba da imamo na umu je da je hitno retko vano, a vano je retko hitno. A najbitnije je ono to je i vano i hitno :) . U tom smislu odreivanje prioriteta se nekada svodi na obaveze koje neete uraditi, vie nego na one koje hoete, jer prioriteta ima malo, a sporednih stvari mnogo vie. Takoe je potrebno da sagledate koje posledice vas ekaju ako uradite ili ne uradite odreeni zadatak.Ponite sa najzahtevnijom stavkom i drite fokus. Postarajte se da13

Confucius (Konfuije), Kina

24

prvo mesto zauzima problem koji predstavlja vau najveu brigu. Kada to reite sve ostale e vam delovati manje problematine i zabavnije, to e vas dodatno motivisati da budete produktivniji. Jutarnji asovi su, uglavnom, najpogodniji za obavljanje kompleksnih zadataka. Razlog tome je to je vaa energija i koncentracija tada na "uzlaznoj putanji" i to znai da ete prioritete nakvalitetnije odraivati. U tom smislu, potrebno je i da umete da se fokusirate na stvar koju radite, kad god je to mogue i kada su u pitanju zatevne stvari. Ako samo "skaete" sa jedne na drugu obavezu a bez da ste prethodnu zavrili kako treba, na kraju ete imati mnogo zapoetih a malo zavrenih obaveza i dosta uludo utroenog vremena.Koristite planer ili rokovnik. Na taj nain neete morati da pamtite, tano ete znati ta se i koliko od vas oekuje u kom trenutku. Dan ete lake prilagoditi svojoj energiji i sopstvenim mogunostima, kako biste bili to produktivniji. Ovim metodom ete, takoe, saznati koliko vae vreme vredi, tj. koji zadatak koliko vremena zahteva i koje zadatke treba da izbegavate, odbacite ili odloite. Mnogi ljudi smatraju da im je dovoljno da koriste papirie kao podsetnike, meutim budite sigurni da to radi posao jedino dok nemate veliki obim posla ili ako obavljate jednostavnije aktivnosti ili samo jednu - dve vrste aktivnosti. Ali kada stvari postanu kompleksne i ritam rada brz i zahtevan, papirii vie nee biti dovoljni.Analizirajte spisak svojih obaveza. Kako biste znali koliko obaveza moete da odradite u, najee, 8 radnih sati, treba da analizirate svoje planove. Napravite listu "za uraditi" i ispiite sve to ste tog dana planirali da uradite. Ovakav nain rada e vas spreiti da zaboravite ili previdite neku aktivnost. Kada ste sve popisali, od te liste napravite spisak obaveza po prioritetu. Vano je da znate da to nije nepromenjiva lista i da vi na nju moete uticati onako kako elite, jer postoje okolnosti pod kojima e ona morati da se menja i revidira. I na kraju - kontroliite sami sebe. Dakle, proveravajte po svom spisku svaki dan da li ste uradili sve to ste planirali i ako niste - zato to niste uradili. Naravno, tu neuraenu stvaku nadalje ne treba izgubiti iz vida nego je prebacite za sutra ili neki drugi dan kada smatrate da je odgovarajue. U tom smislu je bitno da analizirate gde vam je otilo vreme u toku dana - da li ste na neto potroili vie vremena nego to je realno potrebno (i odmah se zapitajte zato), da li neke poslove moete da uradite bre nego to ste prvobitno mislili, da li ste neko vreme uludo izgubili ne znajui odakle na krenete i sl. I sva ta saznanja primenite odmah ve na sutranji plan vremena. Takoe, ako niste sigurni gde vam odlazi vreme, testa radi moete nedelju ili dve nedelje da na svakih pola sata zapisujete ta ste radili u tom periodu. Na kraju kada sumirate gde vam koliko vremena odlazi u toku radnog dana, moete dobiti veoma korisne informacije.Multitasking i maksimalno iskorienje vremena. Iako je za obavljanje nekih aktivnosti neophodno da na njih budete fokusirani i posvetite im svu svoju panju i energiju, postoje i oni koje moete reavati nekoliko u isto vreme. Dakle, multitasking je mogunost efektivnog reavanja nekoliko problemskih situacija u isto vreme. Neretko smo u situaciji da nam se nagomila nekoliko sitnica i nikako da ih uradimo. U takvoj situaciji moete da radite nekoliko stvari odjednom i tako raistite svoj raspored. Primer takve situacije je da, ukoliko vam je potrebna povratna informacija od kolege ili ekate da vam se neki projekat odobri, ne radite to skrtenih ruku. U tim pukotinama slobodnog vremena obavite sve one sitne stavke koje vam, ukoliko se nagomilaju, mogu oduzeti mnogo 14 "Koliko vie vodimo rauna o vremenu, toliko vie oajavamo to ga nemamo dovoljno, ali koliko ga vie nerazumno troimo, toliko se ini da ga imamo14

