Click here to load reader

Osnovni Elementi Finansijskog Sistema

  • View
    103

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Osnovni Elementi Finansijskog Sistema

UVOD

UNIVERZITET UNIO U BEOGRADU

Fakultet za preduzetniki biznisZAVRNI RAD OSNOVNI ELEMENTI FINANSIJSKOG SISTEMAMentor:

Student:

Prof. dr

Obrad Lukovi

Broj indeksa

aak, maj 2010. godinaSadraj

I UVOD2

1.FINANSIJSKA TRITA3

1.1.Finansijsko-trini sistem4

1.2.Pojam finansijskih trita5

1.3.Znaaj finansijskih trita6

1.4.Podela finansijskih trita 8

2.TRITE NOVCA , TRITE KAPITALA I DEVIZNO TRITE9

2.1.Trite novca9

2.2.Trite kapitala 13

2.3.Devizno trite14

3. FINANSIJSKE INSTISTUCIJE18

3.1.Pojam finansijskih institucija18

3.2.Podela finansijskih institucija18

3.3.Banka kao najdominantnija finansijska institucija22

4.FINANSIJSKI INSTRUMENTI I TOKOVI24

4.1. Pojam finansijskih instrumenata i finansijskih tokova24

4.1.1. Sloeni finansijski instrumenti 26

4.1.2. Kamate, dividende, gubici i dobici 26

4.1.3. Finansijska sredstva i finansijske obaveze27

4.1.4. Instrumenti kapitala28

4.1.5. Derivatni finansijski instrumenti29

4.2.Vrste finansijskih instrumenata29

I IZAKLJUAK32

I I ILITERATURA34

I V PREGLED TABELA, SLIKA I GRAFIKONA35

I UVOD

Razvijenu trinu privredu nemogue je zamisliti bez razvijenog finansijskog sistema koji mora da omogui efikasno povezivanje subjekata koji imaju vikove sa jedinicama koje imaju manjkove finansijskih sredstava i kapitala. Na taj nain se pomou njega ostvaruju mnoge ekonomske funkcije. Razvijeni finansijski sistem podrazumeva postojanje skladne razvijenosti najmanje tri osnovna elementa - finansijskih trita, finansijskih institucija i finansijskih instrumenata. Analiza navedena tri elementa predstavlja bazinu strukturu ovog zavrnog rada, pri emu je teite usmereno ka analizi finansijskih trita. U tom smislu detaljno se analiziraju kako primarna, tako i sekundarna, kako berzanska, tako i vanberzanska trita. Jedan od ciljeva je i detaljno upoznavanje sa pojedinim segmentima finansijskih trita, kao to su: trita novca, kapitala, derivata, deviza, itd.

Finansijski sistem predstavlja sastavni deo drutveno-ekonomskog sistema. Sledstveno tome, njegov stepen razvoja u direktnoj je zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga i stanja proizvodnih odnosa u odreenom drutveno-eknomskom sistemu zemlje. Osnova finansijskog sistema su propisi sa kojima se regulie finansijski sistem. Meutim, finansijske institucije i organi predstavljaju osnovne nosioce finansijske prakse, pa otuda, njihovo iskustvo takoe predstavlja izuzetno znaajan faktor finansijskog sistema. Prema tome, proizlazi da osnove finansijskog sistema ine: s jedne strane, finansijsko pravo kao skup finansijskih normi, pravila ponaanja, finansijskih institucija, instrumenata i postupaka, donesenih radi uspenog sprovoenja finansijske aktivnosti, i s druge strane, finansijska praksa koja ulazi u sastav finansijskog sistema kao celine.Dobar i efikasan finansijski sistem treba da omogui nesmetano funkcionisanje privrednog sistema, opstanak, rast i razvoj nacionalne ekonomije i ukupan drutveni prosperitet zemlje. Diplomski rad na temu Osnove finansijskog sistema e biti obraen kroz osnovne segmente finansijskog sistema i osnovne probleme finansijskih trita. Najpre je u prvom poglavlju pojanjen termin finansijsko trite kao elemenat finansijsko-trinog sistema kroz pojam, znaaj i podele finansijskih trita. U drugom poglavlju je opisano trite novca i trite kapitala kroz osnovne pojmove, podelu i institucionalne okvire ovih trita. U treem poglavlju je opisano devizno trite. U etvrtom poglavlju bie predstavljene finansisjke institucije i njihova uloga u funkcionisanju finansijskih sistema. U petom poglavlju bie opisani finansisjki instrumenti i tokovi kojima se odvijaju finansijski sistemi. Kao to e iz zakljuka moi da se vidi f inansijski sistem predstavlja mehanizam i vodi, odnosno sistem kanala kojima se vri transfer finansijskih sredstava izmeu razliitih grupa i subjekata u privredi. U irem smislu, finansijsko trite postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu, ono se definie kao organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima aktive i finansijskih instrumenata.

Na kraju je navedena literatura i materijal, kao i Internet stranice koji u korieni u toku pripreme i izrade ovog zavrnog rada.

