Pierre Bourdieu, Klasična Funkcija Umetnosti

7/27/2019 Pierre Bourdieu, Klasina Funkcija Umetnosti

1/24

PJER BURDIJE

KLASNA FUNHCIJAUMETNOSTI*NiSta ni e naivn ij e nego suprobstavljati, kao St0se to Pesto fini, karakteristike jedne institucije- naroPito osobenosti koje ona ima zbog svogpoloiaja u odredenoj oblasti - arakteristikamasubjekata koji imaju izvesnog udela u njenomradu: u samim osobinama institucije, a posebnou nafinu na koji ona uspostavlja i odriava od-nose s drugima, ispoljavaju se najskrivenije o-sobine subjekata koji toj instituciji sluie ili kojise njom sluie, a u osobinama agens5 ispoljavajuse najskrivenije osobine institucije; to dolazi o-tuda Sto su institucije i subjekti samo dve mani-festaciie iste stvarnostil), manifestacije kojesu redundantne, ali nejednako uorljive. Prematome, ako uspostavimo vezu izmedu distinktiv-nih osobina institucija za proizvodnju i birenjekulturnih dobara i distinktivnih osobina koris-nika tih dobara, pok1anjajuC.i posebnu p ain ju u-kusu tih korisnika, moiemo se nadati da 6emou ~ o t ~ u n o s t itkriti nedeliivu istinu o uprainia-va nju k ulturni h aktivnosii, to jest o odnosu jz-medu subjekata i instit~cija.~),aime, na osno-*) Izvodi iz manje studije: P jer re Bourdieu, Les frac-tions de la classe dominante et les modes d'aooropria-tions de l'oeu vre d'art (,,Delovi vlgdajuCe klase i na-Eini prisvajanja umetniEkog dela"), ,,Inform ation surle s sciences socia les", 13 (3), pp. 7-32.(1) SavrSena redundantn ost mo*e se m k i amo u po-sebnom slutaju, u kcme su m e h a n M z a w le kc ioni -smje agensa (ili korisnika) imtitucijc u stalnju da o-be n bd e savi+5m.u pec%eSemost novih kor 'sni ka prem azahbwima instituoijc. U 6vakm-n dtmgom sd.uEaju. nekeu~.ca j 'ekojf m od veliko'g maEqjja za funikc'mlOUlaanieinvtituciie i za nipno prmbraZ avanjc m~Zeuno sagle-dati semo pod uslovom da istovremeno uzmamo u ob-7br i mobirne subjekata d ao bi ne instiwcije: na pri-m a , prim%t,aian(lea ne13to b'ez rammi'lja,nia. pap ut sle-Pog vwovania. r;a k ,Wm hrimnici Wfitunai u inqtibu-cilii, smaha x i em d n i m i samo Po rseM rammlirid.m,ka d je u pi ta nju sw&ma pod-osti prenna sis tem uk.01.i j,e savrgeno autore-epmdwktivan: ili, m p m o , ne-~lk l ,ad mnedu soa qab m, ti subiekata i nahteva koienmd u s ' ~ b ' mstitujciia ilili ii~m edu c&Mvania su,bj.e-kata i obi,ektivnih mo aCn ost i instituciie koji m&ewm.0 da m e m e t i iunlccionisanle institucije u a?ktud-n m Wenw th , a t o k m m ~ e n a n j m u slmuktmm.(2 ) Pom bm, neki veCi m d a j zaJconima o Sirenju nauE-nih dela o kulburi, koje anu, postavili u ranije objav-ljenom delru (Uporedi: P. Boruu-dieu, A. Darbel, uz sa -


2/24

- PJER BURDIJE -vu podudarnosti koja u principu treba da pos-toji izmedu- instituci ja i dispozicija korisnika ,moie se postaviti hipoteza da estetske dispozici-je pripadnika podredenih delova vladajuke kla-se, a naroEito estetske dispozicije profesora, ko-ji veoma Cesto posekuju muzeje (kao i bibliotekei avangardna pozorigta), stoje nasuprot dispozi-cijama nekolicine srecnih iz vladajukih delovavladajuke klase koji ima u sred stava (ekonom-skih) da materijalno prisvoje ona dela meduumetniEkim delima za koja ima ju sredsta va(kulturnog karaktera) da ih simboliEki prisvoje(a to su, sem retkih izuzetaka, dela p riznateavangar de ili poslednjih predstavnika raznihavangar dnih pr avaca iz prollosti), isto onako kaoSto muze j - kultno mesto u kome su izloienipredmeti iskljueeni iz opticaja i t a b , ehn om -skom neutralizacijom, predodredeni da budupredmet one neutralizacije koja je u potpunostidefinisana ,,Eistimu poimanjem, - toji nasu-prot galeriji, mestu na kome se obavlja proda-ja i koje, kao i ostale rad nje u kojima se proda-ju luks uzne stva ri (prodavnice tipa ,,butikl', tr-gwine, starinama i sl.) izlaie predmete koji semogu s divljenjem posmatrati, ali i kupitL3)Medutim, isti IogiEki princip navodi nas da pret-postavimo da u drugom pogledu, ove dispozicijestoje nasuprot dispozicijama umetnika i intelek-tualaca, kao Sto muzej stoji nasuprot avangard-noj galeriji ili kao Sto, sa jednog drugog stano-viSta, one stoje nasupr ot dispozicijama ,,vlada-jukih delova", onako kao Sto muzej ili avangar-dno DozoriSte stoje nasuprot bulevarskom pozo-r i s t ~ . ~ )radmju D. S c h n w , L'amour de Z'art, les musdesd'art europbens et le u+ public I Ljubav prema umet-nosti, evropstki mumeji umetnoeti i njkhova publikal,Parmis, Editions de Minuit. drum izdrnie. 19fi9). moZese dati samo pod uslovom da se taEno odredi u Eemu sesastoji specifihosrt insiitucije z.a SFrenje kultulre, Sto jei bio n d a g da ove zakone ws ta vh o: medutim, makasse izloiili ~~~st i da uopdtimo, i am Sto je posabno.moralmo mumiu dati n m mwto u n'mbmu institucijakoie s s bave ' irenj,mn legit imih h l t m i h dela (veo~rnahmo am. n;o s ku m de la. ago u7unemo u ob7b7ir s m o ni-vo emitorvania) i pcmovo u w l t i ra me naeine na kojedn1,Sh"o hn is ti ove bstttudrie i n a ko ie r am e kle%e. an r W t o razni de lwi vlodajube ,klase, im.aju gotovomcmmol: tek tada fe nam pos hti jame distinktivnapozicija muzeja i m'legove slpedfi&ne funkci je.(3) Galerije se, nahavno, mogu ipak bmtirati k m mwvejii pored toga Sto se u nj'mna obavlja prodaja i Sto suprvenshrmo namenjene imaocima sredstava za mate-riialno pflsvajamje urnebniMoih dela Ipa E a k i omda kad,,kolekcionar" dode u gderijru s naunsroon da kupi ume-tni&ko belo, jer je n j m zadata k da usm ara va kupo-vinu).(4 ) Ova pcdudarnast dd,s@micija (ili u h s a ) i institucijanije dda j n a : na dlrugom ma-tru Oemo pakuSati da do-k a i m da se ta podudarnast dispozicija i institucijanalazi u osnovi razgrami&nja ra mi h oblasti pmizvod-nje i cidmlacije hboli Elklh dobara kao i u osnovi u-skladivanja panude i po tr ah je na koje nail-o u

orvim ablastinna.


3/24

PJER BURDIJESISTEM INSTITUCIJA ZA SIRENJEKULTURE

Statistika koriSCenja raznih institucija pokazu-je da uEeSCe profesora (a svakako i raznih viso-kih st rurn jaka ) neprekidno opada kad od insti-tucija koje zahtevaju najveCi stepen asketizma,najvige kulturnog kapitala, a (relativno) najma-nje ekonomskog kapitala (biblioteka, muzej, pri-znato avangardno pozorigte) idemo ka instituci-jama koje pruiaju Eitav niz sekundarnih uiiva-nja i zahtevaju relativno velike ekonomske iz-datke (bulevansko po~oriSte).~)tatistika upra-injavanja kulturnih aktivnosti, prema izjavamaispitanika , pokazuje sliEnu strukturu; u odnosuna ostale delove vladajute klase, profesori su uveoma velikoj meri zastupljeni u svim kategori-jama scenskih priredbi (izuzimajuti priredbezabavnog karakte ra), nasuprot vlasnicima indu -strijskih i velikih trgovarkih preduzeCa koji suinare uvek viSe zastupljeni medu neredovnimnego medu redovnim posetiocima ovih priredbi;slobodne profesije, koje su nedovoljno zastup-ljene kad je re5 o poseCivanju biblioteka i mu-zeja, zastupljenije su medu posetiocima izloibinego medu posetiocima muzeja, a njihovo po-seCivanje pozorigta je relativno intezivno (sva-kako su pr e u pitanju ,,burioaskal' pozorigta, ne-go klasitna ili avangardna pomri8ta, sudeci ponjihovom relativna intenzivnom poseCivanju pri-redbi zabavnog karaktera).O) Zbog svega toga(5) Profesari ( m i s atin jma ju 16,3010 vla da juk Irlase)fine 54.4% celokupnog bimja p-hpadnika vladajuce kla-se ko ji kor iste bibliot- (upore&: ,,La ecture publi-q ue en F ra nc e" I ~ o l M oe Mtau Fraa&ojl . N o ts etEtud es do cum entaire s, 3948, 15. dec em bar 1972); ka d suu v 'taniu pr iznata avmgm dna ~ox TiS ta .Odeon,. TEP,TNP. Monparnas (Uporedi: SEMA - Societe d'econo-mie et de m a t hh a ti q ue s a ~ ~ ~ l i q u & e sLe public destheatres (PozoriSna publika), Paris, 1964) - procenatpmfesara u pozoni&no,j publici imosi 39,5, a lioa bezzanimanja wrstana su zajdnm sa mkovodeCim b d -r a n i slobodmiun p f a d j , a m a ; k a d su u pitanju mu-zej i (CSE, dop unsk a &eta, 1965) - procenat je 34,l;klaeIr3-m pnor iS ta - Atel ier, ComMie Fr an ~a ,k e-27.7%; i najaed, b d e re5 o bulevmkim pozo'riStima,profesori YU aastupljeni sa 13,5/o (SEMA, ibid).@) W kwndmna aaal lza d e t e o dobodmom m e n ukoju je i m o Nac-omalni hs t i tut za 6ta tiaW.U i eko-nomska bdra2i'vamja (INSEE), a na koju ye aslanjajunaSe aaalize, pakazuje da pmf-i (to jest, 13,710 pr i-W l k a vladajuCe klase u pornat ranom umrku) saf i -njavaju 40,910 prbpednika vLadiajuke W e oji kaPu d abar jPdn8u um etn iEku izl& bu; 19,410 da csu odlazili uizja'vili su da na ko nc em idu na jm mj e 5-6 puta go-d i h j e ; 27,110 da s u za wslednjih Sest meswi poseti l lbar j uunetnitku izIdbu: 19.4Ulo da su odlmili um m j ; 16.1/b da u poaariSte d a z e admam je 5-6 putagodS nfe; i 6% da na priredbe zabahmog karak tera od-Imaze na jm mj 'e jedmcun godi6nje. Udeo indusW'jalaca ivlavndrlra ve lih ih WgoviuUlcih pred-a m m j a lue u obr-nutom smjslu i onl, na primer. prredstavljaju 18,6/o pri-badnilca vlsdaiw6e klase b i n su misustvcwali nekoimetritne polotaje na-grafikonima kore lacije stop, po-Mi va nja dvcju kategorca pr imdin mup rmog karak-


