Политика је једно а криминал нешто друго!

30динарашаБац, 27. јануар 2011. Година V Број 161-162

PENZIONERСтр. 13

Стр. 6

Стр. 15

Стр. 13

Стр. 4

ФинанСијСко замешетатењСтво у шабачкој болници

РазговоР С поводом: дР катић шабачка болница некад и Сад

Стр. 12

Потемкинова села

Жељко пајићпаја, пРедСедникуметничког анСамбла "чивија"

Шабац би требало прогласити градом фолклора

Гост новинарске школеДушан Милијанчевић

Стр. 5

Желео бих да се вратим Један историјскипоглед наживот идело РасткаНемањића –Светог Саве

РазговоР С поводомпРоСлаве школСкеСлаве – Светог Саве

јел` се сећате када сам препар месеци на овом истом меступисао о крађи нафте у касарни!?Многи су ме тада гледали бело,па чак и моје колеге у редакцијипитајући ме да ли сам ја сигурану то што пишем.!? деловао самим, као да сам одшелио и са умасишавши оплео по дичнимвојацима гладних зараде од кра-ђе црног злата! нико, а ма башнико није о томе и хапшењиманаписао ни реда, јер фалило јемуда и прецизних сазнања!

данас готово три месеца поустановљавању крађе 200. тонанафте у шабачкој касарни ихапшењима оних који су у тоумешани, све новине и телеви-зије напрасно почеше причати иписати! не, мије ми драго збогтога јер која је сатисфакцијакад ти нешто „кењаш“ а нико тине верује.

По истом принципу причах,ономад, о тужиоцима и су-дијама, а данас о шабачкој Бол-ници и разним криминалнимрадњама које се у њој дешавају.

ја, дакле, тврдим да је нпр. дрМићић био у притвору због му-љаже око абортуса и то среди-ном 90-тих. Тврдим да се противдр Ђенадића воде поступци зазлостављање и премлаћивањежене пред судом у шапцу.Тврдим са пуном одговорношћуда је неколико лица запослениху шабачкој Болници умешано усекс трафикинг и блудничење самалолетницама! Тврдим да суМалетић и компанија покралимного пара по разним тендери-ма и набавкама како медицинскетако и друге опреме,

шабачко Тужилаштво и По-лиција ако све ово горе наве-дено није тачно нека хапсемене, а њима нека поделе ор-дење и нека владају градом иболницом док год мило ем дра-го! Можда ја вама делујем от-качено, али боље бити откаченнего лопов, педофил, педерили психопата.

П.С. Баш ме живо занима,који ће то тужилац, полицајац иистражни судија пренебрегнутисве наведене чињенице и доку-ментацију која им, ево већ, двенедеље стоји на столу? Баш давидимо!

2 www. podrinske.com 27. јануар 2011.забеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛичНи Став: ХаНибаЛ Ковач

Прим. др. Зоран Катић ушабачкој болници ради од 1978.године и свој први радни данпамтиће по томе што чистачицана орЛ није веровала да је оннови запослени лекар те га нијепустила да уђе на своје новорадно место. онако млад, жељанзнања и напредовања вероват-но је оставио многима пре ути-сак занесеног рокера него мла-дог лекара пред којим је ка-ријера. По дипломирању наМед. Факултету у Београдукратко је радио у нашем главномграду што му и поред свега тотада није задовољавало амби-ције. данас је склон да каже даније хтео да остане у Београдуи да цео живот мери притисак,него је хтео отворен простор занапредвање у хирургији. Његовград шабац био је идеално ме-сто за тако нешто а позивприм.др. данила Бандовића даради на одељењу орЛ била јешанса која се није смела испу-стити. од тада па до данас дрЗоран Катић створио је име ирепутацију не само у овомделу Србије већ и много, многошире.

данас 33. године после тихпрвих лекарских дана његовабиографија може да се сведе уједну озбиљну стручну књигу изкоје би се врло лако могле изву-ће неке врло прецизне исто-ријске чињенице. Био је пред-седник лекарског друштва деветгодина, секретар истог четиригодине. урадио је на хиљадетешких операција, спасао мно-ге већ изгубљене животе иобјавио мноштво стручних ра-дова. По жељи прим.др данилаБандовића и његовим одласкому пензију 1993. године др ЗоранКатић постаје први и прави на-следник чувеног генија из анд-ријевице.

разговарати са др Катићемданас на тему здравства уСрбији и стању у шабачкој бол-ници, на жалост, нису теме којеодишу релаксацијом и пријат-ношћу...

-Господине Катићу, меди-

цина некад и сад?

данас је, када је реч о ме-дицини, техника врло узнапре-довала. размена информацијаје савршена и ви, ако сте жељ-ни напретка свакога тренуткаможете сазнати шта је то ново усвету што се примењује из обла-сти којом се бавите. да, данас је

лакше доћи до дијагнозе негораније, сли фактор човека је идаље пресудан. Мануелни рад,тј. хирургија, је дар који не по-седује свако и уз доброг учите-ља и праксе може се доста на-предовати.

- Шта је услов за напредо-

вање у хирургији?

услов за напредовање је дасе, пре свега лекар окружи бо-љима од себе и да покуша да сеу таквом окружењу такмичи.ако тога нема, хирурзи, дијаг-ностичари и други се врло лакоопусте и почну да мисле да субогом дани. а то није добро.

- Шта је по вашем миш-

љењу данас највећи проблем?

Пре свега, апсурдно је, да једанас поверење пацијенатамање него раније! у нашој зем-љи је , чини се, све учињено дасе нема поверења у лекаре.

Многи су разлози што је дотога дошло! Мале плате, лошиуслови, руководиоци се по-стављају по партијској линији иникаква конумикација међу ле-карима, довели су до тога да па-цијенти и народ на људе у беломмантилу гледају са ниподаш-тавањем и неповерењем. у так-вим околностима има и коруп-ције а то је највећа бољка про-тив које се треба борити..

- Какво је стање у шабач-

кој болници?

Ту је проблем пре свега не-достатка опреме. Медицинајесте озбиљна привилегија, алије жалосно да се у шабачкојболници не обнавља опрема заоперације која мора да се мења

на сваких пет до десет годинајер је то њен технички век!

- Да, др Катићу ми ових

дана на медијима гледамо иди-

личне слике из шабачке бол-

нице где све штима и ради.

Нису ли то онда „Потемкино-

ва села“?

ово данас у шабачкој бол-ници чак нису ни „Потемкино-ва села“! Потемким је стављаокулисе, али ви кулисе у опреа-циону салу не можете да уне-сете. у шабачкој болници мно-го апарата не ради и одговор нато је да нема новца! да, али онданема новца ни за шта, а не за сведруго само не за унапређење иопрему лекара и медицинскеструке.

- На жалост, Ви већ извес-

но време нисте више начел-

ник ОРЛ иако сте на том оде-

љењу доктор са највећом ре-

путацијом уз још једног Бан-

довићевог ђака др Алајбего-

вић.не бих да коментаришем за-

што је то тако и зашто сам сме-њен, рекао сам већ да је струкаизгубила битку са политиком ито оном дневном где дневно –политички интереси и партијскаприпадност одлучују ко ће битиначелник неког одељења илипак директор Болнице. нашецелокупно здравство је у кризиали се искрено надам да ће задобробит пацијената и целогдруштва оно успети да прева-зиђе ове тешке тренутке и да ћесе врло брзо вредновати самоправи тачни и стручни резулта-ти. на то нас обавезује и Хипо-кратова заклетва. Р.П.

РазговоР С поводом: дР катић – шабачка болница некад и Сад

Потемкинова селаКАСАРНА =БОЛНИЦА!

украдена бистаБранимира ћосићанаставља се крађа спомен обележја израђених од бронзе, на

подручју града шапца. Пре неколико дана крадљивци су однелибисту књижевника Бранимира Ћосића из школског дворишта уштитару. Крадја је пријављена полицији, а мештани се надају даспомен обележје још увек није завршило као секундарна сировина.

327. јануар 2011. www. podrinske.comШабац

веСти

Подстицај новом запошљавањуу циљу повећања броја новозапослених радника, градоначелник

шапца Милош Милошевић донео је одлуку о стимулисању за-пошљавања жена старијих од 50 година и мушкараца старијих од55 година, на основу које је 25. јануара 2011. године расписан Кон-курс за доделу средстава за подстицај запошљавања ове категоријестановништва.

Послодавцима ће се за ове раднике, из буџета Града шапца,рефундирати порези и доприноси на бази најниже месечне нетоосновице. Средства се додељују месечно, за период од годину дана.Право учешћа на конкурсу имају привредни субјекти, односно пред-узетници и правна лица који своју делатност обављају на територијиграда шапца, са које морају бити и новозапослени радници.

Конурс је објављен на Званичној интернет презентацији Гра-да шапца /www.sabac.org/ и у локалној штампи. Средства за под-стицај новог запошљавања жена старијих од 50 година и мушка-раца старијих од 55 година обезбеђена су у буџету Града шапца.Конкурс је отворен до утрошка средстава опредељених за ове на-мене.

очекујући почетак реконструкцијебазена

Градоначелник шапца Милош Милошевић потписао је прошлогпонедељка уговор о заједничкој реконструкцији и доградњи за-твореног базена у шапцу. документ је прослеђен на потписива-ње Фонду за развој републике Србије и Министарству животне сре-дине и просторног планирања. Предрачунска вредност уговора је230 милиона динара.

Тендерска процедура за избор извођача радова биће окончанау марту, а завршетак реконструкције базена очекује се до краја овегодине.

у сусрет Савиндану, данукада школе у Србији славе имеи дело Светог Саве, првогсрпског просветитеља, градо-начелник шапца Милош Ми-лошевић прошле среде у Град-ској кући приредио је пријем задиректоре основних, средњих ивиших школа са подручја градашапца. обраћајући се присут-нима као партнерима са којимаГрадска управа заједно чининапоре на побољшању услова зашколовање деце и рад настав-ника, градоначелник је, измеђуосталог, рекао:

„ово је одличан повод за су-срет и добар начин да причамоо заједничким плановима и про-блемима са којима се срећушколе и Градска управа, али и дапоновимо циљ, а то је да свешколе до 2012. године имају барминимум хигијенско-санитар-них и безбедносних услова за

боравак деце, да изједначимоуслове у граду и селу. школа јеважан фактор у креирању ква-литета живота у једној срединии институција без које не мо-жемо утицати на промену све-сти грађана. То је најважнија по-луга за афирмацију вредностиприхваћених у заједници зема-ља Европске уније којој иСрбија стреми.“

Према речима јасминке ри-стивојевић, заменице градона-челника шапца, економска кри-за успорила је амбициозне пла-нове о изградњи нових школ-ских објеката и фискултурнихсала, али ће највећи део плани-раног бити остварен.

- Када је реч о инвести-цијама и текућем одржавању у2011. години, најважније је дазавршимо започето: радове уосновним школама „јанко Ве-селиновић“, „николај Вели-

мировић“, школама у Прња-вору, Причиновићу и јеленчи.Конкурисали смо за средстванационалног инвестиционогплана за изградњу фискул-турних сала у Мајуру, Во-лујцу, школама „Вук Караџић“и „ната јеличић“. ове годинепланирали смо изградњу са-нитарног чвора у основнојшколи „Лаза Лазаревић“. Тру-димо се да одговоримо на ур-гентне захтеве и да најважнијиуслови рада увек буду обезбе-ђени, као што је грејање ушколским објектима. Када го-воримо о средњим школама,најзначајнија инвестиција јеизградња фискултурне салеза три школе: Економску, Му-зичку и „николај Велимиро-вић“. Предвиђени су радови иу Пољопривредној и Технич-кој школи, истакла је јасмин-ка ристивојевић.

Пријем за просветне раднике

Служба јавне хигијене јКП „Стари град“ ангажована је на чиш-ћењу снега испред државних и установа локалне самоуправе. налокацијама где је то било потребно, посута је со, а очишћени суи сливници како не би дошло до задржавања воде на улицама. укло-њен је и снег са парковских стаза.

Комунална полиција контролише стање на улицама, тротоарима,јавним површинама и површинама за чије су чишћење одговор-ни грађани. Генерална оцена је да су шапчани ревносни у испу-њавању ове дужности.

Према Градској одлуци о одржавању чистоће паркова, зеленилаи рекреативних површина, власници, односно корисници стамбеноги пословног простора и градског неизграђеног земљишта, дужнису да уклоне снег испред својих објеката. е дужности.

Према Градској одлуци о одржавању чистоће паркова, зеленилаи рекреативних површина, власници, односно корисници стамбеноги пословног простора и градског неизграђеног земљишта, дужнису да уклоне снег испред својих објеката.

Чишћење снега обавеза свих

4 www. podrinske.com 27. јануар 2011.ДРУШтво

У невезаном разговору

рекли сте да је о Светом Сави

веома тешко и одговорно го-

ворити?

Свети Сава је наш највећиинтелектуалац средњег века , аи свих времена. Слободно мо-жемо рећи да је оставио траго-ве у свим сферама нашег друшт-веног живота. он је наш првипоглавар, писац, правни писац,медицински писац, први ре-форматор књижевног језика,дипломата, политичар, чудо-творац, просветитељ... оно штоје најбитније, Свети Сава јенајпре школска слава!

Основни биографски по-

даци Растка Немањића:

растко немањић, син је Сте-фана немање, великог српскогжупана и његове жене ане ( ви-зантијске принцезе ), рођен је1169. године, као најмлађи син.од малих ногу показивао јесклоност ка читању и проуча-вању црквених књига. у својој

петнаестој години одриче седворског живота, па заједно сасвештеницаима који су у товреме боравили на немањиномдвору, међу којима је био иједан рус који га одушевљаваосвојим причама о монашкомживоту, одлази у Свету горугде се се замонашио и добио имеСава, по јерусалимском Савиосвећеном. Касније, заједно сасвојим оцем гради Хиландар,подиже и обнавља православнесветиње. написао је многа књи-жевна дела, најпознатија су Жи-тије Светог Симеона, Карејскитипик, Хиландарски типик, и сл.Постао је први српски архи-епископ 1219. године када јесрпска православна црква по-стала аутономна (самостална).

умро је 1235. године у Трно-ву, у Бугарској, по повратку сапутовања при коме је био уобиласку Христовог гроба.Мошти су му пренете 1237. го-дине у Србију.

Свети Сава – школска сла-

ва:Свети Сава се слави као

школска слава 27. јануара ( 14.јануара по старом календару) јерсу тада његове мошти пренете у

мнастир Милешеву . Тада сеправе програми у школама, од-носно у школским просто-ријама, јер школски празниктреба да славе сви ученици,његово место је у школи. Пого-

тово у мешовитим срединамане треба вршити верске обреде,да не били повређени и оникоји су друге вероисповести.

Весна Вујатовић

новинаРСка школа: богдан Секендек - пРоСлаве школСке Славе – Светог Саве

Један историјски поглед на живот и дело Растка Немањића – Светог Саве

527. јануар 2011. www. podrinske.comДРУШтво

Знање представља универ-зални ресурс развоја, у који сва-ка озбиљна држава треба и морада улаже, како би јој се каснијето вишеструко вратило. Судећипо резултатима са математичкихолимпијада, Србија се, по по-тенцијалима знања којима рас-полаже може сврстати у ранг самного богатијим земљама. на-жалост, улагања наше државе уовој области нису адекватна по-стигнутим успесима, услед чега,често, млади стручњаци одлазеда високо образовање стичу напрестижним светским универ-зитетима. обавеза Србије је даобезбеди услове, како би се они,након завршетка студија у ино-странству вратили, и своју ка-ријеру градили у својој земљи,и својом стручношћу доприне-ли напретку целог друштва.

наш суграђанин душан Ми-лијанчевић, најбољи је примермладих, талентованих поједи-наца који високо образовањестиче у иностранству. наконош "јанко Веселиновић", и"Математичке гимназије", апосле 8 титула првака државе, 3сребрне и једном бронзаноммедаљом са Математичкихолимпијада и још мноштвомнаграда и одличија, добио јепуну стипендију два престижнауниверзитета у америци и Енг-леској, те је одлучио да школо-вање настави „преко баре“, алиса жељом да се након стицањадипломе врати у своју земљу.овај студент Масачусетског ин-ститута Технологије (МиТ) уБостону, распуст између сер-местара проводи у свом шапцу,те смо ми искористили приликуда сазнамо како се он снашао уСад, и какви су му планови заближу и даљу будућност.

Душан Благојевић: Како

се проводи слободно време у

Бостону, након испуњавања

факултетских обавеза?

изласци су петком и суб-отом. Систем рада на мом фа-култету је такав, да су обавезесвакодневне, те се за чешће из-ласке нема времена. најчешће суто журке које се организују у ок-виру универзитетског комплек-са, и оне су неопходан „вентил“за све нас, након интензивнихпредавања током недеље.

Душан Благојевић: Спе-

цифичност америчких уни-

верзитета су тзв. Братства,

како она изгледају, како функ-

ционишу, и колико су реално

код нас представљена?

Братства су врло интере-сантна појава, и део културењихових универзитета. Мис-лим да код нас нису адекватнопредстављена. нису то никаквесекте, нити групе студената које

се само забављају а учење за-немарују и сл. у суштини то јегрупа људи која се дружи иживе заједно, али много одлич-них студената су чланови раз-личитих братстава, и ни почему њихови резултати не трпезбог тога. Тешко је постати деотога, јер сами чланови бирајукога ће да приме, а критеријумису строги. Занимљиве су и за-баве које братства организују,сви студенти су позвани, аликако се она организују у вели-ким кућама на неколико спра-това, у зависности од тога ко-лико си близак са врхом групе,можеш да идеш на неки од спра-това.

Душан Благојевић: По-

стоје ли сукоби међу њима?

не, има неке врсте ривали-тета, али ништа више, што бимогло да проузрокује озбиљ-није сукобе. Свака дискрими-нација и нетрпељивост јенајстрожије забрањена, и сви сепридржавају тог правила.

Колико ти је у почетку

било тешко да се снађеш и ко-

лико ти је времена требало да

се привикнеш на нову околи-

ну?

није ми требало баш многовремена, било ми је потребнооко 2 месеца. у почетку то је замене био један велики шок. По-чевши од језика, града, друга-

чијег менталитета људи. но-вост ми је била да сам, тамо че-сто виђао азијате, тамо су за-ступљене различите културе,то је једно велико мултикулту-рално друштво. Предавања минису обавезна, тако да је намени било да ли да присуствујемили не. у почетку сам нека пре-скакао, а онда пред испите самвидео да то није била баш доб-ра идеја. После два месеца сте-као сам ту неку одговорност. икренуо да се озбиљно спремамза испите.

Душан Благојевић: Спорт

и физичка активност су врло

значајни на универзитетима у

САД?

наравно. Природа мог фа-култета је таква да спорт није упрвом плану, али и ми имамообавезно физичко, односно оба-везни смо да изаберемо једанспорт. ја сам се одлучио за тек-вондо и имам тренинге 3 путанедељно, по 2 сата. Мислим даје то јако добро, и да у свакомпогледу користи студентима.

Душан Благојевић: Има

ли још студената из Србије на

МИТ?

да, има једна девојка из могодељења из Математичке гим-назије, још двоје из те гимназије,једна девојка из ниша и још јед-на девојка из Босне. на пости-дипломским има још више сту-

дента из Србије, али не знамтачно колико.

Душан Благојевић: Жи-

виш у студентском дому?

да, универзитетски ком-плекси у америци су попутпредграђа код нас. у оквирукомплекса је Факултет, сту-дентски дом и сви пратећиобјекти, и ту живи и радиоко 20 хиљада људи. Кон-кретно, мој факултет, и целото „предграђе“ се налази саједне стране реке Чарлс, док

је са друге стране сам градБостон.

Ђорђе Петровић: Имаш

ли времена за рада са младим

талентима?

не као пре али све се можепостићи, све зависи како се чо-век организује. Прошлог летасмо организовали математич-ки камп, који ће се ове годинеодржати на пролеће. и поредсвојих обавеза на факултету,нашао сам времена за рад са да-ровитим ученицима. на тај на-чин одрађујем и један део својестипендије што је прописаноправилима факултета.

иако су у америци знатнобољи услови студирања нпр.унивирзетет у Бостону има бу-џет као сви наши универзитетион планира да се после за-вршетка школовања Врати уСрбију.

Филип Симић: Које ти је

најважније такмичење?

најважније такмичење ми јебила олимпијада.

Филип Симић: Вежу ли

те лепе успомене за Јанкову

школу?

наравно да ме вежу, а што ине би.

Филип Симић: Да се не ба-

виш математиком, чиме би

се другим бавио?

да се не бавим математиком,не знам чиме би се другим ба-вио. нема те сржи из које про-изилази оно чиме би се ја бавио.

Филип Симић: И за крај,

како би гласила твоја живот-

на једначина?

ово што ћу сад рећи, нијемоје али нема везе. "Work hard,play hard", а то значи "радитешко и играј тешко".

гоСт новинаРСке школе - душан милијанчевић

Желео бих да се вратим

� www. podrinske.com 27. јануар 2011.ДРУШтво

Смена доктора Мирковићаса чела директора Болнице спа-дала је у сферу политичких иг-рарија и тренутног односа сна-га на политичкој сцени Србије.Већ тада је свако могао по свомличном политичком нахођењуда тумачи и коментарише раз-логе због којих је до те смене до-шло. да ли је неко то одобраваоили пак налазио да то није уреду потпуно је легитимно по-сматрано кроз призму личнихполитичких симпатија и анти-патија.

но, чињенице говоре сле-деће. руководећу палицу у тодоба преузео је господин дрМићић који је, ако се сећате,био прелазна фаза у коначнојполитичкој прерасподелифункција у коју је спадало иместо директора опште бол-нице у шапцу. Међутим, пресвега тога, с обзиром на чиње-ницу да је дошло до деобе из-међу опште болнице и Здрав-ственог центра морало се на-правити коначно разрачунава-ње у финансијском и процен-туалном смислу шта коме при-пада. наравно, образована јекомисија од стране државе којаје у то доба а не тако давноврло прецизно и у складу са за-коном направила поделу шта ћекоме припасти. Те је тако од65,817 милиона динара оп-штој болници у шапцу припа-ло 68,99 процената односно45,407 милиона динара. у тој

комисијској расподели финан-сијских средстава дому здра-ваља шабац је припало 23,08процената или 15,191 милиондинара. у складу са свим тимпринципима комисија од стра-не државе је врло прецизноодредила колики је проценатприпао домовима здравља у

Владимирцима и Коцељеви!у оцењивању по таквом прин-ципу приоритета и значаја туничега и ништа није било спор-

но. Међутим, оно што је сва-како изазвало сумњу и недо-умице је чињеница на који на-чин и зашто је то ново руко-водство шабачке опште бол-нице променило све наложенепринципе и усвојене наредбе иодлуке.

наиме ново руководство ша-

бачке опште болнице на челу садоктором Мићићем на волшебанначин примењује неку нову,само себи знану прерасподелу

средстава и на тај начин шабач-кој општој болници из укупнихсредстава остављају уместо 68,99одсто 82,09 повећавши за скоро15 процената вредност капиталашабачке опште болнице! но,међутим, ни ту није крај разнимфинансијским марифетлуцима,јер дом здравља Владимирци

1,96% из дЗ Коцељева 1,6. укуп-на цифра коју су руководиоци начелу са доктором Мићићем де-лили била је изражена у милио-нима динара 61,065! Чак инајпростијом математичком опе-рацијом сабирања и одузимањапоставља се питање где је не-стало нешто мање од пет ми-лиона динара? никакав траг у фи-нансијским извештајима нити уплатним картицама о свему ово-ме не постоји док је извесна чи-њеница да је укупна вредностновчаних средстава била 65,817милиона динара.

шабачко тужилаштво је пренепуних седам дана измеђуосталог добило и комплетнудокументацију о овом случајукао и изводе свих плаћања ипротока новчаних токова у том

периоду. Материјал само, који сеодноси на овај случај, тежак јенеколико килограма и садрживише стотина страница. јав-ност свакако жели да зна где јенестало и ко је утајио тих, у тодоба, више од 50 хиљада еура?овде није реч ни о каквом по-литичком препуцавању нити осврставању на било чију странунего жеља да се раскринкају ло-пови и сви они који су у ову фи-нансијску малверзацију уме-шани!