Giacomo Leopardi (akomo Leopardi), Italija

25

napretek."vremena.Kontroliite sadraje koji vam odvlae panju. Ukoliko je va posao vezan za mejlove ili neto tome slino, ne dozvolite da vas svaki novopridoli mejl odvue od posla koji trenutno obavljate. Uglavnom nita nije toliko hitno da zahteva vau momentalnu panju. Naravno ne treba biti iskljuiv, postoje neplanske stvari koje vas mogu prekinuti i kojima treba odmah da se pozabavite, ali to nikako nisu sve stvari. Fejsbuk, Majspejs, ICQ i slini sadraji, takoe, mogu da budu ubice organizacije i koncepta neprekinute panje. Eliminacija ovakvih sadraja u toku radnog vremena moe mnogo da vam pomogne. Ukoliko uspete neprekinuto da obavite neki zadatak, on e biti bre gotov i bolje uraen.Upadice, telefoniranje i kolege... Tokom dana, ak i kada sve isplaniramo, desie se neto neplanski. Zbog toga je neophodno da u svojim vremenskim planovima imate i sat - dva praznog hoda u koji e da upadnu sve aktivnosti koje niste mogli da unapred predvidite. Npr. kolega koji ima problem sa nekim svojim projektom e doi da vas zamoli za pomo. Druga ideja je da e telefon da zazvoni, a sa druge strane ice e biti osoba kojoj je potrebno detaljno pojanjenje neke vae usluge. Poenta je da vi to ne moete da izbegnete, ali moete da se organizujete tako da vam to ne predstavlja veliki problem. Pokuajte da stavite ljudima do znanja da je potrebno da cene vae vreme i da npr. odreenog dana kada ste u velilkoj guvi dolaze posle odreenog vremena (na primer, posle 13h) ili da vam manje bitne stvari javljaju mejlom a ne da vas prekidaju telefonom ili uivo i sl. Telefonske razgovore moete smanjiti onoliko koliko vam to posao dozvoljava. Stvar je u tome da stvari nikada nee biti savrene, ali ne moraju biti potpuno haotine i nasumine... Planirajte svoje vreme i upravljajte njim - ne dozvolite da ono upravlja vama!Nije uvek lako uraditi ono to znamo da je najbolje za nas. Pogotovu ako to znai da kolegama sa kojim saraujemo i od kojih u brojnim situacijama zavisimo, moramo rei ne. Ali ako to znai da emo kao tim biti bolji i produktivniji u onome to radimo, samim tim imaemo i vie vremena da se posvetimo ljudima koji su nam porodica, prijatelji pa i nama samima.

9. ZAKLJUAK U globalnoj ekonomiji, koja se zasniva na proizvodnji I raspodeli informacija, gde je globalna konkurencija mnogobrojna I ofanzivna, preduzeca moraju da traze nove izvore svog rasta I razvoja. Kontinualno unapredjivanje kvaliteta poslovanja, zasnovano na razvoju produktivnosti, inovativnosti I primeni znanja kao strateskog poslovnog resursa zahteva angazovanje znacajnih organizacionih, marketing I finansijskih napora.Usled procesa globalizacije I racionalizacija trzista, preduzeca moraju mnogo azurnije da razmisljaju o jacanju svoje konkurentnosti. Nasa preduzeca jos uvek nisu dovoljno shvatila da se konkurentska pozicija stvara sa kontinualnim unapredjivanjem kvaliteta proizvoda I usluga u funkciji zadovoljenja potreba klijenta.Put koji vodi ka unapredjenju kvaliteta poslovanja domacih preduzeca treba traziti u odgovarajucem koriscenju znanja, zbog toga nasi rukovodioci trebaju da unaprede svoje znanje iz oblasti menadzmenta.Ljudima je vano da rade interesantan i ispunjavajui posao.Za stvaranje konkurentske prednosti potreban je veliki vremenski period, velika ulaganja i puno znanja.Kao to se moe pretpostaviti, nedostatak znanja i iskustva iz savremenog poslovanja e jo dugo biti 26