4/24

PJER BURDIJEmoiemo, dakle, s pravom pretpostaviti da, kadse sa koncerta ili avangardnih komada, muzejavisokog ,,nivoa emitovanja" a slabe privlaenostiza turiste, ili sa avangardnih izloibi prede naraskoino uredene izloibe, na koncerte velikihorkesta ra ili horova na ,,klasiEna6' pozoriSta i,najzad, na bulevarska pozoriSta ili na priredbezabavnog ka raktera , stopa zastupljenosti raznihdelova vladajuke klase, svrstanih prema opada-jukem kulturnom kapitalu ili prema rastukemekonomskom kapitalu - j. profesorb, admini-strativnih strufnjaka, vlasniks industrijskih itrgovarkih preduzeea - okazuje tendenciju dase sistematski i neprekidno menja, tako da hi-jerarhija delova vladajuke klase, razvrstanihprema njihovoj zastupljenosti medu posetiocimateii da se preokrene u suprotnom pravcu.Nasuprot ,,burioaskom" pozorigtu, operi ili iz-loibi, koji u prigodnim trenucima okupljaju o-dabranu publiku, kadru da afirmiSe i stavi naprobu svoju pripadnost onome Sto nazivamo ,,ot-meni svet" na t aj naEin Sto se jednovremeno po-korava distinktivnim i integrigukim ritmovimamondenskog kalendara, muzej je ono javno me-sto gde se okupljaju bilo koja lica u bilo komtrenutku. StaviSe, nasuprot pozoriStu, a pogoto-vu scenskim priredbama kojima je cilj samo ra-zonoda, kao Sto su mjuzik-holovi i scenske pri-redbe iskljufivo zabavnog karaktera, muzej spa-da medu one instance koje, kao na primer bib-lioteke, zahtevaju veoma asketske dispozicije.Ispod obaveznog ushikenja strogom asketskomatmosferom muzeja i poniranjem u sebe kojemuzej podstire, festo izbije istina o posekivanjumuzeja, koja pokazuje da je to u stvari ipak po-malo zamoran i dosadan poduhvat, koji foveksebi nameee i koji izvrSava do kraja s metodie-nom upornoSEu, nalazeki nagradu za taj svojtmd koliko u osekanju da je ispunio neku dui-nost toliko i u zadovoljstvu koje je osetio utrenutku dok je s divljenjem posmatrao ekspo-nate.,,Na mene je muzej ostavio utis ak tisine, a ipraznine, ali je to mo ida zbog tigine. DoduSe,ona je pogodna za posmatranje umetnifkih dela,za shv ata nje njihovog dubljeg smisla. Nisam baSbio narorito oraran, bilo je prilirno dosadno.Sistematsko posekivanje muzeja je zamorno; tudisciplinu Sam ssm sebi nametnuo; to stvaraosebanje prinude, a na kraju i osekaj prezasike-nosti. Mislim d a Sam sve veoma b~--2 pregledaozato Sto sam ieleo da mogu sebi da kaiem: ,,vi-deo Sam taj muzej". Vrlo je monotono, stalnotera to jest koncerata i uan&nii?kih prbredb.1, s jwdnestrahe, i pmredbi m bavm g hr ak ter a i izla&bi, s dm-ge ybnane; piripadnici dotbodmh .profesija i visdla s M -njaci zalllzimajtu u oba slufaja @&aj koj i 6e nalazi

u sredini i5meUu ovih dveju kategarija.


5/24

PJER BURDIJEsamo ~like.Umetnifka dela trebalo bi s vremenana vreme zamenjivati nefim drugim". - Inie-njer iz Amijena, 39 godina, muzej u Lilu). ReEiovog posetioca imaju slifnosti sa reEima konzer-vatora u njujorSkom Metropolitenu, koji u svommuzeju vidi ,,gimnastiEku salu u kojoj posetilacima mogucnosti da razv ije oEne miSiCe".7) Da-leko od toga da iskljuEujemo revnost punu odu-Sevljenja, oseCaj napora (i zamor koji proistifeiz napora) uvek predstavlja deo zadovoljstvakoje foveku pribavlja Sam taj vid prisvajanja- o jest gomilanje znanja i iskusta~a.~)odnosu na buriujsko pozoriSte i na izloibe, mu-zej je u n eku ruku isto Sto i planinare nje, pliva-nje i pe5aEenje u odnosu na jahanje ili golf, ata podudarnost je i sama deo jednog sistemasloienijih odnosa.Sekundarna analiza koju je pre nekoliko godinaizvrSio jedan nauEni institut 9, da bi, na traie-nje nekoliko firmi, ocenio potroSnju pripadnikavladajuk e klase, omoguCuje, naime, da upr ai-njavanje raznih kulturnih aktivnosti (na ialost,veoma grubo procenjenih) ukljuEimo u sistemeukusa, karakteristienih za razne delove vlada-jufe klase. Faktorijalna analiza ukazuje na je-dan sistem suprotnosti od kojih su najveCe onekoje su ustanovljene izmedu profesora, s jednestrane, i vlasnika indus trijskih i trgovaEkihpreduzeea, s druge strane: ta suprotnost, kojase zasniva na obrnutoj korelaciji izmedu pose-dovanja ekonomskog kapitala i posedovanjakulturnog kapitala, ogleda se ne samo u frek-venciji uprai njavanja kulturnih aktivnosti, veCnarofito i u dispozicijama koje se tu ispoljava-ju i na ko je nailazimo, na joS ocigledniji nafi n,kod svih vidova kori56enja slobodnog vremena.'O)(7) Lzjave koje navo di R. Ly nes u The Tastemakers(Tvcirci u h s a ) , Njuj 'ork, Universal Library, Grosset .andml.llJap, 19'54, str. 262.(8) Kao Sto jqe m a t o , posetiwi iz srednjih klasa iprefesari - a tek onda inlenjeri, - pokazuju najbma-zitiju tendenciju da i m ed u muze ja i b'bliotake videin re mu 6U-t. (,.&a najviSe vo lim ? Bliblioteku: u nio jima dela od vredno5ti i favaku e potrebn'a semo voij~ada ta m0 i'de.' Izjava 1nZeni'era la Kzrrn brea, 44 g odine, muzej u Lilu). Oni taloode najvike naginiru spa-janju posmatrania i dfiwliliaia sa xe@stirovanjern iRao8to je aapi si vanfe m a t a k a ) i gomilamiem vrednihstvaud (kao 4 t 0 je nip-. lwpovanje reprodukoija). Zapa-Zeno je, sem mga, da su pmfarori i intelektuald naj-EeGCe sklmi da ne razdv ajaju nepos&no d0BvljaVa-ds um tni& og dela od erudicije.(9) SOFRES (Socikte f ra n ~a is e 'etudas pa r sondages)- Frmcu slm u.duutmje z,a p ~m fa v an ja utem sorndaLa- Le marchh des cadres supdrieurs fran~ats MiS t ei r w u d m p k adra 6 viSom i visokom spmm om), P,auiz,1964. VeCina podataka koji su posluZili h o m o v a zaovu analizu iflotend su u delu P. Bmdiiea, .,Repro-du,ctim culturelle et reproductdon swiale" (IGultynai d ru St ve na m u k c i j a ) , I nf or ma ti on s u r l es s czen-ces sociales, 10(2), 1971, str. 45--79.(10) P o w Feziultatd ove malize b i b izloZeori rba d m -

gom m m .


6/24

PJER BURDIJEProfesori stoje nasuprot svim ostalim delovimavladajuCe klase po veoma Eestom u prain ja-vanju k ulturnih aktivnosti (koje su same posebi asketske), k ao Sto su Eitanje (naroEito Eitanjelista ,,Mend"), poseCivanje muzeja, galerija ilipozoriSta itd. Asketska obojenost ovih aktivnosti(koja bi bila joS oEevidnija ako bismo mogli dasagledamo kvalitet kulturnih dobara koja troSeklasiEno ili avangardno pozoriSte, na primerpr e nego bulevarsko pozorigte), postaje oEiglednakad ih ukljuEimo u sistem Eiji su one deo. Pe-SaEenje, kampovanje, odmor u selu ili na pla-nini, koji su karakteristiEni za profesore, stojenasuprot kako kombinaciji otmenih i modernihsportova (kao Sto su tenis, golf, jahanje, pliva-nje) i druetvenih igara, u isti mah intelektual-nih i pomodnih, koja pre ide uz novu burioazi-iu visokih struEniaka u ~ ri va tn om ektoru i in-tenjera , tako i kombinaciji atributa aiketskogluksuza. koii karakteriSe tradicionalnu burioa-ziju, sa nj ei im raskoSnim kolima, odmorom uhotelima, boravkom u banjama, sa njenim jah-tama itd., ili konstelaciji najskuplje kulturne imaterijalne potroSnje, najpogodnije za obezbe-denje prestiia - njige sa reprodukcijama ume-tniEkih dela, kamere, magnetofoni, Eamci, ski-janje, golf, jahanje, skijanje na vodi - kojavice ide uz slobodne profesije.OpSte dispozicije koje se mogu transponovati iEiji su jedan od aspekata i dispozicije na kojesve EeSCe gledamo kao na Eisto estetske, zapa-ia ju se i na polju uprain javanja kulturnih akti-vnosti koie se smatraju legitimnim, ali se jav-ljaju u vidovima koji nisu jasni na prvi pogledzato Sto je odnos izmedu ekonomskih i kultur-nih zahteva koje postavlja uprainjavanje raznihkulturnih aktivnosti postao zamrgen zbog stra-tegija koje nastoje da nuinost predstave kaovrlinu.Tako se. na primer, moie reCi da se intenzitetupraznjavanja kulturnih aktivnosti utoliko visemenja zavisno od dohotka - aravno u grani-cama kulturnog kapitala koji je, u ovoj oblastiviSe nego igde, neophodan uslov - koliko ovezahtevaju veCe neposredne izdatke (kao pozori3-te ili izloibe) ili ukoliko su posredno vezane zaposedovanje skupe opreme (kao na primer, slu-Sanje ploEa, svir anje na nekom muziEkom in-s t ru m e n t ~ ao Sto je klavir ili intenzivno bav-ljenje amaterskijm filmom).ll) Ali sve to pod(11) T& bt, na 'primer, paseCivanje muzeja umetnif-kih dela ( mj i su - elativno - ravnommije raspomdeni u pmstom nego pozoriSta ili koncertne dvorme)zavisiln, isklju'Eivo od kuLturmg kaplta la la to. narav-no u urtolBko jafo j meri, ukoliko s e me ulamnicaodr-iavajiu na niZm nivou), kad turizaun, k o ~ i e tan0 ve-zan za ekonoonski kapital n e bi uticao na j&je ov e


