Od sjaja do tragičnog kraja-feljton Novosti

7/31/2019 Od sjaja do tragičnog kraja-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/od-sjaja-do-tragicnog-kraja-feljton-novosti 1/28

Miljenik pariske eliteMarko Lopušina | 24. maj 2012.

Opasni i razuzdani Stevica Marković ugrozio Alena Delona i Žorža Pompidua

Milošević, Marković i Milićević (treći, četvrti i peti sleva)

PROŠLO je gotovo pola veka od krvavog stradanja trojice beogradskih momaka MilošaMiloševića, Stevice Markovića i Uroša Milićevića, a istina o njihovoj smrti i danas predstavlja misteriju. Ovi momci su doneli duh Beograda u svetleći Pariz i postali omiljeni prijatelji velikog glumca Alena Delona i francuske elite. Umrli su mladi u Francuskoj,SAD i Belgiji, a da se ne zna ko je naredio i ko je izvršio zločine.

Istina o Miloševiću, Markoviću i Milićeviću je i danas zabranjena u Francuskoj, samo zato jer se u Parizu misli da su ovi mladi Srbi hteli da sruše Petu republiku. U Parizu je prošle

godine sprečeno emitovanje filma „Afera Marković - Delon“ na francuskom Kanalu plus.Istovremeno je zabranjena i biografija slavnog francuskog glumca. Glavni razlog za ovezabrane bio je pokojni Stevica Marković i tajne koje je ovaj lepi i opasan mladić odneo sasobom u grob.

Beogradski novinar i publicista Milomir Marić prvi je odlučio da otkrije ko su u stvari biliMilošević, Marković i Milićević i zašto su Francuska i njeni predsednici Šarl de Gol i ŽoržPompidu drhtali pred Stevicom Markovićem.

- Ubistvo Stevice Markovića krajem septembra 1968. godine u Parizu bilo je samo epilog jedne teške političke drame koja je potresala Francusku pune dve godine. Marković je kao

miljenik pariske elite bio toliko razuzdan i opasan da je ugrožavao Alena Delona i njegovu porodicu, predsednika Žorža Pompidua i njegovu suprugu Klod. Zamerio se i korzikanskojmafiji. Za njega su se jako interesovali i Šarl de Gol i Josip Broz Tito, ali i francuska,ruska, američka i britanska tajna služba - kaže Miomir Marić, autor TV serijala „Lepi imrtvi“ na Hepi televiziji.

FILM O SLAVI I STRADANjU POSLE 44 godine od ubistva Stevice Markovića uParizu, srpska javnost biće u prilici da sazna istinu o ovom zločinu. Hepi televizija od

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/05/24n/feljton.jpg



ponedeljka 28. maja počinje emitovanje televizijskog filma „Lepi i mrtvi“ MilomiraMarića. Gledaoci će petnaest dana zaredom gledati jednočasovne epizode o trojiciBeograđana koji su uzbudili Francusku i bili ubijeni.

Sudbina Miloševića, Markovića i Milićevića već je opisana u romanima Duška Savkovića

„Gorila“ i Miodraga Bulatovića „Ljudi sa četiri prsta“. Tako je stvorena legenda o srpskom podzemlju u Francuskoj krajem šezdesetih godina. Na toj legendi odrastao je i Marić, koji je posle tri decenije istraživanja odlučio da napravi prvu, kako reče, običnu priču o mladimSrbima koji su uplašili Francusku.

- Moj film „Lepi i mrtvi“ je prva objektivna priča o generaciji mladih Srba u Francuskoj.Oni nisu bili gangsteri, jer nikog nisu ubili ili opljačkali. Miloš, Stevica i Uroš su bili mladiintelektualci željni burnog zapadnjačkog života, koji su postali žrtva korzikanske mafije ifrancuske politike - nudi Marić potpuno novo tumačenje njihove sudbine.

Film je ujedno i priča o toj urbanoj generaciji, koja je hrlila na Zapad. Mnogi od njih su

uspeli da stvore zavidnu karijeru, ali su Miloš, Stevica i Uroš doživeli ružnu smrt i jošružnije ćutanje o njihovom životu.

- Ovo je priča o srpskom mentalitetu i našem tragičnom nesporazumu sa Zapadom, kojitraje od davnina do danas. Nikad nismo hteli da se pomirimo sa činjenicom da Zapad nećeda igra po našim pravilima, već da ima svoja, kojih se vekovima strogo drži. MilošMilošević i Stevica Marković, iako su bili na pragu tridesetih godina života, pomislili su damogu da rade šta hoće. Čak i da ucenjuju taj moćni svet. Ubijeni su po nalogu državeFrancuske, a likvidaciju je obavila korzikanska mafija, da bi spasla Petu republiku odopasnih Srba - otkriva suštinu ove tragedije autor serijala „Lepi i mrtvi“.

U filmu će se prvi put čuti svedočenja kako su ova trojica Beograđana pobegla u svet, kakosu stigli do društvenog vrha Pariza i kako su pobijeni. Imena naredbodavaca ubistva i ubicaMiloša Miloševića, Stevice Markovića i Uroša Milićevića su i danas nepoznata.

OPASNI KORZIKANAC ŠEF korzikanske mafije Fransoa Markantoni, koji je biooptužen za ubistvo Stevice Markovića, pod pretnjom smrću nije dozvolio Zorici Milošević,sestri pokojnog Miloša i Urošu Milićeviću da javno govore o tome. Zorica Milošević posle44 godine prvi put za srpsku televiziju govori kako i zašto su ubijeni, prvo njen brat Miloš,a potom Stevica Marković.

Poznanstvo francuskog glumca Alena Delona i srpskih mladića započelo je 1958. godine

kada se glumac našao u Beogradu na snimanju filma „Marko Polo“.U to vreme se Miloš Milošević sa porodicom doselio iz Knjaževca u prestonicu, dobionadimak Miško Mercedes i zanosio se da postane glumac.

Stevan Marković, rođeni Beograđanin završio je Petu beogradsku gimnaziju i studiraoarhitekturu. Prvi je skakao sa Brankovog mosta u Savu. Društvo mu je pravila školskadrugarica Olivera Petrović, danas poznatija kao Olivera Katarina. Njen otac je bio kapetan



rečnog broda, i zato su često bili na Savi. Miloš i Stevan su se tu upoznali, a prijateljstvo suiskovali sredinom pedesetih u uličnim tučama sa „divljacima“, kako su zvali momke saKrsta i Zvezdare, koji su dolazili na Kalemegdan.

- Milošević je bio đak profesora Jove Putnika, filmski statista, kaskader i glumac početnik,

vrlo tih i povučen momak. Stevan Marković je bio odličan sportista i rvač. Njihov idol je bio Boža Soda, snažni momak sa Palilule. Alen Delon, koji je rođen 1935. godine u Parizu bio je na početku karijere i nešto stariji od Miška. Milošević je bio njegov dubler, pa pošto je snimanje filma nastavljeno u Veneciji, Delon ga je poveo sa sobom - seća se SlavkoMarković, kasnije šef sale restorana „Raspućin“, koji je tih godina maštao da se domogneinostranstva.

Miloš zasenio Holivud Marko Lopušina | 25. maj 2012.

Milošević završio u kupatilu Mikija Runija, zaključan sa njegovom ženom Barbarom. Alen

Delon sačuvao krvavo odelo prijatelja

Miloš Milošević kao filmski glumac

JUGOSLAVIJA je šezdesetih bila jedina komunistička zemlja iz koje se moglo sa pasošomna rad u inostranstvo. Milošević je to iskoristio i stigao u Pariz u vreme kada je Alen Delonsa filmom „Roko i njegova braća“ 1960. godine postao slavan. Delon mu je dao posaodublera. U to doba Pariz naseljavaju i drugi beogradski momci Miša Slovenac, UrošMilićević, Bora Mesarović, King Kong, Protuva, Vuk, Lagarder, Pećina, Džoni Gitara,Mile Robija, Roki, Gamba i Neša Kotur.

Nastanili su se kod Alena Delona u Parizu, jedan po jedan, kao pravi muški prijatelji.Ludovali su po barovima „Terazije“, „Mažestik“ i „Ruski car“. Pesničili se i ubijali boga usvakome ko se muvao oko Alena Delona i njegovih žena. Bezbroj puta su hapšeni izatvarani zbog tuča, krađa, varanja na kocki i neurednih isprava.

MALI IZ KNjAŽEVCA MIŠKO Mercedes je rođen u Knjaževcu u porodici Božidara iJulijane Milošević. Njegov deda Miloš bio je čuveni bankar i vlasnik vinarije „Džervin“.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/05/25n/fejlton-Milos-Milosevic-kao.jpg



Odrastao je sa sestrom Zoricom u gradu na Timoku. Ubijen je 1966, a njegova majka jeumrla u januaru 2012. u staračkom domu u Mladenovcu.

- Delon je bio pravi mangup iz komšiluka. Šest puta je izbacivan iz škole, radio je kaokonobar, trgovac, pa čak i portir. Onda mu se posrećilo, obogatio se filmom „Roko i

njegova braća“ i otvorio sopstvenu filmsku kompaniju „Adel studio“. Delon je bez ikakveškole i edukacije sjajno glumio ne baš moralne ljude. Miško Milošević je bio zadovoljanšto je lepo živeo od uloga koje mu je Delon nameštao i kad bi isprebijao svakoga ko biružno pogledao Natali Delon, Alena ili njega lično - seća se pariski momak NenadMilošević, koji je gradio boksersku karijeru.

Milomir Marić u filmu „Lepi i mrtvi“ prvi otkriva da je Miško Milošević napravio dvekardinalne greške i pokušao da ponizi Alena Delona.

- Obojica su otkrili čari mlade Francuskinje rođene u Maroku, koja je svoje ime FrancisKanova promenila u Natali Delon. Bila je Miloševićeva ljubavnica, ali potom žena Alena

Delona. Iza njegovih leđa Milošević je pričao po Parizu da je njihov sin Antoan njegovodete. Čak je i Delonu govorio: „Pozdravi mi malog Miška!“ Hvalio se da je bolji glumac odDelona i da će, kad je ovaj propao u Holivudu, on biti američka filmska zvezda. Na tajnačin je želeo da ponizi svog prijatelja Alena Delona - objašnjava Marić.

