30динарашаБац, 24. феБруар 2011. Година V Број 165-166

PENZIONERСтр. 13

Стр. 6-7

Стр. 15

Стр. 5

Шабачка филијала Републичког завода за здРавство

Заштитаправа и достојанстваосигураника

Запошљавањемимо конкурса

Малверезације у шабачкој болници (н-ти пут)

Град Шабац пример родне равноправности

Dowo{oracЛИСТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ “ДОЊИ ШОР”

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК

У Мишару, у славу два српска Сретења

посетили смомесну заједницуслепчевић

РазговоР са гоРаном маРковићем,пРедседником месне заједницедоњи ШоР

Поносни смо на на све оношто смо до сада урадили

Услови сурелативнодобри, алиувек могубити бољи

у шабачком музеју, у чет-

вртак 10. фебруара отворена је

изложба Музеја јадра, Пау-

Ље, посвећена ископинама на

простору јадра, некропола из

периода бронзаног и гвозденог

доба. изложбу је, испред Музеја

јадра отворила и представила

јагода цанић Тешановић, виши

кустос археолог музеја јадра. на

овој изложби представљен је

период непосредно пре нове

ере, као и са почетка првог ми-

ленијума нове ере. Материјал је

прикупљан преко две деценије,

путем ископавања, као и истра-

живања материјала, а овом при-

ликом дошло се и до веома зна-

чајних података везаних за жи-

вот у том периоду, као и о пле-

менима која су боравила на

овим просторима много пре до-

ласка јужних Славена на Бал-

кан. Поред пауља, односно урни

са пепелом - посмртним оста-

цима покојника, пронађени су и

бројни скелети који говоре о на-

чину живота и култури у том пе-

риоду историје.

С. К.

2 www. podrinske.com 24. фебруар 2011.ЗАбЕЛЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИчНИ СТАв: ХАНИбАЛ КОвАч

велика Сцена22. 02. доГаЂај у СТа-

ну Број 2 у 20 часова

24. 02. р.Куни Луда

ЛоВа у 20 часова

Дечја Сцена23. 02. аВанТуре Гу-

СарСКоГ једреЊаКа СМе-

ТеЊаКа у 18 часова - Пан

Театар, Београд

Мала Сцена25. 02. М.Гавран ЉуБаВи

ЏорЏа ВашинГТона у 20

часова

они арапи, усраним мотка-

ма растераше хим лидере који су

владали и харали у просеку по

30. година! Крали су док се

није подигла кука и мотика и си-

ротиња раја!

Бен али побего у Сауд. ара-

бију из Туниса, Мубарак – епат-

ски фараон, побегао на море, а

Гадафи ће се, сва је прилика,

угушити у сопственој злико-

вачкој крви!

шта је наравоученије – па,

то да је све могуће и да се све

може ако се хоће!? ето, сме-

њени су и министри који би да

раде шта је њима драго! дакле,

све је променљиво, само нам

Малетић није и он нам оп-

стаје! Чуј, не можемо га сме-

нити и у затвор отерати!? Пази

мајку му ! Тај исти Малетић је

човек који, као особа сумњивих

менталних карактеристика, у

протеклих неколико година

ради шта му је воља, отима

паре, уговара сумњиве посло-

ве и индиректни је кривац за ко

зна колико смрти зато што му

скупо плаћени апарати у бол-

ници не раде. и замислите, тај

човек је члан етичког комитета

лекарске коморе за западну

Србију. Месија Малетић у ша-

бачку болницу као у своју

прћију запошљава кога он хоће

и аутоматски на тај начин себи

прави добру заштиту, јер што да

га дирамо кад нам је позапош-

љавао жене, децу и осталу мно-

гобројну родбину!

нпр. Мачвански округ има

само једног здравственог ин-

спектора и зове се драган ан-

тонић. е, тај антонић је Мале-

тићев комшија и има жену која

је била технолошки вишак у

„алфа банци“ и одмах је доби-

ла посао, преко реда, у шабачкој

болници и то као благајник!

Значи, инспекторова жена (који

ме неће контролисати) радиће у

фирми и то, гле, са парама. Тако

је! да ли то значи да, по тој ло-

гици, уважени др Мићић – Ма-

летићева десна рука, може а да

га нико не проверава да има не-

пријављену гинеколошку орди-

нацију у својој кући! Па нарав-

но да може!

евидентни докази о финан-

сијским малверзацијама ових

ликова иду до граница бес-

тијалности и чуди, заиста чуди,

чињеница како је могуће да још

нико на то сем пар „лудих“ но-

винара не реагује!?

ја вама одговорно тврдим да

је у питању организовани кри-

минал који се одвија пред на-

шим очима у шабачкој Болници

и ако само неки од ових навода

нису тачни нек мене хапсе и ја

се више нећу бавити никаквим

писанијама!

Срам нас све било!

Блиски јеисток, а

блиска нам јеи болница!

у оквиру 2nd Crossroads арт

фестивала, вечерас ће у „ајриш

пабу“, са почетком у 19 часова,

бити отворене две продајне из-

ложбе. ауторка фотографија

драгана Петровић, дипломира-

ни јапанолог из шапца, ама-

терски се бави фотографијом.

излагала је на заједничким из-

ложбама у Културном центру у

шапцу и била учесница ликов-

не колоније у Совљаку.

аутор минијатура и гра-

фика, друге поставке која ће

вечерас бити изложена, је Сте-

фан Петровић (1991). Завршио

је школу за уметничке занате

и до сада је излагао на више

од десет групних и само-

сталних изложби, међу којима

су пролећна изложба уЛСш,

изложбе акварела и малог

формата, октобарски салон...

Његове радове видели су и

грађани руме, Панчева, новог

Сада и Будимпеште. у пер-

формансу, као специфичном

виду уметничког изражава-

ња, сарађивао је са мр Петром

Гајићем.

у складу са чл.63. Закона о планирању и изградњи („Сл. глас-

ник рС“, бр. 72/09), Првавилника о начину јавне презентације

урбанистичког пројекта („Сл. гласник рС“ бр. 43/10) одељење

за урбанизам Градске управе шабац оглашава:

јавну презентацију1. урбанистичког пројекта за уређење раскрсница улице За-

падна трансверзала са улицама Војводе Путника и Гаврила Прин-

ципа- инвеститор „јП за управљање грађевинским земљиштем,-

шабац“.

јавна презентација ће се обавити од 04.03.2011. год., дфо

10.03.2011. год., закључно, у просторијама одељења за урбанизам

Градске управе шабац, улица Масарикова бр.10.

Службено лице одељења за урбанизам даваће основне ин-

формације о урбанистичким пројектима заинтересованим лицима

сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована правна и физичка лица могу да изврше

увид у урбанистичке пројекте, као и да у току јавне презента-

ције доставе своје примедбе и сугестије у писаном облику оде-

љењу за урбанизам Градске управе шабац, ул. Масарикова бр.

10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

Власник шабачког концерна

”фармаком МБ” изјавио је да ће

учествовати на тендеру или аук-

цији за куповину “обојене ме-

талургије”. Како је најавио у ав-

густу ће почети са радом руд-

ник Сува руда рашка, где се

очекује значајна производња

концентрата олова и цинка.

Тиме би био заокружен ланац

производње од руде до највише

фазе прераде. иначе, “Зоркина

обојена металургија” налази се

у стечају, оптерећена значајним

дуговима, а некада је из њених

погона изазило 30.000 тона

цинка, са чистоћом тзв.”чети-

ри деветке”. За сада на тери-

торији Србије ниједна фабри-

ка не производи стратешки

важан цинк чија цена из годи-

не у годину расте на светским

верзама.

Мирослав Богићевић пре-

ма оцени Клуба привредних но-

винара Србије изабран је за

привредника деценије а у окви-

ру концерна “фармаком МБ”

послују Млекара шабац, фаб-

рика акумулатора Сомбор, иК

Гуча, риТ Зајача, “Зорка стан-

дард”, рудник антимона и цин-

ка у рашкој, рудник олова и цин-

ка Леце, ПиК “7. јул” и Лив-

ница Пожега. Богићевић је за ча-

сопис “економист” истакао да је

и у кризној 2010. години оства-

рен профит од 27 милиона

евра, 400 евра по запосленом.

Приходи минуле године до-

стигли су 300 милиона евра,

готово дупло више у односу на

167 милиона из 2009. Пре не-

колико дана потписан је уговор

вредан 200 милиона евра са

енглеском фирмом “оцеан” о

испоруци метала из рудника

Леце.“

“фаРмаком” на тендеРу за “обојену металуРгију”

Руда из Рашке чека прераду

вечеРас у Шабачком „ајРиШ пабу“

Две уметничке поставкеШабачко 

позоРиШте

Сведочанство о временима давним

324. фебруар 2011. www. podrinske.comШАбАЦ

у источној радној зони, иза

фабрике „Белих лимова“, на

самој обали Саве, на локацији од

1,16 хектара, 16.фебруара зва-

нично је почела изградња Транс-

фер станице комуналног отпада

у шапцу. Саставни је део буду-

ће регионалне санитарне депо-

није у Сремској Митровици, а

очекује се да би до краја годи-

не прве количине смећа треба-

ло да буду транспортоване из

шапца. Вредност инвестиције је

око милион евра, од чега се 75

одсто средстава финансира из

претприступних фондова ев-

ропске уније (иПа), а преоста-

ли део обезбеђују Град и ре-

публички еко фонд, односно

фонд за заштиту животне сре-

дине.

- ово је место где ће се до-

возити смеће из шапца и окол-

них села и припремати за одво-

жење на регионалну депонију у

Митровицу. Сам овај објекат

ће да кошта негде око милион

евра, при чему је обавеза града

да припреми локацију за из-

градњу трансфер станице. Њена

сврха је претовар комуналног

отпада, ради смањења трошко-

ва транспорта и ефикаснијег

рада Комуналног предузећа.

очекујемо да ће до краја годи-

не овај посао бити завшен, када

ће и прво смеће из шапца бити

транспортовано на регионалну

депонију – најавио је градона-

челник шапца Милош Мило-

шевић, приликом обиласка ра-

дова на насипању терена за бу-

дућу Трансфер станицу, чији

би почетак градње тртебало да

буде половином марта. истакао

је и да је „почетак изградње

трансфер станице истовреме-

но и почетак решавања великог

проблема шапца - неадекватне

постојеће депоније, која, не

само да је у центру града, већ и

заузима простор предвиђен за

његов излазак на Саву“. нагла-

сио је да је помоћ европске

уније у изградњи и финансира-

њу, посебно објеката комуналне

инфраструктуре, уобичајена у

земљама које се припремају за

чланство у унији.

на самој обали Саве, ради се

о депресији која се насипа, а за

радове, временске прилике нису

биле баш наклоњене. Посао,

који обавља Водопривредно

предузеће „Сава“, по речима

директора драгана Топаловића,

требало би да потраје још око

недељу дана: „изводимо радо-

ве насипања локације будуће

трансфер станице. Површина

је око 1,20 хектара, а треба да се

рефулише и избаци око 55-56

хиљада кубика материјала, да би

се подигло на коту 79 и по, где

ће бити инфраструктура, саоб-

раћајнице и где ће се обављати

активности на трансфер стани-

ци.“ извођач припремних ра-

дова је ВП „Сава“, односно

„дунав агрегати“, док је за ра-

дове на самој изградњи Транс-

фер станице задужено слове-

начко ВГП „драва“ из Птуја,

изабрано на међународном тен-

деру за изградњу регионалне де-

поније и Трансфер станице.

ненад Томић, сарадник у

кабинету градоначелника, за-

дужен за координацију свих ак-

тивности на изградњи регио-

налне депоније, истиче да се те-

рен иза фабрике „Белих лимо-

ва“ насипа око пет и по метара

од полазне коте, како би се до-

био плато за изградњу будуће

трансфер станице.

- Будућа трансфер станица,

поред тог неког претоварног

дела, који је срж, садржи и ре-

циклажно двориште, а то је ме-

сто на које ће грађани моћи да

донесу и одложе сав онај отпад

који није стандардни комунал-

ни (намештај, електронски от-

пад и слично), како та врста от-

пада не би завршавала на див-

љим депонијама, као до сада.

Само постројење није преве-

лико, суштина је у једној преси,

у прес контејнерима, где ће се

смањивати волумен комунал-

ног отпада, тако да ћемо неких

стотинак камиона отпада свести

на три или четири дневне туре

до Сремске Митровице, што ће

бити и знатна уштеда – објаш-

њава Томић принцип рада

трансфер станице. у оквиру

Трансфер станице биће и по-

стројења за прање возила и пре-

чишћавање отпадних вода, као

и плато за привремено одлагање

грађевинског материјала. у за-

висности од временских услова,

за 15 до 20 дана требало би да

почне и изградња приступне

саобраћајнице.

-изградња регионалне де-

поније у Митровици кренула је

негде око 15.јануара, и тамо су

у току припремни радови, као и

у шапцу, ради се геодезија, по-

стављање биозоометара, терен

се чисти, и са бољим временом

очекујемо интензивније радове

на регионалној депонији – најав-

љује ненад Томић.

Ц.Љ.

половином фебРуаРа у Шапцу

Почела изградња трансфер станице комуналног отпада

укупна вредност пројекта

регионалног управљања

чврстим отпадом Сремска

Митровица - шабац је око

једанаест милиона евра. ев-

ропска унија, преко Програма

подршке развоју инфраструк-

туре локалне самоуправе, уло-

жиће 7,3 милиона евра (6,6 ми-

лиона евра, за радове и као

техничку помоћ 700 хиљада

евра), Сремска Митровица и

шабац, из градских буџета –

2,3 милиона евра, док ће ре-

публички фонд за заштиту

животне средине издвојити 87

милиона динара. радови ће

бити реализовани фазно.

- Желим да изразим задо-

вољство због почетка радова

на Трансфер станици, која је

у оквиру регионалне депо-

није. То је и почетак решава-

ња једног великог проблема

шапца, а то је затварање тре-

нутне депоније на дудари,

која се налази у самом цент-

ру града. Већ на пролеће сле-

деће године очекујемо да

ћемо депонију угасити, са-

нирати је како се то налаже, а

са истоваром смећа прећи

овде на трансфер станицу –

најављује директор јКП „Ста-

ри град“ Зоран Марковић.

„Свих 80, па и више тона

смећа, колико Комунално

дневно прикупи, у стотинак

тура, на регионалну депонију

ићи ће у три до четири ка-

миона, тако да сама трансфер

станица значи и побољшање

и појефтињење одношења

смећа, са становишта јавно-

комуналног предузећа, а опет

у смислу целокупног система

регионалне депоније. од по-

себног је значаја, што ће нам

одвожење смећа на депонију

у Сремској Митровици ство-

рити и нову могућност да

обухват одношења смећа про-

ширимо на комплетну тери-

торију Града шапца“.

- Град шабац очекује да,

такође уз финансирање сред-

ствима европске уније, у овој

години почне и изградња по-

стројења за пречишћавање от-

падних вода, чиме ће шабац и

овај део Србије, бити међу

првим насељима на подручју

републике, где ће бити у це-

лости испуњени услови наше

земље за приступање унији –

каже градоначелник Милош

Милошевић. уз изградњу

трансфер станице, у оквиру

регионалне депоније, и по-

стројења за пречишћавање от-

падних вода, као велике ин-

вестиције и велика гради-

лишта у 2011. години истиче и

изградњу Северозападне

трансверзале, као и рекон-

струкцију базена.

Град шабац – пример роднеравноправности

шабац је не само град са

сертификатом, најлепшом глав-

ном улицом у Србији, стандар-

дизованим услугама које пружа

грађанима, најрационалнијом

градском управом у држави,

већ и град који поштује прин-

ципе родне равноправности и

недискриминације као темељ-

них начела људских права.

национална стратегија за

унапређење положаја жена и

родну равноправност, усвојена

2009. године, у шабачкој ло-

калној самоуправи има прак-

тичну примену. Жене у шапцу

учествују у креирању политике

и доношењу одлука у области

економије, образовања, културе,

здравља, социјалне заштите, на-

сиља над женама...

Тако су у четири јавна пред-

узећа, од укупно једанаест, на

челним местима жене, а од де-

сет установа чији је оснивач

Град шабац – директорску

функцију са успехом жене већ

годинама обављају у пет уста-

нова.

Жене руководе у два од че-

тири одељења Градске управе, а

место заменика градоначелника

шапца такође припада жени.

Тако шабац и у овом сег-

менту јавног живота може по-

тврдити епитет који носи кроз

три века – прва варош Србије.

ИЗ КАбИНЕТА ГРАДОНАчЕЛНИКА ШАПЦА

4 www. podrinske.com 24. фебруар 2011.ДРУШТвО

у склопу изградње Северо-

западне трансверзале, која ће

спојити обилазни пут са Мле-

каром, три пружна прелаза (по-

стојећи, код „Старе млекаре“ и

код „Сточне пијаце“, према „Жа-

кића грму“, и нови – на укр-

штању нове саобраћајнице са

пругом) биће, у наредна два

месеца, осигурани рампама.

- Постављање рампи на три

пружна прелаза, у склопу је из-

градње вишеструко значајне са-

обраћајнице - северозападне

трансверзале. на тај начин зна-

чајно ће се повећати безбед-

ност за све оне који користе ове

путне правце који се укрштају

са пругом. а знамо да су то биле

„црне саобраћајне тачке“ на-

шег града, посебно овај прелаз.

очекујемо, у року од два месе-

ца, да ће и постојећа два пруж-

на прелаза, као и нови, на месту

укрштања нове саобраћајнице и

пруге, бити обезбеђени рампа-

ма – најавио је градоначелник

шапца Милош Милошевић,

17.фебруара, приликом посете

радова у улици Гаврила Прин-

ципа, на пружном прелазу који

води од шапца ка Жакића грму

и Табановићу. истакао је и зна-

чајну вредност радова од 60

милиона динара: „Половину

обезбеђује Железница Србије, а

другу – Град шабац. у оквиру

средстава Железнице значајна је

донација владе Чешке, која је

обезбедила електронику како

би све три рампе функциони-

сале као јединствен систем обез-

беђења оних који користе пруж-

не прелазе.“

рок за завршетак поставља-

ња рампе на пружном прелазу у

улици Гаврила Принципа је

6.март, након чега ће исти ра-

дови започети на прелазу у ули-

ци Кнеза Мирослава, код „Ста-

ре млекаре“.

- Планирано је да све, што се

тиче пружних прелаза, буде за-

вршено у року од 60 дана. Гра-

ђевински део радова изводи

фирма делта-инжињеринг из

Београда, а врло брзо ће им се

прикључити, такође београд-

ски Телефонкабл, за електрора-

дове. Ту је и екипа Железнице

која ће изводити свој део радо-

ва на горњем строју. Сви су

увезани, сви сарађују и сви ком-

плетно се трудимо да се што

брже и квалитетније обави по-

сао – каже руководилац Тех-

ничке службе у јавном пред-

узећу за управљање грађевин-

ским земљиштем, Владимир

недељковић.

Са лепим временом очекује

се интензивирање и радова на

изградњи Северозападне транс-

верзале, која је, у оквиру ком-

плетне радне зоне један од

најзначајнијих објеката.

-радови који се овде изводе,

практично су једна од фаза у из-

градњи саобраћајнице која ће

повезати обилазни пут са врхом

Северозападне радне зоне. То је

један од најзначајнијих инфра-

структурних објеката који је

предвиђен планом ове радне

зоне, који, поред тога што ће

обезбедити повезаност оби-

лазног пута и зоне, практично ће

у функцију ставити више од

200 хектара земљишта. Тиме

ће бити омогућено да сви доса-

дашњи, али и сви будући инве-

ститори у оквиру зоне, буду по-

везани са овом значајном саоб-

раћајницом – истакла је дирек-

торка јавног предузећа за управ-

љање грађевинским земљиш-

тем, Валентина Ловрин јевтић.

Ц.Љ.

Шабац ускоРо без камиона кРоз гРад

Безбедни пружни прелази

улица (Северозападна

трансверзала), чија је дужи-

на око четири километра (ши-

рина коловоза биће седам

метара), почиње од обилаз-

ног пута, од петље „Воћ-

њак“, сече улицу Војводе

Путника (између „7.јула“ и

Савеза возача), затим сече

улицу Гаврила Принципа, и

„излази“ на већ урађену са-

обраћајницу која од врха Три-

англе води ка Млекари.

- изградња Северозападне

трансверзале, за коју очекујемо

да ће бити завршена до јуна,

има вишеструки значај. оче-

кујемо да ће оживети велики

комплекс земљишта кроз који

пролази а ради се о земљиш-

ту које је углавном у поседу

Града и намењено је за из-

градњу привредно-производ-

них објеката. Такође, омо-

гућиће и остварење деценијске

жеље и потребе да се измести

теретни саобраћај из улица

јанка Веселиновића, Краља

Милана и Мачванске, као и

приградског насеља Мајур, и

преусмери преко обилазног

пута и Северозападне транс-

верзале. Због велике оштеће-

ности тих улица, истовремено

смо у преговорима са јавним

предузећем „Србија путеви“

да учествује у реконструкцији

тих саобраћајница – најављује

градоначелник Милош Мило-

шевић. Подсећа, да се транс-

верзала, управо да би могла да

поднесе тешки теретни саоб-

раћај, ради знатно квалитет-

није, о чему говори и њена

вредност

Вредност радова на из-

градњи Северозападне транс-

верзале (који су почели 19. но-

вембра прошле године) је 130

милиона динара, а средства су

обезбеђена од стране репуб-

лике (преко Министарства за

национални инвестициони

план) и из буџета града. до

сада, у урађену инфраструк-

туру, што је претходило из-

градњи саобраћајнице - у

положену водоводну, канали-

зациону и гасну мрежу, из-

градњу црпне станице и

струје високог напона, уло-

жено је око три милиона евра.

у оквиру „Зимске кампа-

ње“ у шапцу је 11.фебруара

боравила екипа института за

трансфузију крви Србије. ак-

цији се одазвало 55 лица, а при-

купљено је 40 јединица крви. Бе-

лежимо и кратку причу са

Мијодрагом јеремићем, из од-

сека за мотивацију и организа-

цију добровољних давалаца

крви института за трансфузију

крви Србије.

- Увек истичете Шабацкао пример добро организо-ваних акција и као град ху-маниста. И ону сталну потре-бу да крв чека пацијента!

- акције организујемо у са-

радњи са црвеним крстом, и за-

иста имамо добру сарадњу, ре-

као бих „на истом задатку“.

Лепо је доћи у град где су људи

тако хумани, и увек је лепо дру-

жити се са хуманим људима.

нормално је да истичемо по-

требу да крв чека пацијента,јер,

да подсетим, од крви се прави 20

и нешто лекова, а, на жалост не

постоји ниједна апотекарска

нити фармацеутска установа

која је измислила вештачку крв

или лек од крви. извор је само

човек, и то само указује на зна-

чај добровољног давалаштва

крви у свим срединама.

- Потребе су огромне.- За Србију, отприлике днев-

но се троши око хиљаду једи-

ница крви. По неким статисти-

кама из 2009.године, на сваких

сто секунди, неком болеснику у

некој болници, потребна је крв

или лек од крви.

- Крв која се прикупи уШапцу намењена је лечењуболесника из овог краја у бео-градским клиникама и ин-ститутима.

- Годишње имамо две ре-

довне акције у шапцу, то је у

средњим школама. имамо и две

„ванредне“ акције – зимску и

летњу, и у оквиру њих се под-

мире потребе за крвљу болес-

ника са овог подручја, који се

лече у Клиничком центру

Србије или другим болницама у

Београду.

- Увек истичемо младе да-ваоце. Колико је битно, у томнајранијем периоду, када децастасавају и када формирајунавике, да усвоје и ту изузет-но лепу и надасве хуману од-лику – да постану добровољ-ни даваоци?

- Заиста могу да похвалим

децу, када смо имали акцију у

новембру, у средњим школама у

шапцу био је добар одзив. у

априлу, имамо редовну пролећ-

ну акцију, и надам се још већем

и бољем одзиву средњошкола-

ца шапца, јер је доста њих у ме-

ђувремену постало пунолетно.

Треба да схватимо да сви имамо

право да се родимо, али и да сви

имамо право и можемо и да се

разболимо. што наш народ

каже, никад се не зна шта до-

носи дан, а шта ноћ. на жалост

сви смо ми потенцијални при-

маоци крви и лекова од крви...

- Ваша порука, жеља, сва-кодневно сте у причи о по-треби за крвљу и значају доб-ровољног давалаштва ...

- Пожелео бих добро здрав-

ље свим добровољним дава-

оцима крви, и да никада њима и

њиховим ближњим не затреба

крв. и захвалио бих се свим да-

ваоцима (у име болесника

којима је неопходна крв или

лек од крви), што су даровали

део себе и помогли другима да

оздраве. Ц.Љ.

Шабачки хуманисти на делу

Највећи лични дар

-други пут дајем крв, а дубоко сам свестан да је крв потребна

сваком од нас – једноставно свој хумани гест објашњава млађа-

ни немања Топаловић, из Крнула.

и додаје, да ће наставити, јер „изузетан је осећај да ћеш не-

коме помоћи“.

524. фебруар 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

По први пут у филијали ре-

публичког завода за здравстену

заштиту за Мачвански округ

одржана је конференција за но-

винаре, у прошли понедељак,

што говори о досадашњој по-

литици ове установе, пре свега

као чиновничке. По закону ова

установа финансира али и кот-

ролише рад здравствених уста-

нова. Под слоганом „оствари

право“ убудуће ће се ригороз-

није контролисати пружање уго-

ворених услуга што треба да до-

принесе побољшању организа-

ције рада здравствених устано-

ва као и заштити осигураника и

њихових права. За ову сврху

шалтери филијале, у улици

Војводе Мишића, ће радити у

две смене, а по потреби служ-

беник ће излазити и на терен.

директор филијале у шапцу

небојша Зеленовић, који је пре

два месеца ступио на ову дуж-

ност, указује да је ова служба

предузела све да се на једном

месту обједини администрира-

ње, од оверавања кннижица до

других сличних послова који су

до сада били рађени у оквиру

Пореске управе или пензијско-

инвалидског осигурања. циљ

је приближавање осигураници-

ма и праћење извршења угвора.

ускоро ће бити одржан састанак

са представицима свих здрав-

ствених установа у Мачванском

округу, како би се побољшао

рад, и барем ублажиле неснос-

не гужве пред шалтерима

појединих служби.

директор Зеленовић на пи-

тања новинара „Подринских“ о

контроли уговора које је по-

тписао директор опште болни-

це у шапцу прим. др Горан Ма-

летић рекао је да ће специјална

комисија, чији је и он члан,

контролисати правну валидност

уговора, посебно када су у пи-

тању јавне набавке. Биће кот-

ролисани и уговори које је оп-

шта болница склопила и у пе-

риоду од 2007. године. По ње-

говом мишљењу начин и реа-

лизација поједних уговора које

је склопила општа болница

нису добри, и убудуће то неће

бити толерисано. Д.Е.

Шабачка филијала Републичког завода за здРавство

Заштита права и достојанства осигураника

Милијарде динара за здравствоПреко филијале у шапцу здравстевним установама у

Мачванском округу дитрибуира се више од три милијарде ди-

нара. шабачка болница добија око 1,35 милијарде динара (по-

ређења ради годишњи буџет Града шапца је 2,3 милијарде ди-

нара). око 850 милиона издваја се за плате, за лекове 133 ми-

лиона динара, за санитетски и медицински материјала 75 ми-

лиона а за материјалне и остале трошкове 71 милион динара.

укупни трансфер за дом здравља у шапцу је 442 милиона ди-

нара, за дом здравља у Богатићу 146,7 милиона динара, у Ко-

цељеви 65,7 милиона, у Владимирцима 75,6, милиона, у Љу-

бовији 95,7 милиона, а за Здравствени центар у Лозници 1,34

милијарде динара.

Грађани и

осигураници за

одређене пропусте и

неадекватно пружене

услуге могу се

обратити на телефоне

015/345-579 или

064/85-22-416.