У наредним издањима

„Подринских“ наши читаоци

ће моћи да имају увид у још

неке финансијске малверза-

ције, а до тада желимо да сви

добро, на челу са руковод-

ством Опште болнице у Шaп-

цу размисле о следећим пита-

њима:

1. Промашене инвестиције:Зашто не ради котао који јекупљен од „Велефарма“? За тепаре је могао да се купи рентгенпреко потребан шабачком здрав-ству.

2. Зашто је у тешкој беспа-рици рађен паркинг између ла-бораторије и просторија за ме-дицински отпад и да ли је у истовреме грађен кров приватнекуће директора Болнице и то одистог извођача радова?

3. Зашто не ради опремакоја је добијена од донацијеиталијанске владе на интерномодељењу?

4. Систематизација: Зашто јерађена нова и зашто је, нпр, заначелника техничке службестављен хемијски техничар а неелектро или машински инже-њер? Ко се то, дакле пита заопрему вредну неколико сто-тина хиљада еура?

нашим читаоцима такође, уовом броју аргументујемо у та-беларном смислу како је држав-на комисија одредила расподе-лу новца у процентима и ми-лионима динара и на који начинсве то примењено од тада ша-бачког руководства опште бол-нице и да ли постоји мањак одпет милиона динара?

ФинанСијСко замешетатењСтво у шабачкој болници

Политика је једно а криминал нешто друго!

�27. јануар 2011. www. podrinske.comДРУШтво

веСти

радници туже државуПрема речима председника иницијативног одбора за наплату

заосталих потраживања Зорка-Минерална ђубрива, радосавајаковљевића, до сада је 25 бивших радника ове фабрике поднелотужбу против републике Србије у вези неисплаћених зарада, а чекасе да још пет тужби буде послато. радницима је суд доделио баркодове под којима се тужбе налазе и послао представке са којимасе улази у процедуру.

у протеклих неколико ме-сеци грађани шапца као и влас-ници локала узнемирени су ба-хатим разбијањем излога у кас-ним ноћним сатима. нису по-штеђени ни киосци, мењачнице,бутици и продавнице... Крајпрошле године поред пуцањапетарди и других пиротехнич-ких средстава био је обележен ипуцањем (разбијањем) шабач-ких градских локала и трафика.на самом почетку, поента овеприче је, да се постави питањекако, пре свега, заштити гара-ђане шапца и јавне објекте одбахатог и бестијалног понаша-ња малог дела алкохолисане идрогиране омладине!?

Крајем децембра прошлегодине, нпр., разбијени су из-лози на мењачници „Венац“ устрогом центру града. овај ин-цидент се десио око 2 часаујутру на само сто метара одшабачког СуП-а, а видео ка-мере су све снимиле. нашој ре-дакцији стављен је на увид ви-део снимак целог наркоман-ског оргијања и јасно смо мог-ли да видимо да киоск и ме-њачницу преко супа СдК-а раз-бија евидентирани наркоманБ.М.! Полиција је врло брзоизашла на место догађаја и,како власник и оштећени каже

после увиђаја и констатације отоме ко је починилац рекла: „дане може ништа да учини јер јеу питању дугогодишњи нарко-ман тј. болесник о коме треба

да се брине неуропсихијат-рија“! на жалост, овај догађајснимљен видео надзором нијебио усамљени случај у шапцувећ су се слична дешавања од-вијала и у другим крајевимаграда, на Камичку, у улици Ма-сариковој итд.

шабачка полиција је такођеевидентирала и разбијање из-лога бутика „расел“ али на жа-лост видео надзор није забеле-

жио ко су или ко је починилац.По речима очевидаца који суистраживачкој екипи „Подрин-ских“ изнели готово све детаљео овим бахатим разбијањима,

ради се о пијаним или дрогира-ним малолетницима који изобести уз смех и вику бацају ка-менице у градске излоге.

овде је намера да се поста-ви питање како стати на путовим појавама, као и како за-штити грађане шапца, али и по-моћи незадовољној и заблуделојомладини, да није суштина у ру-шењу и уништавању?!

Редакција „Подринских“

учеСтала Разбијања по гРаду

Ко то лупа излоге?

Корупција је највећа у јав-ним набавкама, а готово ми-лијарду евра које се тако загубе,заврши у страначким џеповима,каже Венсан дежер, шеф мисијеЕу у Србији.

По самој дефиницији ко-рупције, јавне набавке спадају усам врх потенцијалних просто-ра за корупцију. драго Кос, бив-ши директор Групе земаља заборбу против корупције GRE-CO, каже да је у Србији, као и уосталим земљама које мучикрупна корупција, простор укоме се државни капитал су-среће са приватним најпробле-матичнији. а јавне набавке сууправо то.

- новац који се проневерикроз јавне набавке, и који је усвим земљама драстично ви-сок, заврши у џеповима онихкоји су на највишим позицијама,и који имају моћ да одлучују.најчешће су они који су фак-тички надлежни за неку јавнунабавку само пиони, каже Кос.

Процене говоре да је укуп-на вредност свих јавних набав-ки у Србији око четири ми-лијарде евра на годишњем ни-воу. оно око чега се сви слажу,и домаћи експерти и њиховеколеге из Еу, јесте да најмање25-30 одсто те суме оде у сум-њиве токове. до корупције може

доћи у свим фазама неке на-бавке, али је она, како тврди не-мања ненадић, програмски ди-ректор "ТранспарентностиСрбија", највећа у првој фази укојој се и прави план јавне на-бавке.

- најчешће се дешава да сенабавља оно што и није не-опходно, да се прави вештачкапотреба како би се од ње про-фитирало. у Србији, ни у новомЗакону о јавним набавкама, непостоји обавеза да неки држав-ни орган ако каже да ће купити12 аутомобила ове године за тоима и покриће. нема докумен-та који заиста показује да јебило потребе за тим или зашто

су се баш набављали ти модели,а не неки други, каже нена-дић.

до корупције долази и усвим осталим фазама јавнихнабавки. Примера ради, кадасе уговор закључи, траже сеодступања од уговора проду-жењем, додатним плаћањима,мењањем договора о квалитету...а у таквим случајевима увек сусумњиви анекси уговора, који судео већине уговора о јавнимнабавкама у Србији. Често сетражене услуге или производии не испоруче или су лошијегквалитета од уговореног, што јетакође простор за корупцију.

коРупција

Јавне набавкенајпогодније затајне џепове

Na osnovu člana 31. Zakona o hipoteci, pravnosažnog rešenja o zabeležbihipotekarne prodaje broj 952-02-793/2010 od 24.09.2010. godine hipotekarni pover-ilac »DEUS SYSTEM« d.o.o. Dobanovci, 4. Nova 7. doneo je dana 29.12.2010.godine sledeću

O D L U K UO AUKCIJSKOJ PRODAJI

HIPOTEKOVANIH NEPOKRETNOSTIKako dužnik SZTR »ŠKORO« Predrag Škorić, PR, Loznica, Petra Komarčevića

65, nije izmirio svoj dug, koji je bio obezbeđen hipotekovanim nepokretnostima,a svi ugovoreni rokovi su istekli, poverilac »DEUS SISTEM« d.o.o. Beograd,Dobanovci, 4. Nova 7, na osnovu ovlašćenja koja ima po rešenju Službe za katas-tar nepokretnosti Loznica broj

952-02-793/2010 od 24.09.2010. godine, pristupa prodaji hipotekovanihnepokretnosti:

poslovno-stambeni objekat (Pr+1+Pkv) u Loznoci, Petra Komarčevića 65, kogačine poslovno-stambeni objekat sa odobrenjem za upotrebu od 186m2, hala saodobrenjem

za upotrebu od 330m2 i hala bez odobrenja za gradnju od 345m2, sve izgrađenena kat.parc. broj 13445/1 površine 1780m2, LN broj 5317, KO Loznica deo 2.

Navedene nepokretnosti se prodaju po početnoj ceni od 325.000,00 EUR.Početna cena je određena na osnovu veštačenja i procene tržišne vrednosti

izvršenog od strane sudskog veštaka Slobodana Polića iz Loznice iz avgusta 2010.godine i nije niža od 75% od peocenjene vrednosti.

Aukcijska prodaja će se održati dana 15/03/2011. godine u prostorijama Pred-stavništva društva DEUS SYSTEM u Valjevu, ulica Kneza Mihaila 79, sa početkomu 12 časova, po pravilima o aukcijskoj prodaji koja je doneo hipotekarni pover-ilac i uslovima iz ove odluke.

� www. podrinske.com 27. јануар 2011.ДРУШтво

у простору „ајриш паба“ ушапцу, сутра ће, са почетком у19 часова бити отворена из-ложба фотографија под називом„упаковани тренутак“ ауторкеКристине Васић. изложба јепродајна и биће отворена у на-редних десет дана (док трају за-лихе). организована је оквиру2nd Crossroads арт Фестивалакоји ће кроз различите манифе-стације трајати читаве године:музички догађаји, изложбе сли-ка, фотографија, уметничкихпредмета, промоције књижев-них дела, перформанси…

Кристина Васић (1983) за-вршила је Високу школу ли-ковних и примењених уметно-сти струковних студија у Бео-граду. Њена уметничка биогра-фија до сада бележи три само-сталне и велики број групнихизложби. Члан је еколошко-ар-

тистичке групе “Породица Би-стрих Потока” са којом од 2004.године наступа у перформан-сима.

“упаковани тренутак” небави се једном одређеном те-мом, већ је, према речима ауто-рке, збир замрзнутих тренутакау последњих неколико годинакоје жели да учини доступнимсвима, да уживају гледајући фо-тографије на зидовима својихсоба, а не „бацајући лајкове наФејсбук“. а да она при том „не-што ситнине и похвала стави уџеп“. у овој намери помаже јоји дејан иванковић, власник“ајриш паба”, који напомиње даје сав приход од продатих фо-тографија намењен ауторки,што је његов допринос промо-висању младих и школованихуметника. Како најављује, овак-ви и слични догађаји тек следе.

излоЖба ФотогРаФија у „ајРиш пабу“

Упаковани тренутакКристине Васић

демократска омладина шап-ца, у уторак 25. јануара обеле-жила је 10 година од избора прведемократске Владе Србије, начијем челу је био др. Зоран Ђинђ-ић. Постављањем штанда ис-пред Старе робне куће, и деље-њем летака, са изводима из екс-позеа Зорана Ђинђића, демо-кратска омладина је подсетити-ла грађане на његову визију мо-дерне Србије, програма који је он

промовисао, и који је однео убед-љиву победу на првим демо-кратским изборима 2001. године.

- Пре 10 година отпочео јепроцес демократизације и унут-рашње консолидације Србије, ињено сврставање у ред модер-них демократских држава. иакоје на најстрашнији начин пре-кинут у реализацији својихидеја, његова заоставштина уре-ђене Србије, на добром путу, де-

финисала је циљеве и правац укојем држава треба да се креће,и тиме олакшала рад свакој сле-дећој Влади. демократска ом-ладина ће наставити да следивизију коју је Зоран имао, доклегод сваку његову идеју не реа-лизујемо, уверени да је то једи-ни исправан пут за нашу земљу– истакао је том приликом пред-седник демократске омладинешапца, душан Костадиновић.

Саопштење за медије демокРатСке омладине

Визија модерне Србије

Прошле суботе у Сабор-ној цркви “Светих апотолаПетра и Павла“ додељена супризнања Синдикалне орга-низације ош “Свети Сава“ занесебичан труд и помоћ која јепружена овој школи. награђе-ни су прим.др Предраг Тојић,државни секретар у Мини-старству за дијаспору, про-тејереј Милан Пантелић, и екс-позитура Сосијете женералбанке у шапцу и њен директорБора радосављевић. Захва-љујући се у име награђенихприм. др Предраг Тојић указаоје да је свети Сава највећи одсвих Срба, као просветитељузидао своје дело и мисију запотоње генерације, као књи-жевник започео уметност пи-сане речи, као дипломата до-принео високом уважавањуСрбије, стварању независнесрпске цркве и државе. Ма ко-лико га непритаљељи мрзеличак му и мошти спалили наВрачару варнице те бакље гореи данас, осветљавајући путдуха и православља.

иначе, Синдикална орга-низација ош “Свети Сава“, упротеклој години организовалаје стручни семинар на актуле-ну тему-аутизам данас, подблагословом епископа Лаврен-тија организована је екскур-зија за ученике ове школе, а удецембру је школа свечано ос-

вештена. Приређена је и позо-ришна представа у којој су уче-ствовала деца ометена у развојуиз Београда. Поред тога уз по-моћ донатора и људи добревоље подељени су новогодиш-њи пакетићи а расподељена јеи хуманитарна помоћ у одећи иобући.

пРизнања Синдиката ош “Свети Сава“

Варнице светосавске бакље

ликовна сцена - Галеријаод 26. до 31. јануара11. Светосавска изложба полазника школе цртања и слика-

ња “Браћа Лукић”отварање: Среда, 26. јануар у 18:00 часова

књижевна сцена - велика салаСреда, 26. јануара у 19:00 часоваПредстављање првог романа “Девојка из долине јоргована”,

ауторке јасмине Лазаревић из шапца.Први део романа, заправо је романсирана биографија српске

хероине Милунке Савић, једине жене у свету која је добила најви-ша војна признања руске, српске и француске војске и пред чијомхраброшћу су сви стајали мирно. Како то обично бива, умрла је,скоро заборављена, као чистачица,1973. одбивши пре тога да при-хвати, веома добру, француску војну пензију. једина је жена на све-ту, која је заслужила да добије француски крст са златном палмом.

�27. јануар 2011. www. podrinske.comДРУШтво

Светосавском химном, којусу са гимназијалцима-хористи-ма певали сви присутни, у свеча-

ној сали шабачке гимназије 25.јануара почела је редовна го-дишња скупштина друштва

пријатеља Хиландара. у из-вештају о раду асоцијације, која

у шапцу постоји већ десет го-дина, председник Верољубилић нагласио је да је 2010.

била по много чему најуспеш-нија до сада. Као прво, бројчланова је порастао на 230, а

амбуланта милосрђа „СветиЛука“ наставила да ради у ок-

виру друштва пре свега захва-љијући донаторима, међу којимасу били бројни појединци али иградска самоуправа, Лаборато-рија „Станчетић“ и ученичкипарламент Медицинске школе„др андра јовановић“. илићје у успехе убројао и помоћ Хи-ландару од 100.000 динара, каои седам ходочасних путовања.од априла до октобра, наиме,чланови друштва су посетили:Сремску Митровицу и Засави-цу, јагодину и манастир Кале-нић, Крушевац, Ђавољу вароши манастире Свети роман, Ђу-нис и раваница, Будимпешту иСентандреју, Хиландар и Ба-њалуку, Козару, Мраковицу иманастире Моштаница и Го-мионица. Сва ходочашћа суостала у срцу и албумима, нафотографијама и видео запи-сима Љиљане Мишковић и јан-ка новаковића.

на Скупштини је текст Ста-тута усклађен са новим Закономо удружењима грађана, а једно-гласно су усвојени и финан-сијски извештај и план актив-ности за 2011. годину. Међубројним активностима, плани-рано је да десетогодишњицадруштва буде обележена 31.маја, да се Хиландару и овогЂурђевдана пошаље сто хиља-да динара као помоћ, као и ор-ганизација осам излета. Посетафрушкогорским манастирима,Сремским Карловцима и Пет-роварадину биће у априлу, тра-диционално ходочашће Хилан-дару у септембару а у октобру -дводневни излет у Беч.

Годишња Скупштинадруштва пријатеља Хиланда-ра завршена је свечаним

уручивањем захвалница чла-новима који су се ангажовањемистакли у прошлој години. до-били су их: даница Живано-вић, нада јуришић, Бранка

Тодоровић, јованка Лукић, ду-шанка Лукић, Љиљана Миш-ковић, Љиљана Матић и јанконоваковић.

Ж. Војиновић

годишња Скупштина дРуштва пРијатеља ХиландаРа

Најуспешнија година и бројни планови

веСти

Без штрајка у школама у Мачванскомокругу

Скраћивањем часова на 30 минута, почео је штрајк Гранскогсиндиката просветних радника "независност" у 232 школе у Србији.Представници четири репрезентативна просветна синдиката пре-дала су представницима Владе предрачуне о томе колико средставатреба за остварење њихових захтева, а остала три синдиката најав-љују штрајк за 28. јануар. на данас одржаној седници Међу-општинског одбора синдиката образовања у шапцу, донета је од-лука о придруживању најављеном штрајку, до испуњења захтева.

�� www. podrinske.com 27. јануар 2011.ДРУШтво

у шапцу, 18.01.2011. је одр-жана седница Градског одбораСрпске напредне странке, петапо реду након званичног кон-ституисања и избора руковод-ства на нивоу градске општинешабац, а прва у новој 2011 го-дини. Седници су присуствова-ли чланови Градског одбораСрпске напредне странке ша-бац, који су се и овог пута ода-звали у великом броју.

Председник г – дин алек-сандар Перановић је обавестиочланове Градског одбора о де-шавањима и активностима из-међу две седнице Градског од-бора, предлога о начину и ме-тодама деловања на ширењу ијачању политичке мреже, јачањучланства и обавестио да је до-шло до великог пораста бројачланова на нивоу нашег града.

Градски одбор Српске на-предне странке је предао вишеод 12 000 потписа на нивоуокруга, за петицију за променуустава републике Србије, а самград шабац је прикупио око6000 потписа, у кратком вре-менском року.

Посебно је стављен акценатна митинг, који се организује05.02.2011.године испред на-родне скупштине, а у ком ћеГрадски одбор Српске напреднестранке шабац узети великоучешће. Преко 50 аутобуса, ћекренути организовано у Бео-град, из шапца а главна паро-ла којом ћемо се служити ћебити "ПриВиЛЕГоВани иЛиПрЕВарЕни"?

Градски одбор Српске напредне странке

Шабац

Саопштење за јавноСт: СРпСка напРедна СтРанка

ИЗБОРИ се за промене

Савет за пољопривреду Град-ског одбора нове Србије- шабацжели да упозна јавност са тре-нутним стањем у пољопривреди,са посебним освртом на пред-стојећу пролећну сетву.

раст цене хране у 2010. го-дини био је већи за 4.3 одсто у од-носу на 2009. годину, при чему суратарски производи скупљи за 6.3одсто, сточарски производимањи за 2.4 одсто, док је поврћемање за 9 одсто. Влада рС пла-нира увоз пшенице у 2011. годи-ни, јер због скупих улазних си-ровина није посејано довољноове пољопривредне културе. изовога се јасно види да државанема јасну стратегију у пољо-привредној производњи.

након скупих јесењих ра-дова пред нама је још скупљапролећна сетва, јер су од новеГодине цене свих инпута у ра-тарској производњи енормнопорасле. цена дизел горива ујануару прошле године била је98.50, а у јануару ове године до-стигла је 110.50 динара по лит-ри. цена вештачког ђубрива та-кође је већа, при чему се очекуједа цена нПК 15:15:15 ђубриваса прошлогодишњих 35 скочина 50 динара по килограму.

Савет за пољопривреду нСпита се докле ће се и чиме прав-дати досадашња и наредна по-скупљења и да ли ће пољопри-вредници и овако осиромашениод стране државе имати воље исредстава за предстојеће про-лећне радове. Претходна годинебила је обележена и бројним

временским непогодама (про-лећне и јесење поплаве, град-који није могао бити спречен, јерје недостајало противграднихракета) које су довеле до сма-њења ионако малих приноса ра-тарских и воћарских култура.

Поред ових проблема, по-љопривредици се морају су-очити и са додатним издатком одстране државе, која им је по-слала решења за плаћање пен-зионог и здравственог осигура-ња за сваког пунолетног чланадомаћинства, иако је до садапракса била да те доприносеплаћа само лице на које је ре-гистровано домаћинство.

Градски одбор нове Србијетражи од локалних власти дахитно преусмере већа новчанасредства у пољопривреду какоби се помогло пољопривред-ним произвођачима са терито-рије града шапца у обављањупредстојећих пролећних радова.Такође, захтевамо од локалнихвласти да изврше притисак наМинистарство пољопривредеда мање штити интересе моно-полиста у пољопривреди, а дапажњу усмери на заштиту ин-тереса малих пољопривреднихпроизвођача.

Градски одбор нове Србијешабац залаже се и за правед-није паритете у размени пољо-привредних производа и сет-веног репроматеријала. на овајначин би се омогућиле боље по-лазне основе у остваривању ве-ћих приноса.

Савет за пољопривреду НС

гРадСки одбоР нове СРбије - шабац

Неизвесна пролећна сетвау складу са чл.63. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник рС“, бр.

72/09), правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта („Сл.гласник рС“, бр. 43/10) одељење за урбанизам Градске управе шабац оглашава:

јавну ПреЗентаЦију1. урбанистичког пројекта за изградњу водовода у улици браће југовић у К.о.

Мајур – инвеститор јКП „Водовод-шабац“2. урбанистичког пројекта за изградњу водовода у улици Његошева у К.о.

Мајур – инвеститор јКП „Вододвод – шабац“3. урбанистичког пројекта за изградњу фекалне канализације и водовода у

улици српских витезова – II део у К.о.Мајур- инвеститор јКП „Вододвод-шабац“4. урбанистичког пројекта за изградњу насипа на десној обали реке Саве

(стационажа 2.050 км до 5.000км) у К.о. шабац и К.о. Мачвански Причиновић-инвеститор Град шабац

5. урбанистичког пројекта „инот“ (уређење простора и изградња објеката нак.п.бр.2993/1 К.о. шабац у улици Ћирила и Методија у шапцу) – инвеститорМилутин Павловић

јавна презентација ће се обавити од 04.02.2011.год. до 10.02.2011.год., закључноу просторијама одељења за урбанизам Градске управе шабац, улица Масариковабр.10.

Службено лице одељења за урбанизам, даваће основне информације оурбанистичким пројектима, заинтересованим лицима, сваког радног дана увремену од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована . правна и физичка лица, могу да изврше увид уурбанистичке пројекте, као и да у току трајања јавне презентације доставе својепримедбе и сугестије у писаном облику одељењу за урбанизам Градске управешабац ул. Масарикова бр 10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

Годишње се у Србији нацрном тржишту обрне између10 и 12 милијарди евра, а без ра-дикалне реформе пореског си-стема, администрације и јавнеуправе нема успешног суз-бијања тих негативних друшт-вених појава, упозорено је на па-нел дискусији о односу сивеекономије и пореског система уСрбији.

у Србији се 50 одсто про-мета роба и услуга обавља нацрно, указао је председник асо-цијације малих и средњих пред-узећа Милан Кнежевић, који јеоценио да је главни извор црногтржишта продаја на бувљацима.он је додао да се, рецимо, самона Панчевачком бувљаку, којиима 1.640 тезги, годишње обрнепрофит већи од 200 милионаевра. Према његовим речима,Србији прети привредни ко-лапс, јер се привреда, и поредсубвенционисаних кредита, дво-струко више задужила него го-дину дана раније. он је истакаода је од 113.000 малих и сред-

њих предузећа у Србији, 38.000у блокади, док 28.000 пред-узетника има негативан билансод почетка године. Кнежевићсматра да без радикалних поте-за и коренитих системских ре-форми, као што су пореска и ре-форма јавног сектора, нема опо-равка.

Председница Савета за бор-бу против корупције ВерицаБараћ истакла је да је проблему томе што немамо правнудржаву, што су странке "раз-дробиле државу на своје поседе"и што се власт одвојила од фе-номена одговорности. и да седонесу бољи закони, биће плоднагодбе политичких странакаи неће се примењивати, оцени-ла је она.

Професор бечког институтаза међународне економске сту-дије Владимир Глигоров сматрада не треба очекивати неке зна-чајне реформе у наредних го-дину дана, па и касније, већсамо нека поправљања или "га-шења пожара". Глигоров смат-

ра да је порески систем у Србијидестимулативан и да лоше де-лује на привреду. Порески си-стем мора да води рачуна, не ко-лико, већ како прикупља новаци како утиче на систем привре-ђивања, нагласио је он.

Стручни консултант из Лон-дона небојша Катић указао је дапорески систем мора да будестабилан, без честих измена,јасан и лако примењив. Проблемпореза није само сива еконо-мија, већ и ниске пореске стопекоје, ни као такве, не подстичу об-везнике да их плаћају, навео је он.

