Permanenta inflacija je relativno novi fenomen u istoriji čovečanstva i podudara se sa

Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESS

• Bilo da je vrlo niska ili vasionski visoka, inflacija je uvek ključna osobina savremenih privreda.

• Je li uvek bilo tako?

• Permanenta inflacija je relativno novi fenomen u istoriji čovečanstva i podudara se sa

• pojavom modernog centralnog bankarstva i ...

• Papirnog novca.


• Šolja čaja u Londonu 1965. godine koštala je 5

• penija, a 2008. godine - jednu funtu i 20 penija.

• Vekna hleba je u Parizu 1965. koštala 40 santima, - 40 godina kasnije bila 13 puta veća.

• Ali kod inflacije se i ne radi o promeni cena čaja u Britaniji

• Već o promeni opšteg nivoa cena;

• inflacijom su obuhvaćene sve

cene u jednoj privredi.


• Ovde usvajamo kejnzijansku pretpostavku o fiksnim cenama na srednji rok


Princip monetarne neutralnosti. kejmbrička jednačina

• (12.1) M =kPY.

• šta se dešava kada se ponuda novca poveća, recimo, za

• 10%?


• Na kratak rok, cene su rigidne i jedini način da se uspostavi ravnoteža na novčanom tržištu da se realni BDP poveća za 10%.

• Ovo je kejnzijanski slučaj.


• Da su cene fleksibilne, ravnoteža bi se postigla tako što bi cene porasle za 10%, a realni BDP se ne bi promenio.

Po kejnzijancima, nivo cena je egzogen, a autput je endogen, i potpuno je jednak tražnji. Po neoklasičarima, nivo cena je endogen i ima ulogu uravnotežitelja


• M =kPY

za konstantno k, mora važiti relacija

ΔP/P =ΔM/M - ΔY/Y.

• Autput determinisan ponudom na dugi rok

• Zašto fleksibilnost cena dovodi do situacije gde se tražnja prilagođava ponudi?


pri punoj fleksibilnosti cena i zarada,

ponuda se ne menja kada se promeni tražnja.

Šta vraća tražnju na početni nivo?

ako su cene fleksibilne a plate nisu, nevoljna nezaposlenost raste sa AB’ na BC

radnici na kraju prihvataju niže zarade ikrećemo se iz tačke B' u tačku A. Na taj način, pri punoj fleksibilnosti cena i zarada, ponuda se ne menja kada se promeni tražnja.

Šta će dovesti tražnju na početni nivo? Odgovor nam daje IS -LM (odnosno IS – TR) Uzmimo prvo slučaj fleksibilnog kursa.• Fleksibilni kurs• Tražnja endogena,

znamo ishod: šokovi tražnje nemaju nikakvog uticaja.

• Kako pada tražnja za• domaćim dobrima, kurs

depresira i konkurentnost• raste, sve dok se tražnja

ne vrati na početni nivo.

• Pri fiksnom kursu, IS kriva ide ulevo, ali zatim pad cena dovodi do rasta spoljne konkurentnosti i IS kriva se pomera udesno.

• Hoće li se vratiti u početni položaj? Pretpostavimo da neće.

• Firme tada opet moraju da obaraju cene...


• Ukratko, ili će fleksibilnost kursa, ili će cenovna fleksibilnost (a možda i obe, zajedno, povećati konkurentnost u dovoljnoj

• meri da neutrališu inicijalni pad tražnje.

• Ovo je sve bilo kretanje na dugi rok


• Filipsova krivaimala je jasnu i vrlo prihvatljivu poruku:

Izaberite tačku na Filipsovoj krivoj, tj. izaberite politički prihvatljivu kombinaciju nezaposlenosti i inflacije i onda vodite privredu ka izabranoj tački!


• Filipsova kriva je igrala ključnu ulogu u razvoju makroekonomije.

• Nekoliko puta je otkrivana, sahranjivana i transformisana. A sada ...

• ima široku podršku među makroekonomistima.


Sa kejnzijanskom pretpostavkom uvek je bio problem u tome što ona ne ume da objasni inflaciju,

• već jednostavno pretpostavlja da je nema.

• Čak su i najžešći kejnzijanci priznavali da nemaju ideju kako da uključe inflaciju u svoje modele. Oni su o njoj govorili kao o “nedostajućoj jednačini”.


Filipsova kriva i agregatna ponuda

Infla

cija

Nezaposlenost

Infla

cija

Output

(a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda

C

A

Zemlja koja preferira nisku nezaposlenost, izabraće tačku A sa Slike 12.2; zemlja koja želi nisku inflaciju, težiće tački C, pristajući da time izazove rast nezaposlenosti. Filipsova kriva predstavljala je tipičan trade-off.