у шест општина и два

града у Мачванском округу

има око 350.000 осигурани-

ка, док је у шапцу та бројка

135.000, знатно више од

броја становника, али се ради

о обавези пружања здрав-

стевне заштите и лицима

која тренутно не бораве на

територији Града шапца.

Покренута је акција осло-

бађања од партиципације од-

ређених категорија лица, пре

свега социјално угрожених,

тако да се очекује да око пет

хиљада осигураника буде ос-

лобођено плаћања партици-

пације.

СА КОНфЕРЕНЦИЈЕ У фИЛИЈАЛИ ШАбАЦ

у радној посети шапцу про-

шлог уторка боравила је мини-

старка за спорт и омладину у

Влади републике Србије Сне-

жана Марковић Самарџић.

најпре је посетила економско-

трговинску школу, где се за по-

требе ученика три школе гради

спортска хала. Како је истакла,

овако важан објекат драгоцен је

не само за ђаке већ и за све љу-

битеље спорта у граду који се

поноси спортском традицијом.

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић приредио је у

Градској кући пријем за мини-

старку Самарџић, учеснике и

организаторе ревијалног рвачког

меча између Србије и Сједиње-

них америчких држава и пред-

ставнике компаније уС Стелл

који су подржали овај сусрет.

Поздрављајући присутне, гра-

доначелник је организацију меча

окарактерисао као значајно при-

знање за шабачки рвачки клуб

„Витез“ али и за читав град.

Министарка Самарџић је

истакла задовољство због одр-

жавања оваквог спортског до-

гађаја у шапцу.

- Политика Министарства

спорта јесте да се важни спорт-

ски догађаји измештају из Бео-

града. шабац је, у спортском

смислу, по много чему импре-

сиван град. у прилог томе го-

вори податак да се седам одсто

становништва у шапцу активно

бави спортом. озбиљан однос

према спорту потврђује и чи-

њеница да се из градског буџе-

та за спорт издваја 4,7 одсто.

шапчани су не само успешни

рукометаши, кајакаши, фудба-

лери, већ су најбоље резултате

показали и на сеоским олим-

пијским играма, навела је ми-

нистарка спорта.

Присутнима се обратио и

Метју Перкинс, генерални ди-

ректор US Stell Србија. изра-

зивши захвалност граду за ор-

ганизацију спортског сусрета

репрезентација Србије и Сједи-

њених америчких држава, Метју

Перкинс је истакао да компанија

US Stell више од осам година ус-

пешно послује на овим просто-

рима. При том, у свакој прили-

ци води рачуна о друштвеном

животу града и пружа подршку

догађајима који афирмишу ху-

маност, спорт, уметност, здрав

однос према животном окру-

жењу. Скупу је присуствовао и

дејвид ринтул, председник US

Stell Кошице и потпредседник

комапније за европу.

у име америчке рвачке ре-

презентације, граду шапцу и

рвачком савезу Србије за орга-

низацију догађаја захвалио је

Момир Петковић, селектор аме-

ричког тима, иначе прославље-

Министарка спорта у Шапцу

- Почео сам рано да дајем крв, и памтим да је то први пут

било 25.маја, на дан младости. Као средњошколац, па, у ар-

мији сам крв дао пет пута, потом наставио, одазивајући се и

на позиве, и кроз редовне акције, и као таквог упознали су ме

и комшије, и другови и пријатељи у граду – бележимо и речи

Милана јовановића, који је 11.фебруара педесети, јубиларни

пут дао крв. и већ жали, што је ушао у шездесет пету, када пре-

стаје период давања крви. Како Милан истиче, не давања - већ

даровања. Зато упућује позив младима да буду део велике по-

родице шабачких хуманиста. да је то хумано према људима који

су болесни, и којима живот зависи од крви, али да је то и бри-

га о сопственом здрављу, јер се оно на тај начин и редовно конт-

ролише.

Највећи лични дар

� www. podrinske.com 24. фебруар 2011.ДРУШТвО

дан државности и Војске

Србије - 15-ти фебруар, при-

годно је обележен и у Гарнизо-

ну шабац. Свечаности, која је

тим поводом одржана у касарни

„церски јунаци“, присуствова-

ли су бројни гости, међу којима

су били и представници Коман-

де речне флотиле, Мачванског

управног округа, центра Ми-

нистарства одбране за локалну

самоуправу,удружења резерв-

них војних старешина и Војних

пензионера шапца. Присутне је

поздравио и припадницима

Војске Србије празник честитао

командант Гарнизона потпу-

ковник Синиша Маринковић.

Подсећајући на детаље из про-

шлости у дугој и славној исто-

рији нашег народа – сећању - на

Сретење 15. фебруара, давне

1804. године, када је у орашцу

отпочео Први српски устанак и

борба за коначно ослобођење

Србије од петовековног робо-

вања под Турцима, као и на

исти датум 1835. године, када је

проглашен први српски устав,

он је нагласио - да је чињеница

- да су војни успеси у Првом

српском устанку неповратно

водили ка стварању српске

државе и да се у Првом српском

устанку јављају први облици

оружане силе будуће српске

државе, због чега се може рећии

да се празновањем дана Војске

- обједињује идентитет државе

и Војске, чиме се обнавља њи-

хова најдубља повезаност у

српској државотворној тради-

цији. у поздравном говору, по-

тпуковник Маринковић, осврнуо

се и на најважније активности

које је елитни Први понтонир-

ски батаљон Војске Србије

остварио у протеклом периоду:

- Готово да нема области

живота и рада у којој нисмо по-

стигли запажене разултате и

остварења, првенствено заслу-

гом и огромним напорима

појединаца и колектива, чиме су

у веома отежаним околностима,

изналажена оптимална реше-

ња за реализацију наменских и

других задатака - казао је по-

тпуковник Маринковић, нагла-

шавајући - да је извршен пријем

одговарајућег броја професио-

налних војника и достигнут ви-

сок степен попуњености.

- реализовали смо плани-

ране вежбе на домаћем и међу-

народном плану и пружили не-

опходну стручну помоћ другим

јединицама Војске Србије у обу-

ци. ангажован је већи број при-

падника јединице у обезбеђењу

административне линије са Ко-

совом и Метохијом. Заједно са

припадницима осталих једини-

ца речне флотиле, реализовали

смо акцију „отворени дан“ за

наше суграђане, при чему је

била највећа посећеност најмла-

ђих. ангажовањем људских и

материјалних ресурса, пружили

смо помоћ структурама изван

Војске Србије приликом реа-

лизације јавних манифестација,

као и приликом отклањања

последица елементарних непо-

года, и у јавности - на до-

стојанствен начин репрезенто-

вали лик припадника Војске

Србије. и данас је део наше

јединице на задатку у општини

Пријепоље, где смо за потребе

становништва тог краја, у вео-

ма сложеним временским и те-

ренским условима, поставили

понтонски мост на реци Лим у

Бродареву - истакао је, између

осталог, командант Гарнизона

потпуковник Маринковић.

на овој свечаности - награ-

ђен је и похваљен већи број

припадника Првог понтонир-

ског батаљона, за допринос из-

градњи и јачању оперативних и

функционалних способности

Војске Србије. Б.П.

у гаРнизону Шабац

ОО бб ее ллеежж ее нн ДД аа нн дд рржж аа вв нн оо сс тт ииии ВВ оо јј сс ккее СС рр бб ии јј ее

КОМАДАНТ ГАРНИЗОНА

ПОТПУКОвНИК СИНИША

МАРИНКОвИћ

Фетуси надепонији?

финансијске малверзације

обављају се у рукавицама, тако

да то и није толико гадљиво, али

оно што грађанима и пацијен-

тима дубоко смета је начин по-

ступања мимо медицинске ети-

ке. оно што се мање зна је шта

се догађа, и то углавном ноћу, са

тзв. медицинским отпадом,

после рада и третмана лекара и

болничког особља у белим ман-

тилима. но, пођимо редом шта

се то све издешавало у општој

болници шабац.

Свест о еколошким при-

хватљивом одлагању свих врста

медицинског отпада један је од

услова квалитетног обављања

дужности медицинских радни-

ка, и то по цивилизацијски при-

хватљивим решењима. Више

од седам милиона евра европс-

ка унија уложила је за решава-

ње проблема заразног меди-

цинског отпада у Србији. један

од првих центара који су доби-

ли уређаје за ниско темпера-

турни третман је општа бол-

ница шабац. на сајту јиСа

(јединственог информатичког

савеза Србије), организатора

признања „дискоболос“, може

се прочитати и следеће: “Трет-

ман инфективног медицинског

отпада у болници је на основу

пројекта Министараства здрав-

ља Србије и европске агенције

за реконструкцију, у општој

болници је завршен 2008. годи-

не. Погон је повезан на инфор-

мациони систем установе и на

тај начин је омогућено праћење

свих параметара у раду. Помо-

ћу бар кода читача уносе се по-

даци о врсти медицинског от-

пада, типу, установи из које је

дошао, одељења тј. службе као

и места на ком се врши саку-

пљање истог, чиме је општа

болница прва установа у Србији

која је спровела овај пројекат у

дело“.

и све би то било сјајно да се

у пракси не догађају неке чудне

па и шокантне ствари, незами-

сливе за медицинску службу и

цивилизацијски ниво. исправ-

ност поменуте опреме није

спорна, изузев тзв. дробилице.

Справа је ван погона већ дуже

време па отпад претходно тер-

мички обрађен се не мрви и та-

кав, нађен на депонији, је и

даље опасан. разлози за непо-

праваљање дробилице познати

су само руководству болнице. С

друге стране управљање меди-

цинским отпадом само је поло-

вично решено, иако је то јасно

дефинисано Правилником о

управљању медицинским отпа-

дом. Медицински отпад се дели

у више група, а у ставу три

стоји да опасан медицински от-

пад захтева посебно поступање

и то патоанатомоски отпад као

што су: ткива, органи, делови

тела, људски фетуси (мртворо-

ђенчад), кесе са крвљу. По чла-

ну седам прописано је да се

они пакују у кесе браон боје.

Члан 16. дефинише третман па-

тоанатомског отпада. исти се

врши у постројењима за тер-

мичку обраду, као и кремато-

ријумима или закопавањем на

гробљима, у складу са посебним

прописима. у општој болници,

према сазањима до којих смо до-

шли из наших извора, не ради се

по овом Правилнику. опасни

медицински отпад прво заврши

у болничким контејнерима, па

после на депонији!? што на-

равно није ни морално, ни чо-

вечно, ни милосрдно, ни без-

бедно, наравно, ни допуштено.

изгледа недостаје антигона

да се бори за достојно уклања-

ње или сахрањивање фетуса.

Сам објекат за третман ин-

фективног медицинског отпада

добијен је реконструкцијом сто-

ларске радионице. наравно, као

и обично без дозволе за градњу

па тиме и без дозволе за рад. По-

ред тога спорни су и објекти,

што адаптирани што рекон-

струисани: кров приземног дела

пнеумофтизиологије, кров згра-

де старог инфективног, део при-

земља инфективнго одељења,

објекат бивше мазутаре, над-

стрешница наслоњена на бившу

мазутару а иза котларнице, пар-

кинг, стара хитна. За зграду ста-

ре хирургије постоји дозвола. у

свему овоме веома спорно је

што се радови обављају без

тендера, и на парче, да би били

у класи тзв. малих набавки.

најспорније у свему што за ово,

тобож нико од надлежних не

зна! од грађевинских до фи-

нансијских инспектора. нарав-

но, признање „дискоболос“

дато је како је дато, на част, пол-

зу и достојанство наречене уста-

нове...

како је кршензакон и Статут

на самом конкурсу за избор

директора опште болнице, који

је расписао управни одбор у ос-

нивању, дошло је до грешке у

корацима јер је као представник

запослених у управном одбору

седео др Милорад Мићић, који

је у то време (март-април 2007.)

био в.д. директора Зц “др Лаза

Лазаревић“, што је у супротно-

сти са чланом 130. Закона о

здравственој заштити и чланом

32. Статута опште болнице. у

то време општа болница још

увек је била у сасатаву Здрав-

ственог центра, тако да је том

приликом дошло до сукоба ин-

тереса поменутог др Мићића.

на јавни конкурс за дирек-

тора опште болнице, објављеном

у марту 2007. године, јавило се

пет кандидата. решење управног

одбора о избору директора прим.

др Горана Малетића, по за-

вршетку конкурса, никад није

послато осталим кандидатима.

ово је у директној супротности

са расписаном конкурсном про-

цедуром, те је осталим кандати-

ма ускраћена могућност жалбе на

ову одлуку. овим су прекрешени

чланови 132., 135. и 136. Закона

о здравстевној заштити, као и

чланови 24. и 26. Статута опште

болнице.

одлука о избору директора

опште болнице донета је 16.

априла 2007. године, с тим да је

решење о разрешењу в.д. ди-

малвеРезације у Шабачкој болници (н-ти пут)

управни одбора опште болнице одмарта 2008.

јовиша Суботић, дипл. економиста, Пореска управа филијале

шабац- председник; чланови: Милутин Стојиновић, дипл,

инж. пољопривреде, Зем. задруга дреновац, касније потпред-

седник Градске скупштине; Љубица Марковић, дипл. социјал-

ни радник, центар за социјални рад шабац; Зорица аћимовић,

дипл. економиста, Поштанска штедионица шабац; сви они де-

легирани су као чланови Г-17 плус. Поред њих у управном од-

бору бил су: др Милорад Мићић, специјалиста гинекологије и

акушерства, др Милош Максимовић, специјалиста опште хи-

рургије, др Горан Ђенадић, специјалиста патолошке анатомије,

сви они из опште болнице шабац. Члан је био и Владимир Гвоз-

деновић, дипломирани економиста, из редова дСС.

Председник надзорног одбора у то време била је јасмина

Ђурђевић, дипл. економиста, Пореска управа филијале шабац;

а чланови: невенка Симић, такође дипл. економиста из књиго-

водствене агенције “Пин“; и Горан илић, незапослени дипл. еко-

номиста; сви они из редова Г-17 плус. Чланови су били и др

јулијана Томић, специјалиста гинекологије и акушерства и Ми-

лена Мандић, лаборант, из опште болнице.

на месту директора републичког завода здравственог оси-

гурања - филијала у шапцу, до недавно био је драгиша Пав-

ловић.

�24. фебруар 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

ректора прим. др Горана Мале-

тића донето 25. априла, док је

решење о постављењу дирек-

тора донето истог дана. Тиме је

целокупна процедура завршена

за осам дана, што значи да није

било жалбеног рока у законом

предвиђеном термину.

решење о постављењу по-

тписао је по овлашћењу тадаш-

њег председника Владе др

Војислава Коштунице мини-

стар рада Слободан Лаловић. у

то време је функционсила је

тзв. техничка Влада која је чет-

вртог фебруара 2007. године

донела уредбу где је, поред

осталог, прописано да се до

формирања нове Владе не могу

постављати директори устано-

ва већ само в.д. директори. од-

лука министра Лаловића је про-

тивна уредби Владе Србије,

што говори о, најблаже речено,

правној невалидности решења о

постављењу директора опште

болнице.

Поред осталог одлуком ди-

ректора опште болнице прим.

др Горана Малетића основно

средство дијагностике цТ апа-

рат-скенер, није радио у перио-

ду од 15. маја до 15. августа

2007. године, спречена је по-

правка скенера чиме неколико

стотина пацијената опште бол-

нице нису могли да добију за-

довољавајући степен здрав-

ствене заштите, на шта имају

право по основу Закона о здрав-

ственој заштити. у том периоду

на рачуну за одржавање опреме

и инвестиционо улагање било је

15 милиона динара, а за по-

правку је требало између 1,2 и

2,5 милиона динара, зависно

од степена замене делова. овим

је прекршен члан 131. Закона о

здравственој заштити и стекао

услов по члану 136. Закона да

буде разрешен дужности ди-

ректора.

основни акти опште бол-

нице, Систематизација радних

места и Правилник о раду, нису

донети у законском року од

шест месеци од оснивања, од-

носно почетка рада опште бол-

нице, првог маја 2007. године.

Тиме је прекршен члан 131. За-

кона о здравстевној заштити

чиме би по члану 136. Закона

директор требало да буде раз-

решен.

упркос неколико захтева ре-

публичког завода здравственог

осигурања да се изврши осигу-

рање имовине, пацијената и за-

послених у општој болници, од

марта до новембра 2007. године

директор прим. др Горан Мале-

тић није склопио уговор са оси-

гуравајућим друштвом, тако да

читавих пола године целокупна

имовина, пацијенти и запосле-

ни нису били осигурани, чиме је

довео у стање штете и опасно-

сти од уништења читаву уста-

нову. овим је прекршен члан

131. Закона о здравственој за-

штити и тиме су стечени усло-

ви за разрешење директора по

члану 136. истог Закона. Такође,

тиме је прекршен 23. члан Ста-

тута опште болнице који пред-

виђа разрешење директора по

24. члану.

у периоду од оснивања оп-

ште болнице и доношења Ста-

тута, све до септембра 2008.

године, односно за годину и по

дана, директор опште болнице

прим. др Горан Малетић није

формирао Службу пријема и

збрињавања ургентног стања,

чиме је директно прекршио

члан 131. Закона о здравственој

заштити као и чланове 16. и 23.

Статута опште болниове, а тиме

су испуњени услови по члану

136. Закона о здравстеној за-

штити и члану 24. Статута да се

директор разреши.

непотизам навелика врата

Све ово не би било могуће

да су надлежне службе и ин-

ституције, почев од инспектора

до управног и надзорног одбо-

ра као и филијале здравственог

осигурања у шапцу, радиле свој

посао. али нису! разлог је, ве-

роватно и запошљавање одре-

ђеног броја лица у општу бол-

ницу мимо конкурса и закона.

Пре свега родбине и рођака

чланова Г-17 плус која листом

држи позиције у управном и

надзорном одбору.

но, кренимо редом, ко је то

запослен за време мандата прим.

др Горана Малтића.

Милан Ђукановић, рођен

1965, из Мале Врањске, за-

вршио средњу хемијску школу,

неожењен. Малетић га је за-

послио као свог дугогодишњег

интимног пријатеља и кума

2008. године, и то без конкурса

и на неодређено време. Чудно да

то буде одговорно и осетљиво

место „координатора техничке

службе“, односно да руководи

радом великог броја инжењера,

чак и дипломираних, техничара,

КВ радника, и да води све по-

слове везане за набавке, серви-

сирање и одржавање медицин-

ских и техничких апарата и

опреме. Члан је комисије за јав-

не набаке. Поједини сведоци

тврде да је мајкама наплаћивао

фотографисање тек рођене деце

по 500 динара. налазио се у при-

твору по решењу истражног су-

дије окружног суда у шапцу од

трећег до 18. новембра 2009. го-

дине због кривичног дела трго-

вине људима и искоришћавања

малолетних лица за порногра-

фију. незванично, за ово дело

правоснажно је осуђен на 14 ме-

сеци затвора.

Горица Малетић, рођена се-

стра директора, стално запос-

лена у кадровској служби, сред-

ња стручна спрема, а прима

плату високе стручне спреме. др

раде Мићић, син др Милорада

Мићића, примљен као лекар

без конкурса. добио спе-

цијализацију из урологије, та-

кође брзопотезно.

др данијела Миладиновић,

снаха др Милорада Мићића,

примљена као лекар, такође без

конкурса. добила специјализа-

цију из очних болети, слично

као и др раде Мићић. Милан

Марјановић, возач у унутраш-

њем транспорту, запослен на

неодређено време, рођак Сре-

тена радовановића, члана Град-

ског већа из редова Г-17 плус, са

чијом фирмом „нама рас“ бол-

ница добро послује када је у пи-

тању грађевински материјал.

и даље по истој линији:

Срђан Стојиновић, запослен као

магационер на недређено време,

синовац Милутина Стојинови-

ћа, функционера Г-17 плус. ово

запослење обављено је у време

док је М. Стојиновић био члан

управног одбора опште бол-

нице. др Марија Вујковић, су-

пруга др Бранка Вујковића, ле-

кара у Хитној помоћи дома

здравља, иначе председника

управног одбора опште бол-

нице из редова Г-17 плус, за-

послена је без конкурса и до-

била специјализацију из пе-

дијатрије... Плус!

Поред њих запослени су и

јовиша јанковић, брат ружице

Поповић, као административни

радник на шалтеру опште хи-

рургије; јелена Милутиновић,

запослена на неодређено време

као референт за администра-

тивне послове у Техничкој

служби, где је потребан чет-

врти степен стручне спреме, а

она има трећи. наравно, било је

и других запошљавања мимо

реда и закона, а све у интересу

мира и неталасања у општој

болници. Д. Ераковић

актулени састав управног одбораПредседник је др Бранко Вујковић, дом здравља шабац; чла-

нови: Бојан илић, економиста из „интер копа“; Славко радо-

вановић, економиста, „Србија шуме“, рј шабац; и Весна јова-

новић, дипл. инж. грађевинарства, Градска управа шабац; ина-

че сви из Г-17 плус. остали чланови: др Милорад Мићић, др

Милорад Максимовић, вмт Милан Станишић, главни техничар,

сви из опште болнице.

у надзорном одбору председник је јасмина Ђурђевић; чла-

нови: невенка Симић и Горан илић, сви из претходног сазива

и из Г-17 плус. Такође су остали и др јулијана Томић и Миле-

на Мандић, из редова запослених.

Сумња: Где се деде слепо црево шабачка општа болница месечно направи 250 кубних ме-

тара смећа, бар толико из круга болнице изнесу радници јав-

ног комуналног предузећа „Стари град”. да ли је у том, зва-

нично комуналном отпаду, и понеки део смећа који није „ко-

мунални”- незванично се таквог направи око 40 килограма ме-

сечно- тешко је утврдити.

”шта се дешавало до 25. октобра 2010. године ми нисмо

упознати јер је општа болница била задужена за разврстава-

ње отпада али од тог дана могу да тврдим да ми немамо уго-

вор о одлагању нечег што се зове патоанатомски отпад, или

да приближим просечном читаоцу делова тела насталих на-

кон интервенција. да ли неки део тела заврши у контејнери-

ма ни то нисмо у могућности да тврдимо јер нисмо претра-

живали отпад”, каже за Подринске руководилац сектора

правних и погребних послова јКП ” Стари град” александар

Станковић.

Третман тог отпада- у који спадају и ампутирани делови

тела или на пример фетуси након абортуса- прописан је Пра-

вилником о управљању медицинским отпадом који важи од већ

поменутог датума а менаџмент болнице пар недеља касније

затражио је званичну понуду од комуналног предузећа и, како

су навели, недељно би било испоручено око 10 килограма так-

вог отпада, односно 40 килограма месечно. јКП ” Стари град”

одговорио је да није у могућности да болници изађе у сусрет

због техничких разлога.

”јако је тешко сахрањивати кесу по кесу, јер ми као ни оп-

шта боница, немамо могућност спаљивања. Гробље на доњем

шору и Камичко гробље су у фази конзервирања и ту нема мо-

гућности за такво решење а ново гробље је у фази уређења

нових гробних места тако да је немогуће и тамо сахрањива-

ти делове тела”. Закон, у тачки 16., наводи да се такав отпад

третира у крематоријумима или се сахрањује, што је немогуће

урадити у шапцу. Станковић наводи да је најближи кремато-

ријум у Сремској Митровици али како није у функцији кре-

мирања се врше у новом Саду и тај поступак кошта око 30.000

динара по кремацији.

Запошљавање мимо конкурса

� www. podrinske.com 24. фебруар 2011.ДРУШТвО

Сећање на почетак Првог

српског устанка, у Мишару је, у

организацији Задужбинског

друштва “Први српски уста-

нак” обележено 15.фебруара,

пригодним програмом испред

споменика Карађорђу и ми-

шарским јунацима.

“данашња свечаност у Ми-

шару, дужно је поштовање сви-

ма који су одржали заклетву и

правили своју Србију, нама на

понос и поштовање”, поручио

је, истичући важност и значај

догађања везаних за стварање

нововековне српске државе, по-

четак Првог српског устанка и

доношење Сретењског устава,

председник скупштине друшт-

ва, драгиша Марсенић.

-Сретење сматрамо светим

даном, не само по Сретењу Гос-

подњем, које јесте свети дан, већ

и по томе што смо се ми као на-

род на Сретење срели сами са

собом, срели смо се са жељама,

сновима и амбицијама – да пре-

станемо да будемо робови већ

људи који ће имати свој понос и

достојанство, своју државу…

Задужбинско друштво

“Први српски устанак” Мишар

у свом програму има и рад на

очувању тековина великих пре-

дака, и да не дозволимо онима

који кажу да глас из “јаруге”

нема одјека. данас у нама, и ако

смо били заборавили шта смо

хтели и на жртве које смо при-

нели на олтар отаџбине, ехо из

“јаруге” је жив, и предано ра-

димо на томе да не заборавимо.”

“оно што се зачело у Ма-

рићевића јарузи расцветало се у

величанствену борбу која је, уз

огромне жртве, довела до свог

циља. оно што је као уставни

текст донето у Крагујевцу, та-

кође нико није могао да спречи

да се касније преточи у нове

српске уставе и живот”, истакао

је историчар небојша цвејић.

- у старо време, обичај је

био да се прваци у Срба оку-

пљају о великим празницима,

важне теме да претресају и још

важније одлуке доносе. Такви

празници су изашли из моде, а

са њима и обичаји да се про-

мишља о насушним питањима

и потребама народним, нацио-

нални корпус српског народа све

је мањи и тањи, а култ предака

и њихових херојских дела пре-

даје се сигурном, незаслуже-

ном забораву.

ево нас данас, “на Мишару

пољу широкоме” да одамо по-

част нашим прецима, труду њи-

ховом и борби њиховој да се на-

род наш од туђе власти ослобо-

ди, државу своју поново васпо-

стави и по закону је, као некад

душан Силни, уреди и учврсти.

на свети дан Сретења Гос-

подњег, народ српски обележа-

ва и прославља два велика и зна-

чајна догађања везана за ства-

рање нововековне српске држа-

ве. Први је почетак Првог

српског устанка, то јест покре-

тање Српске револуције, из које

ће се родити обновљена српска

држава након вишевековне ту-

ђинске доминације. овај други,

доношење Сретењског устава

1835. године, дође као завршна

фаза конституисања и органи-

зовања државе и власти – под-

сетио је на свечаности у Ми-

шару цвејић. “Сретењски устав

био је први модерни српски

устав. у њему су изражене на-

сушне потребе тадашњег

српског друштва: национална

еманципација, разбијање феу-

далних установа и аутократске

владавине. рађен по узору на

француске уставне повеље од

1814. и 1830.и белгијски устав

из 1831. године, био је један од

првих демократских устава у

европи.

Свечаност у Мишару, иначе,

почела је поменом Карађорђу и

мишарским јунацима, који су

служили свештеници шабачке

епархије. Симпатије свих и

аплаузе, побрао је Марко Ђу-

ричић, мишарски првак, који је

певао химну “Боже правде”.

Чланови мишарског аматер-

ског позоришта “Вожд” доча-

рали су збор у орашцу на коме

је Ђорђе Петровић изабран за

вожда. Песничку поруку, да је

“оно што јаким чини – љубав

према домовини” пренели су

ученици првог и трећег разреда

школе у Мишару (издвојеног

одељења ош “јеврем обрено-

вић”) .

Текст: Ц.Љубић Фотографије: Б.Станић

У Мишару, у славу два српска Сретења

-најновији догађаји су

допринели националном от-

режњењу и обнови Србије,

па ми из Задужбинског

друштва мислимо да свако

ко воли Србију може да до-

принесе њеном напретку и

лепоти. Тиме ћемо доказати

да нисмо заборавили шта

смо хтели и желели на Сре-

тење Господње 1804.године,

и да ехо из јаруге и даље

живи у нама – поручио је

председник Скупштине

драгиша Марсенић.

- Слава прецима, витезо-

вима мача и пера, борцима за

српску слободу, правду и за-

конитост, за универзалне ци-

вилизацијске вредности. Те

славе треба да будемо до-

стојни као њихови башти-

ници. на то нас обавезује и

њихов подвиг овде, на Ми-

шару, на најзнаменитијем

устаничком попришту – ис-

такао је историчар небојша

цвејић.