7/24

PJER BURDIJEuslovom da se ne zaboravi da estetske dispozi-cije pokazuju tendenciju da se menjaju isto o-nako kao i objektivne moguknosti za njihovozadovoljavanje, to jest k a ~ objektivni odnosizmedu ekonomskog i kulturnog kapitala kojimneko raspolaie; ili, drugim refima, da objektiv-ne razlike izmedu ta dva kapitala dolaze do iz-raza kako u doiivljavanju tako i u uprainjava-nju kulturnih aktivnosti, pokazujuki i razlike uukusu. Tako na primer, ako je hijerarhija delo-va vladajuke klase - uspostavljena na osnovuproserne cene plakene pozoriStu - apsolutnosuprotna stepenu njihove zastupljenosti u po-zoriStima u kojima su intelektualci najviSe za-stupljeni, - tim Sto vladajuki delovi vlada-juCe klase zauzimaju najskuplja mesta u naj-skupljim pozoriStima, nasuprot podredenim de-lovima ove klase, gde studenti zauzimaju posle-dnje mesto, - o dolazi otuda Sto se, kroz cenukoju pojedinac pristaje da plati da bi mu umet-nifko delo postalo dostupno ili, taEnije rereno,kroz odnos izmedu materijalnih i ,,kulturnih"izdataka (ako je dozvoljeno da upotrebim ovajizraz) za potroSnju umetnirkih dela, izraiavapredstava koju svaka pojedina grupa ima o vre-dnosti umetnirkog dela, kao i o legitimnom na-Pinu na koji se ovo delo pris~aja.'~)aM5vmaclhi (Sto objamj ava Eirndenicu da je s to w W t w -ljm~ncetimih del ma vladaju te hojd su najbogatijiu ekanmnskom kapitalu veCa u mmejima koji privla-Ee veliki br oj tvlrista nago u ..abiEnimU mm ji un a.(L2) h o s e l i m tmcs m a t a k a zla pomvr'.Ste (u francim)navnom,erno rast e sa udizanjmna dru tvenoj lestvici:radn%ciWoSe u b u snrrhu 3,13 fr-.,nka, kamcdari jski s1u.t-ben'ci u privatnoun sektolu - .1: u drZavnam sektom- 3.53; tehniE* - 4,lO; nastavnici - ,17; rukovodedik a d a sa srednloan srpemoun u prvatncrm sektoru -4,61; u d&wfnom &to%-u - .71; rukovwleC1 kadar savisdkom a p r m m u drZawnorn sektom - 609; slolbod-ne gmfes.+.? - 1.00; ruWodeCi kiadar sa visokomsprem8am u privetnom s&kwu - , 5 8 ; trgovci - .80;nukovodioc i p r d z e b -9,19. Iz ovoga se vidi da nas-tavnici (sa 4,15 flranka), a joS omglednija studen ti (sa2,97 fraruka), to jest dve, 'kategorlje koje s u najviSe za-stupljme u avangardmm pozoriStWna stoje narsupmhrukovoddeun kadru u PrivabIUnm wktoru, b r g o v c ~ ad mikovadiocirna pa-eduzeCa, to jest kabegorijama Ico-je su n-jvi8e zastupljene u bwZujslcim poaaristima.Prema 0w.j log'ci, jmno je da kljena cma p ed stav -lja najveC1 apsolutni doprims (26,7/o) payom faktoruna koji je uk ai ll a fa!ktorijalna anali za jednog slclqpakarakteristika iz jednog uzorka pariskih pozoriSta injihove publ'ke (SEMA, La situatio n du thPBtre enFrance - PoloZaj pozortlta u Francuskoj. Prilog, tabela 23 1 b). Seon toga, tendmdj,a ci a se cme ulamiceza muzej ocenjuju '%an evtine ili veoma jevtine svej'e jaEa ka d .se d elova vladajuk klase koje su (re-lab ivno) bogabe u h l t u m a s iromaSne u ekonom-skom kmitalu (iprofesari i inteleilutualne pmfesije) Meka d e l m m a KOld s u (relatiti~no) sirom.a5ni u kultm-nam a bg a t i u ekono?n&om 'kapitalu (vla snbi hd u -sbrijs0dh i rgovai%ih preduzeCa). IMo,vi b j i se na-laze na ,,srerldwaC1" i m n d u om dveju krajnjih pzirdja ozmaEavaju kontinuum, s tim 'to se slobodneprofeslje rammta vaju earno u d, w grupe (u grupukoja nalazi da je cena ulaznica za muzej umerena 1 u

gmpu kaja nalazi da je m a cena veoma niska).


8/24

-7PJER BURDIJESto se tiEe intelektualaca, bilo da veC imaju di-plome ili nastoje da ih steknu, njihovo uprai-njavanje kulturnih aktivnosti (kao Sto je odla-zak u pozoriite, na izloibe ili gledanje umetniE-kih filmova), koje, zbog svoje relativno visokefrekvencije i zbog toga Sto je ono gotovo deonjihove profesionalne prakse, nema u sebi niEegSto bi bilo izvan svakidalnjice, zahteva, na izve-stan nafin, maksimum ,,intelektualnog kvalite-ta" (t j. simboliEke koris ti) uz najma nji moguCiekonomski izdatak, Sto podrazumeva odustaja-nje od svakog izdatka u cilju razmetanja i odsvakog drugog uiivanja sem onog koje nalaze usimboliEkom prisvajanju umetniEkog dela (,,Co-vek ide u pozoriSte da bi video prikazivanje ko-mada, a ne da bi se prikazivao", - ako kaiejedan od njih). SimboliEku korist od up ra inj av a-nja kulturnih aktivnosti oni oEekuju od samogdela kao takvog, od njegove retkosti i od sop-stvenog komentarisanja tog dela (Eim izidu, uz,,EaSicu"; ili u svojim preda vanjim a, svojimElancima i knjigama), u kojima nastoje da pris-voje deo vrednosti toga dela, ukratko, od razme-tljivog troSenja kultur nog kapitala steEenogzahvaljujuCi tom delu. Nasuprot tome, za vla-dajuCe delove vladajuCe klase, vefe provedeno upozoriStu predstavlja priliku za razmetljivo tro-Senje ekonomskog kapitala. PosveCuje se painjaoblaeenju (Sto staje i vremena i novaca), kupujuse najbolja mesta u pozoriStu, ide se na veEeruposle po~ ori Sta. '~) PozoriSte biram o kao Stobiramo butik14) u kome se snabd evam o i ko-ja nosi sve o znake ,,kvaliteta", tako d a sm o poS-tedeni ,,neprijatnih iznenadenja" i ,,neukusaN:biramo pisca koji zna svoj zanat, kome su poznatasva ,,sredstva komike i sve Sto moie da se iz-vuEe iz jedne situaci e, komiEnost i zajed ljivostlepo nadene reEi", ukratko, biramo kujundiijuili, joS bolje, dragul jar a koji je majst or u ,,veS-tini rasklapanja" i koji ima u malom prstu Ei-tav ,,mehankam dramske metn nos ti",'^) bira-(13) D o i k m o j e d a m a u~larznica pred stav lja sam omali deo izdatalua koje zahteva odlazak u pozoriSmte(troba joj ddudati m u revoaa, oenu utroSenog vreune-na, vRCere, h m ar ar za Euvanje dece) i da celotwpoliimo s iudataka ras te u~ po rd osa dohotlcoan (upor.: Tho-mas m o r e . ,.The d8e'm8and or Bro-dwa y thea,te?- tic-k&" - Trainja karata za Brodvej&o pezoriSte; Thereview of economics and statistics 48(1), febm,ar 1966,str . 79-87). To maEi da se ukupni izdatak za ,,izlazaW1u ~ oeor i 4 t e m a mnoeo wweC ava. i z b o ~ ene s~ameulamice i zbog uzmednih irokkova, kad .se'cd inlelrk-tualaca ide ka slobodnim ~ro fes li-m a ka vlasnicima(14) Upor. P. Marbi!neau, ,,Social clm6 es a nd spendingbeha vor" (DruStvene klase i njlho vo po na.a n7e k.0potroSaEa), Jo ur na l of mar ketin g, 23 okt. 1958, str .121-130.(15) Izsazi pod navodnicauna citbrani su iz idealnotip-s h ~lank? koji je Zan-ZaIk Gotije pasvetio idealno-tipskom k oma du Fransoaze D aren ,,OkukaY (Figaro,12. jan. 1973).


9/24

PJER BURDIJEmo glumce, poznate po sposobnosti da se uiiveu ,,zlata vrednu ulogu" koju im pisac nudi i daovom politehniearu drarnske umetnosti ,,poslu-ie"I6) svojom zanesenom poslovnoSCu savrge-nih tehnifara, najzad, komad koji u sebi ima,,w e Sto je potrebno da se dopadne, bez imaloservilnosti i vulgarnosti", koji je zaista naEinjenda ,,deluje kao melem na jednu uravnoteienupubliku, odriavajufi je u njenoj uravnoteieno-sti zd ravom veseloSfu", jer on po stavlja samoona pitanja koja ,,svi ljudi sebi postavljaju" i odkojih nas mogu ,,osloboditiC' amo ,,humor i ne-izleEivi optimizam".