Milošević, koji je postao lep i poželjan žigolo, važio za nekrunisanog cara međuJugovićima. Pred njima je delio šamare glumici Romi Šnajder, igrao je tenis saFranulovićem, pokazivao skupa odela i cipele od 3.000 maraka. Jednog dana 1965.Milošević je otperjao u Ameriku s bogatom novinarkom Sitnijom i sjajnim „bentlijem“.

- Prijateljski se oprostio od Alena Delona i otišao u Holivud da pravi karijeru. Upisao je

školu glume kod Mikija Runija, nastanio se kod njega i snimio dva filma „Rusi dolaze“ i„Inkubus“, u kome igra demona. Imao je umetničko ime Miloš Miloš, ali su ga Amerikanci prozvali novi Džejms Din. Trebalo je naredne godine da snimi filmski spektakl „Padrimskog carstva“, da prijatelju Delonu pokaže da je postao uspešan u Holivudu. Nije stigaoto da ostvari, jer je ubijen na misteriozan način. Imao je samo 24 godine, a bio je lep imrtav - kaže Milomir Marić.

Niko ni danas ne zna kako se Miško Milošević početkom 1966. godine našao zaključan ukupatilu holivudske vile Mikija Runija, zajedno s njegovom ženom Barbarom. Bio je plavod batina. Kao svedočanstvo Miškove zle slutnje ostala je jedna njegova čarapa sa porukom: „Čekam da me ubiju...“

Po Beogradu se pričalo da ga je ubio Alen Delon, jer je bio besan na njega. Čaršijom su se pronele glasine da je slavni glumac poslao Miškovu glavu paketom u Beograd. Istina je,međutim, bila sasvim drugačija.

- Kad je Miloš Milošević ubijen, njegov prijatelj Alen Delon ga je balsamovao, prebacioameričkim avionom iz Holivuda u Beograd da bude sahranjen na Novom groblju. Delon jegodinama čuvao Miloševo krvavo odelo da bi ga poklonio njegovoj sestri Zorici Milošević.



Ona je odelo skrivala da ga majka Julijana Milošević ne vidi i ne presvisne. Pronašao samfotografije sa sahrane balsamovanog Miloša Miloševića u Beogradu, koje se prvi putobjavljuju - pokazao nam je Milomir Marić fotose, na kojima su Miškovi roditelji, sestra irodbina.

Upražnjeno mesto u Delonovoj porodici posle Miška Miloševića zauzima njegov prijateljStevan Marković, koji će uzdrmati temelje Pete republike. Bio je to zavet pokojnogMiloševića, jer kada se 1964. rastajao od Alena Delona, ostavio mu je ime svog prijateljakoji će da ga nasledi. Bio je to Stevan Marković, zvani Stevica.

- Kao i mnogi beogradski momci i Stevica je imao svoj san da na Zapadu zaradi 50.000maraka i u Beogradu otvori prvi servis za pranje automobila. Mimo njegovog plana, u Pariz je prvi put otišao 1958. godine da pomogne sestri Ljiljani. Ona se zaljubila u nekog našegmomka, emigrirala u Francusku 1957. ali se našla u nevolji. Momak je hteo da je pretvori u prostitutku, a Stevica ga je pretukao i oterao. U nastupu nervnog rastrojstva LjiljanaMarković je skočila pod voz u metrou i ostala bez obe noge. Stevica je posle brinuo o njoj -

prepričava nam Milomir Marić ovu porodičnu dramu.Stevica Marković je nekoliko meseci kasnije emigrirao sa prijateljima preko Italije uBelgiju, ali su ih na tom putu karabinjeri uhvatili. U to vreme su iz Jugoslavije izvoženadrva u Italiju, a zvanični Rim je zauzvrat vraćao jugoslovenske begunce. Da ne bi postaoTitov zatvorenik Stevica je sa ruke skinuo pozlaćeni sat, iz džepa izvadio tridesetak dolara idao ih karabinjerima. Put je bio slobodan, a u Markovićevom džepu je ostala samoMiškova cedulja sa imenom Alena Delona i njegovom adresom u Parizu.

Upoznali dva ParizaMarko Lopušina | 26. maj 2012.

Uz svetla velikog grada pulsirao je život emigranata u podzemlju. Alen Delon se trudio danađe posao mladim Beograđanima



Stevan Marković okružen pariskim novinarima

STEVICA Marković se u Briselu smestio kod Uroša Milićevića, koji je bio miljenik četničke emigracije u Belgiji. Njih dvojica nisu nameravala da rade u fabrikama, nego su se bavili „šanerskim“ poslovima i kafanskim tučama. Kada je Marković dospeo u zatvor napisao je pismo Alenu Delonu, koga uopšte nije poznavao, da mu pomogne. Delon jeStevici Markoviću, kao najboljem prijatelju Miloša Miloševića, poslao dva advokata iautomobil da ga izbave iz zatvora i dovezu u Pariz - kaže Milomir Marić.

Bilo je to 1964. godine, kada su se Stevica, Miško i Uroš ponovo sreli. Tada je i Marković postao član porodice Alena Delona. Dobio je stan u prizemlju Delonove vile na AvenijiMesin, broj 22. Alen Delon je obožavao Miška i Stevicu, kao i ostale jugoslovenskemomke, jer je u njima video sebe kad je bio mlad. Prepoznao je srčanost kojom su se mladiJugosloveni borili za svoje mesto pod francuskim suncem. Voleo je sa njima da igra fudbalna Jelisejskim poljima. Za njega su oni bili pravo društvo, jer Delon nije voleo elitu izVersaja.

- Milošević, Marković i Milićević u Parizu nisu bili pravi telohranitelji, batleri i slugeAlena Delona, jer ih on nije tako tretirao. Uostalom, Delon je imao svog telohranitelja, kogsmo mi zvali Crveni. Za njega su Miško i Stevica bili iskreni prijatelji, koji su ga branili odnapasnika i primali čak i udarce noževima. Sam Alen Delon je za njih govorio: „Ovo sumoji lični sekretari!“ Kao velika filmska zvezda, Delon se stalno trudio da im nađe posao,da igraju na filmu kao dubleri ili kao glumci, što je Milošu Miloševiću odgovaralo, dok seStevica Marković interesovao da bude umetnički fotograf - posvedočio je u TV seriji „Lepii mrtvi“ pariski fotograf Petar Grujičić.

Oni su bili mladi intelektualci zavedeni svetlostima velegrada. Nisu bili gangsteri, nimafijaši. Policijski dosije Stevice Markovića u Parizu bio je gotovo prazan, izuzev

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/05/26/feljton.jpg



nekoliko beleški o tučama u kafana i na ulicama. Stevica Marković je studirao arhitekturu,a Miloš Milošević glumu. Neprestano su čitali knjige, što je Alenu Delonu mnogo smetalo.

- Mnogo čita, posebno romane, povlači se u sebe, i to mene veoma plaši - govorio je AlenDelon o svom prijatelju Stevici Markoviću i njegovoj ljubavi prema knjigama.

Istovremeno, Stevica je počeo da piše i svoj intimni dnevnik. U Beograd je bratuAleksandru Markoviću, koji je bio oficir JNA, slao pisma u kojima je otkrivao detalje svognovog života, ali i svoja osećanja i strepnje. Iz tih pisama se vidi da je Stevica bio zbunjen iveoma uplašen posle Miškovog ubistva u vili na Beverli Hilsu.

U martu 1966. poverio se bratu Aleksandru:

„Završih svoj dnevnik i simpatično pismo. Završavam film koji mi je ’namestio’ AlenDelon pre svog odlaska na put. Biću upoznat sa svim detaljima o Miloševoj smrti.Interesuju me pravi razlozi. Jedina mi je preokupacija da sredim sve oko Miloševe smrti i

da istražim sve što se istražiti može. Pokušavam da sredim rastureno stablo.“Već 26. aprila 1966. je dopisao:

„Ne izlazim nigde. Alen je doveo Miloševog psa iz Amerike. Zaključili smo da se Milošubio u trenutku očajanja. Mogu da kažem samo da ćemo uvek voleti Alena - bilo na zemljiili ispod nje.“

BEOGRADSKI ATLETA STEVAN Marković je rođen 10. maja 1937. godine uBeogradu. Otac mu je bio predsednik opštine Lazarevac, a majka knjigovođa u hotelu„Mažestik“. Odrasto je pored brata Aleksandra i sestre Ljiljane. Bio je visok, snažan, pravi

atleta. Majka mu je kao staljinista 1948. odvedena u ženski zatvor na ostrvu Sveti Grgur,gde je preminula.

Kao što ova pisma pokazuju, Stevan je ostao veoma privržen Milošu Miloševiću, koga jenasledio u Delonovom domu i srcu. Košulju i pantalone koji su bili na Milošu kada je pronađen mrtav u holivudskoj vili Mikija Runija, Alen Delon je prilikom povratka iz SADstavio u podrum zgrade na Aveniji Mesin 22. Stevan Marković je svakog dana silazio u podrum, gledao tu krvavu odeću i druga Miloševićeva dokumenta. Kao da je slutio svojusudbinu.

Život Miloša Miloševića, Stevice Markovića i Uroša Milićevića uz Alena Delona pružio

im je priliku da upoznaju dva Pariza. Jedan onaj bleštavi, u kome je sve vrvelo od lepihdevojaka, našminkanih muškaraca, lakih dama i plejboja, kockara i menadžera, lovaca natalente i mecena. I drugi, onaj podzemni, u kome su živeli jugoslovenski dođoši i raznidrugi emigranti. O tom životu Marković je bratu Aleksandru februara 1964. godine pisaoiskreno i poverljivo:

„Moj način života je veoma jednostavan, ne želim da na bilo koga njegov tok utiče.Idealista sam. Volim da mi se laska, da mnogo putujem, da pomažem sirotinji“.



Marković i Milićević su jedno vreme bili cimeri u dvosobnom stanu Alena Delona u centruPariza. Pričalo se da su oni njegove „gorile“, što je slavni glumac porekao:

- Tačno je da je Stevan Marković koristio jedan stan u prizemlju moje privatne kuće i da ječesto obedovao za mojim stolom, kao i ostali moji prijatelji. Šetao je našeg sina, izlazio je s

nama na javna mesta. On je pokušavao da igra malu ulogu u filmu „Gori li Pariz“, ali jeshvatio da nije sposoban da uspe na filmu.

