Mozak je najznaajniji deo nervnog sistema. Smeten je u lobanjskoj auri i obavijen modanim opnama: tvrdom, pauinastom i mekom. Teina mozga odraslog oveka preteno iznosi 1.350 g, ali intelektualne sposobnosti oveka nisu srazmerne teini i veliini mozga. Osnovni delovi mozga su:

Produena modina Varolijev most Hipofiza Modana greda Mali mozak Srednji mozak Meumozak Veliki mozak.

Produena modina, varolijev most i srednji mozak zajedniki se nazivaju modano stablo. Centralni kanal kimene modine se nastavlja u mozgu, ali se proiruje i obrazuje etiri upljinemodane komore, koje su ispunjene likvorom. Mozak je najsloeniji organ ljudskog tela. Deo je centralnog nervnog sistema i nalazi se u lobanji. Upravlja svim vitalnim aktivnostima koje su neophodne da bi organizam preiveo. Sve ljudske emocije su kontrolisane mozgom. On takoe alje i prima bezbrojne signale od svih ostalih delova tela i spoljanje sredine. Mozak nas ini svesnim, emotivnim i inteligentnim biima. U mozgu se nalaze dva tipa elija: nervne i glijalne elije. Nervne elije (neuroni) se od ostalih elija razlikuju po tome to imaju sposobnost provodljivosti nervnih impulsa. Ljudski mozak je izgraen od oko 10 milijardi nervnih elija. Svaka nervna elija se sastoji od tela neurona i dva tipa nastavaka: dendrita i aksona. Telo neurona (soma) sadri jedro (u kome je smetena DNK), endoplazmatini retikulum i ribozome (za sintezu proteina) i mitohondrije (za dobijanje energije) ono obavlja sve one funkcije koje su eliji neophodne da bi preivela. Aksoni i dendriti slue za komunikaciju izmeu elija. Dendriti su kratki, razgranati nastavci koji sprovode nadraaj ka telu nervne elije. Akson (neurit, nervno vlakno) prenosi nadraaj od tela neurona ka sledeem neuronu, on moe biti prekriven posebnom opnom koja je izgraena od glijalnih elija (oligodendrocita) i koja ubrzava protok impulsa kroz akson. Svaka nervna elija je preko sinapsi (veza izmeu aksona jedne i dendrita druge elije) povezana sa oko 10.000 drugih nervnih elija. Glijalne elije (glije) imaju niz funkcija koje omoguavaju opstanak i pravilno funkcionisanje nervnih elija: potporna (svojim produecima grade potpornu mreu modanog tkiva), izolatorna (u predelu sinapse vre elektrinu izolaciju), odbrambena (mogu da se transformiu u makrofage), transportna (transportuju hranljive materije od krvnih sudova do nervnih elija mozga), imaju ulogu u lokalnoj homeostazi, vre fagocitozu nepotrebnih materija, grade mijelinski omota aksona. U mozgu ih ima oko 10 puta vie nego nervnih elija. U mozgu moemo razlikovati svetlije i tamnije delove. Tamni deo je siva masa koju grade tela nervnih elija, dendriti, poetni delovi aksona i glijalne elije. Svetli delovi su bela masa koju ine aksonski produeci nervnih elija sa oligodendrocitima i dendriti. Siva masa se uglavnom nalazi na povrini, a bela u unutranjosti mozga.

Mozak je okruen i zatien lobanjom i pomou tri membrane (meninge). Spoljanja membrana je tvrda, nalee na kotani zid lobanje i naziva se dura mater. Zalazi meu pojedine delove mozga: u rascep izmeu hemisfera, izmeu malog mozga i modanog stabla. Ispod ove opne nalazi se pauinasta membrana (arhanoidea), a izmeu njih je kapilarni prostor. Arhanoidea je tanka i prozrana i prelazi preko lebova i udubljenja u mozgu. Trea membrana je meka i naziva se pia mater. Ona nalee na povrinu mozga i uvlai se u sva udubljenja, lebove i pukotine. Izmeu arhanoidee i pia mater nalazi se subarhanoidalni prostor ispunjen cerebrospinalnom tenou - likvorom. Ova tenost titi mozak od potresa, a ima i ulogu u transportu materija. Mozak sadri i etiri modane komore koje su ispunjene likvorom (leva, desna, trea i etvrta modana komora). Mozak ine: rombasti mozak (rhombencephalon), srednji mozak (mesencephalon) i prednji mozak (prosencephalon).

