Medjunarodni Platni Promet

  • View
    168

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Medjunarodni Platni Promet

II

KOLOKVIJUM

MEUNARODNI PLATNI PROMET (MPP) - MPP podrzumeva sve oblici plaanja van teritorija jedne drave, gde su neposredni uesnici u plaanjima banke. - Predmet MPP su transferi fin. sredstava iz jedne zemlje u drugu po raznim osnovama, npr. plaanje za izvreni uvoz, naplata za izvreni izvoz, doznake stranih lica zaposlenih u nekoj zemlji, transferi na osnovu kreditnih aranmana, pokloni, pomo, finansijski transferi po nerobnim osnovama Transakcije se uglavnom obavljaju na bezgotovinski nain a manji deo u efektivnom novcu, zato to su bezgotovinska plaanja bra, efikasnija, sigurnija zahvaljujui korienju SWIFT sistema Izvrenje MPP se odvija u posebnim sistemskim i organizacionim uslovima, koje je potpomognuto od strane instrumenata plaanja i obezbeenja plaanja. Znaajnu ulogu ima Meunarodna trgovinska komora sa seditem u Parizu. - Aktivnosti Meunarodne trgovinske komore: uspostavljanje boljih ekonomskih veza izmeu razvijenih zemalja i zemalja u razvoju

reavanje problema koji se javljaju u svetskoj trgovini usklaivanje propisa da bi se efikasnije poslovalo donose se jedinstvene uzanse koje su meunarodno prihvaene - Implikacije MPP na nacionalnu privredu sa aspekta kvaliteta obavljanja meunarodnih plaanja domaih rezidenata kako fizikih, tako i pravnih: na makroekonomskom nivou dinamika ukljuivanja jedne nacionalne privrede u tokove meunarodnih plaanja, zavisi od nivoa razvijenosti te privrede. Razvijenija privreda vea mogunost za ukljuivanje u tokove MPP i obrnuto. MPP je verna slika ekonomskih odnosa domae privrede sa inostranstvom. na mikroekonomskom nivou tj. nivou privrednih subjekata koji se bave tom vrstom posla kvalitet i pouzadnost tih poslova direktno zavisi od njih samih i od uspenosti subjekata posredstvom kojih se vre ti poslovi, a to su ovlaene banke. - Pojam spoljne trgovine u irem smislu rei redovna razmena dobara i usluga s inostranstvom u obliku trajne i profesionalne delatnosti. To je deo prometa u kome se razmena obavlja na taj nain to predmet kupoprodaje, prelazei carinsku liniju naputa teritoriju zemlje prodavca izvoz, ili ulazi na teritoriju zemlje kupca uvoz. - Posebni instrumenti plaanja koji slue to efikasnijem i to sigurnijem izvrenju ugovornih obaveza plaanja su: 1. meunarodni dokumentarni akreditiv 2. meunarodni dokumentarni inkaso 3. bankarska doznaka 4. meunarodno kreditno pismo 5. kreditne karte 6. menica 7. ek Prilikom izbora odreenog instrumenta plaanja znaajan uticaj vri faktor rizika zbog udaljenosti stranaka i nemogunosti realne procene kreditne sposobnosti poslovnog partnera. Postoje i dodatni faktori: razliitost pravnih sistema, divergirajui trgovaki obiaji, unapred nesagledive dravne mere i nestabilnost valuta. U MPP su do danas ucinjeni veliki napori u cilju poboljsanja organizacije poslovanja banaka kadrovske strukture informacionog sistema tehnoloskih komponenti uvodjenje elektronskog novca

1

2. MEUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV - Dokumentarni akreditiv nastao je iz prakse meunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Ovim instrumentom obavlja se 80% meunarodne trgovine. - Dokumentarni akreditiv se teorijski i praktino moe posmatrati u irem i u uem smislu.