ESTETSKE DISPOZICIJE U SISTEMUDISPOZICI JA,Iz navedenog prime ra vidimo da, ako h ofemosi~temat i fn~oa obrazloiimo dispozicije pojedi-nih klasa i delova klasa prema legitimnim kul-turnim dobrima ili, Sto je isto, objektivne od-nose raznih kategorija potroSafa prema institu-

cijama koje nude kulturna dobra, to jest funk-cije koje te institucije ispunjavaju u odnosu nasvaku pojedinu grupu korisnika, treba najpreestetske dispozicije uklopiti u sistem dispozicija,Eiju jednu dimenziju one predstavljaju. A toznaEi da ih treba povezati ne samo sa mogufno-stima prilaienja raznim vrstama kulturnih do-bara - Sto zavisi od obima Skolskog kapitalapojedinca, ali i od kulturnog kapitala u struktu-ri nasleda, koji odreduje mesto kulturnih dispo-zicija, u pravom smislu te reEi, u sistemu dispo-zicija - et i sa evolucijom obima i strukturetog nasleda (to jest, izmedu ostalog, i sa naEi-nom sticanja kulturnog kapitala, koji se repro-dukuje u modalitetima prisvajanja kulturnihdobara).17) Tako n a prim er, ve t i sama vero-vatnofa da neko dode u muzej dovoljna je, bezsumnje, da ukaie na najglavnije razlike kojepostoje izmedu raznih druztvenih klasa ako po-smatramo odnos pojedinca prema muzeju i, uSirem smislu, prema legitimnoj kulturi: da li jeneko vef posefivao muzeje i matematiEka vem-vatnofa da fe ih i ubudufe posefivati moie seodmah utvrditi po neusiljenosti i sigurnosti re-dovnog posetioca koji nema potrebe da se brineo svom ponaganju, kao i po nespretnosti uljeza,koga strah od nepriliEnosti, avakve posete na-vodi da, Sto je mogufe vise, smanji broj simbo-liEnih manifestacija ili da, naprotiv, na nafinkoji je svojstveniji narodu nego sitnoj burioa-ziji, prikr iva svoju zbunjenost ili nesigurnost(16) Za ndmg pqka i za niegov komad kaZe se da suga g b d ,dabso usluZiliU.(17) U v d s ovim pitanjm videti: P Bouu-di~eu, Kla-sna buduenost i kauzalit-t v~rovatno6~".evue fran-qaise du sociologie; u Btampi.


10/24

PJER BURDIJE-time Sto pribegava hvalisavom ili olbesnom pona-Sanju, koje, u stvari glumi. ls ) Medutim, razli-ke izmedu raznih delova vladajuCe klase u pri-stupu umetniEkom delu i tretiranju tog dela za-vise, takode, od diferencijalne teiine koju ustrukturi nasleda ima kulturni kapital, s obzi-rom na to da je teinja ka investiranju (u obasmisla) u kulturu utoliko ve6a i iskljuEivija uko-liko je veta relativna teiina kulturnog kapita-la. U stv ari, Pitava istorija tog nas leda, i s astanoviSta obima i sa stanovigta strukture (pa iistorija njegovog sticanja) ispoljava se u upr ai-njavanju kulturnih aktivnosti, a narorto, moZ-da, u oblicima kulturnih aktivnosti, zavisno odoblasti kulture.Da bi se shvatio sistem statistirkih odnosa iz-medu raznih delova vladajuCe klase i raznih in-stitucija za Sirenje kulture, treba, dakle, imatina um u tri postavke koje se odnose, najpre, nastru ktu ru institucija za Sirenje kulture, zatim navarijacije u strukturi nasleda, zavisno od poje-dinih delova vladajute klase, i najzad, na razli-Eit nastanak ovog nasleda. Prvo, razne institu-cije za Sirenje kulture razlikuju se ne samo po,,nivou emitovanja", to jest po obimu kulturnogkapitala koji je uslov za pristup delima koje oveinstitucije nude, veC i po manje-viSe asket skimdispozicijama koje one zahtevaju. Drugo, kadpodemo od vlasnika industrijskih i trgovaEkihpreduzeCa ka profesorirna i intelektualcima, te-iina kulturnog kapitala u strukturi nasleda ne-prekidno raste, bilo da je ovaj kapital prmbra-Cen u Skolski kapita l ili ne (tj. bilo da su u pi-tanju univerzitetske diplome ili , kad je re2 oumetnicima, kulturni kapital za koji jamEi gru-pa istorodnih umetnika-konkurenata). Usledkjazmatskog odnosa koji se, u samoj vladaju-Coj klasi, uspostavlja izmedu strukture raspore-denmti ekonomskog kapitala i strukture raspo-(18) P W e n j e , v ir5e-manje s l ~ a j n o , s e t a n o j kultmlturiEm je pra6eno o&anjem umqpacije: "Jeste, ja mno-go vol im da gledam U e , - aBe jedan radnik iz Li-la , - ll rusaun dovoljno potkovm da ih shvatim." Ide-ja da adekvatno razurnevanjie i legitirmno ufivanje met-postavljaju upuCenoet u odgma rduC u me tnos t t a koje duboko ukcwmjma da, aYao ne postoje ti preduslc-vi, Irvalitet uZivanj,a lcqle uunehli&a dela mogu d aobevbede postajte su m j iv Ea l k i -a kajd to d i v a -nje oseCaj,u. OseCanje nedostojnouti ko je id e uz sw sto nerpawdovanju adekvatnih inshavmenata utalilko jejaCe wkoL$ko je u ,pitanjru wnetol~ost vece aps olu tnewednosti. Dolkaawm je, na pr imer, da m o d n e maseprimajru kon& i muzej i loao,visoke umetniNte vred-noarti i ka o po tp um napriwtapa&ne (zbog odisustva pri-snog odnosa pr m a tian delima, a i nlxmg nemanja od-reUencug obraeovanja). Sto se ti& p a W t a , kome se iin& m a j e (re le tivno) manja legitimolosrt - o tomesnredc-3 Einjenica da je broj iziava o indiferenibnostivt-45 - kao razlog se navodi visak,a cena ulaznica Waoi kad je u pitanju Zconcert, nasuprot radiju d gramo-fomkim Dldam a), a tek on& nedostatatk vremena iprilillca. Ci tanje je jedina legitiunna a!ktivnost ko ja sesmetu-a zaista pristsupafiuhm b e ilrakve prethodnem e m e ; ali se tu kao nazdog navodi nemanje vse mena.


11/24

PJER BURDiJEredenosti ku lturnog kapitala (i koji nastaje zbogtoga Sto bogatstvo u ekonomskom kapitalu i bo-gatstvo u kulturnom kapitalu pokazuju tenden-ciju da se menjaju u obrnutom smislu kad ide-mo od profesora ili intelektualaca ka vlasnici-ma industrijskih i trgovafkih preduzeCa),I0)dolazi, dakle, do toga da se na asketsku fo'nnuestetskih dispozicija, tj. na ,,fist ukus" kao naestetsku dimenziju ,,Skolskog" as ke ti m a profe-sora ili asketizma ,,iz luksuza" svojstvenog inte-lektualcima i umetnicima, veoma festo nailazi uonim delovima vladajuce klase koji su (relativ-no) najbogatiji kulturnim kapitalom, a (relativ-no) najsiromagniji ekonomskim kapitalom i kojestr uktura njihmovog nas leda upuCuje i osudujena uprainjavanje najlegitimnijih kulturnih ak-tivnosti, koje u ekonomskom pogledu najmanjestaju. TreCe, ako dodamo i to da udeo onih kojisu prodrli u vladajuh klasu zahvaljujuti aku-mulac iji Skolskog kap ital a postaje sve veCi kadse od vladajuCih delova vladajuce klase ide kapodredenim delovima ove klase (ostavljajuCi postra ni umetnike), shvatiCemo zaSto profesori,a tek posle njih inienjeri i drugi visoki struf-njaci, koji se i ovde nalaze na sredini, pokazujunajveCu sklonost da usmere ka akumuliranjukultur nog kapita la svoje asketske dispozicijerazvijene pomoCu ranije nagomilanog kulturnogkapitala i koje se razvijaju radi d,alje akumula-cije kulturn og kapita la (uprav o dispozicije kojezah teva muzej), i to sa utoliko veCom spremnoS-Cu ukoliko im njihov nedovoljan ekonomski ka-pita1 ne daje mnogo nade da Ce na nekoj d ru-goj strani moCi da pribave koristi i uiivanja.Svi ovi finioci ofigledno doprinoise tome da pri-padnici podredenih delova vladajute klase, a psebno profewri, budu u pravom smislu najver-ni i posetioci muzeja. Muzej je, naime, najpogod-nji teren na kome se u Cistom stanju moie vide-ti i najlakSe shvatit i odnos izmedu Skolfskog ka-pitala i u prai nj avanja kulturnih aktivnosti: jer,ostavljajuCi po strani kulturni kapital koji pred-stavl a uslov za adek vatno pris vajanj e, muzejtraii samo asketsku varijantu estetskih dispozi-cija; ali, u naknadu za to, on neizostavno zahte-va o nu ,,fistul' estetsku dispoziciju koja - ob-zirom na oblik raspodele ekonomskog i kultur-nog kapita la medu raznim delovima vladajuCeklase - arira kao i sposobnost ocenjivanja es-tetskih vrednosti i veoma je Eesto susretemo upodredenom delu vladajuee klase.Sem toga, od naEina sticanja kulture zavise idispozicije prema kulturi: to se dobro vidi kaduporedimo ono Sto u muzici i slik arstvu voleprofesori, koji najlieSCe pot ifu iz naroda ili izsrednji h k lasa, sa onim Sto vole umetnici ili(19) U vmi sa ovim pitanjeon videti: P. Bourdieu. ,,Re-pMuction cultluelle et mprodu\&icm sociale" (Kultux-na i druStveoa mrociu;lccija), Information sus les sci-

