30динарашаБац 23. феБруар 2012. Година VI Број 217-218

Стр. 8

Лични став: Ханибал Ковач Стр. 2

Бандити би да владају!

До краја 2012. без листе чекања

предШколска установа „наШе дете“

Стр. 3

Стр. 3

Исти услови школовања на градском и сеоском подручју

Наши суграђани су добро информисани

маринко уроШевић

и ове године локална самоуправа Шапца определилазначајна средства за развој спорта

Спортистима 90 милиона динара, приоритет најбољи

Стр. 7

НОВО - специјалНи дОдтак

ПОЛИТИЧКИМАГАЗИН

Дан када се пешке прелазило преко Саве

2 www. podrinske.com 23. фебруар 2012.ЗАБеЛешКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија” Мајур Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Ханибал Ковач. Драган Ераковић, заменик

директора. Штампа: АПМ принт III булевар 29 Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/, 15000 Шабац; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИЧНИ СТАв: ХАНИБАЛ КОвАЧ

Ту је проста прича! Кадаполиција, тужилаштво и суд неодраде своје, тј. , не процесуи-рају и непохапсе лопове, бан-дите и криминалце, онда се онипопишмане и повампире и јошби и да владају! нпр. када је де-мократска опција дошла навласт и када није одмах крену-

ла у борбу против криминалаца,зеленаша и бандита они су оси-ливши се убили премијера ужељи да се докопају власти.

у шапцу вам је иста ситуа-ција. Када бандити нису похап-шени на време и својим новцем,зеленашким покуповали разнелокалне мученике на положају,они се повампирили и већ кре-нули своју предизборну утак-мицу. Персона која нас је зајеба-вала у време Милошевића иправила нас лудим објашња-вајући како је Милошевићнајфаца – а прва побегла одњега, креће у нову утакмицу дасе преко четврте партије докопалокалне власти па да нам свимаонако лепо јебе кеву!

други олош, нпр., када јевећ покрао све што се могло по-красти и муљао са тендерима

по болници видевши да мунико ништа не може и неће,проговорио на, дупенце јерсамо тиме уме и да прича. Мис-лим, постоје новине и новина-ри, хвала је Богу, где можеш бездокумената и папира да причашшта ти је воља. да како, то јелегитимно али је и кривично

дело, писати нешто, оптужи-вати људе а немати ни један ва-љан доказ. очито је да тужи-лаштво наше на доказе не реа-гује, релативизује документеоне инкриминишуће и једно-ставно не раде оно што требада ураде прави тужиоци, дакле,да похапсе лопове. док год јетако наш град ће постепенобивши препродавци свиња дапокупују својим прљавим нов-цем за који никада порез пла-тили нису, бивши директорилопови ће се вратити у својеомиљене фотеље, а бивши по-литичари који никада мере усопствене вредности ималинису чекаће опуштено почетакмаја и нове изборе. јбг, самисмо криви а ја понајвише (затошто сувише једем г. а немам саким да поделим).

Бандитиби давладају рашомонијада око хотела

“двор” се наставља. докле сестигло у правном распетљавању“Гордијевог чвора” кога је за-петљао душан јовановић својимзеленашким каматама.

Докле сте стигли са слу-чајем „ДВОР“ и ДушаномЈовановићем у правном сми-слу?

Скоро да се питам да лисам ја постао случај или госпо-дин јовановић? у правном сми-слу ништа се не дешава, нитиимам нека сазнања након ус-војене жалбе о немогућности из-вршења продаје хотела слобод-ном погодбом, што је заправо ибио циљ повериоца, а не жељада му вратим новац.

Верујете ли у правни си-стем и у Шабачко правосуђе?

у овим годинама после свихискустава које имам, човек умало шта може да верује.

дати доказе о криминалнимактивностима које датирају 20година уназад понудити сведо-ке о свим нелегалним послови-ма, указати на лепезу пласманатако зарађеног новца кроз ин-вестиције у градњи станова,зграда, куповину предузећа увише градова у Србији није чакзаинтересовало ни извршну, нисудску, а ни управну власт да сеогласи по основу свега горе из-нетог у вашем гласилу. Забри-њавајуће је што се и поред ва-шег тромесечног писања нијед-на од странака на власти, као иопозиционих странака нисуогласиле, иако су борећи се запромене врло гласно, критичкиизражавали против господинајовановића, мада се већина ње-говог богатства десетострукоповећала након промена. да лису пипци корупције дохватилиостала јавна гласила, па апсо-лутно нико на ову тему није на-писао ни слово или смо сви по-стали нојеви са главом у песку,чекајући да се ваше перо отупи,а ја одустанем. из тог разлогаследи и питање: „Ко шТиТиГоСПодина јоВаноВи-Ћа“, ко су покровитељи којиомогућавају да ни једно гласи-ло не објави ни слово о госпо-дину јовановићу, па чак ни но-винарка инСајдер-а ТањаПетровић се уплаши моћног за-штитиника, и не огласи се. да лије поново дошло време по-слушника или имам права да ве-

рујем да смо се издигли изнадтога? из тог разлога дубоко самуверен да би свим моћницима уграду лакнуло кад би г. јовано-вић и ја постигли компромискоји би их привремено ослобо-дио сећања на све учињено а ине учињено у односу на образацкорупције који се манифестујекроз слуцај г. јовановић. да ли

нам се на овај начин сви које смогласали за боље сутра а које јевећ тако давно прошло, смејупред чињеницом да сад, старијиза 10 и више година, немамоправо и снаге да вас питамо јав-но и демократски шта сте ура-дили у случају г. јовановића и давас на тај начин ставимо предсуд јавности која ће препознативаш одговоран став пред грађа-нима без обзира на политичка иверска опредељења.

Како то да Вам стижу по-траживања за камату по Уго-вору који је раскинут преосам месци?

још једна правна и књиго-водствена апсурдност у којојгосподин јовановић вешто го-динама егзистира. иако је Ком-панија „јовановић“ раскинулауговор о зајму са јасно израже-ном каматном клаузулом свевреме трајања па чак и послеједностраног раскида уговора сањихове стране фактурише не-извршене комерцијалне услугеу висини уговорене камате. Чакни ове лажне фактуре безобрачунатог пореза уз стотине

приложених признаница изда-тих од Компаније „јовановић“ заузету камату нису довољан мо-тив или се не могу довести у су-протност са Законом о банкамакао и Законом о рачуноводству,како би на овај начин исти биопроцесуиран. Све ово је вели-ки шамар за све нас који се ко-лико-толико боримо да по-

слујемо у границама Закона. изтог разлога питам се где су гра-нице када порески обвезник справом тражи заштиту из-вршних и судских органа

Како се супроставти суро-вом и сировом зеленашењу?

јавном речју, храбро и транс-парентно без обзира колико ћенам на овај начин оглашавањедонети понижење што смо бо-рећи се у потпуно нерегуларнимпривредним условима ушли увезу са особама са друштвене исоцијалне маргине обезвре-ђујући свој дугогодишњи од-говоран рад у односу на својеокружење. на овај начин омо-гућили смо другој страни данелегално стеченим новцем ку-пују себи поред материјалнихдобара и полажај и жаштиту удруштву. из тог разлога апе-лујем на све суграђане који су насличан начин ушли у обавезе дапрестанком плаћања камата сесупроставе зеленашима и натај начин омогуће правно про-цесуирање истих.

Ханибал Ковач

разговор с поводом:драган милоШевић, власник хотела “двор”

Човек у мало шта може да верује

323. фебруар 2012. www. podrinske.comшАБАц

Ветеринарски специјалистички институт "Шабац" 15000 Шабац, Војводе путника 54

од 2001. године у инвести-ције, текуће одржавање и на-бавку учила и опреме Град ша-бац је уложио 800 милиона ди-нара. до краја 2012. сви школ-ски објекти биће реконструиса-ни, а безбедоносни и санитарно-хигијенски услови у потпуностииспуњени, чиме ће бити оства-рен један од главних циљева по-литике Града шапца – исти илиприближно исти услови шко-ловања на градском и сеоскомподручју, истакао је градона-челник шапца на конферен-цији за новинаре 14. фебруара,посвећеној улагању у школскеобјекте и образовање у послед-њих једанаест година.

од 81 школског објекта, ко-лико их је на територији Градашапца, 25 налази се на градскомподручју.

- од 2001. године изграђеноје пет нових школских објеката,а све школе биће реновиране докраја 2012. године. нове школеизграђене су у Криваји, Слеп-чевићу, Миокусу и јевремовцу.укупна вредност ових објекатаје 60 милиона динара. Поредтога, завршен је започети школ-

ски објекат ош „Стојан нова-ковић“ на Летњиковцу. школскиобјекти су дограђени и ренови-рани у Мајуру, рибарима, Гор-њој Врањској, Прњавору и ош„николај Велимировић“ у шап-цу. Вредност радова износила је

80 милиона динара. реновираноје још 70 школских објеката, савећим улагањима на сеоскомподручју, у циљу изједначавањауслова образовања у градским исеоским школама. изграђено је14 хигијенских санитарних чво-рова на сеоском подручју, наве-

ла је заменица градоначелникашапца јасминка ристивојевић.

Када је реч о средњим шко-лама, реконструисане су ша-бачка гимназија и Средња по-љопривредна школа са домомученика, а у уметничкој и Сред-

њој хемијско-текстилној школикомплетно су реновирани школ-ски објекти и фискултурне сале.у току је реконструкција сани-тарних чворова у Техничкојшколи, као и изградња хале запраксу ученика и обуку радни-ка за компанију „Весковини“.

Такође у овој школи, у 2007. го-дини изграђена је подстаница иобјекат прикључен на гасовод-ну мрежу. Прве фазе рекон-струкције су завршене у Меди-цинској и Музичкој школи, а ра-дови ће бити настављени у 2012.години.

- у току је изградња фис-културне сале за економску,Музичку и школу „николај Ве-лимировић“. изабран је извођачи очекује се почетак радова наизградњи фискултурне сале уВолујцу, а биће изграђено јошпет фискултурних сала у ос-новним школама: „ната јели-чић”, „Мајур”. „јован цвијић”(Змињак или Петловача) и „ВукКараџић”, као и у средњој Тех-ничкој школи, нагласила је за-меница градоначелника шапца.

она је такође истакла ула-гање у струку, односно стручноусавршавање наставног кадра,за шта Град годишње издваја око3,5 милиона динара. у циљуедукације запослених у образо-вању, отворен је регионалницентар за стручно усавршавање,који је изграђен средствимаВладе швајцарске и Града шап-

ца. осим улагања у грађевинскеобјекте, реновирани објектиопремљени су новим намеш-тајем, а издвојена су средства иза савремена учила и наставнасредства. Како ће до краја 2012.године сви школски објектибити реновирани и на тај начинзаокружен комплетан инвести-циони циклус, период од 2012.до 2016. године биће посвећеннабавци савремених учила инаставних средстава и не-опходном текућем одржавањуобјеката.

организован је ефикасанпревоз деце и запослених у об-разовању, који је у потпуностифинансиран из градског буџета.у 2011. за те намене издвојеноје више од 55 милиона динара.За интернатски смештај и пре-воз ученика са посебним по-требама Град годишње издваја1,5 милиона динара.

За најуспешније ђаке и под-стицај талентованих ученикаГрад шабац годишње обезбеди3,6 милиона динара. Локална са-моуправа годишње стипенди-ра од 20 до 25 студената, што из-носи 5 милиона динара.

Исти услови школовања на градском и сеоском подручју

Главни циљ и задатак Пред-школске установе „наше дете“је упис у вртић без листе че-кања, квалитетан и сигурансмештај деце као и унапређењеваспитно–образовног рада, ис-такао је градоначелник шапцаМилош Милошевић на конфе-ренцији за новинаре одржанојпрошлог уторка, а посвећенојрезултатима рада Предшколс-ке установе „наше дете“. Запредшколско васпитање и об-разовање током претходних 11година из градског буџета из-двојено је више 1,3 милијардединара. Боравак деце у вртићи-ма Град шабац финансира са80 одсто од цене. до краја2012. године, капацитет Пред-школске установе биће про-ширен на 164 групе, а на листичекања неће бити деце са прио-ритетом (чија су оба родитељазапослена). у протеклом пе-

риоду у установи је запослено160 људи различитих раднихпрофила, напоменуо је градо-начелник Милошевић.

у 14 објеката у граду и 47група у селима, Предшколскаустанова брине о одрастању3000 малишана. установа је пре11 година бројала 81 групу саоко 2.200 деце. у школској2006/07. години у вртићима јебило 2400 малишана, а на листичекања њих 900. данас функ-ционише 156 група.

Према речима Марице Ву-летић, директорке Предшколс-ке установе „наше дете“, на-предак у предшколском васпи-тању и образовању у шапцу од2001. године је континуиран. уустанови су нарочито поноснина вртић „Бајку“, први објекатграђен за потребе Предшколскеустанове „наше дете“ после 26година. у циљу побољшања

услова рада и задовољења хи-гијенско санитарних услова,комплетно је реконструисанацентрална кухиња у којој сесвакодневно припрема 4000 об-рока, а у 2012. години планира-но је отварање вртића „Сунце“,као и формирање четири вас-питне групе у ош „николајВелимировић“.

- до 2016. године биће адап-тиран тавански простор у врти-ћу „радост“ и изграђена цент-рална кухиње са вешерајем уиндустријској зони где нам једодељен плац и за коју је урађен

главни пројекат, најавила је ди-ректорка шабачке Предшколскеустанове.

она је такође напоменула дасе цена боравка у вртићима нијемењала од 2007. године и крећесе у распону од 1.070 до 5.400динара.

предШколска установа „наШе дете“

До краја 2012. без листе чекања

Најтранспарентнији у србијирад Градске управе шапца један је од најтранспарентнијих у

Србији. информације од јавног значаја, а према захтевима, добијајусе у законском року, жалбе и сугестије могуће је проследити пу-тем званичног сајта, док седницама Скупштине имају право да при-суствују и грађани.

пети градпобратим

Тренд братимљења градо-ва, врло често и са различитихкрајева земљине кугле, није иза-шао из моде, па се дугом спис-ку побратима изнова додајунове дестинације. Град шабац

збратимљен је са четири градау свету, а у току је процедура по-везивања са још једним – градомивановим у русији.

� www. podrinske.com 23. фебруар 2012.ДрушТвО

„одајемо данас почаст на-шим прецима, почаст борби итруду да се себи и потомству бо-љитак учини. Свест о томе, зна-ње и сећање на дела претход-ника наших, преносимо онимакоји долазе за нама. Њима остав-љамо у аманет да то даље ширемеђу својим потомством, да бии ти потомци могли наставитиса светом мисијом. Тако чувамодух народа“ – рекао је истори-чар небојша цвејић, у Мишару,на свечаности, којим су сећањена почетак Првог српског устан-ка и избор Карађорђа за вожда,обележили Задужбинско друшт-во „Први српски устанак“ Ми-шар, Православна црквена оп-штина и Месна заједница Ми-шар.

-на свети дан Сретења Гос-подњег, српски народ обележа-ва и прославља два велика и зна-чајна догађаја везана за ствара-ње нововековне српске државе.

Први је почетак Првог српскогустанка, односно покретањеСрпске револуције, из које ће серодити обновљена држава након

вишевековне туђинске домина-ције, а други – доношење уста-ва је завршна фаза конституи-сања и организовања државе ивласти“ - део је подсећањацвејића.

-неподношљиви дахијскизулуми и сеча кнезова натералису народ да се лати оружја. Збору Марићевића јарузи (делу селаорашац) на сретењски праз-нични дан 1804. године и дого-вор који је тамо постигнут, озна-чавају почетак Буне на дахије.уз Карађорђа, који је изабран завођу, збору су присуствовали и:Станоје Главаш, чувени хајдуккога су најпре предложили заглавнокомандујућег, буковичкипрота атанасије антонијевић,Хајдук Вељко, Вуле илић Ко-ларац, Милосав Лаповац, Ђурђ-иц из Вишевца, арсеније Лома,Танаско рајић, кнез орашачкиМарко Савић, трговац ТеодосијеМарићевић, Милутин Савић изГараша, Марко Катић из села

рогаче, Петар јокић и многидруги.

Збор у селу орашац нијеимао карактер нити значењепредставничког тела, скупшти-не (народне или старешинске)као институције или као органавласти. Био је то импровизова-ни скуп једног броја старешина,углавном из шумадије. По-стигнут је договор „да се Србљина оружје дижу“. Срби се лати-ше оружја и под вождом Кара-ђорђем војеваше пуних девет го-дина“.

уз подсећање и шта је свепретходило усвајању, небојшацвејић је истакао да „Сретењскиустав из 1835. године припадазавршној фази Српске револу-ције која је окончана укидањемфеудалних обавеза и намета умају те исте године...“

„оно што је зачето у Ма-рићевића јарузи расцветало се увеличанствену борбу која је, узогромне жртве, довела до свогциља. оно што је као уставнитекст донето у Крагујевцу, та-кође нико није могао да спречи

да се касније преточи у новесрпске уставе и живот.

дух једног народа може по-стојати и онда када народ немадржаву, и када је расејан на

различитим територијама, али гане може бити ако народа нема.Ми смо поносни на своје претке.Чинимо и учинимо да нараш-таји који надолазе тако могу

мислити о нама“ – поручио је,на сретењској свечаности у Ми-

шару, историчар небојшацвејић.

Певала се у Мишару и хим-на, уз маленог Марка Ђуричи-ћа, а свештенство је одржало по-

мен „Карађорђу и мишарскимјунацима, свима који су дали

миШар на сретење – поносан на своје претке

Мишар је исправио српско

Хвала вам што негујете и чувате успомену на ове витеш-ке дане из прошлости наше, на ове велике и свете јунаке којису животе своје уложили за нашу срећнију будућност и за нашуслободу. ја чврсто верујем да су данас њихове душе присут-не овде и радују се овој свечаности, јер по песничкој речи „бла-го гробу у тами што се сјаји и где кандила припаљују на-раштаји.“. наш је свети задатак да их никада не заборавимо,да их у срцу носимо, да се челичимо, храбримо, поносимоњима и надахњујемо се њиховим витешким животом и делом– биле су топле речи шабачког владике Лаврентија, топло хва-ла за Повељу Задужбинског друштва „Први српски устанак“Мишар.

-ништа се лепше нијемогло десити, овом целомкрају, него што се десиоМишар. За сваког СрбинаМишар је свето место, местопоклоњења, место дарива-ња, место љубави, до-стојанства, поштења премасвом народу и отаџбини.Мишар је толико велики дасви морамо све учинити дазаиста постане место частии образа људи овог краја,али и целе Србије – рекао јепредседник Скупштине За-дужбинског друштва, дра-гиша Марсенић.

МАрКО ђурИЧИћ

-данас је велики дан, јер је пре 208 година Карађорђе уорашцу изабран за вожда. То је био камен темељац за осло-бађање Срба од вековног ропства под Турцима. две године кас-није овде се Карађорђе прославио као славни војсковођа, гдесу га упознали европа и свет. То су поводи што ово Задужбинскодруштво с поносом слави Карађорђа и Сретење – истакао јепредседник извршног одбора, Стеван Симић, поздрављајућибројне госте свечаности код споменика у Мишару. Подсетио јеи да су, поводом обележавања 200 година Првог српскогустанка, чланови друштва, њих 50, походили орашац, и зајед-но са њиховим друштвом покренули иницијативу да Сретењебуде празник: „данас сигурно можемо бити поносни што је топрихваћено. То нам сигурно и даје право на наду да ћемо оношто је друштво као циљ зацртало и остварити. а то је да се наМишару створи један прави комплекс, који ће поред свега до-садашњег, имати и чувени Карађорђев шанац, али и довољноигралишта, и хотел, и друге садржаје, и постати жив споменик...ако ми то не остваримо, надам се да ће Марко Ђуричић, којије певао „Боже правде“, и наша млада генерација то учинити“.

своје животе за веру и отаче-ство“. Стихом, на трајну славуМишара, подсетили су глумциПетар Лазић и Зоран Карајић. уиме Задужбинског друштва, сапуно симболике, венац на спо-меник положили су млади.