u irem smislu - je ugovor, sporazum ili utemeljenje na osnovu kog banka koja otvara akreditiv po nalogu komitenta nalogodavca, preuzima obavezu da e izvriti plaanje korisniku akreditiva ili da e ovlastiti neku drugu banku da izvri plaanje uz podnoenje pismenog dokumenta.

u uem smislu - to je samo pravni odnos koji se uspostavlja izmeu akreditiva banke i korisnika akreditiva. - Dokumentarni akreditiv ima dvojaku ulogu prvo - ulogu sredstava plaanja drugo - ulogu instrumenata obezbeanja potraivanja prema stranom partneru, gde titi interese i nalogodavca i korisnika akreditiva.

2.2 Subjekti odnosa kod akreditiva najmanje 3 lica, ali se po pravilu pojavljuje i neka druga banka koja ima razliitu ulogu. 1. nalogodavac 2. akreditivna banka 3. korisnik akreditiva -etiri najee vrste ostalih banaka: 4. avizirajua banka 5. potvrujua banka 6. isplatna banka 7. negocirajua banka

usluga.

Nalogodavac lice koje daje banci nalog za otvaranje akred. - kupac robe ili korisnik

Akreditivna banka banka kojoj je upuen nalog za otvaranje meunarodnog dok. akreditiva. Ona otvara akreditiv u svoje ime, za raun komitenta, a u korist korisnika akreditiva. Ona nastupa u svojstvu komisionara. Korisnik akreditiva lice u iju korist se otvara akreditiv. Prodavac robe ili izvrilac usluga. Avizirajua banka ima f-ju da obavesti korisnika akreditiva o otvaranju akreditiva u njegovu korist, i o uslovima, ali nema nikakvu obavezu prema korisniku akreditiva. Potvrujua banka avizirajua banka koja prihvata obavezu da korisniku akreditiva omogui konzumiranje akreditivnog iznosa. Isplatna banka ovlaena od akreditivne banke da isplati akreditivni iznos. Negocirajua banka ovlaena od akreditivne banke da otkupi akreditivne menice. Ovlaenje moe biti opte bilo koja banka moe da bude negocirajua i posebno samo jedna banka ovlaena za negociranje. 2.3 Pravni odnosi koji se zasnivaju prilikom otvaranja meunarodnog dok. akreditiva su: 1. odnos izmeu nalogodavca i akreditivne banke 2. odnos izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva 3. odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva 4. odnos korespodentne banke i korisnika akreditiva. - Odnos nalogodavca i akreditivne banke zasniva se ugovorom o otvaranju akreditiva. Nalogodavac izdaje nalog banci za otvaranje akr. a ona ga prihvata utanjem. Ako se banka ne slae sa primljenim nalogom, duna je da se ogradi od njega i da o tome obavesti nalogodavca. Obaveza nalogodavca: da plati banci proviziju za izvrene usluge i preuzeti rizik. Obaveza akreditivne banke: da korisniku akr. isplati novani iznos na koji glasi akr. Nalog sadri: naziv i adresu korisnika akr.; vrstu akreditiva; akreditivni iznos i valuta koja treba da bude isplaena; vrstu, koliinu i kvalitet robe; podatke o transportu robe; modalitete isporuke; podatke o dokumentima; vaenje akreditiva...