Rombasti mozakRombasti mozak ine: produena modina, modani (Varolijev) most, mali mozak i etvrta modana komora. Produena modina se nalazi iznad kimene modine, ispod Varolijevog mosta i ispred malog mozga. U njoj se ukrtaju senzorni i motorni nervi koji povezuju mozak sa ostalim delovima tela, tako da desna hemisfera velikog mozga komunicira sa levom polovinom tela i obrnuto. Modani most se nalazi iznad produene modine. To je snop nerava koji prenose signale izmeu velikog mozga i kimene modine i povezuje svaku od hemisfera velikog mozga sa suprotnom hemisferom malog mozga. Produena modina i modani most zajedno sa srednjim mozgom ine modano stablo. To je evoluciono najprimitivniji deo mozga. Sredinom modanog stabla (od kimene modine do meumozga) prua se retikularna formacja. Sainjena je od ostrvaca sive mase razdvojenih snopovima bele mase tako da je mreastog izgleda. Ona odluuje koje e se od senzornih informacija proslediti velikom mozgu i na taj nain nam pomae da se koncentriemo usled primanja velikog broja informacija iz spoljanje sredine. U modanom stablu se nalaze najvii centri autonomnog nervnog sistema: za disanje, krvotok (kontrolie rad srca i krvni pritisak), kaalj, kijanje, povraanje, gutanje, vakanje, sisanje, luenje suza Mali mozak se nalazi u zadnjem donjem delu lobanje, iza modanog mosta i ispod potiljane zone velikog mozga. On je, kao i veliki mozak, podeljen na dve hemisfere, samo to putevi iz leve i desne polovine tela nisu ukrteni, tako da svaka hemisfera kontrolie svoju stranu tela. Sa aspekta filogeneze, mali mozak ima tri dela: archaeocerebellum (uestvuje u regulaciji miinog tonusa i odravanju ravnotee), paleocerebellum (kontrolie miini tonus i aktivnost miia) i neocerebellum (omoguava i sprovodi automatsku regulaciju redosleda i obima voljnih pokreta). Ovi delovi su poreani od prednjeg ka zadnjem delu malog mozga. Postoji jo jedna podela, sleva na desno: u sredini je crv - vermis (tu se nalaze centri koji nam omoguavaju da imamo svest o poloaju odreenih delova tela u prostoru), a bono su leva i desna hemisfera. Mali mozak ima tri para krakova koji mu slue za komunikaciju sa ostalim delovima mozga: gornji (koji ga povezuje sa srednjim mozgom), srednji (koji ide prema Varolijevom mostu) i donji (koji ide prema kimenoj i produenoj modini).

Srednji mozak

Srednji mozak se sastoji iz krovne ploice i pedunuculus cerebri, a izmeu njih se nalazi Silvijev kanal ispunjen cerebrospinalnom tenou koji povezuje treu i etvrtu modanu komoru. Na krovnoj ploici se nalaze dva para kvrica: gornje i donje. Gornje kvrice su zaduene za refleksne pokrete oiju, kao i koordinaciju pokreta oiju i glave. Iako se vizuelne informacije koje srednji mozak prima od oiju prenose preko talamusa do kore velikog mozga, gornje kvrice na odreene vizuelne nadraaje mogu da reaguju bez uea kore velikog mozga. U donjim kvricama se prvi put sastaju sve akustike informacije, a zatim se prosleuju kori velikog mozga na obradu. I one u nekim situacijama mogu samostalno da reaguju na neke zvune nadraaje. Pedunuculus cerebri je deo tzv. sistema nagraivanja. On je ukljuen u veoma vaan nain uenja koji nam pomae da preivimo. Taj sistem se aktivira kada ispunjavamo odreene funkcije koje su od vitalnog znaaja (ako jedemo kada smo gladni ili pijemo kada smo edni i sl.), a zauzvrat mozak nas nagrauje prijatnim oseanjima koja nas ue da te aktivnosti treba da ponovimo. Neke droge, kao to je kokain, direktno aktiviraju ovaj sistem i na taj nain pruaju zadovoljstvo i smatra se da je to razlog zbog kojeg se stvara zavisnost.