osnovni problem srpske privrede i menadera koji upravljaju njom.Procesi globalizacije trita i meunarodne konkurencije zahtevaju da preduzea, ukoliko ele da opstanu na svojim pozicijama, moraju da poseduju tri kljuna resursa: finansijska sredstva, novu tehnologiju i znanje. Naalost, osim finansijskih sredstava i novih tehnologija, u domaim preduzeima nedostaje jo jedan resurs, a to je znanje. Osnovni zadatak obrazovanja iz oblasti upravljakih tehnika i vetina jeste sticanje znanja koja su neophodna da bi se uspeno rukovodilo preduzeem, radi poveanja produktivnosti, kako rada, tako i znanja. Visoki standardi poslovanja i kvaliteta proizvoda i usluga koji su usaglaeni sa evropskim i svetskim standardima treba da budu cilj svim domaim preduzeima i njihovim menaderima. Razvoj savremenog marketinkog koncepta je neophodan uslov za uspean, konkurentski trini nastup, ali je taj razvoj nemogu bez primene najnovijih informacionih tehnologija.Osnovni zadatak obrazovanja I unapredjenja iz podrucja tehnike I vestina menadzmenta predstavlja ovladavanje znanjima koja su neophodna da bi se uspesno upravljalo poslovanjem preduzeca, a u cilju povecanja produktivnosti kako rada, tako I znanja, zbog toga treba uraditi implementaciju integrisanih menadzment sistema u domacim preduzecima I stvoriti uslove za konkurentsku borbu za opstanak u odnosu na konkurenciju iz drugih zemalja. Drava kao creator ekonomske politike treba da postavi kao strateki cilj konkurentnost nae privrede na globalnom tritu. To moraju da prate I ostali mehanizmi kao to je stabilnost kursa, ubrzane privatizacije, restruktuiranje velikih javnih privatizacija drutvenih preduzea, smanjenje velike javne potronje I spoljnotrgovinskog deficit, uz istovremeno jaanje trinih I institucija vladavine prava, kao I privatnog sektora.

10. LITERATURA 1. Djordjevic D., Cockalo D., Upravljanje kvalitetom, Tehnicki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2007 2. Djordjevic D., Cockalo D,. Osnove Marketinga, Tehnicki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2010. 3. Sajfert Z. Djordjevic D., Besic C., Menadzment trendovi, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2006. 4. Sajfert Z., Djordjevic D., Besic C., Menadzment istorija I praksa, Zaduzbina Andrejevic, 2008. 5. Sajfert Z., Djordjevic D., Besic C., Menadzment I moc razmene znanja, Zaduzbina Andrejevic, 2007. 6. http://www.ekapija.com/website/sr/page/239863

27

7.http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/enterprise/prakticna-platforma-zapovecanje-produktivnosti-za-it-HA101817790.aspx, Autor: 2011 Microsoft Corporation 8.http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/pregledJedinice.php? IDJedinice=1139, Autor: dr. Bosko Vojnovi 9.http://znanje.infostud.com/saveti/Produktivnost_i_upravljanje_vremenom/234, Autor: Infostud, 24000 Subotica 10.http://znanje.infostud.com/citati-poznatih/pretraga-po temi? tema[38]=1&tema[61]=1above-quotes, Autor: Infostud.com,24000 Subotica 11. http://www.bqp.co.rs/seminari/biznisplan.html, Autor: BQP Agencija

28