уредник веб портала Еко-номија Мирослав Здравковићје упозорио на задуженост при-вреде, становништва и државекод банака, указавши да једанодсто раста каматних стопа по-већава дуг за 330 милиона евра.Здравковић је казао да банкамапривреда дугује 19,4 милијардеевра, становништво 4,8 ми-лијарди, а држава девет ми-лијарди, што је укупно 33,2 ми-лијарде евра.

Сива економија и поРеСки СиСтем СРбије

У зони сиве и црне економије обрћу се милијарде евра

��27. јануар 2011. www. podrinske.comДРУШтво

Господине уредниче, обра-ћам Вам се у име станара згра-де Трг ђачког батаљона бр. 14 иу своје лично име. Повод је зе-ленашко-лоповски рачун јКП„Топлана“ шабац. Мој лични ра-чун за грејање за новембар је из-носио 3.700 динара, а за де-цембар „само“ 6.182 динара.наводно је активирано мерноместо, које је за Топлану рудникзлата а налази се у згради пре-ко пута моје, у улици Лазе Ла-заревића број 11. нико нам нијепредочио нити показао то фа-мозно почетно стање, да бисмосами могли контролисати утро-шак топлотне енергије, те збогтога не могу и нећу да верујему тачност наведених бројки - упочетнмом и завршном стању.

Морам да напоменем да сеони ваде да је зима у децембрубила јака и да је због тога високрачун, а дијаграм температуре затај месец лако може да се добиједа би се директору Топлане ста-вило до знања да нисмо били наарктику већ у шапцу.

наша зграда је ове јесениурадила фасаду са изолацијом,ради нижих трошкова, а онипокушавају да нас деру. Поку-

шавају да нас неразумним рачу-нима наведу да плаћамо по ауто-матизму, а не по утрошенојенергији.

Чињеница је да су прошлегрејне сезоне чим виде сунце га-сили котлове, без обзира натемпературу, а сада и када јеплус 10 и плус 19 степени ониложе - да радијатор не можешруком дотаћи и онда се прозориморају отварати и енергија ра-сипати.

Е, сад имају мераче па удридери, а за економију и еконо-мичност нека брине ситорињараја, која Топлани - шабац гло-бу давати мора.

ја сам 12. јануара предао до-пис Топлани, а одговор нисамдобио.

Тражио сам да се бројач,ако није измишљен, раздвојиза нашу зграду а не да иде зајед-но и утрошено дели на два дела.Прилажем свој оригинални ра-чун, пошто га оваквог нећу пла-тити.

Илија Аврамовић,председник Скупштине

станара зграде Трг ђачког батаљона 14

пиСма читалаца

Зеленашки ребусрачуни за грејање

израда катастра непокретности докраја године

највећи број од укупно 49 катастарских општина на подручјушабачке градске управе укњижено је у протекле три године од кадаје почела израда јединственог катастра непокретности. иако је ве-лики део посла завршен, доста активности се тек очекује, јерукњижба није урађена у делу града у ком је број некретнина најве-ћи. у насељу Тркалиште укњижено је око две хиљаде стамбенихјединица и преко 600 локала и гаража. укњижба је завршена и унајвећем шабачком стамбеном насељу Бенска бара, у ком је у ка-тастар уписано око седам хиљада некретнина, што је готово дуп-ло више од првобитне процене. у наредном периоду радиће сеукњижба у централној градској зони, где овај посао додатно ком-пликује постојање заједничких дворишта и нерешени имовинско-правни односи. израда катастра непокретности требало би да будезавршена до краја следеће године, а на овај начин повећава се си-гурност и тржишна вредност непокретности и олакшава продаја,што би требало да уреди тржиште некретни

Ловачко удружење, «Селејевтић», из шапца одржало јередовну годишњу Скупштину.на том скупу, ловци су разго-варали о раду у прошлој годи-ни и ловној години, која се бли-жи крају. усвојен је и извештајо раду и активностима ловиш-та «добрава», за 2011. годину.узто, усвојен је финансијски плани чланарина за 2011. годину.Чланарина, за сваког ловца,остала је у износу као и у 2010.години, 8.5оо динара. усвојен јеи нов Статут друштва, члановиСкупштине изјаснили су се и ус-војили предлоге о почаснимчлановима удружења. Скуп-штина је донела одлуку, о ос-нивању правног лица, јер поновом Закону ловачка удружења

морају да ускладе своја посло-вања како то Закон о ловству на-лаже . Вероватно и Статут нов,који је усвојен током времена,биће у неким сегментима изме-њен јер Закон о ловству и жи-вотињама који је донет прошлегодине, још није заживео како сеочекивало јер су га ловачкаудружења половично прихва-тила а нека га нису ни детаљнопроучила тим поводом, у некимод ловачких региона одржавајусе састанци где се закон де-таљно анализира. шабачки лов-ци крајем 2010. године, орга-низовали су и лов на црну див-љач. По полану газдовања ло-виштем имало се право на од-стрел 26 јединки те дивљачи,план је скоро у потпуности

остварен из ловишта је укло-њено 23 дивље свиње, различихузрасних категорија. иначе, уудружењу ловаца у шапцу, утоку је акција зимске прихранедивљачи. до сада су извршенетри а по програму у недељу, 30.јануара биће одржана и по-следња предвиђена планом. акометеоролошки услови буду за-схтевали, биће одржане и ван-редне прихрана.у овој годинибиће настављено и са изград-њом нових ловно-техничкихобјеката. оно што треба нагла-сити, да је у ловишту срнећадивљач у капацитету, после мно-го година, сходно томе, за оче-кивати је да се у овој годиниодржи некочлико комерцијалнихловова, на ту дивљач. Б.П.

ВИСОКА ДИВЉАЧ ЗА ВИСОКЕ ДОМЕТЕ

Професор Предраг Мат-вејевић на скупу поводом 10. го-дишњице смрти Владе Готовца,између осталог је рекао:"Својим је примјером ипак ус-пио дати допринос напреднијемсхваћању Хрватске. из његовихсмо уста чули ријечи: "Туђманје кич". а у послатом ми писму,споменути професор је написао:"изговорих "Туђман је кич"пред гомилом-нападоше медрвљем и камењем. Видјет ћетезашто у мом тексту... одох на де-сетак дана у рим да предахнем.Ваш П.М." а у наведеном текс-ту "Покушао је Хрватску ли-шити хрватовања и то врло ску-по платио" (професортврди):"Готовац је тражио дасе разликује национализам одпоштовања нације. Тај је ро-мантични узвик проглашенпријеступом." а ових дана убиблиотекама се представљароман Емира Кустурице. изме-ђу осталих говори и познатидрамски писац, који се (пред де-ведесете, прошлога века) "про-славио блаћењем" Светог Саве,а данас љуби руке епископима.Са дубоким наклоном?! у на-

веденом тексту професор Мат-вејевић пише: "није лако пред-ставити пјесника чије је основ-но гесло "Пјевати, и ићи за пјес-мом! Његова пјесма покушала јето сама рећи : "у превеликој са-моћи губио сам и посљедње одсвијета. једном сам против све-га понижен и преварен на крају...Сада сносим сам тежину засмрт". ("Сносим сву тежину засмрт", из збирке "Пјесме одувијек"). Емирова (представ-љена) књига носи наслов "Смртје непровјерена гласина". Емирје "у оно време" студирао уПрагу. данас пак, други студи-рају у америци, на оксфорду,Кембриџу... нико неће (нити јехтео - од њих) да студира овде?!Касније постају млади мини-стри иностраних послова, идругих министарстава... а при-ча о ривалству шабачке и срем-ско-митровачке гимназије, не-ком другом приликом! да нема(присутне) компаније, не бихзнао (бар до сада?!) за "ЗлатнеФранцузе", "Златне русе"... Хва-ла на ЗЛаТу! још пре ЊиХ самкуповао (у оно време такође,није било скупо! Чудно, чак,

приступачно многима!). Про-читао, и имам књиге код куће.ипак, важно је само се препу-стити, и бићеш добро вођен одњих. а када сам на прпмоцији,принео књигу "Српски сан Ми-лана Панића" да потпише, Ву-котић ме је питао: "одакле тиово?!. одговорио сам му: "ја ни-сам из земље, ја сам из космо-са!!!" "дијалог са смрћу трајаоје готово цијела његова живота.Сам живот био му је богат раз-мишљањима, тежњама, иску-шењима: размишљањима о по-стојању и дјелу, тежњама к ра-зумијевању и уздигнућу, иску-шењима у поетици и политици."(Предраг Матвејевић "Покушаоје Хрватску лишити хрватовањаи то врло скупо платио").

ЦртиЦе-јован рукавина

из техничких разлога(вируса у рачунару) нисмоуспели да у овај број уба-цимо све текстове.

извињавамо се аутори-ма тих текстова

�2 www. podrinske.com 27. јануар 2011.ДРУШтво

...ништа у овој земљи нијеобично, а све је наизглед једно-ставно и уиграно. изван очеки-ваног и уобичајеног... обиљељубави је расуто, разврежено ипоникло диљем свих јапанскихпаралела и меридијана...

По много чему специфичнакњига „Свет изван света –јапан“, буди осећај радости,

прожимања и преплитања из-међу сна и јаве, уз ауторов осе-ћај радости и личних емоција(књига је посвећена унуку Кен-тари)... доживљај јапана утканјош у дечачке снове... а затрајно слике се смењују до не-вероватног, уз истовремену за-дивљеност и збуњеност, при-знаје аутор... а део слика из ро-ковника („писаног пенкалом,руком, као дневничка садржи-

на...“) преточен је у књигу којаје намењена свима „који воле дасневају и воле себи да појаснегде смо то ми у односу на све-тове који нас окружују“... од де-ценијама дуге жеље да се до-живи сусрет са земљом излазе-ћег сунца... уз древну мудростда само треба бити стрпљив, и„све сање могу бити остварене“... „још током гимназијског ђа-ковања у шапцу, када смо учи-ли географију света, пожелеосам да посетим Земљу излазећегсунца – јапан“... „није то ниобична бајка већ бајка над бајка-ма“, „запис о одсањаном дечјемсну“, „можда и много више од

свега реченог, јер је све и про-живљено“. „јапан је магичанфеномен и право чудо наше ци-вилизације“.

„истински рудник драгоце-ности“, опијен „магичним нек-таром ревног јапана и неочеки-ваном фасцинацијом савреме-них престижних достигнућа“, узлепоту једноставности, аутор

је, како сам каже пажњи чита-лаца понудио „тридесет про-планака“ – „тридесет јаркоосветљених простора личнихвиђења“. од приче аригато(Хвала) и спознаје да је „оношто је за мене Хиландар и све-та Гора, за сваког јапанца је чи-тав јапан – право светилиште“.Преко казивања о Буди и јапан-ској вери и традицији, лепотамаи чудима јапана, Токиу и Гинзи,Фуџију, јокохами, железници, ...Креативности и радиности...уметности, цвећу и цветању,икебани ...Здрављи и исхра-ни... до Вечних појмова деце,Мајке и Породице, Љубави...„Мора се одрасти... Мора се са-зревати...Мора се челичи-ти...Мора се освојити само-поштовање... Мора се уметиувременити...Мора се досегну-ти господарење радним нави-кама... Мора се остати поклоник

хигијенских навика...Мора себити свестан драгоценостиздравља... Мора се умети по-штовати...“ од јапанаца се моженаучити и о добром кореспон-дирању Живота и Књиге...

По лепоти и специфичностипамтиће се и представљањекњиге у шабачкој гимназији,која је и издавач. уз уводнупричу, о бројним препознатљи-востима јапана, председникаКлуба пријатељства Вула Че-кића - необичном амбијенту, по-себној хигијени и реду, посебнојведрини коју негује јапанскинарод, добродошлици на сваком

кораку, импресивним сликамакоје карактеришу земљу која јепреко десет хиљада километараудаљена од Србије... део те„душе јапана“, речју доктораМарковића, дочарали су и глу-мац Љубиша Баровић и младиглумачке школе „Веселогмајмунчета“, затим, ученициосновне школе „николај Ве-лимировић“ и средње умет-ничке... Музиком су вече улеп-шали чланови Куд „абраше-вић“ – Хор и Вокална група„носталгија“ као и ученициМузичке школе „Михаило Вукд-раговић“...

речју доктора Марковића:„Мудрост живљења постадеправа уметност, којом су јапан-ци веома вични. још више одсвега тога, сами виртуозитет јенеопходан данас, када безочностинтоксицира сва наша станиш-та и све нас у подједнакој мери.Култура је нова димензија људ-ске личности!“

- јапан је земља контраста.Заиста, верујте, наслов, који је„дошао“ још док сам био ујапану, је онај прави. То не само

да је свет изван света, то је замене посебна цивилизација уцивилизацији. После дванаестсати лета, од Москве ка јапану,огромном делтом амура, првошто се види у далекој измагли-

ци је њихов Фуџи, њихово бо-жанство, 3.778 метара, ледениврх. Кад се сунце роди то бли-ста као да се само сунце спу-стило на њега. а то ј и задњешто се види кад човек напуштатло јапана“ – био је делић„речи“ доктора Марковића „запрепуну салу храма, свеучи-лишта, академије духа и умашапца града“, уз хвала свимакоји су једне октобарске вечери„пажљиво слушали, упијали иуживали“, и посебну радост, за

трајно дечјег лекара, због при-сутности младих („илустарцијаи потврда да је шабац градмладих, деце, школа“)...

Ц.Љубић

дР Сци. мед. маРко а. маРковић

Свет изван света - Јапан

Клуб пријатељства ша-бац – Фуђими, већ готовотри деценије окупља бројнепоштоваоце јапанске тради-ције, културе, спорта и свегашто долази из јапана и одли-кује ову по много чему спе-цифичну земљу. Клуб, којиброји четрнаест хиљада чла-нова од јапанске владе добиоје посебна признања за збли-жавање два народа и два гра-да (повеља о братимљењушапца и Фуђимија потписа-на је 23.октобра 1982.године)

- рад, ред, организова-ност, одговорност, једно-ставност, мудрост, знање, по-штење, благи осмех... Само једео онога што краси изузет-ног човека, лекара, хумани-сту, писца, дивног супруга,родитеља, деку... доктораМарка Марковића... Хвалана дивној књизи – остале сузабележене речи „водитељавечери“, јасмине Трифуно-вић, шефа Службе хигијенешабачког дома здравља.

- Сан јаве, о промотивнојпосети Светој Гори и Хи-ландару, такође је безгласнои невидљиво пламтео вишеод педесет лета. остварен јеу потпуности, а после тога серепризно настављају конти-нуирана годишња Ходочаснастизања до божанске и не-стварне Свете Горе и СрпскеЛавре (Хиландара), са свимуспутним медаљонима и за-стајањима. Све ово, не-избрисиво, поостаје вреданзапис, јер је свако од стиза-ња непоновљиво и треба дасе очува у трајној меморији.„аура Хиландара“ већ је трагтоме“ – записао је др Мар-ковић у уводном слову књи-ге Свет изван света – јапан.

PENZIONERиНФоРМативНи ДоДатаК за ПеНзиоНеРе ГРаДа ШаПцабРоЈ 18 27. ЈаНУаР 2011.

Да ли старосни пензионеркоји обавља самосталну де-латност има право, по пре-станку обављања те делат-ности, на поновно одређива-ње пензије, једно је од честихпитања, као и питања о пра-ву на рад пензионерауопште.

Законом о пензијском иинвалидском осигурању ("Сл.гласник РС", бр. 34/2003,64/2004 - одлука УСРС,84/2004 - др. закон, 85/2005,101/2005 - др. закон и 63/2006- одлука УСРС - даље: За-кон), чланом 121. став 1.предвиђено је да корисникстаросне пензије, који се за-посли или почне да обављасамосталну делатност, по ос-нову које је обавезно осигу-ран на територији Републике,има право по престанку тогзапослења, односно обав-љања самосталне делатно-сти, на поновно одређивањепензије, ако је у том осигу-рању провео најмање годинудана. Истим чланом у ставу2. утврђено је да се корис-нику пензије који ради у ино-странству за време тог радаобуставља исплата пензије,уколико међународним уго-вором није другачије пред-

виђено. Законом, ни једномодредбом није изричито уре-ђено да ли корисник пензијеможе да обавља самосталнуделатност, ради или буде ан-гажован на неки други, Зако-ном о раду ("Сл. гласник РС",бр. 24/2005 и 61/2005), пред-виђен начин и да му се за товреме врши исплата пензије.Могућност ангажовања ко-рисника пензије ближе јепојашњена мишљењем ре-сорног министарства и упут-ствима надлежног фонда.Изузетак је корисник поро-дичне пензије, код кога јеуслов за коришћење пензије,да није у осигурању (члан111. став 2. Закона).

Корисник старосне пен-зије може:

• да заснује радни однос сапуним радним временом нанеодређено или одређено вре-ме, са свим правима и обаве-зама по основу Закона о раду;

• да обавља самосталнуделатност;

• да закључи уговор о по-временим и привременимпословима (у смислу члана11. тачка 9) Закона);

• да обавља послове пооснову уговора о делу, одно-сно послове по основу другихуговора, код којих за извршенпосао остварује накнаду усмислу члана 12. став 1. тач-ка 3) Закона.

По основу наведених ан-гажовања корисник староснепензије стиче својство оба-везно осигураног лица по ос-нову пензијског и инвалид-ског осигурања, што подра-зумева и обавезу плаћањадоприноса за пензијско и ин-валидско осигурање (даље:допринос за ПИО), а периодангажовања рачунаће се устаж осигурања. Зарада, од-носно основица на коју јеплаћен допринос за ПИОузеће се при поновном од-ређивању годишњег личногкоефицијента. За време ан-гажовања по било ком наве-деном основу, кориснику ста-росне пензије не обустављасе исплата пензија. Како јечланом 107. Закона предви-ђено да се право на старос-ну пензију остварује послепрестанка осигурања, то

практично значи да без об-зира када је осигураник ис-пунио законом прописанеуслове за старосну пензију,захтев за остваривање тогправа може поднети тек попрестанку осигурања. Ко-рисник старосне пензије неможе бити ангажован побило ком основу одмах попрекиду осигурања по осно-ву кога је остварио право напензију. Другим речима, онједно време мора бити ис-кључиво корисник пензије.Ни једном законском одред-бом, мишљењем надлежногминистарства нити упутствомније предвиђено који је товременски период у коме семора користити пензија пренего што корисник пензијепоново буде у осигурању,али мора постојати прекидизмеђу престанка осигура-ња по основу кога је оства-рена пензија и поновнепријаве на осигурање по ос-нову новог ангажовања.

За поновно одређивањепензије, битно је да се у но-вом осигурању проведенајмање годину дана.

Корисник инвалидске пен-зије, с обзиром на дефини-цију појма инвалидности учлану 21. Закона (да инва-лидност постоји кад код оси-гураника настане потпуни гу-битак радне способности којисе везује за било који по-сао) није могао до ступањана снагу Закона о раду за-сновати радни однос. Како сеЗаконом о раду, као општиуслов при заснивању радногодноса, не захтева општаздравствена способност (изу-зетак су послови који посвојој природи захтевајуздравствену способност) по-ставља се питање да ли ћепослодавци моћи да заснујурадни однос и са корисникоминвалидске пензије.

Уколико би корисник ин-валидске пензије засноваорадни однос, Фонд за пен-зијско и инвалидско осигу-рање (даље: Фонд) је у оба-вези да покрене поступак запоновну оцену инвалидно-сти таквог корисника. Суд-бина његове раније стеченепензије зависи од поновне

оцене, налаза и мишљењалекара вештака.

До ступања на снагу За-кона о раду, корисник инва-лидске пензије, према миш-љењу ресорног министарст-ва и упутства Фонда, је могаода обавља послове по осно-ву уговора о привременим иповременим пословима као ипослове по основу уговора оделу, ауторског уговора идругих уговора, код којих сеза извршен посао остварујенакнада и на коју се почев од1.7.2003. године плаћа до-принос за пензијско и инва-лидско осигурање. Међутим,Законом о раду је утврђенода уговор о привременим иповременим пословимаможе послодавац да закљу-чи само са корисником ста-росне пензије. На корисникаинвалидске пензије се, безобзира што је био у осигура-њу и што је по том основуплаћен допринос за ПИО, заразлику од корисника ста-росне пензије, не може при-

менити одредба члана 121.став 1. Закона, што значи даон не може да тражи понов-но одређивање пензије.

Кад је у питању корисникпородичне пензије, његовозапослење, обављање са-мосталне делатности, као иобављање уговорених по-слова имало би за после-дицу престанак исплате по-родичне пензије. Чланом111. став 2. Закона предви-ђено је да се породичнапензија исплаћује под усло-вом да подносилац захтевау том периоду није у осигу-рању. Чест случај је да удо-вица, која је у радном од-носу, поднесе захтев за при-знавање права на породич-ну пензију по смрти брачногдруга. Фонд процењује за-хтев удовице, па уколикоона испуњава законом пред-виђене услове доноси ре-шење о признању права напородичну пензију, а испла-ту исте условљава преки-дом радног односа.

тумачење закона

Пензионери у радном односу

најниже пензијевеће за

160 динараПензионери у Србији (1,65 милиона) примили су овог

месеца пензију увећану за два одсто. После две годинечекања држава је најстарију популацију "обрадовала" сачеком "тежим" за 160 до 2.040 динара. Тако пензионерикоји примају најниже пензије од 8.000 динара за своју по-вишицу могу да купе, на пример, литар уља или два и политра млека или четири хлеба.

Председник Гранског синдиката пензионера "Неза-висност" Петар Митровић подсећа да су пензије послед-њи пут порасле у новембру 2008. године за 14,5 одсто:

- За 10 одсто су порасле у оквиру ванредног, а за 4,5одсто у оквиру редовног повећања. Од тада су пензије за-мрзнуте, да би нас сада држава даривала са два одсто.Генерално гледано, за пензионере који примају испод30.000 динара тих два одсто ништа не значи. То је беда.За државу је, укупна маса, значајна.

Између 8.000 и 102.000 динара прима 1,65 милионапензионера. Највише је оних (1,3 милиона) са примањи-ма испод 30.000 динара.

у славусветог

савеГрадска организација

инвалида града Шапца, Ге-ронтолошки центар и Клубза пензионере и друга ста-ра лица, заједнички, вече-рас ће приредити програму славу Светог Саве. На-ступиће хор, солисти, ор-кестар и рецитатори клуба,као и чланови секције град-ских игара Градске орга-низације инвалида рада.

Програм, у великој салиКултурног центра, почињеу 18 часова.

Ц.Љ

вечеРаС, у култуРномцентРу

Да нису повећанепензије пре две годинеза 14,13 одсто, и ујануару два одсто,како је обећалаПартија уједињенихпензионера Србије,народне кухиње билеби пребукиране.Какав је био пројекатМеђународногмонетарног фонда, узпрећутну сагласносттадашње власти уСрбији. Зашто сулидери политичкихстранака,електронски и писанимедији, шкрти премаПУПСУ ипензионерима

МНОГИ, можда чак ивећина, од милион и 650.000пензионера у Србији још увекне верују да им се половиномпротекле деценије припре-мао – геноцид! Не као у зло-гласним нацистичким (иусташким) логорима токомДругог светског рата, негосавремени, како и „доликује“новом столећу, које је очеки-вано са радошћу, као добаблагостања, демократије,пуне слободе и неокрњенихљудских права. Било је при-премљено тихо умирањенајстарије популације изну-ривањем сиромаштвом, не-маштином, глађу... Ово нијеникакво откриће „теорије за-вере“, нити произвољна из-мишљотина појединца, негонепобитна истина. На њу јепрви указао председник Са-веза пензионера Србије дрЈован Кркобабић, најпре улето 2005. године када је, сапредседницима свих окруж-них и општинских одборапензионерских удружења, уВрњачкој Бањи донета од-лука да се оснује Партијауједињених пензионераСрбије. Да се тако уђе уСкупштину Србије и судбинапензионера узме у сопственеруке. Тврдњу је поновио и унеким другим приликама.