Prednji mozakPrednji mozak se sastoji iz meumozga i velikog mozga. Meumozak ine: talamus, metatalamus, epitalamus, subtalamus, hipotalamus i trea modana komora. Talamus je najvei deo meumozga. To je parna struktura jajastog oblika. Ima sledee funkcije: prenosi motorne signale izmeu malog mozga, kore velikog mozga i bazalne ganglije, prenosi senzorne informacije (od svih ula osim ula mirisa) do odreenih delova kore velikog mozga i odluuje kojih od tih informacija emo biti svesni, ini svaki deo mozga svesnim onoga to drugi delovi mozga u tom trenutku rade, ima ulogu u regulisanju nivoa paljivosti i svesti. Metatalamus je parni simetrian deo meumozga koji se nalazi ispod talamusa. ine ga dva kolenasta tela: spoljanje i unutranje. Spoljanje kolenasto telo je povezano sa gornjim kvricama srednjeg mozga, a unutranje sa donjim. Njihova uloga je dalji transport vizuelnih i akustikih informacija ka kori velikog mozga, a imaju i ulogu prilikom usmeravanja panje na odreeni zvuk ili objekat. Na primer, kada ujemo neki zvuk, spoljanje kolenasto telo je zadueno da usmeri panju oiju na deo prostora odakle taj zvuk dolazi. Epitalamus se nalazi u zadnjem delu meumozga. Ima ulogu u regulaciji gladi i ei. U njemu se nalazi epifiza - mala endokrina lezda koja spreava prerani pubertet i lui hormon melatonin koji ima ulogu u regulaciji cirkadijalnog (24 asovnog) ritma. Subtalamus se nalazi ispod talamusa i ima ulogu u regulaciji uzimanja tenosti. Njegovo oteenje se moe ispoljiti iznenadnim nevoljnim brzim pokretima na suprotnoj strani tela od mesta povrede. Hipotalamus se nalazi ispod talamusa. On uestvuje u kontroli funkcije kardiovaskularnog sistema i regulaciji telesne temperature, kontrolie unos hrane i tenosti i apetit (u njemu se nalazi centar za glad), a ima i ulogu u kontroli cirkadijalnog ritma. Takoe uestvuje u regulaciji agresivnog ponaanja, u nastajanju emocionalnog stresa i seksualnog nagona i regulaciji ofanzivnog i defanzivnog ponaanja. U hipotalamusu se nalazi endokrina lezda hipofiza. Hipofiza kontrolie sledee procese: rast, krvni pritisak, trudnou i poroaj, luenje mleka, funkcije polnih organa, metabolizam i rad ostalih endokrinih lezda. Veliki mozak je najrazvijeniji deo mozga, on pokriva sve ostale delove mozga i zauzima najvei deo lobanjske duplje. Veliki mozak ine: modana kora, leva i desna modana komora, neki