Filipsova kriva je bila i ostala veoma popularna, i to iz dva razloga.

Prvo, ona zaokružuje kejnzijanski IS-LM, odnosno IS-TR analitički okvir.

Drugo, ona je praktično oruđe za političare.

Ako se odluče na smanjenje nezaposlenosti, moraće da prihvate rast inflacije (tačka A na Slici 12.3 )

Infla

cija

Nezaposlenost

(a) Filipsova kriva

C

A


Filips nije zapamćen samo po krivoj koja povezuje inflaciju i nezaposlenost već i po Monijaku (Moniac), kompleksnoj hidrauličnoj prezentaciji makroekonomije, od kojih se jedna može videti u Muzeju nauke (Science Musem) u Londonu.


Helmut Schmidt 1978. godine u jednom intervjuu izjavio da bi više voleo inflaciju od 5% nego nezaposlenost od 5% .Kako su se samo vremena promenila!


• Germany's eight post-war chancellors. Post-war Chancellors of Germany Konrad Adenauer, Ludwig Erhard, Kurt Georg Kiesinger, Willy Brandt, Helmut Schmidt, Helmut Kohl, Gerhard Schröder and Angela Merkel


Dakle, Filipsova kriva je negativni trade-off između dva velika zla u makroekonomiji — između inflacije i nezaposlenosti.

ocenjeno je da sama interpretacijaFilipsove krive — da rast cena vodi rastu outputa — nema neko čvršće teorijsko pokriće.


Slika 12.4 (a)

Filipsova kriva u Evrozoni 1961-2000

1974

1961

2000

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0 2 4 6 8 10 12 14

Unemployment (%)

Infla

tion

(%

)

Mada je u velikoj meri bila zanemarena krajem 60-tih,već se naredne decenije pokazalo da je Fridmanova iFelpsova kritika potpuno pogodila metu. Kako pokazujeSlika 12.4, izgleda da je vremenom Filipsova krivau potpunosti iščezla. Veza koja je još postojalakrajem 60-tih u narednoj deceniji sasvim je nestala.Poput samog otkrića, tako je i nestanak Filipsove kriveimao podjednako snažan uticaj na političare.


moguće je registrovati da se Filipsova kriva ponovno javlja, svaki put iznad i udesno u odnosu na prethodnu.


1

Najpre, bila je to zagonetka: tokom skoro čitavog jednog veka izgledalo je da postoji relativno čvrsta inverzna relacijaizmeđu inflacije i nezaposlenosti, a ipak, u skoro svim zemljama približno u istom trenutku, ona se jednostavnoraspala. To se nije baš slučajno moglo desiti!


Slika 12.3

Infla

cija

Nezaposlenost

Infla

cija

Output

Dugi rok

U Y(a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda


Najpre, utvrdimo tajming najjačih inflacija — prvi je bio 1973–74,— a zatim 1979–80 — a oba direktno možemo vezati za dva naftna

šoka, kada su se cene nafte učetvorostručile (1973–74) a zatim ponovo udvostručile (1979–80).7

Drugo, između naftnih šokova, Filipsova kriva se ponovno javlja.

Treće, svaka naredna kriva leži desno u odnosu na prethodnu.

Ova poslednja činjenica sugeriše da je ravnotežna stopa nezaposlenosti, oko koje aktuelne stope fluktuiraju, vremenom porasla.


• Ako su cene na kratak rok rigidne,

• a na dugi rok savršeno fleksibilne,

• onda će ključ za razumevanje nestanka Filipsove krive pružiti njihovo ponašanje na srednji rok!


• U svom obraćanju Američkoj ekonomskoj asocijaciji, 1967. godine, Fridman je rekao da

• „…uvek postoji neki privremeni trade-off između inflacije i nezaposlenosti, ali da permanentni trade-off jednostavno ne postoji.

• Privremeni trade-off ne proizlazi iz inflacije per se, već iz rastuće stope inflacije.”


• Filipsova kriva – nezaposlenost i

inflacija

• Okunov zakon –

nezaposlenost i ... autput

• za SAD važi relacija• su da je pad

nezaposlenosti od 1% vezan za rast BDP za 3% iznad trenda.

• To bi značilo da je vrednost parametra h jedna trećina.


• Možemo da povežemo inverznu relaciju između

• π i U iz Filipsove krive

• sa inverznom• relacijom između U i

Ygap iz Okunovog zakona, pa da dobijemo krivu agregatne ponude.