Već juna 1966. Stevica Marković je pisao bratu Aleksandru o teškom životu. Brinuo je osestri u bolnici, a para nije imao:

„Očekujem da mi Alen Delon izaranžira nešto na nekom filmu. Malopre sam pisao Ljilji ižao mi je što ne mogu da je obiđem. Nemam vremena ni za preče poslove. Možete li da merazumete? Moram da produžim pasoš.“

Filmski svet na dlanu

Marko Lopušina | 27. maj 2012.

Uz Delona, koji je voleo da bude okružen lepim ženama, Marković je upoznao ceo filmskisvet Pariza i imao ogromne uspehe kod žena

Alen Delon

UZ Delona, koji je voleo da bude okružen lepim ženama, Marković je upoznao ceo filmskisvet Pariza i imao ogromne uspehe kod žena. Njegove simpatije i ljubavnice bile su mlade





zvezde pop scene i filma Fransoaz Hardi, Silvi Vartan, Mari Lafore, Frans Gal, RomiŠnajder i devojka Klaudija Hos. Ovu 24-godišnju manekenku grčko-egipatskog poreklaupoznao je u mondenskoj kafani „Senkijer“ u Sen Tropeu, gde je Delon imao vilu. Klaudijase hvalila kako je sa Stevicom rado razgovarala o filozofiji, dok je on citirao francuskefilozofe.

- Čuveni „Pari mač“ je doneo o njemu veliku reportažu s naslovom „Stevica Marković -najlepši i najjači čovek Pariza“. Francuski bulevari su bili okićeni bilbordima sa njegovimlikom. Jedino je Brižit Bardo, lična prijateljica Alena Delona, zazirala od Stevice kada jojse udvarao. Osetila je da je on opasan čovek, da može da je uvuče u neku aferu. Brižit, kaolepo i pametno dete bogatih aristokrata, nije želela da bude izložena skandalima -objašnjava Milomir Marić, autor filma „Lepi i mrtvi“.

Tek pridošli Srbi u Francuskoj su lepog Beograđanina doživljavali dosta drugačije, kaonekog sebi ravnog:

- Stevica je tada bio samo jedan iz bataljona bulevarskih fotografa koji su radili za FrankaStolicu, Hrvata i oficira Draže Mihailovića. Razlikovao se mnogo od Miška Mercedesa.Marković je bio plahovit, strašno jak, čak surov, ničeg se nije plašio. Voleo je ulične tuče,u koje je vodio Alena Delona. Kocku i žene je strašno obožavao - portretisao ga je rečimaPetar Grujičić, tada mladi fotograf.

Stevan Marković je bio čovek koji je pred svojim zemljacima govorio da je uspeo u životui visokom društvu. Hvalio se da je on kralj bulevara.

- Uoči spektakularnog nastupa Džonija Holideja u Parizu, Marković je obećavaozemljacima da će napraviti haos u Parizu. Popeo se na binu, oteo mu gitaru, počeo da ga

udara po glavi i od francuskog pevača tražio da viče „Živeo car Lazar“, „Živeo MilošObilić“. Ovaj je to i učinio - otkriva Milomir Marić detalje iz života srpskog kralja pariskih bulevara.

Da bi pokazao koliko je veliki, Marković je sredio Oliveri Katarini da nastupa 77 dana u pariskoj „Olimpiji“ sa muzikom iz filma „Skupljači perja“. Tada joj je rekao: „Pokaži imda si Srpkinja!“ Ipak, posle sjajnog uspeha, posavetovao je Oliveru: „Nije Pariz za tebe,vrati se u Beograd!“

BATINE ZA SARTRA STEVICA i jugoslovenska „ekipa mangupa“ su jednom prilikomu čuvenom kafeu „Flor“ išamarali najvećeg francuskog mislioca Žan-Pola Sartra.

Objašnjenje je bilo: „Sartr je sve ono što mi nismo. Mator, ružan i pametan. Mi smo mladi,lepi i glupi. Morali smo da ga bijemo.“

U stvari, dogodilo se nešto sasvim suprotno od onoga što je Stevica pričao. On je biousamljen i ponižen, jer je živeo, kako je jednom rekao Alenu Delonu, od „mrvica koje mi bacaš sa stola“.

Usamljen, pisao je svom bratu Aleksandru Markoviću u leto 1966. godine:



„Pisao sam jadnoj Miloševoj majci i odbio da primim njegovu sestru. Alen ćuti, a ja nemogu da joj obezbedim ništa. Ljilji sam pisao i pisao bih joj stalno. Kada imam novca,onda joj šaljem. Svu „lovu“ dao sam advokatu, da mi produži boravak. Snimanje filma će početi u avgustu. Izdržaću do kraja i valjda ću doći do novca, da se osamostalim koliko-toliko...“

O toj vrsti poniženja Stevice Markovića govorili su, na svoj način, njegov prijatelj MiškoMilošević i njegov mecena Alen Delon. Miloš je 23. novembra 1964. godine pisao Steviciiz Kalifornije i obavestio ga: „Alen je tebi posebno poslao 300.000 franaka...“

Slavni glumac je francuskim novinarima govorio, kao da se pravda:

- Stevan nikada nije bio pozvan kod mene na neki poslovni ručak, ili večeru, i nikad nije nina koji način bio umešan u moj profesionalni život. Nikad nije ni išao sa mnom, kad sam janegde bio zvanično pozvan. Jedini moji i Stevanovi izlasci bili su neobavezni momačkiizlasci...

DRUŠTVO MIMO ZAKONA DELONOV telohranitelj Milovan Radić, zvani Crveni,uveo je Stevicu u društvo Jugoslovena koji su funkcionisali mimo zakona i imali problemesa policijom. Među njima su bili najveći francuski kriminalac Bruno Sulak i njegov srpski pajtaš Stiv, odnosno Radiša Jovanović, poreklom iz Leskovca. Upoznao je zatim NikoluMilovanovića, čuvenog Feliksa, telohranitelja Elke Zomer, Andru Lončarića, četničkogkolovođu i prijatelja kralja Petra Drugog Karađorđevića.

Milomir Marić u svom filmu „Lepi i mrtvi“ prvi otkriva da je Stevica Marković bio veomarazočaran sjajem Pariza i zapadnjačkim životom.

- On je kao momak u porodici svog druga Vuka Blagojevića u Beogradu prvi put došao naideju da ode na Zapad. Naime, Vukova majka, koja je svojevremeno bila bolničarka uštabu đenerala Draže Mihailovića, kao antikomunista je u kući često govorila:„Komunizam je zlo, na Zapadu je raj!“

U to vreme Pariz je bio centar srpske četničke emigracije, u kome su glavnu reč vodiliAndra Lončarić i Mile Radovanović. Emigranti su puštali glasine da je Lončarić čovek Leke Rankovića, koji ga je poslao u Francusku da ubije kralja Petra DrugogKarađorđevića.

- Stevica je video da naši ljudi žive bedno i da na Zapadu niko neće dati čašu vode ako ne

platiš. Šokiran takvim saznanjima, on je živeo na svoj hajdučki način - burno, agresivno iludo - objašnjava Milomir Marić.

U takvoj situaciji, dok je njega Alen Delon obožavao, Marković je počeo da ga ponižava.Pokušavao je na sirov balkanski način da pokaže da je veći od slavnog glumca. I dok jeDelon ustajao u pet sati ujutro, pripremao uloge i odlazio na posao, Stevica Marković jeustajao oko podne. Odlazio je da obiđe pariske kafee i da se hvali kako je Alen rob posla iustaje u zoru, a on može da uživa.



Prijatelju “ukrao” ženuMarko Lopušina | 28. maj 2012.

Naši intimni odnosi opsedali su Stevana, žalila se Natali Delon. Poznanstvo sa suprugom premijera Žorža Pompidua

Stevica Marković i Natali Delon

STEVICA Marković je hvalio Alena Delona u pismu svom bratu Aleksandru od 14. jula1966:

“Sa Alenom je sve u redu. Odličan momak i iskren prijatelj. Jedino njegova žena Natali...Samo što joj nisam opalio ’šljagu. Da ne ulazim u detalje, koji me nerviraju, a vas neinteresuju. Da sam muž one Natali, brat ili rođak, tukao bih je četiri do pet puta dnevno.”

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/05/28n/feljton-Stevica.jpg



Već u septembru 1967. Stevica Marković je bio nezadovoljan svojim prijateljom imecenom. U pismu bratu prekorio je Delona:

“U jednoj tuči, ovo samo vama pišem, jer sam morao da štitim Alena i njegovu ženu, biosam malo izboden nožem i slomili su mi prst, pa moram da se operišem. Alen nudi da plati

operaciju. Neka ga, neka plaća kad je kukavica da sam brani svoju ženu.”

Te 1967. godine Stevica Marković je odlučio da svom prijatelju “ukrade” ženu. NataliDelon smatra da se Stevica, kao mlad čovek, jednostavno zaljubio u nju.

- U početku, kad je Alen govorio da hoće da primi Stevana u kuću, bila sam protiv toga.Ali kasnije sam uvidela da je veoma šarmantan. Avgusta 1967. bila sam fizički slaba premanjemu - pričala je prijateljicama slavna glumica. - Posle avanture, bilo je dogovoreno da senaše prijateljstvo ne kvari. Međutim, u septembru sam primetila da se Stevan zaljubljuje umene. Postao je neprijatan i počeli smo da se svađamo.

Pisala je pomirljiva pisma Stevici, ali je on bio sve ljubomorniji. Naročito od novembra1967, kad je Natali Delon imala vezu sa rediteljem Filipom de Brokom.

- Naši intimni odnosi opsedali su Stevana. On se uvek bojao da ću ja to kad-tad reći Alenu.Aluzija da se “mi pravimo mrtvi”, sigurno nema nikakve veze sa smrću Miloša Miloševića.Stevan mi je često govorio o Milošu i pričao da je taj mladić uvek želeo da prodre do dnastvari i da ga je to ubilo. Stevan je o njegovoj smrti u Holivudu često menjao mišljenje. Čas je smatrao da je Miloš izvršio samoubistvo, čas da je bio žrtva Mikija Runija i njegovemafije. U svakom slučaju, nikad nije sumnjao da smo Alen i ja krivi za tu smrt. Ja sam setih njegovih priča plašila - bila je iskrena Natali Delon, koja je potom ohladila svoje odnosesa Stevicom Markovićem.