Пројекат стручњака ММФ

био је заиста суров! „Израчу-нали“ су да се из БуџетаСрбије сваке године пензио-нерима морају смањиватипримања, да би већ у овој,2011. и следећој години, про-сек пензије био доведен на29 одсто просека плата у јав-ном сектору! То, другим речи-ма, значи да би просечнапензија била једва за некидинар већа од 10.000 динара!Толика је у овом часу најма-ња. И то породична! Најмањапензија из радног односа је25 одсто већа. Истовремено,то значи да би фамозне на-родне кухиње биле пребу-киране! Хране за све не бибило, а у контејнерима, по-готову у овом времену кадаекономска криза тресе свет,а елементарне несреће свевише узимају данак на свимфронтовима, па и људскимживотима, ионако нема ниш-та! Више се пред њима нетискају сиромашни, који семноже, јер се смањује бројоних који „остављају“ вишак!..А глад никада не долазисама. И, зато је формиранаПартија уједињених пензио-нера Србије. Да заштитисвоју популацију, њену част иугрожени понос стицан де-ценијама на добровољнимакцијама у изградњи и обно-ви порушене земље (у Дру-гом светском рату), на рад-ним местима, у фабрикама,рудницима, саобраћајнимпредузећима, јавним устано-вама, институцијама културеи образовања, здравственимустановама и многим дру-гим. Да проналажењем прав-де, заштити угрожене поро-дице, сиромашне, немоћне,без обзира на пол, веру и на-цију, али и оне које остају безнаде да ће отпуштени, пре-квалификацијом или за-вршетком школе и факулте-та, добити запослење.

За челника новоформи-ране Партије, здушно је иза-бран др Кркобабић, и одтада, ево, прошло је пет и погодина а Партија уједиње-них пензионера постала јереспектабилна политичкаснага без које је немогуће за-мислити решавање билокојег важнијег питања уСрбији. Посебно из областисоцијалне политике. Не би сеово догодило да на претход-

ним изборима 2008. годинеПУПС са пет својих посла-ника није ушао у СкупштинуСрбије, а његов челник дрКркобабић изабран за по-тпредседника Владе. А ондасе догодило „чудо“! И струч-њаци ММФ, притиснути ар-гументима „признали“ сусвоју заблуду, а нова власт(ДС са коалиционим парт-нерима, међу којима је иПУПС), нису морали да от-кривају „рупу на саксији“. Безвећих тешкоћа пронађена сусредства за повећање пен-зија 10+4,13 посто, па је такоПУПС практично једина по-литичка партија која је, гото-во у потпуности, испуниласвоја предизборна обећања!То јој подигло рејтинг не самомеђу пензионерима, него имеђу младима који се свевише интересују и присту-пају овој Партији. На питањезашто то чине, као по „дик-тату“ одговарају: „Сити смообећања и лепих прича. Дела

све говоре. Не можемо и несмемо живети у облацима, аод очева, дедова и баба тра-жити џепарац! Ако говоримода су садашњи пензионериживели у срећно време, мо-рамо им веровати да својимискуством могу да нас упутекако да га и ми стварамо“.Овако су, парафразирано,рекли политиколог ЖељкоЖ. (35), дипломирани прав-ник Иван М. (26), дипл. ин-жењер организације радаСања Т.(25), виша медицин-ска сестра Зорица Р. и многидруги.

Рејтинг ПУПС, премаистраживању Факултета по-литичких наука у Београду,расте. Да су избори били удецембру 2010. ова Партијаосвојила би 6,5 проценатабирачког тела, а према рас-положењу највећег броја раз-очараних, који су 2000. годи-не били за промене, рејтингсве више расте. Отуда јенејасан надмени став поједи-

них лидера политичких стра-нака, па чак и електронских ивећине писаних медија, штоПУПС, тако рећи, никада непомињу, или то невољночине, заборављајући да изате Партије стоји оних милиони 650.000 чланова чије пен-зије зависе искључиво одтога како се његови посла-ници боре или како ће се бо-рити после следећих избора(у пролеће 2012.), за њиховаправа. То што још увек не-освешћени многи пензионериверују, као што је писцу ово-га текста рекао један високообразовани интелектуалац(!), да нико не сме дирати њи-хове стечене пензије, веро-вање могу „мачку о реп“!

Живимо у транзицији. Улибералном капитализму, иполитички турбулентном вре-мену. Оно познаје једино –ИНТЕРЕС! И, новац, дакако,без обзира да ли се зове ди-нар, евро, долар, франак(швајцарски)...

www. podrinske.com ПеНзиоНеР 27. јануар 2011.2

ПиШе: СтеваН Матић

незадовољни јануаРСким повећањем, многи пензионеРи још увек не СХватају шта им Се СпРемало

Глад не стиже сама

РецеПти Приредила:Снежана Ковачевић

Мусака оД киселоГ куПуса

500 г исецканог купуса500 г кромпира400 г мешаног млевеног

меса100 г сланинеСо, бибер, алева папри-

каКромпир исећи на што

ситније коцкице и зајено сакупусом пропржити на уљу.У подмашћену посуду ре-ђати ред купуса и кромпира,ред испрженог и посољеногмеса. Преко меса нанетисецкану сланину, побибе-рити и посути алевом пап-риком. Све поновити. Накрају мусаку прелити самало врућег уља, а по по-треби долити мало воде.

крокети оД кроМПира

и Меса250 г скуваног кромпира350 г млевеног мешаног

меса

3 јајаМало брашна, презле,

сувог зачинаУље за пржењеКромпир скувати и добро

пропасирати. Сјединити самлевеним месом, 2 јајета изачинима. Направити ролари сећи крокете. Једно јајеумутити са мало брашна пау то умакати ваљчиће, за-тим у презле и пржити наврелом уљу.

Песак торта1 л млека250 г маргарина3 кесице пудинга од ва-

ниле10 кашика шећера120 г прах шећера1 кесица шлага100 г чоколаде100 г лешника или пече-

ног несланог кикирикија150 г млевеног кекса

У млеку скувати пудингод ваниле са шећером. Кадаје кувано и прохлађено до-дати умућен маргарин сапрах шећером. Ову смесу

поделити на три дела. Уједан део ставити пржене исамлевене лешније илипечени неслани кикирики,у други додати чоколаду, а утрећи млевени кекс. На днопосуде ставити прво део сакексом, па са лешником аодозго део са чоколадом.Преко свега ставити шлаг.

јеДноставни Пунч

8 ксица зеленог чаја400 г шећера1 лимун3 поморанџе1 чашица румаЦимет, каранфилић

Исцедити сок од лимунаи поморанџи и помешатиса румом. У посуду сипати1,5 л воде и загрејати са ци-метом и каранфилићем.Када проври додати чај имало коре од лимуна и по-моранџе. Када проври скло-нити и поклопити. На крајудодати сок од лимуна и по-моранџи са румом.

www. podrinske.comПеНзиоНеР27. јануар 2011. 3

бање СРбије

Околина Краљева пред-ставља богату ризницу при-родних лепота и реткости,културно-историјских вред-ности средњовековне Србије

и природних лечилишта иизвора минералне лековитеводе. У ниси краљевачкихприродних лечилишта по-себно место припада Мата-рушкој Бањи.

Смештена на десној оба-ли реке Ибар, на само осамкилометара од Краљева (160км од Београда), Бања јеокружена огранцима шумо-витих планина: Столови(1375 м), Троглав (1177 м) иЧемерно (1579).

Лековите воде Матаруш-ке Бање откривене су на не-уобичајен начин. Наиме, упролеће 1897. године, Ибарсе, код села Матаруге, излиоиз корита и поплавио околнепољане. Вода се потом по-вукла, а уместо њива – ство-ри се каљуга. Већ с првимтоплим данима мештани суприметили чудна испарењаизнад новостворене баре, аонда и да су краве и коњи,који су залазили у ту каљугу,били чилији. И тако су меш-тани села Матаруге (каснијеје бања по њему добила име)

на том простору, открили из-дан сумпоровите воде, про-дубили је и проширили, апотом и оградили кољем ипрућем. Био је то први базен

у којем се купало и лечилооколно становништво. Кадаје касније, 1907. године, ос-новано акционарско друштвоизграђени су први бањскиобјекти – виле, базени, парк,купатило…

Минерална вода Мата-рушке Бање је хипотерма(48°-52° С), са најјачом кон-центрацијом сумпора на југуЕвропе – 127 милиграма улитри. Уз изразито благу кли-му – умерено континентална

– с повољним ветровима,сумпоровити извори с успе-хом лече реуму, ишијас, ги-неколошка обољења, желу-дац, црева, запаљења крвнихсудова, екцеме…

Пространи и лепо уређе-ни парк крај Ибра, с обиљемзеленила и цвећа, клупама заодмор и атрактивном фон-таном, даје посебну дражборавку у Матарушкој Бањи.Бањски парк простире се напетнаестак хектара, на обалиИбра, са скоро 1000 стабалатридесетак врста дрвећа ирастиња – међу њима је идрво "гинко билоба", донетоса Лабрадора. Ту су и по-знати манастири – на самотри километра према Кра-љеву је Жича (XIII век), уг-ледно духовно средиштесрпског народа, задужбинакраља Стефана Првовенча-ног (1195-1223), Љубостиња(41 км), Студеница (60 км),средњовековни град Маглич(20 км); затим планине – Гоч,Столови, Троглав, Чемерно;

познате бање – Богутовачка(11 км), Врњачка (35 км)…

Близина Краљева омо-гућава гостима посете му-зејима, галеријама и бројнимкултурним, забавним и спорт-ским приредбама. Једна одвеома атрактивних је Данијоргована, културно-еколош-ка и туристичка манифеста-ција разноврсног садржаја,која се, од 1994. године, при-ређује у част краљице Јеле-не Анжујске, француске прин-цезе и жене српског краљаУроша I, велике просвети-тељке оновремене Србије.По народном предању, у частлепе Јелене, краљ Урош(1243-1276) засадио је Ибар-ску долину миришљавим јор-гованима, који и данас красеовај крај, да би је нови домподсећао на родну Францус-ку.

Одмор са мирисом јоргована

Још од праисторије ми-нералне - термалне воде ко-ришћене су за лечење. То субила места на којима су сеодвијали специфични ритуа-ли, религијски обреди накојима су људи купањем илипијењем долазили до озд-рављења. Осим воде, при-мењивале су се и облоге одблата. Међутим, применаприродних ресурса постајалаје недовољна и неке здрав-ствене тегобе нису могле дасе превазиђу. Тако је човекморао да крене у потрагу задругим начинима лечења ипревенције. На том путу на-стале су Бање – здравственицентри као места на којимасе развијала свест и потребаза одржавањем, превенцијоми негом здравственог стањаорганизма.

Како истраживања пока-зују, Србија спада меду најбо-гатије земље по геотермал-ном потенцијалу, било да јепосматрана кроз хидротер-малну (подземне термалневоде температуре веће од10 C), петрогеотермална (усувим стенама) или мадно-геотермална енергија (из маг-ме). На територији Србијерегистровано је 1.050 мине-ралних извора, а за 264 по-зната је температура, осо-бине и вредности. Ако поре-димо Србију са европскимвелесилама бањског туриз-ма, нпр. Немачком, Ау-стријом, Чешком, Словач-ком, Мађарском или пакФранцуском, треба истаћисамо податак да Францускаима бања колико Копаоникврела.

Поред водних ресурса,природа нуди квалитетан,чист ваздух који позитивноутиче на стање организма.Таква места, која су превас-ходно одређена надморскомвисином називамо климат-ским местима или ваздушнимбањама.

У Србији их званично имапет, мада постоји неколицинапланинских масива који та-кође пружају услове за кате-горизацију овог типа.

Савремени, убрзани и ур-банизовани начин живота до-носи велике последице стре-са на људски организам, ачовек није у могућности даиздвоји више времена за ре-лаксацију и допуњавање жи-вотне енергије. Једва неко-лико слободних сати. Да неби трошили време на далекапутовања, у градовима сеотварају Spa & Wellness цент-

ри као замена за бањска иклиматска места, односно забрз и ефикасан повратакенергије која је неопходнакако би организам наставиода нормално функционише.SPA је скраћеница латинскогизраза sanus peraquam илиздравље је у води. Ови цент-ри нису ништа ново за чове-чанство већ представљајуреконструисана термална ку-патила старих Месопотама-ца, Египћана, Крићана, Гркаи Римљана, која су била са-ставни део свакодневногдруштвеног живота. Све јепочело у древним цивилиза-цијама где су за топао ваздухи парне купке знали Грцијош 5 векова пре нове ере.

Здравље је у води

БалнеолоГија -наука која сеБави ПроучаваЊеММетоДалечеЊа ПоМоћу ПрироДниХ МинералниХвоДа и коришћеЊаБлата

Секција пензионисанихпросветних радника, по тра-дицији, организовала је све-тосавско дружење. Овог

јануара (двадесет петог) билоје то уз вече посвећено „Ко-сову у поезији“ по тексту Ви-томира Николића. Уз до-

маћина вечери, стихове су го-ворили чланови секције –Драга и Илија Товаровић,

Нада Поповић, Никола Мак-симовић, Вера Јеротић, а сањима је стихове и песму да-ровала и Вера Гајић

4 www. podrinske.com ПеНзиоНеР 27. јануар 2011.

СтаРи Шабац

mеСто ГДе Је ДаНаС зГРаДа оПШтиНе

Лепим поводом, леповече, са пуно емоција ипуно порука!

- Јесте, пуно је порука...Зато што су текстови такви.Трудио сам се да нађем однаших најбољих песниканајбоље песме посвећенеКосову, нашој историји и на-шем страдању. У ствари, кадкажемо Косово, ми одмахмислимо на страдање...

Направио сам један избород Светог Саве (Монаха изРаванице) и народног пес-ника, до савремених – доКрстивоја Илића, до ДобрицеЕрића и Матије Бећковића,који су заиста своје најбољестихове посветили Косову...

Једном учитељ, трајноучитељ?!

-Јесте, то је судбина ваљ-да. Тако је од првих данакада сам дошао у школу уКриваји, и почео да радим.Тада није било Светог Саве,није се прослављао, алибило је неких других празни-ка; после у Вуковој школи...Па, чим сам „сео“ у пензијуодмах су ме позвали овде...

Колико сте већу пензији?

-(кроз смех) То-лико да већ је вре-ме да изађем изпензије... Десет го-дина, у ствари де-вет...

Лепо је ипријатно биловече чији сте вибили домаћин. Иуопште су таквадружења у оквирусекције и удруже-ња.

- Лепо је овде,негде припадаш,сви се знају. Људисе поштују међу-собно, жељни су

оваквих окупљања. Онда,поштују чини ми се то шторадимо. Није то неки вели-ки напор, али примеренонеким нашим могућности-ма, углавном – задовољ-ство је.

Ц.Љубић

витомиР николић

Једном учитељ –увек учитељ

гРадСко удРуЖење пензионеРа шапца

Трајни спомен на Светог Саву

- Шта би било лепше,како Светом Сави одатипочаст лепшу и бољу негостиховима српских песни-ка о Косову? Наш рад усекцији пензионисанихпросветних радника апсо-лутно је упућен на то да, уоном позитивном смислу,не станемо. Наш нека-дашњи рад са децом, на-стављамо са одраслима, иувек то радимо са великомжељом да то буде какотреба, да буде надахнуто,јер, ако не радите нештонадахнуто и са вољом,боље немојте ни да ради-те – поручује СветланаЖегарац, председницасекције, неко ко анимира,и уз помоћ колега ипријатеља пензионера, ор-ганизује бројна догађања.

... „ Ако однекуд дођеш и стигнеш где треба да стигнеш

неко ће ти понудити свежу погачу и мало соли,

можда и слатко са благим медом који мирише на вани-

лу и вино.

Знаћеш, тада, да си у кући пријатеља,

да си стигао у Србију.

Остало је историја крви, буна, глава одрубљених турском

сабљом.

Разумећеш, исто тако, да је православни крст, који се

носи на грудима,

оклоп од белог челика покривен црвеним ружама, и грб

темплара,

а да отворена рука када се стегне у песницу

може да буде јача од ударца чекића у наковањ.

Слобода, љубав, правда у тој су руци, која ти пружа хлеб

и со

и која оставља отворена врата на својој кући.

У Србији си, странче, и твоја слобода и твоја част су на

сигурном...“

(Пол Диснард, савремени колумбијски писац)

ЈаНУаР 2011.

1изЛази ПоСЛеДЊеГ

четвРтКа У МеСецУ

Заједнички састанакштрајкачких одбора Синдикатарадника у просвети Србије(СрПС), уније синдиката про-светних радника Србије(уСПрС) и Гранског синдикатапросветних радника Србије "не-зависност" (ГС ПрС "независ-ност"), одржан је 18. јануара, аповод је размена информација оактивностима свих синдикатанакон доношења одлука о сту-пању у штрајк и усклађивање за-хтева свих синдиката достав-љених Влади и Министарствупросвете, као и доношење зајед-ничког упутства о реализацијиштрајка са потпуном обуста-вом рада.

штрајкачки одбори три син-диката изабрали су заједничкиштрајкачки одбор у који суушли по два представника сва-ког синдиката, а два места суостављена за представникеСиндиката образовања Србије,

који је најавио штрајк за 28.јануар ове године.

од Владе републике Србијезахтева се да обезбеди повећа-ње буџета за просвету у изно-су од 24,5 одсто средстава више,него у просветном буџету запретходну буџетску годину.овим средствима би се испу-нили минимални захтеви сватри синдиката, запослени наместима најједноставнијег рададобили би загарантовани ми-нималац, а однос између кое-фицијената за сложеније по-слове био би једнак односу којије био пре замрзавања плата.Синдикати захтевају да Владапронађе начин и исплати јуби-ларне награде за претходне двегодине, као и да обезбеди сред-ства за исплату отпремнина. одВладе се захтева да одмах при-ступи преговорима око утврђи-вања измењене уредбе о кое-фицијентима запослених у

просвети у складу са раније до-стављеним одлукама и захте-вима синдиката. ова три захте-ва су услов да синдикати при-хвате Протокол о основици заобрачун и исплату зарада за-послених у образовању.

Сви синдикати једногласно сусе сложили да се штрајк органи-зује у складу са статутима овихсиндиката, уставом републикеСрбије, Закона о штрајку и Кон-венцијама Мор-а, које је ратифи-ковала рС. Послове око органи-зације и реализације штрајка и пре-говоре по штрајкачким захтевимаводиће заједничко тело које пре-поручује активистима у школамаи установама, да заједнички ор-ганизују штрајк у школама укојима имају чланство. у међу-времену ће заједнички штрајкач-ки одбор изаћи са заједничкимупутством о реализацији штрајкау свим школама у којима ови син-дикати имају чланство.

Међуопштински синдикатобразовања шапца, Владими-раца и Коцељеве, одржао је 24.јануара 2011. године другу сед-ницу, на којој су чланови упо-знати са одлуком републичкогодбора о ступању у штрајк иупутством за организовањештрајка.

републички одбор образо-вања Србије, на седници одр-жаној 18. децембра прошле го-дине донео је одлуку о ступањуу штрајк 28. јануара 2011. го-дине, уколико се до тада не по-тпише Протокол о цени рада за2011. годину и не испуне захте-ви синдиката који се односе наповећање зарада. Синдикат об-разовања Србије захтева да сеповећање плата свим запосле-нима у образовању у току 2011.године реализује тако што ће сеплата која се исплаћује у јануа-ру повећати за износ раста по-трошачких цена у претходнихшест месеци; плата која се ис-плаћује у априлу за износ рас-

та потрошачких цена у пре-тходна три месеца, уз увећањеза половину раста реалног БдП-а у претходној години; плата којасе исплаћује у октобру за растпотрошачких цена у претходнихшест месеци. Поред овога, одВладе се захтева да Законом обуџету рС за 2011. годину ис-плати запосленима јубиларненаграде у складу са Посебнимколективним уговором, као исредства за исплату неисплаће-них јубиларних награда за 2009.и 2010. годину. Такође, у скла-ду са ПКу захтева се и исплатановогодишње награде у нетоизносу од 5000 динара до краја2011. године.

Синдикалне организацијесу у обавези да десет дана преступања у штрајк о овоме оба-весте директоре школа, а досада је са ступањем у штрајкпросветара упозната и локал-на самоуправа шапца. Синди-калне организације у устано-вама не формирају штрајкачке

одборе и не доносе посебне за-хтеве, већ спроводе донету од-луку републичког одбора оштрајку. основне и средњешколе организоваће штрајк увиду скраћења часова на 30 ми-нута, а о новом распореду радапотребно је да буду обавеште-ни директори школа. Стручнимсарадницима и васпитачимасмањују се рад на 20 часова не-дељно.

републички одбор Синди-ката образовања дао је препо-руку својим члановима који сумањински у школи (испод 30 од-сто), да се прикључе већинскомсиндикату, односно њиховомпочетку и начину организовањаштрајка, а уколико је Синдикатобразовања већински, потребноје да поступа по одлуци репуб-личког одбора. од председникасиндикалних организација за-хтева се да свакодневно пратеинформације везане за одвијањештрајка и о томе обавештавајурепублички одбор. И.Д.М.

штрајк скраћењем наставе упонедељак, 24. јануара, почео јесиндикат "независност", докостала три репрезентативна син-диката најављују штрајк за 28.јануар. на конференцији за но-винаре, председник Гранскогсиндиката просветних радникаТомислав Живановић истакао једа је у поједине школе збогштрајка у понедељак ушла по-лиција, а у неке просветна ин-спекција. Живановић је рекао даје, према прорачуну четири ре-презентативна синдиката који једостављен Влади Србије, по-требно издвојити 20 милијарди

динара више него што је топредвиђено буџетом. Та сред-ства су неопходна за испуњењесиндикалних захтева просвет-них радника.

Министар просвете Жаркообрадовић изразио је очекива-ње да у петак, 28. јануара, нећебити обустављена настава ушколама, пошто ће ВладаСрбије предложити решење зазахтеве синдиката, који сунајавили тај штрајк. он је ис-такао да је обустава наставе не-законита и да би организаторисносили последице такве од-луке.

пРоСвета: заједнички СаСтанак штРајкачкиХ одбоРа

Влада до сутра треба да уради домаћи задатак

меЂуопштинСки Синдикат обРазовања шапца, владимиРаца и коцељеве

Обавеза обавештавања директора десет дана пре штрајка

Главни одбор ГС ПрС "не-зависност" указао је надлеж-ним министарствима на кршењепојединих одредби Посебногколективног уговора. Тако јепрекршен члан 5. ПКу премакојем су начелници школскихуправа, активи директора и ре-презентативни синдикати дуж-ни да пре почетка школске го-дине заједнички разматрају ли-сту запослених за чијим радомје у потпуности или делимичнопрестала потреба за радом утој школској години. Став син-диката је да се и даље запош-љава мимо листе, а директоритако крше члан 63. Закона оосновама система образовања иваспитања и тако се из године угодину повећава број запосле-них у просвети.

уговорне стране у поступкупреговарања око висине осно-вице за исплату зарада, требалоје да се договоре најкасније до

15. новембра текуће године занаредну годину и то преусвајања буџета републикеСрбије. до овога није дошлоиако је најављено потписивањеПротокола за 28. или 29. де-цембар 2010. године. иако супрема члану 19. ПКу уговорнестране биле дужне да отпочнупреговоре, јер је у току кален-дарске године дошло до проме-не околности и претпоставки наоснову којих је утврђена осно-вица за обрачун зарада, до ово-га није дошло, иако су од стра-не синдиката поднесени захте-ви за преговоре. Прекршен је ичлан 23. ПКу, јер је дошло донарушавања односа према уред-би о коефицијентима, па је од-нос плате са седмим степеном инајниже са 2.93 : 1, смањен на2.3:1. Поред овога прекршени суи чланови ПКу који се односена исплату јубиларних и ново-годишњих награда.

гС пРС „незавиСноСт“

Кршење одредби Посебногколективног уговора

у преко 200 школа часови трају 30 минута

почео штРајк упозоРења

II www. podrinske.com ДиЈаЛоГ 27. јануар 2011.

Конститутивна седница од-бора синдиката здравства и со-цијалне заштите Мачванскогокруга одржана је 12. јануара.Председник овог синдиката, дрМитко Брајић, изнео је инфор-мацију да су избори у деветсиндикалних организацијаобављени у прописаном року иуредно достављена документа-ција, која је прослеђена репуб-личком одбору синдиката здрав-ства и социјалне заштите.