Свечаност, у оквиру обеле-жавања Сретења, уз годишњускупштину Задужбинскогдруштва, настављена је у шап-цу, у Културном центру, где јевелика сала била дупке пуна...Мишар, за свагда овековечиелигијама песник Крстивојеилић, а Петар Лазић и овомприликом подсети да Мишар„није само поље равно, уклетихптица полазиште: Мишар јевреме што је давно, прешло угусле, и глас иште!“

Подсећајучи на тај „мишар-ски глас“, и на данас Мишара,председник Скупштине Задуж-бинског друштва драгиша Мар-сенић неизмерно је захвалиосвима на поштовању друштва,и „што својим присуством уве-

личавају дан у спомен на СветоСретење Господње“... од „Су-сретања у орашцу, пре 208 го-дина, да се започне свети рат „закрст часни и слободу свету“, засвоју Србију и људско до-стојанство.“

-Заклетва у орашцу, којуизговори поп арсеније из Бу-ковика, „ко издао, издало гатело“, изазвала је пожар који језахватио цео Балкан и носила јесрпски живаљ у прегалаштво заслободу и своју земљу.

Ми из Задужбинског друшт-ва поштоваоци смо те заклетве,а за идеје о лепоти тог светог ме-ста Мишара, уз помоћ добрихљуди, Града шапца, суседнихопштина и републике, боримо

се прегалачки...“ уз подсећањена бројна догађања, и урађено,између две скупштине (где сеиздвајају - августовска про-слава годишњице, нови сазивликовне колоније, шести број„Читанке мишарског боја“ ињена промоција у Лозници, за-тим, атлетска трка шабац –Мишар, фестивал савремене

музике, посебно - рад младихдруштва) пожелео је:

-Желимо да имамо дом кул-туре на Мишару, јер смо испу-

нили све услове за тај статус.Већ постоји Музеј мишарскебитке, Галерија, настала оддела створених у колонији, ипозоришна дворана (послед-њих неколико година пуно ко-ришћена). Желимо да се избо-римо за два радника који ће во-дити бригу о свим догађајимана Мишару и примати госте и

екскурзије. Желимо Летњи ам-фитеатар код Карађорђевог бу-нара за позоришне, музичке илитерарне свечаности на Ми-шару под отвореним небом.Желимо да издамо седми број

„Мишарске читанке“ и да ство-римо услове за догађања у токуцеле године...

Мишар је велика светиња,лепота, Мишар је срећа за овајкрај. јер, Мишар је исправиосрпско чело, исправио српскооко, омогућио му да право гле-да, да се не стиди ничега. Ми-шар је највећи догађај у српскојисторији после Косова, самошто смо тамо пострадали, а наМишару смо победили. и има-мо и право, и обавезу да га сла-вимо и да се поносимо“ - по-ручио је драгиша Марсенић.

доказ „сјајне, младе екипеМишара, и њиховог изузетногпрегалачког рада“, била је за-вршница годишње скупштине.Чланови аматерског позориш-

та „Вожд“ које, у оквиру За-дужбинског друштва делује одновембра 2009. године, сјајно суизвели представу „небескикрунски савет“, за коју је спе-цијално за „Вожд“, изузетан

текст, написао почасни пред-седник друштва, историчар Бог-дан Секендек. речју и песмом,које прате српске великане, јошједном су упутили велике по-руке садашњим нараштајима,посебно младима... „да не бу-демо народ кратког памћења,већ озбиљан народ, који памтии не заборавља, који се и сећа-њем бори против заборава.“...„да од себе одстрањујемо мане,као што су: сујета, завист, зло-ба, неслога, поделе и расколисваке врсте. јер, то нас је крозисторију много коштало“... „дачувамо своју традицију, нацио-налне обичаје, а нарочито својјезик, писмо и културу ... „

Текст: С.ЉубићФотографије: Б.Станић

www. podrinske.comДрушТвО23. фебруар 2012. 5

чело и српско око -доношење Сретењског

устава изазвало је жестоке, не-гативне реакције великих сила.имајући у виду да је уставнајвиши правни акт једне зем-ље, а да је Србија тада била ва-зална кнежевина османскогцарства, Порта је жестоко осу-дила његово доношење. ау-стрија је такође била противустава, јер га ни сама није има-ла. русија је доношење уставапрокоментарисала као „фран-цуски расад у турској шуми“.Тако је део европе дочекаопрви устав српског књажевства,огорчен његовим, у то време,слободоумним одлукама.

Под иностраним притис-ком кнез Милош је, не жалећи,укинуо Сретењски устав. Биоје то први модерни српскиустав. у њему су изражене

насушне потребе тадашњегсрпског друштва: националнаеманципација, разбијање феу-далних установа и аутократскевладавине. рађен је по узору нафранцуске уставне повеље од

1814. и 1830. и белгијски уставод 1831. године, био је један одпрвих демократских устава уевропи – подсетио је на значајСретењског устава, историчарнебојша цвејић.

Четврнаест Повеља и 34 Захвалнице, део су искреног хва-ла Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар, „затрајан допринос неговању слободарских традиција Мишарскебитке и развоју Задужбинског друштва“, делу оних који су пру-жали помоћ и подршку...

Као „уздарје“ остају да се памте речи, да прија и радује „при-знање на Сретење, и да је то право српско признање“, „да је топризнање свима који поштују и уважавају традицију“, „да суто темељи на којима се мора градити будућност – часна, честита,српска“, „да је задовољство бити у могућности да се помогнеовако успешном друштву које се бави неговањем традиције“...

„да Град шабац и Мишар све учине да Мишар уздигну иу врх културних догађања, и ван граница наше земље“... Чулосеи обећање да ће помоћи и подршке бити и на даље... Захвал-ницу Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар до-била је и редакција Подринских...

� www. podrinske.com 23. фебруар 2012.ДрушТвО

драгослав Михаиловић, ди-ректор основне школе "ЖикаПоповић" у Владимирцима, уразговору са нашим новинари-ма прича о детаљима који сетичу унапређивања наставе,рада на побољшању инфра-структуре и важним пројектимакоје школа подржава и у којимаактивно учествује.

Шта се постигло по планумодернизовања наставе?

на плану унапређивањауслова у којима се одвија на-става постигнут је значајан на-предак, на шта смо изузетнопоносни. Будући да смо мала оп-штина, част нам је када уради-мо нешто ново што остаје ге-нерацијама које долазе. Три ди-гитална кабинета у матичнојшколи у Владимирцима, Бело-тићу и јаловику умногоме ћеосавременити наставу, а обез-бедили смо и лаптопове и видеобимове за сва издвојена одеље-ња. Комплетно је опремљенамултимедијална учионица уВладимирцима, што ће значајноутицати на квалитет наставе,будући да морамо пратити са-времене токове рада и стално сеедуковати и напредовати.

Колико се напредовало уадаптацији инфраструктуресаме школе?

Пројекат који је обележиоову годину је свакако изградњаспортске сале у матичној школиу Владимирцима. Купљене сусправе за вежбање постављеннови паркет, уграђено је парногрејање и обезбеђени су свипропратни реквизити. Међу-тим, наша идеја је таква да сеподједнако улаже и у мање шко-ле, тако да је реновирана зградаи санирани су мокри чворови у

Скупљену и јаловику. Заговор-ници смо спортског духа и здра-вог живота, тако да се можемопохвалити и изградњом спорт-ских терена у школама у Мехо-винама, Белотићу и Каони.

Школе се све више окрећуодговарајућим пројектима. Укоје сте ви укључени?

Свакога дана смо и самисведоци насиља, како на улица-ма, у породици, у нашој околи-ни, па тако и у школи. Стога нечуди што учествујемо у пројек-ту школа без насиља, јер ве-рујемо да школе још увек нисуизгубиле своју васпитну функ-цију. насиље није само оно ди-ректно и транспарентно, будућида говоримо и о изопштавањуученика од стране вршњака којеје теже приметити, па је самимтим и теже реаговати. уче-ствујемо у пројекту рец-а којисе базира на идеји о очувањуживотне средине, а однедавно иу јачању инклузивне наставе уоквиру диЛС-а. Верујемо да суово одлични пројекти, зато смоих подржали и укључили се уњих.

На који начин су обезбе-ђена средства и да ли на крајуовога разговора желите неко-га посебно да издвојите и даму захвалите?

Сва средства обезбедило јеМинистарство просвете, Ми-нистарство за телекомуника-ције, Министарство за локалнусамоуправу и општина Влади-мирци. драго нам је што нам јеуказано поверење, а још више тошто смо оправдали поверенасредства и постигли значајаннапредак. надамо се даће такобити и убудуће.

Х.К.

разговор с поводом: драгослав михаиловић, директор оШ "Жика поповић" у владимирцима

Част нам је када урадимонешто ново што остаје генерацијама које долазе

актуелна црнохумoрнапредстава „Живот у тесним ци-пелама“ по тексту душана Ко-вачевића сутра увече ће бити из-ведена на сцени шабачког по-зоришта. ради се о продукцијиалексиначког аматарског позо-ришта а у режији дуке јовано-вића. То је прича о горком тран-зиционом периоду када фабри-ка ципела, после 40 година радаи зарађених на стотине милио-на долара, почиње да произво-ди „губитке“. За растанак рад-ници добијају 700 евра и ципе-

ле пет бројева мање. из репли-ке једне раднице сазнаје се пре-познатљива судбина радничкекласе: “нисмо само ми страда-ли. Страдале су наше породице,родбина, пријатељи. Сви, којимасмо поделили овакве ципеле.“и, на крају, једна сурова кон-статација, такође једног подрадника: “Сваког дана сам пла-као што немам ципеле, све докнисам срео човека који немастопала.“

иначе, алексиначко ама-терско позориште основано је

крајем 2009. године, а на сце-ни су као прву представу из-вели један од најпознатијихкомада александра Попови-ћа „Мрешћење шарана“. иг-рали су и нушићевог „народ-ног посланика“ као и „Сабљудимискију“ александра По-повића. одиграли су укупно43 представе, учествовали начетири фестивала и освојилидесет награда за глумачкаостварења, режију и најбољупредставу.

Р.П.

комад дуШана ковачевића у Шабачком позориШту

Живот у тесним ципелама

Све школе на територијиГрада шапца спремно су доче-кале наставак другог полуго-дишта школске 2011/12. годинеи настава од понедељка функ-ционише редовно. радно времеустанова културе је уобичајено,потврђено је на заседању чла-нова Градског штаба за ванред-не ситуације. на снагу је сту-пила одлука о престанкуограничења у испоруци елек-тричне енергије великим по-трошачима, док су јавна и де-коративна расвета још увек у ре-жиму штедње.

Због могућности да у пе-риоду отапања снега дође довисоких водостаја и поплава,договорене су мере одбране одпоплава и загушења ледом на во-дама другог реда и канала за од-водњавање у надлежности ло-калних самоуправа. Комисијакоју је образовао Градски штабза ванредне ситуације контро-лисала је стање каналске мрежена подручју Града. церски канал

је спреман за већу количинуводе. Главни канали су у добромстању, а проблеми уочени наспоредним каналима биће от-клоњени у најскорије време. ако

и наредних дана не буде наглограста температуре ваздуха, штоби условило интензивније топ-љење снега, не очекују се већипроблеми у бујичним водото-цима и мањим рекама. опасно-сти од поплава за сада нема.

Служба јавне хигијене јКП„Стари град“, која је претходнихдана била ангажована на чиш-ћењу снега, враћа се уоби-чајеним активностима, тако да

ће улична хигијена бити на ви-шем нивоу.

апелује се на грађане дакористе део тротоара што вишеудаљен од зграда и кућа због мо-гућности пада веће количинеснега са кровова.

За сада нема опасности од поплава

директор "Млекаре шабац"Зоран Матић потврдио је да је тамлекара смањила цену литрасвежег млека, у паковањима безчепа.

"Ми смо од данас кренулиса националном акцијом, гдесмо свим нашим великимтрговачким системима, веле-продаји и дистрибутеримаодобрили пет одсто додатнограбата (попуст у цени којипродавци дају купцима) замлеко са 2,8 одсто млечнемасти, а то је производ којиграђани највише купују", ре-као је директор Матић за Та-њуг.

Матић је објаснио да ће мле-ко појефтинити за најмање 3,5динара, а у зависности од си-

стема у којима се продаје и дочетири динара.

Када се ово снижење дода напретходно смањење цене млекана основу уредбе о ограничењумаржи на животне намирнице,цена тог млека ће се кретати од65 до 72 динара, казао је ди-ректор млекаре.

Матић је навео да ће та ак-ција трајати месец дана, а да ћеу зависности од одговоратржишта зависити и то да ли ћебити продужена.

Стручњаци подсећају и даевропски трговински ланци по-слују са веома ниским маржама,а као добар пример може да по-служи и француски "Керфур",који са маржом од 0,5 одстоима годишњи обрт од 122 ми-

лијарде долара и амерички Вол-март са маржама од 3,6 посто.

Свуда у европи праксе су дамарже основних животних на-мирница не прелази 10 посто, пасе крећу у просеку око четириодсто.

Влада Србије крајем прослегодине донела је уредбу којом семаржа у промету основних жи-вотних намирница ограничавана десет одсто.

уредба се односи на пше-нично брашно тип 400 и 500,јестиво сунцокретово уље,термички обрађено крављемлеко (пастеризовано, стери-лизовано), јогурт, бели кри-стални шећер, и свињско, го-веђе, кокошје свеже месо ислатководну рибу.

Шабачка млекара снизила цену свежег млека

www. podrinske.comДрушТвО23. фебруар 2012. 7

и док је ванредна ситуацијауведена у време које није башванредно, у зиму због снега,одавно већ звоне звона на узбу-ну због незапослености. Без по-сла је, углавном због светске аи наше кризе, остало око400.000 радника и службеника.а сада стручњаци нагађају акораст друштвеног дохотка буде1,5 одсто без посла у овој годи-ни остаје 40.000 запослених, аако буде 0,5 одсто, што је реал-није, онда без посла остаје57.000 радника и службеника.иначе, стопа незапослености језванично 23,7 одсто, али је запретпоставити да је нешто вишајер се не мали број њих непријављује јер нема шта да оче-кује на Бироу за запошљавање.у европској унији тај просек јеоко десет одсто, а Србија је не-где на четвртом месту, или ће тобити, по овом неславном и по-губном критеријуму.

Проблем је шт се ништа непредузима, барем не ова Влада,док у већини земаља, и оних бо-гатих, увелико се предупређујупоследице кризе. не могу се че-кати стране инвестиције, сада сејош приде чекају избори, а поекономистима ова година је већизгубљена. оно што грађанимаи поданицима ове земље сметасу неравноправност и привиле-гије тзв. политичке елите. Патако Србија има више од 130 не-каквих агенција, док немач каима десетак. наравно, плате уовим агенцијама су изнад про-

сека, а мало ко зна чиме себаве.рецимо постоје агенција заенергетику, и агенција за енер-гетску ефикасност, а виделисмо, или нисмо, шта се збило, дасу погашена светла и искључе-на струја и онима који раде ипроизводе. или, тзв, народни по-сланици, њих 250. Ту је некадабила рачуница да албанци наКосову не излазе на изборе,што је значило сигурну пред-ност и власт за СПС, али се да-нас што шта променило. Про-блем је што ни ти посланици нераде, а плаћени су више од хи-љаду евра месечно. Па, тако например, један посланик за 93минута у Скупштини добије12.000 евра годишње плате. нозна се да је скупштинска го-ворница постала фарса, да се од-луке доносе на другом месту, ада су тзв. народни посаици самоскупо плаћени декор. да се радипо диктату странака на властипример су и више од 700 јавнихпредузећа, од којих мање од де-сет одсто позитивно послује,али су зато примања изнад про-сека.

наравано, да се могу јошнабројати бројни примери не-логичности и бахатости власти,али треба подсетити да су и ми-нистри слуге народа и, да ,ваљда, служе за добробити тогнарода и државе. овако, годи-не и деценије пролазе а Србијаје све сиромашнија и безнад-нија.

Д.Ераковић

поЖар незапослености Шири се србијом

За ким звоно звони

Као и претходних година,Градска управа шапца и токомове, 2012. помагаће рад и развојспорта на својој територији. Зарад клубова, из градског буџета,у ту намену биће опредељенасредства у истом износу као ипретходне, 2011. године, одно-сно око 90 милиона динара,што представља процентуалноумањење у односу на висину це-локупног градског буџета, алиће, поред новца који ће бити ди-ректно усмерен као помоћ радуспортских колектива и органи-зација, ове године значајна сред-ства бити уложена и у спортскуинфраструктуру шапца. овоулагање се пре свега односи назавршетак градње затвореногбазена са пратећим објектима,као и на изградњу нове спортскесале на тромеђи Средње еко-номско- трговинске школе, ос-новне школе „николај Велими-ровић“ и Музичке школе „Ми-

хаило Вукдраговић“. Поредтога, значајна средства бићеусмерена и у реконструкцијуградског стадиона у шапцу, тестадиона фК Мачва, као и у ре-конструкцију Соколског домакао и у изградњу трибина наградском хиподрому.

Свих 130 спортских колек-тива који раде и постоје на те-риторији шапца моћи ће и овегодине да рачунају на део сред-става намењен спорту. Прио-ритет приликом кориштењасредстава ће имати рукометниклуб „Металопластика ЗоркаКерамика“, фудбалски клубМачва, Кајак клуб „Зорка Ко-лор“, обе сениорске селекцијеоКК шабац, оба боксерска ко-лектива, БК „Мачва“ и БК „Жи-ворад рајшић“ као и сви спорт-ски колективи чији чланови ћебити учесници ои у Лондону,односно и сами спортисти учес-ници игара.

део средстава и ове годинебиће опредељен за одржавањевеликих и значајних спортскихманифестација, попут Међуна-родног „фина“ купа у мара-тонском пливању, те олим-пијских спортких игара сео-ских месних заједница - мани-фестације која сваке године оку-пи највећи број учесника. нафинансијска средства из град-ског буџета и у 2012. годинимоћи ће да рачуна Савез зашколски спорт за своје актив-ности, док ће пуну подршку унастојању да избори пласман наПараолимпијске игре у Лондо-ну, у септембру ове године, има-ти и Митар Паликућа, стоноте-нисер који је на недавно одр-жаном првенству европе ос-војио две медаље, бронзану упојединачној, и златну у екипнојконкуренцији, како би успео даоствари пласман на ово так-мичење. С. Кашиковић

и ове године локална самоуправа Шапца определилазначајна средства за развој спорта

Спортистима 90 милионадинара, приоритет најбољи

Министарство одбране –објавило је Конкурс за пријемкандидата из грађанства у Војнугимназију и Војне академије ушколској 2012/2013. години. По-ред општих,кандидати морајуиспуњавати и посебне услове.

„За ученике Војне гимна-зије,Конкурс је отворен до 15.марта,а за Војне академије до 31.марта.Заинтересовани – све бли-же информације о овим кон-курсима - могу добити свакимрадним даном,у центру Мини-старства одбране у шапцу,уГарнизону шабац,у касарни„церски јунаци“ - преко путастадиона фудбалског клуба„Мачва“ – каже начелник цент-ра Министарства одбране ша-бац, Младен Бероња. додаоје,да ће екипа Војне академије,29.фебруара, са почетком у 13часова, у свечаној сали шабач-ке Гимназије, представити по-пуларизацију војног позива ипозвао све заинтересоване кан-дидате из нашег краја – да тогадана дођу на промоцију.

Бероња је подсетио и да јеМинистарство одбране Србијеобјавило општи позив за уво-ђење у војну евиденцију мла-дића рођених 1994. године и ста-ријих годишта – од 1982. до

1993. године,који из било којихразлога,до сада, нису уведени увојну евиденцију у календарскојгодини у којој су навршилиосамнаест година.они, требада се јаве у центар Мини-старства одбране у шапцу.Томогу учинити,до 15. марта,сва-ким радним даном, од 9 до 14

сати. регрути који бораве у ино-странству дужни су да се радиувођења у војну евиденцијујаве надлежном дипломатско-конзуларном представништвурепублике Србије – казао је за„Подринске“ начелник центраМо шабац Младен Бероња.

Б.Перић

из центра мо у Шапцу

КОНКУРСИ ЗА ВОЈНЕ ШКОЛЕ

МЛАДеН БерОњА

у галерији школе за уметничке занате у четвртак 23. феб-руара 2012. године у 13:00 сати отвара се изложба најуспелијихрадова ученика завршних разреда основних школа из Србије,по конкурсу на тему шума пева, шума блиста, који је у октобру2011. године расписала школа за уметничке занате.

Конкурс је посвећен Међународној години шума која је изанас, лепоти шуме и значају очувања и заштите овог драгоце-ног природног ресурса.

на конкурс је пристигло преко 500 радова из целе Србије,а на свечаном отварању изложбе биће уручене награде и дип-ломе најуспешнијим ученицима, наставницима и школама.

отварање излоЖбе ''Шума пева,Шума блиста'' ликовних радоваученика заврШних разреда основних Школа, по конкурсукоји је расписала Школа за уметничке занате

Шума пева,шума блиста

� www. podrinske.com 23. фебруар 2012..ДрушТвО

Маринко урошевић је у сва-ком смислу један врло специ-

фичан човек. Већ само његоворођење је било обележено пре-ступном годином, тако да 29.фебруар је дан када се он, сва-ке четврте године, опусти у кру-гу породице прослављајући оношто други чине сваке године.