Мишарски 13.август

1806.године узидан је у те-

меље нове Србије, а, исто-

ричар Богдан Секендек, по-

часни председник скупшти-

не Задужбинског друштва

„Први српски устанак Ми-

шар“, као значај славног

војевања Карађорђа и ми-

шарских јунака, увек истиче

да је оно означило велику ис-

торијску прекретницу... део

те лепе приче, о Мишару,

као месту вредном сваког

поштовања, али и Сретењу,

које Србија слави као дан

државности, пренео је, ма-

лишанима овдашње школе,

по обичају, врло надахнуто,

у историјском часу, 14.феб-

руара.

фИЛИП РАЈКОвИћ

НЕбОЈША ЦвЕЈИћ

МАРКО ђУРИчИћ

Када резултати постану ру-

тина у толикој мери да се сви не

могу ни побројати, онда може-

мо говорити о истинском успе-

ху неке организације или удру-

жења. Видљиви резултати на

сваком кораку најобјективнији

су доказ успеха рада Месне

Заједнице „доњи шор“ који у

мање више неизмењеном са-

ставу функционише скоро де-

ценију.

о томе како као удружење

грађана тимски функционишу

толико година, како су раз-

личити политички ставови по-

тиснути у други план и подре-

ђени интересима грађана који

живе на територији МЗ доњи

шор, као и плановима за на-

редни период разговарали смо

са председником највеће месне

заједнице у западном делу

Србије, Гораном Марковићем.

Колико становника бројиМЗ доњи Шор?

данас броји више од 15 хи-

љада житеља, и ми смо највећа

месна заједница у Западној

Србији.

Како је дошло до форми-рања ове Месне заједнице?

Месне заједнице представ-

љају удружења грађана, који

живе на једној територији. у том

смислу се карактер МЗ проме-

нио у последњој деценији. Ми

немамо тачне податке, али зна-

мо да се 60-их, 70-их година по-

чело формирање сличних удру-

жења у самом граду, али оне су

онда имале много више поли-

тички предзнак, док је данас то

првенствено удружење грађа-

на.

Колико сте задовољни учи-њеним у претходних 10 годи-на?

ја сам презадовољан. ни ми

сами не знамо да набројимо

све пројекте у којима смо уче-

ствовали у претходном периоду.

Мени је ово трећи мандат на

челу ове МЗ, али оно на шта сам

ја најпоноснији је то што савр-

шено сарађујемо тимски, у при-

ближно истом саставу од кон-

ституисања 2001. године. Савет

МЗ броји 15 чланова, и ми смо

схватили смисао оваквог удру-

жења, те смо од почетка до да-

нас били усмерени на решавање

проблема грађана. Више од по-

ловине чланова Савета нису

чланови ни једне странке, јер

није посао МЗ да се бави поли-

тиком и политиканством.

на почетку је инфра-структура била приоритет?

да. након конституисања

ми смо наследили проблема као

што су: улица Поп Лукина у ка-

тастрофалном стању, илије Бир-

чанина у сличној ситуацији.

Пет кућа у Синђелићевој 5 није

имало канализацију на почетку

21. века, непостојање осветље-

ња на Тркалишту.... Све смо то

решили, и мислим да смо у

прве 2 године успели да се из-

боримо са свим инфраструк-

турним проблемима.

Колико сарађујете садругм Месним Заједницамана територији града?

Сарађујемо, наравно и са

осталим МЗ, поред тога што се

међусобно познајемо од раније,

ни један проблем појединац не

може сам решити, те смо самим

тим сви упућени једни на дру-

ге, у проблемима који оптере-

ћују више заједница. увек смо

отворени за сарадњу, као што и

сами тражимо помоћ од неке

друге Месне заједнице, када

нам је она неопходна.

Које проблеме решаваМесна Заједница, и када пре-стају њене ингеренције?

у суштини, све је проблем

Месне заједнице. Људи који су

сарађивали са нама, знају о

чему говорим. Било да грађани

имају проблем у својој згради,

кварту, улици, увек су овде

најлакше долазили до решења.

ја саветујем људе, да није пра-

во решење да појединачно, у ма-

њим групама оду до надлежног

јавног предузећа, него да упоз-

нају нас са проблемом који

имају, те ћемо ми покушати да

им помогнемо колико можемо.

Проблеме осветљења, тротоара,

асфалтирања и сл. најлакше и

најбрже ће те решити у Месној

заједници. Конкретно, ми смо

успели да издејствујемо својом

упорношћу да улица илије Бир-

чанина асфалтира, помогли смо

приликом поплаве у Зоркином

солитеру и др. управо овим

примерима показујемо колика је

важност сарадње људи са својом

Месном заједницом.

Колико сте задовољни са-радњом са Градском упра-вом?

Сарадња са Градском упра-

вом је врло успешна и имамо

њихову велику помоћ у акцијама

које реализујемо. двосмерна

сарадња је неопходна, и без ње

не би било успеха, те је она при-

сутна и у раду наше Месне

заједнице. Сматрам да је ло-

кална самоуправа у нама нашла

људе који препознају и решавају

праве проблеме и зато нам из-

лазе у сусрет. Грађани морају

бити реални, није довољно рећи

„ја имам проблем“, морају доћи

код нас, предложити решење, и

ми смо отворени да заједничи,

сарадњом изнађемо решење.

наш рад је волонтерски, међу-

тим задовољство грађана и ре-

зултати нашег рада нам дају

неопходну снагу и вољу да на-

ставимо даље.

Колико је Месна заједницаукључена у културне пројек-те?

Култура је важан сегмент

нашег друштва, и ми као Мес-

на заједница смо то препознали.

одлично сарађујемо са Култур-

но уметничим друштвом „аб-

рашевић“, и колико можемо по-

мажемо њихов рад. Помагали

смо у развоју алтернативног

филма и издавању књига чија је

тема музика. дивно сарађујемо

са дечијим позориштем „Весе-

ло мајмунче“. наша жеља је да

заједно са њима усмеравамо

децу ка правим вредностима, и

очекујемо да касније та деца по-

стану љубитељи позоришта и

Dowo{oracШаБац, 24. феБрУар 2011.

лист месне заједнице “доњи шор”

ГодИна I Број 1

РазговоР са гоРаном маРковићем, пРедседником месне заједнице доњи ШоР

Поносни смо на на све оно што смо до сада урадили

ГОРАН МАРКОвИћ

АКЦИЈА ДОбРОвОљНОГ ДАвАЊА КРвИ

НАСТАвАК НА 2. СТРАНИУДРУжЕЊЕ ЗА бОРбУ ПРОТИв ДИЈАбЕТЕСА

ДАН МЕСНЕ ѕАЈЕДНИЦЕ

2 www. podrinske.com 24. фебруар 2011.ДОЊОШОРАЦ

књижевности. изузетно добро

сарађујемо и са шабачким по-

зориштем. опет понављам, нико

од нас не би могао да се сети

свега што смо урадили и у чему

смо учествовали у претходној

деценији, али се све налази у на-

шој архиви.

МЗ доњ Шор је основалафудбалски клуб „доњошо-рац“ и помаже атлетски клуб„Темпо“?

да. Са жељом да младе што

више усмеримо на здрав начин

живота, на спорт, ми смо осно-

вали 2009. године клуб „доњо-

шорац“ у којем тренирају деце

1999 годиште и млађа. Тренут-

но је код нас око 70-оро деце.

Ми се надамо да ће, како та деца

буду расла, и клуб расти. Тре-

нутно се такмиче у Мини-мак-

си лиги, и чак смо и резултати-

ма задовољни, иако су они у по-

тпуно другом плану. Првен-

ствено је дружење деце, играње

и њихова физичка активност. на

сваку утакмицу водимо 20 до 30

клинаца, и увек сви играју. од

њих очекујемо само да у бу-

дућности буду добри навијачи,

примерни грађани и спортисти.

То је циљ којем тежимо. Поред

фудбалског, помажемо и атлет-

ски клуб „Темпо“, који је и најус-

пешнији од 3 шабачка клуба, и

поносни смо на све атлетичаре и

руководство овог клуба.

Имате ли утисак да је МЗдоњи Шор мало заступљена умедијима?

Ми смо прва МЗ у Србији

која је направила своју веб пре-

зентацију 2003. године. реди-

зајнирање странице је у за-

вршној фази, и ускоро ће поно-

во бити активан са новим из-

гледом и информацијама, које ће

пратити наш рад. не мислим да

смо мало заступљени у ме-

дијима, нити је корисно непре-

стано се оглашавати. у свему

треба наћи меру, па тако и у ме-

дијском појављивању, иначе се

изазива контра ефекат, и уместо

позитивне слике формирамо не-

гативну. јављамо само када про-

ценимо да имамо нешто битно

да пренесемо јавности. Подли-

стак „доњошорац“ такође ће

представљати начин на који

ћемо ми шири аудиторијум, из-

међу осталог, информисати и о

нашим активностима. Људи са

којима причамо, просто не могу

да верују колико смо ставри

урадили за ових 10 година, баш

због тога што нисмо желели да

сваку нашу акцију или пројекат

презентујемо у јавности. Када

овај посао радите толико дуго,

нема ни времена, ни неке вели-

ке потребе за маркетингом, људи

већ препознају нашу МЗ као

градски бренд.

Како се финансира МЗдоњи Шор?

Велика већина наших ак-

тивности је волонтерска, и једи-

ни извор финансирања је локал

који се налази у приземљу на-

ших просторија, и који из-

најмљујемо. Планирамо да у

сврху повећања средстава из-

најмљујемо и ове просторије

на спрату, и ја позивам све за-

интересоване да се јаве.

на чему треба радити у на-редном периоду?

неопходно је још више

спортских турнира за децу и

младе, дечијих игралишта, кул-

турних манифестација, попут

Гитаријаде, за демо бендове из

шапца коју смо ми организо-

вали, први пут после 18 година.

Млади су будућност, и треба

подстицати њихово ствара-

лаштво и њихову активност,

како би они своју енергију ис-

користили на прави начин и

себе развијали као комплетне

личности.

Душан Благојевић

опозиционе странке захте-

вају парламентарне изборе, убе-

ђене да је то најбоље решење за

Србију. Са једним од лидера

опозиције у шапцу, лидером

градског одбора нове Србије,

Божидаром Катићем кроз неко-

лико питања поразговарали смо

о митингу опозиције који је

одржан у Београду почетком

фебруара и његовим гледиш-

тем на актуелну политчка пи-

тања града.

Какав је Ваш одноц премараду градске власти?

наша позиција у овом тре-

нутку сасвим јасно говори ка-

кав је наш однос према раду

градске управе. наше је увере-

ње да су, како на републичком

нивоу тако и на нивоу града

шапца, неопходни ванредни из-

бори. иако неке службе заиста

професионално раде свој посао,

генерална оцена рада је нега-

тивна. Сматрам да у вођену

овог Града постоји ред, нити се

знају приоритети , или су прио-

ритети јако далеко од онога што

граћани желе.

Како смањити незапос-ленсот?

незапосленсот генерално

јесте највећи проблем Србије,то

је оно што највише оптерећује

ову државу, и то не само неза-

посленсот у овоом смислу у

ком је ми познајемо данас већ и

незапосленсот пре свега везана

за произдњу. у овој држави ум-

рла је производња. шабац је

град који поседује одрећене по-

тенцијале, које већина других

градова нема ,али се, наше је

убеђење јако лоше рукује. По-

менути потенцијали се користе

у занемарљивој мери, или се чак

уопште и не користе. радне

зоне се уопште не користе, и

мислимо да је концепт који је ве-

зан за Северозападну радну

зону погрешан, и да конкретне

цифре иду у прилог нашем ста-

ву. Запослени пуне буџет овог

града, нема доброг буџета без

белике запослености. Градска

власт је упорна је да продава-

њем земљишта које неможе да

прода, по цени по којој га нуди,

пуни буџет, и то је једнократно

попуњавање, трајно се буџет

пуни само порезима на плате,

односно великом запосеношћу.

Треба се угледати на рад других

који раде квалитетније. Постоје

начини да се велики број људи

у овом граду запосли, уколико

би потенцијали били боље ис-

коришћени него што су данас.

Ваш Коментар афере уШабачкој Болници

што се тиче шабачке Бол-

нице ту постоји нека прича

која већ јако дуго, и апсолутно

је нормално да се то мора ре-

шити, и тужно је да се већ го-

динама за нашу болницу везују

афере различите садржине, те

је неопходно све извести на чи-

стину.

шабачка болница треба да

има у принципу најхуманији

карактер, а углед у јавности је

такав какав је. дефинтивно јесте

време да се тиме позабаве над-

лежне службе,а то су пре свега

тужилаштво и истражни судија,

и да се ту спроводе једна објкек-

тивна истрага , да се утврди чи-

њенично стање. ја нежелим ни-

ког да оптужујем сада и надам

се да ће све малверзације бити

објективно испитане, да би се

тачно знало ко у целој причи го-

вори истину.

да ли сте задовољни Ми-тингом Избори се за променеодражаним у Београду

јесмо. изузетно смо задо-

вољни посећеношћу. ја се увек

трудим да се бавим егзактним

цифрама пошто заиста не знам

простор Трга и не могу да про-

ценим неки укупан број при-

сутних у другом делу до Буле-

вара Краља александра, али

знам да је све било пуно до Трга

николе Пашића и веруејм да је

било преко 100 000 људи. Зато

и нисмо задовољни извештава-

њем тв станица везаним за

бројност скупа, који су поми-

њали мање цифре. Сматрам да

је опозиција на митингу пока-

зала своју зрелост, и да је спрем-

на да преузме одговорност за

своја дела. Мислим да за

најавлјеним митингом у априлу

неће бити ни потребе, и да ћемо

имати ванредне изборе.

Ђорђе Петровић

РазговоР са божидаРом катићем, пРедседником гРадског одбоРа нове сРбије

Очекујемо ванредне парламентарне изборе

НАСТАвАК СА ПРвЕ СТРАНЕ

ДРУГИ ДЕО РАЗГОвОРА ОбЈАвИћЕМО У СЛЕДЕћЕМ бРОЈУ

Месна заједница „доњи шор“, шабац, Карађорђева 68.

расписује:јавни позив за достављање понуда за коришћење просторија

Месене заједнице „доњи шор“ површине око 100 м2 у вре-

менском периоду од 8 – 20 часова дневно.

Заинтересовани су дужни да доставе понуде затвореног типа

у року од седам дана од дана излажења огласа.

Комисија формирана од стране Савета Месне заједнице по

истеку рока за достављање понуда ће у року од три дана доне-

ти одлуку о избору најбољег понуђача.

у свом раду комисија ће се руководити не само висином по-

нуде већ и квалитетом понуђача као и сврхом и наменом ко-

ришћења простора.

Понуде слати на адресу:

Месна заједница „доњи шор“, 15000 шабац , Карађорђева 68.

САВЕТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ „ДОЊИ ШОР“

СА КОНфЕРЕНЦИЈЕ ЗА ШТАМПУ

324. фебруар 2011. www. podrinske.comДОЊОШОРАЦ

Србију пролази криза!

Последице економске кризе ми-

нималне! Хиљаду нових радних

места!

Колико пута сте чули или

прочитали овакве наслове? При-

знаћете, пуно пута. Кажу да

лаж изговорена више пута по-

стаје истина, а ми смо толико

пута већ чули овакве ствари, да

смо замало били преварени и

поверовали у то. овакве и слич-

не „истине“ којима нам се сва-

кодневно мажу очи, наводе нас

да помислимо да у најмању

руку живимо у швајцарској.

овакве „истине“ су направиле

од нас депресивне, фрустрира-

не, незапослене и гладне људе.

док се наши министри и

остали државни функционери

сликају и смешкају показујући

нови модел „холивудског осме-

ха“- зубе од пет хиљада евра,

шетају фирмирана одела од две

хиљаде евра и машу нам из

оних луксузних кутија званих

телевизор са сатом од „десет

сома“ изговарајући неке само

њима разумљиве цифре, наш

народ буши рупе на послед-

њим сантиметрима каиша и

преврће заџепке буђелара не би

ли пронашли неки залутали ди-

нарчић јер им је (гле чуда!) за-

фалило да купе хлеб који ће по

најавама ускоро коштати као у

(шта мислите где?) швајцар-

ској. и тако, док ми уживамо у

благостању оних динарчића из

заџепака, у нашој „швици“ се

заиста повећава број запосле-

них, али оних запослених који

држе шерпице у редовима ис-

пред народних кухиња.

ови „запослени“ су специ-

фични по свему. За њихово рад-

но место није потребна никак-

ва посебна школа, све стручне

спреме и профили су заступ-

љени, од оних без школе до ин-

телектуалаца, а имају само два

задужења: да стрпљиво сачекају

свој ред за следовање и да не

проспу ручак на путу до куће.

народна кухиња у шапцу

ради већ 17 година.

Све је почело 1994 године на

иницијативу цркве која је у сар-

дањи са црвеним крстом шабац

започела прикупљање намир-

ница по селима. народ је давао

шта је у том моменту имао код

куће, џак брашна, кесу кромпи-

ра, литар уља и сл. убрзо након

тога, рад народне кухиње су

подржали и страни донатори.

Како је шабац у то време био

један од градова са највише из-

беглица, храна се делила на се-

дам пунктова у граду, а народ-

на кухуња је достигла цифру од

3200 корисника, што је рекорд и

до данас.

По завршетку рата на про-

сторима бивше југославије у

шапцу се смањивао број избе-

глица, а самим тим и број ко-

рисника народне кухиње.

одлуком извршног одбора

Скупштине општине шабац,

2004. године је Предшколска

установа „наше дете“ одређена

за носиоца активности рада на-

родне кухиње, а и данас је ова

установа задужена за припрему

и дистрибуцију хране која се

дели корисницима на два пунк-

та у граду.

јеловник одређују нутри-

ционисти ове установе, а сваки

корисник добија пола векне хле-

ба и пола литре куваног оброка.

део намирница за рад народне

кухиње обезбеђује црвени крст

шабац преко црвеног крста

Србије, а недостајуће намир-

нице и припрему хране финан-

сира Градска управа.

Повремено се током године

јаве и други донатори, као што

је „шабачка млекара“, па је сва-

ки корисник добијао одређену

количину млека и млечних про-

извода.

Кориснике права на народну

кухињу одређује центар за со-

цијални рад шабац на основу јас-

но дефинисаних критеријума. у

шапцу је данас број корисника

народне кухиње у порасту, а тре-

нутно их има око 730, од чега је

185 корисника дечјег узраста.

Прошле године на нивоу ре-

публике је отворено 15 народ-

них кухиња, тако да их сада у

Србији има 70, а око 30 хиљада

корисника се тренутно храни у

њима, што није пуно у односу

на број од два милиона сиро-

машних колико их по процена-

ма има у Србији.

оно по чему се шабац из-

дваја од осталих градова је кон-

тинуиран рад народне кухиње,

јер од оснивања до данас није

било прекида у раду. Битно је

истаћи и податак да у нашем

граду нема „листе чекања“ као

у многим градовима, надлежни

за сада успевају да изађу у су-

срет свима који испуне услове

да постану корисници.

Стојећи у реду са људима

који чекају оброк испред на-

родне кухиње, чују се разно-

врсне приче о животним путе-

вима који су их довели до реда

у којем стоје. Многе од њих је

срамота што стоје чекајући „ми-

лостињу“, али немају другог

избора. Задовољни су и са хра-

ном и са услугом у народној ку-

хињи.

не желе да се фотографишу

ни да дају изјаве, плаше се да ће

их неко препознати у новинама.

о својој невољи и муци која их

је снашла не причају ни пријате-

љима, срамота их је таквог жи-

вота. ови некадашњи радници

„наме“, „Зорке“ и осталих „ус-

пешно“ приватизованих или

пропалих шабачких предузећа,

за пензију немају услове, а по-

сла за њих нема,

- Коме треба радник од 60

година, када ни онај момак од

30, који је пун снаге, ако је није

„ничији“ нема посла! од прича

које се чују из овог реда могла

да се сними добра серија и то

дугометражна од 730 епизода,

730 људи, 730 тужних прича,

730 судбина, 730 гладних.

Било би их и више, али

„српска бирократија“ им баш и

не помаже.

упс!? да ли сам ја то напи-

сао „српска бирократија“?

извините, на тренутак сам

заборавио да живим у швајцар-

ској.

да, да, „ на западу“ смо ако

сте можда и ви заборавили,

само ми се чини да је овај наш

запад помало труо!

Аца Перић

Шабац у боРби са сиРомаШтвом – наРодна кухиња

ТРУЛИ ЗАПАД атак на углед целог града-демократска омладина шапца најоштрије осуђује напад

на Џамију у шабачкој махали. наш град је одувек био ми-

рољубив, а махала пример мирног суживота људи различи-

тих религија. овај чин вандализма, није само напад на наше

суграђане исламске вероисповести, него представља и атак

на углед целог града који су градиле генерације шапчана. Бор-

ба против сваког облика дискриминације и нетрпељивости,

један су од основних циљева демократске омладине, те се на-

дамо да ће починиоци бити брзо ухваћени, како се слични ин-

циденти не би понављали – изјавио је председник до ша-

бац душан Костадиновић.

Координатор Медија тима: Сузана Ивановић

демокРатска омладина Шапца

Синдикат запослених у ос-

новној школи "Свети Сава" у

шапцу спровешће још једну у

низу акција које за циљ имају

побољшање квалитета живота

деце са сметњама у развоју.

Према речима јелене Ђурђ-

евић, у активности ће бити

укључена шира друштвена

заједница, не само зато што је

то важан корак у социјалној ре-

хабилитацији особа са хенди-

кепом, већ и зато што омо-

гућава сензибилизацију друшт-

вене заједнице на хендикеп. у

наредних неколико недеља уче-

ници ће, у склопу васпитно-об-

разовног рада, у циљу потпуне

социјализацију, посетити она

места у граду која су сасвим до-

ступна њиховим вршњацима, а

која највећи део ових малиша-

на није имао прилику ни мо-

гућност да посети до сада. То

су посластичарнице, кафићи,

фризерски и козметички сало-

ни и друга слична места, која

имају своју социјалну димен-

зију и омогућавају низ со-

цијалних интеракција.

- Познавање шире заједнице

је веома важна карика у реха-

билитацији особа са хендике-

пом, па би без сагледавања ста-

вова околине према овим осо-

бама и сталног залагања да те

ставове мењамо на боље, реха-

билитација ових лица била вео-

ма тешко изводљива. Веома

смо задовољни и захвални због

чињенице да се и овога пута на-

шем позиву за помоћ у реали-

зацији ове акције одазвао већи

број шабачких угоститеља и

приватних предузетника. То су:

“River caffe“, Тц рода, посла-

стичарница „Sweet house“, пи-

церија „Петица“, брза храна

„Пипиленд“, кафе „Моцарт“,

палачинкарница „Passage“, коз-

метички салон „Holliday“, три-

котажа „Виктор“, фризерски са-

лон „ин 18“. услуге превоза

деце и наставника у оквиру ове

акције пружиће „City taxi“, ис-

такла је јелена Ђурђевић испред

синдикалне организације ош

„Свети Сава“.

у овом синдикату најављују

и трибину на тему „Хришћан-

ство и хендикеп“, коју органи-

зују уз благослов епископа ша-

бачког Лаврентија. Трибина ће

бити одржана 1. марта 2011. у

просторијама „Гласа цркве“, у

оквиру Зимских духовних вече-

ри, са почетком у 19 часова, а

предавачи ће бити проф. др

Владета јеротић, психијатар и

књижевник, његово преосвеш-

тенство епископ шабачки гос-

подин Лаврентије, протођакон

Љубомир ранковић, прим. др

Предраг Тојић, анестезиолог,

државни секретар у Мини-

старству за дијаспору, и др Ми-

лијана Селаковић, неуропси-

хијатар.

- Тема се наметнула управо

зато што је увек актуелна, због

чињенице да је црква одувек

била институција која је пру-

жала помоћ, ослонац и утеху за

особе са хендикепом. Почев од

13. века, верске власти широм

европе отварају азиле за со-

цијално угрожене, интелекту-

ално ометене и психијатријске

болеснике. и код нас постоје пи-

сани документи о овим особама,

које захтевају посебну бригу

целе друштвене заједнице. Тако

се у „душановом законику“ из

1349. године, чланом 28. нала-

же „да се у свим црквама хране

убоги и болесни, а ко их не из-

држава, па био то митрополит,

епископ или игуман, да се раз-

реши чина“, каже јелена Ђурђ-

евић.

из активности синдиката Школе"свети сава"

Трибина "Хришћанство и хендикеп"

4 www. podrinske.com 24. фебруар 2011.ДОЊОШОРАЦ

шабачки Caritas, 10. фебруа-

ра (у Медицинској школи) одржао

је презентацију пројекта Волон-

терски вентар. Пројекат је подржан

од стране Града шапца у оквиру

Конкурса за финансирање и су-

финансирање пројеката који до-

приносе унапређењу квалитета

живота града шапца.

Презентацији Волонтерског

центра присуствовали су пред-

ставници Медицинске школе

„др андра јовановић“, Caritasa

шабац, опште болнице шабац,

центра за социјални рад, затим,

представници Caritasa из италије

и здравствено – социјалних ор-

ганизација из италијанске ре-

гије Friuli Venezia Giulia, волон-

тери Caritasa шабац и ученици

Медицинске школе.

- Више од сто милиона ев-

ропљана бави се волонтерским

активностима, живи солидарно

и тиме мења наше друштво на

боље. из тог разлога, пројектна

идеја је промовисати волонте-

ризам код младих, поготово

стално волонтерско ангажовање

у социјално – хуманитарним

активностима.

Волонтеризам је неопходан

у бројним европским стратеш-

ким областима попут социјалног

укључивања, могућности до-

животног учење за све, политике

које утичу на младе, активно

старење, хуманитарна помоћ и

развој, пружање усуга социјал-

не заштите, раст могућности за

запошљавање – каже координа-

тор рада Caritasa у шапцу Ми-

рољуб николић, наглашавајући

да је 2011. година проглашена

годином посвећеном волонте-

ризму. додаје да је волонтирање

код нас регулисано Законом о

волонтирању и врло је важан

део радне биографије. „Кроз

пројектне активности млади

људи који имају хумане аспи-

рације моћи ће на један орга-

низован начин да их усмере

према суграђанима који имају

проблеме. на тај начин се по-

диже квалитет појединаца а и

самог друштва у целини. обез-

бедиће се помоћ за најугроже-

није друштвене групе“.

уз питање откуда Caritas из

италије, у овој причи, Мирољуб

николић, подсећа на дугого-

дишњу сарадњу са Caritasom у

шапцу. Такође, драгоцена су и

значајна искуства Caritasa у

италији као организатора во-

лонтирања. у овој земљи ре-

довно волонтира више од ми-

лион особа, највећим делом

младих, који припадају разним

солидарним организацијама.

активности Волонтерског

центра су усмерене на мотива-

цију и обуку волонтера, њихово

укључивање у социјално – ху-

манитарне активности Caritasa

шабац, међународну сарадњу, а

посебно на обележавање 17.ок-

тобра, Светског дана борбе про-

тив сиромаштва и 5.децембра,

Светског дана посвећеног во-

лонтерима. у оквиру реализације

пројекта, за најангажованије,

планирана је и посета за фи-

ренци, и царитасу тог града.

на презентацији Волонтер-

ског центра, значај волонтирања

истакли су и др Борис јовановић

психијатар шабачке опште бол-

нице и директорка Медицинске

школе, Снежана опачић. искуства

из италије, везана за волонтира-

ње у социјално – хуманитарним

активностима пренели су др Па-

ола Занус, директорка центра за

ментално здравље из Палманове,

и Стефано равалицо, координатор

Caritasa у Трсту. Ц.Љ.

две хиљаде једанаеста

Година волонтераЗоран Карајић, српски по-

зоришни глумац и директор

шабачког позоришта, рођен је

1951. године у шапцу. на по-

зоришној сцени је професио-

нално од 1969. године. награ-

ђиван на многим ферстивалима.

одиграо безброј позоришних и

филмских улога. “Подринске”

су имале част да их господин

Карајић угости и да разгова-

рају са њим.