- ове изборе обележило је до-ста недоумица око статуса одре-ђених установа које нису из-вршиле одлуке проистекле изЗакона о здравственој заштити,односно, нису извршиле реор-ганизацију. ово је случај у Лоз-ници, где није дошло до поделена општу болницу и дом здрав-ља. Законски рок за ово је зва-нично истекао 31. децембра2010. године, али је рок накнад-но продужен за још три године,што значи да ће имати приликуда се у наредном периоду, на ван-редним изборима, изјасне - рекаоје др Митко Брајић.

он је чланове окружног од-бора подсетио на догађаје којису обележили протекли периоди који су довели до садашњегстања у којем се налазе запос-лени у здравству, а које ће,највероватније, прерасти у про-тест у наредном периоду. Глав-ни мотив је повлачење Закона оплатама у државним органима ијавним службама из скупштин-ске процедуре.

- Судбина свих нас зависи одовог Закона. одлука о протеступостоји и чека да се активира.По уредби из 1997. године не-мамо право на штрајк, али, мо-жемо организовати протест сашто више људи, јер ми добрознамо колика је наша снага.нико ко је раније учествовао упротестима није добио отказ ито је потврда да када органи-

зујемо протесте ми то радимотемељно и обавештавамо људео свим појединостима и ризи-цима, сматра Митко Брајић.

Предлогом закона уводи секорективни коефицијент којиизноси 0.8, што би довело досмањења зарада за 20 одсто.ово се односи само на здрав-ство, а не и на остале друштве-не делатности, правосуђе и про-свету. од септембра 2008. го-дине није било повећања зара-да у здравству, а учинак инфла-ције од 30 одсто додатно је ума-њио примања. Тако би изабра-ни лекар, чија је основна плата50.000 динара, по новом законуимао 40.000 динара. Како кажеу овом синдикату, до 100 одстосадашње плате требало би даима довољан број картона (опре-дељених пацијената) и већиброј прегледаних пацијената,мора да (из)лечи све пацијенте,а да при том није прописао ску-пе лекове и да је дијагнозу по-ставио без упућивања на спе-цијалистичке прегледе.

на седници окружног од-бора било је речи и о чланству уВећу Савеза самосталних син-диката. Према речима др МиткаБрајића, синдикат запослених уздравству и социјалној заштитиизашао је из Савеза 2000. годи-не, да би се касније поново при-кључио. Сада је на снази уговоро специјалним односима измеђусиндиката здравства и Савезасамосталних синдиката Србије,и представља прелазно решењедок синдикат не дефинише својстатус. очекује се да се у буду-ћем периоду донесе одлука очланству у Савезу.

За председника окружногодбора синдиката запослениху здравству и социјалној за-штити Мачванског округа у на-редних пет године изабран је,једногласно, досадашњи пред-седник др Митко Брајић. овом

приликом, изабрани су и деле-гати Скупштине републичкогодбора синдиката здравства: дрјасмина Маринковић (општаболница шабац), др јасминаБрајић (дом Здравља шабац),Светлана Гајић (апотекарскеустанове шабац), МилованМарковић ( Здравствени центарЛозница) и Миљан Бакић изБање Ковиљаче. За чланове ВећаСавеза самосталних синдикаташапца, Владимираца, Коцеље-ве и Богатића, изабрани су: дрМитко Брајић, др јасмина Ма-ринковић и Светлана Гајић.

редовна скупштина и изборпредседника републичког од-бора синдиката здравства и со-цијалне заштите очекује се уаприлу ове године, а када јереч о предстојећим спортскимсусретима здравља и месту њи-ховог одржавања, члановиокружног одбора једногласно сусе изјаснили за Чањ, где су се идо сада одржавале овакве ма-нифестације.

Синдикат здРавСтва и Социјалне заштите

На корак од протеста

Синдикална организацијаош "Свети Сава" у шапцу ос-нована је пре нешто више од го-дину дана, а већ се може по-хвалити низом успешних ак-ција које је спровела са циљемда личним и заједничким анга-жовањем побољша квалитетживота и рада ученика ове шко-ле, као и стручних лица запос-лених у њој.

- наш циљ је да потпомог-немо социјализацију и социјал-ну интеграцију наших ученика,афирмишемо њихове капаци-тете кроз учешће у различитимактивностима и да кроз разнеакције покушамо унапредити иизједначити њихова права саправима свих чланова ширедруштвене заједнице. неке одконкретних активности Син-дикалне организације школе"Свети Сава" су следеће:

јун 2010. године: уз благо-слов епископа шабачког госпо-дина Лаврентија и помоћ Пра-вославне народне хришћанскезаједнице, организовали смостручни семинар о савременомприступу аутизму. Скупу је при-суствовало 120 дефектолога,педагога, психолога и осталихстручњака из шабачких школа иПу "наше дете", као и здрав-ствених радника из опште бол-нице шабац. Позиву су се ода-звале и колеге дефектолози изВаљева и Сремске Митровице.Предавачи су били: проф. дрМилица Глигоровић и проф. дрненад Глумбић са Факултета заспецијалну едукацију и реха-билитацију из Београда, као и дрМила Селаковић, неуропси-хијатар из Београда.

Септембар 2010. године: узблагослов Његовог преосвеш-

тенства господина Лаврентија иуз подршку црквеног фонда"добри Самарјанин", извелисмо једнодневну екскурзију наСоко град, на општу радост на-ших ђака. аплицирали смо наконкурс општине са пројектом"Клуб родитељства".

децембар 2010. године: до-принели смо обележавању данахендикепа, тако што смо уго-стили друштво за помоћ осо-бама ометеним у развоју Стариград, чији су чланови у шабач-ком позоришту извели веомазапажену представу "Торта напет спратова"; организовалисмо освештање просторија нашешколе; Заједно са пријатељимаиз друштва за помоћ МнрЛ из

Београда, организовали смо из-лет-обилазак манастира јова-ње, Ћелије и Лелић; организо-вали смо хуманитарну акцијуприкупљања новогодишњих па-кетића за наше ђаке. акцији сеодазвао већи број фирми и удру-жења. Пакетићи су деци поде-љени последњег радног дана упрвом полугодишту.

јануар 2011. године: обез-бедили смо донацију од "Soci-ete –General" банке; Поделилисмо хуманитарну помоћ нашојдеци у виду одеће и обуће; Сту-пили смо у контакт са Мини-старством за дијаспору репуб-лике Србије, где је државнисекретар у том министарствунаш шапчанин др ПредрагТојић, изразио жељу да помог-не деци са сметњама у развоју.

да би наше акције и надаљебиле овако успешне, потребнанам је помоћ сваког појединца,организације и институције,који су у могућности да нам иза-ђу у сусрет - каже јелена Ђурђ-евић, чланица извршног одбо-ра синдиката школе.

из активноСти Синдиката оСновнешколе "Свети Сава" у шапцу

Афирмација кроз акције

Прошле суботе, 22. јануа-ра, у Саборном храму у шап-цу, основна школа "СветиСава" доделила је захвални-це прим. др Предрагу Тојићу,државном секретару у Ми-нистарству за дијаспору рС,који се заузео да ову школуповеже са свим друштвима иорганизацијама у иностран-ству, архијерејском намесни-ку Милану Пантелићу, за ус-постављање сарадње са СПц(ове године ће по први путученици ове школе прису-ствовати литургији у Сабор-ној цркви на Савиндан, накончега ће им бити додељени па-кетићи) и Societe General бан-ци на донацији за прославудана школе.

Седница одбора синдикатазапослених у правосудним ор-ганима Мачванског округа одр-жана је 19. јануара, а на дневномреду био је избор председникаокружног одбора. једногласно јеодлучено да то буде досадашњипредседник драган Марковић.

он је истакао да је синдикатправосуђа био носилац реформеу правосуђу везано за техно-лошки вишак запослених у пра-восудним органима.

- Када је усвојен акциониплан о вишку запослених у пра-восуђу, синдикат је узео макси-мално учешће и чланови репуб-личког одбора су имали решењаиспред Високог савета судстваправосуђа да учествује са та-

дашњим председницима судовау прерасподели запослених усудској администрацији. шабацје то веома добро организовао,закључио је драган Марковић.

у ранијем периоду, 2007. и2010. године долазило је до обу-ставе рада у правосудним орга-нима. Последњи штрајк је за-мрзнут до даљњег, јер је Мини-старство правде понудило ре-шења која су прихваћена и већ седоносе решења прама новимкоефицијентима. Проблем сти-мулација је остао присутан. незна се да ли ће стимулација битинастављена и у ком износу. у на-редном периоду очекује се даМинистарство правде и овај син-дикат нађу решење проблема.

Синдикат запоСлениХ у пРавоСудним оРганима

стимулације и даље проблем без решења

национална служба за за-пошљавање (нСЗ) објавила је11. јануара да је у децембру2010. године у Србији било729.520 незапослених, што је за852 особе мање него у истом ме-сецу 2009. године. на основу ра-нијих података нСЗ, број неза-послених у децембру био је за7.378 особа, односно за 1,02

одсто, већи него у новембру2010.

Према подацима републич-ког завода за статистику из ок-тобарске анкете о радној снази,стопа незапослености у Србијије 19,2 одсто, рачунајући ста-новништво старо 15 и више го-дина, а број незапослених је566.720.

национална служба за за-пошљавање саопштила је данајвећи број незапослених(17,28 одсто) посао тражи од јед-не до две године. дуже од 12 ме-сеци, што се сматра дуготрајномнезапосленошћу, посао тражи64,12 одсто укупног броја осо-ба у евиденцији нСЗ. реч је о467.740 незапослених, од којихсу 55,24 одсто жене. Гледанопрема старости, највеће учешћеу регистрованој незапосленостиимају лица од 25 до 29 година,од 13,29 одсто, а затим лица од30 до 34 године, 12,46 одсто.

највише незапослених имарегион шумадије и западнеСрбије, 32,57 одсто укупно ре-гистрованих, а следи Војводинаса 27,18 одсто. Посматрано поградовима и општинама, најве-ћи број незапослених евиден-тиран је у Београду, где посаотражи 93.769 особа, а најмањенезапослених је у Пожаревцу,укупно 3.833 особа, навела јенСЗ.

IIIwww. podrinske.comДиЈаЛоГ27. јануар 2011.

Порези и доприноси на пла-те послодавца у Србији коштајуод 60 до 124 одсто исплаћене за-раде, подаци су из истраживањауније послодаваца "услови иоптерећења пословања и ко-лективног преговарања". овипроценти нас, кажу наши при-вредници, сврставају у европскиврх, јер то привредника у не-мачкој стаје 98 одсто зараде, ње-говог колегу у шведској око 75одсто, у норвешкој 78 одсто, ау русији 41 одсто. оптерећењазависе од делатности у којојфирма послује. разликују се поопштинама и градовима, али, упросеку, сваки привредник има39 намета.

Председник уније посло-даваца шапца и председникКомпаније "Galeb Group", ра-дослав Веселиновић, о опте-рећењу привреде каже:

- у овом периоду кризе стал-но се изналазе намети на при-вреду или се појачавају ин-спекцијске контроле које ће дабуду репресивне и кажњавајупривреду. Видимо у шапцусве већи број затворених лока-ла, јер све већи број људи кажеда им се више не исплати дараде. То ће нам се вратити каобумеранг. и нама послодавцимаје проблем тих 30 пореза и раз-них такси.

ја се радујем свакој ини-цијативи која има за циљ да сенешто уради, да буде боље. Кадсмо говорили о комуналној по-лицији, на пример, рекао сам од-лична ствар. а онда је кому-нална полиција почела да радиу Београду, где ми имамо једанизложбени салон, перфектноурађен, реновиран пре 7-8 го-дина када смо га усељавали.други дан рада комуналне по-лиције они су дошли у наш са-лон: Видимо ови излози су ис-писани, то треба да платите то-лико евра по квадратном метру...они нису контролисали да лиима ђубрета иза зграде, већ даоно што је добро, што је лепо,треба да се плати граду. ја самсхватио: неко је рекао - да, ос-новаћемо комуналну полицију,али ви морате да зарадите паре.Значи, није проблем да решимобачено ђубре него да видимо гдеможемо узети новац, а то су већразличите ствари. Тога је свевише. Закони се доносе на брзи-ну. на пример, донет је Закон озабрани пушења. у нашој ком-панији се већ 15 година не пушиуопште, али закон каже да миморамо на наша хотелска врата

да ставимо налепницу, која је а4 формата, да ли је у тој собидозвољено пушење или не. За-мислите како у лепо сређеномпростору делују те превелике

налепнице, којих је свугде! некесу црне, неке су беле, као да суумрлице залепљене на вратимасваке собе. на западу је то дис-кретније - мале, дизајнираненалепнице, или их уопште нема.и сада, имате инспектора који јетолерантан и неће вам замери-ти ако ставите мању налепницу,али имате и оног што чита закони каже: Фале два центиметра,плати казну. да не говорим о свевећем броју агенција које издајунеке потврде које коштају хи-љаду, две, пет хиљада евра.Када смо куповали ЗаваривачВрање морали смо да добијемопотврду да то није концентра-ција делатности, да не држимомонопол, и ту потврду смо пла-тили 20.000 евра. исто и кадасмо куповали Зимпу. Питао саммоје сараднике шта ми то ку-пујемо за 20.000 евра, да бисутрадан чуо колике су платељуди из тих агенција. и јошкажу да живе од свог рада. неживе од рада, већ што им је за-кон дао могућност да узимају оддругих. и доста је тих агенцијаза које сам ја, још док сам биопосланик, рекао: сада се дони-рају страним средствима, а каданестане тих пара то ће све лећина терет наше привреде. Сад сето доказује.

Са друге стране имали смоједан добар покушај Мини-старства за економију - сечапрописа који коче развој при-вреде, а онда су схватили да јета бирократија много јача, паније урађено ни пет одсто, јерсу закључили ако то не буду ра-дили од чега ће да живе. раз-личито схватамо шта је при-

вреда. Привреда ствара новевредности, а не штанцовањепотврда којима ће се узиматинеки новац. Због тога смо не-курентни при извозу. радим

много са страним компанијамаи не знам ниједну којој је по-требно толико правника и еко-номиста или шефова рачуно-водства који су сваки дан за-трпани брдом закона. Ми севише бавимо тумачењима какода се заштитимо, да не биплаћали казне, поготовo микоји имамо неку стабилну про-изводњу. Када држави требајуприливи, њихове инспекцијеодмах иду баш у те компанијекоје још увек функциионишу идобро раде. Тај притисак јепревелики.

Ст.М

СРбија у вРХу евРопе по наметима

Привреда не штанцује потврдевећ ствара нове вредности

РаДоСЛав веСеЛиНовић, ПРеДСеДНиК ГаЛеб ГРУПе, и

МиЛоваН МаРКовић, ДиРеКтоР ЖеЛезНица СРбиЈе

Безбедност и здравље на радурегионално повереништво уГС "независност" за Мачвански

округ - шабац је имало бројне активности из области безбедно-сти и здравља на раду. у сарадњи са инспекцијом рада за Мачванскиокруг, Медицином рада у шапцу, управом за безбедност и здрав-ље на раду из Београда, као и другим социјалним партнерима изшапца, и уз финансијску помоћ швајцарске организације за по-моћ свету рада Swiss Labour Assistance (SLA), регионални пове-реник уГС "независност" за Мачвански округ шабац Борисав Пав-ловић учествовао је у реализацији више ТВ емисија и семинараза послодавце и чланове синдиката, као и лица за безбедност издравље на раду из предузећа и установа Мачванског округа. По-ред ових активности, учествовао је и у изради и дистрибуцији бро-шура: Безбедност и здравље на раду у општини шабац; Проценаризика радних места у предузећима и установама - Град шабаци регистрација појединачних колективних уговора - Град шабац.Брошуре су бесплатно подељене свим социјалним партнерима ичлановима уГС "независност" - шабац.

у 2011. години планиране су чешће посете предузећима и уста-новама, у којима овај синдикат делује, ради пружања помоћи у радучлановима синдиката и одборима за безбедност и здравље на раду.

стручно усавршавање у Министарству рада и социјалне политике - управи за без-

бедност и здравље на раду у Београду, регионални повереник уГС"независност" за Мачвански округ – шабац, Борисав Павловић,положио је стручни испит за обављање послова безбедности издравља на раду, што ће допринети још успешнијем раду регио-налног повереника и бољој примени закона о безбедности и здрав-ља на раду ради смањења броја повређених и оболелих радникана територији Мачванског округа, посебно у предузећима и уста-новама у којима делују повереништва и чланови уГС "независ-ност".

из канцелаРије Регионалног повеРеникаугС "незавиСноСт" за мачванСки окРуг

највећи проблем - наплатапотраживања

друга кризна година докрајчила је предузетништво и мале фир-ме. Евиденција националне службе за запошљавање показује даје још на крају лета 2010. у овом сектору радило 30.000 људи мањенего на почетку године, а током јесени и зиме још више су отежаниуслови пословања малим фирмама како смањеном тражњом,тако и све тежом наплатом. највећи проблем, како је показала про-шлогодишња анкета био је недостатак средстава. одмах после мањ-ка новца, пословање су кочиле административне препреке, а зањима и недостатак квалификоване радне снаге. Предузетницимасу фалиле и информације о тржишту, усклађеност стандарда и накрају информације о технологијама.

Прва на списку проблема је наплата потраживања, а рокови суостали исти, између 125 и 130 дана, што је изазвало неликвидност,па је више од 45 одсто предузећа током 2010. године имало про-блема са њом. Мало је урађено у свеобухватној реформи пропи-са, а држава је током 2010. године увела чак 17 нових дажбина. Про-радио је једношалтерски систем и убрзана је процедура запош-љавања. ускоро ће и Пореска управа увести електронско плаћа-ње пореза, али низ других непотребних прописа и даље постоји.

Мали привредници нису имали новца за улагања. Већина и даљепроизводи на застарелим машинама. Њихова просечна старост уСрбији је 29 година, две деценије више него у привредама Европскеуније.

у србији 729.520 незапослених

IV www. podrinske.com ДиЈаЛоГ 27. јануар 2011.

Седница локалног савета зазапошљавање у шапцу одржанаје крајем прошле године, а поводје био позив националне службеза запошљавање локалним са-моуправама да се укључе у су-финансирање програма и мераактивне политике запошљавањау 2011. години. Председница ло-калног савета за запошљавање,јованка Бечко, подсетила је при-сутне чланове да је рад Савета об-новљен после дуже паузе, а да јеово прилика да Савет почне кон-кретно да ради. Седници је при-

суствовао и директор нСЗ Фи-лијале у шапцу, Бранко Фили-повић, који је присутне упознаоса циљевима и условима про-грама и истакао да нСЗ жели дабуде добар партнер на локалномнивоу у циљу развоја ове среди-не. национални акциони планзапошљавања утврђује циљеве иприоритете запошљавања у 2011.години, као и критеријуме за су-финансирање програма или мераактивне политике запошљавањапредвиђених локалним акцио-ним плановима, средствима избуџета.

Локални акциони план за-пошљавања мора бити у са-гласности са националним. Ло-кална самоуправа, која у окви-ру локалног акционог планаобезбеђује минимум 51 одстосредстава потребних за фи-нансирање одређеног програ-ма или мере активне политикезапошљавања, може поднети

захтев за учешће у финансира-њу тог програма или мере. За-хтеви локалних самоуправа којеприпадају III и IV степену раз-вијености, као и девастиранимподручјима, могу се одобрити иако је у буџету локалне само-управе обезбеђено мање од по-ловине средстава потребних зареализацију програма или мераактивне политике запошљавања.

Програми, односно мере ак-тивне политике запошљавања у2011. години, који би се суфи-нансирали су: програм при-

правника, обуке, субвенције засамозапошљавање и субвенцијепослодавцима за запошљавањена новоотвореним радним ме-стима. да би се одобрило су-финансирање програма, по-требно је да локална самоупра-ва има формиран локални саветза запошљавање, локални ак-циони план запошљавања за2011. годину, опредељена сред-ства за финансирање одређе-ног програма и усклађене про-граме или мере активне поли-тике запошљавања са приори-тетима и циљевима локалногекономског развоја и локалногтржишта рада. Захтев за учеш-ће у финансирању програма ло-кална самоуправа требало је даподнесе Министарству еконо-мије и регионалног развоја пре-ко надлежне филијале нСЗ до31. децембра прошле године.

директор нСЗ Филијале ушапцу подсетио је на мере ак-

тивне политике запошљавања у2010. години. Кроз програм са-мозапошљавања упошљено је51 лице и исплаћено 8,16 ми-лиона динара. Послодавци, којису имали могућност проширењапроизводње и отварање новихрадних места, јављали су сенСЗ ради добијања средстава попрограму субвенције за опре-мање нових радних места, причему је у прошлој години било75 уговора за 160 лица. За но-возапосленог у шапцу нСЗ јеиздвајала 80.000 динара, а

130.000 за новозапосленог уБогатићу, Владимирцима и Ко-цељеви. Кроз програм волонте-ра закључено је 106 уговора за122 лица. у 2010. години реа-лизоване су и три обуке за по-требе тржишта рада, десет ге-ронтодомаћица, десет лица забраваре и дванаест за књигово-ђе. Такође су обављене и двеобуке за познатог послодавца.Кад је реч о јавним радовима упротеклој години учествовало је13 предузећа са 133 лица која суна овај начин упошљена на пе-риод од два до шест месеци.

Локални савет за запошља-вање разматрао је питање про-ширења Савета. договорено једа центар за социјални рад имасвог представника, а овај пред-лог потребно је да одобри гра-доначелник.

Са Седнице локалног Савета за запошљавање

Центар за социјални рад добијапредставника у Савету

у просторијама „Галенике“ад, у Београду, 9. децембра 2010.године, уз учешће 122 делегатаи бројних страних и домаћих го-стију, уз беспрекорну организа-цију и гостопримство домаћина,одржан је IV Конгрес Гранскогсиндиката хемије, неметала,енергетике и рударства (ХнЕр)„независност“.

у циљу решавања бројнихпроблема и тешкоћа са којима сесуочава око 18.000 чланова овогсиндиката, одговор је понуђенједногласним избором канди-дата за највише функције у син-дикату, као и усвајањем новогСтатута и других конгресних до-кумената ГС ХнЕр „независ-ност“ којима се предвиђа новаорганизација и нов, европски на-чин рада и деловања ГС ХнЕр„независност“.

учесници Конгреса из шап-ца су били: Милорад Пановић -регион Западна Србија, БорисавПавловић - регионални пове-реник ГС ХнЕр „независност“за Мачвански округ, МилицаЗарић - „Фармаком МБ“, Ми-лутин Ђурић и Сретен димит-рић - „Хемофарм“ - шабац.

Конгресу су присуствовалии бројни страни гости: МanfredWarda, генерални секретарICEM, LIEF SANDE, председ-ник IE (норвешка), MichselWolters, саветник за међуна-родну активност IE IGBCE (не-мачка), Dider Bauer, саветник замеђународну активност FNMECGT (Француска), Peter

Stokkers, председник FNV Бонд-генотен (Холандија), Ката иве-љић, председница СХн (Боснаи Херцеговина), иван Томац,председник ЕКн (Хрватска),данијел шпичек, тајник ЕКн(Хрватска), Томаж Кумер, пред-седник КнГ (Словенија), СоњаКос, секретар КнГ (Словенија),Мато Лалић - ицЕМ (Хрват-ска). Конгресу су присуствова-ли и представници централеуГС „независност“, Мини-старства рударства и енергети-ке Владе републике Србије, ди-ректори компанија: ЛуКоиЛ,ГаЛЕниКа, ниС, ЕПС и др.

на Конгресу су једногласноусвојени Статут и друга кон-гресна документа ГС ХнЕр„независност“. Сходно одред-бама Статута ГС ХнЕр „неза-висност“, једногласно су иза-брани чланови органа ГС ХнЕр„независност“ и то: извршена јеверификација чланова конгресаод 122 члана и избор члановаГлавног одбора од 31 члана,Статутарног одбора од 3 чланаи надзорног одбора од 3 члана.

на седници Главног одбораједногласном одлуком за пред-седника Главног одбора ГСХнЕр „независност“ са ман-датом од 4 године изабран јеМилорад Пановић. За председ-ницу Статутарног одбора ГСХнЕр „независност“ изабранаје јелена допуђа. За председ-ника надзорног одбора ГСХнЕр „независност“ изабран јеЂорђе Кадар.