Spisak tabela, lika i grafikona koji se nalazi na kraju rada pojanjava neke delove rada i ine ga dostupnijim za razumevanje1. FINANSIJSKA TRITA

Kao to se iz uvodnog izlaganja moglo videti, finansijski sistem predstavlja integralni deo ukupnog privrednog sistema jedne nacionalne ekonomije. On ima ogromnu ulogu u funkcionisanju svake privrede. Finansijski sistem ini poseban mehanizam kojim se vri transfer sredstava izmeu razliitih grupa subjekata u privredi. Prema jednoj podeli, sve uesnike u privrednom sistemu mogue je podeliti u etiri osnovna sektora:

1. Sektor privrede - koji sainjavaju privredni subjekti razliitih vlasnikih oblika;

2. Javni sektor - ili sektor drave sainjavaju vlade, lokalni organi vlasti, kao i javna t.j. dravna preduzea;

3. Sektor domainstava - ili sektor stanovnistva sainjava veliki broj pojedinaca i porodica, odnosno stanovnitvo;

4. Inosektor - ili eksterni sektor koji ine svi subjekti privrednog i drutvenog ivota koji dolaze iz drugih zemalja.

Osnovna uloga finansijskog sistema sastoji se u tome da omogui nesmetani tok sredstava u nacionalnoj ekonomiji i to kako izmeu subjekata u okviru svakog od pomenutog sektora, tako i izmeu samih sektora. Da bi ovu funkciju mogao da obavlja na to efikasniji nain, finansijski sistem svake zemlje morao bi pored do sada navedenog, takoe da sadri i vei broj tzv. finansijskih posrednika. Posebno znaajna uloga finansijskog sistema jeste da obezbedi nesmetani tok sredstava izmeu dve vrlo znaajne grupe koji se mogu nai u okviru sva etiri posmatrana sektora. Jednu grupu ine svi subjekti koji raspolau sa vikovima finansijskih sredstava u odreenom trenutku, a drugu grupu ine svi subjekti koji imaju manjkove finansijskih sredstava. Na ovaj nain dolazimo do osnovnih tzv. kvantitativnih elemenata finansijskog sistema. U tom kontekstu, na sledeoj slici mogue je sagledati uproen prikaz osnovnih tokova sredstava izmeu subjekata, i to u okviru sva etiri prethodno pomenuta sektora.

Slika 1 - Tokovi sredstava izmeu osnovnih privrednih sektora

Izvor: Eri Dejan, Finansijska trita i njihovi instrumenti, Via poslovna kola, Beograd, i Nauna knjiga, Beograd, 1997.

Finansijski sistem predstavlja kostur ili krvotok svake privrede i drutva. Zbog toga, finansijski sistem igra jednu od osnovnih uloga u odvijanju i regulisanju tokova reprodukcije. Naime, finansijski tokovi reprodukcije u osnovi predstavljaju cirkulaciju novca i dohotka (tednje, akumulacije) u privredi. Pri tome, sama cirkulalacija moe se odvijati uglavnom na sledee naine:

da jednog do drugog subjekta unutar istog sektora;

Izmeu dva razliita sektora, i

izmedu vie sektora, pri emu jedan od njih ima ulogu tzv. prolaznog ili transmisionog mehanizma cirkulacije.

1.1. Finansijsko-trini sistem

Finansijsko-trini sistem, koji u stvari obuhvata finansijska trita sastavni je element finansijskog sistema svake razvijene zemlje i on predstavlja ujedno jedan od osnovnih postulata trine privrede. Naime, razvijenost trine privrede moe se pratiti preko razvijenosti njenih osnovnih segmenata, kao to su: trite roba i usluga, triste faktora proizvodnje, trite rada, trite menadera, trite za kontrolu preduzea itd. Meutim, generalno gledano sve segmente trine privrede moemo svrstati u dve osnovne grupe:

1. Trite proizvoda, roba i usluga koje je vidljivo golim okom, po razliitim pojavnim oblicima (popunjenost prodavnica, odnosno nestaicama, konkurenciji, cenama itd);

2. Trite faktora kao to su rad, kapital, menaderi itd. Ovo trite nije tako vidljivo kao prethodno, ali je vrlo znaajno i veina subjekata privrednog i drutvenog ivota osea njegovo dejstvo. U skladu s tim, slobodno moemo rei da bez njegove razvijenosti nema razvijene trine privrede. Stepen razvijenosti finansijskih trita najvie govori o ukupnoj razvijenosti trine privrede u jednoj zemlji.

Finansijska trita imaju ogroman i irok znaaj za gotovo sve segmente ekonomskog i drutvenog ivota zemlje, a posebno za sledee:

1. Formiranje to vieg nivoa tednje (S) i finansijske tednje kao razvojnog potencijala, kao i za formiranje adekvatne tranje za finansijskim instrumentima (Dfi);

2. Efikasno predupreivanje neravnotee u smislu nedovoljne sklonosti investiranju (I

Search related