Jedno od tih ljubavnih pisama stiglo je do Alena Delona, ali, kako je kasnije izjavljivao, nato nije obraćao pažnju, jer su on i žena “živeli svojim životima”.

Alen Delon je imao tek 33 godine, a Stevica dve manje. Obojica su bili poželjni u visokomfrancuskom društvu. Stevičin brat Aleksandar je pričao da je Alen Delon često insistirao dase pozivi za prijeme i večere šalju i njegovom prijatelju Stevanu Markoviću.

NIJE POLAGAO RAČUNE - SLAVNE osobe, među njima Brižit Bardo, Silvi Vartan,Džoni Holidej, Mari Lafore i druge, govorile su da je Stevan simpatičan mladi čovek, kojise kretao u njihovom društvu bez ikakvih zadnjih i prljavih namera, pa je zato i bio cenjen

kao njihov iskren prijatelj - seća se njegov brat Aleksandar. - Stevica je, međutim, toshvatao nekako drukčije, da je samostalan i da nikome ne mora da polaže račune.

- Desilo se jednom da Delonovi dobiju dve pozivnice za svečanu večeru koju je priredio poznati bogataš Rotšild. Kad su Delona pozvali telefonom, on je odgovorio da u njegovojkući postoje tri osobe. Usledilo je izvinjenje i slanje još jedne pozivnice, za Stevana - pričaAleksandar Marković.



U kući Rotšilda upoznali su i francuskog premijera Žorža Pompidua i njegovu supruguKlod, a kasnije i Fransoa Markartonija, čoveka od poverenja francuskih vlasti, koji je bio poznatiji kao šef korzikanske mafije.

- Delonovi su uzvraćali prijeme i večere. U njihovoj vili Stevan je bio na večeri zajedno sa

Pompiduovima i gangsterom Markantonijem. Žorž Pompidu je bio najpoznatiji kao bliskisaradnik i od 1948. lični savetnik i šef kabineta Šarla de Gola. Predsednik vlade, od 1962.do 1968, povukao se posle studentskih nemira 1968. godine i ušao u trku sa ostalimdegolistima za predsedničkog kandidata - objašnjava Aleksandar Marković, biznismen uItaliji, koji danas živi u Rijeci.

Slučaj je hteo da su se Delon i Stevica Marković sa članovima porodice Pompidu, odnosnosa gospođom Klod Pompidu sretali i u onom drugom, manje elitnom svetu. Istoričar imuški plejboj Filip Erlanže uveo je Delona i Markovića u džet set, ali i u svet pariskihorgija. Marković je sa oduševljenjem osvajao pariski svet poroka i pomislio da može daradi šta hoće. Starije pariske dame je oduševljavao. Zvale su ga Stefan.

Istraživač ovog slučaja Branko Rosić kaže:

- Parižani su odlazili na slasne provode u kuću Madam Klod, u Ulici Valerija. Cenedevojaka kretale su se od 50 do 150.000 starih franaka. Znalo se da je kuća gospođe Klodčesto služila potrebama francuske vlade. Tu su održavani i tajni sastanci sa afričkim političkim predstavnicima i često su sklapali važni politički poslovi. Delon i njegova ženasu često posećivali njihove zabave zajedno sa Stevicom Markovićem.

Učesnica tog “ružičastog baleta”, kako ga je nazvao Stevičin prijatelj Uroš Milićević, bila je i supruga Žorža Pompidua, tada predsednika francuske vlade. U to vreme pričalo se da je

Stevica postao ljubavnik zanosnih gospođa Pariza, a za njihove sastanke služila je vilaAlena Delona u Sent Tropeu, kao i jedna druga, 15 kilometara udaljena od Pariza. Istojsvrsi služila je i susedna zgrada na četiri sprata, vlasništvo jednog bankara. Tamo su seskupljali i drugi mladi Jugosloveni.

- Stevica Marković je vodio jedan javni, a drugi tajni život - smatra danas Milomir Marić,autor filma “Lepi i mrtvi”.

I navodi kao primer Stevičino pismo bratu Aleksandru od 26. avgusta 1968: “Alenovi sesvađaju... Da li vi mislite da je meni lako ovde sa mojim problemima i nesrećama:dokumenti, intrige Delonovih, nekoliko filmova, a ipak ništa za budućnost”.

Krst na kraju pismaMarko Lopušina | 29. maj 2012.

Za sve moje nezgode treba se obratiti Alenu Delonu, pisao je Marković pre smrti. Ucene safotografijama bile su kobne za Stevana



Sahrana Stevana Markovića u Parizu 1968. godine

STEVICA Marković je bio vlasnik albuma fotografija “ružičastog baleta”, ili po srpskigrupnog seksa, čiji je učesnik bila i Klod Pompidu, tada supruga predsednika francuskevlade. Vodio je i svoj intimni i tajni dnevnik. Stevica je svakog dana do detalja zapisivaodogađaje iz svog života, najpre u veliki crni notes, a kad ga je ispunio, u zelenu školsku beležnicu. Počeo je da fotografiše dame u lascivnim pozama i da tim slikama ucenjujenjihove muževe. Vrhunac se desio kada je to uradio sa suprugom premijera ŽoržaPompidua.

- Ucene s montiranim fotografijama, a možda i stvarnim snimcima u nezgodnim pozamauglednih Parižana, bile su kobne za njega - rekao je jednom prilikom Milomiru Mariću, pariski fotograf Petar Grujičić.

Stevica Marković je 1. oktobra 1968. godine pronađen na pariskom đubrištu Elankur,ubijen, raskomadan i stavljen u plastičnu vreću. Imao je 31 godinu. Poslednji put je viđenživ 22. septembra 1968.

- Stevan mi je predao jedno pismo i zamolio da ga odnesem Natali Delon u Ulici Fransoa.Rekao je da ide na sastanak sa Korzikancem Markantonijem. Video sam ih zajedno utaksiju. Nije se vratio do ponoći, a ni ujutru. Mi smo u to vreme zajedno stanovali ispodDelonovog apartmana - sećao se tih dana njegov cimer Uroš Milićević. - Nije se pojavio ni prekosutra. Postalo mi je jasno da mu se desilo nešto ozbiljno pa sam požurio kod Delona uSen Trope, da se o njemu raspitam. Alen je bio kratak: “Ne brini zbog toga. Negde jeodlutao. Vratiće se on...”

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/05/29n/feljton--14.jpg



U utorak 1. oktobra, oko 19 časova policija je obavestila Alena Delona da je pronađenStevanov leš. On je to saopštio i Urošu Milićeviću i Natali Delon. Njegov komentar je biociničan:

- U grčkim tragedijama uvek jedan od troje na kraju umire...

NE KRADITE LOPOVE STEVICA je hteo ili da udobno živi u inostranstvu ili da uJugoslaviji otvori preduzeće. S kim se sve poslednjih dana života družio, morao je dazavrši tragično. Ne možete da se družite s lopužom i da mislite da ćete ga pokrasti.Marković se tu negde prevario - smatra pariski ugostitelj Slava Marković.

Natali Delon je bila uznemirena, jer je Stevica Marković pismo potpisao krstom.

- Stevan se potpisao stavivši krst, što me navodi na pomisao da je znao da će da umre. Nikad se u drugim pismima nije potpisivao na taj način. Ne smatram da je taj krst biouperen protiv mene, ni da mi je predstavljao ma kakvu pretnju. Po mom mišljenju, jedina

greška koju sam prema njemu učinila je ta da sam Alenu priznala naše intimne odnose izavgusta 1967, a obećala sam Stevanu da to nikad nikome neću reći - bila je zbunjena NataliDelon.

Bilo je i drugih naznaka da je život Stevice Markovića u opasnosti. U pismima svom bratuAleksandru i drugu Vuku Blagojeviću, jasno je jednom poručio: “Ako se ne pojavim do togi tog dana, znajte da sam mrtav. Oni će me ubiti. A. D. i njegov kum”.

- Moj brat je živeo sa pomešanim osećanjima prijateljstva i straha. Pisao mi je o problemima koje ima sa Delonom i Makartonijem. Savetovao sam ga da napusti Pariz i dase vrati kući. I ja sam slutio zlo, ali me Stevica nije poslušao. Ostao je da umre u Parizu -

poverio nam se Aleksandar Marković.Svom starijem bratu Stevica Marković je poslao 25. septembra svoje poslednje pismo,krajnje iskreno. Pismo je na parisku poštu predao Stevičin prijatelj Vuk Blagojević, jer ga je zamolio da mu ispuni poslednju želju: “Ako se ne vratim sa sastanka na koji idem, pošalji Aci ovo pismo...”

- Stevica je bio u velikoj nevolji. Nisam znao o čemu se radi, ali sam video da očajničkitraži pomoć - seća se Vuk Blagojević, koji se u to vreme bavio proizvodnjom i prodajomdžempera.

Stevanovo pismo je glasilo: “Aco, osećam da moram da ti pišem. Ovo neka bude mojtestament, ako mi se nešto desi, da bi znao kako i od koga da tražiš objašnjenje za to. Nemaš pravo da mi ne ispuniš želju. Daćeš pismo Vuku (Blagojeviću) ili Isi (IsmetuOsmanoviću) i oni će ga razumeti. Zato pokušaj da me dobro razumeš - povod rata su mojagordost i sujeta. A razlog su intrige... Adresu, koju ti dajem čuvaj (u pismu je prebrisana,ne zna se ko je to učinio)! I to će biti izvršilac osvete za lovu, ili bez ako vam treba, alinikom živom se ne poveravaj sem ocu, ako on hoće da osveti svog sina.