овај човек је већ више одтридесет година у медијима аданас је власник рТВ “аС” и са

њим смо обавили ексклузиванинтервју иако се нерадо сампојављује у медијима.

Каква је по вашем миш-љењу медијска слика нашегграда, пре свега, у калита-тивном смислу?

Медијска слика у нашемграду за сада је добра. наши суг-рађани су добро информисани,

како преко електронских тако ипреко штампаних медиа. шабац

је увек имао добре новинаре,који су објективно извештавалио актуелним догађајима.

Која је и каква улога те-левизије „АС” на нашој ме-дијској мапи?

рТВ „аС” објективно из-вештава грађане и увек ће битиобјективан. Зато и имамо вели-

ки углед у јавности. наша уло-га је да покажемо и укажемо надобре и лоше стране овогдруштва, свидело се то некомили не.

Како опстати у овим теш-ким економским условимакада све фирме у циљу штед-ње прво „крешу” буџет замаркетинг?

и ми се, такође, прилагођа-вамо времену које је тренутноактуелно. ради се исто, мање сезарађује, новонастала економскаситуација, нас је зближили иујединила, како у фирми, поро-дици тако и у друштву. држимосе оне старе „После кише увекобасја сунце”.

Како створити доброг те-левизијског и радио новинара,презентера, кармермана имонтажера... односно, какодоћи до њих?

јако, јако тешко, јер мало јељуди таквих профила. То суљуди који треба да воле овај по-сао, а не само да га одрађују. дали је у питању новинар илинеко друго занимањ, небитно. Таособа мора свакоднево да сеусавршава и у нашем крају јевеома мало људи који могу да себаве овим послом. Млади данас,размишљају само о авионима икамионима, а мало је оних којижеле својим радом да постигнунешто.

Да ли по вашем мишљењувласници медиа падају у зам-ку тзв. “манипулације ути-цаја”?

Вероватно да, али у момслучају није тако. никад нећудозволити да неко врши прити-сак на мене, савест ми не доз-вољава да обмањујем народ.

Како видите будућностваше радио-телевизије?

Будућност наше медијскекуће иде ка томе да пређемо наемитовање дигиталног сигнала,а чим се економске прилике по-бољшају, проширићемо про-грамску шему са још квалитет-нијим емисијама и дати шансумладим људима да се покажу идокажу, јер како она народнакаже “на млађима свет остаје”.

Шта би издвојили каоваше ударне програмске аду-те?

информативни и забавнипрограм.

Ханибал Ковач

разговор с поводом: маринко уроШевић, власник ртв ас

Наши суграђани су добро информисанидруги пиШу - правда

Самохрана мајка ГорданаБојић (43) јуче је са троје ма-лолетне деце протестовала ис-пред Градске управе шапца,јер су остали без крова над гла-вом. немајући где да оде, она сеса сином александром (16) икћеркама јованом (13) и Бојаном(3) запутила код градоначелни-ка шапца, пошто на вишеме-сечне вапаје да јој неко помог-не нико од надлежних службиније реаговао.

деца болесна игладна

Бојићи немају куд, осим наулицу. Пре четири месеца, Гор-дана и њен супруг су се раста-ли, јер, како каже, више нијемогла да трпи његов проблем саалкохолом. отишла је са децому подстанаре. Кирију и све оба-везе плаћа 120 евра, а немају ни-каквих примања.

- Бојана се разболела. Лека-ри су јој пронашли израслину наврату, али не могу ништа да микажу, док се не уради ултразвук,који кошта 2.000 динара. немамод чега дете да лечим. не до-бијају ни дечји додатак, јер не-мам решење о разводу – тихокаже Гордана.

и александар је болестан.има астму. То је последица жи-вота у трошној кући пуној вла-ге, док су му мајка и отац билиу браку.

- у кући бившег мужа нис-мо имали воду, струју, ни

грејање. По струци сам дакти-лограф, али сам до рођењаБојане радила у аутоперионици.и бивши муж је тамо радио.Сада ни он ни ја не радимо ни-где, а мене неће нико да запос-ли, јер сам, према мишљењу по-слодаваца, престара. од новем-бра прошле године обијам пра-гове институција да нам се сми-лују. Морала сам на крају даодем у подстанаре, да деца могумакар да се огреју – кроз сузе го-вори Гордана.

Новинарипомогли

упркос молбама за помоћда презиме, сви су осталинеми на јад ове породице.Гордана прича да су јој уцентру за социјални рад са-ветовали да децу остави ухранитељској породици.ишла је неколико пута и кодградоначелника шапца, алидо њега није могла, каже,зато шшто је није пустилообезбеђење. на инсистирањеновинара, Милош Милоше-вић, градоначелник шапца,саслушао је невољу ове женеи позвао центар за социјалнирад како би се нашло неко ре-шење. Како је истакао, она ћетек од следећег месеца до-бијати 12.000 динара мате-ријалне помоћи, а сада ће јојдати 7.000 динара, како бимогла да плати кирију.

Т. Цвејић

На уливи са троје деце

�� www. podrinske.com 23. фебруар 2012.реАГОвАњА

република србијаминистарство унутраШњих послова

полицијска управа у Шапцу

саопштење

око 500 одлучних и храбрихСрба окупило се пре 208 годи-на на Сретење у шумадијскомселу орашац, изабрало Кара-ђорђа за вођу и подигло устанакза ослобођење из окова ото-манске империје, која се проте-зала од ирака до Босне. Буномусред зиме невелики граничар-ски народ потресао је европу изапочео буран процес који ћепроменити лик Старог конти-нента. Варница из орашца раз-буктала је пожар ослободилач-ких ратова широм европе. уста-нак је почео пре времена, усредзиме, јер су дахије откриле по-буну која је договорена у јулу1803. године. Тада су српски за-вереници под маском сватовадошли на свадбу Максима То-мића. о овоме говори сведоксрпске револуције, Карађорђевјатак Петар јокић. Скупу се об-ратио прота арсеније из Буко-вика речима: „Браћо, земља сте-ње, а небо над нама плаче гле-дајући наше муке. него Браћо,у име Створитеља Бога и Спа-ситеља нашег, да устанемо наоружије“. После ових речи,српски устаници су подиглитри прста и прота им је прочи-тао заклетву, достојну оне предБој на Косову. Међутим, по-ставља се питање, зашто суустаници изабрали баш празникСретење за почетак устанка?По црквеној доктрини, на Сре-тење је Богородица, 40. данапосле рођења Христовог, оти-шла у храм да принесе жртву итамо срела старца Симеона Бо-гопримца који је у малом ису-су препознао Спаситеља. ово јеједан од најранијих хришћан-ских празника, а његовом тор-женствено празновање уста-новљено је нарочито за времевизантијског императора јусти-нијана 544. године. но, по на-родном веровању, на Сретењепочиње прелазак из зиме у про-леће, односно прелазак са лошегна лепо, прелазак из ропства уослобођење. иако је Првисрпски устанак угушен 1813. го-дине, сви успеси постигнутиизмеђу 1815. и 1833. године,имали су извориште у Првом

српском устанку, који је развиоборбене и организаторске спо-собности српског народа. ус-песи у Првом и другом српскомустанку познати у европској ис-торији као „српска револуција“,омогућили су да у време кнезаМилоша обреновића буду уда-рени темељи модерне српскенације и државе.

узроци доношења Сретењ-ског устава из 1835. године билису искључиво ограничавањевласти тада врховног кнеза Ми-лоша Теодоровића обреновића.Милетина буна из 1835. годинебила је непосредни повод задоношење Сретењског устава.Морам напоменути да у томвремену мало која земља је има-ла устав. устав је донет у Кра-гујевачкој скупштини 15. фе-руара 1835. године, на Сретење,те је и назван „Сретењскиустав“. Тај Сретењски устав из1835. године је био први мо-дерни српски устав. (Треба на-поменути да се првим српскимуставом сматра „Законоправи-ло“ Светог Саве из 1219. годи-не. рецепцијом, односно преса-ђивањем римско-византијскогправа, тадашња Србија је по-стала саставни део европске ихришћанске цивилизације). уњему су изложене потребесрпског друштва: националнаеманципација, разбијање феу-далних установа и аутократскевладавине. устав је рађен по узо-ру на француске уставне пове-ље од 1814. до 1830. године.Творац Сретењског устава из1835. године био је кнежев сек-ретар, учени Србин димитриједавидовић. Сретењски устав јеједан од првих демократскихустава у тадашњој европи. оовоме, сведоче и чланови уста-ва. Чак пре 177 година, по уста-ву Кнежевства Српског, глава 11,члан 118 каже: Како роб ступина српску земљу, од тог часа, по-стаје слободан, или га ко довеоу Србију или сам у њу дошао.Можемо рећи да је Србија јед-на од првих еврпоских земаљакоја је говорила о елементарнимљудским правима.

да је Сретењски устав биодалеко испред свог времена ви-димо и реакције тадашњих сила:отоманског царства, аустрије,русије, итд. Под иностранимпритиском кнез Милош је занеко време укинуо Сретењски

устав. ипак, Сретењски уставзапочео је епоху нове српскедржавности. у деценијама којесу долазиле Србија је била под-ручије сталног терора и на-стојања тадашњих империја даспрече обновљење великесрпске државе на Балкану. иакоје Србија тек Берлинским кон-гресом 1878. године била међу-народно призната земља, смат-ра се да је духовна и државнаобнова српског народа почеламного раније, са Првим српскимустанком. Тешко стечену држав-ност у вековним бунама и рато-вима, Србија се после Првогсветског рата уградила у теме-ље Краљевине Срба, Хрвата иСловенаца, односно Краљевинејугославије, а после другогсветског рата на њима је по-никла нова држава - Социјали-стичка федеративна републикајугославија.

након разбијања југосла-вије у периоду од 1990. до 1995.године, Србија је тек 2002. го-дине почела Сретење поновода слави као свој националипразник. након одвајања црнеГоре од Србије 2006. године,Србија после 88. година по-стаје самостална република.нови актуелни устав републикеСрбије изгласан је референду-мом 28. и 29. октобра 2006. го-дине, а званично устав прогла-шен 8. новембра 2006. године удому народне скупштине уБеограду уз извођење химне„Боже правде“. актуелни уставрепубллике Србије је 12. најви-ши законодавни акт државе од1835. године. Видимо по првомчлану устава да је државаСрбија сходно Сретењском уста-ву из 1835. године, државаСрпског народа и осталих гра-ђана који живе у њој, заснованана владавини права и социјалнојправди, начелима грађанске де-мократије, људским и мањин-ским правима и слободама иприпадности европским прин-ципима и вредностима.

из овога закључујемо, да јеСрбија Првим српским устан-ком и Сретењским уставом јед-на од првих земаља у европигајила тежњу ка демократич-ности, толеранцији и правди,коју јој, нажалост, многе да-нашње светске силе оспоравају,које у то доба, чак нису ни по-стојале.

ПИше: ИГОр БОшКОвИћ верОуЧИТељ

Ош „СТОјАН НОвАКОвИћ“

Релевантност Првог српскогустанка и Сретењског уставаза модерну српску историју

Припадници лозничке по-лиције лишили су слободе иодредили меру задржавањаод 48 сати, Милану К. (1989)из Лознице, због постојањаоснова сумње да је извршиокривично дело разбојништ-во.

осумњичени је у суботу, 11.фебруара, око 13,00 часова, уучитељској улици, у Лозници,пришао суграђанки, гурнуо је, иотео јој из руку новчаник. уследпада задобила је тешку телеснуповреду, прелом надлактице,због чега јој је помоћ указана улозничкој болници.

Полиција је осумњиченоглишила слободе убрзо наконизвршеног кривичног дела ион ће уз кривичну пријаву битиприведен на саслушање истраж-ном судији Вишег суда у шап-цу.

***Припадници шабачке кри-

миналистичке поднели су кри-вичну пријаву основном јав-ном тужилаштву у шапцу, про-тив драгана М. (1983) из шап-ца, због постојања основа сум-ње да је на територији града из-вршио више кривичних делакрађа и тешка крађа.

осумњичени је у јануару ифебруару ове године, употребомфизичке снаге, насилно улазиоу куће, користећи одсуство ста-нара, и присвајао разне пред-мете. Такође он се терети да јеизвршио кривично дело тешкакрађа на штету продајног објек-та земљорадничке задруге уМетлићу, одакле је присвојиоробу у вредности од око28,000.00 динара.

Полиција је део пронађенихствари вратила власницима.

саопштење за јавностСрпска напредна странка обавештава грађане да је држав-

на ревизорска институција поднела надлежном суду и тужи-лаштву захтев за покретање прекршајног поступка и пријавеза привредни преступ против: градоначелника шапца Мило-ша Милошевића, председника Градског одбора демократскестранке у шапцу Миодрага филиповића и начелника Градскеуправе Милоша Станојчића.

Пријаве за привредни преступ против водећих људи де-мократске странке у шапцу показују, а оно што Српска напреднастранка већ годинама говори, да се средствима грађана шап-ца бахато и неодговорно управља у тренутку када шапчани сва-ким даном постају све сиромашнији.

ГО СНС Шабац

српска напредна странкаградски одбор Шабац

��www. podrinske.comДрушТвО23. фебруар 2012.

ПИСМА ЧИТАЛАцА

недавно једна наша ТВ(мислим баш да је Прва ТВ)приказа краћу репортажу о на-сељу без канализације и водо-вода, удаљену 45 км од центраСремске Митровице. наравно,сличних примера има још. и да-леко драстичнијих.

на само 4-5 км од центрашапца (малог Париза) је ул ро-берта Толингера из средњегвека. Људи сиромашни па иммакадам пун рупа мање смета,али септичке јаме и атмосфер-ске падавине, учинише своје -загадише бунаре. и ту није крајмука и недаћа преко 100 ста-новнике ове назови улице. јер,на само педесетак метара одкућа сместила се велика фарма- СВиЊа. Власник фарме живиу другој улици и његову поро-дицу не дотичу муке других. ати други не желе да се "замере"власнику фарме. Због тога и теврсте не замерања трпе многепородице. и тако годинама. избунара користе воду пуну фе-калија, која се не сме користи-ти ни као техничка. Воду запиће доносе у балонима и ар-терских чесми из града.

асфалт, канализација и во-довод су стигли до те улице, алитих 500 м грађани чекају годи-нама. и прве сијалице у ово сле-по црево засијале су 1963.г. кадасам као средњошколац ишаона "акцију" копања рупа за ел.стубове. Тада, наравно, улицаније имала име и била је пунаблата (без макадама) и припа-дала селу Поцерски Причино-вић. Сада је то МЗ, али је пред-седник из друге "мале" и неке"десете" улице (наравно асфал-тиране и са водом и са канали-зацијом) и њега животни про-блеми ових људи не занимају.

општински челници за-вршавају путеве, струју и др. по-требе селима из којих потичу ина 25-30 км од шапца по целојПоцерини (у зависности из когкраја потичу). општинска би-рократија упућује на јавна пред-узећа, а ова једни на друге и тако

се проблем живота ових грађа-на врти у зачараном кругу. Лич-но, не живим стално у тој ули-ци, али ми је стало, као и тимграђанима да се то питање ко-начно реши. Колико је потреб-но учешћа грађана за воду и ка-нализацију, време за које се томоже урадити, начин прику-пљања средстава (грађани, МЗ,општине, донације???)

достављам вам и копијупрегледа воде из мог бунара.није ми намера никога да ту-жакам, већ да нађем начин да севода као основни услов животадоведе у ово слепо црево и ћо-рави сокак.

Јанко Мићић

Ћорави сокак, Европа и 21 век

распаметио сам се: 'ди ћутол'ке новце потрошити! или:'ди су моји новци! Почело је без-азлено, као сан, а видим, за-вршићу на нервном одељењу. утом сну био сам богаташ, део-ничар. Са пет акција ниС-амоћи ћу и нафту да бушим!Пробудио сам се у зноју и пре-крстио. да одагнам ноћну мору,почео сам да сабирам и беле-жим. Хиљаду евра није за ба-цање! Колико само коштају сил-ни телевизијски минути и квад-ратни сантиметри новинскогпростора, веома скупи, потро-шени на рекламу једног мини-стра и његове странке, а за огла-се, позиве, објашњења, слатка,као млеко помешано с медом!неко је то и све остале трошко-ве морао да плати! држава,ниС, медији, деоничари? Кото зна?

Следе позиви, између чети-ри и пет милиона, на белом па-пиру, у белим ковертама, свакомбудућем деоничару, да дође унајближу филијалу Поштанскештединице и да призна: да јежив и да има више од 18 годи-на. Милиони сати су затим по-трошени, да би ти будући део-ничари, по путевима и беспућу,превозом и пешице, преко брдаи долина, по жези, киши, ветру,снегу, гладни, жедни и уморни,стигли до најближе поште. овде

треба урачунати потрошено го-риво, подеране опанке, полом-љене штикле, изгубљене кишо-бране, одуване шешире. Ми-лионе киловат-сати електричнеенергије прогутали су компјуте-ри да би примили и сачувалионолике податке о будућим део-ничарима, матичне бројеве ибројеве текућих рачуна. Струјаје арчена и на осветљење и про-ветравање поштиних просто-рија. на хиљаде литара водепотрошено је да се орибају по-дови и степенице, хиљаде крпаи сунђера да се обрише праши-на, стотине метара квадратнихстакла да се поправе прозори иврата, нехотично полупани угурању за место у реду пред по-штанским шалтером. Поновосу поштари, на хиљаде, разно-сили обавештења, сад већ део-ничарима, којим су произведе-ни у власнике хартија од вред-ности. а, тога је било, опет, из-међу четири и пет милиона ли-стова белог папира а4 форматау белим ковертама, у кавим сешаљу позивнице на свадбу. Тосу тоне квалитетног папира зашта је требало посећи и прера-дити хиљаде хектара шуме. аонда, као гром, као врућ шамар,као маљ у чело, прљав ударациспод појаса, ујед за срце! онихобећаних хиљаду евра напречацје порасло у 2.500. динара!

Међутим, овде није крај. Кожели да подигне са рачуна тих2.500 динара, мораће поновода пређе оне стазе и богазе и тодва пута - једном да одобрипродају, а други пут да наплатибрук а и трошкови се настав-љају. и траћење скупих минутаи квадрата на округле столове,ТВ очи, око-магазине, експерт-ске тимове, невине хуманитар-це, зелене, леве, десне, владине,невладине, наше, ваше... и свинуде најбољи савет како деони-чар најпаметније да поступи сасвојим богатством. Продати иличувати за још црње дане? Кадазгрнути силну лову? Сад илисутра? или мало сад, мало сут-ра? Зар није довољно за нервно?

Ко преживи ниС, чека гааеродром, Пошта, Галеника... иопет, хартија, струја, вода, крпе,чекање, грејање, проветрава-ње... Предложио бих да светрошкове натоваримо оном ми-нистру, али он се прави луд.

ја, стварно, морам да се ле-чим!

Витомир Николић

Деонице или здравље

шабачка полиција успелаје да за само два дана откријепљачкаше муслиманског и пра-вославног гробља који су ош-тетили или порушили 40 спо-меника у потрази за секундар-ним сировинама. ухапшени суВелизар М. и денис н. кодкојих су пронађени и исечениделови ограда украдених сахумки.

Лопови су, како се наводи уполицији, током неколико данаса гробаља однели комплетнеограде а представици локалнемуслиманске заједнице одмах су

оценили да се ради о "економ-ском вандализму".

“након прошлогодишњегвандализма усмереног ка ис-ламској заједници, када су по-лупани прозори и ишарана џа-мија, данас имамо вандализамусмерен према мртвима“, рекаоје муфтија шабачкозворничкиХаџимехмед ефендија Вели.

Вели је додао да поузданозна да нису само муслиманскиспоменици настрадили већ испоменици на оближњем право-славном гробљу и да је све по-чињено из економских интереса.

Локална власт је, према ње-говим речима, одговорна за кра-ђу на гробљу због нечињења, јерније омогућила постављањеограде.

Како је навео, ограда окогробља започета је пре шестгодина али су радови обустав-љени након обећања градскихвласти да ће пронаћи средствакроз буџет. Тада је и министаррасим Љајић обећао помоћ алије све остало на обећањима ре-публичке и локалне власти.

Муслиманска заједница ушапцу броји око 2.000 верника.