ences sociales, 10(2), 1971, str. 45-79,


12/24

PJER BURDIJE

pripadnici starih burioaskih porodi~a.~~)a-radoksalan odnos. satinien od samo~ouzdania(relativnog) ne zni nja , od prisnosti i -udaljenosti,koji pripadnici vladajucih klasa Eesto imaju pre-ma legitimnoj kulturi, postaje razumljiv ako sezna da pripadnost vladajufim delovima vlada-juCe klase rede pretpostavlja posedovanje Skol-skog kapitala, a EeSfe podrazumeva posedovanjekultu rnog kapital a, steEenog u porodici, zahva-IjujuCi postojanju prisnog odnosa prema kulturii umetnosti, sviranju na nekom muziEkom in-st ru m e nt ~ , oseCivanju muzeja ili koncerata ili,na joS suptilniji naEin, samim iivljen jem u sre-dini u kojoj je staln o prisut na umetnost, bilo dasu u pitanju slike. namegtaj, retke knjige itd.Skolska diploma nije u svim sluEajevima pravomerilo za stefen, pogotovu ne za nasleden kul-turni kapital, i trebalo bi se dobro Euvati da urasporedenosti Skolskih diploma medu raznimdelovima vladajuCe klase ne traiimo jednostav-nu potvrdu tradiciona lne suprotnosti izmedubogatih i skorojevika: samim tim Sto Skolski ka-pita1 nije p otreban i dovoljan uslov za prodorna poloiaje ekonomske moCi, izvesni pripadnicivladajucih delova vladajuce klase mogu posedo-vati kulturni kapital koji - eposredno nasle-den u porodici i neprekidno odriavan zahtevimai pojaEanim uticajem sredine - nije potvrdennekom Skolskom diplomom.Cinjenica da dispozicije u odnosu na umetniEkadela i kulturna dobra zavise koliko od kultur-nog i Skolskog kapitala toliko i od volumena iteiine tog kapitala u struk turi nasleda, nigdenije tako oEigledna kao u odnosu prema umet-niEkim delima koja se - kao umetniEka slikai ostali luksuzni predmeti, kulturna dobra samaterijalnom podlogom - ogu simboliEki pri-svajati: Sto zahteva kulturni kapital, ali i ma-terijalno: Sto zahteva ekonomski kapital. Ina-fe, ne bismo mogli razumeti to Sto klase subje-kata uglavnom sliEne po posedovanju kulturnogkapitala i po intenzitetu koriSCenja kulturnihustanova (kao na primer uEitelji i vlasnici indu-strijsk ih i trgovaEkih preduzeea), odria vaju sasvetom umetnosti suStinski razliEite odnose kojisu potpuno razliEiti i u veCini svakidagnjih ii-votnih okolnosti, pa Eak, kao Sto znamo i u Skol-skim situacijama: tako na primer, oni koji sumedu ,,buriujima" (naroEito pariskim) ,,kultur-no" najzaostaliji umeju opStim mestima u slavuumetnosti ili Cutanjem i reritim mrStenjem, kli-manjem glave ili ushieenim stavom prikriti ne-znanje ili indiferentnost koje pripadnici sred-njih klasa ili ljudi iz naroda, kad god se ne o-seCaju dovoljno sigurnim da bi govorili ili Cutalipriznaju Eim ih upitate.(20) EmpWi6ki podaci o si6tmnPma m s a rmbh klasa idelova klasa koji su sa'kupljeni tokom jsdne ankete,wprovedene 1%4. godine, biC'e iz1oten.i u drug- radu.


13/24

PJER BURDIJE

Ako je kultura (u najobifnijem smislu te refi,tj. u najnaivnije etnocentrifnom) preddreclenaza ulogu socijalnog signuma, to dolazi otuda Stosu u ovim stvarima kulturne aktivnosti i vrilikeza ostvarivanje tih aktivnosti, u krajnjoj-liniji,manje vaine nego narin na koji se one ostvaru-ju, koji postaje strategija za uspostavljanje di-stinkcija, narofito one koje postavlja sebi zaci lj da skorojevife d rie na odst ojanj ~.~ ') a-mim tim Sto kvalitet i vrednost koje druStvopriznaje ovoj ili onoj vrsti manira - a primerono Sto se obifno naziva ,,prostaStvoml' ili ,,ot-menoSfu" naglaska, odevanja , dr ian ja, hodaitd. - avise od predstave koju o tome imajudrugi, pozivajufi se na manje-vise eksplicitnusocijalnu definiciju legitimnog manira, odnossvakog pojedinog subjekta pr ema sopstvenomnafinu ponaSanja neizbeino obuhvata i razma-tranje predstave koju drugi imaju o njemu i okojoj ga oni neprekidno obavegtavaju neprimet-nim znacima divljenja ili prezira. Samo zakonitinosioci legitimnih man ira (tj. proizvoljnih, alikoji se ne smatr aju takvim) mogu d a dopuste se-bi ravnofduSnost prema sopstvenom nar inu pona-Sanja, koja ih oslobada izveStafenosti. Visoka ot-menost moZe (i treba) da stalno opovrgava pred-stavu koju o sebi pruia onima koji su van vimkootmenog sveta (i koji se svim silama trude da jesvedu na pravilan i otmen govorni jezik), jer senajv efa privilegija sastoji u poigrava nju -pravilima igre i u prekorafivanju granica odre-denih uzorom koji je postavljen odozgo da bibio marljivo podra2avan. Svi ostali, ili bar sko-rojeviti, koji polaiu pravo na to da se prikljufegrupi legitimnih, tj. naslednih nosilaca lepog po-Sanja, a nisu produkt istih druStvenih uslova,osudeni su, m a Sta finili, na alternativ u ne-spokojne hiperidentifikacije ili pobedenog i po-bunjenog negativizma: na saobr aiavanje ne-spretnog ponaganja, fija sama korektnost ili hi-perkorektnost podsefa na to da je u vitaniumajmunsko podra2avanje, ili na razmetljivo afi-rmisanje razlifitosti koje se na kraju isvolji kaonajrefitije priznanje nesposobnosti identifikaci-je sopstvene lienosti. 22 ) Ako imamo na umu da(21) Maniri, tj. sku@ ete6mih osabilla koje su u praksivezsne za uslove pod k o j i m su nastale I koje su, iztoe razloca. imr.&n ind ikai nr d'y-mziciia koje Covcknmi duboko u wbi i izvrstan predskazatell ponalan'a,predstavljaju wedmet naJveCe pamje u swim dm'tvl-ma, jer su predodrecieni d? budu obelet je dd tv en es u p m i o ~ .(22) U parabol i o . .kul tum m mledih" Hohnan je da ojednu od n,aitipiEnijih fihcija rasz ma (e tm iw g ili ra-snog). hilcazao je maimuna ko ji je, odgajen u kuunekog sa vetn ila, nauMo da g o v d , da Eita, da pipiSe,d a svira. ,.Tolilka je nap redova o u kul tivisan lu slvojeli ho st i da je, zahvaljujuCi svom znanju, s vo j~ m alen-tima I lepam ponaSamju stekao rmuobtvo prijatelja ibio rado vicien medu ljwdima od duha. Uuzev nekihsiimih wj ed nos ti - n a E aja nk am a, na m e r , miigranju engleskog valcera, dog,acialo mu se pm&ad


14/24

PJER BURDIJEmaniri - spekt ponaSanja koji je najpotpunijeosloboden nepasrednog traienja efikasnati i Ei-ji smisao i vrednost zavise isto toliko od onogako te manire percepira kaliko i od anaga ko senjima sluii - redstavljaju izvanredan simbo-IiEki aspekt uobiEajenih aktivnosti, onda postajerazumljivo da je narin na koji se koriste siste-mi simbola - naroeito oni koji se smatraiuatributima visoke otmenosti ~ iz va n re dn o red-stvo strategijs simbolirke dominacije, to jest ka-ko bi Pr ust rekao, ,,bes krajno raznolike veStineisticanja odstojanja".

UMETNOST KAO SREDSTVO U BORBIKLASA I NJENIH DELOVAPotroSnja umetniekog dela i, u Sirem smislu,potroSnja bilo koje stvari Eim je ova postalaumetniEki predmet - ejzai, spomenik, egzotif-na civilizacija - redstavlja dr u~ tv en i dnos, ito antagonistiEki odnos: ona pretpostavlja, na-ime, materijalno prisvajanje predmeta ilili pri-svajanje sredstava za simboliEko prisvajanjepredmeta. Ne bismo morali ni da ukazujemo naoEiglednu, ali jedva pominj anu povezanost kul-ture sa obrazovanjem (dakle sa sistemom Sko-lovanja, dakle sa sredstvima za prisvajanje Skol-skog obrazovanja, dakle sa porodicom koja tasredst va prenosi itd.), kad veCina onih koji go-vore o umetnosti i koji su zbog svog poloiaja ustrukturi raspodele ekonomskog i kulturnog ka-pitala skloni da samo nafin simbolifkog prisva-janja priznaju kao apsolutno legitiman, ne bipokazivali socio-logiEnu tendenciju da zaboravematerijalne uslove prisvajanja sredstava za sim-bolif ko pri svaj anje , tj. taEnije ref eno, ekonom-ske i kulturne uslove pripajanja (inkorporacije)kulture (Seme percepcije i ocenjivanja, praktif-ne i naufne tak~onomije)~~).bog posebnog od-nosa prema umetnifkom delu, intelektualci iumetnici su skloni da taj kulturni predmet smaterijalnom podlogom, koji se moie i mate-rijalno prisvojiti, sm atra ju samo simbolifkimda E u h o po&aCi ili da ne mote da savlada neko ua-budenje k-d Euje krckanje oraha . . . iLi palr da maloogrebe gospe kad im ljubi ruke, iako m e im,aju ru-kavice - ali, sem ovoga ne p,rimei.uje se ni najmanjitrag njegovog egmtifnog porekla." (Hofman, Kretsle-r t ana , Parls, GalLimmd, 1949, p. 150)(23) Kultura, trag lwj i &.r2emo od vremena troSenjemvremena, spaja se 6 vranenom i ta veza je od bitnogzn?faj.a: (h~korrparacija)kuibure pretpostavlja investi-ranj8evrernena (buduCi da je slo bo dno v m e pmobra-Ceni ob lik eko.noanskocg kapiwl a k oji je potreban d ah i se phzvodnja o6lobod'la hitolih intervmoija). vr2-men,a loole odrasli posveCuju fo rma lno j i pralctihojt ransmis i ji ku l t mo g kapitala akumuliranog u p o wdici (PO istoj loieci, to jesh tmlenjem vremena). vre-mena posveCenog ufenju i kulturnim akttvnostima ko-jima se mote povetati kulturni kapital, itd.


