ВИСОКА СТРУКОВНА ШКОЛА ЗА МЕНАЏМЕНТ И ПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

Сремски Карловци

Семинарски рад из предмета: ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

ТЕМА: МОНОПОЛ И МОНОПОЛИСТИЧКА ПОНАШАЊА

Ментор: Студент:

проф. др Драгослав Јеринић Златан Алексић

21/11

Сремски Карловци

јануар 2012. г

САДРЖАЈ

1. Увод..........................................................................................32. Конкуренција...........................................................................4

3. Монопол...................................................................................9

4. Moнополостичко понашање...................................................11

5. Закључак..................................................................................13

6. Литература...............................................................................14

2

3

1. УВОД

Тржиште представља место где се понуда и потражња робе и услуга сусрећу и као сталан и организован облик доводе у међусобни контакт, као скуп купаца и продаваца.

Тржиште је истовремено и механизам којим се кроз регулацију односа продаваца и купаца, кроз стварна или потенцијална међусобна деловања, одређују цене појединачних производа или скупа производа.

Као полазну основу за разговор о конкуренцији користићемо поделу тржишних структура по којој постоје два основна типа: савршена, тј. потпуна конкуренција и несавршена, тј, непотпуна конкуренција.

Савршена конкуренција је такво тржишно стање у којем постоји велики број продаваца и купаца на тржишту истог, хомогенизованог производа и када сви производи имају цену и размењују се на тржишту, а учесници на тржишту немају никаквог утицаја на цену по којој купују или продају, тј. цена је објективно дата величина.

Промена цене је последица активности свих продаваца и купаца, а никако последица њиховог појединачног деловања. Дакле, на савршеним конкурентским тржиштима појединачни произвођачи су у ствари предузимачи цена.

Из наведеног произилази да је савршено конкурентско тржиште такво тржиште на коме сва предузећа производе идентичне производе, а свако предузеће је тако мало да његов избор нивоа производње не утиче ни на целу индустрију нити на цене.

У пракси се ретко сусрећу овакви примери, нпр. у производњи пшенице, кукуруза, нафте, па се може рећи да у већини случајева превладава несавршена конкуренција.

Несавршена конкуренција постоји када купац или продавац могу утицати на цену производа. Главна обележја су превисоке цене и прениска производња, и о њој ће више речи бити у наставку.

Стварно тржиште није нити савршено конкурентно нити у потпуности монополисано, већ спада негде у спектар између савршене конкуренције и чистог монопола.

4

Монопол и монополистичка понашања, као тема овог семинарског рада, јавља се као један од облика несавршене конкуренције и управо зато ћу се укратко осврнути на несавршену конкуренцију, а затим покушати обрадити и монополистичку конкуренцију, са освртом на дефиницију, карактеристике и слично.

5

2. КОНКУРЕНЦИЈА

2.1. Појам тржишне конкуренције

Тржиште представља укупност односа понуде и тражње које се на одређеном простору и у одређено време успостављају поводом размене роба и услуга. Понуда и тражња нису изоловани феномени и на њих утиче веома велики број фактора. Такође, понуда утиче на тражњу као што и тражња са своје стране утиче на понуду. Деловање понуде и тражње на тржишту се испољава кроз конкуренцију као унутрашњу моторну снагу тржишта која покреће тржишни механизам.

Тржишна конкуренција посматрана само са стране понуде се јавља као супарништво између учесника у понуди робе са циљем сваког учесника да тржиште своје робе прошири на рачун других учесника. Међутим, дефиниција конкуренције мора узети у обзир и другу страну - страну тражње јер особине и реакције тражње такође утичу на карактеристике конкуренције.

Конкуренција је такво тржиште које подразумева:

- тржишну утакмицу између продаваца чији је циљ да своју робу продају по што бољим условима и у што већем обиму;

- тржишну утакмицу између купаца који се надмећу у притиску на цене како би дошли до жељене робе;

- тржишну утакмицу између продаваца и купаца где свака страна настоји да оствари што повољније услове за себе.

Према томе, тржишна конкуренција се не може посматрати као феномен уско повезан само са понудом на тржишту. Конкуренција се јавља и између предузећа јер сва предузећа конкуришу за потрошачки доходак, али и између потрошача јер и они настоје да остваре своје циљеве - куповина добара по што повољнијим условима.

6

2.2 Тржишна стања

Међу тржишним учесницима се на тржишту могу успоставити конкурентски односи различите природе и са различитим утицајима на функционисање привреде. Различити конкурентски односи на различите начине утичу на образовање конкретне тржишне структуре односно образовање одређених тржишних стања.