Aco, za sve moje “cake” ili nezgode treba se obratiti Alenu Delonu - kao hiljadu postoodgovornom za to. Njegov ortak je mangup, koji radi za Alena - nastavio je svoje pismoStevica Marković i upzorio starijeg brata. - On je Fransoa Markantoni, Korzikanac, pravigangster sa stanom u Bulevaru de Goblen broj 42, ćošak pored kasapnice, levo, prostirač zanoge sa inicijalima F. M. ili kafe “Pase”, gde pije aperitiv. Ćopav je i operisao je ožiljak na

licu. Za ostale stvari Natali, ženu Alenovu ne pitati. Najveća je lažljivica na svetu... Uzmiovo kao najozbiljniju stvar na svetu...”

Kako nam je ispričao, Aleksandar Marković je pismo shvatio ozbiljno. Njemu je Vuk Blagojević pomogao da kupi kartu i da boravi u Parizu. Razgovarao je sa policijom i uzeoadvokata Rolanda Dimu da ga zastupa po privatnoj tužbi. U međuvremenu je obavljenasahrana Stevice Markovića na gradskom katoličkom groblju. Bilo je prisutno vrlo malonaših ljudi. U francusku zemlju je pobodena krstača sa njegovim imenom i stavljeni su buketi cveća. Niko od Srba nije imao novac da plaća grobno mesto, pa je Markovićsahranjen o opštinskom trošku.

- Posle nekoliko godina, kada smo želeli da Stevana prebacimo u Beograd, to groblje je prodato, razrovano i na njegovom mestu je podignuta stambena zgrada. Tako se ni dodanas ne znaju ni grob, a ni ubice mog brata Stevice - priznao nam je Aleksandar Marković, jedan od retkih svedoka koji je odbio da govori u filmu “Lepi i mrtvi”. Kakoreče, nije želeo da produbljuje stare rane, koje ga još bole.

Naslutio svoju smrt!Marko Lopušina | 30. maj 2012.

Policija na osnovu Stevanovih pisama posumnjala u Delona i njegovu suprugu. Tajnidnevnik i fotografije, navodno povod za ubistvo

Hapšenje Alena Delona

RUŽNA smrt Stevice Markovića i pismo optužbi koje je ostavio za sobom uznemirili sufrancusku i jugoslovensku javnost, a mediji su iskoristili da otvore aferu "Marković-Delon".

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/05/30n/feljton-delon.jpg



Za Markovića i niz mladića poput njega, govorilo se da su svoj hleb zarađivali kao uličnifotografi, žigoli i ucenjivači - baveći se isključivo sumnjivim poslovima. Govorilo se i ounajmljenim ubicama, drogama i belom roblju, orgijama i osvetama.

Pisalo se o ljubavnom trouglu Natali-Delon-Stevica, o trgovini kokainom, o korzikanskoj

mafiji i iznudama Fransoa Markantonija kod Alena Delona i Stevice Markovića. Ali i onepoznatim ubicama.

Milomir Marić je pokušao da odgonetne kako je Stevica Marković masakriran u Parizukrajem septembra 1968. godine:

- Rekonstrukcija kretanja Stevice Markovića poslednjih dana septembra 1968. godineukazuje na to da se on našao sa Markantonijem i njegovim ljudima. Mafijaši su dobilizadatak da pretuku i zastraše Markovića. Nisu, međutim, znali da je Stevica sjajan rvač i daima strahovit udarac glavom, kojim je umeo i da nokautira svoje napadače. Očigledno jedošlo do tuče, i kad je zapretila opasnost da Stevica nadjača protivnike, neko od mafijaša

mu je prislonio mali pištolj na potiljak i povukao oroz. Besni zbog batina koje su dobili,mafijaši Markantonija su iskasapili Markovićevo telo.

Slučaj "Marković" vodio je Rene Patar, istražni sudija prvostepenog suda u Versaju. Njemu je Uroš Milićević izjavio da je ubeđen "da je Delon naručio Stevičino ubistvo prekoMarkantonija" da bi sprečio da Marković objavi svoj tajni dnevnik i fotografije o orgijamasa njima, francuskim damama i premijerovom ženom. Aleksandar Marković je za smrt brata okrivio Korzikanca i priložio Stevičino pismo. Sudija Patar je odlučio da istragu vodi protiv N. N. lica i Fransoa Markantonija.

Patar je posle dugotrajnog proveravanja potpisao nalog za njegovo hapšenje 17. januara

1969. Uhapsili su ga u Kanu. U hapšenju i sprovođenju u zatvor učestvovali su vojnihelikopteri, 150 policajaca, blindirani automobil u kome je Markantoni ležao na podu da ne bi dobio kuršum u glavu i novinari. Tada on izjavljuje:

- U aferi "Marković" policajci žele da sakriju nešto - ne znam šta, predstavljajući mene kaokrivca. Ja najbolje znam da sam nevin. U ovom ubistvu nikad neće moći ništa da sedokaže. Rekao sam policiji: "Da sam ja ubio Markovića, ili da sam naredio da ga ubiju, telonikad ne bi bilo pronađeno. Nikad ga ne bih bacio u rupu koju je mogao da vidi ceo svet."

Saslušanje je trajalo 52 časa. Aleksandar Marković je tada bio i dalje u Parizu i suočio se saFransoa Markantonijem.

- Nisam u stanju da iznosim neke specijalne utiske o njemu. Međutim, duboko verujem da je Markantoni krivac. U sudu su me pretresli na zahtev samog Markantonija i njegovihadvokata. On se navodno plašio da ja ne iskoristim ovaj trenutak za osvetu! To je još više potvrdilo moje sumnje u njegovu krivicu. I Alena Delona takođe smatram odgovornim zasmrt mog brata - izjavio je Marković francuskim medijima.

Kad je pušten na slobodu, Korzikanac je nadmeno rekao:



- Marković?! Nikad se sa njim nisam upoznao! Znam samo da je bio sluga kod Delonovih!

UBICA BEZ IMENA NE pominjući nikakvo ime, komesar francuske policije ReneRedone izjavio je 7. novembra 1968. da je ubica Stevana Markovića blizak Delonu. - Bio jeu Americi kad je Miloš Milošević ubijen u Holivudu. Vlasnik je zemljišta u neposrednoj

blizini gde je nađen Stevanov leš. Dugo je bio na robiji (pet godina), ali je zahvaljujućisvojim političkim vezama oslobođen.

Sudija Patar je saslušao Stevanove bliske drugove - Ismeta Osmanovića, Mileta Kopanliju,s kojim je bio poslednjih dana života, Vuka Blagojevića, Uroša Milićevića, VojuMilićevića i rođaka Đorđa Markovića.

- Pričao sam da je Stevica bio bez posla, da sam ga nagovarao da nastavi studije, jer ja samzavršio ekonomiju, a on se bavio fotografijom. Svi mi koji smo došli iz Beograda neštosmo stvarali, samo on nije, jer je bio neodlučan - posvedočio je Vuk Blagojević.

Kada je istraga otvorena, francuski mediji su tako ocrnili Markovića da su čitaoci mogli da pomisle - i trebalo ga je ubiti!? "Beogradski momci su skupo platili zabludu da su većimangupi od Alena Delona. Šta tamo, na Balkanu, rade sa psom kad ujede gospodara?", postavljala je pitanje pariska bulevarska štampa.

Na osnovu poslednjih Markovićevih pisama, policija je posumnjala da iza ubistva stojeDelon i njegova tadašnja supruga Natali. Francuskim sudskim organima dostavljen jedokument koji optužuje Alena Delona da je bio direktno povezan sa ubistvom StevanaMarkovića

- Taj dokument ima 31 stranu - tvrdio je advokat Rolan Dima, zastupnik porodice

Marković.Istražni sudija Rene Patar ih je saslušao u Palati pravde u Versaju. Prvo je propitivao AlenaDelona.

- Delon je pokušao da mi objasni odakle potiču optužujuća pisma Stevana Markovića -otkrio je sudija Rene Patar. - Tvrdio je da je Stevan patio od manije gonjenja i da ih jenapisao u pripitom ili drogiranom stanju. Po Delonu, nema "afere Marković", kao što nemani "afere Delon".

"Nisam uopšte dužan da se pravdam za svoja prijateljstva. Stevan nije bio moj čuvar, već

dubler, prijatelj. Moguće je da je on imao više različitih načina života. Ja sam poznavaosamo jednog Stevana. Bio je vrlo zatvoren, tajanstven, usamljen."

Na pitanje o odnosima Stevana i Natali, Delon je odgovorio:

"Ona je vodila svoj život. S druge strane, primećujem da je Stevan, poveravajući se svojimzemljacima, preuveličavao ulogu koju je imao u našem braku."



Sudiju je zanimalo kako su zahladneli njihovi odnosi.

"Nikad s njim nisam imao raspravu ili svađu. Zbog toga se čudim što to neki svedoci tvrde.Kategorički osporavam da sam izgovorio ma kakve pretnje Stevanu ili ma kome radi toga",odgovorio je slavni glumac i iz pritvora, gde je proveo 48 časova, otišao prvo u operu!

Strah progonjenog čovekaMarko Lopušina | 31. maj 2012.

Natali Delon potvrdila da se Stevan nikad nije bavio mutnim poslovima. Ružno lice AlenaDelona pokazano u ratu u Indokini

Natali Delon dolazi na suđenje u Parizu

FRANCUSKI mediji nisu bili ubeđeni u Delonovu nevinost. Nabrajali su nelogičnostnjegovog svedočenja, posebno odricanje da je bio jako blizak sa Markovićem. Prećutao je,

kako su govorili Francuzi, i da je bio nasilan čovek.

- Delon je grubijan, sadista, ubica iz zadovoljstva - izjavio je tada Anri Gi Devinjak,nekadašnji komandir čete u Indokini u kojoj je Delon proveo dve godine, a posle urednik pariskog lista "Detektiv". - Svoje pravo lice pokazao je u indokineskom ratu. Uvek jeinsistirao da učestvuje u lovu na usamljene Vijetnamke...

Natali Delon se pred sudijom Patarom pojavila 24. marta 1969. Imala je 27 godina i svojiskaz je počela pričom o sumornom i teškom susretu sa Stevicom Markovićem u ponedeljak 16. septembra.