Сећате ли се своје првеулоге и какав је то био осећај?

у позориште ме довео, још

када сам био мали, чика Бора

Михајловић. из његове школе

су изашли: Чкаља, Ђуза Стоиљ-

ковић, Ташко начић и многи

други. Видевши ме на школској

приредби позвао ме у позо-

риште. Прва улога коју сам иг-

рао је у комаду “ударници” од

Бранка Ћопића, била је јоле

јунак каквог нема одавде до ко-

кошије куле.

Када Вам је глума прешлау рутину да ли је за Вас и тадпостојала тешка улога?

у позоришту сам од своје

10-те године. Прво као члан де-

чије сцене, после професиона-

лац и никад ми мој посао није

прешао у рутину. Мене зову

човеком који игра све жанрове,

који може да се прилагоди свим

врстама улога, а да би се при-

лагодио мој посао не сме ми

бити досадан и рутина. овај

посао захтева стално почињање

од нуле. они који мисле да су

донекле стигли, они даље не

могу, и даље су на том нивоу јер

мисле да су постигли неки врху-

нац, а врхунац се не може до-

стићи на тај начин. Зато, свакој

улози приступам као да ништа

нисам урадио у позоришту, зна-

чи од нуле. нема рутине.

Која вам је најомиљенијаа која најемотивнија улогакоју сте играли?

најемотивнија улога коју

сам играо је “раскољников” у

“Злочину и казни” од до-

стојевског. Тај његов свет је

јако чудан. имао сам срећу да

достојевског, (који је иначе мој

омиљени писац) радим са јед-

ним генијалним редитељем

(који је давно умро) а то је

јован Бата Путник, несмирени

ратник театра у целој европи.

Скупио је нас неколицину људи

који су му јако веровали и он

нам је откривао слојеве до-

стојевског. Тада сам схватио ко-

лико је то велики писац а рас-

кољников, кога сам играо, наи-

шао је на велику пажњу струч-

не позоришне јавности јер је био

сав једна велика емоција.

најомиљенија и најлакша

улога, коју сам играо је “Бог те

мазо”. у било које доба дана и

ноћи да чујем део из комада, сам

бих одглумио остатак предста-

ве јер је то једина представа која

ме не умара а причињава ми

само задовољство.

Како би данас изгледалоизвођење јеротија у “Сумњи-вом лицу” и арсе у “Власти”?

играо сам јеротија у некој

чудној подели, давно, још кад

сам био млад, када је нушић у

питању одиграо сам много уло-

га пре времена, вероватно јер су

редитељи имали пуно поверења

у мене. јеротија сам играо мла-

ђи него што би то требало, арсу

сам играо у годинама у којима

он и јесте. Мој јеротије је био

један чудан јеротије, сав од не-

рава, огромне енергије и ужас-

не брзине, оперисан од осећања.

Човек који ће и рођену кћи да

прода зарад каријере. арса из

“Власти” је лик који сам играо

лако. он је нушићевски препо-

знатљив и у његовој кожи је лако

бити, за разлику од јеротија

који захтева мого више труда,

можда зато што се “Сумњиво

лице” више играло и зато што су

се врхунски глумци носили са

ликом јеротија. ја сам у живо-

ту имао срећу или несрећу да

играм много ликова из драмске

литературе или историјске лич-

ности. Такве ликове је тешко иг-

рати јер свако има свој лични

доживљај и слику тог лика. По-

кушавао сам да нађем најобич-

није, најпримарније особине

тих ликова. да они не буду гро-

маде или плакати већ живи мали

људи, јер нема великих људи у

животу.

они који покушавају да буду

велики обично не чине добра

дела. да би био велики за жи-

вота мораш да газиш преко дру-

гих и зато ниси велики. Зато сам

ја те своје значајне, историјске

личности градио најобичнијим

људским особинама. Покушао

сам да у њима нађем оно што је

обично једноставно јер они једу,

пију, заљубљују се, воле, пате,

имају тикове, узречице, или су

шармантни или потпуно неза-

нимљиви.

нсатављате ли сарадњуса Мишарским аматерскимпозориштем “Вожд”?

Мени је изузетно драго што

ти млади људи, у време када теа-

тар не стоји добро, покушавају

да одбране свој аматерски теа-

тар. Театар се брани на сцени.

он се не брани пушком већ иг-

ром. ја ћу, колико год будем

могао, да тим младим људима

помогнем, мада мислим да би

требало да дођу на један оз-

биљнији савет. увек неко зна

мало више. ја се често саветујем

са људима око репертоара и око

тога како то треба да изгледа.

Театар “Вожд” је сада на пре-

кретници јер ће свакако доћи до

малог засићења. Свако до тога

дође због било које ствари, а

када се удаљи од њега поново би

да му буде близу. Када је за-

сићење у питању љубав није

престала. Зато театар може да

иде даље само ако је свака сле-

дећа представа већа, живља.

изазов овог позоришта је да се

свака следећа представа одигра

боље него предходна. Више,

даље, боље, то је императив

овог посла.

Како би гласила ваша по-рука младим глумцима?

Морају да се више само-

образују.

Шта за Вас значи позо-риште са позиције директораи глумца?

један мој колега је скоро

изрекао тачно моју мисао. не-

када је позориште било живот а

данас је посао. Припадам гене-

рацији за коју је позориште жи-

вот. Ми смо буквално у позо-

ришту живели и радили 24 часа.

За мене је позориште и даље жи-

вот јер не умем да се прекфа-

лификујем. Филип Симић

РазговоР са зоРаном каРајићем, диРектоРом Шабачког позоРиШта

Позориште је било живот, данас је посао

рад Caritasa шабац ка-

рактерише, између осталог,

вишегодишња Кућна нега за

стара и инвалидна лица. од

ове године, у сарадњи са ло-

калним институцијама реа-

лизује се и пројекат који под-

разумева кућну негу и за осо-

бе са психичким пореме-

ћајима.

- на тај начин се промо-

више отворен начин бриге о

особама са психичким поре-

мећајима у заједници. Ква-

литет Caritasove кућне неге

оцењен је у екстерним међу-

народним евалуацијама 2004.

и 2009.године, а потврда све-

га је одобрење за обављање

делатности социјалне зашти-

те – услуга кућне неге, од

стране Министарства рада и

социјалне заштите – истиче

Мирољуб николић.

524. фебруар 2011. www. podrinske.comДОЊОШОРАЦ

Посетили смо Месну зајед-

ницу “Слепчевић” и са госпо-

дином Славком иванићем, пред-

седником управног одбора Кул-

турно уметничког друштва

“Слепчевић” разговарали о...

свему помало.

Слепчевић културни и по-литички живот?

у нашој Месној заједници

добро функционише културни и

спортски живот. Сем културно

уметничког друштва „Слепче-

вић“ које окупљ око 60 чланова,

функционише и фудбалски клуб

„омладинац“.

што се тиче радова у нашој

Месној заједници, можемо бити

јако задовољни сарадњом са

нашом локалном самоуправом,

која нам je увек излазили у су-

срет и препознали наше про-

блеме. у 2009. години смо на-

сипали њивске путеве и извук-

ли око 4.000 кубика шодера. у

2010. години реконструисали

смо здравствену амбуланту, која

је добила и централно грејање.

Затим смо радили мали спорт-

ски терен, поставили шест ауто-

буских стајалишта тј. кућица за

чекање, урадили уличну расве-

ту у центру села. Посебно смо

задовољни што смо напокон

успели да уредимо сеоско гроб-

ље, где смо добровољним при-

логом грађана успели да обез-

бедимо човека који ће да одржава

гробље у току целе године. ура-

дили смо и две трафо станице за

две улице где ће око 120 дома-

ћинстава имати бољу струју. Та-

кође, урадили смо тротоар кроз

цело село, тако да се грађани без-

бедно, бициклима или пешке,

могу да крећу с обзиром да нам

је то магистрални пут.

Планови за 2011. годину су

постављање још две трафо ста-

нице, реконтрукција дома кул-

туре, асфалтирање улице од

центра села према дубљу и ко-

пање канала за одводњавање

које финансира Град шабац и

република Србија.

Стање у Културно умет-ничком друштву „Слепче-вић“?

Културно уметничко друшт-

во постоји од 1971. године и ак-

тивно је било до 1985. године, а

онда је уследила пауза до 2005.

године. упорним и мукотрпним

радом наше деце и људи из ан-

самбла народних игара „Хајдук

Станко“ из шапца, почели смо из

почетка са само петнаесторо

деце, а сада после пет година ус-

пешног рада Културно уметнич-

ко друштво „Слепчевић“ оку-

пља око шездесет чланова.

Сарадња са Косовом и Ме-тохијом?

оно што нас посебно из-

дваја од других је братска са-

радња са Културно уметнич-

ким друштвима са Косова и

Метохије. они су били наши го-

сти на ускрс 2009. године а ми

смо ту посету узвратили 29.

маја 2009. године, где смо бо-

равили пет дана у Зубном По-

току, доњој Гуштерици и

штрпцу. деца су спавала по

кућама код својих вршњака.

Концерти у ова три места су

одржана у препуним салама.

Посебно би истакао за нас

велико признање то што смо

били гости Жикине шаренице

на аранђеловдан 2009. године,

што сматрамо великим успе-

хом сеоског друштва као што је

наше.

Планови и концерти КУд„Слепчевић“?

у 2011. години на првом

месту је у плану годишњи кон-

церт за ускрс. Сем тога у плану

нам је одлазак у италију или

Грчку на фестивал фолклора,

што је велико признање за се-

оско Културно уметничко

друштво.

Какви су услови за бавље-ње културом у малим среди-нама као што је Слепчевић?

услови су релативно добри,

али увек могу бити бољи.

Како се КУд „Слепче-вић“ финансира?

Све ово што ми радимо у на-

шем Културно уметничком

друштву и Месној заједници

не би могло да функционише

без финансијске подршке наше

локалне самоуправе од градо-

начелника и осталих његових

сарадника.

Шта за децу значи путо-вање?

упознавање других тради-

ција, обичаја, упознавање своје

домовине а и шире, нова по-

знанства, дружења и дожив-

љаји који се памте целог живо-

та.

оно што мене као човека,

који се бави политиком нашег

села у задњих десет година,

прогања и оставља без одгово-

ра је неасфалтирана улица у

дужини од 1.500 метара од цент-

ра Слепчевића према дубљу.

надам се да ћемо у овој го-

дини и то урадити што би мене

и моје мештане много обрадо-

вало, с обзиром да смо само де-

сет километара од шапца.

Четвртфинале квиза "МиС-

Ли ГЛоБаЛно деЛуј Ло-

КаЛно", чији је организатор

еколошки омладински савез

шапца (екос шабац), одржано

је 18. фебруара 2011. године, на

дан биолошке контроле по еко-

лошком календару, са почетком

у 16 часова у Културном цент-

ру. у полуфинале квиза су се

пласирале школе: Вук Караџић

са 84 бода, јеврем обреновић са

91 бодом, николај Велимировић

са 101 бодом. у полуфинале

директно је ушла школа „Лаза

Лазаревић” методом случајног

избора, 4. фебруара, на дан до-

деле сертификата учесницима

пројекта „Млади еколози“.

Стручни жири, који је пратио ре-

гуларност квиза су чинили:

професор историје Зоран Бог-

дановић, професор географије

иван опанковић, професор био-

логије Мирко Михаиловић и

професор физичког васпитања

Владимир Мишић.

у понедељак 21. фебруара

2011. године у емисији “Мења-

мо навике” гостовале су уче-

нице петог разреда, које су

учеснице пројекта "МЛади

еКоЛоЗи" из ош „Вук Кара-

џић“ (Љубица Ђерић) и ош

„јеврем обреновић“ (Соња

Мирковић) заједно са председ-

ницом екоса, Мајом Мандић. у

емисији је дарко Берић, аутор и

водитељ емисије, извукао шко-

ле које ће се такмичити у по-

луфиналу квиза „Мисли гло-

бално делуј локално“ и то

су:ош “Вук Караџић”- ош

“јеврем обреновић” и ош “ни-

колај Велимировић”- ош “Лаза

Лазаревић”. Полуфинале квиза

ће се одржати 11. марта 2011.

године у Културном центру са

почетком у 16 часова. Први

такмичарски пар биће ош “Вук

Караџић”- ош “јеврем обре-

новић”, а одмах након њих са

почетком у 16.45 часова за ула-

зак у финале бориће се ош

“николај Велимировић”- ош

“Лаза Лазаревић”.

Покровитељ пројекта је

градска управа града шапца,

док су партнери ТВ шабац и

Културни центар.

Сузана Ивановић, Медија тим, Екос Шабац

мисли глобално делуј локално

Четвртфинале квизапосетили смо месну заједницу слепчевић

Услови су релативно добри,али увек могу бити бољи

� www. podrinske.com 24. фебруар 2011.ДОЊОШОРАЦ

Почиње топлије време а са

њим постаје актуелан рад на фа-

садама. циљ овог текста и на-

редних је да скренемо пажњу

инвеститорима, мајсторима и

трговцима на важне ствари и

особине материјала да би дуго

година по завршеним радовима

сви били задовољни послом

који је урађен.

Постоји много начина да се

фасада заштити и улепша, а на-

чин на који ће се то урадити за-

виси од склоности инвеститора

и новчаних средстава којима

располаже. у овом броју пи-

саћемо о термоизолацији као

најчешће прихваћеном начину.

Зашто радити термоизолацију а

не прскану, фарбану или за-

штиту само са неким од деко-

ративног малтера?

Сведоци смо да је у свету све

веће поскупљење енергената па

је европска унија јасно пропи-

сала како се и на који начин по-

нашати када је израда објеката у

питању и постаје правило да се

они морају изоловати. добро

урађена термоизолација, са сто-

ларијом која добро дихтује, сма-

њује издатке за грејање толико да

се за 5-6 година потпуно враћа

новац уложен у термоизолацију

и израду фасаде. да не помиње-

мо хладније и пријатније про-

сторије у току лета и леп изглед

фасаде који служи више година

без поправки.

један од најефикаснијих и

еколошки најприхватљивијих

начина термоизолације је тако-

звани сендвич зид са пресова-

ном трском између два зида. у

Војводини постоји неколико

произвођача пресоване трске

који углавном раде за извоз.

Покушава се да се пресова-

на трска дебљине 3-8 цм ставља

по зиду, уместо стиропора, али

су потребни специјални типло-

ви, јача почетна лајсна и обра-

да машинским малтером пре

завршног слоја декоративног

малтера јер је трска доста тежа

од стиропора.

Трска је, иначе здрав, при-

родни материјал који има добру

топлотну и звучну изолацију

па чак спречава продор многих

патогених зрачења, а заштићена

од влаге може служити много

десетина година.

Следећи начин термоизола-

ције је изолација минералном

вуном и она се користи када се

од фасадног система тражи спе-

цификација а2 која га сврстава

у незапаљиве систерме.

али, вратимо се класичној

термоизолацији стиропором.

она се може применити на

старе и нове објекте. Када је у

питању санација старих објека-

та мора се водити рачуна о томе

да све што је трошно, поткло-

бучено, руинирано влагом или

на други начин мора да се ски-

не, поправи, осуши и тек тада

може да се приступи раду на из-

ради нове фасаде. Сам занатски

део посла на уградњи је једно-

ставан, али постоје одређена

правила која треба поштовати да

би резултат био дуготрајна и

естетски прихватљива фасада.

Код избора материјала по-

стоји много замки на које ћемо

скренути пажњу.

Почетак радова је типлова-

ње и постављање почетне

лајсне а затим прављење лепка

и почетак лепљења стиропора.

овде може да се примени сле-

деће правило:

има скупих и добрих мате-

ријала, има скупих али не до-

вољно добрих материјала и

најважније је да никад нема

добрих а јефтиних мареијала.

улога лепка је најважнија од

свих елемената у систему тер-

моизолације: Лепак мора имати

особине добре адхезије (при-

онљивости) за подлогу јер од

тога зависи стабилност целог

система, мора бити еластичан да

издржи вибрације ако је објекат

близу пута којима пролазе во-

зила или потресе и вибрације

настале на други начин а тако-

ђе да издржи термошокове вру-

ће хладно. Мора бити водо-

одбојан да влага и киша не могу

да буду упијени и да прођу у

објекат. Мора бити паропро-

пустљив да вода у облику паре

може проћи кроз паропропуст-

љиву мембрану тако да зид

дише. да није тога влага би

ушла иза зида изолације смрзла

се у зимском периоду а лед би

одлепио фасаду делимично или

потпуно. Зато се дешава да се

цела фасада одлепи уколико је

рађена лошим лепком.

добар лепак се прави на

бази цемента који има добру

прионљивост, али нема ела-

стичност водоодбојност и па-

ропропустљивост. Чак је хиг-

роскопан, упија влагу па у про-

сторији изазива појаву плесни и

буђи. Зато је други обавезан са-

стојак полимерно везиво (смо-

ла) у праху која у реакцији са пу-

ниоцем ствара мрежу по целој

запремини и даје добре особи-

не водоодбојности, паропро-

пустљивости и еластичности

лепку. Следећа важна компо-

нента је целулозни етар који

маси даје густину, хомогеност и

служи да у систему задржава до-

вољно воде да цемент може ла-

гано да сазри а да не прегори.

Смола и целулозни етар су

скупи па смањењем или изо-

стављањем њих може да се до-

бије јефтин али недовољно до-

бар лепак. од пуниоца се додају:

млевени камен, талк, и кварцни

песак, који је опран и осушен.

Мнги произвођачи, да би

били јефтинији уместо кварцног

песка додају „дунавац“ који је

прљав са зрнцима блата и дру-

гих нечистоћа. додају мало или

никако смоле и мању количину

целулозног етра.

Повећању квалитета лепка

доприноси додатак микроарма-

турних влакана, али се за гле-

товање прави лепак без њих.

После лепљења стиропора

врши се постављање угаоне лајсне

по свим ивицама и по потреби ти-

пловање. на зиду од цигла блокова

типловање је тешко због пуцања

блокова приликом бушења за типл

па је боље радити квалитетним

лепком без типловања. Затим се

ради глетовање и постављање

мрежице која се утапа у лепак. По-

стоји неслагање да ли се мражи-

ца потпуно утапа у први слој

лепка за глетовање или делимич-

но а потпуно утапање да се ради

другим слојем. /наставиће се/Томислав Петровић,

дипл.технолог „Спектар“ Д.О.О

П. Причиновић

изложба „Сви мачвини тро-

феји“, свечано је отворена 10.

фебруара у народном Музеју у

шапцу. управа једног од сим-

бола нашег града, црвено-црних,

је у сарадњи са Музејем, на

овај начин је ујединила генера-

ције играча и навијача који су

име Мачве носили у срцу, и

које су га прослављали кроз

више од 9 деценија. Старији су

могли да се кроз сећања врате у

славнију прошлост, а млађи да

се увере шта Мачва значи за

фудбал у нашој земљи, и коли-

ко она значи шапчанима. При-

сутне су поздравили кустос на-

шег музеја Татиана Марковић и

члан управе Љубомир иванић,

који је званично отворио из-

ложбу.

Својеврсни времеплов фо-

тографија, признања и трофеја,

водио све посетиоце кроз епо-

хе трајања фК Мачве. Први пе-

риод обележавају генерације

александра Бате Киша, браће

николић, и других који су на-

писали прве странице историје

нашег клуба, потом играчи који

су довели Мачву у прву лигу

Краљевине југославије 1930.

године, међу свега 6 тимова ко-

лико је бројао елитни ранг ве-

лике државе, па све до ратних

генерација, које љубав према

фудбалу није напуштала ни када

је свуда око њих беснео рат. у

дресу нашег тима 20 – их и 30

– их година прошлог века, иг-

рали су између осталих и иви-

ца Бек и Микица арсенијевић

који су на Првом Светском

првенству у фудбалу 1930. го-

дине били репрезентативци,

стандардни првотимци и врло

заслужни за 3. место и највећу

успех у историји наше државе.

фотографије око бројних

трофеја, који заузимају цент-

рално место у другој просто-

рији, подсетили су нас на игра-

че попут Благојевића, јуриши-

ћа, Стефановића, рогића, Ко-

вачевића, Крстића, Станковића,

који су живели за фудбал и само

захваљујући ентузијазму и љу-

бави према свом граду носили

Мачву до нових дана славе, до

елите нове државе истог имена,

почетком 50 – их година. Зајед-

ничке слике екипе, пре утакми-

ца са црвеном Звездом и Пар-

тизаном у Београду, екипе која

је у шабац донела бодове за-

окупиле ус пажњу бројних но-

винара и посетилаца који нису

из нашег града, али су дошли на

отварање изложбе. увеличана

слика крцатих трибина стадио-

на у шапцу вреди више од хи-

љаду речи које описују љубав

грађана према свом тиму.

напуштање Прве лиге, није

значио престанак стварања ве-

ликих играча и престанак по-

беда над највећим ривалима.

Поново су у шабац долазиле ве-

лике екипе. Генерација пред-

вођена иваном Голцем, а у којој

су играли Мирославом Ђукић,

Живановић, Мићић, ризнић до-

вела је наш тим до полу фина-

ла Купа југославије, освежили

су сећање на славне дане скорије

прошлости. до 4 најбоља у

овом такмичењу црвено-црни су

поразили напредак, осијек, а у

четврт финалу и динамо из За-

греба. недостатак спортске сре-

ће и још неки други фактори, те

сезоне спречили су Мачву да

елиминише Партизан, и дође до

финала, а онда можда дода још

један, највреднији трофеј, у вит-

рине клуба, а који би данас кра-

сио, и овако бројну колекцију

пехара у просторијама музеја.

у периоду између 1919. го-

дине и данашњег дана, држава

је 7 пута мењала име, територија

се ширила и смањивала, ратови

су погађали ова подручија, ме-

њани су облици владавине, по-

литички системи, владари и

власти, а наша Мачва је остала

једна једина. црвено црни су

били и остали мезимче града и

свих његових становника, тим

шапца и шапчана, а никада

партијског врха, власти или опо-

зиције. Њено име је увек чини-

ло да бар на један дан, шапчани

забораве све међусобне разлике

и да се уједине на стадиону у

подршци вољеном тиму. овак-

ва прошлост намеће обавезу

свакој управи да чува име клу-

ба које нешто више од 9 деце-

нија карактерише и представља

на најбољи начин наш град.

интерес клуба увек мора бити

изнад појединачних интереса.

Бити на челу једног од најста-

ријих тимова у Србији је част и

обавеза.

отвоРена изложба „сви мачвини тРофеји“

Термоизолациони фасаднисистеми

актуелна тема

�24. фебруар 2011. www. podrinske.comДОЊОШОРАЦ

отвоРена изложба „сви мачвини тРофеји“

Стеван цвејић Пурца:„Презадовољан сам што је Мач-

ва, након толико година, од-

лучила да изађе у јавност и по-

каже шта је била у прошлости,

шта је сада, и шта треба да

буде у времену које је пред

нама. ово је путоказ и водиља за

све, и нико не треба да се стиди

мајстора фудбала који су про-

шли кроз Мачву. Мачва је дала

54 репрезентативца државе у

свим узрастима, подсетићу да је

капитен репрезентације Сфрј у

Чилеу 1962. године био Војкан

Мелић, као и да је капитен ом-

ладинске репрезентације југо-

салвије 1987. године, такође у

Чилеу, био Милан Павловић,

обојица поникли у Мачви.

двојица асова из Мачвиних ре-

дова, Микица арсенијевић и

иван Бек били су чланови ре-

презентације Краљевине југо-

славије на првом светском

првенству, у уругвају, 1930 го-

дине. Све су то подаци за понос

и требало би што чешће изла-

зити у јавност са тим чињени-

цама.“

Бранислав Станковић, ди-

ректор музеја: „Мачва је заслу-

жила једну овакву, репрезента-

тивну изложбу, како би се ста-

рије генерације са носталгијом

подсетиле, а млађе много тога

могле да науче и едукују да у

граду постоји клуб са тако свет-

лом и дугом традицијом, који

траје годинама.“

Братислав Ђорђевић, фуд-

балски тренер у Мачвиној шко-

ли фудбала: „шта бих друго

могао рећи сем, феноМе-

наЛно и ВеЛиЧанСТВено.

Треба обавезно доћи, погледати

изложбу и подсетити се на

сјајну, чак изузетну прошлост

клуба.“

александар Миличић,фудбалски тренер: „ово је изу-

зетна изложба, нешто најлепше

што је могло да се организује у

шапцу.“

дејан Поповић, секретар

Спортског савеза шапца: „Клуб

са традицијом какву има Мачва,

заслужио је овакву презентацију

свега што је урадио током своје

историје.“

Светланка Милутиновић,виши кустос музеја: „ово је

само један мали део онога што

Мачва има у својој архиви, а

уједно и одличан пример са-

радње фК Мачва и наше куће,

као културне институције.“

Совраније Чоњагић, пред-

седник уо фК Мачва: „ова из-

ложба треба да подсети све да је

Мачва нераскидиво повезана са

градом и његовим развојем, па

се са пуним правом може рећи

да је Мачва успешна онолико ко-

лико је успешан и шабац, и

обрнуто, да је шабац успешан

у оној мери у којој је то и Мач-

ва.“

нада Петровић, лекар

спортске медицине: „ово је не-

што Божанствено, и требало би

да ову изложбу посети што већи

број шапчана, како би се под-

сетили старих времена, али и

због промоције спорта у граду,

уопште.“

Светозар јуришић Баћа,

један од Мачвиних фудбалских

легенди: „изложба је одлична.

обухватс све генерације, и тре-

ба је са пажњом погледати.“

Миленко аксентијевић,председник ЖфК Мачва и бив-

ши фудбалски судија: „изложба

је сјајна, а надам се и да ће Мач-

ва ускоро поново бити на оном

месту, и у оном рангу које, по уг-

леду и историји, и заслужује.“

Саша Коларић, тренер:

„изложба је сјајна и фанта-

стична, немам шта друго да ка-

жем“.

Срђан Прстојевић, спорт-

ски новинар: „ово је сјајна

ствар, нешто што је одавно тре-

бало да се деси. Све честитке

људима који су ово организо-

вали.“

Светомир Вешић, бивши

председник фК Мачва: „изван-

редно, немам други коментар“.

јовиша драгићевић, спорт-

ски радник: „фантастично, ја

сам овако нешто очекивао го-

динама уназад. а ова изложба

нас подсећа пре свега на вре-

мена када је Мачва била зна-

чајан и битан фактор у југо-

словенском фудбалу.“

душан Васић, некадашњи

голман Мачве: „драго ми је да

се неко сетио да приреди овак-

ву изложбу, која је можда могла

да буде и још репрезентатив-

нија.“

Зоран Михаиловић Лола,

фудбалски тренер: „изложба је

одлична, и сјајно урађена.“

аљо Сакић, бивши фудба-

лер Мачве: „Превише је оних

позитивних емоција у овом тре-

нутку, а ја сам најзадовољнији

што су овом изложбом обу-

хваћене све Мачвине генера-

ције, и скоро сви фудбалери

који су играли у Мачви.“

Сретен радовановић, члан

градског већа шапца: „импре-

сивно, фантастично, Мачва је

била и остала спортска, али и не

само спортска институција

шапца.“

Зоран Петровић, професор

економско трговинске школе у

шапцу: „импресивно, сјајно,

фантастично, феноменално...