Конкурентски односи међу учесницима на тржишту зависе од бројних фактора, али су неки од најважнијих ипак:

- број и величина учесника на тржишту (купаца и продаваца), - снага појединачних тржишних учесника,

- хомогеност односно хетерогеност роба,

- степен еластичности понуде и тражње,

- постојање односно непостојање баријера за улазак односно излазак из гране итд.

Економска наука се све до тридесетих година XX века бавила само екстремним тржишним стањима - потпуном (слободном, неограниченом, перфектном) конкуренцијом и потпуним монополом. На тај начин се морфологија тржишта посматрала врло поједностављено, а комплексност и разноликост система односа који су се у пракси појављивали на тржишту су занемаривани.

Тек је немачки економиста Хајнрих Штаклберг извршио типологију тржишта која је и данас општеприхваћена. Штаклберг је типологију извршио узимајући у обзир критеријум броја учесника који се јављају како на страни тражње тако и на страни понуде. По њему, у зависности од броја продаваца и купаца на тржишту може се доћи до девет различитих тржишних стања која су приказана у наредној табели:

Број купаца

много мало један

7

Број продаваца

много

потпуна конкуренција

олигопсон монопсон

мало

олигополбилатерални

олигополквази-

монопол

један

монополквази-

монополбилатерални

монопол

И други економисти поред Штаклберга су такође давали свој допринос формулисању типологије тржишта. Пол Семјуелсон је, на пример, полазећи од критеријума снаге утицаја продаваца односно купаца, као и од критеријума диференцираности производа дефинисао три различита тржишна стања:

1. савршена конкуренција - постоји велики број произвођача који производе идентичан производ при чему ни један од њих није у стању да врши било какву контролу над ценом;

2. несавршена конкуренција - јавља се у три различита облика зависно од броја произвођача који међусобно конкуришу и од степена диференцираности производа; делимична контрола цена је могућа;

3. потпуни монопол - један произвођач који нуди производ без блиских супститута и који у потпуности контролише цену.

Савремене услове карактеришу тржишна стања која су између два основна: потпуне конкуренције и потпуног монопола. То су различити облици несавршене односно ограничене конкуренције који су најближи реалном привредном животу јер ни у једној привреди не постоје потпуна конкуренција или потпуни монопол у сасвим чистом облику. Да би се разумела тржишна стања карактеристична за реалне привреде потребно је, ипак, размотрити основне карактеристике потпуне конкуренције и монопола.

2.3. Потпуна конкуренција 8

Потпуна, апсолутна или савршена конкуренција представља теоретску категорију чије је особине неопходно анализирати како би се стекао увид у логику деловања тржишног механизма.

Такође, кроз поређење тржишних стања која су заступљена у савременим тржишним привредама са тржишним стањем које би постојало на тржишту потпуне конкуренције може се доћи до значајних сазнања о принципима функционисања модерних економских система.

Потпуна конкуренција представља тржишно стање са следећим карактеристикама:

1. атомизираност понуде и тражње - постоји велики број продаваца и купаца, њихова појединачна моћ је занемарљива, цена се слободно формира под утицајем понуде и тражње и ниједан од тржишних учесника није у стању да самостално утиче на цену;

2. хомогеност робе - ова претпоставка подразумева да сви произвођачи производе хомогене односно идентичне производе, то јест производе истог квалитета и истих карактеристика; због тога је супститутивност између производа различитих произвођача односно продаваца велика и купцима је сасвим свеједно чији ће производ купити док год је његова цена на нивоу равнотежне цене (цена која се формира искључиво под утицајем односа понуде и тражње); продавци нису у могућности да, рецимо, преко подизања квалитета својих производа постигну цену која би била виша од равнотежне тржишне цене;

3. ни међу продавцима ни међу купцима нема удруживања ни договарања - сваки од њих потпуно самостално наступа на тржишту; куповна моћ купаца је приближно једнака; тржишна снага свих продаваца је такође приближно једнака;

4. слободно кретање капитала, рада и робе - нема никаквих економских, административних или природних баријера за проширивање, сужавање или одустајање од производње када се за тако нешто укаже потреба; нема државне интервенције и све је препуштено искључиво деловању тржишног механизма;

5. потпуна информисаност свих учесника на тржишту - сви купци и сви продавци су у сваком тренутку у потпуности упознати са ситуацијом на тржишту; нема ни купаца ни продаваца који би могли да се нађу у поседу било каквих ексклузивних информација

9

које би могле да ограниче конкуренцију.