• Kada firme same utvrđuju cene, rezultat se dobija kao zidanje cena (mark-up pricing):

• P = (1 + θ)MC gde je θ > 0.

• mc- marginalni trošak, aproksimiramo ga prosečnim ili jediničnim troškovima


• Mikroekroekonomski princip je da, u savršenoj konkurenciji firme moraju da posluju po cenama koje su jednake marginalnim troškovima; ekonomski profit je tada jednak nuli.

• P = (1 + 0*θ)MC • P = MC


Table 12.1

Total Manufacturing Chemicals Basic metal Wholesale/economy industries retail trade

Belgiumb 51.2 61.6 54.7 73.0 49.3

Germany 52.7 69.6 n.a. n.a. 63.1

Denmarka 55.4 62.6 54.6 59.4 61.6

Italy 41.3 53.1 55.2 38.7 27.1

Japan 56.4 58.6 30.5 38.9 67.5

Netherlandsa 51.2 54.8 34.6 51.6 59.9

United States 59.9 63.0 48.8 72.1 57.8

a 1995

Ukupne troškove možemo razvrstatina dve glavne kategorije: troškove rada i ostale troškove. Ako nema drugih - P = (1 + θ)W.


P = (1 + θ)W.

korak dalje: kako se određuje satnica W?

Obe strane se mogu složiti oko ciljne realne zarade W/P,

ali neizvesno je koja nominalna zarada će dovesti do ciljnog ishoda.


• Tako će sindikati težiti da ugovore realnu zaradu koja će sadržati dodatak (mark-up) iznad produktivnosti.

W/Pe = (1 + γ)

W= (1 + γ)Pe, gde je γ > 0


• Tako se ispostavlja da se nominalna zarada formira zidanjem mark-apa na očekivani nivo cena.

• Dakle – cene su nadnice plus profit, a nadnice su cene plus profit!


• Cene zavise od zarada koje zavise od• očekivanih cena, • Sledi - stvarne cene zavise od očekivanih

cena~

Ova cirkularnost može se rezimirati tako štoćemo jednačinu cena (12.4) sabrati sa

jednačinom zarada (12.5) da bismo dobili

• P = (1 + θ)(1 + γ)Pe.


Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESSAverage hourly earnings & the CPI

Average hourly earnings & the CPI, 1964-2004

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

1964 1968 1972 1976 1980 1984 1988 1992 1996 2000 2004

Wag

e ($

per

hou

r)

0

50

100

150

200

250

CP

I (1

982-

84=

100)

Hourly earnings

in 2004 dollars

Consumer Price Index

Average hourly earnings (nominal)


Average hourly earnings and the CPI, 1964-2006

$0

$2

$4

$6

$8

$10

$12

$14

$16

$18

$20

1964 1970 1976 1982 1988 1994 2000 2006

ho

url

y w

age

0

50

100

150

200

250

CP

I (1

982-

84 =

100

)

CPI (right scale)wage in current dollarswage in 2006 dollars

Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESS• Average hourly earnings and the CPI,

1964-2006

$0

$2

$4

$6

$8

$10

$12

$14

$16

$18

$20

1964 1970 1976 1982 1988 1994 2000 2006

ho

url

y w

age

0

50

100

150

200

250

CP

I (1

982-

84 =

100

)

CPI (right scale)wage in current dollarswage in 2006 dollars


Плате у Србији, 1987-2007

0

100

200

300

400

500

600

700

800

87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07

децембар '90 - 752 DEM

децембар '93 - 21 DEM

јануар '07 - 603 DEM

октобар '00 - 97 DEM


• Pretpostavka o konstantnim procentima θ ι γ ne samo

• da protivreči nekom intuitivnom rezonu¸ već protivreči

• i činjenicama. Njihova vrednost se tokom privrednih

• ciklusa menja


θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)Počnimo sa procentom θ.

Ακο konkurencija raste, θ bi trebalo vrtoglavo da padne. Ali ako tražnja bude dovoljno visoka, može se desiti i to da svi konkurenti podignu svoj θ, te da on vrtoglavo poraste.

• γ će ubrzano rasti ako je potrebno dodatno motivisati radnike da bi prilježnije radili – efficiency wages


Empirijski je potvrđeno da oba procenta rastu u fazi

prosperiteta i padaju u fazi recesije. Ovaj rezultat

može se predstaviti na sledeći način:

θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)


Troškovi objavljivanja – menu costs.

Međutim, kada postoje troškovi objavljivanja, firma mora da uporedi svoj potencijalno veći profit sa konkretnim troškovima objavljivanja promene svojih cena.