немам други коментар.“

Бранко Костић, некадашњи

фудбалер: „одлично, сјајно, на

овај начин подсетили смо се

свих оних који су били у Мач-

ви током њене историје.“

Миливоје аксентијевић,

председник офС шабац: „ово

је права ствар, али мислим да би

након завршетка изложбе све

ове слике требало пребацити у

сталну поставку на стадиону.“

Марија Лазић, професор

физичког: „Задивљена сам и

импресионирана. ова изложба

је на оном нивоу какав фК Мач-

ва и заслужује.“

Тијана Миловановић, рад-

ник музеја: „изложба је сјајна,

приказана је историја кроз

бројне фотографије и докумен-

та, као и изглед стадиона кроз

различите временске епохе

шапца. ја сам импресионира-

на.“

јохан Милер, шапчанин

на раду у немачкој: „ово је

била прилика да се кроз сјајну

изложбу подсетимо старих

шапчана и неких старих вре-

мена.“

раде рогић, син Мачвине

легенде Војислава Воје рогића:

„фасциниран сам оним што сам

видео. Свака слика и документ

за себе говоре о једном периоду

историје клуба.“

димитрије Стефановић,бивши фудбалер и тренер: „За

нас старије, ова изложба много

значи, и из ње можемо много

тога да научимо, не само о ис-

торији Мачве, него и шапца

уопште.“

драган Петровић, фоторе-

портер: „Мачва није само фуд-

балски клуб, она је и део града,

и његове историје. Морам да

приметим да је ову изложбу ра-

дила женска рука, јер недостаје

пиштаљка, копачке, крампони,

лопта, фотографије публике, а и

оно навијачко, уа Судија.“

Лила ахметовић, шабачки

угоститељ: „импресиониран

сам изложбом, која ме је врати-

ла у период најбољих Мачвиних

дана, и период када је и мој отац

био део фК Мачва.“

Мирослав Поповић, бивши

фудбалер: „драго ми је да је од-

зив посетилаца био овако вели-

ки, и надам се да ћемо и на утак-

мицама имати подршку свих

који су били вечерас на отвара-

њу изложбе.“

Младен Стефановић-Вам-пир, бивши фудбалер и тре-

нер: „Мени је мало теже да го-

ворим о овој изложби. Посебно

што сам и сам део историје

Мачве, најпре преко оца и стри-

ца који су оставили неизбрисив

траг у Мачви, а касније и кроз

моју играчку и тренерску ка-

ријеру. у сваком случају, пре-

задовољан сам оним што сам

овде видео.“

Слободан Д. КашиковићДушан Благојевић

Црвено – црна традиција

радници окрећу леђасиндикату

Поверење у синдикате у нашој земљи близу је историјски

најнижег нивоа - закључили су аутори истраживања „Стање со-

цијалног дијалога у Србији“. и мада би многи од 1,8 милио-

на запослених и више од 700.000 незапослених рекли да нам

је баш у овом тренутку синдикално организовање најпотреб-

није, чињенице говоре другачије.

- Заједничка карактеристика свих налаза у овом истражи-

вању је велико неповерење грађана према институцијама, укљу-

чујући и синдикате - оценио је Зоран Стојиљковић, професор

факултета политичких наука у Београду и коаутор истраживања.

- у синдикате верује тек 15 одсто грађана, док је три пута више

оних који у њих углавном или уопште немају поверење.

- Примера ради, Савезу самосталних синдиката Србије ве-

рује три одсто грађана ван радног односа, један одсто запос-

лених који нису чланови ниједног синдиката, девет одсто чла-

нова других синдиката, али и свега 29 одсто сопственог члан-

ства - запажа Стојиљковић. - уГС „независност“ ужива по-

верење два одсто грађана ван радног односа, исти проценат за-

послених који нису чланови ниједног синдиката, три одсто чла-

нова других синдиката и 75 одсто сопствених чланова. низак

рејтинг синдиката аутори објашњавају са више разлога.

- Први и најважнији јесте објективно стање, односно од-

суство позитивних развојних ефеката. ако синдикати нису ус-

пели да зауставе, наравно у сарадњи са другим демократским

актерима, суноврат привреде у окружењу рата и изолације, али

ни да спрече да трошкове транзиционих промена плате само

људи са дна социјалне пирамиде, онда овако раширено непо-

верење не треба да чуди - закључује Стојиљковић. остали раз-

лози везани су за недовољну спремност грађана на ангажова-

ње, за страх од губитка посла, недовољну солидарност... у са-

мим синдикатима, међутим, не мисле да је ситуација алар-

мантна. Свесни су, кажу, да је ситуација лошија него раније,

али оцењују да је далеко боља него у другим земљама.

- Када радник не верује организацији коју је сам изабрао

и у коју је добровољно ушао, онда заправо не верује ни сам себи

- оцењује Вера Кондић, психолог рада.

� www. podrinske.com 24. фебруар 2011.ДОЊОШОРАЦ

ЛИСТ “доЊоШорац” издаје Месна заједница “доњи шор”. Савет МЗ “доЊи шор”: Горан Марковић - председник, прим. др Весна Ђурић - потпредсед-

ник, Лазар Томић, Владимир анђелић - Бата фаркаш, драган рајковић, радослав Хас, ранко Мијатовић, иван Ковачевић, Светлана Смиљанић, Марија Крстић, алек-

сандар Живановић, Миле Милијанчевић, Љиљана Лолић, драган димитријевић и душан Костадиновић.

Главни уредник: душан Благојевић. Заменик главног уредника Весна Вујатовић. Култура: Слободан Петровић, филип Симић. друштво: Сузана ивановић, аца

Перић. Политика: Ђорђе Петровић. Спорт: Ђурђија Лукић. редакција: наталија Пуцаревић. јована Томић, јелена Томић, Мирослав Мушитцки.

адреса редакције. 15000 шабац Карађорђева 68.

Месец фебруар је на измаку,

и ближи нам се март. у култур-

ном центру увелико теку при-

преме за наредни месец, и с тим

поводом, разговарали смо са

Бранком Тодоровић уредницом

књижевне сцене, о томе шта

нас све очејује од културнох

догађаја.

У протеклом месецу све-доци смо многих догађаја уКултурном центру, шта би стеви издвојили нешто што јепосебно обележило месец феб-руар?

што се тиче рада и програ-

ма Културног центрта, програ-

ми се изводе у континуитету

месец за месецом, тако да сва-

ки програм буде пропраћен кроз

програматор. оно што бих из-

двојила из месеца фебруара је

представљањеј едне врло за-

нимљиве књиге, "анаста" Вла-

димира Мегреа руског пис-

ца.Књиге из серије "Звонећи

кедри русије" које је превела

наша балерина Зоја Беголи. За-

нимљиво је да књиге говоре о

својеврсној филозофији жив-

љења, о свему оном што смо по-

мало заборавили, јер живимо у

времену у ком живимо, где је

зло, нажалост надвладало доб-

ро. Те књиге имау једну јасну

поруку, да смисао живота јесте

љубав коју смо негде скрајили са

пута, и враћају нас правим вред-

ниостима. што се тиче дечије

сцене, издвојила бих представу,

"шрек", у извођењу Музичког

театра "аска није овца" и за-

право то је једна изузетна дечија

представа, која такође говори о

добру и злу.

Какв програм можемо оче-кивати за месец март?

Месец март је сам по себи

период када је Културни центар

највише ангажован и на про-

граму је доста садржаја. у мар-

ту је општинска смотра реци-

татора, и то би издвојила као не-

што најзначајније. у смотри

учествују све основне и средње

школе на општинском так-

мичењу. Поред тога издвојила

би још неке догађаје за март ме-

сец. Већ 4. марта имамо пред-

стављање веома занимљиве

књиге. у питању су "јапанске

бајке", које је превела наша суг-

рађанка драгана Петровић, а о

књизи ће говорити Соња Виш-

њић-Живковић уредник изда-

вачке куће ''Либеро'' . илустра-

тор је такође Бојан радојчић,

академски сликар из шапца.

Везано за ''јапанске бајке'' има-

мо једно пријатно изненађење

јер ће нам гост бити аташе за

културу амбасаде јапана Тона-

ка Кијотака. Тако да ће то бити

једно изузетно занимљиво вече.

још један велики догађај, је да

ће наши суграђани имати при-

лику да дођу на вече Богдана

диклића који је наш познати

глумац, оно што је куоризитет је

књига коју је објавио. То је

књига афоризама и кратке про-

зе а носи назив "о глуми без глу-

ме" . резултат сарадње са дру-

гим школама је једно поетско-

сценско вече основне школе

''Мајур'' које ће се одржати 14.

марта. То вече ће бити по-

свећено Мирославу антићу. По-

етско вече носи назив ''Први

танго''. одмах после тога имамо

позоришну представу ученика

економске-трговинске школе

која се зове ''ромео и јулка'', као

пародија на ''ромеа и јулију''.

Сценарио и режију је радио

ученик трећег разреда Ђорђе

Мраовић.

У којој мери Културницентар можемо сматрати хра-мом Културе?

шабац је град ком је култу-

ра и те како важна, и сви ми који

се бавимо том делатношћу, има-

мо за циљ да промовишемо ку-

лутру у граду. Под тим мислим

на све институције културе, а за-

сигурно Културни центар је јав-

ни сервис свих грађана, и по

томе се разликује од осталих ин-

ституција. наша мисија је да

отворимо ова врата свим грађа-

нима и да свако ко жели, про-

нађе себи место у овом храму

културе. Због тога наши про-

грами су разноврсни и желимо

да сви млади и креативни људи,

али и они други, схвате да је ово

место њихова институција.

да ли су сва дешавања уКултурном центру доста про-праћена, и да ли постоје до-гађаји који су посећенији оддругих?

Културни центар већину

својих програма грађанима нуди

бесплатно и то је оно што по-

некад боли, јер иза тога стоји

рад. нису сви прогами подјед-

нако посећени, што је разум-

љиво, и ми због тога имамо раз-

личите садржаје, како би људи

могли да изаберу оно што је њи-

хово културно интересовање.

Код нас је народ чудан, ако до-

ведемо једно звучно име, које је

само по себи пронашло пут да

буде познато, јер је код нас да-

нас много тога постало само

роба и тржиште, иако то можда

није баш много квалитетно. на

пример ако би довели Свети-

слава Башару нећемо имати на-

пуњену салу, али ако би довели

исидору Бјелицу, и такве про-

филе, који су популарни у

Србији, нама ће сала бити мали

простор. Понекад мислим да је

наша публика лења, стално их

ослушкујемо и проналазимо

начин како да их заинтере-

сујемо. Мислим да је друштво

и време учинило да данас има-

мо кризу публике. довољно је

само да их на неки начин за-

интересујемо, да издвоје време

и посете Културни центар и

они ће бити задовољни, и на-

пуниће душу неком позитивном

енергијом.

За крај остаје нам да по-зовемо суграђане да дођу ипропрате што више дешавањакоја нас очекују у марту.

на суграђанима је да дођу да

се само информишу, увек ис-

пред Културног центра се нала-

зи велики плакат са догађајима

и сатницама свих дешавања.

Тако да дођите драги суграђани

и верујте да ћете овде уживати,

и бар на тренутак одагнати све

проблеме које имате.

Слободан Петровић

РазговоР са бРанком тодоРовић

Културни центар, јавни сервис свих грађана

100 година 8. мартаМеђународни празнок жена – 8.март, прилика је да се се-

тимо дугог и тешког пута којим су морале да прођу жене до

оствариванја својих људских права.

ове године 8.март слави свој стоти рођендан у већини зе-

маља европе.

на предлог Кларе цеткин, на I I међународној конфе-

ренцији жена социјалиста, у Копенхагену августа 1910. године,

одличено је да се овај дан слави као успомена на велике де-

монстрације америчких жена које су тражиле право гласа.

Већ следеће 1911. године, 8.март је прослављен у немач-

кој, аустрији, данској и швајцарској.

у Србији су социјал-демократе обележиле 8.март такође

1911. године, али прва велика прослава овог празника у Бео-

граду се десила тек 1914. године.

од тада, жене свих република бивше југославије славе овај

дан.

данас, када су жене потпуно равноправне са мушкарцима

и када су сва мушко-женска права изједначена, 8.март се не сла-

ви са толиким жаром као раније.

ратне године и сталне кризе кроз које наша земља прола-

зи последњих двадесет година, значајно су доппринеле губитку

значаја овог празника.

ипак, то никако не сме да нас спречи да ове године за тај

празник учинимо нешто лепо и да тог дана драгим дамама из

нашег окружења поклонимо, ако ништа друго онда бар мало

пажње, пуно љубави и осмех- ове ствари не коштају ништа а

значиће им пуно.

Аца Перић

Клуб за пензионереи друга стара лица ша-бачког Геронтолошкогцентра, 14.фебруарабио је препун. Увек лепаи пријатна атмосфера,добро расположење, атог поподнева и вечери,још и више... „Кривац“,онај позитивни – „живасвирка“... Павићи, Миш-ко и син Драган (састав„Хабанера“), и оненајстарије, па и нару-шенијег здравља, по-дигли су на ноге... Каонекада, што неки реко-ше „у стара добра времена“(„без озвучења и микрофо-на“)... Певало се и уз „Одак-ле си селе“, „Седамдесет идва дана“, „Зашто си тужна уовој ноћи“, „Скелеџијо на Мо-

рави“, а тек уз „Куд се журишхеј животе“, „Бринула ме седакоса“, „Волео сам у Шапцукрај Саве“ ... А и заиграло узколце... А, мераклијски, и пе-вач би закићен... Успут забе-

лежисмо: „Навикло је срце ида се радује, и да прежа-ли“...

Њихов клуб, оаза друже-ња и доброг расположења, занеке и други дом:

Др Нада Петровић: „Јакоје фино дружење, исте гене-рације се састају, мало пе-вамо, и старе и нове песме,и све је, видите и сами, јакодобро, атмосфера фанта-стична“.

Радојка Љубинковић:“Клуб за мене заиста пуно зу-начи. Ја овде долазим свакидан да попијем кафу. Многоми значи. Зар ово није лепо.Да се људи воле и друже. Јаволим цео свет“.

Тина Лукић: „Станујемовде близу. Сваки дан самовде, сваке недеље, ништане пропуштам. Много је лепо,ово је мој други дом. За нашклуб, сваком бих препоручи-ла да дође.“

Рајна Бранковић: „У клу-бу је заиста лепо, супер. Два-наест година сам овде, и по-желела бих само да чешћебуде овако као вечерас.“

Станка Васиљевић:„Ушла сам на ова врата јошкад је била Живанка, више јето од десет година. Много

нам је лепо. Нас пет певамоизворне народне песме, пе-вам први глас, дружимо се,обележимо наше лепе дату-ме, рођендане. Много нам

је лепо, шта другорећи“.

Љубица Јекић: „ИзЛивада сам, и дружимсе овде, мада не могубаш често јер ми је по-далеко. Мало сам ивечерас каснила, алиникад није касно. Налето, налазићемо сечешће. Заиста је леподружење.“

Никола Максимо-вић: „Клуб је супер,само, видите, мала нампросторија“.

Раденка Сантрач:„У клуб долазим по-

следњу годину, задовољнасам, волим изласке. Док самрадила нисам имала време-на, а сад не пропуштам при-лику јер је овде заиста леподружење.“

Ангелина Одавић: „Овдесам од оснивања клуба, тусам у комшилуку, било је ипауза у доласцима. Дола-зим, не баш често, али кад сунеке прославе.“

Миланка Павић: „Првипут сам у клубу. Драго ми једа је овај дан овако леп, пе-вају ми супруг и син са својомгрупом. И заиста је лепо ви-дети да и старост може битилепа“.

Светислава Марушић: „Члан сам клуба, мало даљестанујем, па мало ређе до-лазим. Иначе, волим друже-ње, како живим сама оводружење ми још више значи.Увек ми је радост дружењеса својим друштвом, јер, леп-ши су дани у друштву негобити сам. Уз музику и добрепеваче посебно.“ Ц.Љ.

PENZIONERИНфОРМАТИвНИ ДОДАТАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ГРАДА ШАПЦАбРОЈ 20 24. фЕбРУАР 2011.

лепоте „тРећег доба“

Оаза дружења и доброг расположења

-Лепо дружење и лепнаступ, за пензионере.

-За пензионере увек, паи ја сам већ пензионер. Увексе одазивам и младима истарима, од 17 до 77...

-Лепа атмосфера зајед-нички направљена.

-Нисам до сада овдебио, али, стварно је фино.Драго ми је да су овако ве-сели, да су расположени, ато ваљда и „држи“ - да седуже живи.

-“Крив” је репертоар …-Увек се нађе за сваког

по нешто. Драган пева ове“млађе” песме, новијег да-тума, ја, оне старе, Шума-дију и севдалинке, јер, јасам та генерација, па су тепесме и моја највећа љу-бав…

-Песма за почетак кон-церта?!

-“Село моје крај Мораве”… Јесте да сам ја из Мачве,али то је једна лепа шума-дијска песма, која је већсада међу оним “вечним” и

која се никад неће забора-вити…

-Може ли се издвојитинека песма из вашег ре-пертоара, посебно драга?

-Знате шта, ја сам од де-тињства певао Шумадију исевдах, и то и дан-дани пе-вам… Највише волим те шу-

мадијске двојке и севдахправи. Тако сам учио од ма-лена, јер у то време кадсам почињао били су Заими Сафет. Мој идол је био Са-фет, мојих другара Заим,

мало касније је кренуо Не-дељко…

-Шта би била порука,овако уз музику, и животпроведен уз музику?

-Свима желим да имсрце буде весело, и проду-жиће живот. Да се не свађајуи не праве проблеме једни

другима. Све друго ће селако пребродити. А уз ве-сеље ће им и здравље битимного боље. Музика је лекза душу и срце.

Ц.Љ.

миШко павић

Музика је лек за душу и срце

Влада усвојила раније

поднету оставку

министра здравља

Томице

Милосављевића и

изнуђену оставку

министра Млађана

динкића, као и

оставку Верице

Калановић.

Превремени избори,

практично, никоме не

одговарају јер не могу

ништа значајније да

промене

Како се и очекивало, по-литички елегантно и без пом-пе и (не)жељене халабуке,Парламент Србије у поне-дељак усвојио је (изнуђену)оставку потпредседника Вла-де и министра за економију ирегионални развој МлађанаДинкића, као и неколико данараније поднету оставку ми-нистра здравља Томице Ми-лосављевића. Оставком„двојцу“ (не)очекивано сепридружила и министар занационални инвестициониплан Верица Калановић, паје у „пакету“ и она остала безминистарске фотеље.

Динкић је поднео оставкупосле најављене смене, којује обелоданио председникВладе Мирко Цветковић, а ооставци др Милосављевићапостоје разне спекулације, иовде није потребно на њихуказивати. Потпредседник Г-17 плус Верица Калановић,међутим, оставком је самопотврдила своју оданост„шефу“ Партије, који јесвојевремено из ње истиснуооснивача др Мирољуба Ла-буса, а недавно је рекао да јеобећао свим пунолетним гра-ђанима Србије по хиљадуевра, да би, наводно, одлу-чујуће утицао на победу Бо-риса Тадића у председнич-ким изборима! На ову темузаиста није потребно троши-

ти речи ни простор, без об-зира што је нешто каснијесам Динкић изјавио да „нијерекао то што је рекао“!

После усвојених оставкипредседник Владе именоваоје мр Јасну Матић, министраза телекомуникације и ин-формационо друштво, закоординатора Министарстваекономије и регионалног раз-воја. Истовремено, имено-вао је министра рада и со-цијалне политике РасимаЉајића за координатора Ми-нистарства здравља, док јеминистра омладине и спортаСнежану Самарџић-Марко-вић именовао за координа-тора Министарства за НИП.

Јавност се сада, с пра-вом, пита да ли су овим по-тезима умирене неке распа-љене страсти и главни опо-ненти, опозиционе странке,или су остављене да с не-стрпљењем чекају могућидаљи расплет. Или ће, мож-да, ипак морати да дође допревремених избора, какоуправо непрестано јавностипуни уши највећа опозицио-на странка и прети да ће, усупротном, у априлу њеночланство повести „стиропор-револуцију“. Није нам задатакда се бавимо политичкоманалитиком, овде за то иније место, али је немогућене подсетити читаоце да свиони који би да заузму местасадашње власти, у њој субили и показали своје ис-тинске вредности. Од њихо-вог владања Србија и народу њој нису видели бољитак,па је тешко претпоставити дасе у међувремену нештоосетније променило (у гла-вама) и да би земља таколако и брзо кренула путеви-ма опоравка њиховим до-ласком на власт. Изузев аконеки нису пронашли „чароб-ни штапић“, па ће њим водупретварати у млеко, покре-нути урушене или потпуноуништене фабрике и запос-лити стотине хиљада рад-ника, који вапију за послом.

У времену тешке беспа-рице, беспослице, презаду-жености, изгубљеног пове-рења у све и свакога, народује заиста потребно охрабре-ње. Али не речима и обећа-њима, него делима. Обећања

је у протеклим годинама билонапретек, и тешко је верова-ти да здрав ум може себидозволити нове лажи. Свеово говори да избора, најве-роватније, неће бити пре про-лећа 2012. године. Онастранка у власти (Г-17 плус)која би, евентуално, могла даизазове потрес Владе и пре-времене изборе, доброослушкује расположење јав-ног мњења и резултатеистраживања. Оно јој не дајени минималне шансе да пре-ђе цензус, а у последњадва месеца политичка сценапотпуно мења лик. Радикалиу очекивању (могућег) по-вратка свог лидера др Војис-лава Шешеља из Хага рачу-нају да ће из темеља „по-трести“ тренутно најјачу опо-зициону странку (СНС) безобзира што то не потврђујеистраживање јавног мњења.Ово истраживање, међутим,још убедљивије потврђује даПУПС највише јача. Одрејтинга забележеног почет-ком децембра (6,2 одсто), ујануару и фебруару пораст јевеома евидентан и сада јеова Партија избила на чет-врто место.

Из поузданих извора са-знали смо и да је ПУПС по-уздана гаранција да ће Вла-да владати пун мандат. По-тпредседник др Јован Крко-бабић и пет искусних посла-ника, обавештени смо, држебаланс и успевају да прими-ре (понеке) распаљене стра-сти у политичким странка-ма. Ово је потпуно разум-љиво, јер ова Партија не гра-ди своју стратегију наосвајању власти него оства-рењу свог програма со-цијалне правде, подмлађи-вању, и бризи о немоћним,незапосленим, нејаким, безобзира којој нацији или вериприпадају. Управо због тога,прича се, да неке политичкестранке (деснице) покуша-вају да још једном измани-пулишу многе необавештенепензионере, којима је, под-сетимо, половином прошледеценије запретио геноцид!Са новим законом су (при-премио га др Кркобабић иПУПС) безбедни. Најмањеколико и радници у јавномсектору.

www. podrinske.com ПЕНЗИОНЕР 24. фебруар 2011.2

ПИШЕ: СТЕвАН МАТИћ

после усвојених оставки потпРедседника владе млаЂанадинкића и два министРа г-17 плус,пРевРемени избоРи (ни)су на видику

Баланс држи ПУПС

Завичајно друштво за не-говање традиција Шапцаобележило је, средином ово-га месеца, пету годину по-стојања и запаженог рада, наМишару, у угоститељскомобјекту „Карађорђе“, одаклеје и почело окупљање по-штовалаца историјских и кул-турних тековина овога краја.

Овај скуп је био приликада председник Друштва Ди-митрије Диша Стефановић,незаобилазно име у фуд-балском и друштвеном жи-воту града, подсети на ак-тивности у последњих петлета:

- Прво окупљање Зави-чајног друштва за неговањетрадиција нашега краја билоје у објекту „Карађорђе“, у ис-торијски славном Мишару, уприсуству тридесетак Шап-чана из јавног, привредног,културног и спортског живота.Била је то елитна групаљуди, а, ево, и данас су при-сутни угледни суграђани, дапоменем само неке, пре све-га, чланове Организационогодбора: Михаила Бату Бо-жанића, Марка Максимовића,Боривоја Ђокића, ТомиславаАрсеновића, Димитрија Ми-линковића, Милана Панду-ровића, Драгољуба Мило-шевића. Са нама су и овомприликом наши гости из Бео-града, доајени фудбалскихклубова „Партизана“ МаркоВалок и „Црвене звезде“ Вла-дица Поповић.

Стефановић се са поно-сом осврнуо и на то да су у,у овом периоду, извршенесве акције предвиђене про-грамима рада, усвајаним на

почетку сваке године, до-дајући:

- Стога, осећамо да сунаши сусрети, од самога по-четка, одисали смелошћу иразноврсним програмима,подсећањем на славне тра-диционалне вредности, у на-стојању да их отргнемо од не-умитног заборава.

Уводно слово је било иподстрек да се скупу обратеМишарац, познати Шапча-нин, Стеван Симић, иначе,председник Задужбинскогдруштва „Први српски уста-нак – Мишар“, као и креа-тивни Бранко Шашић, пред-лозима за даљи рад Зави-чајног друштва.

И ово дружење, попут до-садашњих, пропраћено јекултурно-забавним програ-мом, уз музику из доба Циц-варића, али и из репертоарасадашњих шабачких боема.

Глумац шабачког Народ-ног позоришта Бора Божа-нић је у свом надахнутом ма-ниру читао, за ову приликуодабаране текстове, изнајновијих књига ДраганаМићића и Александра Ђе-надића. Док је антологијскиафористичар Раде Ђерго-вић прочитао своје досет-ке, тек исковане у његовојсписатељској радионици,као и наступом у музичкимнумерама, побравши аплау-зе за „бис“. Придружили суму се, у неколико наврата, иЖића Петковић, својим „Пу-токезима“, управо су овихдана у штампи, као и МилеСтанковић, рецитовањемсвојих песама.

Д.М.

јубилеј завичајног дРуШтва

Сусрети у частславних тековина

www. podrinske.comПЕНЗИОНЕР24. фебруар 2011. 3

бање сРбије

Палић се налази у северној

Бачкој, недалеко од Суботице и

границе са Мађарском. Под име-

ном Палус, први пут се помиње

1690, а претпоставља се да је то

име добило по старој пустари

Палиј која се помиње још 1462,

или по насељу Палеђхаза, које

се помиње век касније.

језеро је некада било слано,

па је из њега вађена со. Главни

лекар Бачке жупаније, јанош

Готфрид Либертраут, указао је

1780. на висок садржај соли у

језерској води, а тиме и на на

њену лековитост. Као лековито

језеро помиње се 1823. Године

1856. извршена је прва хемијска

анализа воде која је потврдила

ове претпоставке. на обали је

1845. изграђено прво Топло ку-

патило и Палић је постао бања.

Средином 19. века на се-

верној обали језера засађен је

раскошан парк (1853), изграђе-

на "Мала гостиона" (1850) и

први хотели (Тршчара – 1853,

Стари хотел – 1857). а богати

Суботичани подижу виле и лет-

њиковце.

од 1897. између Суботице и

Палића саобраћа живописан и

удобан трамвај, који даје по-

себну драж већ тада познатом

летовалишту.

Бања Палић и летовалиште

доживљавају процват почетком

20. века. Године 1912. истога

дана, 15. септембра, кад је у

Суботици отворено чувено зда-

ње Градске куће – купатило Па-

лић добија атрактивну Велику

терасу, Женски штранд (дрвено

купалиште) и водоторањ.

Вода Палићког језера сум-

поровита је алкална и му-

ријатична, а садржи литијум и

рубидијум, који се користи у

лечењу реуматских и нервних

обољења. језерско блато такође

је лековито. Стронцијум је ње-

гов главни састојак, а он пома-

же при срастању костију. Зато се

лечење у овој бањи обавља ку-

пањем у загрејаној води (топло

купатило) и облогама загрејаног

минералног муља (блатно ку-

патило). Као медицински трет-

мани користе се још и електро-

терапија и масажа.

Лековито језеро Палић

Влада шпаније одобрила је

измене пензионог закона којим

се предвиђа повећање старос-

не границе за одлазак у пензију

на 67 са досадашњих 65 годи-

на. Синдикати су раније орга-

низовали више протеста про-

тив пензионе реформе, али су

представници владе ипак ус-

пели да се прелиминарно до-

говоре са послодавцима и за-

посленима. шпанци ће моћи да

остваре пензију и са 65 година

старости, али уз радни стаж од

38,5 година. реформа би тре-

бало да ступи на снагу 2013. го-

дине.

Повећање старосне грани-

це за одлазак у пензију је јед-

на од антикризних мера со-

цијалистичке владе премијера

Хосе Луиса Сапатера, која би

требало да оживи шпанску

привреду. Без обзира на то што

ће оштри финансијски резови

почети да се одражавају на бу-

џет шпаније најраније 2015.

године, саме реформе указују

на напредак у реструктуирању

економије земље са највећом

незапосленошћу у еврозони и

доста слабим проценама раста.