Вандали крали метал са гробова

Отпад каоенергент

Грађани Србије дневноодбаце 5.000 тона отпадаодносно на годишњем нивоу2.5 милиона тона. Његовомпрерадом у савременим по-стројењима могла би да сепроизведе топлотна и елек-трична енергија. док је усвету то већ устаљена појавакод нас се о томе тек раз-мишља, а локалне у само-управе у којима би могло даникне једно такво по-стројење су шабац и Срем-ска Митровица.

Ускороорганизовано

одлагањебатерија

у сектору зелене иду-стрије у Србији би у овој го-дини требало да се запослиод 8 000 до 10 000 нових рад-ника. Томе у прилог говориотварање све већег броја ре-циклажних центара. у шап-цу се већ годинама ради напримарној сепарацији петамбалаже и папира у ускороће се почети и са сакупља-њем батерија. То све води кауспостављању правилног си-стема отпада и стварањууслова за рециклажу.

САЛКИћ ИБрА ПОКАЗује ПОрушеНе СПОМеНИКе

јубиларни десети пут, у ор-ганизацији радио Владимирци игосподина Микана Павличеви-ћа, под покровитељством оп-штине Владимирци одржаће сеЗЛаТни ГЛаС ПоСаВо-ТаМнаВе!

добар глас далеко се чује,па тако и ове, као и сваке годи-не, плејада младих талентованихљуди се пријавило за ово так-мичење. учесници ће добитишансу да на овом престижномтакмичењу, које је изнедриломноге звезде попут дарка Ла-зића покажу свој таленат. Свихових година као гости наступа-ле су велике звезде наше му-зичке сцене: ана Бекута, ради-ша урошевић, Бора дрљача,ера ојданић, Миланче радо-сављевић, Миленко Живковић имноги други.Велики печат овомтакмичењу дале су ”Курса-џије”, Куд „абрашевић”. на-равно, све похвале уз велико по-штовање спонзорима који сувеликим делом допринели ус-пеху ове манифестације свихових година: генерални спонзор- пословни систем Бонида, злат-ни спонзор а.ц ”јапанац”,пријатељ фестивала октоподтравел из Београда (пословни-ца шабац) и многи други.

По традицији посетиће сесела: Белотић, дебрц, Вукошић,Суво село, Грушић, Волујац,Прњавор, и Крнуле, као и ре-сторани ”ред БуЛ” и ”цар” ушапцу , ”јанчић” у осечини ,”Ђурић” у драгињу. неизо-ставна је и посета општини Г.Милановац. Полуфинале вечери

одржаће се у ресторанима ”до-мовина” и ”радовање”, а вели-ко финале на ускрс у дому кул-туре у Скупљену. најталенто-ваније и најперспективније так-мичаре бираће истакнути му-зичари, стални чланови жирија:Миленко Божић, нела Видако-вић, Зоран Пантић-Панта, Ми-

лован Симић. -надамо се великој посеће-

ности и да овај јубиларни десе-ти пут ЗЛаТни ГЛаС ПоСа-ВоТаМнаВе, обележимо она-ко како доликује. да се бар малоуз песму, музику и свирку ор-кестра ”МиГ” који ће пратитисве извођаче, угрејемо и врати-

мо осмех на лице у овим хлад-ним данима – кажу организато-ри ове манифестације.

Ми им жњлимо пуно успе-ха и још доста јубилеја, јер„песма нас је одржала, песмихвала“!

Марија Марковић

СНеГ ОДе

СећАње ОСТА

СНеГ ОДе - СећАње ОСТА

ДрушТвОwww. podrinske.com�2 23. фебруар 2012.

златни глас посавотамнаве

Јубиларни десети пут

ЗАЛеђеНА реКА...

...КуД вОДИ ОвАј ПуТ?...

...ОДОХ И јА!...

...ПОГЛеД СА ОНе СТрАНе!СНИМИО: ДушАН НешКОвИћ

драги моји,легенда каже да је Железара

у Смедереву настала тако што једруг-господин Тито са својомсвитом пловио бродом, на свомпуту ка Кладову. Пролазио је по-ред Смедерева и његове удво-рице су му уредно реферисаледа је то место где изузетно ус-пева грожђе... али, не лези вра-же, највећи син њиховог народаје слабије чуо, а била је палуб-на бука, па је њему упамет до-шло да је то место где успевагвожђе... и тако, ниче челичанана месту где од руде гвожђанема ни „г“ на стотине киломе-тара... Тако тада, тако данас.што се грбо роди, време не ис-прави. и није то једини случај...Споменици привредне глупо-сти су по васцелој Сербији... арезлутати договорне економијеи једнопартијске глупости, миплаћамо данас, итекако...

Када нам је ономад, не такодавно, са највишег, али не инајодговорнијег места у држави,речено да гасимо по сијалицу итако спасимо себе заборављенихнам рестрикција, ретко ко сеодазвао. Свако дете зна да ре-стрикције једноставно није сме-ло да буде, а и то зашто, свакозна... али, онда су они одлучи-ли да исеку струју привреди,оном делу, који, рекоше немапреку потребу... па се као на дла-ну видело, како еПС, уз помоћВладе, може баш све... да сечеструју и онима који плаћају, алии да је испоручује онима који тоне чине... послали смо тада лепупоруку страним инвеститори-ма: улажите у привреду Србије,запослите Србе, а струја, ако небуде великог минуса, биће је, ипод условом да није предизбор-но време... ако смо спремни дањима нудимо улагање и такопомпезно обећано запошљава-ње нашој деци, ваљда смоспремни да им обезбедимо, ба-рем струју. у земљи која седичи Теслом то би био минимумкоји се мора испоштовати... али,мало морген... Глас је вреднијиод бизниса... зар не.

Снегови који су данимавејали по Србији, доносили суиз дана у дан вести о хапшењи-ма као ударне и по све Србенајважније. Зимски минус јеистопио кланове, и ове и оне иуниверзалном ивици дао прекопотребно време на европскомјавном сервису... ех, да је било

још само то па да их наши хап-се, а не тамо неки по иберијскомполуострву и земљи дијамана-та... Па онда, спречисмо бекствоиз затвора из којег је немогућепобећи и опет свима лакну...само ми једно није јасно, збогчега се држава самохвалишекада ради свој посао... Потежели исте механизме када не радионо што јој је у опису раднихместа... никако.

у маленој, а недавно од па-мети одвојеној државици „дру-гог ока у главу“, проглашавајуСрпску православну цркву ор-ганизацијом која није пријав-љена у месној Станици мили-ције... не може то у њих, да сепопови шетају слободно и јошпроповедају, нису они тамош-њи лопови па да имају сву сло-боду... Место да црква, чији јеродоначелник започео свој мо-нашки ход у Манастиру Сави-не код Херцег новог, живи и де-лује као саставни део и темељнарода и државе, тамо би, посвему судећи, однарођени па-трљци који глуматају власт ипотомци безбожника, да опетјашу попове и чупају им браде...не дај Боже...

Како ови зимски дани од-мичу, и како се све некако стег-ло, ми смо у стању дебелогспољног минуса, коначно малозагрејани унутрашњим плусом,отпразновали дан државности и

награде додељене тим поводом.

и опет је господин ноле биоправи, на нивоу који оправдаватежину одликовања које му једато... опет, неки други су по-ново пали на испиту цивилиза-ције... они што се зову опози-цијом, јер нису нашли за сход-но да присуствују тој прослави...не разумем, шта би по њиматребало да се се празнује и комеда се додељују награде, г. но-ваку свакако, али иако нису за-довољни било чиме у вези сатим, морали су да буду ту, аконишта друго, да барем оправдајуплате које примају од нас, којисмо их тобож бирали да наспредстављају... а као да су онисами себи довољни...

Посланици су партијски чи-новници, одани само својој пар-тији и свом Вођи, макар имисти обневидео. Зато нам сепосланици који формално при-падају Власти понашају одско-ра као опозиција, и неће упор-но у Скупштину ни када имцрвени тепих ставе испредњих... знају да је крај, и партијеим и лидера јој, па за крај остав-љају оно најефектније, као у сва-кој, мало лошијој трагедији...нажалост, ово није игра у којојје трагедија само те партије и тоглидера... никако, није само њи-хова... Ми сви (са)учествујемо уњој... и плаћамо цехове.

Све Вас волим и поздрав-љам.

ПОЛИТИКАwww. podrinske.com�� 23. фебруар 2012.

ПИше: БрАНИСЛАв СеКуЛОвИћ АДвОКАТ

У ЗЕМЉИ (великог) МИНУСА И (малог) ПЛУСА

негде током претпрошле го-дине један од наших челника за-дужених за „европске интегра-ције“ обећао је да ће, кад Србијабуде примљена у неки од толи-ко жељених европских форума,одрецитовати почетне стиховечувеног финског епа Калевала.до тог избора (мислим да серади о неком „придруживању“)заиста је убрзо и дошло али ни-сам могао да дознам да ли је са-мопрокламовани рецитатор одр-жао обећање и на ком је језикуодрецитовао почетак светскизнаменитог епа: на финскомили у српском препеву. Смат-рам, ипак, да је рецитација тек-ла према нашем препеву а ње-гов почетак гласи:

Мисао ми моја збори,

у души ми жеља гори,

да певање песме почнем

и беседу да отпочнем,

да отпевам песму родну,

руну славну, песму згодну.

Кроз уста ми реке теку,

Запљускују усну меку,

По језику моме јуре,

Кроз зубе се гоне, журе.

Златни брате, мили брале!

од детињства друже дивни!

отпевајмо песму скупа,

Прозборимо сада дружно!

изненада сретосмо се,

С двеју страна састасмо се,

Састанци су наши ретки

и походе ретке наше

у богатом крају овом –

Бедном крају северовом.

остало је непознато да ли јепоменути челник поменуо имепреводиоца који је, уз остало,био и сâм дипломата? у свакомслучају, ових двадесетак стихо-ва сведоче о томе да је прево-дилац морао и сâм бити даровитпесник који домаћег читаоца, уосмерачком ритму са изванред-ним римама, уводи у свет пое-зије финског народа као да серади о стиховима испеванимна српском језику. и тако звон-ко, вуковски, одјекује педесетпевања са укупно 22.795 стихо-ва које је, пасионирани финскифолклорист, каснији професоруниверзита, елиас Ленрот, го-динама сакупљао и у дефини-тивној верзији објавио 1849.

године. у овако успелом пре-певу, са неопходним објашње-њима и тумачењима, од далеке1935. године овај еп је убашти-њен и у нашу културу.

у нашој култури не дешавасе тако ретко да се заслужникњижевни ствараоци, књижев-ни историчари и преводиоци,предају незаслуженом забораву.Па и преводилац Калевале чијипревод је од самог почетка оба-везна литература на нашим ка-тедрама светске књижевности.Када је тридесетих година про-шлог века походио завичајниград и са посветом поклониосвоје до тада објављене књигеградској библиотеци, шабачкигласник је забележио само јед-ну реченицу да је њихов ауторрођен „у једном поцерскомселу“. није забележио ни имесела, ни годину рођења, нијеобјавио разговор с њим нити ње-гову слику. Све донедавно ње-гово име је у послератној југо-славији стајало само на неко-лико поновљених превода Ка-левале .

Његово име гласи – др иванС. шајковић. рођен је у селу на-кучанима код шапца 8. јуна1875. године од оца Стевана имајке Милице. другу београдскугимназију похађао од 1887-1895.Славистичку филологију сту-дирао на универзитетима у Бео-граду и, као државни питомац,у Прагу и Бреслау (1895-1899).докторирао 22. 12. 1900. годи-не у Бреслау (Вроцлав) одбра-нивши тезу Die Betonung in derUmgangssprache der Gebildetenim Königreich Serben (акцен-туација у српском језику), објав-љену наредне године у Лајпци-гу. Са Стјепаном радићем, идругим хрватским и словенач-ким омладинцима, радио је настварању „Словенског клуба“ уБеограду чији је био секретар.од стране овог клуба био је де-легиран у Чешку, Бугарску идруге земље у циљу зближава-ња словенских народа. Предво-дио је српске трговачке и зем-љорадничке екскурзије по Чеш-кој и одржао бројна предавањау Бечу (у Словенском друштву),Прагу, Брну, Плзену и другимградовима, која су, због не-пријатељске политике аустро-

ПревОДИЛАц “КАЛевАЛе” СНИМљеН 1926. И 1936.

судоку

угарске према Србији, скрену-ла на себе пажњу у европскојштампи. Његовом заслугом по-знати борац за слободу словен-ских народа, Вацлав Клофач,пропутовао је поробљене српскекрајеве устајући у одбранусрпске ствари. на шајковићевуиницијативу, и на основу пода-така које му је дао, Клофач јеодржао чувени говор у бечкомпарламенту маја 1903. годинепротив аустроугарске политикена Балкану.

По одслужењу војног рока,у првом батаљону Седмог пе-

шадијског пука у нишу (1900-1901), где је био произведен учин поднаредника, шајковић јебио секретар у Министарствуиностраних дела; након тогасекретар, саветник и кратко вре-ме отправник српског послан-ства у Петрограду а затим југо-словенски генерални конзул уфинској. Као указни чиновникМинистарства иностраних делаимао важну и поверљиву мисијуу Бечу и Прагу 1903. године.јуна 1903. године дао оставку надржавну службу и наредну го-дину дана на филозофском фа-култету универзитета у Прагубио лектор српског језика икњижевности. Пошто након го-дину дана аустријске властинису потврдиле његов избор(због његовог рада на словен-ском зближењу и личног по-знанства с Вацлавом Клофа-чом), он је од стране „Чешке на-родне раде“ послат у русију сатајном мисијом да заинтересујезваничне и приватне кругове урусији за стање Словена у ау-стро-угарској. Током 1908. го-дине, након анексије Босне иХерцеговине од стране аустро-угарске, шајковић је организо-вао интензивну активност уПетрограду на упознавању рус-

ке јавности са стварним стањемствари. Те године он је органи-зовао и о свом трошку водио„Биро српске штампе“ борећи сепротив аустро-угарске и немач-ке пропаганде држећи бројнапредавања по градовима у унут-рашњости русије и објављујућибројне чланке у водећим ру-ским листовима. једно време јебио директор руске реалке уКуокалама у финској.

отварањем императорскеисточне академије у Петро-граду (1910) шајковић је по-стављен за професора за југо-словенску групу. ова академијаје била специјална научна уста-нова за дипломатске и конзу-ларне чиновнике, генерал-штабне официре и званичнетрговачке представнике русијена истоку. на његову ини-цијативу основана је у Петро-граду Словенска ТрговинскаПалата (1911) и шајковић јебио именован за њеног дирек-тора. Током 1911. године путо-вао је по нашој земљи као вођанаучне експедиције која је билаупућена по специјалној наред-би руског цара николаја II. оваустанова је највећу пажњу по-клањала економским везамаСрбије и русије и покренула јепитање о јадранској железници,о грађењу моста на дунаву урени, о изградњи канала који бивезао дунав, Мораву и Вардар.Све ове подухвате омео је Првисветски рат. За време овог рата,по наредби Министра војног иМинистра иностраних дела,шајковић је био на служби уКраљевском посланству Србијеу Петрограду. После револу-

ције у русији 1917. године остаоје у финској где је радио на јача-њу веза Србије с финском и бал-тичким земљама у оквиру ру-сије. од 1926. године је биопочасни конзул Србије у Хел-сингфорсу (Хелсинкију). умроу Стокхолму 15. априла 1946. го-дине.

За све време, од студент-ских дана па надаље, иваншајковић се, сем националног,просветног и публицистичкограда, бавио и књижевним радоми преводилаштвом. С браћомрибникар један је од оснивачалиста Политика. Био је сарадникчешког „отовог научног реч-ника“ (за југословенски део) истални сарадник чешког листаSlovansky Prehled (1894-1901).Био је члан уредништва и стал-ни сарадник чешког омладин-ског листа ново доба, који је из-лазио у Прагу, обезбедивши са-радњу још и јована Скерлића,Светозара Томића и других ис-такнутих српских омладинацатога доба. Песмама, чланцима,приказима и преводима сара-ђивао је у бројним домаћим ли-стовима и часописима: Гимна-зијалац (1891), дело (1897),ново доба (1898), Бранково коло(1902, 1904), Покрет (1902),Српски књижевни гласник(1902-1904, 1906, 1937), Коло(1903), Политика (1921, 1922,1927, 1930, 1934), нови човјек(1925-1927), Венац (1927-1934),Вера и живот (1927), КалендарСело (1928), Књижевни север(1928-1931), Летопис Матицесрпске (1928-1930, 1933-1935,1937-1941), новое время (Бео-град) (1928-1929), Православнихришћанин (1928), Књижевниполет (1929, 1930), Мисао(1929), Пут живота (1929), до-мовина (1930), Панчевац (1930),Сисачки глас (1930), јужни пре-глед (1931), Књижевна Крајина(1931), Критика (1931), Под-ринске новине (1931), југосло-венски дневник (1933), Глас

Матице српске (1935), Годиш-њак Матице српске (1935, 1936,1939, 1940), Млада култура(1939).

Писао је песме, књижевне иполитичке чланке, бавио се пре-вођењем с руског, чешког, не-мачког и финског на српски и сасрпског на руски језик. Поред

осталог, превео је сасрпског на руски језик (ио свом трошку објавио)књиге јована цвијића омакедонским Словенимаи о анексији Босне иХерцеговине. Говорио јеи писао на немачком,финском, руском и чеш-ком језику, служио сеенглеским и француским.Песме су му превођенена руски језик. Служиосе шифрама и псеудони-мима: и.С.ш., и.ш., ћ.,даљни, Зорео.

иванов брат Павле,чиновник Врачарске ште-дионице, резервни пе-шадијски потпоручник,водник у Седмом пеша-дијском пуку краља Пет-ра, погинуо je код наго-ричана, у бици на Кума-нову, у ноћи између 10. и11. септембра 1912. го-дине. у истом пуку његовстарији брат раде, вод-ник, био је рањен.

иван шајковић је биоожењен Лидијом, ћеркомруског сликара иванашишкина, професораСликарске академије уПетрограду, и с њом имаосинове игора (1910) иВладимира (1912).

Поред бројних песа-ма објављених у листо-вима и часописимаобјавио је и три засебнезбирке штампане у Хел-синкију: из вечног из-вора (1925), нови пророк(1927) и у самовању(1931). Као преводилацогледао се најпре у пре-водима с чешког језикадела Томаша Гарика Ма-сарика: једноженство имногоженcтво (1902), озадаћама ђака (1902) ифраћишека дрине: идеа-ли васпитања (1903). на-рочито је плодна његовапреводилачка делатност сруског језика. Преводиоје песме КонстантинаБаљмонта, МихаилаЉермонтова, алексејаТолстоја. Као засебна издањаобјавио је преводе Пушкиновихдела: Полтава (1935), Витезтврдица (1937), Моцарт и Са-лијери (1937) и познати спев изХII века Песма о војевању иго-рову (1939).

да иван шајковић нијезаборави родни крај доказ јеи његова сарадња у завичајнојпериодици, у часопису Књи-жевни полет (1929, 1930) и

листу Подринске новине(1931).

данас у накучанима немашајковића. Можда би нам отоме могли рећи нешто над-гробни споменици и црквенекњиге. име ивана шајковића небележе ни завичајни лексиконинити прегледи подринске књи-жевности. Његов живот и рад за-лужује брижљиво истраживањеи темељну студију.

�523. фебруар 2012. www. podrinske.comПОЛИТИКА

добрило аранитовић - повратак из заборава: др иван с. Шајковић

Поцерски кључ за Европска вратаИван С. Шајковић

РОдНОј ГРУдиЗашто те свуда у срцу носим?Зашто ти тежим ко мајци дете,Љубави твоје ко хлеба просими нема силе да ме омете?Зашто те тако бескрајно волим –За срећу твоју Господа молим?

да л’ зато, што си лепша но друге?Маме л’ те твоје дубраве, поља,Биљурне воде и цесте дуге –Чиме си за ме од других боља?Каква је тајна, какве су дражи –шта моја душа у теби тражи?

да л’ си ми драга, што си ми мајка?Можда ми сија детињства срећа –огњиште наше, шапат и бајка,Празнична радост но игде већа?да љубав моја несносна није?Зна л’ срце зашто за тобом бије?

да! Љубав моја света је тајна,јер светотајство у себи крије,ал’ греје јавно, ко луча сјајна,Свештену светлост кроз душу лије:Пут на Голготу крвава пота,распеће твоје – то је лепота!

Зато те свуда у срцу носим,Зато ти тежим ко мајци дете,Љубави твоје ко хлеба просими нема силе да ме омете.распеће твоје бескрајно волим –За ускрс твој се Господу молим!