Већ је наглашено да у току историје никада нису били успостављени односи чисте потпуне конкуренције. Чак и у периоду либералног капитализма је било нетржишних утицаја који су сузбијали конкуренцију (договарање, утицај државе, ограничене информације итд.).

2.4. Монополско тржиште

Одређено предузеће је монополиста ако је једини произвођач (понуђач) одређеног производа или услуге на одређеном тржишту и ако тај производ нема блиских супститута, односно ако потрошачи немају алтернативу и морају да купују код монополисте. На тржишту може, међутим, постојати и монополиста са стране тражње - то би било предузеће које је, из различитих разлога, једини купац одређеног производа што га чини способним да утиче на услове под којим тај производ купује. Тржиште на коме постоји монопол са стране тражње назива се монопсон.

Потпуно монополистичко тржиште односно монополистичка конкуренција представља тржишно стање са следећим карактеристикама:

1. постоји само један продавац (или купац) одређеног производа - непостојање алтернативе за купце (или продавце) омогућава монополисти да самостално одређује цену производа, али и друге услове продаје (или куповине); тржишна цена, према томе, није резултат односа понуде и тражње већ је резултат интереса монополисте;

2. нееластичност тражње је потпуна - колика год да је цена тражња ће бити иста;

3. мобилност капитала, рада и робе је ограничена или потпуно онемогућена;

4. не постоје блиски супститути за производ - купци су принуђени да купују производ монополистичког предузећа;

5. баријере за улазак на тржиште и излазак са тржишта су високе - не постоји могућност да се појаве нови продавци (или нови купци у случају монопсона).

10

У условима монопола онемогућено је деловање основних економских закона (пре свега закона понуде и тражње) због тога што је присутна велика концентрација понуде односно тражње у рукама монополисте (или монопсонисте). Постојање овакве имперфектне конкуренције на различите начине утиче на неефикасност економског система - монополиста није заинтересован да повећава ефикасност производње како би постигао виши профит јер је у позицији да виши профит остварује повећањем цене.

Постоје два основна узрока настанка монопола у тржишним привредама:

1. различити начини спречавања потенцијалних ривала да уђу на тржиште:

- правна ограничења - ПТТ служба има монополистичку позицију зато што је држава донела одлуке преко којих је ПТТ-у обезбедила мнопол; такође, није реткост ни појава различитих врста локалних монопола било тиме што држава даје повластице и погодности некој фирми, било тиме што спречава друге фирме да уђу у неку грану;

- патенти - да би подстакла иновативност држава даје ексклузивна производна права за неки период времена ономе ко је осмислио одређени производ; све док патентно право постоји фирма има заштићену позицију и представља монопол;

- контрола над оскудним ресурсима или инпутима - уколико неко добро може бити произведено једино коришћењем ретких инпута, компанија која оствари контролу над изворима тих инпута може себи обезбедити монополску позицију;

2. трошковна предност над потенцијалним ривалима остварена на различите начине:

- техничка супериорност - предузеће које поседује супериорнију технологију од конкурената лакше постаје монополиста и лакше истискује са тржишта конкурентска предузећа;

- економија обима - способност великих предузећа да интеграцијом производних операција повећа продуктивност знатно изнад продуктивности мање снажних конкурената.

Због погубног дејства монопола држава се на различите начине бори против њих, забрањује их и ограничава. Она то чини доношењем антимонополских закона, ограничавањем дозвољене величине тржишног учешћа, контролом власништва, ограничавањем удруживања предузећа, спречавањем штетних договора између великих продаваца и купаца. Ипак, потреба за унапређивањем антимонополског законодавства

11

и праксе непрекидно је присутна јер се са развојем тржишта непрекидно појављују и нови начини да се тржишна конкуренција нарушава у корист једних, а на штету других тржишних учесника.

2.5. Карактеристике савременог тржишта

Савремено тржиште је тржиште такозване ограничене односно непотпуне конкуренције, како због појаве великих транснационалних компанија тако и због све веће диференцираности производа, због потребе за државном интервенцијом у привреди итд. Основне особине савременог тржишног стања као мешовитог облика конкуренције који је најближи реалним привредним околностима су:

- постојање веома моћних продаваца и купаца због чега је одређени утицај на цене и услове купопродаје могућ; ипак, цене се не могу у потпуности контролисати;

- постојање још увек релативне хомогености производа и супститута на већини појединачних тржишта;

- ниска мобилност фактора производње;

- могућност договарања око нивоа цена, поделе тржишта, врстом и квалитетом производа, временом и местом купопродаје;

- ограничен број продаваца и купаца у неким делатностима - постојање дуопола (два продавца), дуопсола (два купца), билатералних монопола (два купца и два продавца).