шпанија је последња земља у

европи која је прибегла изме-

нама пензионе реформе због

старења становништва и нис-

ког наталитета, што је услови-

ло потребу да се ојача систем

социјалне заштите.

Пензија за Шпанце тек са 67 година

од 2008. пензионеравише за 95.000

од 2008. до краја 2010, Србија је добила нових 302.845 пен-

зионера, каже директорка Службе за односе са јавношћу Пио фон-

да јелица Тимотијевић. Међутим, са становишта стварног повећања

трошкова и издатака Пио фонда за исплату пензија, напомиње она,

овај податак не треба посматрати изоловано. Треба га упоредити

са бројем умрлих пензионера (трајне обуставе исплате пензија) у

посматраном периоду. Тако се долази до статистике која показује

да је од 2008. до 2010. умрло 207.599 пензионера, да је нових пен-

зионера 302.845 и да је по том основу у Пио фонду евидентира-

но додатних 95.246 осигураника. ово повећање броја носилаца пра-

ва на пензију заправо указује да је број пензионисаних већи у од-

носу на број умрлих пензионера и да, због смањеног степена

смртности, њихов број из године у годину стално расте. Просеч-

но годишње број пензионера се повећава за 1,5 одсто, посматра-

но у последњих 15 година, нагласила је Тимотијевић.

Када се све категорије пензионера саберу, у 2008. години било

је 1.580.339 пензионера, од чега 1.306.394 пензионера из катего-

рије бивши запослени, 50.959 из категорије самосталне делатно-

сти, а 222.986 пољопривредних пензионера. у 2009. години

укупно је било 1.603.668 пензионера, односно за 1,5 одсто више

него у 2008. години, од чега 1.324.338 бивших запослених, из са-

мосталних делатности 54.450 и 224.880 пољопривредних пен-

зионера. у 2010. години било је укупно 1.626.581 пензионера, од

чега 1.345.733 из категорије бивших запослених, 58.368 из групе

самосталних делатности и 222.480 пољопривредних пензионера.

Те године забележено је повећање броја пензионера, у односу на

претходну 2009. за око 1,4 одсто, казала је Тимотијевић.

како смо живели кроз статистикуВелики број пензионера није само српски проблем, али живот

српског пензионера јесте проблем. Према статистици требало је да пре-

живе са 24 одсто просечне плате, у најгорем случају, и 64 одсто у најбо-

љем случају. Према статистичким подацима то изгледа овако:

Корисника пензија у категорији запослених прошле године било

је 1.335.934, а њихова просечна пензија била је 21.790 динара, што

је 64 одсто у нето заради просечне плате која је износила 34.142

динара. Старосних пензионера било је 695.774, који су у просе-

ку примали 25.195 динара, инвалидских 326.254, који су у просеку

примали 20.054 динара, а породичних 313.905, који су у просеку

примали 16.048 динара.

Пензионера у категорији самосталних делатности било је 56.649

који су просеку примали 21.342 динара, што је 63 одсто у нето за-

ради. Старосних пензионера из ове категорије било је 25.492, који

су просечно примали 24.698 динара, инвалидских 16.555, који су

просечно примали 21.335 динара, а породичних 14.599, који су

имали просечну пензију од 15.490 динара.

у категорији пољопривредника било је 223.759, са просечном

пензијом од 8.179 динара, што је 24 одсто у нето заради просеч-

не плате. Међу њима било је 185.744 старосна пензионера са про-

сечним примањем од 8.405 динара, 12.973 инвалидска са просеч-

ном пензијом од 8.957 динара, и 25.043 породична пензионера са

просечном пензијом од 6.034 динара.

пензије у 2010. години

4 www. podrinske.com ПЕНЗИОНЕР 24. фебруар 2011.

СТАРИ ШАбАЦ

УГАО КАРАђОРђЕвЕ И вЛАДЕ ЈОвАНОвИћА

... Као што песма каже „ ...

јер кад су нам пуне чаше, и када

се на нас смеше снаше, чаша

вина пуно срце свима...“ Тако

каже позната песма Звонка Бог-

дана, „још литар један доброг

вина дајте нама ви...“, а, при-

годно, чланови шабачког Клуба

за пензионере и друга стара

лица, у спомен на дан љубави,

песме и вина, дружили су се

16.фебруара (пошто су два дана

раније у клубу имали „живу

свирку“)...

... Чуло се и слово о Светом

Трифуну, а чланови рецитатор-

ске и хумористичке секције клу-

ба (драгица јовић, драга Това-

ровић, Љиљана Бурсаћ, драган

Мецић, нада Поповић, Витомир

николић, илија Товаровић) -

даровали су стихове и пошали-

це ... Па се чуло и подсећање на

„ашиков гроб“ и велику љубав

Павла и Ђуле... Чули су се и

„Плави жакет“ и „укор“, и „де-

војка на студенцу“, па „донеси

вина крчмарице“ и „ругалица о

вину“, али и она „Вино је најбо-

љи лек“...

Заједнички се певало, а за

песму су били задужени Миша

даничић (све је почело уз „Лаку

ноћ свирачи“, Група „Преље“ (у

њој су Станка Васиљевић, дра-

га Товаровић, Љиљана Бурсаћ,

нада Поповић и Вукосава

дрљачић, са њима уз фрулу или

хармонику илија Товаровић)

песмама „ево шора, ево каме-

ника“ и „Кажи право шикаро зе-

лена“ подсетила је на стара вре-

мена... Хорски се певало и уз Че-

домира Чолића и „имам једну

жељу“, уз николу Максимови-

ћа и „донеси вина крчмарице“,

уз драгана Мецића и „ај, берем

грожђе“... Све је испратила хар-

моника Ђорђа Станковића, а о

љубави се наставило уз гитару

Мише даничића... Како песни-

ковим речима остаде записано,

„само од љубави учи надахнуће,

јер љубав у твојој души откри-

ва све квалитете...“ и не забо-

равите на још једну песничку

поруку: „Љубав је срећа која се

узајамно даје“.

Ц.Љ.

О љубави, песми и вину Свети трифун иСвети валентин

Свети Трифун и Валентиндва су свеца крстаједноме се шаком крстишдругом са три прста.

Свети Трифун, вредни воћарлозу орезујемного чува виноградевино да се пије.

Са тим вином Валентин се често окуражида девојци лепотици љубави затражи.

Кад се тако баш удружедивота је прававиногради и љубавибуду радост права.

а са чашом доброг винаназдравља се од давнинатад потеку топле речидобро вино душу лечи.

Вукица Копривица

зараде у 2010. године реално већенего у 2009. за 0,6 одсто

Просечна зарада у републици Србији, исплаћена у децембру

2010. године, износи 54.948 динара. у односу на просечну зара-

ду исплаћену у новембру 2010. године, номинално је већа за 14,8%,

а реално је већа за 14,0%.

Просечна зарада без пореза и доприноса у републици Србији,

исплаћена у децембру 2010. године, износи 39.580 динара. у од-

носу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у но-

вембру 2010. године, номинално је већа за 14.9%, а реално је већа

за 14,1%.

Просечна зарада у републици Србији, исплаћена у децембру

2010. године, у односу на просечну зараду исплаћену у децембру

2009. године, номинално је већа за 7,5%, а реално је мања за 2,6%.

Просечна зарада без пореза и доприноса у републици Србији,

исплаћена у децембру 2010. године, у односу на просечну зараду

без пореза и доприноса исплаћену у децембру 2009. године, но-

минално је већа за 7,6%, а реално је мања за 2,5%.

Просечна зарада у републици Србији, исплаћена у периоду јану-

ар - децембар 2010. године, у односу на просечну зараду исплаћену

у периоду јануар - децембар 2009. године, номинално је већа за

7,5%, а реално је већа за 0,6%.

Просечна зарада без пореза и доприноса у републици Србији,

исплаћена у периоду јануар – децембар 2010. године, у односу на

просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јану-

ар – децембар 2009. године, номинално је већа за 7,6%, а реално

је већа за 0,7%.

статистика

фЕбРУАР 2011.

2ИЗЛАЗИ ПОСЛЕДЊЕГ

чЕТвРТКА У МЕСЕЦУ

на трећој седници Међу-

општинског одбора образова-

ња, одржаној 11. фебруара ове

године разматрана је одлука ре-

публичког одбора синдиката об-

разовања Србије о прекиду

штрајка од 8. фебруара 2011. го-

дине. Седници је присуствовао

председник републичког одбо-

ра Бранислав Павловић, који је

у уводној речи истакао да је оно

што је у Протоколу потписано

реално оствариво и да ће држа-

ва обезбедити десет милијарди

за повећање зарада буџетских

корисника и пензионера.

- одмах по потписивању

Протокола појавиле су се сумње

које највише развејава наша

конкуренција, да од овога што

смо ми потписали нема ништа

и да би они урадили више. Код

нас је уобичајено да неко из дру-

гог синдиката постави већи

штрајкачки захтев и тако по-

стане већи синдикалац. они су

ушли са захтевом за повећање

од 24,5 одсто и као „велики

преговарачи“ тај проценат сма-

њивали, да би пред крај прего-

вора прихватили наш захтев у

Протоколу. нису ушли у штрајк

да постигну било какав резултат,

већ да уруше наш синдикат.

ако нам је циљ да штрајкујемо

што дуже и да постигнемо исте

резултате, онда је то није у реду.

наш синдикат је за то да се

штрајк у неком тренутку за-

врши - рекао је Павловић.

Према његовиm речима вла-

да је у преговорима истакла да

не може дати више од понуђене

четири милијарде, 1,3 милијар-

де за јубиларне награде, 300 ми-

лиона за отпремнине и око две

милијарде за плате. у протекле

три године право на јубиларну

награду стекло је 24.000 запос-

лених, од којих је то право у

2009. и 2010. години стекло

15.500 хиљада запослених у

просвети. Тако за 30 година

стажа, запослени ће добити око

90.000 динара бруто, за 20 го-

дине 60.000 и за десет година

стажа преко 30. 000 динара бру-

то.

- највећи проблем је у томе

што би било више пара за про-

свету да пораст пензија не пра-

ти пораст плата. Ми смо свесни

да Министарство финансија не

ради како треба и да се позивају

само на расходну страну, а нико

не ради да се повећа приход бу-

џета. Много пара се одлива на

јавне набавке, разне манипула-

ције, крађе и они годишње не

наплате 100 милијарди пореза и

доприноса. Замислите, када би

то ушло у буџет, да ли уопште

било проблема да се плате у

просвети повећају и за 50 одсто.

али, ми не можемо да изигра-

вамо пореску полицију - рекао

је Бранислав Павловић.

највеће незадовољство при-

сутних односило се на потпи-

сивање Протокола и на лошу ко-

муникацију са републичким од-

бором и недостатак информа-

ција о престанку штрајка, које су

у датом тренутку биле од вели-

ке важности за очување члан-

ства у синдикалним организа-

цијама. Председник Већа ССС

шапца, Сретен јоцковић, ре-

као је да ће сада остала три син-

диката добити оно што је син-

дикат образовања добио у пре-

говорима и да је зато требало

имати синдикалне мудрости.

- изјава министра да је

држава победила је непримере-

на. држава и остала три синди-

ката урушавају наш синдикат.

Њихово је било да добију члан-

ство, а све остало ће добити пре-

ко нас. Сви председници син-

дикалних организација имали су

огромне проблеме у својим ор-

ганизацијама - рекао је јоцко-

вић.

Председник Међуопштин-

ског одбора образовања, раде

јанковић, потврдио је да је ко-

муникација са републичким од-

бором ишла споро и да су ин-

формација стизале касно, што су

представници других синдика-

та вешто користили како би из-

вршили притисак за прелазак

чланства из Синдиката образо-

вања у друге синдикате.

Председница синдикалне

организације ош „Краљ алек-

сандар Карађорђевић“ из Прња-

вора, Мирјана Малетић, обра-

ћајући се председнику репуб-

личког одбора образовања, ис-

такла је да су запослени у овој

организацији огорчени и да то

траје годинама.

- Показало се да ви здушно

браните државу, владу и власт,

а не заступате наше праве ин-

тересе. Ми тражимо да за свој

посао који је угледан и частан

будемо адекватно плаћени. Ми

нисмо похлепни људи који тра-

же да се од некога отме да

бисмо ми имали, већ да се из-

врши рационалнија расподе-

ла и да покушамо да просвета

овој држави буде бар мало важ-

на. Вашим понашањем сте

чланству пренели поруку да

вам оно није битно. За ових 11

године много пута сте нас по-

вели у штрајк и што смо се

брукали - шта смо добили? овај

пут кад смо ушли у штрајк,

људи у мојој организацији нису

хтели да га прекину - рекла је

Мирјана Малетић.

Председник синдикалне ор-

ганизације економске школе,

Мика Бељић, истакао је да син-

дикална борба подразумева

упорност, истрајност и про-

мишљеност, а чињеница да има

више синдиката говори да нема

довољно снаге. он је додао да

нико од синдиката није поменуо

реформу школства, која се држи

„испод тепиха“, а која је веома

озбиљна и радикална и креће од

јесени.

одбор синдиката Техничке

школе у шапцу дао је предлог

за смену председника репуб-

личког одбора образовања уз

образложење да је током орга-

низованог штрајка од 28. јануа-

ра 2011. године у више наврата

својим изјавама створио кон-

фузију код синдикалног члан-

ства, нарочито када је у ноћи 4.

фебруара прихватио понуђен

Протокол и одустао од прво-

битних захтева синдикалног

чланства.

Став Међуопштинског син-

диката образовања шапца је да

Протокол није требало да буде

потписан, јер је таква одлука ди-

ректно утицала на огромне про-

блеме у синдикалним органи-

зацијама. Закључено је да је

неопходно смирити тензије које

су настале оваквим потезима ре-

публичког одбора и утицати на

чланство да не подлегне утицају

других синдиката.

меЂуопШтински одбоР синдиката обРазовања Шапца, владимиРаца, коцељеве и богатића

на седници Међуопштин-

ског одбора синдиката образо-

вања шапца, Владимираца, Ко-

цељеве и Богатића, која је одр-

жана 17. фебруара ове године,

разматрана је ситуација након

прекида штрајка овог синдика-

та. Председници синдикалних

организација изнели су про-

блеме са којима су се суочавали

непосредно након престанка

штрајка, одлив чланства, непо-

верење у председника репуб-

личког одбора и манипулације

представника осталих синди-

ката у циљу придобијања син-

дикалног чланства.

Синдикална организација

ош „александар Карађорђ-

евић“ из Прњавора изнела је за-

кључке са састанка своје орга-

низације одржаног 14. фебруа-

ра, од којих је већина усвојена и

на седници Међуопштинског

одбора. један од главних зада-

така који предстоји синдикату

образовања је очување синди-

калних организација и члан-

ства. Поред овога, изаћи ће се са

иницијативом за смену доса-

дашњег председника репуб-

личког синдиката образовања

Бранислава Павловића. уколи-

ко он поново буде изабран на

предстојећим изборима, пре-

остало чланство са ове терито-

рије најављује одлазак у друге

синдикате. на састанку Међу-

општинског одбора једноглас-

но је изгласано да до оставке

Бранислава Павловића синди-

калне организације неће упла-

ћивати део синдикалне члана-

рине од 22 одсто републичком

одбору, а тај део задржаће се на

рачунима синдикалних орга-

низација.

Траже смену председника Синдиката образовања Бранислава Павловића

крајем 2010. године у Србији радило1,77 милиона радника

укупан број запослених радника у Србији, крајем децембра

2010. године, процењен је на 1,77 милиона, што је за око 2.000 људи

мање од броја запослених из претходног месеца, објавила је При-

вредна комора Србије.

Број запослених на крају децембра прошле године био је за

86.538 људи или 4,7 одсто мањи него у истом месецу 2009. годи-

не.

укупан број незапослених у Србији крајем 2010. године износио

729.520, што је за један одсто више него у новембру, док у одно-

су на децембар 2009. године није било значајнијих промена.

Стопа регистроване незапослености за децембар 2010. је

26,74 одсто и виша је у односу на претходни месец, када је изно-

сила 26,52 одсто, као и у односу на децембар претходне године кад

је била 25,89 одсто.

Протокол поделио синдикате

II www. podrinske.com ДИЈАЛОГ 24. фебруар 2011.

у циљу побољшања мате-

ријалног положаја запослених у

просвети, 4. фебруара ове го-

дине потписан је Протокол од

стране владе републике Србије

и два од четири репрезентатив-

на синдиката. Бранислав Пав-

ловић потписао је Протокол ис-

пред Синдиката образовања

Србије, а Слободан Брајковић

испред Синдиката радника у

просвети, који је након три дана

повукао свој потпис.

Протокол је предвидео да се

у текућој години одмах почне са

исплатом отпремнина запосле-

нима из основног и средњег об-

разовања, у складу са приливом

средстава у буџету, а најкас-

није до марта 2011. године. ис-

плате јубиларних награда за

2009. и 2010. годину предвиђе-

но је да почну у првој половини

2011. године, а најкасније до

краја септембра. јубиларне на-

граде за 2011. годину запослени

ће моћи да очекују у другој по-

ловини године.

овим Протоколом влада и

синдикати потписници обаве-

зали су се да ће радити на изна-

лажењу могућности побољша-

ња материјалног положаја за-

послених у образовању током

2011. године и то тако да се не

повећава текући буџетски де-

фицит и да зависити од реалних

макроекономских кретања, што

ће се процењивати на основу

кварталне реализације пуњења

буџета. уколико буџетски при-

ходи буду за два одсто већи од

предвиђених Законом о буџету,

било би могуће обезбедити до-

датних десет милијарди динара

(на годишњем нивоу) на име ко-

рекција зарада запослених који

се финансирају из буџета ре-

публике Србије и трансфера на

име давања за пензије. уколи-

ко раст буџетских прихода буде

између нула и два одсто већи од

предвиђених Законом о буџету,

извршило би се сразмерно ума-

њење додатне корекције зарада

на годишњем нивоу, а у случају

да буџетски приходи буду рас-

ли више од два одсто од пред-

виђених, преговарало би се око

додатне корекције зарада. до-

датна корекција зарада и увећа-

ње трансфера извршила би се у

одговарајућој висини у јулу и

октобру месецу, чиме би се

обезбедио континуитет квар-

талног праћења пуњења буџета,

као основ за корекцију зарада и

пензија.

уколико буџетски приходи

буду исти или нижи у односу на

планиране буџетом републике

Србије за 2011 годину, запосле-

нима у просвети, као и запос-

ленима који се финансирају из

буџета републике Србије и пен-

зионерима, гарантоваће се при-

мања која су планирана буџетом.

синдикати потписали пРотокол са владом

Школске управе Мини-старству просвете треба дадоставе планове надокнадеградива и часова изгубље-них због штрајка просвет-них радника. Тек када стиг-ну планови моћи ће да сенаправи пресек, односно дасе за сваку школу посебноутврди како ће да надокна-ди изгубљену наставу.

Протезање према величини губера

на седници републичког од-

бора Синдиката образовања

Србије одржаној 8. фебруара

2011. године, разматрани су ре-

зултати преговора и потписан

Протокол са владом рС и доне-

та одлука да Синдикат образо-

вања прихвати потписан Про-

токол, као и да захтева од пре-

мијера и ресорних министара да

одмах по завршетку првог квар-

тала, у априлу, наставе прего-

воре у циљу утврђивања тачног

процента повећања плата на ос-

нову тачке 4. потписаног Про-

токола. републички одбор до-

нео је одлуку да прихватањем

Протокола престају разлози за

штрајк и да је наставу потребно

нормализовати од 9. фебруара.

Поред овога, Синдикат обра-

зовања Србије упутио је са-

општење школама, чланицама

овог синдиката, у којем их оба-

вештава о току штрајка и пре-

говора са владом.

Синдикат образовања

Србије донео је одлуку 28. де-

цембра 2010. да школе члани-

це почну са штрајком 28. јануа-

ра 2011. године, уколико да тада

не буде потписан Протокол о по-

већању плата у 2011. години.

Како до овога није дошло, сту-

пило се у најављени штрајк.

Председништво републичког

одбора кориговало је почетне

захтеве на два повећања кое-

фицијената линеарно, по пет

одсто у мају и новембру. други

захтев био је исплата свих за-

осталих јубиларних награда за

2009. и 2010. годину. Како се у

саопштењу наводи, други син-

дикати наступили су са много

већим захтевима, што је код

дела чланства Синдиката обра-

зовања створило илузију да ће

штрајком, а нарочито потпу-

ном обуставом рада натерати

владу да одвоји додатних 20

милијарди динара за образова-

ње. Временом су такви захтеви

са 20 милијарди пали на осам,

па на седам, да би 4. фебруара

сви синдикати дошли до захте-

ва које је Синдикат образовања

поставио и који је могао да се

реализује са додатне четири ми-

лијарде динара без јубиларних

награда и отпремнина. Пошто је

такав заједнички захтев про-

слеђен финансијама, 4. фебруа-

ра у 19 часова заказани су пре-

говори у влади републике

Србије. Међутим, како унија

просветних радника Србије није

дошла на преговоре, било је

јасно, како се наводи у са-

општењу, да као ни до сада овај

синдикат неће ништа да потпи-

ше и да је њихов циљ да што

дуже остану у штрајку и на тај

начин привуку незадовољно

чланство других синдиката, јер

се у преговорима никад не до-

бије оно што се тражи, већ су

преговори резултат компромиса.

Влада је 8. фебруара насту-

пила са два основна принципа,

да све оно што добије просвета,

добију и остали буџетски ко-

рисници, укључујући и пензио-

нере, и да се не могу стављати

конкретни проценти, већ ће про-

ценат повећања зависити од

процента повећања прихода бу-

џета. Тако би на основу прили-

ва у буџет у последња два ме-

сеца, повећање зарада у априлу

износило три до 3,4 одсто, у јулу

тро одсто и октобру пет до 5,5

одсто. укупно повећање зарада

на годишњем нивоу, са два од-

сто повећања у јануару износи-

ло би од 13,62 до 14,6 одсто.

Према саопштењу републич-

ког одбора образовања Србије,

два синдиката од три присутна на

преговорима су прихватила и по-

тписала Протокол, док се ГСПрС

„независност“ није противио, али

није хтео да потпише. Поред ово-

га држава ће бити гарант исплате

јубиларних награда, а не локална

самоуправа.

Републички одбоР синдиката обРазовања сРбије

Држава гарант исплатајубиларних награда

на седници Главног одбора

ГСПрС "независност“, одржа-

ној 6. фебруара, донета је одлу-

ка да се не потпише понуђени

Протокол, без обзира што су га

потписали Бранислав Павло-

вић, председник синдиката об-

разовања Србије, и Слободан

Брајковић, председник Синди-

ката радника у просвети Србије,

јер нуди „магловита ирацио-

нална повећања, без механизма

контроле“. Такође се указује да

просвета није реализовала по-

већање зарада потписаним Про-

токолом из 2009. године, којим

би се приближила зарадама

осталих буџетских корисника, а

понуђени Протокол још по-

већава ту разлику.

на седници Главног одбора

донета је одлука да се наставља

штрајк и препоручује да се ча-

сови скрате на 30 минута. Та-

кође се упућује позив Мини-

старству просвете за наставак

преговора са осталим синдика-

тима.

унија синдиката просвет-

них радника Србије и ГС ПрС

„независност“ донели су одлу-

ку да се влади понуде нови про-

токол у којем ће тражити да се

просветним радницима до краја

године плате повећају за 18 до

20 одсто.

разговори владе и три

синдиката одржани су 18.

фебруара али, како се у са-

општењу наводи, нису уро-

дили плодом, јер није пону-

ђено ништа ново. штрајк се

наставља.

Министар просвете Жар-

ко обрадовић је након са-

станка са синдикатима про-

свете рекао да је влада

Србије потврдила гаранције

за повећање плата у просве-

ти, али ће коначан износ по-

већања бити познат после

разговора са ММф-ом и про-

цене економских кретања у

првом кварталу године. об-

радовић је поново затражио

да се прекине штрајк у шко-

лама и нагласио да се о за-

радама више неће разгова-

рати, јер ће плате зависити од

економске ситуације.

Штрајк се настављаскраћеним часовима

поСао изГубило 400.000 ЉуДиод почетка кризе у Србији је без посла остало 400.000

људи, а јавни дуг се приближио цифри од 45 одсто брутодруштвеног производа, што говори у колико се лошој си-туацији земља налази и у колику би дубиозу запала ако бисе плате повећале за само један одсто, рекли су 16. фебруа-ра представницима синдиката представници Међународногмонетарног фонда.

Председница асоцијације слободних и независних син-диката ранка Савић је изјавила да је била "затечена по-датком" о броју изгубљених радних места, јер податак којису синдикати имали није прелазио бројку од 280.000. онаје изјавила да су представници ММф рекли синдикалци-ма да места за повећање плата у буџету нема и да Србијане може да очекује нове инвестиције, јер је клима за улагање"нестабилна".

Седница одбора синдиката

здравства и социјалне заштите

Мачванског округа одржана је

18. фебруара. Председник од-

бора др Митко Брајић упознао

је присутне са дешавањима ве-

заним за протест и преговоре ре-

публичког одбора са владом ре-

публике Србије.

- након протеста испред вла-

де 9. фебруара, настављени су

разговори руководства роС-а са

представницима владе, којима су

прослеђени сви наши захтеви.

Закључак разговора је обећање

да постоји могућност квартал-

ног увећања зарада запосле-

них. наш захтев је да увећање ос-

новице за обрачун и исплату

плата запослених буде за 14,5 од-

сто у 2011. години. очекујемо и

одређена повећања у априлу за

три одсто, као и почетком јула

месеца и од октобра, дакле, на

свака три месеца по три одсто.

јасно је да без Протокола нема

реализације повећања зарада.

нисмо јурили за великим циф-

рама и тиме обмањивали јавност.

никада своје захтеве не ставља-

мо изнад других, али тражимо

реално решење проблема, иста-

као је др Митко Брајић.

Синдикат од владе рС за-

хтева, поред увећања зарада, и

повлачење из скупштинске про-

цедуре Предлога закона о из-

менама и допунама Закона о

платама у државним органима и

јавним службама; исплату јуби-

ларних награда за 2009, 2010. и

2011. годину; исплату нового-

дишњих награда; реализацију

права утврђених Посебним ко-

лективним уговором; корекцију

коефицијената за обрачун и ис-

плату зарада и успостављање

адекватног односа између кое-

фицијената по групама послова

и остваривање правог социјал-

ног дијалога између синдиката

и владе рС, као и синдиката и

послодавца, односно оснивача и

потписника колективних уго-

вора.

др Митко Брајић напомиње

да ово није домино ефекат који

се прелио на здравство и да

није било синхронизације про-

теста просвете, здравства и по-

лиције, већ да је реч о свеоп-

штем незадовољству људи у

борби са свакодневним пробле-

мима. он је додао да су 17.

фебруара закључени разговори

репрезентативних синдиката и

послодавца у општој болници у

шапцу око потписивања колек-

тивног уговора и најавио да се

у скорије време очекује његово

потписивање. Потписивање ко-

лективног уговора очекује се и

у дому здравља шабац.

IIIwww. podrinske.comДИЈАЛОГ24. фебруар 2011.

синдикат запослених у здРавству исоцијалној заШтити

Протести нису домино ефекатвећ опште незадовољство

ГС зСз „незавиСноСт“ГС ЗСЗ „независност“, у саопштењу за јавност 17. фебруара, ис-

тиче да је понуђена Платформа неприхватљива за овај синдикат из

разлога што се у њој не наводи прецизно колико је повећање зара-

да запосленима у здравству и социјалној заштити, већ је само дата

могућност да се зараде повећају, уколико дође до планираног по-

већања буџетских прихода и то за 7,1 одсто, а уколико буде већег рас-

та буџетских прихода од планираних, зараде би се евентуално по-

већале за још 6,1 одсто, што би укупно износило 13,6 одсто.

Проценти за повећање зараде су само један од захтева, али за

овај синдикат подједнако су битни и и остали који се односе на

повлачење из скупштинске процедуре измена и допуна закона о

платама у државним органима и јавним службама, закључење ко-

лективног уговора за социјалну делатност, поштовање и приме-

на посебног колективног уговора, као и израда и закључење поједи-

начних колективних уговора у установама. Став синдиката је да

повећање зарада, ма колико оно било, неће решити ситуацију у

здравству без решавања и осталих проблема.