- Bio je lepo obučen, ali vrlo nervozan, pun zebnje, nepovezan. Imala sam utisak da je pun problema, da ga je strah od nečega... Stevan je imao držanje progonjenog čoveka. Počeo jeda priča o Fransoa Markantoniju. Rekao je da se taj čovek stalno vrti oko njega. Kad samga upitala zašto, šta on sa njim ima - promenio je odmah temu. Govorio je: "Plašim se zasvoj život, ubeđen sam da će nešto strašno da mi se desi... Pre nekoliko dana sam primetioda mi je neko pretresao stvari." Nisam tome pridavala veliku važnost. Stevan je uvek voleoda "drami", da stvari vidi crne i kad nisu to bile - ispričala je Natali Delon.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/05/31n/FELJTON-natali.jpg



Kada je sudija Patar upitao da opiše svoje odnose sa mafijašem Markantonijem, zbog koga je tražila policijsku zaštitu, Natali je priznala:

ŽIVOT BEZ DROGE TEORIJU da je Stevan pred smrt bio upetljan u trgovinu kokainom pobio je njegov brat Aleksandar Marković: - To je neodrživa priča. Stevan nije činio zlo

ljudima, a bio je svestan, normalan čovek, da je droga zlo za hiljade ljudi! Zbog toga samubeđen da Stevan drogu nije ni prodavao, ni kupovao, ni uzimao.

- Markantoni je dolazio kod nas kući tri puta, uvek kada je Alen bio sa mnom. Jednom, posle Uroševe posete, rekao mi je "Stevan možda sad umire... Ali da nije mrtav, potražio bite da te ubije. I tebe i Alena...". Osećala sam se strašno nesigurno i uplašeno! Na kraju,nemam šta da krijem o svom životu. I nemam nikakvog razloga da verujem da je Stevanmogao da mi smeta štampanjem skandaloznih spisa o meni, Alenu i njemu, pošto smomeđusobne odnose raščistili.

Svi koji su poznavali Stevana Markovića, posle njegove smrti su se pitali - šta je to toliko

zgrešio da bude tako surovo likvidiran. U vreme suđenja N. N. ubici i osumnjičenom mafijašu Markantoniju, koje je trajalo sve do 1976. godine, pojavile su se u javnosti najmanje tri teorije o razlozima za ubistvo.

"Stevan Marković je bio kriminalac, saradnik korzikanske mafije, trgovac drogom,siledžija i svodnik. Ucenjivao je Delonove pretnjom da će medijima dostaviti spise onjihovom nečasnom životu i kompromitujuće fotografije. Želeo je da proda svoj albumtajnih fotografija, snimljenih za vreme orgija sa pariskim damama i ženom francuskog premijera. Postao je opasan za sve oko sebe", pisali su pariski žurnali.

Alen Delon je porekao mogućnost da Stevica Marković krije bilo kakve tajne o njemu:- U toku naših obeda u kući sa Stevanom, razgovor se vodio o opštim i banalnim stvarima.Stevan nikada nije tražio ni novac, da bi kupio neki bar ili restoran, kao na primer, restoran"Laka Marg" u Nici.

Njegova bivša supruga Natali je bila direktnija:

- Stevan nije bio mangup, nikad se nije bavio mutnim poslovima. Uvek je sve najlepše pisao o Alenu Delonu. Prvi put je ružnu reč za Alena rekao u svoja poslednja tri pisma,koja su porodici stigla posle njegove smrti. Mislim da je on samo hteo da za svoj lični

neuspeh i poraz u Parizu okrivi Alena i mene.Pariski Srbi i deo francuske javnosti nije verovao Delonovima. Njegov cimer UrošMilićević je u izjavama sudu ponajviše sumnjičio Alena i Natali Delon.

- Ubeđen sam da je Delon naručio ubistvo - svedočio je na sudu Uroš Milićević. - Kad senije još znalo šta je sa Stevanom, kad je jednostavno nestao 22. septembra, Delon mi jerekao da on nema nikakve veze sa onim što bi mu se eventualno moglo desiti. Tada mi je



na lep način zapretio da će naći način da me ućutka, ako se budem mešao. Delon me jeopomenuo i kad je čuo da sam napadao Fransoa Markantonija. Zahtevao je da mu seizvinim.

Stevanovi prijatelji pretpostavljaju da je hteo da izađe iz bolesnog mondenskog okruženja.

Maštao je da ima nešto svoje, predstavništvo ili perionicu sportskih automobila uBeogradu. Čekao je da mu Alen Delon pomogne i da zaradi pare, kako bi zbrinuo bolesnusestru Ljiljanu i pomogao sestri Zorici i majci Julijani ubijenog Miška Miloševića. O tome je pisao svom bratu Aleksandru:

"Nemam para da pomognem sestri. Alen se složio da primim Zoricu, ali se Natali buni. Neće da je vidi u kući, a ja ne znam zašto"?

Stevica Marković je stalno čekao da Alen Delon nešto uradi za njega, a kad se to nijedesilo, počeo je da preti da će novinarima da ispriča sve što zna i o Delonovima i oMarkantoniju. Pominje se da je Marković od Delona za svoj tajni dnevnik tražio najmanje

200.000 franaka.Stariji brat Aleksandar Marković to poriče. Pokrenuo je građanske parnice sa advokatomRolanom Dima i tako dobio uvid u kompletan dosije vezan za bratovljevu smrt. Tu sevidelo da je Stevica Marković bio "čist".

- Tačno je da je Stevan imao svoj apartman u kući Alena Delona, ali je istraganedvosmisleno utvrdila da moj brat nije bio ni telohranitelj, ni sekretar, ni plaćenik. Najkraće rečeno, bio je blizak prijatelj porodice Delon, ali potpuno nezavistan isamostalan. Stevan je imao svoj život koji nije bio vezan ni za droge, ni za ucene, prostituciju ili bilo koju prljavu radnju, pričao je Aleksandar.

U makazama kuma mafijeMarko Lopušina | 01. jun 2012.

Mafijaš Markantoni finansirao karijeru poznatog glumca i potom ga reketirao. Delon

predstavio sebe kao žrtvu državne zavere



Fransoa Markantoni

NA osnovu sopstvenih istraživanja i razgovora s mnogim ljudima, Milomir Marić je došao dootkrića suštinskih odnosa u trouglu Delonovi-Markantoni-Marković tokom 1968. godine.- Stotine sagovornika su mi za film „Lepi i mrtvi“ posvedočili da je Stevica Marković pokušaoda sa svojim tajnim dnevnikom uceni Alena Delona preko Fransoa Markantonija. To jepokušala i Natali Delon, koja ga je uvukla u ljubavni skandal, samo da bi Stevicu upotrebila nasudu za razvod. Tako bi od muža izvukla više novca. Ispostavilo se, međutim, da je upravoFransoa Markantoni, koji je finansirao filmsku karijeru glumca, reketirao Alena Delona i izvlačionjegov novac. Tako se Stevica Marković našao u makazama interesa kuma korzikanske mafije- objašnjava Marić.Pošto je slučaj pretio da se tokom istrage i suđenja pretvori u aferu „Marković-Delon“, slavniglumac i tada već jedan od najmoćnijih ljudi u Parizu odlučio je da krene u protivnapad napoliciju, pravosuđe i državnu administraciju. Alen Delon je odlučio da se predstavi kao nevina

žrtva, ne Stevice Markovića već državne zavere.- Kao grom iz vedra neba, usred afere „Marković“, odjeknulo je otvoreno pismo Alena Delona ukojem poznati glumac teško optužuje nekoliko visokih funkcionera pariske policije koji su mu,navodno, spremali zamku u saradnji s policijom jedne strane zemlje, s namerom da u njegovprtljag podmetnu opojne droge. Na taj način bi glumac bio uhapšen i poslat na robiju zbogubistva Stevice Markovića - pričao nam je svojevremeno srpski emigrant Mile Radovanović,

jedan od vođa četničke organizacije u Francuskoj.Iz otvorenog pisma Alena Delona, jasno se videlo na čije policije aludira poznati glumac: „Utrenutku kada iz profesionalnih razloga napuštam Francusku da bih otišao prvo u Italiju, azatim u Kolumbiju, svestan sam da preti velika opasnost za moju ličnu sigurnost i čast, pa zatoi ostavljam ovde trag iza sebe.“Teške optužbe protiv trojice visokih funkcionera francuske policije u formi otvorenog pisma,svakako nisu ostale bez odjeka. Iako prilično uzdržani u davanju izjava, predstavnici francuske

policije stavili su do znanja da će stvar izvesti na čistinu. Od autora otvorenog pisma tražili supodrobnije podatke i konkretne dokaze za teške optužbe francusku policiju. Verovalo se da ćeglumac ipak morati da otkrije ime čoveka iz redova visokih funkcionera francuske policije kojiga je upoznao s navodnom zaverom.Iznenadni udar francuskog glumca potpuno je bio neočekivan i istražni sudija Rene Patar, koji

je vodio istragu o aferi „Marković“, morao je da se brani:- Vrlo sam iznenađen teškim rečima koje je Alen Delon uputio u svom pismu. Istraga isaslušavanja povodom afere „Marković“, koliko ja znam, odvijaju se na normalan i regularan