2

- Odnos nalogodavca i korisnika akreditiva me. dok. akr. se otvara u cilju izvrenja odreenih obaveza iz izvrnog ugovora. Te obaveze su reciprone, s tim to je u ovom odnosu sam akreditiv samo sredstvo za ispunjenje novane obligacije dunika iz osnovnog ugovora. Ovde je kupac duan da isplati cenu za isporuenu robu nezavisno od toga kakvi su modaliteti isplate u samom ugovoru, ali korisnik akr. ne moe da natera dunika da u njegovu korist otvori dok. akr. jer to esto ne zavisi od njega, ve od banke da li e postupiti po nalogu ili ne. - Odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva ovo je najznaajniji odnos jer ovde dolazi do punog izraaja pravna povezanost akreditivne obaveze i akreditivnih dokumenata. Obaveza akreditivne banke ili neke druge od nje ovlaene banke mora da bude usmerena prema dokumentima navedenim u akreditivu. Izvrenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akreditivnih dokumenata. Akreditivna obaveza je samostalna prema obavezi dunika iz osnovnog ugovora i uslovna. Banka se obavezala da honorie odreena dokumenta, pa ako ona nisu prezentirana ili odstupaju od onoga to je predvieno u akreditivu, banka nije duna da ih honorie. Ovaj odnos je jedinstveni pravni posao. Jednostranom izjavom volje, akr. banka preuzima obavezu da e isplatiti novani iznos na koji akreditiv glasi pod uslovima koji su navedeni u akreditivu. Tako se zasniva neposredan odnos, i nezavisan od odnosa banke prema nalogodavcu. Korisnik akreditiva moe da zahteva od banke i naplatu prinudnim putem i tada nije u obavezi da se za isplatu prethodno obrati nalogodavcu. Ovde je obaveza banke prema korisniku akr. samostalna, neposredna i solidarna. - Odnos korespodentne banke i korisnika akreditiva ovde postoje razliite situacije. Akred. banka stupa u odnos sa nekom drugom bankom u zemlji korisnika akreditiva, i ovlasti je da izvri notifikaciju akreditivnog pisma korisniku. Korespodentna banka moe da potvrdi ili ne potvrdi akreditivno pismo. Ako potvrdi, ulazi u akreditivni posao kao solidarni dunik u odnosu na korisnika akr. Korisnik akreditiva za isplatu akreditiva moe da se obrati bilo akreditivnoj bilo konfirmirajuoj banci. Avizirajua banka je samo prenosilac obavetenja o otvaranju akreditiva. 2.4 Vrste meunarodnog akreditiva: 1. nostro i loro akreditivi 2. opozivi i neopozivi 3. potvreni i nepotvreni 4. prenosivi i neprenosivi 5. akreditivni domicilirani u zemlji i inostranstvu 6. rotativni (revolving) akreditiv 7. akceptni 8. akreditivi sa odgoenim plaanjem 9. stand-by akreditiv Nostro i loro odlazei ili nostro - otvaraju se od strane naeg uvoznika u korist stranog izvoznika odlazei ili loro - otvara strani kupac u korist domaeg izvoznika. Opozivi i neopozivi opozivi - akred. banka moe u svakom momentu da izmeni ili poniti opozivi akreditiv bez prethodnog obavetavanja korisnika. On se ne moe potvrivati. neopozivi - to je vrsta i neopoziva obaveza banke prema korisniku akr. Akred. banka garantuje korisniku akr. da e iznos biti isplaen nakon ispunjenja uslova. Obaveza akr. banke prema korisniku akr. je samostalna i ne moe da se menja niti opozove bez pristanka svih zainteresovanih strana. Ovaj akr. mora da bude oznaen kao takav. Potvreni i nepotvreni potvreni - avizirajua banka potvruje neopozivi dokumentarni akr. koji je otvorila akred. banka. Od trenutka potvrivanja akr. ona preuzima obavezu prema korisniku akr. pod uslovom da on ispunjava uslove navedene u akreditivu. Ona i akredi. banka solidarno su odgovorne za isplatu akreditivnog iznosa. nepotvreni - ovde je obaveza korespodnetne banke samo da obavesti korisnika da je akr. otvoren. Prenosivi i neprenosivi prenosiv - korisnik akr. ima pravo da banci izda uputstvo da akr. u celini ili delimino prenese na drugog korisnika. Prenos mora da bude odreen od strane akred. banke. neprenosiv - je ako nije naznaeno da je prenosiv.

3

Akreditivi domicilirani u zemlji i inos