пОВРатакопет на родној груди, издалека,из нујне земље сумрака и студи!о, како грли месечина мека!нејасном жудњом пуне ми се груди.

устаје нешто, што почину давно,Ко после зиме пупољак кад пупи,Ко зрак што цепа покривало тавно.Звуцима јасним уступају тупи.

Све ми је блиско, све се приближава –Куће и људи, дрвеће и сени,из сваког кута сродник ускрсаваи хита спомен – спомен да замени.

осећам: растем и душом и телом,из чауре се лептир ослобађа,Грли ме неко под прозирним велом,Право се чудо у срцу догађа.

о, земљо моја! о, рођена мати!Зар има среће веће него ова?То, што ти дајеш – ко ми може дати?и нема среће ван роднога крова!

фАКСИМИЛ

ИвАНОв БрАТ ПАвЛе

IngSoft SKLADIŠNE LOGISTIČKE USLUGE:Magacinsko poslovanjeUsluge manipulacije robom – komisioniranje I distribucijaJavno carinsko skladištewww.ingsoft.rstel:+38115381336

еКСКЛуЗИвНАПОНуДА

СТАНОвИ И ПОСЛОвНИ ПрОСТОр

064/64-67-689

�723. фебруар 2012. www. podrinske.comДрушТвО

Металопластика Зк(Шабац) - Вардар пРО

(скопље) 22:23 (9:11)шабац, Хала спортова Зор-

ка, гледалаца 2.500. Судије:амар Коњичанин и дино Ко-њичанин (Високо- Босна и Хер-цеговина). Седмерци: Метало-пластика ЗК 2 (2), Вардар Про 3(2). искључења: Металопла-стика ЗК 10 минута, ВардарПро 8 минута

дисквалификација . ЂуроКарановић (Металопластика ЗК)у 55. минут,- 3x2 минута

Металопластика ЗК: Мак-симовић, Карановић 2, Жива-новић, алексић, Кречковић,Вејин, Палевић, драгаш 2, об-радовић 1, Марковић 3, арсић,Грујичић 5, новаковић, Мит-ровић 6, Медић 3 (2), Теодоро-вић

Вардар Про: абаџић, ојлес-ки 3, Маркоски, николић 6 (2),Симовић 2, Вујовић 2, додер 2,Кукоски, Собол 1, Петрић 2,јовчевски 2, Маркоски, Лазаров2, абутовић, Чаневски, анге-ловски

играч утакмице: ратко ни-колић (Вардар)

шабац, 21. фебруара. Љу-битељи рукомета у шапцу има-ли су у уторак, 21. фебруараприлику да уживају у још јед-ном истинском рукометномспектаклу. у оквиру 14. кол ре-гионалне СеХа лиге, састале сусе екипе домаће Металопла-

стике, и Вардар из Скопља, којуса клупе као тренер предводиједан од најбољих рукометашашапца и Србије свих времена,Веселин Вујовић. Током првогполувремена, виђена је при-лично уједначена игра, а захва-љујући више концентрације усамој завршници, гости одлазена паузу са 2 поготка предности.и током другог периода игре,ситуација на паркету је биласлична, а домаћи тим у неколи-ко наврата је имао и предност одједног поготка. ипак, у финишуутакмице, гости стижу до двапоготка предности, довољних законачну победу резултатом22:23. Публика у Хали спорто-ва Зорка поздрављала је аплау-зима сваки погодак и добар чо-тез рукометаша обе екипе. и уовој утакмици, домаћи тим на-ступио је без тројице играча изпрве поставе, филипа Марјано-вића, Луке Митровића и Богда-на Медурића, који су због по-вреда већ дуже време ван иг-рачког погона.

ипак, оно што свакако најви-ше радује јесте повратак шап-чана рукомету. из утакмице уутакмицу све ише публике ре-довно долази на трибине кадаигра Металопластика, а оношто посебно радује јесте чи-њеница да највећи део чинемлади у тинејџ периоду, који ће,треба веровати, чинити главнуподршку са трибина шабачкимрукометашима у годинама коједолазе. С. К.

руКОМеТ

Вардар победио у Шапцу

јединствена Србија прва јена територији општине Богатићзванично започела предизборну

кампању. циљ кампање је ула-зак у општинске органе вла-сти, што према речима званич-ника странке, представља пра-ви изазов, јер странка једин-ствена Србија, први пут излазина изборе у овој мачванској ва-рошици.

С обзиром на то да је Мач-ва регион у ком се већина ста-новништва бави пољопривре-дом, развој те привредне гранеи побољшање услова животана селу биће примарни циљ јС.

Леонид радовановић, пред-седник одбора јС у Богатићурекао је да је у плану изградњарегионалног откупног центраза пољопривредне производе уБогатићу.

„Град јагодина већ годинудана има потписан уговор са ру-ским компанијама о оснивању ве-

ликог центра у јагодини, и јос че-тирири регионална откупна цент-ра. То значи да ћемо један осно-вати управо овде. на тај начин сатржишта чемо избацити накупцеи прекупце, и српским домаћи-нима омогућити да за свој рад итруд буду адекватно и плаћени.неодпустиво је да највећи број со-цијално угрожених долази из ре-дова пољопривредних произво-ђача. Трудићемо се да на сваки на-чин у оквиру наших моћи, вра-тимо стари сјај мачванским по-љопривредницима’’, рекао је ра-довановић.

јединствена Србија ће сва-ком новорођеном детету наконпредстојећих избора, на тери-торији општине Богатић, дава-

ти 1.200 евра. а у плану овестранке на локаном нивоу, ниш-та мање нису заступљени ниинетреси малих, породичнихпредузећа, којима ће се беспо-вратно давати сума од 3.000 до7.000 евра, већ постојећим, илионима који тек хоће да започнусвој бизнис.

’’новац за ове сврхе можеда се обезбеди на неколико на-чина. Коришћењем зелен енр-гије, односно употребом тер-малне енергије, на пример загрејање јавних инситиуција ипредузећа у Богатићу, школа, об-даништа и тако даље, може сеуштедети више од 15 одсто одукупног буџета општине око50 милиона динара. а свима јејасно да Богатић буквано „лежи“на термалним водама, које би накрају могле да имају незамњи-ву улогу у подизању квалитетаи кванитета у пољопривреднојпроизводњи’’, рекао је радова-новић.

исти природни потенцијалиМачве уз њен географски по-ложај омогућиће и развој ту-ризма – рекао је радовановић.

„ако узмемо пример аквапарка који функционише у јаго-дини три месеца у години, и којиза то време посети више од500.000 туриста, можемо да за-мислимо колику би зараду до-нео сличан пројекат у Богати-ћу, који ће захваљујући термал-ним водама радити свих 12 ме-сеци“ објаснио је председникодбора јС у Богатићу. Ј.А.

богатић богатији од јагодине

Јединствена Србија нуди решења

Председник демократскестранке Србије за Мачванскиокруг – Владимир Гвоздено-вић, је одржао у просторијамастранке конференцију за нови-наре, са темом која се тицаласудбине шабачке фабрике „Белилимови“, која се налази у са-ставу Смедеревске железаре.

‘’Као што сви знамо, недав-ном изнуђеном одлуком ВладеСрбије, Железара Смедерево јеоткупљена за један долар и пре-шла у руке државе. Сама купо-вина железаре, је још један до-каз распада концепта либералнеекономије, по ком се држава немеша у привреду и лош је влас-ник, али исто тако отвара некедруге теме, које се тичу шапцаи Мачванског округа.

немојмо заборавити да јеградоначелник Смедерева пред-седник новоформираног управ-ног одбора железаре. Многи ће

се запитати где је ту шабац ифабрика белих лимов, односно,када Смедерево има тако вели-ку жељу да штити свог гиганта,шта ради шабачка власт и њенградоначелник“, рекао је Гвоз-деновић.

Гвозденовић је нагласио даје фабрика „Бели лимови“, де-ведесетих година по све на не-познат начин, извдвојена из Зор-ка холдинг шабац и без накна-де, предата у власништво Же-лезаре Смедерево.

“Моћ тадашњег челникавласти Матковића и његов ути-цај, су произвели немоћ шапца,и некадашња златна кока Зоркахолдинга је завршила у туђимрукама. Самим тим се отвара пи-тање за тренутну републичку и

шабачку власт, шта ће урадитида се исправи неправда, и да по-рези на плате близу четиристо-тине радника Белих лимова, по-чну понова да завршавају у бу-џету града шапца, који као штознамо и није баш најпуниији.Корист од тога би имале и окол-не општене, тако да је властдужна да да одговоре, да се неби поново све завршило на ште-ту шапца“, казо је окружнипредседник дСС-а.

он је изнео појаснио да јепротеклих десетак година, фаб-рика Бели лимова шабац, ради-ла са 130 % пројектованог капа-цитета, и да је реорганизована посвим светским стандардима, и дапредставља је једног од највећихизвозника у Србији. Ј.А.

демократске странке србије

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ

шабац је град рукомета, а та-кав епитет нашем граду донела јечувена генерација Металопла-стике, која је својим играма у дванаврата досегла врх европе, су-верено владала југославијом идан данас остала узор многим ев-ропским екипама. део те гене-рације „шабачких ванземаља-ца“ био је и Златко Портнер. усвојој каријери играо је за црвен-ку, Металопластику, Барселону,Лион, Берн, а освојио је освојиотри титуле првака европе, мно-го шампионата и купова југо-славије и шпаније, а 1987. био јепроглашен за најбољег играчабивше државе. у плавом репре-зентативном дресу окитио сезлатом на Светском првенству1886. и бронзом у Сеулу 1988. го-дине.

Тренутно, Златко Портнер сеналази у швајцарској где себави тренсерским позивом. Сабившим асом шабачког и југо-словенског рукомета смо разго-варали о протеклом европскомпрвенству, играма Металопла-стике у СеХа лиги, и другимрукометним темама.

Европски шампионат, не-давно је завршен. Наша ре-презентација је оставрила фе-номеналан резултат. Коликосте Ви задовољни игром нашерепрезентације и тактикомкоју је осмислио ваш нека-дашњи клупски друг Весе-лин Вуковић?

резултат који смо остварилије одличан,остало не бих да ко-ментаришем, они то сигурнобоље знају од мене.Само ћуконстатовати чињеницу да смоод осам утакмица добили чети-ри, две играли нерешено и двеизгубили. Могао бих још достао томе, али се бојим да ћу битипогрешно схваћен.

Када смо Вас питали препочетка за очекивања, Ви стесе показали као одличан про-гнозер, рекли сте да очекујетеда Данска однесе титулу, а дами можемо до полуфинала.Да ли сте после лошег стартаДанаца очекивали да ће њимана крају припасти злато ?Која Вас је репрезентацијанајпријатније и најнепријат-није изненадила?

Знао сам да ће данци ос-војити злато, имају најбољу ре-презентацију у овом тренутку.најпријатније изненађење суМакедонци и Словенци, а раз-очарење французи и немци.

Шанса је створена, алишта треба урадити да рукомет

настави да расте, а да не будесамо један успех у низу не-успеха?

успех треба искористити упопуларизацији рукомета у сва-ком погледу. Ту мислим на те-левизију новине и све остале ме-дије у држави.радом у сколама,клубовима и не треба стати и за-

довољити се овим за мене тре-нутним успехом наше а репре-зентације.

Да пређемо на клупскусцену. Ваша и наша Метало-пластика учествује поред до-маће лиге и у новоформиранојСЕХА лиги. Колико пратитерезултате и игре младог са-става плавих?

Пратим све резултате прекоБалкан Хандбал – а, као и свеутакмице које се преносе нателевизијама бивших републи-ка, а данас држава.Важно је дасе кренуло са лигом која ће,надам се, свим клубовима и иг-рачима пуно значити касније.Конкуренција је ту и то требаискористити. у сваком случајубоље је играти против Борца изБањалуке или Загреба него ре-цимо Параћина.

Металопластика је најве-ћи тим у Србији. Времена сусе од 80-их променила, алиможе ли ускоро поново М’пла-стика на врх у Србији?

Мислим да је у овом тре-нутку управа и тренери имајупредност над играчким кадром,али се надам да ће се то проме-нити у корист играча као у мојевреме.Привреда шапца требалада се опорави и помогне клубу,а онда би досло све на своје ме-сто у што не сумњам јер иса-ковић, новаковић и Спасојевићзнају како се то ради.Желимим пуно успеха у том раду и акоим буде требала моја помоћ тусам,стојим им на располагању.

Металопластику 80 - ихгодина самтрају најбољим ру-

кометим тимом свих времена.Слажете ли се са том конста-тацијом, с’ обзиром да сте иг-рали у највећим тимовима?

у потпуности се слажем саВашом констатацијом. Квали-тетнијег клуба у бившој држа-ви није било сто се тиче руко-мета, а друге спортове не бих да

коментаришем.Сви који сум-њају у то могу да се обратеклубу и преброје освојене ти-туле, и биће им све јасније.

Колико је име Метало-пластике значајно у Европиданас? Памте ли се још „ван-земаљци“?

нажалост памте је смо ста-рија господа или људи који судиректно везани за рукомет.дуго их нема у светском врху пасе то брзо заборави. Ми бившииграци их сваки пут мало под-сетимо. Броји се само играње уКупу шампиона, а Металопла-стика је далеко од тога,мисли дасу неки други купови мање бит-ни али не и безначајни.

Каква Вас сећања везују заШабац 80 – их година XXвека? Живот у Малом Пари-зу, дружења, и колико за Васзначи Шабац?

Прво освојено првенство,домаћи куп, Куп шампиона, же-нидба, прво дете Катарина имного тога још лепог ме веже затај град у којем имам и стан икућу, и у који желим да се вра-тим по завршетку тренерске ка-ријере.

Да ли сте у контакту саосталим играчима из генера-ције шабачких ванземаљаца,обзиром да Вас је посао одвеона различитим стране Евро-пе?

да у контакту сам са Миломисаковићем,Веселином Вујови-ћем,Веселином Вуковићем, Сло-боданом Кузмановским, Ђорђемрашићем који су у шапцу, иувек се видимо а са осталима из

те генерације се чјем понекад те-лефоном

Тренутно сте тренер уШвајцарској. Колико сте за-довољни условима рада „подАлпима“, да ли сте задовољнирезултатима свог тима?

ово питање не бих да ко-ментаришем, могао бих битипристрасан али ћу реци да самбио тренер два прволигаша БСВБерн Мурија и ТВ Зофингена, асада сам тренер Хандбалл Грау-холза, који је друголигаш.

Швајцарска није земља укојој рукомет има велику тра-дицију, међутим стиче се ути-сак да се улаже много у његау Швајцарској. Можете лиупиоредити квалитете и буџеттамошњих и овдашњих ти-мова. Где је данашња Мета-лопластика у односу нашвајцарске тимове по ква-литету?

Склони смо да подце-њујемо друге, али чињенице суда Кадетен шефхаузен већ го-динама игра успешно у Лигишампиона, да су кадетишвајцарске шести у европи(црна Гора) и шести на свету(аргентина). што се тиче бу-

џета то се не може поредити,швајцарци су далеко испреднас. Моја Металопластика сене може поредити ни са ким. патако ни са швајцарцима дала-ко смо били квалитетнији одсвих клубова.

Ваш син је кренуо Вашимстопама. Бави се рукометом,он је чувар мреже и већ сесматра једним од најталенто-ванијих голмана Европе?

Мој син никола је прогла-шен најбољим голманом кадет-ског светског првенства у ар-гентини и дебитовао је зашвајцарску а репрезентацију саседамнаест и по година а занашу ни једну селекцију нијеникада ни позван нити нас јебило ко контактирао.СелекторуВуковићу сам пре две годинедао дВд да га види, али је то оночигледно само проследио даље.Жао нам је сто никола не играза нашу репрезентацију, али не-ћемо плкакати, живот иде даље,а можда га се неко и сети кадабуде био у неком већем клубу.Сада игра швајцарску првулигу, за клуб БСВ Берн Муриали многи светски клубови сеинтересују за њега.

Д. Благојевић

www. podrinske.com 23. фебруар 2012.�� www. podrinske.com СПОрТ

разговор са златком портнером, бивШим играчем металопластике и репрезентативцем

Увек сам ту за моју Металопластику

Окк Шабац - студент(Ниш) 70:54 (11:13, 21:14,

15:12, 23:15)Хала Гимназије, гледалаца

500. Судије: Маја Вукановић(нови Сад), ивана ивановић иБогдан Ваасиљевић (Београд)

оКК шабац: Савић 5, Си-мић, Степановић 3 (2-1), ада-мовић 20 (5-4), Велисављевић 8,Марковић, Лукић 3, ацаловић 6,Ћосић 9, Ћирић 2, шубашић 2(2-2), Видаковић 12 (9-4)

Студент. Стојановић 5, илић21 (11-7), Стошић, Петровић 3,радовић 2, М. Поповић (2-0),Стојиљковић 2 (2-2), ј. Поповић,

Стефановић, Живковић 14 (2-2),Васић 4 (2-2), Тошић 3.

шабац, 18. фебруара. шап-чанке су забележиле нову побе-ду у првенству Прве а лиге за ко-шаркашице. Пред екипом тре-нера дејана Поповића, оружје суположиле и солидне нишлијке,које су само у првом периоду ус-певале да парирају, у суботу заигру изузетно расположенимшапчанкама. у домаћој екипинајбоља је била искусна Мајаадамовић, а њој уз раме била јемлада Лозничанка у редовимаоКК шабац, јована Видаковић,која је баш тог дана прославилапунолетство. С. Кашиковић

Нова победа за врх табелеКОшАрКА

ЗЛАТКО ПОрТНер СА СИНОМ НИКОЛОМ

Рк Металопластика Зк(Шабац)- црвенка јафа(црвенка) 27:19 (11:11)Хала Гимназије, гледалаца

700. Судије: добросав Кнежевићи Срђан Лончаревић (обојица изБеограда). Седмерци: Метало-пластика ЗК 2 (1), црвенка јафа5 (3). искључења: Металопла-стика ЗК 10 минута, црвенкајафа 14 минута. дисквалифи-кација Милош Митровић (Ме-талопластика ЗК) у 54. Минуту- 3x2 минута

Металопластика ЗК. Мак-симовић, Карановић 6, Жива-новић, Вејин, Кречковић, алек-сић, Палевић, драгаш 7, обра-довић, Марковић 3, арсић, н.Грујичић 2, новаковић, рајичић,Митровић 1, Медић 7 (1)

црвенка јафа: Жегарац 1,радоњић, јоловић 5, Славуљи-

ца, рачић 2, Гуглета, николић,Мирић, Ђуровић, Витас, Проле2, М. Грујичић 1, Манојловић,Холперт 2, Станковић 6 (2), Ми-лић.

играч утакмице: дарко Ме-дић (Металопластика ЗК)

шабац, 18. фебруара. да-леко теже него што су очекива-ли, шапчани су савладали еки-пу црвенке, и са нова два бодаостали у врху Суперлиге. Токомпрвог полувремена, било је до-ста нерезонских и исхитренихшутева рукометаша Метало-пластике, што су гости знали даискористе, и одржавају резул-татску неизвесност. у овом пе-риоду, истицали су се и голма-ни црвенке, Милић и Витас. удругом полувремену, виђена језнатно боља игра шапчана, којису, погоцима Милоша драга-ша, Ђуре Карановића и но-вајлије Медића успели да стиг-ну до нове победе. и ову утак-мицу, домаћи тим одиграо је безтројице искусних и квалитетнихиграча, Луке Митровића, фи-липа Марјановића и БогданаМедурића, који су због повредаспречени да помогну саиграчи-ма на терену.

Прексиноћ, уторак - 21. феб-руар, шапчани су на свом те-рену одиграли сусрет СеХарегионалне лиге, са скопскимВардаром, коју са клупе каотренер предводи један од најбо-љих рукометаша света свих вре-мена, Веселин Вујовић.

С. Кашиковић

�923. фебруар 2012. www. podrinske.comСПОрТ

руКОМеТ - СеХА реГИОНАЛНА ЛИГА

ТеКвОНДО

шАХ

руКОМеТ

руКОМеТ

Рк Мп ЗОРкакеРаМика (Шабац) -МеталУРГ (скопље)

17:26 (8:10)рума, Спортска хала „Срце

Срема“, гледалаца 2.000. Су-дије: далибор јуриновић (Задар)и Марко Мрвица (Биоград намору). Седмерци: МП Зорка Ке-рамикa 1 (1), Meталург 5 (3). ис-кључења. MП Зорка Keрамикa6 минутa, Meталург 4 минутa.Oдбрањени седмерци. даркоарсић (MП Зорка Keрамикa) 2

МП Зорка Керамика:Kaрановић 2, Живановић, Вејин,Aлексић, Kречковић 1, Палевић,драгаш 6, рајичић, Oбрадовић1, M. Maрковић 2, Aрсић,Грујичић 1, новаковић,Mитровић 3, Mедић 1 (1).