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/06/01n/FELJTON-marcantoni.jpg



način. Što se tiče „zavere“ o kojoj govori Delon, i njegovog eventualnog hapšenja uinostranstvu, o tome ja apsolutno ništa ne znam.TROJKA DEO ZAVERE Alen Delon u pismu kojim otvoreno optužuje vlasti između ostalog kaže: -Jedan čovek - koji je bio u toku događaja i kome sam dao svoju časnu reč da ga ni u kom slučaju nećuidentifikovati, obavestio me je da je protiv mene skovana zavera i da je predviđeno da prilikom mog skorogodlaska u inostranstvo budem uhapšen. Tri čoveka od autoriteta, nosioci ne malih javnih funkcija, sastali suse da bi mi zadali „odgovarajući udarac“. Prema njihovom planu, trebalo bi da me u inostranstvu uhapsi

jedna strana policija zbog posedovanja opojnih droga koje treba da se „pronađu“ u mom putnom prtljagu.I advokat Žak Izvorni, zastupnik mafijaša Markantonija, reagovao je da bi slučaj još višemistifikovao:- U aferi „Marković“ ništa me više ne može iznenaditi! Sasvim je moguće da ćemo i mi uskorobiti u stanju da prezentiramo dovoljno elemenata koji će na nedvosmislen način dokazati da jei protiv Markantonija pokušana zavera od strane policije.Posle javnog pisma Alena Delona i odgovora francuske policije u listu „Figaro“, objavljeno jeanonimno pismo u kojem se govori o učešću visokih državnih funkcionera i bivših članovavlada na orgijama koje je Markantoni organizovao u Delonovoj kući. Stevica Marković sepominje kao jedan od aktera u tim seksualnim igrarijama. U pismu se, takođe, navodi daizvesni Jugosloven po imenu Boris Ackov ima dokaze o tome.Od tog trenutka više nije reč samo o ubistvu Stevana Markovića, jer je afera dobila politički

karakter. Govori se o fotografijama „posebnog karaktera“ na kojima je, navodno, bila i KlodPompidu, supruga tadašnjeg francuskog premijera. Jedan drugi učesnik zbivanja, UrošMiličević, dete iz beogradske dobrostojeće porodice, tvrdio je da poseduje dokumente kojimase dokazuje da je Marković likvidiran kao vlasnik albuma fotografija „ružičastog baleta“, ilisrpskog grupnjaka, čiji je učesnik bila i supruga Žorža Pompidua.- Ovu optužbu nikada nisu prihvatili zvanični organi istrage, uprkos svedočenju AleksandraMarkovića, brata ubijenog Stevana, da je u stanu Alena Delona bio na večeri saPompiduovima i gangsterom Markantonijem. Da nije bilo borbe za političko nasleđe generalaŠarla de Gola u Francuskoj, ubistvo Stevice Markovića prošlo bi sasvim nezapaženo, bezobzira na to što je bio prijatelj Alena Delona. Toliki emigranti pre i posle toga nestajali su uParizu bez traga i glasa - pisao je svojevremeno srpski emigrant Mile Radovanović u četničkojštampi, kada se kasnije iz Pariza vratio u Čikago.

Prljave igre političaraMarko Lopušina | 02. jun 2012.

Stevanova smrt trebalo je da spreči kandidaturu Pompidua za predsednika. Nezgodne

slike Klod Pompidu niko nikad nije video

Žorž i Klod Pompidu

STEVICA Marković je bio žrtva političke afere koju su inscenirali protivnici Šarla de Gola injegovog predsedničkog kandidata Žorža Pompidua. Parizom se čak širila glasina da je samDe Gol hteo da diskredituje Pompidua preko njegove žene, ali budući predsednik Francuske u

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/06/02/feljton-pompidu.jpg



to nije poverovao. U svojim memoarima je napisao da jeste poznavao Alena Delona, ali daStevicu Markovića on i njegova žena nikada nisu videli, objašnjava Milomir Marić, autor filma„Lepi i mrtvi“.Uostalom, takva verzija događaja objavljena je u Pompiduovim memoarima „Utvrditi istinu“,koje su posle njegove smrti izdali njegova supruga Klod i sin.„Znao sam ko mi šta smešta, ali najviše me je pogodilo što je i general blagonaklono gledao

na blaćenje moje supruge, koju je i sam dobro poznavao. Zato sam i otišao kod njega da mi daobjašnjenje, otkriva Pompidu. - Kraj Pariza je nađen leš čoveka koji je identifikovan kao izvesniStevan Marković, nekadašnji telohranitelj i prijatelj Alena Delona. A zli jezici su odmah kroznovine pokrenuli aferu, govoreći o ucenama i specijalnim snimcima, sa aluzijama na ’suprugubivšeg ministra’ ili ’jednog člana vlade’. Tome tada nisam pridavao nikakvu pažnju, sve dokpostepeno nisam shvatio da je strela zapravo odapeta na mene i moju suprugu, koje je trebalouništiti preko Markovića i Delona, koji je bio tek uzgredna oblaćena žrtva.“ODBIO ULOGU BATINAŠA BURNE 1968. godine, u vreme studentskih demonstracija uFrancuskoj, Stevici Markoviću i jugoslovenskim momcima nuđeno je da učestvuju u batinanju mladih naprotestima. Francuskom se širio strah od komunizma, koji su, navodno, doneli migranti i izbeglice. MladiJugosloveni, sa francuskim azilantskim pasošima, bili su ucenjeni da silom brane Petu republiku. StevicaMarković je odbio da u studentskoj revoluciji učestvuje kao batinaš.- Smrt Markovića trebalo je da spreči kandidaturu Žorža Pompidua za predsednika. Sumnjalo

se zato da su Stevicu likvidirali ljudi predsednika Šarla de Gola - kaže Milomir Marić.Stevičin drug Vuk Blagojević iznosi sumnju da je zapravo Fransoa Miteran bio najljući protivnikŽorža Pompidua i silno zainteresovan da on ne postane predsednik Francuske. Rolan Dima,advokat porodice, bio je Miteranov prijatelj i nije mogao potpuno da se angažuje u zaštitiinteresa porodice Stevana Markovića. Dima je kasnije postao šef francuske diplomatije. U timodnosima političkih lidera Francuske Vuk Blagojević traži moguće uzroke upotrebe izloupotrebe slučaja Stevice Markovića za političke ciljeve.- Možda Stevica nije imao album sa fotografijama gospođe Klod Pompidu, jer te slike nikonikada nije video. Možda je to bila samo prazna pretnja, koja se izrodila u političku aferu stragičnim posledicama - pita se danas Vuk Blagojević, kome su u Parizu neki ljudi nudili dagovori o Stevici, ali i o Žoržu Pompiduu, što je on odbio.Da li je Stevica Marković zaista boravio u premijerovoj vili i u Jelisejskoj palati? Da li je zaistasnimio Klod Pompidu u nezgodnim pozama? Na ova pitanja u Francuskoj niko nije dao

decidiran odgovor.Jedno je, međutim, bilo izvesno. I pored toga što je slučaj Marković prerastao u aferu„Pompidu“, bivši francuski premijer Žorž Pompidu je 1969. izabran za prvog čoveka Peterepublike. Zamenio je Šarla de Gola na predsedničkoj funkciji i vladao do svoje smrti 1974.godine.- I Josip Broz i Šarl de Gol bili su uznemireni zbog Stevice Markovića - priča svedok NenadMilošević, nekad bokser u Parizu. - Jugoslovenski predsednik se nadao da će ga generalpozvati u zvaničnu posetu Francuskoj, a francuski predsednik je strepeo u šta će se izroditiafera „Marković-Pompidu“.Tito je imao loše odnose sa Šarlom de Golom, jer su komunisti Jugoslavije podržavali borbuza nezavisnost Alžira, francuske kolonije. Drugo, Tito je odbio molbu Šarla de Gola da nestrelja generala Dražu Mihailovića. Pričalo se da su De Gol i komandant Ravnogorskogpokreta bili školski drugovi u kampu San Sir, ali to nije istorijski tačno. Obojica su bila tamo naobuci, ali u sasvim različitim vremenima, tako da se nisu ni sreli. Međutim, Šarl de Gol je ceniogenerala Dražu Mihailovića, što je i javno rekao kada je odlikovao četničkog vođu:- Armijski general Dragoljub D. Mihailović, legendarni junak, simbol najčistijeg rodoljublja inajviših jugoslovenskih vojničkih vrlina, nije prestao da vodi borbu na okupiranom nacionalnomtlu. Uz pomoć rodoljuba, ne da mira okupatorskoj vojsci, tako pripremajući onaj konačan juriškoji će dovesti do oslobođenja njegove otadžbine i celog sveta, rame uz rame s onima kojinikad nisu smatrali da velika zemlja može da se pokori surovom zavojevaču.General Šarl de Gol je generalu Draži Mihailoviću 1943. godine, kao komandant francuskogPokreta otpora, dodelio francuski Ratni krst, Orden Legije za zasluge prvog stepena namenjen



vrhovnim komandantima i izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2. februara 1943. pročitana svimfrancuskim jedinicama. Zato je francuski predsednik tražio od Tita da ne ubije generala Dražu.Od tada je Tito neprestano pokušavao i nadao se da će da dobije zvanični poziv francuskoglidera za posetu Parizu uz sve državničke počasti, što se nije dogodilo.- Iako će podrška Jugoslavije alžirskim ustanicima krajem pedesetih i početkom šezdesetihgodina dalje narušiti odnose dveju zemalja i dovesti do povlačenja ambasadora 1963. godine,

nezavisna De Golova politika će ih do kraja šezdesetih ponovo približiti. O ovome uverljivogovori i defile vojnika JNA na paradi u Parizu povodom Dana Francuske Republike krajemšezdesetih godina - objasnio je profesor Predrag Simić.

Plaćenik obavio posaoMarko Lopušina | 03. jun 2012.

Uloga francuske tajne policije u ubistvu Markovića. Sestra Zorica: Delon je potpisao

Stevanovu smrtnu presudu

Stevanova fotografija u francuskim novinama

SRPSKI emigranti su u Parizu pričali da je Stevica Marković bio glavni krivac što Josip BrozTito nikada nije sreo Šarla de Gola u Francuskoj! Kad se iznenada šef kabineta predsedničkogkandidata Žorža Pompidua pojavio na vratima jugoslovenske ambasade, ambasador IvoVejvoda je pomislio da on možda nosi poziv za Tita. Međutim, gost ga je sasvim konkretnopitao:- Da li ste fotografije koje je Stevan Marković snimio na orgijama Pompiduove žene Klod većprodali Rusima!?- Ne znamo mi ništa o tome - odgovorio je zabezeknut ambasador Ivo Vejvoda.- Marković nije u našoj nadležnosti!I bio je u pravu, jer je Stevica Marković imao politički azil i izbeglički pasoš Francuske, tako danije bio u nadležnosti Ambasade SFRJ u Parizu. Jugoslovenski mediji su bili pod uticajemUdbe i optuživali su Markovića da je upao u „emigrantsko podzemlje“. Emigranti su uzvraćalida je Stevica Marković bio uz četnika Andru Lončarića, kome je Udba nudila da ubije kraljaPetra, što je ovaj odbio. Četnici su za Stevicu pričali i da je komunistički agent.ĆUTALI DECENIJAMA NA osnovu istraženih činjenica i stotinu svedoka, Milomir Marić u serijalu