одРЖан конгРеС гС ХнеР „незавиСноСт“

Нова организација иевропски начин рада

�327. јануар 2011. www. podrinske.comДРУШтво

Жељко Пајић Паја рођен је1961. године у шапцу где је за-вршио економску школу. дугогодина радио у Хи "Зорка" а од2009. године власник је агенције˝Студио П˝. ожењен је, имасина Ђорђа. у аматеризам га јеувео димитрије диша Станко-вић, тада наставник музичког уош "јанко Веселиновић" и дри-гент тамбурашког оркестра ˝Би-серница˝ чији је члан био од1972. до 1985. годин. до данасје био члан народних оркестрасвих шабачких културно-умет-ничких друштава "Зорке", "аик-а" и "абрашевића" а једно вре-ме и београдског "шпанца".Поноси се сребрном плакетомКуд ˝абрашевић˝ коју је добиоза 25 година верности друштву.један је од оснивача уметничкогансамбла "Чивија", две године јебио секретар, а од 2005. годинеи председник друштва. При-дружени члан је IOV и CID (ме-ђународне организације фести-вала фолклора и плеса)

Уметнички ансамбл ¨Чи-

вија¨ данас?

Са 140 чланова у шабачкимсекцијама и 250 у сеоским сек-цијама у оквиру Завичајне смот-ре фолклора Чивија је посталаза само 12 година постојањадруштво које чврсто стоји насвојим ногама и које се и даљеразвија и расте. ове цифре занас нису статистика, већ нашанајвећа снага јер се овде ради отоме да је више од 300 члановадруштва млађе од 16 година анајмалђи имају 5 година. Младансамбл али ансамбл са достаискуства који за само 12 годи-на постојања, већ има учешће на18 међународних фестивала

фолклора широм Европе сапрвим ансамблом и много смот-ри фолклора за млађе узрасте.Пажњу полажемо на рад санајмлађим узрастима, што дајерезултате, јер смо временом по-стали прави расадник добрихиграча и музичара. наравно дане запостављамо старије узрасте

јер је моменат када се појавитена међународном фестивалукруна вишегодишњег рада и зачланове и за нас који водимодруштво. ново у Ч"ивији" јесекција брејк денса и нештопосебно, а то је секција за рек-реативно бављење фолклором.Људима је потребно опуштањеи активан одмор од свакоднев-них обавеза, којих је нажалостсве више у нашим животима, аопет, нису сви за јогу, аеробик,пилатес, фитнес и слично, пасмо ми, знајући за благотворнодејство које производи играњенаших народних игара, покре-нули ову секцију.

Како коментаришете да у

Шапцу, и у овом региону

уопште, има све више кул-

турно-уметничких друштава?

ради се о томе да је дошловреме да се матерализује чиње-ница да у целом региону постојивековна традиција бављењафолклом. у шапцу имамо ˝аб-рашевић˝ више од сто година, уЛозници ˝Караџић˝ – седамдесетгодина, у Богатићу ˝Ђидо˝, уПрњавору се баве фолклоромтридесетак година. из тих друш-тава су изникли многобројниистински заљубљеници у ама-теризам и такви људи сада водеова друштва. у шапцу је најбо-ља ситуација јер сада, поред˝абрашевића˝ , постоје и раде,˝Хајдук Станко˝ и ˝Чивија˝.наша друштва тренутно имајувише од 1.000 чланова тако даби овај град дефинитивно тре-бало прогласити градом фолк-лора.

Како опстати?

Са оволиким бројем мла-дих који се баве фолклором, саградском акцијом ˝Завичајнасмотра фолклора˝, са људимакоји воле то чиме се баве, ту уб-рајам и себе, опстаћемо.

Наступи, концерти, фе-

стивали у 2011 години?

Путовали смо и наступали икада је било много теже него да-нас, у време санкција, када јемањи проблем био скупити но-вац за путовање него добитивизе. Сада виза више, Богу хва-ла, нема. За ˝школу фолклора˝што више наступа у граду иједан фестивал у Македонији уохриду, за први дечији ансамбли за други ансамб међународнифестивал у Турској у граду Са-римсакли. што се тиче првог ан-самбла, ту имамо велики про-блем, јер позива из иностранстваје много а пара - мало. Ту су по-зиви са Сицилије, из румуније,

Турске, шпаније и Грчке и јошнисмо одлучили где идемо. изСрбије, већ традиционално смоу Зворнику на ˝Сомовијади˝ уГолупцу на ˝Фесивалу дуна-ва˝, сада је стигао и позив из Ва-љева за ˝Златни опанак˝ а чека-мо и позив за фестивал у шап-

цу. Прошле године га нисмодочекали! Такође, ове годинеимамо понуду од цид-а да ушапцу организујемо прославуМеђународног дана плеса.

Финансије, како се снала-

зите?

Главни извор финансирањау Чивији је чланарина што по-крива рад са секцијама у градуи набавку и одржавање гарде-робе. рад са сеоским секцијама,поред чланарина које су у се-

лима симболичне, покриваГрадска управа. наше концертеи путовања у Србији сами фи-нансирамо. нажалост, и путо-вања на међународне фестива-

ле, где представљамо и Градшабац и Србију, смо до прошлегодине сами финансирали. Зна-чи, ако путовање кошта, реци-мо 3.000 еура, то поделимо наравне части сви ми који пу-тујемо. Прошле године смо одГрадске управе добили деосредстава за одлазак у румунијуи на томе смо им јако захвални.Ту су још и малобројне фирмеи појединци који нам повреме-но помажу.

Услови у којима радите?

радимо у простору где јераније била ош ̋ Свети Сава˝ уул. драгише Пењина 31. Захва-љујући разумевању градскеуправе и тадашњег школскогодбора и директора школе, до-били смо на коришћење тај про-стор у тренутку када заистанисмо знали где ћемо. домвојске, где смо пре били, је тадазатворен а Чивија на улици...простор није најусловнији, алими улажемо максималне напореда би наша деца имала штобоље услове за рад. Р.П.

Жељко пајић паја, пРедСедник уметничког анСамбла "чивија"

Шабац би требало прогласити градом фолклора

ЖељКо ПаЈић ПаЈа

аНСаМбЛ “чивиЈа”

дуња Бурсаћ, свира вио-лину 9 година. има 14 годинаиде у VIII разред ош „јевремобреновић“ и одличан је ђак. нарепубличком такмичењу у Мит-ровици освојила је 2. место.

Колико дуго идеш у му-

зичку школу?

девет година а кренула самса шест. Свирам виолину.

Које си успехе постигла?

што се тиче такмичења садругарицом сам имала дуо изаједно смо ишле на такмичења.освојиле смо 3. место у Мит-ровици и 2. место на репуб-личком такмичењу и то две го-дине за редом.

Које композиције најви-

ше волиш да свираш?

највише волим да свирамкратке и брзе комаде.

Шта је најтеже што си до

сада свирала?

Концерт који тренутно сви-рам ми је најтежи.

Зашто си изабрала баш

виолину?

То ми је било најзанимљи-вије у том моменту. Прво сам

хтела да свирам клавир. Певаласам у хору ВиВа у којем је мојанаставница дивно свирала кла-вир па сам и ја то хтела. у му-зичкој школи су ми ракли даимам добар слух и да је штета дасе не искористи за виолину (завиолину треба имати добарслух)

Вежбаш ли код куће и ко-

лико времена вежбаш дневно?

Код виолине је најважније давежбаш код куће редовно. ипак,ја не вежбам баш сваки дан. на

почетку, као мала, вежбала сам10 минута дневно а после самповећавала на 15, 20… минута.данас вежбам по сат времена.

Бавиш ли се још нечим

осим тога?

Тренирам одбојку годинудана и заједно са својим клу-бом сам ишла на турнир у об-реновац. ишла сам и 7 дана накамп на дивчибаре. Такођеидем и на глуму у шабачкомпозоришту.

Јелена Томић

новинаРСка школа: РазговоР Са дуњом буРСаћ

За виолину треба имати добар слух

ДУЊа бУРСаћ

драги моји,размишљам, а већини гра-

ђана Србије је само то још оста-ло, да ли би у оваквој Србији,један никола Тесла био то штоје био и што јесте, када би биотзв. ванстраначка личност. или,шта би били јован цвијић, ВукКараџић, Милутин Миланко-вић, иво андрић, или стотинедругих знаменитих Срба, у да-нашње време, ако би осталиван партија које данас харајуСрбијом? да ли би се Теслаучланио у СПо, цвијић у Г17,Вук у дС, Миланковић у ЛдП,а иво у СПС? шта мислите?

неко је у својој глави ис-пројектовао партијску држави-цу и партијске интелектуалце, пасматра, очигледно, да би свака-ко један Хипократ, да је наш са-временик, морао бити члан Г17,јер се човек, ето, бавио меди-цином... а медицина по верти-кали Министарства, запада овојполитичкој групи...

По оваквим, накараднимпринципима, добили смо по-слушне партијске људе, којисвој посао због чега примају (немалу) плату, не знају да обав-љају. Примера има милион. насвим нивоима. Министар гра-ђевине је ортопед, полицијуводи дипломирани политико-лог, спољним пословима управ-ља физичар са Кембриџа, начелу војске је хидроенергетичар,просвету води политиколог, абез портфеља је стоматолог-зу-бар.... да не говоримо о локал-ним нивоима, тек тамо је ката-строфа. Па и шабац није дале-ко. имамо и у њему универзал-це који се разумеју у све и сваш-та, али о томе неки други пут...

овог пута само толико, дадобро размислите о томе где насводе они којима је прво зани-мање Министарска фотеља икоји би да спроводе ма какве ре-форме у сопственој областикојом управљају, и колико, свенас, то играње кошта.а да кош-та, кошта и превише...

Кренем неким послом препар дана у тужилаштво, да про-верим нешто, кад тамо, не можесе код тужиоца, локални поли-тичар-универзалац, заузео бу-сију код њега и то у време кадаје тек поднета документацијапротив локалних челника Бол-нице. размишљам, куд баш садада наиђем код тужиоца, код кога

још никада пре тога нисамушао... и који управо сада имаважан разговор о томе како тре-ба да... ма знате већ. нису важ-на имена. Важне су функције имоћ која се иза функције крије.Важна је страначка вертикала...она је специјална бургија заспецијалне терене... Сетих се не-кадашњих црвених телефонана столовима свих оновремен-ских Буџа... сада, видиш, они незову, они те лепо посете и по-причају с тобом. ново време, панове и методе... нема ни црве-них Пупинових телефона сабројчаницима.... историја је то...

Како смо зашли у демокра-тију, тако нам је транспарент-ност или јавност, постала начинопштења. Сурово делује, алими се чини да би мало суптил-ности у томе, користило свима,и нама и властима... овако,транспарентност постаје про-видност, па нас све, потен-цијално, доводи у прилику даданас-сутра сведочимо о некомеили нечему, јер се тај, ето, нијени крио, када је нешто радио...

двопартијски систем уСрбији могао би да заживи већод следећих избора. Могао би,али само у теорији. јер осим оведве велике странке, једне извласти и друге из опозиције,постоје бројне малецке странке

које просто морају да буду узвласт. Замислите Србију у којојМлађан није на власти, или То-мица-торбица, на пример... не-замисливо. а и ово са Борисоми Томом никако неће ићи лако,јер председничка фотеља је самоједна, па би неко некоме мораода буде у крилу. а ту је већ иви-ца, место је заузето...

у Србији постоји радиоди-фузна агенција, а у њој и вла-дика Порфирије. да ли ико одњих гледа наше ТВ програме,нисам сигуран, јер реакције сате стране нема. а ријалитијикоји уништавају оно мало што јеод нас остало, множе се каоамебе, простом деобом. од јед-не две, од две четири, од чети-ри.... љуљај забављај слуђенинарод. док нам „Вендији иЕкреми“ буду носиоци про-грамских шема, а новински ко-ментари и наслови пуни пи-кантерија са тих њихових „Ђуб-ришта“, некоме ко није из теприче преостаје да гледа „јавнисервис европске Србије“ ако ина том сервису успе да промаши„48 сати свадбу“... нека нам јесвима срећан пут у транспа-рентне риалитије наших живо-та... и хороре у нашим новча-ницима....

Све Вас волим и поздрав-љам.

�4 www. podrinske.com 27. јануар 2011.ДРУШтво

ПиШе: ГоРДаНа ПетРовић

Моја раЗМишЉаЊа (26)

ПиШе: бРаНиСЛав СеКУЛовић, аДвоКат

БОГАТИЋ, Војводе Степе 17

ШАБАЦ, Господар Јеврмова 20

Тел. 015/77-87-180

кожне јакне “Фратели”(Могућност плаћања у више рата)

Луда,пијана или

срећна?

Екремизација (у току)

цивилизација, сав техничко-технолошки напредак и све штонам се нуди и што нам „треба“,тражи максималну активност иангажованост. Последице не-достатка и неквалитетно по-трошеног времена су хроничниумор, незадовољство, пакост,стрес, болест... Већина људи сеили жале или тугују или су де-пресивни или нервозни и агре-сивни. Такво понашање је по-стао општи модел „нормалног“понашања у условима у којимаживимо.

Пре неколико дана сам одтреће особе чула да је неко, а ским сам се на улици срела и ус-пут попричала прокоментарисаомоје понашање као еуфоричнои дао своје тумачење. или самлуда или пијана. у мом случајуеуфорично понашање, које семанифестовало гласном при-чом праћено гестикулацијом(млатарање рукама), означа-вало је раздраганост, задовољ-ство и узбуђеност, што у овој на-шој држави и јесу знаци лудила,јер у овим лудим условима самолудаци могу да буду срећни.Пијанство дефинитивно отпада.

Људи често не смеју да сеопусте и буду срећни из страхада ће им се нешто лоше десити,као да ће их неко или нешто каз-нити зато што су срећни. у томстраху дозирају чак и смех. Че-сто можемо чути коментар:

- Колико се смејем нештоће ми се сигурно десити (увек

се помисли на нешто руж-но).

За промену нека помисле:- ако сам грешан зато што

се смејем, онда нека будем каж-њен. Љубав је креативни прин-цип универзума и не познаје каз-ну. Кад не знамо да волимо,сва су зла могућа. Љубав неможе да буде грешна. ако имаљубави нема страха и обрнуто.Љубав и страх су осећања којасе међусобно искључују.

у сталној тежњи да се до-дворе другима и средини која одњих очекује и тражи ово илионо, људи изгубе идентитет. Че-сто су неискрени у жељи да сесвиде или остваре неку корист.Самообмана је обично трпљењеса последицама. она иде подруку са фолирањем које време-ном губи снагу и води у про-блеме. што би наш народ рекао:

-Можеш како хоћеш, али неможеш докле хоћеш.

Престанимо да условљавамосвоју срећу материјалним ства-рима или особама.

- Бићу срећан кад се заљу-бим, кад зарадим пуно пара,кад отпутујем, кад купим... докчекамо да нам се деси, то што усуштини сви прижељкујемо,будимо скромни и задовољнионим што смо желели а што већимамо и будимо срећни, па и поцену да нас други доживе ипрогласе лудима - боље „луд“ исрећан него „паметан“ и несре-ћан.

наш драги чика Љубаимао је у фудбалу и љубавуместо које је волео до култа.а како доликује и давао попутплеменитих људи који су ис-тинска реткост. После његабиће тешко јер најлепша спо-редна ствар је одавно једно-смерна улица. Љубомир Весе-линовић је ходио до недавнооном другом страном. од род-ног Комирића и пикања буба-маре у осечини до бројнихсредина. у Борцу из шабачкеМахале његово име и сада сеизговара, наш драги председ-ник, тако је у јединству изВладимираца чије тренингепопут оних од вољене Мачвеније пропуштао. даривао јелична средства на сваком ко-раку и свему што се спортзове, од бокса до женског фуд-бала. Клубови Мачва и шабацбили су миљеници среће а иг-рачице имале свог чика Љубу.

имао га и спортски ре-гион, Западна регија, Мачван-

ски округ, сваки савез понаособ.Био је директор свих лига однајнижих до Мачванске окруж-не, делегат на Зони и путник пофудбалској Србији. Где се играодобар фудбал ту је био чикаЉуба.у походу Мачве на виширанг протеклог лета сва госто-вања гледао је и страховао за ис-ход. огроман део срца дао јефудбалу и на томе му хвала. авечну славу је завредео љубав-љу и дарежљивошћу које се на-просто не дају заборавити.оставио нам је бројне задаткеи велику празнину. Без његабиће и тешко и далеко решењезагонетки које је принципијел-ношћу својственом само њемурешавао олако. и трошио здрав-ље да нас до краја казни да безњега ходимо кроз збиљу. Засве што је фудбалу дао вечна муслава и хвала.

IN MEMORIAMЉубомир

веселиновић 1943-2011

�527. јануар 2011. www. podrinske.comДРУШтво

у прошлом броју објавилисмо први део беседе професорадобрила аранитовића на пред-стављању књиге „Слободанјовановић, Библиографија схронологијом живота и рада“ наКоларчевом народном универ-зитету у Београду, 23.12.2010. уовом броју објављујемо наста-вак беседе:

Вечерас су, дакле, међу намазаконачили први примерци јова-новићеве библиографије којаобухвата дванаест деценија,примерци лепе и обимне књигеиза чијих корица је стало прекодве хиљаде библиографскихјединица: 850 наслова радоваСлободана јовановића, од чега123 посебна издања, и по првипут близу 1200 радова о њему,од чега 33 посебна издања. Пра-тећа хронологија јовановићре-вог живота и рада, заједно са бо-гатим избором илустрација изпородичног албума, доприносида се цела ова грађа доима каоживописни мозаик-портрет.Свака ваљана персонална биб-лиографија настоји да прати и ускладну целину уклопи три па-ралелна тока: ток стваралачкогдела, ток рецепције тог дела иживотни ток аутора коме је по-свећена. основни задатак биб-лиографског посла јесте дава-ње исцрпног, прецизног и по-тпуног пописа уврштених једи-ница. да уз помоћ богатог ин-струментарија посредује изме-ђу дела аутора и корисника тогпописа преливајући докумен-тарну бујицу података у сређе-ни низ у коме је лако наћи оношто се тражи. овако у свимсегментима хронолошки пре-зентовано дело Слободана јова-новића се, уз неопходне анота-ције и појашњења, може лакопратити и осматрати у раз-личитим кључевима. иза сре-ђеног низа података, интер-субјективно проверљивих, уте-мељених и ваљано системати-зованих увек се добија и нештовише, него до тада скривено,ново знање. Сваки податак до-бија особени смисао уграђива-њем у целину а библиографијакао целина сугерише нов при-ступ делу, ново ишчитавање,даје хеуристички подстицај, ин-спирише на нове приступе. Такосе, на пример, до појаве Сабра-них дела из 1990. године малознало о Слободану јовановићуикао социологу, посебно изван-редно обавештеном социологурелигије. а то је било могуће за-хваљујући стенографисању ње-гових предавања на докторскомкурсу уочи другог светког рата.у нашој саоциолошкој литера-

тури том проблематиком ће се,на социолошки и филозофскирелевантан начин, позабавититек Вуко Павићевић, професорФилозофског факултета, усвојим предавањима из фило-зофије и социологије религијеседамдесетих година прошлогвека. у овом попису јовано-вићевих дела избија на виделои његов допринос енциклопе-дистици пошто је из његовогпера потекло преко седамдесетодредница уврштених у позна-ту Стојановићеву енциклопе-дију 1928. и 1929. године. Бу-дући приређивачи критичкогиздања јовановићевих Сабранихдела мораће да им нађу местаиза корица посебног тома али ида се одреде и према прилозимакоји су под насловом „Парла-ментарна хроника“ уочи и наконПрвог светског рата пу-нили странице „архива заправне и друштвене нау-ке“. Такође ће, веро-ватно поучен недавнообјављеном маги-старском тезом оСлободану јовано-вићу као књижев-ном критичару,неко наставититрагања за могу-ћим још неоткриве-ним његовим пре-водима с францускоги енглеског језикакоје је потписиваошифрама и псеудони-мима. Такође и тема оСлободану јовановићу не самокао потретисти историјских лич-ности и савременика већ као ме-моаристи тражи свог истражи-вача. од 1964. до данас појави-ла су се три издања јовано-вићеве студије о српском на-ционалном карактеру чиме једао плодне подстицаје за ду-бинско истраживање карактераи менталитета свог народа, ње-гового културног обрасца,стајући тако уз бок јовануцвијићу, Владимиру дворни-ковићу и другим водећим кара-керолозима и етнопсихолози-ма. Све претходно побројаноможе изгледати споредно, мар-гинално у поређењу с његовимцентралним интересовањима итемељним научним доприно-сима, али итекако употпуњујењегов стваралачки портрет ипружа доказе да је његова мисаојош жива, да су теме, приступии закључци итекако подсти-цајни.

Библиографија радова оСлободану јовановићу прециз-но указује и на карактеролошкупутању оних који су о њему и

његовом делу писали, или ћу-тали, зависно од прилика и вла-ститог опортунитета. на именаоних који су били доследни иупорни у његовом сатанизовањукао реакционара, монархисте,издајника, и окупаторског са-радника, на имена оних који суму својевремено писали хва-лоспеве и били миљеници алису заћутали када је његово имебрисано из академије а уписи-вано име јосипа Броза, (исто-ричар Васа Чибриловић,својевремено секретар Српскогкултурног клуба, јендо времеТитов министар, доцнији уста-вописац јован Ђођевић и други).име радомира Лукића, на при-мер, као аутора прилога о Сло-бодану јовановићу сусрећемотек 1991. и 1994. године у вре-ме кад се свемоћна Партија рас-

пала сама од себе па нијеимао ко да спречава по-вратак првог српског Сло-бодана његовом народу.

на имена и институ-ције који су захва-

љујући монополумоћи спречавалида се његоводело на до-стојан начинврати у на-учни оптицај,у руке народаза кога је ства-

рано, отпаћенои одболовано.

али и на имена рет-ких и храбрих и упор-

них који су, свему упркос, по-казали довољно научне саве-сти и грађанске храбрости унапору да му име не потоне усилом наметнути заборав. Мла-ден Лесковац је, на пример, узборнику радова о Лази Кости-ћу, у издању СКЗ 1960. годинеуврстио неколико есеја Слобо-дана јовановића о овом српскомпеснику, драгиша Витошевић ћеслично поступити у једном из-бору из српске књижевне кри-тике (1975), радован Самарџићће, најзад из трећег покушаја,успети 1986. године да објависвој прилог о Слободану јова-новићу као историчару у књизи„Писци српске историје“. Краљев и Титов сремскомитро-вачки сужањ, иначе политичкинеистомишљеник свог прези-мењака, драгољуб јовановићће у својој књизи“ Људи“ писа-ти о Слободану јовановићу каоучитељу стила (1970) а у изда-њу из 1973. године као учитељуетике. нема сумње-храбар етич-ки чин у временима „кад јегрмило“.

Вук Караџић је имао обичај

да каже да ми често не знамо ништа у својој кући имамо. акосмо мали народ са знатним ипризнатим научним и уметнич-ким учинком у свету, са неко-лико светски истакнутих и зна-ментих појединаца, ваља се упи-тати знамо ли о њима и зна лисвет о њима онолико колико за-служују и радимо ли довољнона томе да их и свет ваљаноупозна. нису ретке задужбинекод нас али је ретко која успелада као свој први издавачки коракприреди библиографију за-служника чије име носи. Мож-да грешим, али то није учинилани Задужбина иве андрића,Милоша црњанског, десанкеМаскимовић; имамо неколикоЊегошевих фондација али не-мамо целовите библиографијеовог великана као ни целовитебиблиографије Вука Караџића,јована цвијића, николе Тесле,Михаила Пупина, Михаила Пет-ровића аласа, Милутина Ми-ланковића. дакако, нема савр-шених ни потпуних библиогра-фија, па ни персоналних, алитреба улагати напоре да се доњих дође. и да оне као прируч-ници буду на радном столу свихоних код нас и у свету који се зањихово дело интересују. ФондуСлободан јовановићприпада част што јеовом књигом- ма ко-лико биле бројне њенемане од мноштва ко-ректорских омашки доуочљивих празнина- понудиопрви целовит увид у дело Сло-бодана јовановића и рецепцијуњеговог дела који ће бити од по-моћи у реализацији циљева збогкојих је и основан, у првом

реду научној и критичкој вало-ризацији тог дела и припремикритичког издања Сабранихдела.