Mеталург: Станић, Левов 3,димовски 5, Maђоски 1, Ж.Maрковић 1, Ђорђевски 2, Стои-лов, Mojсоски, Koзлина 6,Maнасков, Mиркулоски 1,Maркоски 1, Aнгелов, Стојчев-ски 5, Joновски, Aлушовски.

играч утакмице: дарко Ста-нић (Meталург)

рума, 16. фебруара. утакми-ца 14. кола СеХа лиге измеђуMeталопластике из шапца, ископског Meталургa oдиграна удворани у руми због проблема сaгрејањeм у шабачкoj хали спор-това „Зорка“, побудила je великoинтересовање љубитеља руко-метa у шапцу, aли и у Срему. Препочетка утакмице, публика jeгромогласним aплаузoм поздра-вила званично најбољег голманaEвропe, дарка Станићa који jeкрајем јануара са репрезента-

цијом Србиje стигao дo другогместа нa континенталном шам-пионату у Београду, кao и трене-рa Meталургa, Линa Черварa,jeдног oд најбољих и најуспеш-нијих eвропских рукомернихстручњака. од самог почетка го-сти, који су и словили зa фаво-ритe, били су у вођству, a шап-чани су током првог полувреме-на успевали да, колико-толикодрже резултатски прикључак. унаставку, на голу Металурга раз-бранио се феноменални даркоСтанић, па су шапчани први по-годак у другом делу игре по-стигли тек у 39. минуту, док су го-сти за то време постигли 5 голо-ва. на крају меча, Металург јеславио заслужену победу од 9 по-годака, која је екипу из Скопљаоставила у самом врху табелеСеХа лиге. Подринске

Очекивана победа Македонаца

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић, са сарадни-цима, прошлог понедељка уГрадској кући приредио јепријем за шапчане који су угра-дили себе у успех рукометне ре-презентације Србије на недавноодржаном европском првенству:селектора репрезентације Ве-селина Вуковића, директораВладицу Спасојевића и играчаЛуку Митровића, репрезента-тивца. истакавши да је шабацпоносан на њихове успехе, гра-доначелник је, између осталог,рекао:

„допринели сте угледу спор-та, Србије и шапца. шапчани сувам захвални на томе. шабацјесте препознатљив по рукоме-ту и клубу „Металопластика“, ави сте донели нове успехе и учи-нили да се млади све више ин-тересују за спорт, што је данаснарочито значајно. Ваш труд, од-лучност и резултат представљајуподстрек младој генерацији која

у вама види хероје новог доба.Посебно сам поносан на чиње-ницу да је репрезентацијаСрбије постигла успех под вођ-ством шапчана“.

Према речима селектора ре-презентације Веселина Вуко-вића, успех који су постигливажан је и на спортском и лич-ном плану.

- најважније је да је руко-мет поново тамо где је био узлатно доба „Металопласти-ке“. од 1986. године и финалау коме сам и ја играо, први путсмо играли финале великогтакмичења. Жао ми је што нис-мо освојили злато, због ди-ректног пласмана на олим-пијаду. Чека нас тежи пут, ква-лификације у априлу и утак-мице са шпанцима, Пољацима,алжирцима. али верујем у ус-пех и наше учешће на олим-пијским играма, што је врхунацкаријере сваког спортисте, на-гласио је Вуковић.

Успех српског рукометапод вођством Шапчана

шабац, 19. фебруара. упросторијама шабачког шахклуба, одржан је традицио-нални, „Сретењски брзопотез-ни турнир “ у шаху, на ком јенаступило 60 такмичара изшапца, Лознице, Београда, но-вог Сада, Ваљева, руме, Срем-ске Митровице, обреновца,Богатића, као и неколико на-сеља из околине шапца. након13 одиграних кола, прво местоосвојио је фидемајстор из шап-ца, драшко Бегуш, који је са-купио 10,5 поена, и на тај на-чин задржао примат у шабач-ком шаху. друго место припа-ло је небојши Миловановићу,првокатегорнику из шапца,који је освојио 10 поена, башкао и драган илић, интер-мајстор из Ваљева, који је имао

слабији рејтинг учинак по Бу-холцу од Миловановића. у ом-ладинској конкуренцији, првоместо освојио је иван Марјано-вић, ученик основне школе„ната јеличић“ из шапца, којије уједно био и најмлађи учес-ник турнира, док је у конку-ренцији ветерана, најуспеш-нији био Слободан новаковић- фидемајстор из Ваљева.најстарији учесник био је Бо-жидар Кићовић, почасни фи-демајстор из Лознице, допис-ник дСЛ Спорт из овог града.уз помоћ локалне самоуправе-градске управе шапца, орга-низатор турнира, шабачки шахклуб обезбедио је новчане на-граде за најуспешније учесни-ке турнира.

С. Кашиковић

на отвореном првенствушведске, које је одржано у Тре-леборгу, турниру Г 1 класе, којисе налази у званичном кален-дару WTF, Милош Гладовић,члан Теквондо клуба Летњико-вац освојио је друго место, исребрну медаљу у категорији до54 килограма. на путу до фи-нала, Милош је најпре савладаоБританца Џордана Бигнала ре-зултатом 18:6, да би након тогабио успешнији од представни-ка израела едија Сербанескуакога је надвисио резултатом 7:1,а у борби за пласман у финалебио бољи и од Сербанескуовогземљака Бара рувена, 1:0. уфиналном дуелу, бољи од Ми-лоша био је пртедставник не-мачке Сергеј Колб, који је славиопобеду резултатом 7:5. овим ре-зултатом, трећим великим успе-хом у последњих 6 месеци, бор-ци ТК Летњиковац потврдили суреноме и добре резултате у по-следњих неколико месеци, штопредставља подстрек и охраб-рење уочи предстојећих так-мичења, од којих ће круну сва-како представљати првенствоевропе које ће у мају ове годинебити одржано у британском гра-ду Манчестеру. Ђ. А.

Шапчанима довољно и полувреме

Милошдруги у Трелеборгу

Нови тријумф Драшка Бегуша

www. podrinske.com 23. фебруар 2012.2� www. podrinske.com реКЛАМе

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф. др Бранко станков

стРаБОлОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

Слободан Вучићевић изГорње Трешњиценаставио је породичнутрадицију и прихрањујеретке лешинаре орлове укањону Тешњице

Бити снадбевач орловскемензе није баш лак и једноста-ван посао током лета а камолиу току јаких зима као што је ово-годишња. Међутим, мени, којито радим, причињава велико за-довољство јер сам од малихногу љубитељ птица а највишеорлова белогалавих супова којисе гнезде на каменим литицамау кањону реке Трешњице не-далеко од моје куће – каже Сло-бодан Вучићевић (39) из селаГорње Трешњице код Љубовијеи наставља причу: орловимаје храну, у њихово станише, од-носио мој деда Михаило пу-них 33 године. а када услед ста-рости то није могао да ради, оорловима је наставио да бринењегов син, мој отац Лука, којиих је снадбевао са храном тригодине. Када је пре три годинеЛука преминуо ја сам се при-хватио посла којег су радили мојдеда и отац да бринем о веома

ретким птицама у кањону Треш-њице.

орлове храним кланичимотпадом – изнурицама дома-ћих животиња. у кањону Треш-њице белоглавих супова има 20парова. Прошле године у летоовде се излегло још 12 мадуна-ца које су родитељи добро од-

неговали. да снадбевам суповехраном ангажовали су ме фондза заштиту птица грабљивица иЗавод за заштиту природе у Бео-граду. доскора сам на коњу хра-ну односио суповима у њихов„ресторан“ који се налази на јед-ној приступачној стени. недав-но је изграђен пошљунчен пут

до станишта белоглавих суповау дужини од 2,5 километра, па

им храну током лета одвозимтрактором три до четири пута умесецу у количини 700 до 800килограма. Храну за орлове до-бијам бесплано у кланици „Чо-вић“ у Бајиној Башти, чије јевласник Славољуб Чавић. од-возити храну овим ретким ивеома лепим птицама, којих јошу невликом броју има у кањонуМилешевке и увца није увеклако, поготову зими када снег за-веје и лед окује пут који води ка-њоном. у зимском периоду по-мажу ми моји синови Горанкоји има 19 година и Горанстар17 година па храну супо-вима односимо на коњу, и никадсе није догодило да је не добијуна време.

Храна за супове не стижесамо из кланице:

- Чим дознам да је код некогсељака у оближњем селу уги-нула овца, говече, свиња иликоњ ја одем тамо, натоварим накола угинулу животињу и до-везем је на хранилиште орлова.Повијен кљун белоглавог супаније довољно снажан да са њимпробије кожу угинулог бравча-та или говечета. Зато ја са ножем

на угинлој животињи уздуж ипопреко, на неколико места,

пресечем кожу и тада се суповисладе квалитетним месом. Бри-не ме што се ових зимских данау резервату белоглавих супова укањону Трешњице појаво пове-

лики број паса луталица, којидолазе на хрснилиште и једухрану намењену орловима. По-ред тога од њих орлови не смејуда приђу месту на којем је њи-хов „ресторан“, па често су збогтога гладни.

Белоглави супови су леши-нари, хране се искључиво уги-нулим жвотињама. они преки-

дају ланац заразе, а отпорни суна антракс, и због тога су неза-менљиви чистачи природе. Супможе да поједе од 6 до 7,5 ки-лограма хране и достиже тежи-нудо 8,5 килограма. рећи ћувам још и ово:

- После заједничког обро-ка, у летње дане када је великаврућина, супови се окупе и од-лете на дрину која је од њихо-вог станишта у Трешици уда-љена ваздушном линијом двакилометра да се окупају. на хи-гијену полажу много. Зато субеспрекорно чисти. После ку-пања, стоје поред воде рашире-них крила која имају распон од2,8 метра и суше перје.

При растанку са Слобода-ном, он нам рече да ће хранитиове птице докле га здравље будега служило. а после тога о бе-логлавим суповима и о набавци

хране за њих, стараће се њего-ви синови Горан и Лука који, та-кође, воле блоглаве супове.

Миладин Малишић

2�23. фебруар 2012. www. podrinske.comреГИОН

ДОМ ЗДрАвљА у љуБОвИјИ

ЉуБоВија – Све више ста-новника Љубовије, и MалогЗворника одлази у суседне геа-дове Зворник и Братунац прекодрине у републици Српској гдекупују основне животне на-мирнице, као и бензин, нафту ибутан гас који су знатно јефти-нији него у Србији.

цариници на сва три гра-нична прелаза толеришу овукуповину, па је путoвање радикуповине у републику Српску

Љубовијанима и Малозвор-ничанима јефтиније - и испла-тивије.

Становниви Братунца иЗворника, у рС опет, пошто уовим градовима немају сточнупијацу, су и најчешћи купцистоке на сточној пијаци за својепотебе у Љубовији, на којој јеситна и крупна стока далекојевтинија него на сточнимпијацама у рС.

М.Малишић

ЉуБоВија – Велика хлад-ноћа која у средњем Подрињутраје више од 20 дана доприн-ла је да се хитној помоћи домаздравља у Љубовији јавља мно-го већи број пацијената од уоби-чајног.

„углавном ових дана се јав-љају срчани болесници, асма-тичари и особе са високимкрвним притиском и повећа-

ном температуром. Међу њимаима и двадесетак особа оболе-лих од грпа, са високом темпе-ратурм. Мали је број Љубо-вијана који се вакцинисао про-тив сезонског грипа, па је и тоузрок оболевања од грипа узимским данима“ - каже интер-ниста радивоје Грујић, директордЗ у Љубовији.

Текст и слика: М. Малишић

репортер „подринских“ посетио слободана вучевића, у селу горња треШњица који се стара о исхрани веома ретких птица орлова белоглавих супова

Вучићевићи деценијама хране орлове супове

појава грипа

Више посла за хитнуПо намирнице у Реублику Српску

БеЛОГЛАвИ СуПОвИ

СЛОБОДАН вуЧИћевИћ

ЧеТврТАК 23.02. 09:00 БоЖе ПраВде

09.15 СПорТиЋ

11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи

11.10 Више од СПорТа

12.05 СТајЛ

13.00 МаЛи оГЛаСи

13.10 наше СеЛо (р)

14.00 ПоСЛоВни оГЛаСи

14.15 дарВиниЗаМ и на-

ТПриродно

16.01 оКо СВеТа

16.01 МаЛи оГЛаСи

16.15 на Лицу МеСТа

16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи

17.35 Медија М

18.00 оКо СВеТа

18.15 на Лицу МеСТа

18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.45 ВеЗе

19.15 Храна и Вино

20.00 оКо СВеТа

20.15 на Лицу МеСТа

21.00 КаКо да не ( уживо )

23.15 на Лицу МеСТа

23.45 ГуЛиВер

01.30 ауТоСПринТ

02.15 ноЋни ПроГраМ

(ноћни огласи)

ПеТАК 24.02.09.00 БоЖе ПраВде

09:15 доКуМенТарни Про-

ГраМ

11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи

11.10 Моје деТе

12.06 ауТоСПринТ

13.05 МаЛи оГЛаСи

13.10 СМеХ ТераПија

14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи

14.15 Више од СПорТа

16.00 оКо СВеТа

16.01 МаЛи оГЛаСи

16.15 на Лицу МеСТа

16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи

17.00 аТЛаС

18.00 оКо СВеТа

18.15 на Лицу МеСТа

18.30 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.40 КроЗ шаБаЧКа СеЛа

19.10 МаЛи оГЛаСи

19.15 Храна и Вино

20.00 оКо СВеТа

20.15 на Лицу МеСТа

21.00 оТВорени СТудио

23.15 на Лицу МеСТа

23.55 КаКо да не (р)

01.15 ТВ даТуМ

01.20 Храна и Вино

03.00 ноЋни ПроГраМ –

(ноћни огласи)

СуБОТА 25.02.09.00 БоЖе ПраВде

09.10 Моје деТе

09.40 фан КЛуБ

10.00 СПорТиЋ

11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи

11.35 Моје деТе

12.30 ВеЗе

13.00 МаЛи оГЛаСи

13.15 Храна и Вино

14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи

14.15 СТари ЗанаТи

16.00 оКо СВеТа.

16.01 МаЛи оГЛаСи

16.15 на Лицу МеСТа

16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи

17.00 СМеХ ТераПија

17.35 униПроМ неКреТ-

нине

18.15 на Лицу МеСТа

18:35 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.45 уСКијаВаЊе

19.10 МаЛи оГЛаСи

19.40 Храна и Вино

20.15 на Лицу МеСТа

20:45 неоБиЧне ПриЧе

21:15 доКуМенТарни Про-

ГраМ

23:15 на Лицу МеСТа

00:00 фиЛМ

02.05 ноЋни ПроГраМ

НеДељА 26.02.09.00 БоЖе ПраВде

09.15 у нашеМ аТару

10:05 КроЗ шаБаЧКа СеЛа

11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи

11.10 неСТрПЉиВи СноВи

13.00 МаЛи оГЛаСи

13.10 ГуЛиВер

14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи

14.30 недеЉно ПоПодне

16.01 МаЛи оГЛаСи

16.30 КаКо да не (р)

17.55 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.30 аКТуеЛна ТеМа

19.00 МаЛи оГЛаСи

20.00 СрБија Коју ВоЛиМ

21.00 СТајЛ

22:00 фиЛМ

23.45 недеЉно ПоПодне (р)

01.10 аТЛаС

02.10 ноЋни ПроГраМ

ПОНеДељАК 27.02.09.00 БоЖе ПраВде

09.15 СуПер СедаМдеСеТе

10.00 неСТрПЉиВи СноВи

11.05 ПоСЛоВни оГЛаСи

12.05 КроЗ шаБаЧКа СеЛа

13.00 МаЛи оГЛаСи

13.05 ВеЗе

14.00 ПоСЛоВни оГЛаСи

14.15 ф и Л М

16.00 оКо СВеТа

16.01 МаЛи оГЛаСи

16:15 на Лицу МеСТа

16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи

17.00 неоБиЧне ПриЧе

18.00 оКо СВеТа

18.15 на Лицу МеСТа

18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.45 аС СПорТ

19.30 МаЛи оГЛаСи

20.15 на Лицу МеСТа

20:45 ПраВоСЛаВЉе

23.15 на Лицу МеСТа

02.00 ноЋни ПроГраМ (но-

ћни огласи)

уТОрАК 28.02.09.00 БоЖе ПраВде.

09.15 СПорТиЋ

11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи

12.05 аС СПорТ ®

13.00 МаЛи оГЛаСи

13.10 СТајЛ ®

14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи

14.15 ПраВоСЛаВЉе

16.15 на Лицу МеСТа

16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.00 оКо СВеТа

18:15 на Лицу МеСТа

18.30 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.45 Храна и Вино

19.15 Медија М ПуТоВаЊа

19.35 МаЛи оГЛаСи

20.00 оКо СВеТа

20.15 на Лицу МеСТа

20.45 Ваш ТВ ЛеКар

23.15 на Лицу МеСТA

02.30 ноЋни ПроГраМ (но-

ћни огласи )

СреДА29.02.09.00 БоЖе ПраВде

09.15 Храна и Вино

10.00 неСТрПЉиВи СноВи

10.45 фан КЛуБ

11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи

11.10 ТВ ВрТешКа

12.01 Ваш ТВ ЛеКар (р)

13.00 МаЛи оГЛаСи

14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи

14.15 доКуМенТарни Про-

ГраМ

16.00 оКо СВеТа

16.01 МаЛи оГЛаСи

16.15 на Лицу МеСТа

16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.00 оКо СВеТа

18.15 на Лицу МеСТа

18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи

18.45 оПушТени диКТаТор

19.15 МаЛи оГЛаСи

20.00 оКо СВеТа

20.15 на Лицу МеСТа

20:45 наше СеЛо

23.15 на Лицу МеСТа

02.30 ноЋни ПроГраМ (но-

ћни огласи)

www. podrinske.com 23. фебруар 2012.22 www. podrinske.com ЗАБеЛешКе

ПрОГрАМ Тв „АС“

Продајем школску ВиоЛину три четвртине.

румунска. По повољној цени.

инфо тел 063 548 902.

МАЛИ ОГЛАСИ

обавеШтење о јавном увиду

обавештавамо све заинтересоване да је у току јавни

увид следећег планског документа:

плаН ГеНеРалНе РеГУлације„ШаБац“ – НацРт

Са обухватом комплетне теорије Ко шабац и делова

катастарских општина М. Причиновић и дреновац (у

обухвату границе Генералног урбанистичког плана

„шабац 2020“), део К.о. јевремовац (локација

проширења гробља), део П.Причиновић (локација

проширења новог гробља), и део К.о. Мајур – зона

дефинисана Пдр „Северозападна радна зона“

јавни увид за наведене планове се одржава од

18.02.2012. до 18.03.2012.г. закључно, у просторијама

јуП „План“ шабац м улица Косте абрашевића бр. 10.

Службена лица јуП „План шабац, дају основне

информације о планским решењима, свим

заинтересованим лицима, сваког радног дана од 10 до

14 часова.

Заинтересована лица могу доставити писмене

примедбе на планска решења у просторије јуП

„План“ шабац и исте образложити на седници

Комисије за планове.

Седница Комисије за планове одржаће се 20.03.2012.године у 13:15 часова у просторијама на петом спрату

зграде Градске управе шабац, Господар јевремова

бр.6.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

у складу са чл.63. Закона о планирању и изградњи

(„Сл. Гласник рС“, бр. 72/09, 81/09, 24/11), Правил-

ника о начину јавне презентације урбанистичког

пројекта („Сл. Гласник рС“, бр. 43/10) одељење за ур-

банизам Градске управе шабац оглашава:

јаВНУ пРеЗеНтацијУ

Урбанистичког пројекта, са условима за из-градњу стамбено пословног објекта (на локацијиМали Парк) на к.п. бр 855/1, 856, 857, 858, КОШабац – инвеститор „Бор“ д.о.о.- Мајур.

јавна презентација ће се обавити од 02.03.2012. год.

до 08.03.2012. год., закључно, у просторијама оде-

љења за урбанизам Градске управе шабац, улица Ма-

сарикова бр. 10.

Службено лице одељења за урбанизам, даваће ос-

новне информације о урбанистичким пројектима, за-

интересованим лицима, сваког радног дана у времену

од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована , правна и физичка лица, могу

да изврше увид у урбанистичке пројекте као и да у

току трајања јавне презентације доставе своје при-

медбе и сугестије у писаном облику одељењу за ур-

банизам Градске управе шабац, ул. Масарикова бр.