Ako su promene tražnje manjeg intenziteta, više se isplati ne menjati cene.

Troškovi objavljivanja mogu biti eksplicitni (na primer, troškovi štampanja novog cenovnika ili jelovnika) ili mogu biti implicitni (troškovi objašnjavanja razloga za poskupljenje). Ovi troškovi mogu da objasne zašto se cene ne menjaju pri manjim, ali reaguju na veće poremećaje u tražnji.


• bazična inflacijom:

πbar = Pe/P-1 − 1,

• gde simbolom P−1 obeležavamo nivo cena iz proteklog perioda, koji je registrovan u vreme kada je vođena prethodna runda pregovora.


• π = (1 + θ)(1 + γ)(1 + πbar) − 1

• π = 1 + θ + γ + γθ + πbar + θπbar + γπbar + γθπbar − 1

• Dakle

• π = θ + γ + πbar,


π = πbar + a(Y − Ybar) ili

π = πbar − b(U − Ubar).

Kada rastavimo stopu inflacije, vidimo da ona zavisi od bazične inflacije i od faze privrednog ciklusa.


• Ciklično ponašanje mark-apova

• dolazimo na pitanje – šta definiše markapove?


Table 12.2

1888-1965 1969-82 1982-90

Inflation 2.29 0.44 0.36Unemployment 0.92 0.49 0.20Real commodity prices 0.17 0.20 0.09

Variabilitet inflacije, nezaposlenosti i uvoznih cena, Britanija, 1888-1990

Ispostavlja se da su cene u periodu koji je Filips analizirao bile priličnostabilne. Nadalje, opšti nivo cena bio je bez trenda; stoga je inflacija bila zanemarljiva a bazična inflacija bila je verovatno ili bliska nuli ili je barembila prilično stabilna. Sasvim je imalo smisla da se tokom ovakvog jednog perioda analiza relacije (12.11) usmeri isključivo na fluktuacije nezaposlenosti, upravo kao što čini Filipsova kriva.


• Međutim, tokom 70-tih godina, glavni izvor nestabilnosti činile su cene i šokovi ponude.

Kako je inflacija rasla, tako je rasla i bazična inflacija, kao i njen varijabilitet, odražavajući fazu promenljivih očekivanja.

Nestanak Filipsove krive posledica je bazične inflacije i šokova ponude, tj. druge dve determinante inflacije


• Filipsova kriva se ponovo javlja. Čime se može objasniti njeno oživljavanje? U ovom poglavlju ponuđeno je nekoliko alternativnihodgovora.

• Prvo, naftnih šokova i drugih dramatičnih šokova ponude iz 70-tih i 80-tih godina više nema.

• Drugo, niske zabeležene stope inflacije iz 90-tih nesumnjivosu stabilizovale inflaciona očekivanja, što je razlog za nisku vrednost bazične inflacije.

• Treće, nešto suptilnije objašnjenje govori nam o tome da se savremena monetarna politika rukovodi skupom pravila sa primarnim ciljem održanja niske stope inflacije, a da se kredibilitet ovakve politike potvrđuje kako na robnom, tako i na finansijskom i na tržištu rada. Naravoučenije ovde može biti da će Filipsova kriva postojati sve dok monetarne vlasti, u cilju neutralizacije privrednih ciklusa, ne posegnu za neopravdanom ekspanzijom.


Slika 12.4 (b)

Filipsova kriva U.K., 1961-2000

1975

20001961

0

5

10

15

20

25

0 2 4 6 8 10 12 14

Unemployment (%)

Infla

tion

(%

)


Slika 12.5

Proširena Filipsova kriva i agregatna ponuda

Infla

cija

Nezaposlenost

Infla

cija

Output


C

B

U Y

A A

B

C

AS

kada output raste brže od trenda, nezaposlenost pada (Okunov zakon) a inflacija raste (Filipsova kriva).


Slika 12.6

Od kratkog ka dugom roku

Infla

cija

Nezaposlenost

Infla

cija

Output


C

B

U Y

1 1A AB

Z

Long run ASLong run

2 2ZC

Kratkoročna

Filipsova krivas

Kratkoročn

aAS


Slika 12.7

The oil shocks i the DM, 1960-99

Oil price ($)

Oil price (DM)

Exchange rate ($/DM)

0

500

1000

1500

2000

1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995

Oil

pric

e in

dice

s (1

960=

100)

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

Exc

hang

e ra

te in

dex

(196

0=1.