12

3. МОНОПОЛ

Монопол (грч. монос, један + полеин, продавати) у економији се дефинира као трајна тржишна ситуација где постоји само један даватељ одређене врсте производа или услуга. Особина монопола је недостатак господарске конкуренције за робу или услугу која се нуди и недостатак прихватљиве заменске робе.

3.1. Појам и карактеристике монопола

У економији се посвећује значајна пажња слободној конкуренцији, јер је релативно лако разумети тржиште на коме она влада. Међутим, сувремена тржишна привреда познаје и друге облике конкуренције, где се првенствено мисли на монополску. За чисту монополску структуру тржишта карактеристично је да на страни понуде постоји само један понуђач – монополист, а на страни потражње само један купац – монопсонист. Битна карактеристика монопола је да може потпуно одредити цијену робе коју продаје, без обзира на количину коју нуди. Исто тако на страни потражње монопсонист одређује по којој ће цијени робу куповати.

Појава монопола везана је за нови талас проналазака и техничких и технолошких достигнућа, крајем прошлог и почетком овог века. Да би се све ово ставило у употребу биле су потребне енормне количине капитала, где се појављује стварањем великих и економски моћних власника капитала. Процес концентрације и централизације капитала омогућио је стварање монопола. Концентрација је процес повећања капитал путем акумулације који се остварује под контролом једног или више власника капитала. Уз све веће богаћење путем акумулације, крупни капитали се увећавају на разне начине, било да се ради о насилном присвајању, куповином или откупом слабије стојећих предузећа, као и добровољним спајањем предузећа.

3.2. Подела монопола

1. Природни монопол - настаје из лимитираности производних чинитеља и извора понуде

2. Законски монопол - настају када се продаја или производња одређених роба, државним прописима монополизира за само нека предузећа (нпр. Државни монопол у продаји дувана, шибица, соли, шећера...)

3. Економски монопол - настаје концентрацијом и централизацијом капитала

4. Октоподски монопол - представља комбинацију природних и економских, и код њих због величине опреме није повољно постојање више предузећа

13

3.3. Како дефинирати монопол?

Монопол се може дефинирати:

1. недостатком конкуренције 2. нема супститута којима се може трговати (роба или услуга)

3. постоји улазна баријера на тржиште: монополист контролира вриједан инпут, природни монопол, патенти и заштите, државни монополи

Због свега горе наведенога, понајвише недостатка конкуренције, монополист може остваривати профите у дужем временском раздобљу.

Када на тржишту нема конкуренције тј. постоји монопол, крајњи корисници, дакле купци, су ти који трпе највише и то из разлога јер таква предузећа током времена постају мање ефикасна и иновативна. Наиме, успавају се због своје сигурне позиције на тржишту тј. не морају се забрињавати отвореном тржишном утакмицом на тржишту. Људи не могу почети куповати и користити неки други производ који може бити јефтинији или бољи из једноставног разлога јер такав производ не постоји (нема супститута).

Монополистичке организације настају као комбинација разних индустријских грана у једном подузећу и оне могу бити:

Хоризонтална комбинација – повезивање разних привредних дјелатности које имају исту производну основу – сировинску базу

Вертикална комбинација – повезивање низа узастопних дјелатности које чине производни процес

Комбинација комбинација – повезивање хоризонталне и вертикалне комбинације

Резултат овог повезивања су холдинзи – велика подузећа која у односу на друга имају неке погодности у пословању. Они су имуни на велике инвестиције, имају високу и стабилну профитну стопу и имају веће могућности за унапређење технике и технологије.

Карактеристични и трајни облици монополистичког удруживања долазе до изражаја кроз: картеле, трустове и концерне.

14

4. МОНОПОЛИСТИЧКО ПОНАШАЊЕ

На тржишту могу постојати субјекти који су своју монополску позицију било које врсте стекли законитим путем. Ту спадају економски, природни и правни монополи. Поред тога, јављају се и ситуације у којима једно предузеће (трговачко друштво) и изван олигополског односа може битно да утиче на стање конкуренције. У оба случаја су негативни ефекти по такмичаре, потрошаче и друштво једнаки. Тржишна утакмица бива ограничена, поједини субјекти из тога извлаче монополски профит и на бази њега стичу могућност да утичу на остала социјална кретања. Да би се оваква стања ставила под друштвену контролу, створен је институт забране злоупотребе „монополског”, „доминантног” или „владајућег” тржишног положаја.