10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

ЧеТврТАК 23.02.10: 00 Ветар у ледја ®

10:40 ширли Холмс- серија за

децу

11:15 Мој син- серија

12:30 Време је на мојој страни

– јими Хендриx

13.00 на трагу природе

13:30 Мобил е

14:00 100 највећих достигнућа

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 Ветар у леђа

17:00 Квазимодо-цртани филм

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Пут хране

20:30 да се не заборави

21:00 Културно пресабирање

21:15 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 на трагу природе

23:15 анали ®

ПеТАК 24.02.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 Ветар улеђа

10:40 америка 50-их

11:15 рукомет плус

12:10 изблиза

13.00 на трагу природе

13:30 Мобил е

14:00 Пут хране

14:30 Кућица у цвећу

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Ветар у леђа

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Полигон

21.00 Свемир-документарни

програм

22.00 Вести

22.30 на трагу природе

23.15 анали

СуБОТА 25.02.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Квазимодо

11:00 на трагу природе

11:30 Ветар у леђа(5 епизода)®

15:15 Медикус

16:00 100 највећих достигнућа

17:15 ширли Холмс-серија за

децу

18:00 Биографије

19:00 Вести

20:05 Крајња сила-серија

21:00 Мој син- серија

22:00 Вести

22:30 филм: Miss Castaway

НеДељА 26.02.10:00 Водич за родитеље

10.30 цртани филм Квазимодо

11:00 на трагу природе

11:35 анали (5 епизода) ®

16:00 Полигон

17:15 ширли холмс-серија за

децу

18:00 цртани филм Квазимодо

19:00 Вести

20:05 Крајња сила-серија

21:00 Мој син-ерија

22:00 Вести

22:30 филм: Cat city

ПОНеДељАК 27.02.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Ветар у леђа

10:40 Водич за родитеље

11.15 филм Miss Castaway

13:00 на трагу природе

13:45 Мобил е

14:00 Крајња сила-серија

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 Ветар у леђа

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

21:00 изблиза

22:00 Вести

22:30 на трагу природе

23:15 анали (р)

уТОрАК 28.02.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Ветар у леђа

10.40 Културно пресабирање

11:15 филм: Cat city

13.00 на трагу природе(р)

13:45 Мобил е

14:00 Крајња сила-серија

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 Ветар у леђа

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 америка 50-их

21:00 Време је на мојој страни

22:00 Вести

22:30 на трагу природе

23:15 анали

СреДА 29.02.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Ветар у леђа

10:40 ширли Холмс-серија за децу

11:15 Мој син-серија

12:15 Кућица у цвећу

13.00 на трагу природе

13:30 Мобил е

14:00 Мењамо навике

14:30 да се не заборави

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 Ветар у леђа

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 100 највећих достигнућа

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 на трагу природе

23:15 анали

ЦЕНОВНИК1/32 стране (43/50) 300,001/16 стране (55/72) 500,00 1/8 стране (255/72) 900,00 1/4 стране (255/150) 2.000,00 1/2 стране (235/150) 4.000,00 1/1 стране (235/310) 6.000,00

МАрКеТИНГ - ТеЛ: 066/347-136

ЧИТуље

2323. фебруар 2012. www. podrinske.comТв

ПрОГрАМ Тв шАБАцу СТАЛНИМ ТерМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50 25:50 12:50 15:50 16:50 17:50

19:20 22:20 НОћНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 веСТИ у 3: рАДНИМ ДАНИМА у 15:00

једногодишњи помен

инг. славољубу поповићу Ћири Најстаријем потомку јована цвијића

и доњошорском Барду06.03.2011-06.03.2012

оче мој, после ходочашћа у Витлејему, схватих да

си ми био све: земља и небо, вода и ватра, а сада у

мом ослабљеном срцу и изнемоглој души смењују се

суша и влага топло и хладно. Знам да би схватио моју

поруку јер жеља ми је само богу да се молим.

Твоје чедо Санвила Сања

Отписана(комедија)

Мисице путују на изборза Мис Галаксије. авион сесруши на изоловано место накоме лежи нојева барка, којуштити Парк из доба јуре.док се путници боре за жи-вот, ванземаљци желе да по-моћу барке униште људскуврсту и да завладају Земљом.

Cat city (трилер)

Викторија сумња да јемуж вара. Већ после по-вршне провере, њене сумњесе потврђују, али се уз брач-но неверство открива и низпревара у које је уплетенамафија и корумпирани по-литичари

PENZIONERИНфОрМАТИвНИ ДОДАТАК ЗА ПеНЗИОНере ГрАДА шАПцАБрОј 38 23. феБруАр 2012.

СНеГ ОДе - СећАње ОСТА

ГрАДОНАЧеЛНИК шАПцА, МИЛОш МИЛОшевИћ, ПОМАже СуГрАђАНКИ ДА Пређе уЛИцу

У шабачкој Тржници, без обзира на временске при-лике, понуда на тезгама је разноврсна. Како стручњацисаветују, исхрану би зими требало појачати и никако непримењивати дијете, посебно ако се организам излаженапорима и хладноћи. Један од начина да се надокнадиенергија потрошена за загревање тела, јесте конзуми-рање коштуњавог и сушеног воћа.

Иако смо бринули о вишку килограма због преко-мерног узимања хране током славског периода и смиш-љали најбоље начине да их се ослободимо, док трајезима и ниске температуре – на то треба заборавити.Стручњаци саветују чак појачану исхрану свима који из-лазе напоље, јер по оваквим временским условима, телотроши велике количине енергије само на загревање.

У шабачкој Тржници пронашли смо и намирницекоје се сматрају добрим извором енергије за ове хлад-не дане, али их грађани ретко купују.

Појачати исхрану

Државни секретар Мини-старства рада и социјалнеполитике Владe РепубликеСрбије Зоран Мартиновићизјавио је да ће сва социјал-на давања током 2012. годи-не бити исплаћивана редов-но, као и да ће посебна сред-

ства из буџета бити издвојеназа помоћ најсиромашнијемстановништву и нераз-вијеним општинама у Србији.

Мартиновић је у изјавиза агенцију Бета навео да ћебити обезбеђено приближно370 милиона динара за на-ставак рада народних кухињау 73 општине, у којима је тауслуга успостављена.

Он је указао на то да ћеизмеђу 160 и 170 милионадинара бити утрошено заприближно 45.000 пакетапрехрамбених и хигијенскихпроизвода, који ће бити по-дељени у 105 најугроженијихопштина.

Током ове године нераз-вијене општине добиће и 200милиона динара за спрово-ђење појединих услуга со-цијалне заштите које нису умогућности саме да финаси-рају, најавио је Мартиновић ипрецизирао да је реч о услу-гама као што су помоћ у кући,функционисање различитихдневних боравака, центара и

прихватилишта.Према његовим речима,

Министарство рада и со-цијалне политике ове годинерасполаже буџетом од 111,6милијарди динара, што је заприближно два одсто вишенего што је потрошено у 2011.години.

Државни секретар Мини-старства рада је истакао даће највећи део средставабити издвојен за права изобласти борачке и инвалид-ске заштите, заштите поро-дице и деце и социјалне за-штите, и то укупно 76,3 ми-лијарди динара.

Он је прецизирао да ће 15милијарди динара бити из-двојено за борачко- инва-лидску заштиту, 40 милијар-ди динара за заштиту поро-дице и деце и приближно21,3 милијарде за социјалнузаштиту.

То је за приближно пет од-сто више него што је утро-шено у 2011.години и бићедовољно да за наставак ре-довне исплате права из тихобласти, закључио је Марти-новић.

Редовна исплата социјалнихдавања у 2012. години

Бесплатан десетодневниодмор за пензионере, у једнојод 25 српских бања, реали-зоваће се и у 2012. години.На опоравак ће отићи око9.500 старосних, инвалид-ских и породичних пензио-нера свих категорија.

Право да се пријаве наконкурс за коришћење бањ-ског одмора, који финансираРепублички фонд за пен-зијско и инвалидско осигу-рање, имају сви пензионеричије су пензије ниже од22.334 динара. Уз ово, условје да немају друга лична при-мања и да нису користилибесплатан опоравак о трош-ку Фонда у претходних пет го-дина, а за пољопривредникеи најмање десет година „по-љопривредног” стажа осигу-рања.

Бесплатан опоравакукључује и лекарски преглед,терапију, као и трошкове пре-воза у висини цене аутобус-ке, односно возне карте дру-гог разреда. Пријаве се под-носе општинским удружењи-ма пензионера, а привреме-но расељени корисници сКосова и Метохије – испо-стави или филијали Фонда уместу пребивалишта. На ис-тим местима где се подносепријаве пензионери ће моћида виде прелиминарне листе,направљене након бодовања

свих пристиглих пријава.После разматрања уложе-них жалби истаћи ће се ко-начна ранг-листа.

Списак корисника прависе посебно за пензионереиз категорије запослених, са-мосталних делатности и по-љопривредника, а у оквирутога постоје листе за ста-росне, инвалидске и поро-дичне пензионере.

На редослед на ранг-ли-сти утиче висина пензије, ду-жина стажа осигурања, ду-жина коришћења пензије, доккорисници права на туђу по-моћ и негу добијају додатних10 бодова. Под једнакимусловима, предност има ста-рији корисник пензије.

Новина је то што ће Фондсносити трошкове за пра-тиоца детета које користипородичну пензију по основунеспособности за самоста-лан живот и рад.

Измењени Правилникпрецизира да право на бес-платну рехабилитацију не-мају корисници права на при-времену накнаду по основу IIи III категорије инвалидности,код којих је извршено прево-ђење привремене накнаде уинвалидску пензију.

Чланство у пензионер-ским организацијама нијеуслов за коришћење овогправа.

Бесплатан одмору бањама

Славни и никад достиг-нути наш Нобеловац ИвоАндрић говорио је да ништаније теже него се наћи ис-пред беле хартије са оловкому руци! А кад су га неуки, бу-дући, писци питали како сепочиње писање романа, од-говорио је кратко и духовито:„Првом реченицом“.

Надахнути књижевникМомо Капор, који се ланепреселио у легенду, имао јеобичај да каже: „Сваки писацима жељу да читаоца зграбипрвом реченицом.“ Како је го-ворио, тако је и писао. Изато је био међу најчита-нијим и најцењенијим писци-ма у последњој четвртинидвадесетог и првој деценији21. века.

Али, ако писац и „зграби“читаоца том својом првомреченицом, увек је на мукамакако и шта ће рећи другом,десетом, стотом, хиљади-том... а код читаоца да не-престано изазазива пажњу,радозналост, знатижељу дадокрајчи започето читање и(п)остане духовно задово-љан.

И новинари су вечито унедоумици: о чему да пишу,шта читаоцима да саопштеса страница новина, а да имне „соле“ памет или казујушто и врапци знају. Заиста јетешко не поновити се и битипотпуно нов, изворан исвојим текстом задовољитисамоуког читаоца (а има итаквих), или са основном,средњом, или вишом шко-лом, факултетски образова-ног или универзитетског про-фесора и академика. А но-вине су увек, без обзира натираж, динамику излажења истечени углед, још док су„вруће“ по изласку из штам-пе, пред судом те и такве јав-ности. Зато су новинари нон-стоп изложени страху и затократко живе. У просеку, гото-во је невероватно, само 42године! И зато је новинарст-во, по тежини посла и опас-ностима које носи, од 5000испитиваних професија, напетом месту: иза пробних

пилота надзвучних авиона,космонаута, рудара и људи-жаба и радника у кесонима.

Али, није циљ овог текстада уводи читаоца у „тајне“ но-винарства и тежину писањаромана, прича и приповеда-ка, него да, по ко зна који пут,скрене пажњу читалаца „Под-ринских“ на свима познате,али тако далеке и отуђенеистине о којима се само у ку-лоарима говори. И то у вре-ме када се политички трибу-ни (а ко би други) свако-дневно хвале да смо, послетоталитаризма (Титовог) идиктатуре (Милошевићеве),најзад успели да изборимоистинску демократију.

Новинари и писци нисупозвани да оцењују степендемократије. Не због неуко-сти него професионалногопредељења да, као хро-ничари, пишу истину. Или даје уметнички пакују у својадела, која остају за потомкеи векове. Изузев ако их газденису добро платиле, па игрке истине филују слаткимпремазом, па их конзументиузимају осећајући горчинутек када прогутају!

Истина је, друге и већенема, да је у Србији, па са-мим тим и Мачванском окру-гу, наравно и Шапцу, инду-стрија потпуно уништена, аонда фабрике, погони, пред-узећа, расчерупани и разне-ти као лешина на коју сесјурило гладно, огромно јатограбљивица. Некадашњивредни и поуздани радници,којима је, као шарена лажа,обећавано да ће се бавитибизнисом па им је даванопо коју стотину ли неку хи-љаду евра за почетак из та-козваног социјалног програ-ма, нашли су се у незавиднојситуацији. Евре су потроши-ли, купујући, најчешће, ћер-кама и синовима половњакеувезене из Европе, па садацупкају и на минус 10 напијацама или бувљацима даби продали неку „крпицу“ исеби и деци обезбедили как-во такво преживљавање.Неки су се вратили у село,ако су имали где да се врате,други, још не истрошени, по-стали су ноћни чувари кодвласника бутика и већих ло-

кала, а трећи „краду“ Богудане, не знајући ни куда ћени шта ће са собом. И већи-на их се натоварила на леђаочева и мајки, баба и дедоваи њихове пензије.

Само у Шапцу има 22500пензионера. Приближно то-лико и незапослених, со-цијално угрожених и незбри-нутих. И сви упиру очи. Пен-зионери у Пензионо-инва-лидски фонд и потпредсед-ника Владе Србије др Јова-на Кркобабића, да ли ће ус-пети да још једном одолипритиску Међународног мо-нетарног фонда да се пензијесмање и повећа граница заодлазак у старосну пензију на67 година. Погледи незапос-лених и социјално незбрину-тих окренути су према пен-зионерима. Од њихових при-мања, од пензија живе! Даније тужно, било би жалосно.

О обнављању инду-стријских капацитета, које јемогуће обновити, и изградњинових може се чути самоових предизборних месеци.Наслушаћемо се таквих обе-ћања да би и Андерсен по-мислио да су бајке. Лако-верном народу неки поли-тичари и даље продају „рогза свећу“, док не добију гла-сове и заседну у посланичкеклупе, а онда ће, опет, кри-вицу пребацити на друге дасу их укочили у спровођењуакција.

Тешко је веровати да ћенашу, српску индустрију об-нављати оне земље и онинароди који су је здушно ру-шили и не само у време бом-бардовања 1999. године. Даје било коме стало да она по-стоји не би је дирао. То је јас-но и највећем лаику. Али јеиндустријски развијеним зем-љама и те како стало дасвоје производе продају штоскупље онима који морају дакупе, јер такве производе не-мају. Зато и увозимо, готовосве, од игле до локомотиве.Па чак и шибице и чачкали-це, као да је туђа буковинабоља од наше.

Тешко да бољитак може-мо очекивати унапређењемпољопривреде. Поготову сауништеним задругама којимасу некада сточари продавали

бикове и ухрањене свиње,суву шљиву, пшеницу, куку-руз, осушени дуван и друго ина кредит узимали тако зва-ни репроматеријал, ђубри-во, семенску робу, резервнеделове за тракторе и другепољопривредне машине, паи саме те машине и тракторе.Да је толика срећа у пољо-привреди Етиопија, на при-мер, не би умирала од глади,а 85 одсто становништва сењом бави. И не би Америкабила најмоћнија сила на Пла-нети, а у њој се једва неко-лико процената становништ-ва бави пољопривредом, алина високом техничком нивоуи извози своје производе удруге земље. Без индустрије,јасно је и чобанину у плани-ни, нема напретка и људскесреће.

Пензионери свикли нарад, ред и дисциплину јошувек тешко могу да схвате даје талас, који је потопиоСрбију однео њихову деце-

нијску, трудбеничку муку ирукотворину. Не могу да ве-рују, на пример, да неки „ли-кови“ усред белог дана раз-носе све што се може про-дати на отпаду из некадаш-ње моћног Ауто-саобра-ћајног предузећа „7. јули“, даје на месту управне зградеГрађевинсог предузећа „Из-грања“ никла „кровињара“испод које се једе и пије, данема... Нема... Нема ничега,од чега је живело на десе-тине хиљада породица.Само у Шапцу. Ипак, у њима,у пензионерима, остао је узжал за уништеним и упро-пашћеним, људски морал.Само њега није потопио тајталас тако зване демокра-тије, упркос лансираној тезипочетком овог века: „Коме једо морала, нека иде уцркву!“ Без морала зло ћедобро победити и зато је онвладајућа „догма“ готово2500 година. Још од грчкогфилозофа Сократа.

2 www. podrinske.com 23. фебруар 2012.ПеНЗИОНер

ПИше: СТевАН МАТИћ

аФоризми

заШто пензионери мисле о будућности, а млади све чеШће говоре о проШлости

Безнађе теже од немаштинеиндустрија уништена, незапосленост већа него икада, а међународни

монетарни фонд непрестано прети пензионери хране породице и чувајуморал

За нас више нема зиме. сада је веома је вруће.

* * *Опао је наталитет.

Овде ништа не рађа.

* * *да вам испијају мозак,

то морате утувити у главу.

* * *ту смо где смо. Нисмо нигде!

* * *У овој земљи ја сам се изродио.

ДРАГОМИР ЂУРЂЕВИЋ

Стари људи превише за-мерају, предуго размишљају,премало рескирају, пребрзосе кају, а ретко терају ствардо краја, већ се задовоља-вају осредњим успехом.

Овој мисли славног енг-леског филозофа и држав-ника Франсиса Бекона, који јеживео у другој половини шес-наестог и првој седамнае-стог века, мало би се штамогло замерити и на почеткудруге деценије двадесетпрвог века. Без обзира штосе човечанство готово по-тпуно изменило, и на свим„фронтовима“ напредовало.У то време још су вођене же-стоке научне расправе о по-стојању неба и настанку зем-ље, а Исак Њутн (такође енг-лески, физичар, математичари астроном) тек био на путуда открије законе гравита-ције, инерције и (о)кретањаМесеца око Земље и плане-та око Сунца.

Говорећи о старим љу-дима, славни филозоф нијепомињао реч пензионер, јерих у то време вероватно нијебило. Али, хтели или не, кадасе данас говори о пензионе-рима, мисли се на старијељуде, који су у свом радномвеку радили и градили коли-ко су могли, или колико се одњих тражило и очекивало, паби остатак живота, ма коли-ки био, требало да проведу уодмарању, шетњи, ћаскању иналажењу личних задовољ-става.

Живот показује да нијетако. Пензионери се најчеш-ће не предају. Раде и граде идаље, према својим могућ-ностима, стварају и, иза себе,потомству, остављају деласвојих руку, знања, искустваи мудрости. Стваралаштвомнегирају науку и стручњакекоји се њом баве, било да сезанимају ратарством, сто-чарством, воћарством, за-натством, сликарством, књи-жевношћу, адвокатуром имногим другим занимањима.

„Подринске“ прве и јединена просторима земље Србијеуступају своје странице упра-во тим људима, пензионери-ма. Великим ствараоцима ипрегаоцима, иза којих суостала капитална дела и мо-нументални објекти. Она исада красе вароши, великеградове и мала села, њимаће се поносити векови. Безобзира какво ће време доћии власт у њему.

У овом броју представ-љамо најстаријег новинара иписца у Србији Витомира-Виту Бујишића. Интензивно јепочео да пише када је упло-вио у своју 82. годину, а ево,

у 95. из штампе ће ускороизаћи његова 21. књига. И заРиплијеву рубрику „Веровалиили не“ и за Гинисову књигу„Рекорда“.

Приређује: Стеван Матић

323. фебруар 2012. www. podrinske.comПеНЗИОНер

В И Т О М И Р - В И Т АБУЈИШИЋ рођен је 3. ок-тобра 1917. године у селуКриваја испод Цера, где мује отац Урош био свештеник.Школовао се у Шапцу и Бео-граду, где је завршио учи-тељску школу у класи, кас-није, познатих уметника икултурних стваралаца, а за-тим је учитељевао у Риба-рици и Драгинцу испод пла-нине Иверак у Јадру, па уСлатини код Шапца. У овомселу преживео је све ратнестрахоте и једва сачуваоживу главу. О томе и о ње-говом животном путеше-ствију писци Стеван Матићи Никола Девура написалису књигу „Прича траје“, а исам је недавно написао де-таље у књизи „Страх у момживоту“.