у разговору са Костом Пав-ловићем Слободан јовановићје с поносом говорио и о својимшабачким коренима. у овомграду су се укрстили сремачкијовановићи, ћурчије и угледни-ци прве вароши у Србији, с по-томцима Карађорђевог војводеи устаничког старешине остојеСпужа, који је из Бјелопавлићадонео само као презиме имеодакле је пристигао. Слободанје унук јована остојића, синаостојиног чија ће ћерка анђ-елија родити и великог Влади-мира јовановића, оца Слобо-дановог. Слободан ће такође споносом помињати и огранакСпужића који је изнедрио лека-ре и естетичаре. отуда можданије случајно што се име јошједног натурализованог ша-пачнина, сачинитеља ове биб-лиографије, обрело на корицамаове лепе књиге која нас је вече-рас окупила.

Пре нешто мање од век и појован јовановић Змај је сачиниоепитаф који је урезан на гробуФилипа Вишњићас у сремскомселу Вишњићеву:

надам се да ће се ускоронаћи мрамор камен и за гробСлободана јовановића у њего-вој отаџбини.

Добрило Аранитовић

добРило аРанитовић:“библиогРаФија Слободана јовановића“

Дуг великану Србије (2)

Благо гробу и у тами што се сјаји, Где кандило припаљују нараштаји.Твоме гробу камен дасмо, то можемо,Венац прави твојој слави јоште дугујемо.

ДОБРИлО АРАНИТОВИћ

СЛобоДаН ЈоваНовић

�� www. podrinske.com 27. јануар 2011.чеСтитКе

СаЊа чоЊаГић

РеГиоНаЛНи КоРДиНатоРи elta-e

иваНа МаРКовић

Od jutra do mrakaTradicionalna britanska kuhinja nastala je pod uticajem raznih

zemalja dalekih krajeva koje su nekada bile britanske kolonije.U Velikoj Britaniji, a posebno u Engleskoj, danas se nude na-

jbolji indijski curryji, japanski sushiji, turski kebabi, kao i mnogiitalijanski i francuski specijaliteti. Izbor namirnica iz svih kraje-va sveta je ogroman, pa je čak i u običnim supermarketima dos-tupan, na primer, italijanski paradajz sušen na suncu, buffalo moz-zarella, sve vrste egzotičnog voća, začini, korme, fajite, tapenade,teglice svežeg bosiljka, alge… Zapravo, sve što vam padne napamet!

Tipični obrociVećina pubova i lokalnih restorana ima u ponudi "engleski

doručak", kombinaciju koja je preživela nekoliko vekova i još uvekje prilično omiljena (posebno kao lek za hangover, tj. mamurluk),a to je prepečeni hleb namazan maslacem i fry-up (pržene koba-sice, pečurke, pasulj, slanina, jaja, paradajz – sve zajedno ili u nekojod kombinacija). Uz šolju pravog engleskog čaja, naravno. Tradi-cionalni Britanci teško će prihvatiti činjenicu da kamilicu ili nanunazivate čajem; oni će se radije odlučiti za šolju crnog PG Tipsa(mešavina indijskog i afričkog čaja) s malo mleka.

Kalorično/holesterolično osvešteniji za doručak jedu tost s na-mazom, grapefruit, žitarice i čaj. Među namazima treba spomenu-ti kultni Marmite, tamni, slani namaz od kvasca, za koji kažu daga ili obožavate ili mrzite.

Sedeći obrok, koji se već jede na radnom mestu ili u školi, jeelevenses – užina. Obično se radi o laganom obroku poput čaja(opet!), kafe, keksa i slično. Za ručak zaposleni Britanci izaberusupu, sendvič (butty, sarnie), sir i voće. Tipično seoski ručak, plough-man's lunch, sastoji se od peciva, cheddar sira, ukiseljenog povrćai salate, a nude ga i mnogi gradski pubovi. Ponovno su postala mod-erna i tradicionalna jela bubble & squeak (prženi pire krompir s ku-pusom),mash & bangers (pire krompir s kobasicama) i shepherd’spie (složenac od mlevene jagnjetine i pire krompira, zapečen sasirom). Nedeljom se u tradicionalnim porodicama priređuje Sun-day roast, pečenje s krompirom, graškom, brokolima, boranijom,Yorkshire puddingom ("čašicama" od testa) i umakom gravy (odpečenja ili, sve češće, instant varijantom). Uz jagnjetinu se prilažemint sauce (umak od metvice) ili redcurrant jelly (žele od ribizle),uz svinjetinu horseradish sauce (umak od rena), a uz ćuretinu cran-berry sauce (umak od brusnice).

Za famozni five o’clock tea (čaj s malim sendvičima ikolačićima) zaposleni Britanci retko nađu vremena, ali nekako uto doba se deca vraćaju iz škole, pa im dadilje pripreme par sitni-ca da izdrže do večere. Većina glavnih obroka tako se jede tek uveče,kada se svi okupe oko stola (ili televizora). U severnoj Engleskoji Škotskoj uobičajenije je poslužiti high tea (oko 18 h) u oblikulaganog obroka s čajem.

Iako se sve više mlađih Britanaca okreće kuhinji, još uvek jevrlo omiljen takeaway (gotova hrana koja se "pokupi" u restoranuna povratku kući), a u čijoj ponudi dominiraju egzotične kuhinjekao što su indijska i kineska, uz tradicionalni fish & chips (prže-na riba s krompirićima) te pizze i testenina.

Preuzeto sa sajta www.coolinarika.com

По 54. пут, дСЛ Спорт из Бео-града, прогласио је најбољегспортисту у години на измаку.оно што овај избор чини специ-фичним и јединственим у светујесте и чињеница да најбољегбирају они који су већ ималиприлику да понесу ласкаво при-знање најбољег спортисте у из-бору Спорта. ове године, насвечаности одржаној 24. децем-бра у београдском хотелу „ Кон-тинентал “ окупило се све ононајбоље у спорту Србије, као ибивших република некада зајед-ничке нам државе. Поздрав-љајући госте, Манојло Вукотић,генерални директор компанијеновости, под чијим окриљем се„ Спорт “ налази већ скоро целудеценију, казао је да су нашиспортисти својим резултатима иостварењима чак и надмашилисва достигнућа остварена наафирмацији државе у другим по-љима и областима живота, као ида су високо подигли заставуСрбије чак и тамо где се то, ре-ално, и није очекивало.

у уводном делу свечаности,жири састављен од уредника руб-рика у „ Спорту “ имао је нима-ло лак задатак да прогласи најбо-ље младе спортисте Србије у2010. години. Част и привилегијуда стану уз раме досадашњимлауреатима признања за најбољегмладог спортисту Србије ове го-дине припала је сестрама Мол-дован из Борче, николини и оли-вери, које су током ове године по-бедиле на чак пет изузетно јакихтакмичења, и сасвим заслуженодобиле ову награду и признање.Сазнање и вест да су управо онелауреати избора за најбољег мла-дог спортисту, ове талентованеБорчанке на тренутак је остави-ла без даха, али и испунила за-довољством и поносом. јер, нијемала спознаја и чињеница да сиуправо ти најбољи млади спор-тиста у земљи у којој перспек-тивни и талентовани за спортмлади људи расту и ничу малте-не као печурке после кише. При-знање за најбољег младог спор-тисту овим феноменалним мла-дим спортисткињама уручила јеСнежана Самарџић Марковић,министар спорта и омладине увлади републике Србије, која јепохвалила и сам избор „ Спорта“ као допринос даљој афирмацијиправих спортских вредности у на-шој земљи. Саме сестре Молдо-ван нису криле радост и узбуђе-ње након што им је признањеуручено, уједно и свесне да је оносамо још већа обавреза за нове ус-пехе и медаље који се оид њих текочекују. а да их слава и радоат неби превише опиле, побринуо сењихов тренер драган Плавшић,који их је подсетио на већ уста-

љени и добро уходани ритуалтренинга сваког првог дана јануа-ра, тачно у подне, на дунаву кодБорче. Сестре Молдован истаклесу и да велику заслугу за све њи-хове успехе има породица, какоотац Зоран који је у младим да-нима тренирао бокс, тако и мајкаТтајана, рускиња од које су ни-колиона и оливера повукле пла-ви, словенски ген, али и најмла-ђа сестра Бранка која, за садасамо из публике, здушно бодри инавија за старије сестре на свимтакмичењима.

узбуђење је расло како сеближио тренутак проглашењансјбољег међу најбољима, лау-реата за 2010. годину. Треми усали свакако је допринела и чи-њеница да је конкуренција и овегодине била изузетно јака, мада сештошта могло наслутити још ипре самог проглашења најбољег.а најбољи међу најбољимљ у2010. години био је, као што семогло и наслутити још и пре са-мог проглашења, а ко други, негоновак Ђоковић, светски рекетброј 3, онај који је најзаслужнијишто је тенис постао главна темасвих разговора у кафићима, про-давницама, на улицама, у пред-узећима, ма свуда широм Србије.а како је живот спортских про-фесионалаца изузетно суров итежак, и не пружа ни најмањевреемна за опуштање, то новакове године није могао да прису-ствује свечаној додели признања,али је имао достојну замену умлађем брату Ђорђу, који се за-хвалио жирију на признању којеје новак по други пут пригрлиоу своју колекцију. Колико је но-вак био убедљив у овој анкети,понајбоље говори чињеница да јечак за 20 поена оставио друго-пласираног николу Грбића, од-бојкаша, а да о осталим канди-датима и не говоримо. Тако да суна крају скоро сви били сагласнида је жири и ове године направиоправи избор. Захваљујући у но-ваково име, његов млађи братказао је да је ово још већи под-стрек и мотив за новака у на-редним сезонама.

ове године, изостао је већ по-мало традиционални избор Миси Мистера Спорта, вероватно избог чињенице да би жири, са-стављен од новинара и дописни-ка „ Спорта “, као и гласова чи-талаца, био на мукама и готовонерешивом задатку. јер, како про-гласити најлепшу спортисткињуи најлепшег спортисту, када једобро знано да су српске девојкеи младићи, а посебно они који себаве спортом, ако не најлепши, аоно, засигурно, међу најлепшимна планети.

Слободан Кашиковић

Новак поново међу бесмртнимаизбоРи На почетку разговора гос-

подину Вешићу поставили

смо следеће питање: "Какве су

развојне шансе Мачванског

округа када Србија постане

члан ЕУ?", уследио је и оп-

ширан одговор.

- Грађани који су дали својеповерење демократској странцина територији Мачванског окру-га као и на територији читаве ре-публике Србије знају да демо-кратска странка доноси и спро-води одлуке у циљу опоравка одутицаја светске економске кри-зе и стварања могућности забољи и квалитетнији животсвих грађана Србије. Ми смо напоследњим изборима понудлипрограм и понудили преузима-ње одговорности да државу укојој живимо доведемо до пу-ноправног чланства у Еу и бо-љег живота за све грађане. Мисмо тренутно у процесу који ре-гулише права и обавезе државекоја је приступила процесу при-друживања Европској унији и тоје наш пут. на том путу, Мач-вански округ има шансу, грађа-ни који живе у местима Мач-ванског округа имају шансу дараде, привређују и боље живе.улагање у инфраструктуру, новеинвестиције и развој су нашрецепт за успех Мачванскогокруга. најнормалније је да уулози странке која је преузелаодговорност размишљамо о из-градњи путева, електромреже,регионалног водовода, депо-нија и свега оног што нам по-бољшава услове за бољи живот.

Како карактеришете оп-

ште стање на територији Мач-

ванског управног округа у

протеклој години?

- најпре као настојање и за-лагање за очувањем постигну-тог. Приоритет нам је био: за-држати тренутни број сталнихрадних места. Стварали смо ко-лико је било у могућности усло-ве за отварање нових радних ме-ста, радили смо на задржавањупредузетника и предузећа којапослују на територији Мачван-ског округа, привлачењу новихинвеститора али смо радили ина плану побољшању услова упољопривреди. Могућности којеје отворило ресорно мини-старство обезбедило је многимпољопривредницима учешће наконкурсима и остваривање од-ређених субвенција у пољо-привредној делатности.

Господине Вешићу, да ли

се може дати било каква про-

гноза за ову 2011. годину и те-

риторију Мачванског окру-

га?

- Знам да су очи и уши гра-ђана упрте у дС и да сви очекујуодлуке и конкретне потезе али

��27. јануар 2011. www. podrinske.comДРУШтво

исто тако знам да сви ми којисмо на неки начин у странци од-говорни за резултате, свако-дневно радимо како би сачува-ли оно што смо уз тежак и на-поран рад за грађане створилиа то су постојећа радна места ипостојећи економски статус ка-кав је тренутно на територијиМачванског округа. Грађани нетреба да забораве где и како суживели пре него што је демо-кратска странка дошла у пози-цију да доноси одлуке и какосмо уз доношење читавог низаправих одлука од Мачванскогокруга створили једну од најпер-спективнијих дестинација заинвестиције и бољи живот. јасам веома оптимистичан у по-гледу напретка и благог опо-равка у овој, тек пристиглој2011. години а када то кажем,мислим на читаву територијуМачванског округа и наравно те-риторију Србије.

На територији Мачван-

ског управног округа живи

преко 330 000 становника. Ко-

лико се њихова економска си-

туација и стандард разликују

од грађана других делова

Србије?

- на територији Мачванскогуправног округа претходних го-дина постигнути су високи ре-зултати у погледу инвестиција,процеса приватизације, запос-лености, висине зарада и стан-дарда. оно што је обележилокрај 2010. године на жалостјесу катастрофалне поплаве којесу задесиле неке од локалних са-моуправа округа. То стање ће сесигурно одразити и на 2011. го-дину, пре свега мислим на обиминвестирања у планиранепројекте, јер ће одређена бу-џетска средства локалних са-моуправа, без обзира на помоћВладе републике Србије, битипреусмерена на санирање ште-та насталих поплавама.

Како видите даљи развој и

инвестирања општина на те-

риторији Мачванског управ-

ног округа у 2011. години?

- ни једна општина на те-риторији Мачванског управногокруга није драстично смањиласвоје планове по питању развојаинфраструктуре. неке су билеажурније по питању припремепројеката, неке нису али сууглавном све укључене у изра-ду пројектне документације,било самостално или у сарадњиса министарствима.

Половином 2010. године

дошло је до промене власти у

општинама Владимирци и Бо-

гатић. Да ли сте задовољни до-

садашњим резултатима но-

вих функционера?

- у општини Владимирци јеу јуну месецу 2010. године до-шло до промене на руководећимфункцијама. демократска стран-ка у овом тренутку има пред-седника и заменика председни-ка општине, формирана је нова

скупштинска већина и они су упротеклих шест месеци доброрадили. Предузели су значајнеинфраструктурне кораке на из-градњи путне мреже а са другестране конкурисали код мини-старстава за различите пројек-те, дакле, њихов рад је веомаквалитетан али морам да напо-менем да општина Владимирциима скроман буџет те су доса-дашњи резултати задовоља-вајући али биће и бољи.

У Општини Богатић је у ав-

густу 2010. године формирана

нова скупштинска већина?

- и они су период до крајагодине искористили за заврше-так већ започетих пројеката,један од њих је вртић у Богати-ћу. Листа проблема које су за-текли по доласку на чело оп-штине је дугачка али као штосам то у претходном делу раз-говора истакао, демократскастранка има капацитет да по-нуди најбоље људе и најбољипрограм рада и таква је ситуа-ција у Богатићу. у току је изра-да техничке документације напројекту водоснабдевања а позавршетку конкурса код дирек-ције за воде обезбедиће се сред-ства за почетак радова у овој го-дини, што ће за постојеће при-

лике бити корак "од седаммиља". и у Коцељеви демо-кратска странка веома активноучествује у раду локалне само-управе, а то се огледа у пројек-тима водоснабдевања и зашти-те животне средине.

Ви сте председник Мач-

ванског Окружног одбора Де-

мократске странке . Како саг-

ледавате Ваш рад кроз коор-

динацију у свим поменутим

сегментима?

- Чинимо кораке ка квали-тетнијој организацији демо-кратске странке у четири одбо-ра. Мој циљ као председникаокружног одбора јесте да окозаједничког интереса који семоже сажети у једној реченици"Бољи живот за све", окупимо

што већи грађана, како би ихукључили у политички живот.ипак, страначка књижица ни-како није гаранција успеха унеком послу, једина гаранцијауспеха је спремност и способ-ност да се неки посао обави каковаља. Програмске идеје и ци-љеви демократске странке сувеома јасни и прецизни и ми ихтако и испуњавамо.

Пред нама је година из-

борних активности. Да ли су

већ спремни планови за кам-

пању на територији округа?

- резултати рада се приказујуу изборној ноћи, на пребројавајугласачких листића. Тада сенајбоље види шта је сваки одбордемократске странке радио и ко-лико се ко залагао. Када уче-

ствујете у политичкој утакмиции при том добијете скоро апсо-лутно поверење грађана каошто је то добила демократскастранка на последњим избори-ма, онда се планови и ононајважније а то је рад, спроводии спроводе константно без об-зира да ли су избори или не. Мисмо стално у кампањи и сталноприлагођавамо ствари унутарстранке.

Према најавама економ-

ских стручњака, утицај свет-

ске економске кризе ће поче-

ти да слаби у 2011. годни.

Како је Ви видите? Црно-белу,

бољу или лошију годину него

претходну?

- иако је 2010. година билакризна, мислим да је истовре-мено изродила жељу да се у овојновој 2011. години ствари иуслови учине бољим и лепшим.Поздрављам ставове економ-ских стручњака и могу рећи дасам оптимиста. наравно, мо-рамо се још боље организовати,градити институције и даље ра-дити.

За крај нашег разговора,

која је Ваша порука грађани-

ма Мачванског управног

округа?

- Пошто је ово моје прво зва-нично обраћање са страницазваничног интернет сајта Град-ског одбора дС, грађанима пресвега желим све најбоље у 2011.години, здравље, успех и срећу.окружни одбор демократскестранке на чијем сам челу радиа радиће и даље на пословимастварања услова за бољи животграђана, да им ова година будебоља него претходна.

Стварамо услове за бољи живот грађана!

након безмало 25 годинапроведених на кошаркашкимпаркетима широм Србије и Ев-ропе, шапчанин Стојадин Мар-ковић пре пар месеци је и де-финитивно окончао активну иг-рачку каријеру. Сада, након мно-го година, Марковић се присе-тио својих почетака и дружењаса наранџастом лоптом.

„Кошарку сам почео да тре-нирам давне 1981. године, каодванаестогодишњак, а први тре-нер био је Ђорђе Петровић, авећ од 1985. тренирао сам и савршњацима у јуниорској екипиКК "Зорка", али и у сениорскомпогону. у почетку сам имаоскромну минутажу, али био самсвестан да ми је представљалочаст већ и сама чињеница да самдобио прилику да тренирам усениорској екипи. Већ и сама тачињеница давала ми је мотива-цију и подстрек за даљи рад иусавршавање. Већ од 1987. по-стао сам стандардни првоти-мац, и могу рећи да сам већ тадаодлучио да кошарка буде мојеживотно опредељење. Постаосам члан прве поставе, и све доодласка у Француску, 1995. го-

дине био стандардни првоти-мац. у земљи чувеној по вину исиру наступао сам за друголи-гашку екипу „Вонди 93“, гдесам био први стрелац у другојлиги. након повратка у Србију,провео сам две сезоне у КК„Беобанка“ из Београда, а ондасе поново упутио у иностран-ство, у румунију. у румунини,у екипи вишеструког шампионаове земље, динаму из Буку-решта, провео сам 12 година. Завреме боравка у румунији, ос-војио сам титулу првака руму-није, и био проглашен за најбо-љег играча првенства. најбољистрелац румуније био сам 1999.године, а четири године кас-није и најбољи играч првен-ства.“

Када би могао да упоре-

диш време када си ти почи-

њао да тренираш кошарку, и

ово сада, да ли би могао да

процениш у ком од ова два пе-

риода су млади кошаркаши

имали већу шансу за развој и

играчки напредак?

-Млади су данас окренутинеким другим стварима, а не

само спорту. нама је спорт биоједина разонода, јер тада нијебило компјутера, видео игрицаи осталих достигнућа модернетехнологије. Ми смо слободновреме проводили бавећи сеспортом. у оно време, и ко-шарка се играла много више узелан и креативност, а сада је топостало ствар снаге и физичкеприпремљености. данас секлинци већ од најмањих ногуопредељују за теретану и сти-цање физичке снаге на некедруге начине, а не само при-рпдним путем.

Да ли си током играчке ка-

ријере имао прилику да за-

играш за неке од млађих ре-

презентативних селекција?

-на жалост, не. не бих даулазим у то да ли је кривицасамо до мене, или и до некихдругих. јер, без подршке клуба,и људи који раде у њему, тешкоје остварити успех.

Како си донео одлуку да

након повратка из Француске,

и сезоне коју си провео у

"Беобанци" одеш баш у Ру-

мунију?

-Зоран неговановић, мојпријатељ из детињства, и са-дашњи кум, био је у контакту саједним момком који је радио каоменаџер у румунији, па сам ја,на основу његове препоруке,отишао у румунију, где сам про-вео наредних 12 година, све допре два месеца, када сам и за-вршио каријеру.

У неким ранијим време-

нима, прва асоцијација на Ру-

мунију била је општа оскуда-

ција, чак и у оним, за иоле

нормалан живот најобич-

нијим, а опет, са друге стране,

неопходним производима.

Како изгледа живот обичних

људи у Румунији данас?

- и сам сам био скептичанкада сам полазио у румунију.они су долазили у нашу земљу,и продавали све и свашта, тран-ге франге, кобасице, саламе икачкаваљ. али, брзо сам се раз-уверио. Посебно када је Буку-решт у питању. Тај град требадоживети. овде влада потпунопогрешно мишљење и слика орумунима. они су, као и ми, не-радници. Воле леп и лагодан жи-вот, да по цео дан седе у ка-фићима и не раде ништа, тро-шећи паре које нису зарадили.

Тамо се у спорт улаже многовише него код нас у Србији, какоод оних малих и непознатихспортова, па све до врхунскогспорта у који се улажу већасредства него у Србији. нашапредност над румунима је у та-ленту, јер смо ми далеко тален-тованији од њих за спорт. иони имају проблем одласкаспортиста из земље прерано,али они доста улажу и у дово-ђење спортиста из других зе-маља. у њиховој првој кошар-кашкој лиги не постоји ни једанклуб који у својим редовиманема барем једног Србина. нисуто, наравно, репрезентативци,или играчи а класе, али то сумомци који су играли Прву лигуу Србији. они тамо добијају но-вац о коме би у Србији моглисамо да сањају“.

Био си свестан да ће ак-

тивној играчкој каријери до-

ћио крај, па си завршио и

Вишу тренерску школу. Как-

ве су твоје амбиције у тре-

нерском погледу?

-Желео бих да се посветимтренерском позиву. Свестан самда је то тежак и мукотрпан по-сао, посебно што на спортскомтржишту влада плима кошар-кашких тренера којих има каопечурака после кише. ипак, јаверујем у себе и у своје могућ-ности. Сматрам да знам и имамшта да покажем и млађим ге-нерацијама које тек улазе у ко-шаркашке воде.

Да ли би могао да напра-

виш компарацију српске ко-

шарке у време када си одлазио

у иностранство са овим ста-

њем које је дана?

-Квалитет кошарке је опао уодносу на време до 1995. да и неговоримо о неким временима изпериода СФрј, када је и тадаш-ња Прва Б лига била квалитет-нија и јача него ова, садашња ко-шаркашка лига Србије. Веро-ватно су криза, немаштина и фи-нансијски проблеми довели доопадања квалитета у свим спор-товима, не само у кошарци.

Током боравка у ино-

странству, велику подршку

имао си и од стране породице,

супруге Ружице, девојачко Ве-

селиновић, али и од синова?

-Старији, Страхиња има 13,5година и тренира кошарку умлађим селекцијама оКК "ша-бац", док је млађи Матија, којиима 9,5 година и тренира фудбалу петлићима оФК "Савацијум",пре подне, док је поподне натренинзима оКК "шабац" сасвојим вршњацима. ја уопштене желим да деци намећем билокакве притиске и обавезе, већсам им препустио и избор, каои то да се баве спортом док имто буде представљало задо-воњљство. Баш као што ни менемоји родитељи нису приси-љављли да се бавим спортом,тако ни ја не желим да намећемсвојој деци ту обавезу. Бавиће сеспортом све док им то будепредстављало задовољство.