delovi limbikog sistema, mirisni mozak (rhinencephalon) i bazalne ganglije. Mirisni mozak prima informacije od ula sluha i zaduen je za razlikovanje mirisa i njihove jaine. Takoe na zahtev viih delova mozga omoguava da se izdvoji odreeni miris iz skupa mirisa koje primamo od spoljanje sredine. Limbiki sistem obavija modano stablo i nalazi se ispod modane kore. Sastoji se iz mnogo delova, od kojih su najvaniji: bademasto telo - corpus amygdaloideum (zadueno je za formiranje i uvanje seanja povezanih sa jakim emocijama, stvara strah, agresivnost, bes i ljubomoru, ima ulogu u ubrzanom radu srca, ubrzanom disanju i nemogunosti pokretanja u situacijama koje izazivaju snaan strah) i hippocampus (prvenstveno je zaduen za prenos informacija iz kratkoronog u dugorono pamenje, a ima i ulogu u snalaenju u prostoru). Ostale funkcije limbikog sistema su: deo je sistema nagraivanja, uestvuje u stvaranju zavisnosti, kontrolie emocije i sposobnost da se naue i kontroliu nagoni kao to su glad, e, agresija, igra vanu ulogu u donoenju odluka i oekivanju, tj. kontrolie planiranje ponaanja na osnovu uoavanja moguih problema, konflikata i greaka koje bi prouzrokovali neki nai postupci. Bazalne ganglije uestvuju u iniciranju i kontroli pokreta, kao i u formiranju oseanja kao to su stid, sramota i krivica. Mozak je obavijen modanom korom. To je najsloeniji i filogenetski najnoviji deo mozga. Du srednje linije veliki mozak je podeljen nepotpuno na dve hemisfere: desnu i levu, dubokom uzdunom pukotinom ije dno gradi uljevito telo (corpus callosum) - tanak snop nervnih vlakana preko kojih se informacije prenose iz jedne u drugu hemisferu. Leva hemisfera kontrolie desnu polovinu tela i obrnuto. Razlika izmeu hemisfera je u nainu obrade informacija: leva hemisfera podatke obrauje sekvencijalno, a desna sve istovremeno. Zbog toga desna hemisfera ne daje odovore u svakom trenutku i ostavlja levoj hemisferi da sama nae razloge nekih uverenja i odluka koje ona donese. Samim tim desna hemisfera je vie ukljuena u oseanja i kreativnost, a leva u logino zakljuivanje, analiziranje i snalaenje u prostoru. Povrine hemisfera su vijugavo naborane - modane vijuge (gyri) razdvajaju modani lebovi (sulci). Duboki lebovi dele povrine svake hemisfere na po pet delova: eonu zonu, potiljanu zonu, slepoonu zonu, temenu zonu i ostrvo (insula). eona zona uestvuje u kontroli nagona, planiranju, rasuivanju, pamenju, reavanju problema, socijalizaciji, spontanosti, pomae nam da izaberemo izmeu dobrog i loeg ili boljeg i najboljeg, ima sposobnost da predvidi posledice trenutnih dogaanja i na osnovu toga donese neku odluku, pomae da se prebrode i potisnu socijalno neprihvatljive elje, ima sposobnost da uvidi slinosti i razlike izmeu nekih dogaaja i stvari, omoguava da se nae misli pretvore u rei, stvara nau linost. Potiljana zona prima informacije od ula vida i obrauje ih: razlikuje boje i oblike, opaa pokrete i prostorne odnose. Slepoona zona je zaduena za obradu informacija koje prima od ula sluha (ukljuujui vie funkcije: govor, razumevanje jezika, govorna memorija), za vie vizuelne funkcije (prepoznavanje lica, prizora i objekata) i kratkorono pamenje. Temena zona sakuplja zajedno sve senzorne informacije (ukus, dodir, temperaturu, bol, vid, sluh) i povezuje ih sa naim seanjima kako bi im dala znaenje, a zaduena je i za orijentaciju. Ostrvo ima ulogu u stvaranju nekih emocija kao to su strah, bes, tuga, srea, gaenje, i povezivanju nekih seanja sa emocijama. Funkcionalne zone (polja) modane kore su primarne, sekundarne i asocijativne. Primarne zone su odgovorne za elementarne motorne funkcije i za elementarne osete. Sekundarna polja se nalaze oko primarnih senzornih oblasti i njihova uloga se sastoji u tome da na osnovu iskustva omogue prepoznavanje razliitih oseta. Asocijativna polja su oblasti modane kore u kojima se vri sloena obrada vie razliitih informacija koje dolaze iz raznih podruja kore. Ona omoguavaju sloene funkcije kao to su miljenje, rasuivanje, pamenje,

motivacija, emotivno ponaanje. Sva polja se nalaze i u levoj i u desnoj hemisferi, ali nemaju jednak funkcionalni znaaj. Uglavnom je polje u jednoj hemisferi dominantno u odnosu na isto polje suprotne hemisfere - to je lateralizacija funkcija kore veliko mozga.