овогодишњи, 16. по реду,спортски сусрети биће одр-жани од 19. до 25. јуна наКрфу.

регионални одбор Само-

сталног синдиката металаца

Србије реализоваће план и про-

грам рада кроз наставак актив-

ности из протеклог периода.

Битан утицај на план рада, пре-

ма речима Срђана Лукића, пред-

седника синдиката металаца

Мачванског округа, имаће од-

луке, закључци и резолуције IV

Конгреса ССМС. Све активно-

сти биће усмерене на решавање

питања: успоравање производ-

ње са претњом заустављања

производње у предузећима ме-

талске индустрије, несигурна

радна места са претњом масов-

них отпуштања, ерозија рад-

ничких права, опадајуће син-

дикално чланство.

регионални одбор ССМС

ће, реализујући Конгресна до-

кумента, посебно радити на за-

штити предузећа и радних ме-

ста, заштити стандарда запос-

лених, очувању колективних

уговора и колективног прегова-

рања, успостављању одлучне

противтеже влади, локалним

самоуправама и послодавцима и

инсистирању на финансијској

дисциплини на свим нивоима

ССМС. С обзиром да је остало

још неколико неприватизова-

них предузећа металског ком-

плекса на подручју региона За-

падна Србија, републички одбор

ССМС организоваће следеће

активности:

- организоваће посете свим

одборима синдикалних органи-

зација у предузећима, која нису

приватизована. ова активност

кренуће у марту ове године.

- наставити акцију израде

колективних уговора код по-

слодавца и колективних угово-

ра о безбедности и здрављу на

раду под слоганом „не у при-

ватизацију без ова два уговора“.

- обезбедити свакој синди-

калној организацији припрему

за израду социјалног програма.

- обезбедити свакој синди-

калној организацији састанке у

агенцији за приватизацију са

својим руководиоцем пројекта и

диктирати услове социјалног

програма и продаје

- Синдикалној организацији

обезбедити примерак купопро-

дајног уговора.

Поред овога, у случају ре-

визије приватизације, потребно

је преузимање предузећа од

стране државе и оживљавање

производње, реорганизација

предузећа која су отишла у сте-

чај и раскидање купопродајних

уговора тамо где нови власник

не испуњава обавезе из уговора.

у области безбедности и здрав-

ља на раду потребно је обучити

представнике запослених за по-

слове БЗнр, извршавање про-

цене ризика, као и одржавати се-

минаре за председнике синди-

калних организација.

у наредном периоду овај

синдикат наставиће са праксом

организовања семинара,

имајући у виду најављене про-

мене у радном законодавству и

доношење нових закона. Зато је

неопходно да се синдикална ру-

ководства максимално припре-

ме како би адекватно одговори-

ли обавезама, пре свега прего-

варача, а онда и партнера и за-

ступника интереса свог чланства

и свих запослених.

синдикат металаца

Припреме за промене урадном законодавству

уопштено говорећи, јавна

предузећа су увек била под по-

себном присмотром државе.

разлог за то је што она, у већи-

ни случајева, имају монополски

положај. Зато је и новим Зако-

ном о заштити потрошача, који

је почео да се примењује од

почетка 2011. године, посебно

уређена област услуга од општег

економског интереса које пру-

жају јавна предузећа. Предви-

ђена је обавеза трговца односно

пружаоца ових услуга да по-

трошача информише о проме-

нама цена услуге, начину њи-

ховог обрачуна, измени тариф-

ног система и општих услова

уговора. Трговац, односно јавно

предузеће је дужно да рачуне за

пружене услуге доставља без

кашњења, а то је рок од месец

дана, итд.

на жалост, и овај закон, као

и многи други ће имати про-

блематичну примену у стварном

животу. најсвежији пример је

случај осамсто корисника гаса у

шапцу којима је три године ис-

поручиван енергент али им нису

испоручивани рачуни. Према

Закону о облигационим одно-

сима (чл. 378) потраживања на-

кнаде за испоручену електрич-

ну и топлотну енергију, плин,

воду , димничарске услуге, и за

одржавање чистоће застаревају

у року од гoдину дана. Међутим,

ово своје право грађани не могу

да искористе јер им је у јКП То-

плана понуђен уговор о даљем

снабдевању гаса али уз услов да

признају целокупан стари дуг

чиме се фактички одричу права

на застарелост свог дуга.

други пример некоректног

понашања шабачког јКП То-

плана је једнострана промена

начина обрачуна топлотне енер-

гије иако су потрошачи потпи-

сали уговоре са овим јавним

предузећем да се као крите-

ријум за обрачун утрошене то-

плотне енергије узима квадра-

тура стана. Сада се, без при-

станка потрошача, количина

утрошене топлотне енергије

обрачунава по мерачу који се на-

лази у подстаници сваке зграде,

па се онда дели по становима.

Можда би овај „генијалан“ изум

требало применити и за обрачун

електричне енергије.

Свакако да систем индиви-

дуалног обрачуна потрошње то-

плотне енергије може бити могућ

само кад сваки стан буде имао

свој индивидуални мерач утрош-

ка топлотне енергије. овако је не-

коректно према потрошачима

који воде рачуна о потрошњи у

свом стану али ће морати да

плаћају и за комшију расипника.

у европској унији систем мере-

ња утрошка топлотне енергије је

тако прецизан да чак на сваком

радијатору постоји уграђен мерач

што омогућава потрошачу да у

сваком моменту зна колико је

потрошио.

Потрошачке организације,

према Закону о заштити потро-

шача, имају право да заступају

колективне интересе потроша-

ча чија су права угрожена. Ме-

ђутим, у стварности, потро-

шачке организације немају ни-

каквих услова за рад и сведене

су на добровољни рад неколи-

цине ентузијаста. С друге стра-

не су јавна предузећа са великом

финансијском снагом и држав-

ном подршком. Последице су

очигледне, а испаштају потро-

шачи.

драгана Симић анто-

нијевић, председница удружења

потрошача шабац

Обрачуни Топлане безпотписа потрошача

IV www. podrinske.com ДИЈАЛОГ 24. фебруар 2011.

руководство ГС Хнер „не-

зависност“ недавно је са адво-

катом надом Буквички из шап-

ца потписало уговор о обавља-

њу правних послова, којим је

предвиђено да она од 1. марта

ове године пружа бесплатне

услуге члановима ГС Хнер

„независност“ Мачванског

округа. услуге из области рад-

но-правне заштите ће пружати

у канцеларији регионалног по-

вереништва ГС Хнер „неза-

висност“ у шапцу (Пц „Кифла“

2/2), као и у синдикалним орга-

низацијама ГС Хнер „неза-

висност“, сходно њиховим ис-

казаним потребама и могућно-

стима.

Бесплатна радно-правна по-

моћ адвоката пружаће се по-

себно из области Закона о раду

и то: исплате зарада и накнада,

прековременог рада, боловања,

заштите болесних и инвалидних

радника, дисциплинских по-

ступака, отказа и сл., Закона о

безбедности и здравља на раду,

Закона о спречавању злостав-

љања на раду (мобинга), пен-

зијско-инвалидског и здрав-

ственог осигурања, колектив-

них уговора итд.

Чланови ГС Хнер „неза-

висност“ (и остали запослени),

којима је правна помоћ потреб-

на, треба да се обрате регио-

налном поверенику ГС Хнер

„независност“ Борисаву Пав-

ловићу на телефон 063/391-653.

Због незадовољавајућег од-

носа према бившим радницима

„Минералних ђубрива“ шабац

и својим обавезама, регионални

повереник ГС Хнер „независ-

ност“ за Мачвански округ ини-

цирао је смену Миодрага риба-

рића, адвоката из Крагујевца и

правног заступника групе рад-

ника из „Минералних ђубрива“

шабац. Све предмете преузеће

нови адвокат нада Буквички из

шапца.

из канцелаРије Регионалног повеРеникагс хнеР "независност" за мачвански окРуг

након вишегодишњих пре-

говора, 9. фебруара ове године,

свечано је потписан Посебан

колективни уговор за делат-

ност пољопривреде, прехрам-

бене, дуванске индустрије и

водопривреде Србије. уговор

су потписали Славко Влаисав-

љевић, председник ГС ПуТ

''независност'', драган Зару-

бица, председник Самостал-

ног синдиката запослених у

пољопривреди, прехрамбеној,

дуванској индустрији и водо-

привреди, и драган Мијановић,

потпредседник уније посло-

даваца Србије.

осим чланова преговарач-

ких тимова репрезентативних

синдиката и уније послодава-

ца Србије, потписивању су

присуствовали и Бранислав

Чанак, председник уГС "не-

зависност", Љубисав орбовић,

председник СССС, небојша

атанацковић, председник

уније послодаваца Србије, ра-

сим Љајић, министар рада и со-

цијалне политике, представ-

ник Министарства пољопри-

вреде, Чеданка андрић, секре-

тарка СеС-а, јован Протић из

Канцеларије Мор-а у Београ-

ду, те представници средстава

јавног информисања.

учесници Колективног уго-

вора су одмах упутили Мини-

стру рада и социјалне политике

захтев за доношење одлуке о

проширеном дејству Колектив-

ног уговора чиме би се сви по-

слодавци на територији репуб-

лике Србије, без обзира да ли су

чланови уније послодаваца, оба-

везали на његову примену

потписан пку пољопРивРеде пРехРамбене, дуванскеиндустРије и водопРивРеде

Договор после пет година преговарања

Поражавајући биланс кризе

јесте и пад броја запослених, за-

кључно са септембром прошле

године, за чак 218.315 људи.

економисти процењују да се

до данас та бројка највероват-

није попела на 250.000. По-

следњи званични подаци пока-

зују да је чак 140.663 отказа по-

дељено у предузетничком сек-

тору. оно што додатно забри-

њава јесте процена привредни-

ка да тренутно не виде ниједан

позитиван сигнал и, уколико се

не побољшају услови послова-

ња, број радника ће бити сма-

њиван и ове године.

од септембра 2008. до сеп-

тембра 2010. предузетнички

сектор је мањи чак за четврти-

ну. некада је запошљавао

567.572 радника, а пре четири

месеца свега 426.909 људи.

Представници Савеза син-

диката истичу да њихове ана-

лизе показују да ће током ове го-

дине падати и зараде запосле-

них. оне су спале на просек од

310 евра, а синдикати очекују да

ће током ове године опасти за

још 50 евра и стићи тако до про-

сека од 250 евра.

Гледано по делатностима,

криза је на колена оборила пре-

рађивачку индустрију. Тамо је

број радника смањен за чак

60.066. После прерађивачке ин-

дустрије криза је највише по-

годила запослене у трговинама

на велико и мало. Њихов број је

током две године смањен за

12.561, што је 6,2 одсто. Гледа-

но по броју угашених радних

места, грађевина је на трећем

месту. Тамо је за две године без

посла остало 11.997 радника,

али је то губитак од чак 14,5 од-

сто радника у том сектору.

један од разлога отпуштања,

осим пада промета, јесте и ве-

лика задуженост српске при-

вреде. Предузећа су у октобру

прошле године банкама дуго-

вала укупно 19,3 милијарде

евра. Следе радници у саобра-

ћају, складиштењу и везама.

Криза је одузела посао за 3.765

људи. у хотелима и ресторани-

ма без посла је остало 2.853 за-

послених.

има делатности у којима је

и порастао број радника.

највише у пословима са не-

кретнинама. у овом сектору је

запослење нашло 9.060 нових

људи. Следи образовање, које

је појачано са 3.497 новоза-

послених. на трећем месту је

финансијско посредовање, где

је бројка већа за 3.265 радника.

Здравствени и социјални рад је

бројнији за 2.272 запослена.

Комуналне и личне услуге су

добиле додатних 1.104 радни-

ка.

за две године 250.000 отказа

Прерађивачка индустрија на коленима

Синдикати по европскимстандардима

у новом Саду је 17. и 18.

фебруара одржан семинар за

чланове Председништва и ре-

гионалне поверенике Гранског

синдиката хемије, неметала,

енергетике и рударства (ГС

Хнер) „независност“ и Гран-

ског синдиката прехране, уго-

ститељства, туризма, пољо-

привреде, водопривреде и ду-

ванске индустрије (ГС ПуТ)

„независност“. Тема семинара

била је „регионализација,

појединачно учлањавање и фи-

нансирање синдиката“. Семинар

је одржан у оквиру заједничког

пројекта ICEM-a, EMCEF-a,

IMF-a, IUF-a и EFFAT-а за

југоисточну европу.

Поред наведених тема, раз-

матрани су проблеми и активно-

сти око професионализације и

рада регионалних повереника ГС

Хнер „независност“ и ГС ПуТ

„независност“, као и предузи-

мање неопходних мера и актив-

ности за још успешнији рад ових

синдиката, по узору на најраз-

вијеније немачке синдикате.

Предавач на семинару је био

J. Klauss, високи функционер

IGB.

бесплатна правна помоћ адвоката

индустријска производња у

републици Србији у децембру

2010. године је мања за 0,8% у

односу на децембар 2009. годи-

не, а у односу на просек 2009.

године већа је за 10,9%. у 2010.

години у односу на 2009. годи-

ну остварен је раст индустријске

производње од 2,9%. Промет

робе у трговини на мало у ре-

публици Србији, у децембру

2010. године у односу на де-

цембар 2009. године, већи је у

текућим ценама за 18,3%, а у

сталним ценама за 6,7%. у де-

цембру 2010. у односу на но-

вембар 2010. године, промет

робе је већи у текућим ценама за

13,5%, а у сталним ценама за

12,4%. Промет робе у трговини

на мало у периоду јануар - де-

цембар 2010. године, у односу

на исти период 2009. године,

већи је у текућим ценама за

7,2%, а у сталним ценама је

мањи за 0,9%. Просечна зарада

у републици Србији, исплаћена

у децембру 2010. године, изно-

си 54.948 динара. у односу на

просечну зараду исплаћену у

новембру 2010. године, номи-

нално је већа за 14,8%, а реал-

но је већа за 14,0%. Просечна за-

рада без пореза и доприноса у

републици Србији, исплаћена у

децембру 2010. године, износи

39.580 динара. у односу на про-

сечну зараду без пореза и до-

приноса исплаћену у новембру

2010. године, номинално је већа

за 14.9%, а реално је већа за

14,1%. цене производа и услу-

га обухваћене индексом потро-

шачких цена у децембру 2010.

године у односу на новембар

2010. године у просеку су више

за 0,3%. Потрошачке цене у де-

цембру 2010. године, у односу

на исти месец 2009. године по-

већане су за 10,3%, док је про-

сечан годишњи раст потрошач-

ких цена 6,5%.

Макроекономски показатељи

у великој сали Културног

центра у шапцу, Спортски савез

шапца прогласио је најуспешније

колективе и појединце у 2010. го-

дини. Био је то 31. избор најус-

пешнијих представника и колек-

тива шабачкпг спорта, а минулу

годину поново су обележили

својим успесима такмичари Кајак

клуба „Зоркас Колор“.

Тако је за најуспешнијег

спортисту у 2010. години при-

знање отишло у руке душка

Станојевића и дејана Пајића,

чланова Кајак КЛуБа „Зорка

Колор“, док је њихов колектив

проглашен за најуспешнији у

2010. години. из редова шабач-

ког кајак клуба био је и најбољи

млади спортиста у минулој го-

дини, александар алексић, док

је председник клуба драган

Гајић проглашен за најбољег

спортског радника-аматера. у

конкуренцији спортисткиња

признање је отишло у руке дра-

гане Гладовић, такмичарке Тек-

вондо клуба Летњиковац, а

најуспешнија млада спорти-

сткиња била је јована Степано-

вић, чланица Теквондо клуба

Винер Чиви. најбољи тренер у

минулој години био је ненад

Срећковић из Теквондо клуба

Винер Чиви. Специјална при-

знања за вишедеценијски рад у

спортском савезу добили су

Бранко ристић и душанка Пет-

ровић, а постхумна признања за

допринос развоју рукомета у

шапцу додељена су александру

Трифуновићу и душану Ма-

ричићу. додељено је и више

појединачних признања за ре-

зултате остварене на спортском

пољу и у организацији бројних

такмичења током 2010. годи-

не, а међу 23 лаутрета нашли су

се спортски колективи, осовне

и средње школе, појединци и

установе који су дали велики до-

принос афирмацији шабачког

спорта и шапца уопште током

2010. године. Признања је уру-

чио председник Спортског са-

веза шапца Веселин Вуковић

који је овом приликом изразио

наду и очекивања да ће и током

2011. године шабачки спортисти

на достојан начин репрезенто-

вати средину из које долазе.

Слободан Кашиковић

924. фебруар 2011. www. podrinske.comЗАбЕЛЕШКЕ

у простору народног музеја

у шапцу у четвртак 10. феб-

руара представљена је моно-

графија посвећена стардању

шапчана у периоду од 1912-

1918 године.

Господине Гајићу, коликоје било тешко сакупити мате-ријал и податке за овакву мо-нографију?

- уопште није било тешко

доћи до материјала. Податке

потртебне за ову публикацију

сам пронашао случајно, при-

ликом портаге за неким другим

подацима, у гомили папира,

када сам случајно запазио да су

то спискови са именима стра-

далих шапчана, па сам сматрао,

као дуг према тим жртвама, да

све те податке, њихова имена и

презимена, као и места на

којима су страдали, прикупим,

и на једном месту објавим. јер

само оно што се забележи, то се

и запамти, а овде су забележени

подаци о преко 1.400 шапчана

који су страдали током Првог

светског рата.

Како тумачите чињеницуда су највеће зулуме и злочи-не на овим просторима чини-ли управо они аустроугарскисолдати који су били славен-ског порекла?

- немам разумно објашњење

за ту појаву. на церу смо, ре-

цимо имали примере Чеха који

су се борили у редовима царске

солдатеске, али чињеница да

су огромна зверства на том про-

стору чинили војници који су го-

ворили нашим језиком ни до да-

нашњих дана није баш у по-

тпуности разјашњена.

а да ли су можда корени„кратког памћења”, те свес-ног потискивања у заборав

свих тих чињеница можда уракићевој песми „на Гази-местану”, у којој аутор пози-ва на свесно жртвовање зараднеких узвишенијих циљева,рецимо небеске Србије?

- Жртве српског народа у

двадесетом веку биле су не-

сразмерно велике у односу на

оно шта је остварено. Постоје,

наравно, циљеви за које се вре-

ди жртвовати, али Срби су се

превише жртвовали током про-

шлог века. Можда су зато у

највећој мери те жртве биле

узалудне. С. Кашиковић

пРомоције

Сведочанство ожртвама Шапчана

споРтски савез Шапца по 31. пут пРогласио најуспеШније појединце и колективе

Кајакаши обележили 2010. годину

РвАЊЕ

ПЛИвАЊЕ

Зимско Првенство централне Србије за млађе пионире и пио-

нире 97-98 и 99-2000 годиште одржано је 19.02.2011. године на ба-

зенима ''Три делфина'' у Поточцу код Параћина. у конкуренцији

22 клуба и преко 260 пливача, наступио је и Лука Познановић (99)

члан Пливачког клуба „делфин“ из шапца. у дисциплини 50 ме-

тара леђно, у конкуренцији 18 пливача, Лука је освојио треће ме-

сто са личним рекордом 39,93. на 100 метара мешовито Лука је,

у конкуренцији 8 пливача, такође заузео треће место са временом

1:33,58. на крају самог такмичења Лука је у дисциплини 400 ме-

шовито још једном показао свој раскошни таленат освојивши дру-

го место и сребрну медаљу

Браво за Луку

Србија- СаД 5:6Хала Гимназије, гледалаца

1.500. Судије: Милорад Вукић,

Младен Кецман (Србија), ро-

берт Камперман (Сад)

резултати:

до 60 кг: М. немеш- Чанг

1:0, штефанек- Лара 1:0

до 66 кг: Б. немеш- Холт

1:0, Максимовић- форест 1:0

до 74 кг: девчић- Бисек 0:1,

Бајиловић- Мајерс 0:1

до 84 кг: Липајић- Бејтс 0:1

до 96 кг: роланд- Смит 0:1,

фрањковић- руиз 0:1

до 120 кг: Павловић- Ко-

валчук 1:0, Спасић- рат 0:1

шабац, 22. фебруара. Спорт-

ски спектакл године у шапцу,

пријатељски меч рвачких ре-

презентација Србије и Сад ис-

пунио је сва очекивања. овај до-

гађај својим присуством уве-

личали су бројни представници

политичког, привредног и јав-

ног живота Србије и шапца, а

поред тога, спектаклу је прису-

ствовали су и високи представ-

ник амбасаде Сад у Србији, као

и министарка спорта и омлади-

не Србије, Снежана Самарџић

Марковић. репрезентативци

Србије одлично су почели меч,

и након 4 борбе имали макси-

малан учинак. американци су

узвратили, па је након 9 борби

предност прешла на њихову

страну, да би наду у коначан

тријумф нашој репрезентацији

вратио немања Павловић у ка-

тегорији до 120 килограма.

ипак, коначну победу репре-

зентацији Сад, такође у овој ка-

тегорији, донео је рат који је за-

служено савладао Спасића. Про-

глашени су и најуспешниоји

појединци вечери, а то су Вик-

тор немеш у репрезентацији

Србије, као и Џастин руиз, члан

репрезентације Сад. Треба рећи

да је ово најзначајнији спортски

догађај који ће се одржати у

шапцу током 2011. године, па

стога и не чуди да је изазвао ог-

ромну пажњу и интересовање,

не само спортске, већ и шире

јавности. Пре почетка меча,

такмичаре и госте у Градској

кући у шапцу примио је градо-

начелник шапца Милош Ми-

лошевић, а непосредно уочи

меча уручене су и палкете и при-

знања појединцима и колекти-

вима који су помогли одржава-

ње овог спектакла. Признања су

добили Жељко Трајковић-пред-

седник рСС, Сретен радовано-

вић-председник организацио-

ног одбора меча, компанија уС

Стил-покровитељ меча, Град

шабац, Совраније Чоњагић,

Спортски савез шапца, основ-

на школа Стојан новаковић,

јКП Паркинг шабац, јКП Во-

довод шабац, рТВ шабац, Ми-

нистарка спорта и омладине

Снежана Самарџић Марковић и

јовица Михајлов, човек који је

донео рвање у шабац пре више

од 4 деценије. Треба напомену-

ти да је организација била бес-

прекорна.

Слободан Д. Кашиковић

Спектакл оправдао очекивања

ЗАбЕЛЕШКЕwww. podrinske.com1� 24. фебруар 2011.

САЊА чОЊАГИћ

РЕГИОНАЛНИ КОРДИНАТОРИ elta-e

ИвАНА МАРКОвИћ

Magija broja 7Pročitala sam negde da kada

se nekome kaže da zamisli broj

od 1 do 7, većina ljudi će se

odlučiti za broj 7.

Da li znate šta se sve vezu-

je sa brojem 7 i to, naravno, na

engleskom?

- Sedam svetskih čudaantičkog sveta

- Great Pyramid of Giza

- Hanging Gardens of Baby-

lon

- Statue of Zeus at Olympia

- Temple of Artemis at Eph-

esus

- Mausoleum of Maussollos

at Halicarnassus

- Colossus of Rhodes

- Lighthouse of Alexandria

- 7 duginih boja-Red, Orange, Yellow, Green,

Blue, Indigo and Violet

- 7 kontinenata- Africa, Antarctica, Asia,

Australia, Europe, North Amer-

ica, South America

- 7 okeana- Arctic Ocean, Antarctic

Ocean, Indian Ocean, North Pa-

cific Ocean, South Pacific Ocean,

North Atlantic Ocean, South At-

lantic Ocean

Pogledajte sličicu, tu imamo

7 najvažnijih ljudskih vrlina.

Nasuprot njima imamo

- 7 smrtnih grehova- pride, envy, gluttony, lust,

anger, covetousness, sloth

Preuzeto sa sajta:http://abc.amarilisonline.com

Magija broja 7 na engleskomЉуБоВија – општинско

веће Скупштине општине Љу-

бовија у скаладу са Законом о

управљању отпадом донело је

одлуку о изради Плана за

управљање отпадом, а радна

група и стручне службе при-

премиће документ о коме ће се

изјаснити Веће Скупштине оп-

штине Љубовија.

- о изградњи регионалне

депоније која треба ускоро да от-

почне у Лозици, споразум је

већ потписан између средњо-

подринских општина Мали

Зворник, Крупањ, Лозница и

Љубовија, па очекујемо да ње-

ном изградњом ставимо тачку

на проблем лагеровања кому-

налног отпада. Планирамо да на

локацији сточне пијаце у Топо-

лицма у предграђу Љубовије

направимо рециклажно дво-

риште на којем би се вршило

сортирање смећа пре одвожења

на депонију у Лозницу. изград-

ња рециклажног дворишта кош-

таће око осам милиона динара,

али ће се та инвестиција ис-

платити јер ће се прикупљати

значајне количине отпадног ма-

теријала који се може реклици-

рати – рекао је новинарима Ми-

рослав ненадовић, заменик

председника општине Љубо-

вија.

у реклицажном дворишту

површине од 30 ари вршиће се

одвајање секундарних сировина

од осталог отпада: гвожђа и

обојених метала, пластике, кар-

тона и папира, текстила, гуме,

стакла, електронског отпада и

других материјала. Тренуто сво

градско смеће из Љубовије од-

вози се на депонију у Лозницу

без одвајања секундарних си-

ровина па општина Љубовија

због тога губи значајна новчана

средства. М.Малишић

ЉуБоВија - у селима

азбуковице у подножју плани-

не јагодње и висоравни Мачков

Камен зима стиже раније него

обично, па људи већ навикнути

на невоље журе да већ у раним

јесењим данима, пре снежне

блокаде, обаве све кућне по-

слове и набаве све што им је по-

требно.

Пре него што снег не завеје

планинске путеве, села и за-

сеоке Селанац, рујевац, Посте-

ње и друге, и све до пролећа јед-

ноставно их одсече од света,

најважније је, кажу горштаци из

села која су лоцирана у под-

ножју планине јагодње и висо-

равни Мачков Камен, укућани-

ма обезбедити најнеопходније

животне намирнице и припре-

мити довољно хране за стоку.

- Сурова планина јагодња,

на којој зима, по правилу, траје

пуних пет месеци огрнула је

„белу бунду“, али још понеки

житељ из околних засеока и

села ових фебруарских дана на-

врати у моју продавницу. Купују

уље, брашно, шећер, кафу, со и

другу робу, јер у овом подручју

снежни сметови, који често и

при крају зимског периода стиг-

ну и до крова, затрпају стазе пу-

теве који су уски и стрми, на

њима остану и до половине ма-

рата месеца – каже нам Мирко

Глигорић власник продавнице

мешовите робе у селу рујевцу и

додаје:

Када снег завеје тешко је

очистити пут и стићи до про-

давнице, па сељани живот

углавном проводе у топлом до-

мовима.

у селима планине јагодње

и Мачквог Камена млади су већ

давно напустили родна огњиш-

та, а у оронулим кућама су

углавном остали старци и ста-

рице. Сметови ће рекоше ми у

разговору, затворити и школу у

којој је веома мало ђака, угаси-

ти сијалице и у многим домо-

вима поново упалити петро-

лејке.

- Тако је скоро сваке зиме -

јадикује Митар Томић, пензио-

нер из села рујевци.

- јаки ветрови, ниске тем-

пературе и снег ко од шале ки-

дају електо проводнике па се у

околним кућама по неколико

дана живи у мраку. уз велике на-

поре радници јавног передузе-

ћа за путеве у Љубовији и елк-

тричари овде дођу на сваки по-

зив за помоћ у невољи. Тако су

нам током зиме они некако

најдражији гости. имамо ми у

рујевци и амбуланту у коју до-

лази лекар два пута у месецу из

дома здравља у Љубовији. у ам-

буланти ради једна медицинска

сестра која нам је од велике ко-

ристи.