15/24

PJ E R B U R D I J Epredmetom koji moie biti predmet samo sim-boliEke potrohje, zajedniEkim dobrom koje pri-pada svima onima koji iele da ga prisvoje. Oniu Eijim se rukama nalaze sredstva za simbolif-ko prisvajanje kulturnih dobara rado veruju dasu umetniEka dela i, u Sirem smislu, kulturnadobra, retka zbog njihovog ekonomskog aspekta.Za razliku od materijalnog prisvajanja koje afir-miSe ekskluzivnost, dakle iskljuEenje ostalihljudi, simboliEko prisvajanje moie da ima ilipak da pridaje sebi izgled izvesnog mistiEnogufeSCa, koje iskljuEuje privilegije ili monopol,dakle 1iSavanje drugih odredenog umetniEkogdela ili neograniEenu vlast nad tim delomZ4):,,Kad posmatra m, recimo, jednu Pusenovu slikuili fitam neki Platonov dijalog, to ne znaEi daja time bilo koga liiavam uiivanja u ovim umet-niEkim delima i da bi zbog toga bilo potrebnostvoriti isto onoliko Pusenovih ili Platonovihdel5 koliko ima eventualnih gledalaca ili fita-laca." - tridesetogodignji profesor f il o~ of ij e) ~~ ).Ljubav prema umetnosti smatra se oblikom ,,in-telektualne ljubavi prema Bogu" u svetovnomvidu, a ta ljubav je, po reEima Spinoze, ,,utolikosreCnija, ukoliko veCi broj uiiva u njoj". U stva-ri, na odnos izmedu jedne druStvene grupe iprirodnih ili kulturnih dobara posredno utiEe itakmiearski odnos izmedu te grupe i drugihgrupa koje se bore za ista dobra, pa se na tomodnosu i zasniva retkost tih dobara u drugtve-nom smislu.Oni koji kulturna dobra, bilo da ova imaju ob-lik predmeta ili ne, smatraju kao zajedniEkonaslede, zaboravljaju da, u klasnom drustvu, tadobra postoje kao stvarno pokretan kulturni ka-pital, pa, prema tome, i kao druitveno koristan,sao ako su predmet prisvajanja. Dakle, od po-loia ja sv ake pojedine klase ili njenog dela ustrukturi raspodele sredstava za prisvajanje, -usled Eega kulturna dobra postoje kao kulturnikapital, a u isto vreme i kao retki predmeti, -zavisi udeo koji ona moie da ima u koristi odnagomilanih kulturnih dobara ili, drugim reEi-ma, njena upotreba proizvod5 simboliEke domi-nacije koji su predodredeni da budu koriSCeni(24) I uka viva nje na zlo-bu m ot i koju sa f' nj av amaterij~alno p~risvajnje umetniifkag dela doprinosi dajabe aseCamo leg it im m t sinubolifkag prisvajanja .(25)Dirk'em gwori gotovo isto tako o nauci, ,,re~zultatufovebvcng posbqjanja, konoentsisamog .i akumwliranog":,. Fi lm fi su iznad lju,&kih umova Eesto zamGljali ne-k u WS~L I univerzalmog i bezfifnog um a u ko.me biljurdski rn Zelm da stedtne bvesltan u d ~ o a n&i mis-tiean n at in ; e, pa lepo, taj m w t o j i , ali ne u n e h mtrmscend~mtnomwe tu , veC u o m aSem: p ~ t o i i nu nauci ili sle, u svakom slufiaju, posteoeno realizujeu njoi, i tu je i m r najviSeg logiekog Zivota na komese mogu naoaiati Eweko ve intelektualn e moCi." - E.Dunloheim. L'Qvolution pQdagogique en France (Peda-goska evalucija u Fra nc usb j), knjiga l, Paris, Alcm1938, pip. 215-216).


16/24

PJER BURDIJE

kao inst rum ent i simboliEke dominacijeZB). Odtoga zavise, neosporno i kulturna retkost i dru-Stvena vrednost umetniEkog dela. SimboliEka ko-rist i s2mo zadovoljstvo koje pruia potroSnjaumetniEkog dela nisu nikad nezavisni od dis-tinktivne vrednosti koje to delo ima zahvaljujukiretkosti njegove potrosnje, to jest obliku raspo-dele medu klasama, delovima klasa ili delovimadelova klasa i sve tako do u beskraj, kao Stoto zahteva dijalektika distinkcije. Valeri Larboobelodanjuje najskriveniju istinu o svakomumetniEkom doiivljaju kad nabraja etape po-stepenog upuCivanja u tajne, koje, sliEno ,,PO-stepenom pribliiavanju HriSCanina nebeskomJerusalimu", vodi od analfabete do knjiievno--0brazovanog Eoveka, preko knjiievno-neobra-zovanog i poluobrazovanog, ili pak od obiEnogEitaoca - stavljajuki po strani bibliofile - opravog ljubi telja knjige: tajans tva kultureimaju svoje tek preobraeene vernike, svoje po-sveCenike u tajne, svoje duhovnike, onu ,,nena-metljivu elitu" koja se od prostog sveta razli-kuje po nedostiinim nijansama ponaSanja ikoju objedinjuje neSto Sto se reEima ne moieiskazati, ,,izvestan kvalitet, neSto Sto je u samomEoveku, Sto Eini deo njegove sreCe, Sto mu naneki posredan naEin moie biti veoma korisno,ali Sto mu nikad neCe doneti ni jednu jedinuparu, bag kao ni njegova ugladenost, hrabrostili d ~ b r o t a ' ' ~ ~ ) .Iz svega ovoga proizlazi da jednostavno pome-ranje strukture raspodele bilo kojeg simboliEkogdobra medu klasama (to jest gotovo istovetnopoveCanje udela svake pojedine klase imalacatoga dobra) ima za posledicu smanjenje retkostii distinktivne vrednosti tih simboliEkih dobarai ugroiavanje distinkcije starih imalaca. BuduCida je posedovanje ili potroSnja kulturnih doba-(26) Jasno j'e da je ,kultRLTa" nerazlubirvo instmmmtkonsen susa (ka o uslov moguCnosti i komuni kacije itd.)i instrum ent simboliCkog sukoba. Kultu rni k apital mo-iemo predstaviti sluieci se retima koje izraiavaju uda-ljenost od instrumeneta za pr&v,a janjs ili od oruda zapio~zvo dnju transrnieijlu tih in a tm e na ta (lastem Skol-stva), d&e uda lje nm od ,,ZiZeC' ku ltu mi h vredno sti,koje YU primate i tr aiene kao takve, - iraie ih Caki oni koji neunaju Iculbumog kapitala, - li pak r&-ma koje i7,raianraj.u sukob , tj. predstavljajuCi loulturnikapital k ao prodlukt i instm men t km' kur enci je u ciljlusticanja mampola nad tim sredsbvima za prisvajanje. Am p ~ o t n o ~ s tme du kultul'e u Rtrurcenbribkcnm ~lm jsl uk u l t u ~ r ~ etnoloWom smislu m e e ukratko i s h a t iCinjenicon da, u dr u S tv em farmacijama, u kojima sumo@uCnosti pristwpa sredstvima za pmisvajanje kudtur-nag nasleda vmma ravnamerno rauporrdene, kultwakoju ~priuvaja celokupna g rupa n e f mkc imi Se kaoku lt wd kapital , tj . kao pmdukt d~min~e ci je kao in-w e n t za sticanje dominacije.(27) K a m s R t i t a k s t ~ v ine bi bili podvrgavmi nepre-stanfm revizij~ama ,stveralaEkogC'Eitpnja, kad nivoi iliseupniwi Citamja ne bi ukazdvali na hijererhije fitala-ca. tako da je potrebno i dovoljn80 pmm eniti samo hi-jerorhiju St'va pa poremetiti hijma rhij u eitalaca.


17/24

PJER BURDIJEIra - ao Sto su slika, diploma ili posetivanjeavangardnih pozoriSta - znak raspoznavanjakoji zavisi od frekvencije posedovanja ili potro-Snje tih dobara u raznim klasama ili delovimaklasa, mot tog znaka raspoznavanja pokazujetendenciju ka opadanju kad raste apsolutni brojonih koji su u stanju da prisvoje ta kulturnadobra i kad se podiie rang pridoglica, najzad,,dospelihi' skorojevita, ili bolje reti ,,zakasne-Iih" kako kaie Pindar, koji starim nosiocima di-stinkcija ostavljaju samo privilegiju prvenstva istarine, kao i ponaSanja koje uz to ide. Svakinovi kupac nekog dela Rob-Grijea ili S i m a ,svaki novi posetilac izloibe Dibifea ili Vorholadoprinosi liSavanju one nekolicine sretnih jed-nog dela njihove vrednosti time Sto umanjujenjihovu izuzetnost i retkost dobara na kojimasu ovi zasnivali svoju distinkciju, primoravajutiih da u drugim dobrima i u druktijem nafinuprisvajanja tih istih dobara potraie ono distint-tivno odstojanje zbog kojeg je svako ocl njih,,najnezamenljivije bite na ovom svetuu .Ljudi koji s u navikli da bud u ,,nekoC' ne pod-nose situacije u kojima postaju obiEne bezna-Eajne osobe, ,,biz0 ko" kako bi rekao Hajdeger,koji je, pomotu izvesne igre refi, sretom nepre-vodivih, - ijffentlkh (java n), C)ffentlichkeit(javnost, publicitet i javno mn jenje) Veroffent-lichung (objavljivanje), - do metafizike podi-gao, - na taj nafin zaStitio od svake ,,pro-stafke" kritike, - obunu aristokratizma ,,au-tentifnosti'' (Eigentlichkeit) protiv ,,nivelis anjaC',,javne egzistencije": ,,KoristeCi sredstva javnogsaobrataja ili sluibe informacija (dnevne listo-ve, na primer) - vo govori Hajdeger - vakoje slifan svima ostalima . Zabavljamo se, ra-zonodujemo kao ostali; fitamo, gledamo, sudimoo knjiievnosti i umetnosti onako kako ih drugivide i kako drugi o njima sude; pa Eak se i odvelikih gomila distanciramo onako kao Sto idrugi to Eine." Trebalo bi sve citirati, ali bi6edovoljna i zavrSna misao: ,,Oni koji insistirajuna prosefnosti, propisujuti Sta sme da se res-kira, budnim okom motre na sve one individuekoje bi pokazale tendenciju da postanu izuze-tak. Bez velike buke, svako pravo prvenstva seodbacuje. Svemu Sto je originalno umanjuje sevrednost i tretira se kao neSto Sto je odavnopoznato. Sve Sto je dobijeno trudom postajepredmet razmene. Svaka tajna gubi snagu svogtajanstva. Briga o prosefnosti krije u sebi novutendenciju ka tu-bitku: nazivamo je nivelisa-njem svih moguenosti bitka." - M. Heidegger,Bitak i vreme, u prevodu R. Boehm-a i A. DeWaehlens-a, Pariz, Gallimard, 1964, str. 659-160;podvukao P. B.). Kako to da komentatori, ve-liki poStovaoci ovog pastora sa Svarcvalda, sla-bog govornifkog dara, nisu pod ovim metafizif-kim iargonom prepoznali obiEan strah od go-