„Под монополистичким понашањем подразумијевају се злоупотреба доминантног положаја на тржишту и радње усмерене на стварање и коришћење монополистичког положаја”. Из законске дефиниције је видљиво да се ради о сложеној појави. Забрањене су радње:

а) Злоупотребе постојећег легално формираног монополистичког положаја,

б) Злоупотребе постојећег допуштеног доминантног положаја и

ц) Стварања будућег монополистичког положаја.

Свака од три наведене појаве биће посебно испитана. Значење синтагме „легално формиран монополистички положај” већ је утврђено. Због тога ћемо се овде задржати само на категорији „злоупотреба”. Она мора да изражава потребе права конкуренције, а не концепт који постоји у грађанском праву. Три су основне последице оваквог става. „Злоупотреба” се најпре процјењује објективно, а не према стању свести и воље одговорних лица монополисте. Друго, објективизација се постиже укључивањем добрих пословних обичаја као кључних критеријума оцене радње. И треће, сама радња се процењује како по својим обележјима, тако и према последицама које има или може да има на тржишту. У другом типу монополистичког понашања треба одредити смисао „доминантног положаја”, будући да су остали појмови већ анализирани. Теоријски, „доминантан положај” је онај који предузећу (трговачком друштву) омогућава значајну меру индивидуалног утицаја на стање конкуренције, „који допушта предузећу да се

15

понаша независно од других конкурената и клијената”, односно у коме „доминирајуће предузеће извлачи из таквог положаја неадекватне користи”.

Јасно је да је „доминирајући положај” и фактичко питање, те да стога мора бити процењен према околностима конкретног случаја. Вероватно су проблеми констатовања доминантног положаја навели нашег законодавца да преузме решење из ранијег права по коме он постоји код „трговца чији је удео на тржишту за одређену робу већи од 40%”. Сматрамо да је концепцијски неприхватљиво одређивање доминантног положаја минималним процентом учешћа на тржишту. Уколико се то и учини, праг од 40% је у сваком случају превисок. Уношење „радње усмерене на стварање... монополистичког положаја” у овај институт представља решење непознато у упоредном праву. Уска интерпретација овог става могла би чак да закочи привредни развој, будући да законска формулација не прави разлику између допуштених и недопуштених чини да би, између перфектне и олигополске конкуренције. Због тога сматрамо да би функцију овог типа монополистичког понашања требало поделити између: монополистичког споразумевања, шпекулације и забране нарушавања јединства тржишта. Именовани случајеви монополског понашања наведени су у Закону о трговини (чл. 41). То су: а) „коришћење посебних погодности при увозу робе (ослобађање или смањивање увозних дажбина) уз увећање трошкова трговине изнад стварних ради стицања противправне имовинске користи” и „куповина робе из увоза по цени вишој од тражене цене”. Оба дела су изричито предвиђена као привредни преступи. Због тога имају карактер недопуштених радњи. Тешко је утврдити зашто су оба именована случаја везана за увезену робу искључиво и у каквој релацији они стоје са принципима слободне трговине и слободног формирања цена. У првом случају се још могу назрети елементи злоупотребе доминантног положаја. У другом именованом делу то уопште није могуће. Због тога ће ревизија броја и врста именованих забрањених дела бити неопходна.

16

17

5. ЗАКЉУЧАК

За монополистичку конкуренцију карактеристично је да релативно велики број произвођача, релативно мале економске снаге, нуди сличан али диференциран производ.

Осим тога, карактерише је и велика еластичност тражње која је већа и израженија ако је производ мање диференциран. Промјене у цијени утичу на количину продаје цијеле конкуренције, а дугорочно гледано, та равнотежа елиминише могућност екстра профита.

Дакле, монополистичка конкуренција представља ефективну конкуренцију и подразумева борбу између конкурената на тржишту.

Константан је узајамни притисак тако да сви морају уложити максималне напоре како би опстали на тржишту.

18

ЛИТЕРАТУРА

[1] Бабић, С., Милићевић, Д., Економија, Правни факултет, Бања Лука 2003. [2] Берберовић, Ш., Ставрић, Б., Барош, Ж. (2006) Микроекономија, Апеирон, Бања Лука

[3] Ковачевић, Ж., Дашић, Д. Ђ., Џомбић, И. ( 2007) Принципи тржишне економије, Факултет за политичке и друштвене науке, Бања Лука

19