„Lepi i mrtvi“ zaključuje da je Fransoa Markantoni organizovao državno ubistvo Stevice Markovića krajemseptembra 1968. godine u Parizu.- Ubica je bio njegov mafijaš Fernando. Markantoni je svim Srbima zabranio da javno govore o ubistvuStevice Markovića. Zapretio je i Miloševoj sestri Zorici Milošević, kao i Urošu Miličeviću. I oni su decenijamaćutali - otkriva Milomir Marić.- Francuska tajna policija je preko svojih plaćenika likvidirala Stevicu Markovića, jer je htela dazaštiti novog francuskog predsednika Žorža Pompidua. Pariski mediji su odigrali ružnu ulogu,

jer su Stevana predstavili u najgorem, lažnom svetlu, satanizovali su ga i optuživali. Likvidaciju je organizovao korzikanski i, da tako kažem, državni mafijaš Fransoa Markantoni - tvrdiMilomir Marić, autor filma „Lepi i mrtvi“ o srpskim momcima u Parizu šezdesetih godina.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/06/03/feljton-stevica.jpg



Korzikanci su bili deo francuske elite, jer su u Drugom svetskom ratu uz pomoć mafijeomogućili generalu Šarlu de Golu da se iskrca u Francusku. Suđenje ovom mafijašu je trajalodo 1976. godine, ali je obustavljeno zbog nedostatka dokaza.Optuženi Fransoa Markantoni je napisao tri knjige memoara i dao tri izjave o SteviciMarkoviću. U jednoj tvrdi da ga nikada nije video. U drugoj da su se možda sreli. I u trećoj dasu njih dvojica zajedno bili na jednoj večeri kod porodice Pompidu.

Fransoa Markantoni je jednom prilikom o ubistvu Stevice Markovića priznao:- Jesam Korzikanac, ali nisam Napoleon. Ipak sam spasao Petu republiku.Markantoni je umro 2010. godine, a tajnu o ubistvu Stevice Markovića odneo je u grob.Simptomatično je da je francuski predsednik Sarkozi tri meseca pre smrti kuma korzikanskemafije Fransoa Markantonija odlikovao Legijom časti prvog reda. Valjda zato što je odbranioFrancusku od Stevice Markovića!Na sahrani Stevici Markoviću - svega desetak naših ljudi. U francusku zemlju pobodena jekrstača s njegovim imenom i stavljeni su buketi cveća. Niko od prisutnih nije imao novac daplaća grobno mesto, pa je Marković sahranjen na opštinskom groblju. Posle nekoliko godina,to groblje je prodato, razrovano, i na njegovom mestu podignuta stambena zgrada. Ubice igrob Stevice Marković danas su nepoznati.Istraga francuske policije i suđenja u Parizu pokazali su da nisu samo Alen Delon i FransoaMakartoni bili sumnjivi akteri ubistva Stevana Markovića, koje se dogodilo krajem septembra

1968. godine. Na listi svedoka posebno je bio interesantan Uroš Milićević, Stevičin cimer, koji je poslednji video Markovića i zbog toga bio sumnjiv u istrazi.Jedan od svedoka bila je i Zorica Milošević, sestra ubijenog Miloša, koja se još 1960. godineodselila iz Beograda u Rim. Kada su se njih dvoje jednom prilikom krajem šezdesetih sreli uBeogradu, posle toga je Zorica u redakciji „Večernjih novosti“ ispričala da ne veruje UrošuMilićeviću i da mu je to otvoreno rekla:- Ubeđena sam da nisi sve rekao francuskoj policiji.- Svi vi mislite da sam nešto sakrio od vas. Stevanov brat Aleksandar Marković je tvrdio da munisam dao sve papire i nekakav dnevnik. Znate da ja nisam pravi krivac - odgovorio je UrošMilićević.- Ali rekao si da je Stevica otišao sam taksijem na sastanak sa kog se nije vratio, a taksistakaže da je vozio dve osobe... Ko je ta druga osoba? - insistirala je Zorica Milošević.

- Ne želim više da govorim - iznervirao se Uroš Milićević.Tada je Zorica Milošević jednostavno zaključila:- Dan pre nestanka Stevan mi je telefonirao iz Pariza i rekao da će ići kod Delonovih u SenTrope da nešto rasprave, kako ne bi iz njihove kuće izašao kao lopov. Njega su jednostavnouništili Alen i Natali, koja je želela da ga se otrese. Alen Delon nije mogao da otrpi što jeStevan bio neiskren prema njemu. On ga možda nije ubio, ali je potpisao njegovu smrtnupresudu - tvrdila je Zorica Milošević.

“Čišćenje“ opasnih svedokaMarko Lopušina | 04. jun 2012.

Posle Stevičine smrti ubijeno još desetak njegovih drugova. Da li su tajni dnevnik i album

samo plod mašte



Stevica Marković i Natali Delon

ZORICA Milošević je jednom prilikom za dnevni list "Politika ekspres" iznela otvorenusumnju da Uroš Milićević ne samo što zna ko je ubica, "nego je možda i prisustvovaoubistvu Stevana Markovića".

- Šofer taksija, koji je poslednji video živog Stevana Markovića, u policiji je prepoznaofotografiju drugog putnika. Bio je to Uroš Milićević - tvrdila je Zorica Milošević.

Pretpostavka je da je Stevica kidnapovan i odveden u Sen Trope kod Alena i Natali Delon,a Uroš Milićević je dobio zadatak da nađe njegov tajni dnevnik i donese ga Delonovima.Policija je kod Uroša Milićevića pronašla avionsku kartu za Sen Trope, koju mu je platioAlen Delon.

Sumnja se je i da je Stevica Marković ucenjivao Alena Delona da mu za dnevnik isplati200.000 maraka. Kako Milićević i pored svih traganja i sakupljenih papira Stevana

Markovića nije našao dnevnik, ubice su u Sen Tropeu ubile mladog Beograđanina. Potom je leš Stevice Markovića prebačen u predgrađe Pariza.

Mnogi svedoci tvrde da Stevan Marković nije znao da piše na francuskom, i zato mu je pisma najverovatnije pisao Uroš Milićević. Verovatno je zato i bio u prilici da vidi Stevičintajni dnevnik. Međutim, Markovićev najbolji drug Vuk Blagojević svedoči drugačije:

- Tajni dnevnik i album sa tajno snimljenim fotografijama Klod Pompidu nisu postojali. Njih nikada niko nije video, niti ih je imao u rukama. Oni su bili plod Stevičine mašte. On je pomalo bio mitoman i voleo da ispreda mnoge priče. Neko ozbiljan je, međutim, u te priče poverovao, i Stevica je platio životom.

SMRTONOSNA AFERA AFERA "Marković", kao i sama Stevičina smrt, imala je tamnu pozadinu, čiji je mrak progutao mnoštvo svedoka i prijatelja trojice Beograđana. Nekolikonjih je ubijeno na različitim geografskim tačkama, od Brisela do Kopaonika. - Za Stevicomsu otišli u grob Popčevski, Uroš Milićević i Bora Mesarović. Svi na sličan način. Stevičinihmangupa je bilo sve manje. Počela je opšta potera za Jugovićima. King Kong, Protuva,Vuk, Lagarder, Pećina, Džoni Gitara, Gamba razmileli su se po Francuskoj. Da ne dožive

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/06/04n/feljton-Stevica-Natali.jpg



sudbinu svojih pajtaša ili ne završe na giljotini, kao četvorica Beograđana koji su samo tegodine bili osuđeni na smrt - seća se Petar Grujičić, zvani Pera Četnik.

Kada je likvidiran Stevica Marković, ubijeno je još desetak Srba u Francuskoj, Belgiji iAmerici. Uroš Milićević, najbliži Stevici, vratio se početkom sedamdesetih u Belgiju,

odakle su njih dvojica stila u Pariz 1966. godine. Tu se Milićević zbližio sa četničkomemigracijom i postepeno peo na lestvici srpskih antijugoslovenskih organizacija. Pošto jeBrisel sedamdesetih postao centar četnika u Evropi, Služba državne bezbednostiJugoslavije je odlučila da ga razbije. U Belgiji su, rukom egzekutora Titove tajne policije,ubijeni Miodrag Bošković i njegov sin, kao i Uroš Milićević. Sva trojica usmrćena su 6.avgusta 1972. godine.

Milićevića su ubice iz Beograda prvo teško ranile, a potom ostavile praktično bez vazduhau sobi bez prozora. Zločin se dogodio u Briselu, u Ulici Staljingrad. Mile Robija je stigaodo Kanade 1961, i otvorio neku salu sa automatima za kockanje. Kad su mafijaši došli po"reket", nije se dao, zbog čega je dobio metak u čelo pred ženom i decom. Borivoje Ackov

je pre mnogo godina ubijen na Kopaoniku, gde je zimovao. Priča se da je razlog namirenjenekog malog duga. Od Srba u Parizu krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih preživelisu samo Milovan Radić Crveni i njegov drugar Đoko Marković.

Mnogi prijatelji Stevice Markovića su preživeli, jer su se posvetili biznisu, a neki su otišli uAmeriku da prave poslovnu i umetničku karijeru. Ljubiša Kokotović i Miša Slovenac postali su poznati slikari. Slavko Marković, zvani Kreza ili Gljara, poznanik mnogihsvetskih ljudi i milijardera, najveći deo radnog veka u Parizu bio je šef sale jednog odnajelitnijih restorana, "Raspućina", stecištu ljudi sa najdubljim džepovima. Posle 42 godinerada u Francuskoj, Slavko Marković se vratio u Beograd. U srpsku prestonicu su stigli iKopa, Džambas, Pera Četnik i Vuk Blagojević.

Preživeli svedoci su zahvaljujući ćutanju obezbedili sebi život. Miloševićeva sestra Zoricase udala za slikara Bruna Maskarelija i ostala u Rimu. Majka Uroša Milićevića danas živi ustaračkom domu u Beogradu. Alen Delon je u 77 godini života primljen u parisku bolnicu, jer mu srce otkazuje poslušnost. Najbolje od svih je prošla Natali Delon, koja je danasvlasnica svetske diskografske kuće i jedna od najbogatijih žena sveta.

(Kraj)

Documents

Od sjaja do tragičnog kraja-feljton Novosti