18/24

PJER BURDIJEmile, sliEan Le Bonovom, ili uZas koji sasvimmod erni ,,mas-mediolozi" oseCaju zasenjeni ,,ma-som" koja je sve masovnija i koja sve pretvarau masu, koja je nivelisana i koja sve svodi nasvoj nivo? ZnajuCi iz iskustva (subjektivnog iobjektivnog) da je ono Sto se naziva filozofskomkulturom veoma Eesto samo jedan vid religio-znog verovanja knjiievno obrazovanih Ijudi, tojest dispozicije steEene bliskim i stalnim dodi-rima sa delima koja navode Eoveka da unapredukazuje poStovanje i a priori pripisuje vrednostsvakom tekstu u kome se nalazi skup znakovaza prepoznavanje (reEnik, naravno, ali i sin-taksa, izvestan reEeniEki ritam, a da i ne govo-rimo o Eisto simboliEkim ,,obeleiivaEima", kaoSto su, Eesto, reEi - najradije nemafke iligrEke - zagradama), ne moiemo oEekivati dau vezi izmedu Hajdegerovog teksta i izjave oteleviziji jednog Sefa pravne sluibe neke banke,tridesetpetogodiSnjeg neie nje, svaki fi talac vidisva obeleija pojma Selbsverstandlichkeit (kojibismo, kad bismo imali smelosti, preveli kao,,oEevidnost"): ,,Im am televizor tek od ne davnoi taj aparat Sam uzeo pod zakup, ne iz finansij-skih razloga - uduCi da mi prihodi omoguCujuda kupim dobar televizor, veC vise zato Sto nebih hteo da se veiem za televiziju, jer Sam doskoro bio protiv televizije i nisam hteo da ku-pim televizor iz dobro poznatih razloga: gledaoSam u njemu samo sredstvo za otupljivanje, zapropagandu, a pre svega za gubljenje vremena,za onemogutavanje bavljenja drugim stvarima,tako da Eovek vise nema moguknosti za Eita-nje, za razgovore, za razmiiljanje. U stvari, sviti argumenti su l aini, jer Eovekov unut rain jiiivot ne zavisi od televizije. (. . ) Moie se reCida sam bqo irtva - za to je moZda kriva zao-stalost Francuske u tom pogledu - akraliza-cije televizije i njene forme, televizora. Eetvrta-ste kutije koja je u selima, mnoqo viSe nego uParizu, zamenila domaCe ognjidte. Postala je,ako baS hoCete, stoZer salona, dnevne sobe. Re-kao bih, na kraju , da me je nervirao t aj pred-met koji je u estetskom pogledu veoma ruiana pred kojim se ljudi pretvaraiu u jedinstvenumasu. S druge strane, nije trebalo da budemni irtva nekakvoq snobizma. zbog koieg bih, re-cimo, iSao dotle da za osvetljavanje upotreblja-vam radije sveku nego elektriEnu svetlost. ReSioSam se, dakle, i kupio apa rat koji mogu ~ o q i tisa sobom, dak1.e ne ono EudoviSte koje, kao naprestolu, zasedava na naroEitom stolu i zauzimaonolik80mesta koliko Eitav orman u Sampaniji.

Rastrzani izmeeu interesovanja (direktnematerijalne zainteresovanosti) za kulturni pro-zelitizam, tj. za osvajanje triiSta i za populari-zovanje sopstvene lifnosti, i silne brige o kul-turnoj distinkciji, koja je jedina objektivnaosnova njihove izuzetnosti, intelektualci i umet-


19/24

PJER BURDIJE

nici odriavaju sa svim onim Sto je vezano za,,demokratizaciju kulture" do krajnosti dvova-lentan odnos, koji dolazi do izraza, na primer,u dvojakim iz javama ili, jog bolje, u izjavamakoje odaju na dvoje podeljenu, lifnost, kad suu pitanju odnosi izmedu publike i ustanova zaSirenje kulture. Kad ih upitaju o poboljSanjuprikazivanja del3 u muzejima, a posebno, o po-desnosti pedagoSkih novina koje imaju za ciljda snize ,,nivo ponude" umetniekih dela dava-njem objadnjenja tehniEke, istorijske i estetskeprirode, pripadnici povladtenih klasa, a naroritoprofesori i struEnjaci za umetnost, pokudavajuda izbegnu protivrefnost na taj naEin Sto raz-dvaja ju ono Hto je poie ljno za druge od onogSto je poieljno za njih same. Muzej je njihovaekskluzivnost, njihova privilegija upravo zato St0je takav kakav je; on je, dakle, onakav kakavtreba da bude za ljude kao Sto su oni, tj, zaljude koji su za njega stvoreni. Uneti promeneu muzej da bi on postao pristupafniji, to znafinjima neSto oduzeti, deo njihove vrednosti, nji-hove izuzetnosti. Ali oni ipak ne mogu da buduneosetljivi na to Sto najpre njih, koji su se sro-dili s muzejom prve pitaju za savet kad je upitanju buduta politika u vezi s muzejima, jerto znaEi da im se na taj nafin priznaje privi-legija da drugima ustuwe deo sopstvene privi-legije. Prihvatajufi poboljSanje u pedagoSkomsmislu, oni pristaju da drugima prepuste muzejkoji njima pripada, onaj koji su samo oni umelida poseduju, tj. onaj strogi, asketski i otmenimuzej.Buduti da je nuinost pretvorena u vrlinu, si-stem dispozicija se naSao u osnovi ideoloSkihstrategija, koje obuhvataju i borbu za distink-ciju i koje spontano teie da nametnute granicepreobraze u izabrane granice, da relativnomdaju apsolutnu vrednost i da ozakone ono Sto jeproizvoljno. Ovakve strategije su u isti mah idefanzivne i ofanzivne, jer, po logici klasneborbe, teie da umanje vrednost naEina iivotai rada protivniekih grupa, pridajubi vebu vred-nost sopstvenom ponadanju. Tako na primer,sklonost da se iskljurivo simboliEkom prisva-janju prizna legitimnost samo je ideoloSki utukkojim podredeni delovi vladajufe klase, u imeubedenja da bi upravo oni zasluiivali da imajusredstava za zadovoljenje svog ukusa, odgova-raju na isto tako potcenjivarku predstavu kojuvladajuti delovi vladajute klase imaju o njiho-vom ukusu, kao o osrednje Skolskom, jadnom isiromaSnom ili agresivno pretencioznom. Ideo-loSke strategije svrgavanja koje delovi vlada-ju6e klase primenjuju jedni protiv drugih uborbi za nametanje dominantne definicije stvar-nosti postigle su svoje gotovo automatsko savr-Senstvo zahvaljujuti tome Sto se zasnivaju naSiazmatskoj strukturi raspodele razliritih vrsta


20/24

PJER BURDIJEkapitala, prema kojoj oni koji su prvi u jednompogledu najverovatnije neCe biti prvi - ko nebudu i poslednji - u nekom drugom pogledu.Pretvarati nuinost u vrlinu znaEi, u ovom slu-Eaju, pripisivati nuinost proizvoljnom naEinuiivota i ponaSanja - er se iivi i drukEije, inuinom - er je izvesna kategorija ljudi osu-dena da tako iivi, a istovremeno odbacivati iproglaSavati proizvoljnim sve druge naEine ii-vota i ponaSanja koji su isto toliko proizvoljni,a prema EinjeniEnom stanju, nuini, i koje bisvaka druga grupa, u cilju ostvarivanja sopstve-nih interesa, rado nametnula drugima kao nu-ia n, po nekom pravu, naEin iivot a i rada.Kad je ukus u pitanju, svako opredeljivanje je,- iSe nego u bilo kojoj drugoj oblasti - e-gacija. Kod veCine sudova o ukusu istina se sas-toji u odbacivanju koje prati takve sudove, tojest u objektivnom i subjektivn om odnosu pre-ma svakom drugom ukusu, dakle prema ukusuostalih.Uzmimo dva primera koji ilustruju izriEitu upo-

trebu Seme: ,,to je neSto drugo nego" :,,Gusareva verenica je jedan od veoma re tkihfrancuskih filmova, zaista satirifnih, zaista sme-Snih, jer on ne pribegava onoj briiljivo otuplje-noj komici, smotreno bezazlenoj, od koje su sa-Einjeni Veliko vucaranje i Mali kupaE.(. . ) Toje, najzad, neBto drugo, a ne ono jadno i dosad-no 1akrdijaStvo kakvom pribegavaju nemagtovi-ti majstori bulevarske zabave". - J.- . Bory,Le nouvel observateur, br. 265, 8-14 dec. 1969).,,Iz ielje da se malo udaljimo od ostalih, da semakar malo razlikujemo od njih, pokuSajmo dao slikarskoj savremenosti dam0 neki drugi tekst,a ne preivakavanje neke vajne umetniEke kri-tike. Izmedu glagoljivog nerazumevanja, buk-valnog preslikavanja umetniEkih slika, zanosapunih zahvalnosti i struEnih radova iz estetike,moida bismo mogli dati dokaza o povrSnom ilidubljem interesovanju za rad u oblasti koncep-cije i teorije u vezi sa savremenim likovnim de-lima." - G. Gassiot-Talabot i saradnici, Fugu-rations 1960173. Par iz,' Union generale des editi-ons, kol. 10-18, str. 7).Ukus se objektivno, ali i subjektivno definiSenegativnim odnosom prema ukusu drugih, tj.prema drukEijim veStinama iivljenja. 0 ukusi-ma i bojama se ne raspav lja, ne zato Sto nasvetu postoje svakovrsni ukusi, veC zato Sto sva-ko smatra da je upravo njegov ukus prirodan iopravdan, usled Eega se svaki drugi ukus odba-cuje kao proizvoljan. A od znaEaja je i ono Stose ieli postiCi: na u kusu se zasniva odabir anjesvega onoga Sto imamo, bilo da su u pitanju lica


21/24

PJER BURDIJE,

ili stvari, to jest sve ono Sto predstavljamo uoEima dr ugih , ono po Eemu zauzimamo svojemesto u druktvu i po Eemu nam drugi to mestoodreduju. Malogradanska strepnja dovodi do pa-roksizma doiivljavanje upliva kome se Eovek iz-laie pdvrgavajufi sudu drugih i njihovoj klasnojtaksonomiji tako pouzdana svedoEanstva o svom,,ukusu" tj. o svom biCu, kao $to su nameStaj iliadeba (par naslonjara, k m u romanu Natali Sa-rot). Ukus je, dakle, proizvoljan, jer bi, buduci d apredstavlja proizvod odredene vrste objektivnihuslova, bio drukEiji u drukrijim uslovima, i jernema uku sa koji ne bi polagao pravo na legitim-nost (mada, u stoarnosti, kao Sto znamo, svi uku-si ni izdaleka nisu podjednako tra ien i i javnopriznavani) ; ali je, u jednom drugom pogledu, onnuian, jer je estetska dispozicija, makar bila i,,najristi ja", deo sistema ,,dispozicijaU, tj. habi-tusa, u kome se ogleda Eitav druStveni poloiaj.Zbog svog opSteg karaktera i moguknosti preno-Senja on stvara - oblastima koje preovla-dujuka definicija legitimne estetske prakse veo-ma neje dnako prizn aje (slik arstvo i veStina ku -vanja, muzika i dekoracija itd.) - referencijekoje su objektivno medusobno povezane, preno-seki svoje jedinstvo i svoj stil na veStinu iiv-ljenja svakog pojedinog subjekta, a objektivnomorkestrscijom i na sve subjekte koji su podvrg-nuti istim operacijama obrade, tj. koji su pro-izvod istih iivotnih uslova. Prema tome, nemaborbe oko umetnosti koja se ne proteie i naborbu za veStinu iiv lje nja : to jest n a preobra-iavanje proizvoljnog narina iivota u legitimannnr in pos t~ j an ja .~~ )o se lepo vidi kad je reEo pozoridtu, koje neposrednije i otvorenije dirau prekutne ili izriEite principe veStine iivljenjai koje, narorito kad je u pitanju komedija, pre-tpostavlja, zajedniStvo vrednosti ili interesa,ili pak sauhsniStvo i dosluh, s tim Sto se sve tozasniva na bespogovornom odobrava nju istihoriglednih stvari, orevidnosti doxa, preuzimanihmiSljenja poput verovanja bez promigljaja. %)Prema tome, ukus je, objektivno uvek, a po-nekad i sub jektivno, znak za raspoznavanje. Es-tetske preferencije, taksonomije koje stvarajuukuse i koje ih opravdavaju, funkcionigu, samepo sebi i izvan svake te5nje za distinkcijom, kaodistinktivna obeleija, objektivno definisane svo-jim negativnim odnosom prema drugim prefe-rencijama: zato Sto razne aktivnosti objektivno

(28) Dvoetnuki anomisax, rdri ukus, ,,spor;obnost p e r c ecije slawti", a u isto m e ,,slposobmo~stocenjivanjaestetskih vrednasti n8 w n -& m o intuitivno", ukaizujena Me ol o1 h dejetvo pretvaranja ,proizvoljnolg u pri -ccdmo koje ta lrultivisana dispozicija teZi da proiz-vede, prLkaayjrumCi se kaa uodena dispxicija..(29) Otud 6illjenica da je difierencijma institucija zaSirenje kulture @roizvoda b j e m e Wituci je nudes v a h k o izxaizhtija kad je u pitamju powxi't e nego ubilo kojoj dmgoj umetnosti.