0)


1.Pretpostavimo da vlada potceni ravnotežnu stopu nezaposlenosti i da pokuša da smanji nezaposlenost ispod ravnotežne stope tako što će stimulisati agregatnu tražnju. Koristeći kratkoročnu i dugoročnu Filipsovu krivu, pokažite kakav će biti verovatni ishod ovakve politike.


odgovor

• Najpre se privreda kreće duž kratkoročne Filipsove krive. Vlada pristaje na inflaciju π1 koja je iznad bazne stope π0. Ali čim to agenti shvate, bazna inflacija a time i kratkoročna Filipsova kriva se pomeraju naviše u tačku C.

• Dugoročni ishod je visoka inflacija bez ikakvog uticaja na tržište rada.


2. Pokažite efekat naftnog šoka na kratkoročnu i na dugoročnu Filipsovu krivu, tj. pokažite posledice jednokratnog rasta uvoznih cena energenata, pretpostavljajući da se bazična inflacija ne menja

2Ako bazna inflacija ne raste, u narednom periodu će se kriva vratiti gde je i bila.


• 3. Filipsova kriva predstavljena je sledećom relacijom:

• π= πbar −10(U−Ubar)+ s• gde je simbolom s predstavljen šok na strani

ponude. Nacrtajte krivu kada je πbar = 4%, a Ubar=7%; a bazična inflacija poraste na 6%.


• ako bazična inflacija poraste na 6%

• A bilo je


• 5. Kako bi u maloj otvorenoj privredi sa fleksibilnim kursem ekspanzivna fiskalna politika mogla poslužiti kao sredstvo za suzbijanje inflacije?

• Ekspanzivna fiskalna politika izaziva apresijaciju što smanjuje troškove uvoza i tako može da netrališe, recimo, rast cena nafte, delujući kao pozitivan supply shock (s<0).


• 6. Kakav efekat na inflaciju bi mogao imati rast poreza na dodatu vrednost (VAT)?

• A rast poreza na profit korporacije?

• A rast poreza na lični dohodak?• Najpre pažljivo iznesite

pretpostavke analize.


• PDV - može doći do promene ravnotežne stope nezaposlenosti, ako radnici budu uspeli da zaštite svoje realne zarade.

• Isto važi i za druge poreze, sa različitim stepenom intenziteta:

• Rast poreza je šok koji podiže i inflaciju i nezaposlenost


• Možete li naći razlog zbog koga je potrebno da protekne izvesno vreme da bi se bazična i stvarna inflacija ujednačile, čak i kada važi hipoteza o racionalnim očekivanjima?

• Ukoliko su ugovori potpisani u različito vreme i preklapaju se, onda je retrospektivna komponenta racionalna, ali zastarela,


• 8. U Velikoj Britaniji koriste se tri indeksa cena: indeks cena na malo (the retail price index (RPI)), RPIX, iz koga su isključene promene kamatnih stopa na hipotekarne kredite,

• kao i RPIY, iz koga su isključeni posredni porezi (VAT, carine, lokalni porezi, etc.).

• Ove distinkcije su uvedene jer bi korišćenjem indeksa cena potrošača (CPI) restriktivna monetarna ili fiskalna politika mogla na kratak rok da deluje inflaciono. Objasnite zašto

• Restriktivna fiskalna politika koja se bude sprovodila rastom poreskih stopa (poreza na dodatu vrednost, ili akciza) povećaće cene pri bilo kom nivou bazne inflacije, pomerajući AS krivu ulevo.


• 9. Često se navodi da neke centralne banke (npr. stara nemačka Bundesbanka ili Švajcarska nacionalna

• banka) imaju anti-inflacioni „kredibilitet”: imaju reputaciju da mogu da održe niske stope

• inflacije. Kako se to odražava na bazičnu stopu inflacije? Posebno, kako se to može odraziti na bazičnu inflaciju u slučaju da dođe do naglog šoka u vidu rasta robnih cena?


• Kredibilitet štiti baznu infalciju od šokova. Stoga se nakon prolaska šoka kratkoročna Filipsova kriva brzo vraća u početni položaj.

– Privremeni rast cena– Nulta bazna inflacije

• U suprotnom, anticipativna komponenta će gura baznu inflacijiu naviše iz dva razloga

– Privremenog rasta cena– Veće bazne inflacije


• 10. Reforma institucija na tržištu rada smanjuje ravnotežnu nezaposlenost na 5%. Objasnite kakav

• će biti efekat na inflaciju i na nezaposlenost na kratak, a kakav na dugi rok.

Rezultat je — deflacija

Documents

Permanenta inflacija je relativno novi fenomen u istoriji čovečanstva i podudara se sa