Митрове речи су нам при-

ликом посете селу рујевцу и

осталим селима и засеоцима

потврдили и остали житељи

овог краја, који и поред по-

одмаклих година не желе да

сиђу у град. За све нас који

добро познајемо ћуди планин-

ских села, рекоше нам на крају,

је, ипак, најгоре то што поред

снега старачки дани споро про-

лазе. Миладин Малишић

запис из азбуковачког кРаја код љубовије

Старчки дани споро пролазе

ПЕНЗИОНЕР MИТАР ТОМИћ, ИЗ СЕЛА РУЈЕвЦa У СвОЈОЈ

КУћИ ПОРЕД ШПОРЕТА; СНИМИО: М.МАЛИШИћ

ЉуБоВија - двориште и спортски терени новосаграђене ос-

новне школе „Петар Враголић“ у Љубовији у којој је првог сеп-

тембра прошле године почела настава за ученике ускоро ће бити

осветљени.

- новац за осветљење у износу од 11.000 евра добијен је из ок-

вира пројекта одрживог развоја на западном балкану ПеК који је

додељена неразвијеној општини Љубовија - каже Мирослав не-

надовић, заменик председника општине Љубовија. М. М.

Добијен новац заосветљење школе

НОвОСАГРАђЕНА ОСНОвНА ШКОЛА У љУбОвИЈИ

СНИМИО: М. МАЛИШИћ

Израда плана за управљање отпадом

ЗАбЕЛЕШКЕ www. podrinske.com24. фебруар 2011. 11

филм 2012. чији је сценарио

рађен на тему катаклизмичног

уништења живота на планети

Земљи је један у низу после

филмова Планета мајмуна, дан

после... Ког су жанра ти фил-

мови: научна фантастика?, Хо-

рор? или футуристички? -

уништење којем кумује људски

фактор, циклично деструктив-

на дешавања у природи или и

једно и друго. Без обзира шта су

сценариста и режисер имали

на уму, мислим да је пресудан

утисак који такви филмови оста-

ве на сваког од нас, и оног у шта

хоћемо да верујемо, а у шта не.

народ Маја су пре 3000 год.

живели на подручју јужног

Мексика и Средње америке.

Славна цивилизација древних

Маја се угасила под неразјаш-

њеним околностима. Проуча-

вајући градове Маја, није било

знакова неког масовног униш-

тења. изгледало је као да су

само напустили своје градове

(830.год. н.е.) и отишли у оближ-

њу џунглу.

народ Маја познат је по

бројним достигнућима која су и

данас мистерија за научнике.

они су без телескопа и астро-

номских уређаја израчунавали

периоде окретања небеских

тела. израчунали су да година

траје 365,242129 дана. израчу-

нали су трајање месеца са тач-

ношћу од 0,0004 дана, а у одре-

ђивању времена за које се пла-

нета Венера окрене око Сунца

правили су грешку од само 14

секунди на 100 год. Календар

Маја састојао се из 6 делова. ак-

туелни пети део у којем ми сада

живимо, завршава се 2012.год.и

почиње шесто доба које је праз-

но. они су још пре 2000 год.

дали прецизну таблицу кретања

Сунца, планета и астероида у

односу на Земљу. Велика је ми-

стерија, зашто се та таблица

завршава 21. децембра 2012.год.

искрено се надам да је узрок

томе смрт последњег генијалца

који је све то рачунао и записи-

вао, а није стигао своје знање да

пренесе поколењима?. наравно

постоје и мишљења научника

који тврде да је ГМТ константа

(метода по којој је календар

Маја преведен на наше рачуна-

ње времена) погрешна. Своју

тврдњу заснивају на томе да су

Венеру чије су кретање Маје ре-

довно бележили заменили са

метеором.

али по прорачунима савре-

мених астронома тог фаталног

датума ће се десити редак аст-

рономски феномен, када ће се

Сунчев систем изједначити са

Млечним путем и још две га-

лаксије. у теоријама геофи-

зичара помињу се радикалне

промене електромагнетног поља

Земље, па чак и замене полова,

што би изазвало катастрофу ка-

таклизмичних размера. исто-

рија људи је одређена галак-

тичким снопом кроз који Сунце

и Земља пролазе сваких 5200

год. Моменат уласка у следећи

сноп је 21.12.2012. год… итд….

итд.

десиће се шта ће се десити,

веровали или не, порицали или

исмевали (ала сам изфилозо-

фирала). једино што је у овом

тренутку извесно је да ће мо

бити сведоци дешавања

21.12.2012.год. само је питање -

да ли на један трен или…?

ПИШЕ: ГОРДАНА ПЕТРОвИћ

Моја разМишЉања (27)

Шта намсе

спрема?у организацији СдПС Го

шабац, у суботу 19.02.2011.год.

у 11х одржана је трибина на

тему - извоз свежег воћа и по-

врћа у европску унију, шанса за

Србију. Предавачи су били

александар јанковић и Божидар

Миловановић чланови одбора

за пољопривреду СдПС из Бео-

града.

Примарни циљ одбора за

пољопривреду је активно учеш-

ће у процесу развоја пољопри-

вреде и прехрамбене инду-

стрије у р. Србији. Потребно је

урадити стратегију развоја по-

љопривреде. Бесмислено је за-

говарати живот на селу у жељи

да се задржи омладина, која

као школован кадар треба да

буде носилац пољопривредне

производње док се не обезбеди

комунални стандард, што под-

разумева изградњу путева, елек-

трификацију, изградњу водово-

да и канализације, домова кул-

туре, школа, обданишта идр.

Треба обезбедити социјалну си-

гурност младим пољопривред-

ницима у смислу здравственог,

пензионог и инвалидског оси-

гурања. нелогично је да они

који се баве пољопривредом и

производе храну буду социјал-

но угрожени и да њихова поро-

дична егзистенција буде тешка.

у р. Србији се тренутно

36% становништва бави пољо-

привредном производњом. Про-

изводња на уситњеним парце-

лама не може да одезбеди по-

требан квалитет производа као

ни његов континуитет. Зато се

одбор за пољопривреду залаже

за доношење Закона о задруга-

ма што ће унапредити пољо-

привредну производњу и омо-

гућити извоз на захтевно ев-

ропско тржиште.

Тренутно стање нашег из-

воза воћа је у просеку 100 гр по

глави становника у односу на

потрошњу. Толико безначајно да

није ни вредно спомена. али не

мора тако да буде. Ми имамо

поднебље које омогућава узгој

воћа и поврћа завидног укуса, за

разлику од истих сорти које по

речима Г-дина јанковића имају

пластичан укус. Географско по-

рекло омогућава монопол на

тржишту. европско тржиште за-

хтева континуитет, што значи

да све врсте воћа и поврћа треба

да буду заступљене у току целе

године. иста врста воћа не са-

зрева у исто време на различитим

поднебљима (интервали су до

месец-два), што нам даје шансу

за благовремени извоз.

Поред добре организације

неопходно је мењати и техно-

логију прераде воћа. Тренутни

хит је сушено воће које је за-

држало природну боју (а укус?),

што значи да наша сушена шљи-

ва не сме у току сушења да по-

црни. атрактивна су и мало-

грамска паковања прерађеног

поврћа као и паковања ољуш-

теног, сецканог, мешаног, де-

лимично бареног воћа , све под

називом – удобност у купови-

ни.неопходно је задовољити

захтеве еу у квалитету про-

извода, прилагодити се потре-

бама потрошача по питању па-

ковања, а уједно задржати аутен-

тичност укуса домаћег про-

извода.

одбор за пољопривреду

СдПС прави пројекат узгоја по-

врћа у пластеницима који ће

задовољити европске стандарде,

почевши од врста семена преко

услова ( влажности, температу-

ре, залива, коришћења пести-

цида), до начина паковања и

транспорта. Такав пројекат ће се

одрадити у једном селу Мач-

ванског региона, који ће бити

показатељ успеха производње и

зараде дајући очигледан пример

другим пољопривредним про-

извођачима.

Г-дин александар јанковић

је истакао да шабац са околи-

ном даје велике могућности за

развој пољопривредне про-

изводње који неће бити лак али

који није немогућ. Срамота је да

Србија са оваквим природним

ресурсима увози између осталог

и першун (прошле године уве-

жено 50 т). “направићемо пилот

програм - нуклеус у једном

селу који ће почети да зрачи”.

СДПС ГО Шабац

социјалдемокРатска паРтија сРбије

Воће и поврће, шанса за Србију

удружење коњара из Мачве,

и Коњички клуб «Мандача», из

Глушаца, организовали су у

суботу, 19. фебруара, у Богати-

ћу, трећи тркачки дан на култ-

ном месту окупљања мачван-

ских коњара. Хиподром је, тога

дана по кишовитом времену и

тешкој стази, окупио око 1.000

љубитеља брзоногих мачван-

ских хатова. на програму су

биле две галопске трке. у првом

надметању, под називом «Лом-

бардо», на дистанци од 1.200 ме-

тара, победило је грло Сани, са

јахачем Лазаревићем, у сед-

лу.друго место, припало је фигу,

са Сарићем, ток је треће место

заузео Танани, којег је јахао и

седлао, јовановић, а у плац је ус-

пела да уђе и Маркиза. иначе,

грло Танани, је универзалац

коњ, који добро стартује из ма-

шине али и у сулкама и што је

најбитније за браћу Пантелић,

Танани је, стално у плацу. у дру-

гом старту снаге су одмерили ,

коњи упрегнути у Сулке. Та

трка је, традиција и понос свих

одгајивача коња у Мачви.

најбржа, била је Кобра, коју је

возио Миловановић, из ноћаја.

За Кобром, кроз циљ су прошли

алија,Валена и јула. у вечер-

њим сатима, у Глушцима, месту

које по глави становника има

највише спортских грла у Мач-

ви, али и шире, одржана је при-

годна свечаност на којој су до-

дељена признања најуспеш-

нијим власницима тренерима

и јахачима. За коња године, у

Мачви, проглашено је грло Че-

ленџер, потомак атолоса и

шансоне, који је у власништву

Славка ивића из равња. Титула

најуспешнијег двогодог грла

припала је фигу, који је влас-

ништво Тантића из Бадовинаца.

Миљеница публике у Богатићу,

доруша «Mili Wanili», освојила

је титулу нај-трогодог грла у

Мачви. најуспешније старије

грло је из дубља, елли, која је

породици ружић,донела пре

свега још једно признање и

врдан пехар. За најуспешнији

фијакер и запреге које су се

такмичиле широм Мачве, про-

глашена је запрега Владе радо-

вановића. Лана и Липица, увек

су биле запажене, а корак кра-

љевског коња није им никада не-

достајао. Грло, које је најус-

пешније галопирало упрегнуто

у сулке је, Лудwиг ван Гиле,

власника и возача Зорана Ва-

сића. Трба рећи шуцин, да би

коњарски свет знао о коме се

ради. иначе, за најмлађег од-

гајивача проглашен је игор Ва-

сић, из Глушаца, а уједно је

био и такмичар на неколико ко-

њичких вишебоја.Њему је при-

пала посебна награда породице

Милована Васића, из Глушаца,

иначе, трба рећи да господин

Васић, увек пружа максималну

помоћ, том удружењу коња-

ра.Како се могло чути, да ће он

и његова породица узети и више

учешћа у раду удружења и клу-

ба у наступајућој галипској се-

зони у Богатићу. одржавање те

манифестације, погла је оп-

штина Богатић и К.К «шабац

1820». Б.П

Мандача по традицији

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф. др бранко Станков

СтраболоГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

Svakog petka i subote samo za Vas svirka uzivo uz " Dream's band "od 22 h do 02 h cekamo Vas .

Organizujemo sve vrste proslava . Informacije na tel: 064/447-92-52.

Caffe Club "CaMIla''

24. фебруар 2011.14 www. podrinske.com СПОРТ

КОШАРКА РУКОМЕТ

рк МеталоплаСтика(шабац) - војвоДина(нови Сад) 21:28 (11:14)

Хала Гимназије, гледалаца:

800. Судије: иван Мошорин-

ски (Зрењанин) и Саша Панџић

(нови Сад). Седмерци: Мета-

лопластика 2 (-), Војводина 3 (2).

искључења: Металопластика 8

минута, Војводина 14 минута.

дисквалификација: немања Су-

џум (Војводина) у 38. минуту -

директан црвени картон

Металопластика: Живано-

вић, алексић, Кажић, Чиковани

3, Марјановић 2, Медурић 1, Ђу-

ричин, драгаш1, Маленчић 6,

Марковић 4, рајичић, Милоше-

вић 2, М. Митровић 1, Л. Мит-

ровић 1.

Војводина: димитрић, јова-

новић 1, Попов 3 (1), М. ради-

шић 4, Баришић 9, имброњев,

С. абаџић, Суџум 2 (1), В. аба-

џић, Чупковић 4, Б. радишић 2,

Кнежевић Хоџић, Мандић 2.

играч утакмице: Станко

абаџић (Војводина)

шабац, 19. фебруара. руко-

меташи Металопластике не-

пријатно су изненадили своје на-

вијаче. у дуелу са екипом ново-

садске Војводине екипа тренера

Славка новаковића једноставно

није личиола на себе, а плаво бе-

лима је највећу главобољу задавао

фантастични чувар мреже Стан-

ко абаџић, који је зауставио чак 22

шута ка свом голу а од тога 19 је

завршило у рукама гостију.

С. Кашиковић

Шапчани непријатноизненадили

Жрк МеДицинар- оркврњачка бања 36:28

(18:139)Хала Гимназије, гледалаца:

300. Судије: иван Пендић и

Миро дедић (обојица из Бео-

града). Седмерци: Медицинар 7

(7), Врњачка Бања 2 (0). ис-

кључења: Медицинар 12 мину-

та, Врњачка Бања 6 минута.

Медицинар: Перић, При-

јовић 7 (2), Петровић 2, рупчић

2 (1), Томанић 7, Којић 1, Вра-

голић 1, јездимировић 5, Селе-

нић, Милошевић 3, Павлов 7 (4),

илић 1, Миловановић.

Врњачка Бања: Матијаше-

вић, Живковић 2, Марковић 1,

Трифуновић 16, Каралић, Ви-

лимоновић 1, Ћирица 3, ристић

3, Стефановић 1.

играчица утакмице: ивана

Пријовић (Медицинар).

шабац, 20. фебруара. руко-

меташице Медицинара прописно

су се намучиле против симпа-

тичних гошћи из нашег најпо-

знатијег бањског лечилишта. иако

су у шабац стигле са само девет

играчица, гошће су дуго одоле-

вале и прописно намучиле фаво-

ризованог домаћина. шапчанке су

утакмици пришле са прилично

великом дозом неумереног опти-

мизма. ипак, само захваљијући

изузетно расположеној ивани

Пријовић, Медицинар је стигао до

треће победе у овом првенству, и

на тај начин, повећао своје шан-

се за опстанак у најквалитет-

нијем рангу такмичења. у го-

стујућој екипи бриљирала је ка-

питен јелена Трифуновић, која је

задавала велике главобоље, како

одбрани, тако и голманима ша-

бачког тима.

С. Кашиковић

Једино бодови вредни памћења

ЖрК МедИцИнар (Ша-бац) - ЧаЧаК 22:33 (8:18)

Хала Гимназије, гледалаца:

350. Судије: иван Пендић и

Миро дедић (обојица из Бео-

града). Седмерци: Медицинар:

9 (6), Чачак 5 (5). искључења:

Медицинар 8 минута, Чачак 4

минута

Медицинар: Перић, При-

јовић 8 (1), рупчић 1, Симић, То-

манић 2, Којић 1, јездимировић

6 (5), илић, Враголић, Селе-

нић, Милошевић 2, Миловано-

вић, Петровић 2, Павлов.

Чачак: јефтић, штављанин

1, Вукчевић 3, Ђекић 10 (4), и.

Поповић 3, Вранић, Малено-

вић, Мирковић, Вукајловић,

јањић 5, Сандо 2, филиповић,

н. Поповић 5, Глишовић 4.

играчица утакмице: невена

Поповић (Чачак)

шабац, 16. фебруара. руко-

меташице Медицинара заслуже-

но су елиминисане из такмичења

за национални куп. Гошће из Чач-

ка од самог почетка су диктирале

темпо, имале контролу игре, и на

крају оствариле пласман у чет-

вртфинале најмасовнијег так-

мичења.. С. К.

Медицинар елиминисан

окк шабац – ккприбој 63:78 (15:19, 19:28,

22:14, 07:17)Хала Гимназије, гледалаца

600. Судије: Ћировић и Жива-

нић (Чачак).

оКК шабац: Милошевић 6,

јовановић, Ђурић 3, Вуковић 1,

новаковић 2, Ђорђић 15, апић,

ивановић 18, Тодоровић 11,

Мањенчић 2.

шабац, 20. јануар. иако су у

дуел ушли као фаворити, ко-

шаркаши оКК шабац пораже-

ни су у дербију овог кола, на

свом паркету од екипе Прибоја.

ако је требало да се погоди

много ствари да би наш тим по

први пут био поражен у шапцу

ове сезоне, оне су се нажалост

сложиле. наш тим је имао више

него лош дан, катастрофалан

проценат шута, посебно за 3

поена, уз само једну постигну-

ту тројку на целом мечу, додат-

но је „зачињен“ са неколико

несхватљиво лако изгубљених

лопти, и сумњивих судијских

одлука. Са друге стране гости су

у сваком елементу игре били

врло импресивни. убедљиво

вођство прибојаца на полувре-

мену значајно је умањено у тре-

ћем периоду, и када се очекива-

ло да последњих 10 минута

буду период преокрета за наш

тим, уследила је четвртина са

свега 7 постигнутих поена од

стране шапчана, те се другачији

резулат од 63:78, није ни могао

очекивати.

упркос поразу, оКК шабац

је и даље лидер, али се сада

нови Пазар приближио на 2

победе заостатка. наредног ви-

кенда, наши кошаркаши гостују

у ариљу, екипи КК Клик која је

тренутно 8. на табели.

Д. Благојевић

Првенство Србије у кросу, одржано протеклог викенда у но-

вом Пазару, као што је и најављено у штампи, обележили су ат-

летичари шабачког ашК – а. душан Макевић, нађа церовац и Ми-

лица ракић, донели су у шабац три медаље.

Милица је у категорији пионирки освојила бронзу, а у екипи

са јагодом Зечевић и Маријом ракић, у истој категорији, ушла је

у састав тројке која је извојевала прво место у екипној конкурен-

цији. Трку млађих јуниорки, нађа је окончала другим местом и тако

постала кандидат за репрезентацију на предстојећем Кросу Бал-

кана. најатрактивнију трку, убедљивом победом, обележио је ду-

шан Макевић, уливајући наду за висок пласман на Кросу Балка-

на који ће бити одржан 12. марта у Крагујевцу

Ашковци на првенству Србије

Неочекиван пораз

Пораз у ЛазаревцуЖкк колубараМлаДоСт – окк

шабац 59:55 (11:13, 20:12,14:12, 14:18)

Хала Лазаревац, гледалаца

50. Судије: алексић (обреновац)

и Смрк (умка).

оКК шабац: Вуковић 11,

Симић 3, Степановић 6, Крејако-

вић, Петровић 5, Марковић 10,

Лукић 2, ацаловић, рашић 2,

Ћирић 2, Видаковић 17, шуба-

шић.

Лазаревац, 20. фебруар. дер-

би меч 18. кола Б лиге за ко-

шаркашице протекао је у изјед-

наченој игри, у којој су се на

крају, нажалост, боље снашле

домаће и забележиле важну по-

беду у борби за бараж за улазак

у елитни ранг.

резултатска важност меча

условила је утакмицу са рела-

тивно малим бројем поена. Ла-

заревчанке су искористиле лош

други период наших играчица и

на полувреме отишли са 6 пое-

на разлике. других 20 минута су

такође крактерисале бројне

грешке и промашаји на обадве

стране. иако је предност углав-

ном била на страни домаћих

наше кошаркашице нису доз-

вољавале лазаревчанкама да се

резултатски одлепе, и у по-

следњем нападу, шапчанке су

имале прилику да дођу до по-

беде, међутим много грешака у

тим тренутцима довело је до ко-

начног пораза од 4 поена раз-

лике. Боља од осталих у нашем

тиму била је Видаковић са 17

поена.

Кошаркашице оКК шапца

су остале на 3.месту упркос по-

разу. у недељу је на програму

дерби целог првенста и дирек-

тан дуел са екипом ЖКК Врбас

Медела, тренутно четвртопла-

сираном на табели, који ће ве-

роватно одлучити који ће се од

2 тима на крају пласирати у

виши ранг. Д. Благојевић

elIT OPeNСпортска хала у инђији,

била је поприште првог отво-

реног теквондо такмичења који

је организовао «елит клуб«, из

инђије. око 500 такмичара оку-

пило се да прикаже своју веш-

тину и спремност у том спорту.

ТК. шабац, на том такмичењу

наступио је са 21 такмичарем, а

скор је два злата, осам сребрних

медаља и четири бронзе.

најсветлија одличија, освојиле

се Вања Стошић и Катарина

Пантић, а мало за њима са мало

мање сјаја - сребне медаље ос-

војили су; Марко Стошић, дуња

Сарић, јована Ђукановић, Мар-

ко Лазић, Кристијан Митровић,

Софија николић, Кристина

Врачарић и Катарина Стајчић.

Бронза око врата окачена је,

Лазару Кнежевићу, Сари Мићић,

игору ивановићу и драгану

јовановићу. иначе, шабачки

борци, Мила радовановић и

александар новаковић, са тре-

нером јованом дедићем, путује

на првенство европе у формама

где ће бранити боје Србије. до-

маћин том престижном так-

мичењу је немачка. Б.П.

ТЕКвОНДО

Продајем кућу 70 квадра-

та, плац 4,2 ара, шувако-

вићева, 40.000.

Тел. о64 332 0 338

МАЛИ ОГЛАСИ

1524. фебруар 2011. www. podrinske.comТв

ПРОГРАМ Тв ШАбАЦУ СТАЛНИМ ТЕРМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОћНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 вЕСТИ У 3: РАДНИМ ДАНИМА У 15:00

КУД “АбРАШЕвИћ”

КУД “АбРАШЕвИћ”

ппллеешшииттее сс ннааммаа

МАСАРИКОвА 20, ТЕЛ: 252-133

МАСАРИКОвА 20, ТЕЛ: 252-133

ССооллооппааррооввии

ФФооррммаацциијјее

Секција “оријенталног плеса”куД “абрашевић”уписује нове чланове

понедељак и четвртак -деца - од 19-20 часова

- почетници, жене и рекреативци од 20 -21 и 21-22 часова

куД “абрашевиЋ”МаСарикова 20тел: 015/352-133

“АбРАШЕвИћ”ЈЕ вАША ПОРОДИЦА

латино аМеричкиплеСови

УТОРАК И чЕТвРТАК ОД 18 чАСОвА

УПИС: ПЕТАК, 25.02.2011.

ОД 18 - 20 чАСОвА.

“СКЛОНИШТЕ” НА ТРКАЛИШТУ

чЕТвРТАК 24.02.08:00јутрење

09:30Водимо Вас у библиотеку

09:35Бели лук и папричица

10:00ја сам твоја судбина

10:30угрожени

11:25Пут за ејвонли

12:20Крисс ангел Миндфреак

ТВ Схоw

13:00Строго поверљиво

13:30Гаме зоне

13:45Мобил е

14:00Медикус

15:00Вести

15:30Бели лук и папричица

16:00ја сам твоја судбина

17:00шабачка хроника

17:45Водимо Вас у Библиотеку

18:00Љубав на продају

19:00Вести

20:05Пут хране

21:00Са градоначелником на ти

Са градоначелником на ти: о

актуелним темама уз одговоре

на сва питања гледалаца говори

градоначелник шапца Милош

Милошевић. Телефон редак-

ције 351-352. Водитељ: Марга-

рета Мусић

22:00Вести

22:30Строго поверљиво

23:15Љубав на продају

ПЕТАК 25.02.08:00јутрење

09:30Водимо Вас у библиотеку

09:35Бели лук и папричица

10:00ја сам твоја судбина

10:45радим градим

11:25рукомет плус

12:05Спортска галаксија

13:00Строго поверљиво

13:30Гаме зоне

13:45Мобил е

14:00Пут хране

15:00Вести

15:25Бели лук и папричица

16:00ја сам твоја судбина

17:00шабачка хроника

17:45Водимо Вас у библиотеку

18:00Љубав на продају

19:00Вести

20:05Полигон

21:15Моувиланд

22:00Вести

22:20рекламни блок

22:30Строго поверљиво

23:15Љубав на продају

СУбОТА 26.02.10:00Кроз прозор маште

10:30денис напаст

11:00угрожени

11:30ја сам твоја судбина (ре-

приза 5 епизода)

15:00Медикус

16:00Биљана за Вас

17:00у пролазу

18:00Строго поверљиво

19:00Вести

20:05цртани филм: Гроф Мон-

текристо

21:00Пут за ејвонли

22:00Вести

22:30филм Пажња, бандити

НЕДЕљА 27.02. 110:00Водич за родитеље

10:30денис напаст

11:05угрожени

11:30Љубав на продају(реприза

5 епизода)

15:15цртани филм: Синбад

16:10Полигон

18:00денис напаст

19:00Вести

20:05Тв кауч

21:00Пут за ејвонли

22:00Вести

22:30филм: Закон подземља

ПОНЕДЕљАК 28.02.08:00јутрење

09:30Водимо Вас у библиотеку

09:35Бели лук и папричица

10:00ја сам твоја судбина

10:30Водич за родитеље

11:15филм Пажња бандити

13:00Строго поверљиво

13:30Гаме зоне

13:45Мобил е

14:00Тв кауч

15:00Вести

15:30Бели лук и папричица

16:00ја сам твоја судбина

17:00шабачка хроника

17:45Водимо Вас у библиотеку

18:00Љубав на продају

19:00Вести

20:05Мењамо навике

21:00Биографије познатих

22:00Вести

22:30Строго поверљиво

23:15Љубав на продају

УТОРАК 01.03.08:00јутрење

09:30Водимо Вас у библиотеку

09:35Бели лук и папричица

10:00ја сам твоја судбина

10:30Кроз прозор маште

11:15филм: Закон подземља

13:00Строго поверљиво

13:30Гаме зоне

13:40Мобил е

14:00Мењамо навике

14:30у пролазу

15:00Вести

15:30Бели лук и папричица

16:00ја сам твоја судбина

17:00шабачка хроника

18:00Љубав на продају

19:00Вести

20:05црисс ангел Миндфреак

ТВ Схоw

21:00Смрт шпијунима

22:00Вести

22:30Строго поверљиво

23:15Љубав на продају

СРЕДА 02.03.08:00јутрење

09:30Водимо Вас у Библиотеку

09:35Бели лук и папричица

10:00ја сам твоја судбина

10:45угрожени

11:15Пут за ејвонли

12:15Кућица у цвећу

13:00Строго поверљиво

13:30Гаме зоне

13:45Мобил е

14:00Биографије познатих

15:00Вести

15:25Бели лук и папричица

16:00ја сам твоја судбина

17:00шабачка хроника

17:45Водимо Вас у Библиотеку

18:00Право на љубав

19:00Вести

19:15Водимо Вас у Библиотеку

20:05угрожени

21:00Медикус

22:00Вести

22:30Строго поверљиво

23:15Љубав на продају

Пажња, бандити: Крадљвац

драгуља жели да освети смрт

своје супруге . Сместиће своју

ћерку у швајцарски интернат,

јер не жели да му поквари пла-

нове, али, она се заљубљује у

младог криминалца. Клод

Лелуш комбинује причу о уби-

ству са породичним вредно-

стима.

Закон подземља : Бени је бок-

сер, што у његовом крају значи

једно- покоравати се ма-

фијашима који владају кладио-

ницама. аутентична и

узбудљива прича о пријатељ-

ству, злочину и мафијашком

подземљу савременог Њујорка.

Главне улоге: рицхард Булеy

дејвид цампбел

филмски програм Телевизије

шабац, суботом и недељом од

22.30

ауДиција за ДраМСку Секцију

уторак, 15.03.2011. у 18 сати

ново  ново ново ново ново

Фолклорза рекреативце