22/24

PJER BURDIJEzavise od opredeljenja prema ukusu i njegovomprincipu, ukusi klase ili dela lilase se organizu-ju u okvire podrukja objektivnih odnosa pola-r zovanih oko dijaetraln ih suprotnosti, - po-druEja druStvenih klasa ili delova dominiraju-fih klasa, - subjekti pokazuju tendenciju dao njima govore i misle prema logici asocijacijapo suprotnosti, i to posredstvom dualistiEke tak-sonomije (koja se uglavnom sastoji od niza pri-deva suprotnog znafenja - jajan: taman, te-iak: lak itd.) Ovakvi sistemi klasiranja koji, ukrajn joj liniji, upukuju na suprotnost izmedupodredenih klasa i vladajuCe klase, dobijajuspec ififne osobine zavisno od logike svojstve neodgovaraju fem polju, s tim Sto pozivanje naosnovnu, suStinsku suprotnost, koja je principsvakog klasiranja, postaje svaki put sve nejas-nije i nerazgovetnije: tako, suprotnost izmeduprideva tefak i lak, - oja Ce u velikom brojuupotreba, naroEito u Skolskom nafinu upotrebeovih refi, sluiiti da oznaEi razliku izmedu uku-sa narodnih masa ili sitne bu rioazije i ukus aburioazije - moie biti upotrebljena u pozoriS-noj kritici namenjenoj vladajuCem delu vlada-jufe klase da izrazi miSljenje o odnosu izmedu,,intelektualnog" i ,,burioa skog" pozorigta, o ko-me Ce ,,intelektualnag' kritik a izraziti miSljenjena ta j naEin Sto Ce naprosto preokrenuti z nak iunekoliko izmeniti vid ove sup rotnosti, tako dafe pridev lak postati su protan pridevu dubok.Iz ovoga proizlazi da su, u svakom pojedinomnaEinu njihove upotrebe, parovi kvalifikativa -Eiji sistem saEinjava pojmovno orude prosudiva-vanja u smislu ukusa - isti mah i krajnje si-romaSni i gotovo neodredeni i podesni da stvoreili da izraze oqefanje neodredljivosti: svaka po-sebna upotreba nekog od ovih parova dobijasvoj puni smisao tek u odnosu na odredeni uni-verzum reEi, koji je svaki pu t d ruk fiji , najEeS-Ce implicitan - er je u pitanju sistem ofevid-nosti i u n a ~ r e d retpostavljanih Einjenica kojese prihvata ju kao sasvim prirodne kada je reE oohiektivnim pozicijama u odnosu na koje seodreduju strategije; ali u odnosu na svaki odovih narova svi ostali posebni naEini upotrebesu skladni zboc odnosa ~o du da rn os ti zmeAupolia koji dapuStaju prenogenje iz jednog poljau drugo - i svi ostali parovi koiima se odre-deni par moie zameniti, ako se zanemare nekenijanse, tj. u kontekstima koii se medusobnosamo neznatno razlikuju.FunkcioniSufi po logici metonimije i metafore,takva simboliEka aparatura predodredena je dapercepciju i ocenjivanje dell i kulturnih aktiv-nosti organizuje na naEin a priori ustanovljenihkategorija i da d l sjedinjujuki izraz sudovimaukusa koji su, objektivno, sistematski produktigenerativnog principa, onog principa koji funk-cioniSe na strukturalno nepromenljiv naEin u


23/24

PJER BURDIJE -najrazlieitijim poljima uprainjavanja kultur-nih aktivnosti. Stoga je ta aparatura tako saEi-njena da izrazi najviSe vrednosti jedne grupe:ono o Eemu se ne diskutuje i ono Sto je neizre-civo, a Sto se moie primati i u Eemu se moiesudelovati samo ako Eovek to isto vee nosi usebi. Po istoj logici po kojoj se dolazi do ove nad-determinacije dolazi se i do zarnagljivanja usledCega uskladene vrednosti koje su prisutne uzadnjem planu ponekog para prideva - po-bija njegova veza sa medusobnim suprotstavlja-njem klasa - mogu biti upuCene na onu vrstuodsutne prisutnosti koja definiie predmet nepri-znavanja, ubaEenim konotacijama koje imajufunkciju i medijacije i zaklona.Prema tome, otud Sto su estetske strategije gru-pa, objektivno i subjektivno zainteresovanih zaumetnost (tj. raznih delova vladajuce klase), ob-jektivno i/ili subjektivno vezane za strukturupolja vlasti, one se uvek u smera vaju prem astrategijama onih grupa koje u toj strukturi za-uzimaju suprotan poloiaj. Ali, u osnovi te glavnesuprotnosti naziru se neki odnosi izmedu anta-gonistiCkih polova obuhvakenih polj5, kao Stoje, na primer, polje stvaralaca samo za sebe, ilipak pod-polja ovog poslednjeg, kao, recimo, po-lje avangardnih stvaralaca i kritieara ove vrstestvaralaca. Isto onako kao Sto te sporedne su-protnm ti (tj. suprotnosti drugog, trekeg i k o znakog reda), ali bliie i primetnije zato Sto zadiruu onu suitinsku razliku, imaju za posledicu prik-rivanje osnovne suprotnosti izmedu ,,intelektu-alaca" i ,,buriuja", i ova isto tako ima tendenci-ju da pr ikrije funk cije distinkcije i priznavanjalegitimnosti k oje monopolistifko, mater ijalno ililisimbolifko prisvajanje legitimnih kulturnih do-bara obavlja za vladajuku klasu u celini. Jednaod bez sumnje najbolj e prikrivanih posledica es-tetskih sukoba i estetskih taksonomija, koji suinstrumenti vladajuke klase, sastoji se u prikri-vanju konsensusa o tr ai en ju distinkcije k'oja biobjektivno spajala razne delove vladajuCe klase.Primarna funkcija priznavamja legitimnosti kc^ju umetnost i kulturna p o t d n j a ispunjavaju uime vladajuke klase u celini ne bi moida bilatako dobro ispunjavana da, uz sue to, ne pribe-gava i strategijama za sticanje distinkcije k j erazni delovi vladajuke klase koriste jedni protivdrugih: moida upravo zato Sto su uvek koriSCe-na samo protiv buriuja, Eak i kad su na izgledimala obeleije populizma, sredstva za isticanjedistinkcije i simboli ,,klaseU odliE'no Ce posluiiti,,buriuji ma" kad, u sledecoj generaciji. budu d &-li u simbdirke sukobe sa drugim klasama.Stoga je bilo potrebno da jasno utvrdimo naEinena koje razne klase koriste legitimnu kulturu,kako bismo zatim mogli pristupiti analizi funk-


24/24

PJER BURDIJE

cija distinkcije koje razni delovi vladajuCe kla-se pridaju legitimnoj kulturi u strategijama ko-jima se slu ie jedni protiv drugih, n e dolazeCi uopasnost da im bude nametnuta, kao Sto je togotovo uvek slufaj , jedna ili druga na inte resuzasnovana predstava o kulturi - oje ,,intelek-tualci" i ,,bu riuji U suprotstavljaj u jedni dr ugimai koje pokazuju tendenciju da se prikaiu kaopredstave b j e bi se mogle proSiriti na sve mo-guCe legitimno zamislive predstave o kulturi.Sociologija ku lturnog stva rala itva i stvarala canikad dosad nije uspela da umakne igri protiv-refni h predstava u kojoj igrafi, Jntelektualci sadesnice" i ,,intelektualci sa levice", drieCi se va-ieCe taksonomije, podvrgavaju objektivistiEkojtedukciji strategije svog protivnika, ali nikad iigru u celini, to jest strukturu objektivnog od-nosa izmedu igrafri. Kao u svakoj ideoloSkoj po-lemici, i ovde je svakome u interesu da sagledai obelodani interese koje onaj drugi veoma b rii-ljivo krije, fak i od samog sebe; ali to otkriva-nje ostaje delimic'no, dakle u ptpunosti pogrei-no, jer vet u principu iskljufuje sagledavanjestanoviSta sa koga se polazi, a u ovom slufaju jeto konstrukcija polja poloiaja koja daje relaci-onu vrednost raznim poloiajima i zauzimanjutih poloiaja. Uprkos svojoj prividnolj objektiv-nosti, ,,sociologija intelektualaca", koja je potradiciji stvar ,,intelektualaca sa desnice" i ,,so-ciologija konzervat ivizma" ili , ,mid i desnice", ko-ja je EeSfe odlika ,,intelektualaca sa levice", ni-su niSta drugo do simbolifke agresije - reda-nja, optuiivanja, zastraiivanja - koje poveCa-vaju svoju efikasnost dajuCi sebi izgled nauEnenepogreSivosti. One se prefu tno sla iu u nasto-janju da prik riju ono Sto je bitno, to jest st ruk-turu objektivnih poloiaja (u oblasti vlasti - la-dajuCi delovi klase i potEinjeni delovi klase -ili u oblasti kulturnog st vara laitv a), koja je, iz-medu ostalog, i u osnovi svake vizije koju imao-ci svake pojedine pozicije molgu imati o imaoci-ma drugih pozicija i koja daje i oblik i snaguteinji svake pojedine grupe da delimifnu istinuo jednoj grupi smatra i prikazuje kao istinu oolbjektivnim odnosima izmedu grupa.

(Prevela s francuskog ZORICA HADZI--VIDOJKOVIC)

Documents

Pierre Bourdieu, Klasična Funkcija Umetnosti