Каква је, по твом мишље-

њу, перспектива репрезента-

тивне кошарке у Србији?

-доласком дуде ивковића,поново се вратио култ репре-зентације. Све до 2002. играчису се радо одазивали позивиомаза учешће у дресу са државнимгрбом. након освајања СП уиндијанаполису, култ репре-зентације је нестао, па смоимали избегавање учешћа урепрезентацији. ипак, понов-ним доласком душана ивко-вића на кормило националнеселекције, све се изменило на-боље. одговорност за прераниодлазак талентованих клина-ца лежи и на родитељима, каои на бројним менаџерима најве-ћи проблем је, поновићу, фи-нансијска криза у земљи. овденема пара, а највећи број њихизабрао је кошарку као начинегзистенције, и са те стране јаих разумем. јер, новац за кој иг-рају у Србији је, миноран, да некажем смешан.Са Стојадином Марковићем,

уз Фанту и Кока колу разговарао

Слободан Д. Кашиковић

забеЛеШКеwww. podrinske.com�� 27. јануар 2011.

подРинСке на каФи Са Стојадином маРковићем

Сматрам да знам и имам шта да покажем и млађим генерацијама

Први турнир у зимској се-зони, из календара Стреличар-ског савеза Србије, одржан је уПанчеву (16.јануара). уз српскестреличаре, наступила су и потри такмичара из Хрватске ицрне Горе, а међу 93 учесника,шапчани Леонтије Тривановићи Владета Мишковић заузели сушесто, односно дванаесто ме-сто.

уз нови простор за трени-рање, у клубу, по речима секре-тара Владете Мишковића, у2011. години очекују боље ре-зултате.

- ни овога пута није уче-ствовао наш најбољи такми-чар, Срђан Текић. он је елими-

нисан на државном првенству садаљег такмичења јер, наводно,није наш држављанин већ БиХ.Тај спор је и даље у току, про-шло је већ три месеца, а нема-мо никакав одговор. Срђан јебио уредно пријављен, као так-мичар нашег града, и наш фа-ворит, и никако није могао битиелиминисан. он се и прошле ипретпрошле године такмичиои освајао бодове за наш град“.Као проблем рада, Мишковићистиче и да је клуб почеткомпрошле године остао без про-стора за тренинге и одлагањемета ( у ош „Стојан новако-вић“ на Летњиковцу). „Тек удецембру уселили смо се у халу

„Зорка“, где имамо изванреданпростор у оном делу ходникапрема граду, али и ту имамопроблем што су нам терминисамо два пута недељно, по сатвремена, а нема ни грејања. По-кушаћемо да у постојећим усло-вима побољшамо резултате, и дадаље развијамо и клуб и овајспорт у нашем граду“ – кажеМишковић. Као један од циље-ва додаје и жељу да се у радукључе млади, пошто клуб имавећ неколико комплетних опре-ма за обуку, па није потребно дасе у почетку било шта купује,већ када се неко обучи и опре-дели за бављење овим лепимспортом.

забеЛеШКе www. podrinske.com27. јануар 2011. ��

веСти РеГиоН

ППеецциивваа ббееззааДДииттииввааППееРРееццее,,

ММааШШННииццее,, ККииФФЛЛииццее,,

ббУУРРееКК......

ППееККааРРаа „„ММиићћаа ММ““ККННееззаа ЛЛааззааРРаа 77 ШШааббаацц

ббееННССККее ббааРРее

Дневни боравак за децуометену у развоју

ЉуБоВија – у Љубовији ће у оквиру општинске упра-ве ових дана почети са радом дневни боравак за децу ометену уразвоју. новац за реновирање и опрему просторија од око 100 квад-ратних метара у којима ће деца са сметњама у развоју боравитиобезбедила је међународна организација иМГ у сарадњи са Вла-дом Краљевине норвешке и Министарством за рад и социјалну по-литику Србије.

Са децом ће радити дефектолог и физиотерапеут који су ан-гажовани са тржишта рада. у почетку ће дневи боравак користи-ти осморо деце са из Љубовије и села црче, дрлача и доње Љу-бовиђе. обезбеђен је и аутомобил „Комби“ за превоз деце од кућедо боравшта и назад.

.Министарство за рад и социјалну политику Србије издвојилоје пет милиона динара за финансирање рада дневног боравка и про-грама помоћи у кући старим лицима, где ће бити ангажовано шестгеронтодомаћица. дневи боравак за децу ометену у развоју помагаћеи стручна лица центра за социјални рад у Љубовији – каже рад-мила Тријић, начелник општинске управе у Љубовији.

М.Малишић

Помоћ ПуПс-а ЉубовијиЉуБоВија - Боравећи пре неколико дана у Љубовији јован

Кркобабић, потпредседник Владе Србије и председник ПуПС- арекао је новинарима да је Партија уједињених пензионераСрбије општини Љубовија, која је почетком децембра 2010. пре-трпела штету услед изливања набујале дрине, уплатила 800.000динара помоћи. новац за помоћ прикупили су функционериПуПС-а, одрицањем од једномесечне зараде у републичким ин-ституцијама, у којима су тренутно ангажовани. Такође Кркобабићје изјавио да ће ПуПС, помоћи да поплављеним домаћинствимау Љубовији обезбеди 100 кубиука огревног дрвета и да ћенајугроженима послати 50 пакета помоћи. М.М.

ЈоваН КРКобабић, ПРи ПоСетиљУбовиЈи /СНиМио: М.МаЛиШић/

шета од поплаве 115милиона динара

ЉуБоВија – штета од незапамћене поплаве коју је у љубо-вијском крају проузроковала дрина почетком децембра прошлегодине процењена је на 115 милиона динара – изјавио је нови-нарима Милован Ковачевић, председник општине Љубовија. одпоплаве највише су настрадали објекти. Поплављено је 56 пред-узећа и радњи и 1.200 хектара пољопривредног земљишта. у Љу-бовију, на име помоћи за поплављене, стигло је 18,5 милиона ди-нара. општина Љубовија ће из свог буџета издвојити пет милио-на динара како би грађанима помогла да лакше поднесу зиму. Ста-новницима Љубовије, којима је поплава причинила штету, до садаје подељено 300 тона угља за огрев. М.М.

ЉуБоВија – Ловачкодруштво „Милета Полић – Бато“из Љубовије, у ловишту на пла-нини Бобији, Бошковцу и равнојгори има богат фонд разноврснедивљачи о којој води великубригу.

ове зиме дивљач неће битигладна. За њу су љубовијскиловци припремили више одосам тона сена, које су добилиса три хектара земљишта, про-шлог лета засејаног ливадскомтравом.

- Ловци ће током ове зиме, авећ то раде, у станишта срна исрндаћа однети сено што ће до-принети да ова дивљач лакшеподнесе зиму. и за дивље свињеимамо храну. За њих смо при-премили 15 тона кукуруза и наподручју ловишта равна гора иБошковац узгајали смо на двахектара чичоку, кртоласту биљ-

ку коју дивље свиње радо једу илети и зими. Са засејане по-вршине добијено је четири тонечичоке која са њива није вађена,па ових зимских дана дивљесвиње одлазе на те њиве и оби-лато се са њом хране. За срнећу

дивљач и дивље свиње имамо ипет тона овса и две тоне соликоју редовно односимо на со-лила. За срне, срндаће, дивљесвиње и јазавце припремилисмо довољно хране па ће ониове зиме имаће богату трпезу ами љубовијски ловци ћемо битибезбрижни – каже драгољубниколић, управник ловишта„Милета Полић – Бато“ у Љу-бовији и додаје: у нашем ло-вишту у прошлогодишњој лов-ној сезони запажен је и раст тро-фејне вредности срндаћа, пасмо имали и трофејне остреле.у ловишту имамо 700 срнећедивљачи, више од 100 одраслихдивљих свиња, 1.000 зечева, не-колико стотина фазана, лисица,30 вукова и доста остале див-љачи, па су ловци и туристи свевише заинтересовани за оволепо и берићетно ловиште.

Богата трпеза за дивљач

ДРаГољУб НиКоЛић

шабачки СтРеличаРи

Очекују боље резултате

www. podrinske.com 27. јануар 2011.2� www. podrinske.com забеЛеШКе

015/355-001

Ново! Ново! Ново! Ново!проф. др Бранко станков

страБолоГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

драган јапранин, рођен21.9.1999, постао је успешан ускоро заборављеном спорту, ат-летици. освојио је прво место утрчању у централној Србији, иповодом истицања таквог та-лента, поставили смо му пар пи-тања.

Због чега си одлучио да се

бавиш атлетиком?

Зато јер волим да трчим.

Где и када ти се одржавају

тренинзи?

немам увек исто место гдеидем на тернинге, али терминкада ми се одржавају тренинзије око 14 часова.

Какви су услови у којима

тренираш?

не бих могао рећи ни да сулоши, а ни да су перфектни, ре-као бих да су осредњи.

Успеваш ли да ускладиш

школске обавезе са тренин-

зима?

То ми на чуђење другова иосталих полази за руком.

Имаш ли подршку и од

кога?

највише од родитеља, али иод другова.

Колико су дуге стазе које

трчиш?

Трчим на стазама дугим од100 до 500 метара.

Шта мислиш, да ли је теш-

ко бити атлетичар?

да свакако.

Имаш ли узоре?

немам.Филип Симић

новинаРСка школа: РазговоР Са дРаганом јапРанином

Волим да трчим

2�27. јануар 2011. www. podrinske.comоГЛаС

секција “оријенталног плеса”куД “абрашевић”

уписује нове члановеПонедељак и четвртак

-деца - од 19 часова- почетници, жене и рекреативци

од 20 часова

куД “аБрашевић”Масарикова 20тел: 015/352-133

Прозивком коју је 18. јануа-ра извршио шеф стручног шта-ба јане Гаваловски, са припре-мама за други део првенствакренули су и фудбалери ша-бачког српсколигаша. Ком-плетне припреме за пролећнуполусезону „црвено-црни“ ћеобавити у шапцу, а у плану једа, поред рада на стицању и по-већању тактичке припремље-ности екипе, буде одиграно инеколико пријатељских утак-мица. Када је кадровско стањеекипе у питању, Гаваловски засада има на располагању 32фудбалера, а током припремногпериода искристалисаће се 18најбољих који ће иоднети про-лећну полусезону на својим

плећима. Када су амбиције ве-зане за пласман у другом делупрвенства у питању, у Мачвиреално посматрају ствари, ине гаје илузије о пласману увиши ранг овог пролећа, па јестога и изостало довођење не-

ких звучниијих имена. За сада,једини новајлија на тренинзи-ма је нападач александар Ко-вачевић, који је у Мачву стигаоиз екипе Срема из СремскеМитровице.

С. Кашиковић

27. јануар 2011.22 www. podrinske.com СПоРт

ПЛиваЊе

на ПроДајуПословно-стамбени простор око 800м2 у Мајуру /150м од цркве/. подрум,

Приземље /локал + хала од 150 м2/спрат, поткровље.

тел. 064/18-29-715

ФУДбаЛ

КоШаРКа

на велики хришћански праз-ник Богојављење, на реци Савиодржано је традиционално, осмопо реду, пливање за Богојав-љенски часни крст. ове године,на стази дугој 33 метра, којисимболизују године живота ису-са Христа на Земљи, у борбу саледеним таласима Саве упу-стило се 35 такмичара и једнатакмичарка. Пред око 3.000 гле-далац, који су дошло да подржеи пливаче, и манифестацију,најбржи је био Саша јовановић,ватерполиста из шапца, којије, трећи пут за редом успео дастигне први до Крста. Поредњега, треба истаћи и јединудаму која је ове године уче-ствовала у трци, стару позна-ницу шапца, дарију Поп, Хер-цегновљанку која тренутноживи у Београду. ипак, требарећи и то да су победници свипливачи који су се и овог путаупустили у борбу са леденим та-ласима Саве.

Победник трке, Саша јова-новић, није крио задовољстрвозбог победе:

„Срећан сам што сам успеода остварим победу у овој трци,која за мене увек има посебанзначај. Задовољан сам и чиње-ницом да је ове године водабила можда чак и најхладниај досада, али и великим бројем так-мичара који су узели учешће.“

једина дама која је узелаучешће у овогодишњој трцибила је дарија Поп, девојка којаје до сада већ неколико пута до-лазила на шабачки маратон,почетком августа. Сада је има-

ла деби и „ватрено крштење“ ухладној Сави.

„изузетно ми је драго штосам учествовала на овој мани-фестацији. Честитала бих по-беднику, али и свим другимтакмичарима који су учество-вали на овој трци“.

овом догађају присуство-вао је и принц александар IIKaрађорђевић, који је, заједно сасином, Петром III, у шабац до-шао да подржи манифестацијукоја би требало да има за циљочување хришћанских вредно-сти и традиција. учесници пли-вања, и овог пута, као и пре-тходних година, смрзавали су сена импровизованом понтону, сакога су стартовали, док им сеалександар II на изузетно сла-бом српском обраћао и пожелеоуспех. уз то, и верници који сусе окупили на градској плажинису крили незадовољство штоје ове године изостала тради-ционална литија, пре освешта-ња реке од стране црквених ве-ликодостојника. Мада, можда супојединци из организације овогдешавања, а пре свих ВојиславМијић, сматрали да је сама ли-тија непотребна, као и да је бо-равак учесника пливања на јану-арској хладноћи уочи самогстарта, у складу са очувањем не-каквих хришћанских вредно-сти и традиција. након трке, засве учеснике и госте, епископшабачки, Господин Лаврентије,приредио је свечани ручак упросторијама цркеног дома хра-ма Светих апостола Петра иПавла у шапцу. С. Кашиковић

Јовановић поново најбржи Жкк Бор – окк

шаБаЦ 35:82 (07:23,09:23, 12:18, 07:18)Хала Бор, гледалаца 50. Су-

дије: Пешић (Лесковац) и Ста-менковић (ниш). играч утак-мице: Видаковић (оКК шабац)

ОКК Шабац: Вуковић 16,Симић 6, Степановић, Спа-сојевић 8, Петровић 4, Марко-вић 2, Лукић 8, рашић 12, Ма-летић, Видаковић 17

Бор, 23. јануар. разлика укласи између оКК шапца иекипе из Бора, била је примет-на од првих минута дуела 14.

кола Б лиге Србије за кошарка-шице. Гостујуће играчице сузаслужено и без потешкоћа са-владале домаћи тим, који остајеједини у лиги који није забеле-жио ни једну победу.

у првих 10 минута, изабра-нице тренера Поповића, успелесу дисциплинованом игром у од-брани и нападу, да направе 16поена разлике, са којом су оти-шле на паузу. у наредна три пе-риода шапчанке су наставиле уистом ритму, предност се кон-стантно увећавала до краја утак-мице, и коначних 35:82. јединоу трећем периоду, играчице Борауспеле су да постигну двоци-френ број поена.

Тренер кошаркашица изшапца, пружио је шансу свимиграчицама, изузев Степано-вићеве, која се још није у по-тпуности опоравила од повреде.Квалитетну игру пружио је цеотим црвено – црних, а нештобоље од осталих биле су Вида-ковић и Вуковић.

након 14 кола, играчицеоКК шапца, налазе се на 3. ме-сту са 2 бода заостатка за воде-ћим тимом ЖКК радивој КораћМТ из Београда. наредног ви-кенда, у оквиру 15. кола, нашекошаркашице дочекују Баскетстарс из Крагујевца, тренутноосмопласирану екипу на табели.

Д. Благојевић

Шапчанке убедљиве у Бору

кк ЗлатиБор –окк шаБаЦ

59:83 (17:24, 18:20,13:22, 11:17)

Хала Чајетина, гледалаца100. Судије: радосављевић иМилошевић (Крагујевац). играчутакмице: Ђорић (оКК шабац)

оКК шабац: Милошевић 6,јовановић 4, Ђурић 16, Вуковић7, новаковић 5, Ђорђић 21, ива-новић 11, Тодоровић 6, Мањен-чић 7

Чајетина, 22. јануар. Премаочекивањима, водећи тим, безвећих потешкоћа савладао је

последњепласирану екипусрпсколигашке табеле, у 14.колу. иако, врло мотивисан, до-маћи Златибор није могао оз-биљније да се супростави шап-чанима.

у неравноправној борби,екипе која се грчевито бори заопстанак, са једне, и главног фа-ворита за виши ранг са другестране, домаћи тим се само упрвој четвртини, колико толико,држао у игри, али је и та део-ница завршена вођством оККшапца са 7 разлике. Стеченапредност је, пре свега чврстомодбраном гостију, али и сигур-ним нападом, расла из четврти-не у четвртину до коначних59:83. у одличној игри оККшапца, нешто бољи од осталих

били су Ђорић са 21, и Ђурић са16 поена.

Лишена спортске неизвес-ности, малобројна публика јемогла да ужива у, на моменте,егзибиционој игри најбоље еки-пе овог ранга такмичења. накрају обадве екипе су награђе-не аплаузима за пружено у првојпрвенственој утакмици у 2011години.

овом победом наши кор-каши су остали на 2 тријумфаиспред првих пратиоца оККнови Пазар. у следећем колу,шапчани поново гостују, овајпут у Трстенику, где се са-стају са екипом Прве Пето-летке, која се тренутно налазина 6. месту.

Д. Благојевић

Рутински до нових бодова

Реалне амбиције Шапчана

2327. јануар 2011. www. podrinske.comтв

ПРоГРаМ тв ШабацУ СтаЛНиМ теРМиНиМа: МаЛи оГЛаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НоћНи оГЛаСи 00:00 - 08.00 веСти У 3: РаДНиМ ДаНиМа У 15:00

РУКоМет

четвРтаК 27.01.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у библио-теку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:30 Повратак у рај11:25 Пут за Ејвонли12:20 Kriss Angel MindfreakTV Show13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Медикус15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у Библио-теку18:00 Љубав на продају19:00 Вести20:05 Пут хране21:00 Лек из природе22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају

ПетаК 28.01.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у библио-теку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:45 радим градим11:25 рукомет плус12:05 Спортска галаксија13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Пут хране15:00 Вести15:25 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библио-теку18:00 Љубав на продају19:00 Вести20:05 Полигон21:15 Mouviland22:00 Вести22:20 рекламни блок22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају

СУбота 29.01.10:00 Кроз прозор маште10:30 денис напаст11:00 Повратак у рај11:30 ја сам твоја судбина(реприза 5 епизода)15:00 Медикус16:00 Биљана за Вас17:00 у пролазу18:00 Марфијев закон19:00 Вести

20:05 цртани филм: алисау земљи чуда21:00 Пут за Ејвонли22:00 Вести22:30 Филм: Томпсоново

последње бекство

НеДеља 30.01.10:00 Водич за родитеље10:30 денис напаст11:05 Повратак у рај11:30 Љубав на продају (ре-приза 5 епизода)15:15 цртани филм: алисау земљи чуда16:10 Полигон18:00 денис напаст19:00 Вести20:05 Женска страна света21:00 Пут за Ејвонли22:00 Вести22:30 Филм: Горштак 4

ПоНеДељаК 31.01.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у библио-теку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:30 Водич за родитеље11:15 Филм: Томпсоново

последње бекство

13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Тв кауч15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библио-теку 18:00 Љубав на продају19:00 Вести20:05 Мењамо навике21:00 Биографије познатих22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају

УтоРаК 01.02.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у библио-теку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:30 Кроз прозор маште11:15 Филм: Горштак 4

13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:40 Мобил Е14:00 Мењамо навике14:30 у пролазу15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају19:00 Вести20:05 Criss Angel MindfreakTV Show21:00 Марфијев закон22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају

СРеДа 02.02.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у Библио-теку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:45 Повратак у рај11:15 Пут за Ејвонли12:15 Кућица у цвећу13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Биографије познатих15:00 Вести15:25 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у Библио-теку 18:00 Право на љубав 19:00 Вести19:15 Водимо Вас у Библио-теку 20:05 Повратак у рај21:00 Медикус22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају

Томпсоново последње бекс-

тво Сусрет двојице пријатељаиз детињства догађа се под не-уобичајеним околностима. је-дан је осуђеник на путу зазатвор, а други, човек од законакоји треба да га тамо отпрати.Главне улоге. роберт Мичам,Вилфорд Бримли

Горштак 4 – завршно по-главље

Конор Меклоад је присиљенда крене у нову борбу. Сазнаоје да је његов најгори не-пријатељ Кил постао најмоћ-нији бесмртник, и да једангорштак није довољан да му сесупростави.

Жрк јуГоПетролраДнички

(Београд)-МеДиЦинар

(шабац) 33:27 (19:14)Хала Сд раднички на црве-

ном крсту, гледалаца 400. Су-дије: ивица Грубачки (Зрења-нин) и Влада рачић (Бачка Па-ланка). Седмерци: јП раднички2 (1), Медицинар 6 (5). ис-кључења: јП раднички 8 мину-та, медицинар 10 минута

јП раднички: С. Милова-новић 4, Грбић 7, Пајић 3, цве-тиновић, Божовић, Савић, јока-новић, Варда 1, Човић 9 (1),Живковић, Костић 4, Т. Колун-џић 4, н. Колунџић, јовић 1.

Медицинар: Перић, При-јовић 6, рупчић, Симић, Тома-нић 2, Којић, Враголић, језди-мировић 7 (1), Селенић, Мило-

шевић 1, Ћурчић 4, Павлов 7 (4),М. Миловановић, илић.

играчица утакмице: јеленаЖивковић (јП раднички)

Београд, 15. јануара 2011.шапчанке су, потпуно заслу-жено, поражене у дуелу са еки-пом некадашњег вишеструкогпрвака Европе и државе. од са-мог почетка сусрета, „крста-шице“ су имале контролу игре,а у нападу су сјајно функцио-нисале капитен радничког Ма-рија Грбић, као и Милица Чо-вић, која је пре пар сезона бра-нила боје Медицинара. уз њихдве, сјајним одбранама на голурадничког истакал се јеленаЖивковић, која је била најза-служнија за предност домаћеекипе на полувремену. у на-ставку, преко искусне даницеПавлов, те иване јездимиро-вић и иване Пријовић, рукоме-ташице Медицинара успевајуда држе резултатску равнотежу,али не и да начине преокрет.

С. Кашиковић

БОДОВИ ОСТАЛИ НАЦРВЕНОМ КРСТУ

рк ЦеПелин(Београд)-

МеДиЦинар(шабац) 29:25 (09:12)

Хала Сц Вождовац на Ба-њици, гледалаца 100. Судије:Пе-шић и радојевић (обојица изцрвенке) Седмерци: цепелин 4(4), Медицинар 4 (3). искључе-ња: цепелин 8 минута, Меди-цинар 2 минута цепелин: Геор-гијев, Самоила 1, Милошевић,Лутовац 4, шароњић 1, рабата,Белић 5, Кнежевић 7, Петровић3, јеремић, Каљевић, јовановић,Секулић Младеновић 8 (4)

Медицинар: Перић,Пријовић 3 (1), Петровић, руп-чић 1, Симић 1, Томанић 6,Којић 1, Враголић 2, јездими-ровић 6 (1), Селенић, Милоше-вић 1, Павлов 4 (1), Вујиновић,Миловановић

играчица утакмице: Кри-стина Георгијев (цепелин)

Београд, 23. јануара 2011.рукометашице Медицинара доб-ро су почеле овај сусрет, и токомпрвог полувремена имале кон-стантну предност од неколикопогодака. у наставку меча, са-свим друга слика на паркету.осокољене одбранама одличне

Кристине Георгијев, Београђан-ке успевају да средином другогполувремена начине преокрет, истекну залиху коју су успеле дасачувају до краја сусрета. у по-бедничкој екипи истакле су сеКристина Георгијев на голу, каои николина Лутовац, док су у ре-довима Медицинара у овом су-срету нешто боље од осталихбиле искусне Павлов и језди-мировић, као и млада Тамара То-манић. у наредном, последњемколу првог дела првенства, Ме-дицинар сутра увече (петак- 28.јануар) дочекује јагодину.

С. Кашиковић

Без даха у финишу меча