Пред крај рата противфашистичке Немачке, подирективи распоређен језа новинара „Глас Подри-ња“, а затим и за главногуредника једних, па другихновина у Београду, те за до-писника Танјуга из Тузле укојој је покренуо Радио-ста-ницу и био њен први уред-ник. После пар година вра-тио се у „Глас Подриња“ и,као новинар и писац, остаому веран до данас. Пен-зионисан је, превремено,

1975. године, када је изаш-ла његова значајна првакњига „Штампа и радио уПодрињу“.

Књиге више није објав-љивао до 1999. године, кадаје, огорчен НАТО бомбар-довањем написао „Осамде-сет бесаних ноћи“. И то јебио „окидач“. Једна за дру-гом из штампе су излазилењегове вредне књиге, пуб-лицистичког или литерар-ног садржаја, а било је го-дина када је објављивао ипо три књиге! Ускоро ће изштампе изаћи двадесетпрва.

Објавио је, осим поме-нутих, и: „Чивијашке до-сетке“, „Сећање једне учи-тељице“, „Сан и јава једе-ног новинара“, „Марко Кра-љевић по трећи пут међуСрбима“, „Живот пишедраме“, „Повратак у де-тињство“, „Чивијашка ре-публика“, „При крају стазе“,„Сусрет после 50 година“,„Прича старих учитеља задецу“, „Злочин у касарни“,„Оживљене фотографије“,„Песме о прошлости“, „Но-винари и публицисти Под-риња“ (са Стеваном Ма-тићем), „Подринци за не-заборав“, „АрхимандритПрокопије Бујишић“, „Одизвора до ушћа“.

пРиЧа О МалОјјеВРОсиМи

Био је крај лета 1941. године. Почеле су припреме започетак школске године у варошици Драгинац, а уста-ничка Србија не мирује. Расте и јача ослободилачки по-крет, али и окупатор кује освету.

Па ипак, школска година је почела, као и обично, првогсептембра. И нас двоје учитеља одлазили смо на часове,али је проблем био коме да препустимо чување дететаод петнаест месеци, док смо ми у школи. Дечије јасле,обданишта и забавишта нису постојали.

Једног дана пред вратима стана угледали смо се-љанчицу са корпицом шумских јагода у руци. Није има-ла више од тринаест, четрнаест година.

Кад смо је видели младу, скромну, лепушкасту, по-мислили смо да би можда њу могли да ангажујемо дачува дете. Позвали смо је у стан, да купимо јагоде, алии поразговарамо. Запазили смо да је девојчица чиста, би-строг погледа, живахних покрета и да умиљатим, благимпогледом посматра дете које спава у колицима. На пи-тање супруге Нате да ли би хтела да буде код нас и пазидете док смо ми у школи, у очима запазих радост. И при-станак.

-Ја бих, само ако бабо пристане! – рекла је.-Добро, реци тати, па ако хоће, нека дође сутра са то-

бом да се договоримо – охрабри је супруга Ната.Сутрадан, у рано јутро дођоше отац и девојчица. Зва-

ла се Јевросима. Договорили смо се о условима плаћа-ња и осталом.

И све је било потаман. Јевросима је волела малогВласту и пазила га док се учитељи не врате из школе.А и ми смо њу заволели. Гледали смо је као члана нашепородице. Као да је наше дете.

Али, дошао је кобни десети октобар. Селима се про-носе вести да фашистичка казнена експедиција, назва-на Прва офанзива, креће од Шапца према Текеришу иГорњем Јадру.

Управитељ донесе одлуку да се обустави рад школеи ђаци одоше својим кућама. Већина мештана вароши-це одлучи да не чека долазак окупаторске војске.

У договарању шта да радимо и куда да бежимо ис-пред непријатеља, већ је почела и ноћ, кад на врата бануЈевросимин отац. Хтео је да је води кући у село Цикоте.

- Мислим да је боље да дете одведем у село, него даостане овде, у варошици – био је одлучан.

- Па, и ми нећемо остати овде. Решили смо да одмахкренемо у село Ступницу. Са нама ће ићи и Јевросима.Бринућемо се о њој као и о нашем детету – рекао сам.

Отац је сматрао да је, ипак, сигурније да девојчицаиде са њим, јер је село ван главног пута, а куће раштр-кане. „Неће, ваљда, Швабе залазити у наше брдовито исиромашно село“, закључио је.

Били смо тужни и ми и Јевросима што се растајемо.У најнеизвеснијим данима.

У току ноћи неколико мештана из варошице, санајнужнијим пртљагом, прешло је преко срушеног мостана набујалој реци Јадар. Привремено склониште нашлису у кућама села Ступнице.

Настали су најстрашнији дани. Ни у паклу, како га за-мишљају, није тако ужасно као што су били стравичнидани испуњени најмонструознијим злочинима Хитлеро-ве војске. Сваког дана стрељали су по неколико стоти-на недужних сељака. На удару њихове паклене најезде,нашло се и село Цикоте. Опколили су га и у ратном се-љачком строју отпочели – масовно убијање, масакри-рање жена, деце и стараца. Само за два сата зликовачкогпира уништене су читаве породице.

И двадесте три члана породице Крсмановић задесилаје судбина осталих породица села Цикоте. Међу десе-торо деце ове породице, била је и девојчица Јевросима.

Годинама после ове трагедије, у селу Цикоте нијеимао ко да бере шумске јагоде. И да их носи житељимаварошице Драгинац.

пензионери – ствараоци

У старости као у младости

www. podrinske.com ПеНЗИОНер 23. фебруар 2012.�

рецеПТИШабац у средњем веку (2)пиШе: саНела пУљиЗ

(Наставак из прошлог броја)На основу угарских из-

вештаја насталих неколикогодина касније, може се ре-конструисати изглед најста-рије Шабачке тврђаве. O из-гледу утврђења остало је исведочанство на једном дрво-резу датованом у период из-међу 1493. и 1496. године.Град је био изграђен од дрве-та и земље. Основни мате-ријал су били храстови труп-ци повезани дебелим пру-ћем. Град је имао цитаделуса девет кружних кула, узкоју се налазио и посебнобрањени простор са четирикуле на угловима. Тврђава јеимала и спољни бедем – an-temurale . Поред цитаделеразликује се и спољна, као иунутрашња варош. Спо-љашна варош је била окру-жена опкопом - fossatum, атврђаву је од унутрашњегграда раздвајао дубок јаракса водом. Ови опкопи су билиповезани међусобно, али иса током реке.

Тадашњи српски деспотВук Гргуревић говорио је даШабац представља “ деснооко ” султаново и да се сул-тан хвали како ту држи ногуна грлу хришћанима. Наконшто је подигнут град, Турцису у њему држали до 5 000војника јер су много полага-

ли на положај који је имаоШабац. Наиме, помоћу његаТурци су прекинули линијуБеоград-Јајце, доминиралипутем из Босне за Београд иимали су ослонац за упаде уУгарску. Пре подизања новогграда главни прелази из Угар-ске у западну Србију и об-ратно, били су на Купинову иу Митровици. Појавом Шап-ца, он постаје главно местоза прелазак. С тога поредвојне важности Шабац по-стаје и центар трговине. Већ1472. године Шабац је почеода игра улогу која му је биланамењена. Војска Али-бега иИса-бега је преко Саве упа-ла у Срем и опустошила га.

Опсада и освајање Шап-ца од стране угарске војскекоји су уследили били су ре-зултат случајног скретањапохода који је био упућен уВлашку. Када је видео да јеДунав сувише низак и да селеди због ниских температу-ра, угарски краљ је одлучиода повуче флоту у Саву па је

самим тим и поход јануара1475. окренут ка Шапцу. Каоодговор на приближавањеугарске војске, Али-бег је уШабац послао појачање.Краљ Матија Корвин је запо-чео опсаду града 12. јануара1476. помоћу бродова и коп-нене војске. Са њим су били

истакнути војни заповедницидеспот Вук Гргуревић и Пав-ле Кињижи. Под шабачкимзидинама био је и влашкивојвода Влад Цепеш, којег јеМатија претходне године из-бавио из заточеништва. Пре-цизан податак о броју угар-ских војника који су учество-вали у опсади не постоји. Отурској посади , с друге стра-не, постоје два податка. Поједном је у тврђави било 1300 људи којима је помагалостановништво које се скло-нило у унутрашње утврђење.Други податак говори о 5 000одабраних јањичара. У кра-љевој војсци током опсаденису тачно знали колика јејачина гарнизона у тврђави.Мислили су да Турци имајусвега 600 војника, а да јесамо половина наоружанапушкама. Међутим, не самода њихова представа нијебила тачна већ је градскапосада имала и знатан бројтопова као и залихе хране имуниције које су им омо-гућавале дугу одбрану.

Познати су само деловиове опсаде која је трајала 33дана. Краљ Матија је наре-дио да се на чврстом тлуподигне логор. Угарска војскаје имала проблема и са вре-меном, јер су се периоди ве-ликих хладноћа смењивалиса поплавама. Први ноћнинапад је био одбијен. Упркосовоме, Угари су успели да за-узму спољашњи бедем, аубрзо и спољашњу и унут-рашњу варош и да приђу оп-копима и зидовима унут-рашњег града. До краја јануа-ра није постигнут никакаввећи успех, осим што су зи-дови и куле местимично ош-тећени. Матија је вероватнопримењивао тактику дано-ноћног нападања како биисцрпео војнике у утврђењу.Турски заповедник гранич-них трупа у Србији, Али-бегМихалогу, је покушао да по-могне опседнутим војницима.Он је са војском 2. фебруарастигао близу Шапца и заузеобрежуљак удаљен једнумиљу од тврђаве. Угарскавојска је изашла из логора икренула у сусрет Турцима. Саугарске стране испаљено јенеколико хитаца из топова нашта је уследило повлачењетурске војске. Након овога,угарски краљ је могао да сепосвети самом утврђењу којесе држало још дванаестдана.

(Наставиће се)

ПОГАЧИЦЕ СЧВАРЦИМА

500 г брашна1 1/5 шоља млевених чва-

рака1 шоља млека4 – 5 кашика масти3 јајета1 прашак за пецивоСо, сусам

Од свих састојака заме-сити тесто. Развући тестооклагијом премазати жуман-цетом и чашом или модломвадити погачице, а могу сесећи и квадрати. По жељи по-сути сусамом и пећи на 200степени.

СЛАНЕ КИФЛИЦе

4 јајета½ л млека1 свеж квасац950 г брашна1 маргарин, уље2 кашике соли2 кашике шећераСусам

Јаја умутити миксером са2 кашике соли и 2 кашикешећера. Млеко ставити дапрокључа, па га тако врелопрелити преко умућених јаја.Оставити да се мало про-хлади, додати квасац, браш-но, и 2 кашике уља. Тесто по-делити на осам јуфки. Свакурасклагијати што више. Надва места поређати по чети-ри јуфке тако што три сепремазују маргарином, а чет-врта јуфка иде одозго најви-ше растањена. Оба добијенадела исећи на делове каопицу и увијати кифле од ши-рег дела ка ужем и оставититако увијене бар два сата данадолазе. Добију се 32 киф-ле. Сваку премазати жуман-цетом, посути сусамом ипећи.

ПИЛЕЋИ ФИЛЕ УСОСУ ОД ПЕЧУРАКА

1 кг пилећег белог меса2 кесице крем супе од

печурака150 г ренданог качкаваљаСо, бибер

Пилеће бело месо исећина штапиће, посолити и по-биберити.

Крем супу скувати премаупутству. У ватросталну чи-нију поређати исецкан филе,прелити крем чорбом и пећи.Пред крај печења посути рен-даним качкаваљем и оста-вити да се запече.

ЗАПЕЧЕНЕ СЛАНЕПАЛАЧИНКЕ

За палачинке:3 јајета21 кашика брашна1 л млека

За надев:1 главица црног лука500 г пилећег белог меса1 павлака 1 кашичица сенфаСо, бибер, уље

Прелив:2 јајета1 павлакаМало соли

Умутити смесу за пала-чинке и испећи.

За надев на мало уљаиздинстати лук и додатиисецкано пилеће бело месо.Мало прохладити па додатипавлаку, сенф и остале за-чине. Филовати палачинке иређати у ватросталну посуду.Прелити умућеним јајима ипавлаком. Пећи на 200 сте-пени око 20-так минута.

КИНДЕР ШНИТЕ

Кора:5 јаја5 кашика шећера5 кашика брашна3 кашике какаоа½ кесице прашка за пе-

циво

Крем:250 мл слатке павлаке½ чаше киселе павлаке1 кесица желатина2 кашике меда (може и

шећер)125 мл млека1 кесица шлаг фикса

У једној посуди умутитидобро беланца. У другој уму-тити жуманца, додати браш-но, какао и прашак за пеци-во. У све то полако умешатибеланца. Смесу излити уплех обложен пек папиром ииспећи на 180 степени. Охла-ђено пресећи на два дела.

Слатку павлаку умутитимиксер додајући мед или ше-ћер. Желатин потопити у 5кашика воде и мало за-грејати. Шлаг фикс умутитиса 125 мл млека и помешатиса желатином.

Додати све остале са-стојке за фил и оставити де-сетак минута у фрижидеру.Поново промешати фил ипрелити преко једне коре апоклопити дугом кором.Оставити у фрижидеру дасе стегне.

на скупу који је одржан18.02.2012.године у Липолисту,формиран је још један месни од-бор шабачког покрета – М.о.Липолист. За председника мес-ног одбора изабран је игор Бе-љић. овај млади човек је у раз-говору са председником ша-бачког покрета Славишом Ко-стадиновић и члановима управ-ног одбора изнео своје плановеза развој месне заједнице Ли-полист, као и планове рада овогмесног одбора шабачког по-крета. разговарало се о пробле-мима који тиште Липолист и из-нети су предлози за њиховобрзо решавање.

Канцеларија шабачког по-крета у Господар јевремовојброј 20, након кратке паузе збогниских температура и уштедеелектричне енергије је почела сарадом од 20.02.2012.

Основан месни одбору Липолисту

Шабачки покретза Шабац и напредна села

Унапређење сарадње Шапца са РусијомСлободан николић, пред-

седник покрета „За шабац и на-предна села“, боравио је токомпретходне недеље у радној по-сети русији где је разговарао омогућностима привредне, кул-турне и туристичке сарадњешапца и једног московског ре-гиона. Том приликом николић јеразговарао и са представницима„фонда жена русије“ о реали-зацији пројекта „нежења“ којиима за циљ решавање демо-графских проблема на сеоскимподручују, истакнуто је на кон-ференцији за медије покрета.

- Прошле недеље боравиосам, као представник градашапца, у Москви. Био сам госту савету федерације русије иразговарао са госпођом Ками-

лом Савари. учествовао сам ина једном округлом столу накоме су Бугари дошли и пред-ставили своју привредну и ту-ристичку понуду. ја сам, томприликом, предствио филм ве-зан за нашу северозападну рад-ну зону и филм "шабац град наСави" а све у циљу презентацијеи проналажења евентуалних ин-веститора. осим тога био сам уагенцији за иформисање ин-терфакс, и разговарао са олгомабденко која је помоћник гене-ралног директора. Та агенцијазапошљава хиљаду радника,има више предузећа у оквиру са-мог предузећа, и оно за шта суони посебно заинтересовани јеагротуризам или како ми зове-мо сеоски туризам. остао сам уобавези да им пошаљем мате-ријал о потенцијалу који миимамо. и ако шабац није мно-

го познат по оваквом виду ту-ризма помоћи ће нам општинекао што су Љиг, Горњи Мила-новац... у том делу постоји ве-лики простор за сарадњу. осимтога разговарао сам са госпођомнином фјодоровном, она је са-ветник градоначелника Москвеи веома је упозната са потен-цијалима шапца, између оста-лог везано за инвестиције аможда и за сарадњу с Москвом.С обзиром да је Москва мега-нополис да има преко двадесетмилиона људи, од тога бар петмилиона оних који нису пријав-љени, може се догодити да једанреон величине Месне заједницеуспостави неки облик сарадњеса шапцом. изложио сам јојнаш проблем недостатка инве-

стиција и она ми је обећала даће један број бизнисмена доћиовде у шабац. разговарали смои о проблему великог броја не-жења код нас у Србији. оно штоје посебно интересантно испо-ставило се да нина фјодоровнапознаје госпођу Светлану Ко-ваљову а с обзиром да је нинапореклом из Северне овсетијеа да су корени Светлане из ру-сије дошао сам на идеју да можеда се направи један пројекат осарадњи наше две земље. идејаје та да направимо заједничкипројекат да неко од партнера одена седам дана и посети та села,да се упозна, то би био протоколо сарадњи који подразумева икултурну сарадњу, економскуи сваку другу и у оквиру те са-радње има иницијатива да на-правимо сарадњу два села и уоквиру те сарадње да момци пу-

тују и упознају њихове девојке.ако то да добре резултате ондаидемо и у друге општине.

у русији сам, такође, биогост на телевизији Москов-ској где сам говорио о шапцу-каже Слободан николић, пред-седник покрета и члан град-ског већа.

о пројекту "нежење", гово-рила је госпођа Светлана Кова-љова.

- Слободан је скоро све ре-као а ја ћу само допунити, хва-ла Српско руском пријатељствуи хвала граду шапцу што су мепозвали. недавно је Слободандолазио у Москву и имао је су-срет са саветником градоначел-ника Москве госпођом ниномфјодоровном. По њеној препо-руци ми смо хтели да направи-мо сарадњу са Сеоским прагомкоји се бави демографским про-блемом у селима. Сазнали смода у српским селима постоји де-фицит жена и девојака. у томслучају се јавља проблем да се-оски момци не могу да направепородицу и да продуже своје по-стојање. иако живим у Москвимоји корени су из Кавказа из Се-верне овсетије, то је невелика,али православна република, штонас још више приближава. онаима мало проблема јер је окру-жена исламским државама алиона се води као руска републи-ка у том делу Кавказа. у њи-ховим селима такође постојиједан проблем сличан српском,али обрнуто - они имају вишедевојака него момака. Тамонедостаје мушкараца да би сеформирала породица. девојкесу тамо лепе, вредне. Заштосмо се усмерили према север-ној осетији, а не у неки другируски регион. ја нисам првипут у Србији, очарана самСрпским менталитетом и ка-рактером који је врло сличаннашем. То ће сигурно олакша-ти адаптацију и једних и дру-гих, због тих сличности. Мис-лим да се неће појављиватинеке разлике у схватањима ипредлажем да потпишемоједан договор о сарадњи као бисе могли организовати сусретина аеродромима или у некимхотелима...

го уједињених региона србије Шабац у посети заблаћу

Потребни спортски терени за младе

Чланови Градског одборауједињених региона Србијешабац и по веома ниским тем-пературама, наставили су оби-лазак месних заједница. у петак,10. фебруара са мештанима За-блаћа разговарали су немањаПајић председник Градског од-бора уједињених регионаСрбије шабац, члан Градскогвећа Сретен радовановић, Ми-лутин Стојиновић заменик пред-седника Скупштине града, дра-горад Мијатовић директор јав-ног комуналног предузећа Во-довод, и др Бранко Вујковићпомоћник директора за менаџ-мент опште болнице шабац.

отварајући трибину, нема-ња Пајић је подсетио окупљенеда су уједињени региони у про-леће 2011. године покренулиПетицију за децентрализацију,коју је потписало више од 8000становника територије Градашапца.

“ Скупштина Србије је јесе-нас усвојила два закона из Пе-тиције. на основу измена Зако-на о финансирању локалних са-моуправа, буџет шапца за ову

годину већи је за 600 милионадинара. Таође, желимо и дамесне заједнице имају сопстве-не буџете, који би зависили одброја становника. Према томпредлогу, Месна заједница За-блаће годишње би располагаласа миллион динара. Са тим нов-цем, могли би да се уреде ло-кални путеви, или изградиспортско игралиште за младе ре-као је Пајић.

Велики број мештана, око50, пажљиво је слушало и Ми-лутина Стојиновића који им јепредставио програм “ уједи-њени за пољопривреду”.

Већина питања мештана од-носила се на проблеме пољо-привредника, и лошу локалнупутну инфраструктуру.

“недостаје нам спортскоигралиште где би млади могликвалитетно да проводе слобод-но време. Такође, недостаје намстаза поред пута како деца при-ликом одласка у школу не бибила приморана да иду колово-зом. на који начин могу да сереше ти проблеми?”, питао јеГрујица Жунић.

ПОЛИТИЧКИМагазин

II www. podrinske.com ДИјАЛОГ 23. фебруар 2012.

Чланови омладинске мре-же уједињених региона Србијеу четвртак, 16. фебруара орга-низовали су акцију чишћењаснега у кругу опште болницешабац. Председник омладинешабачког урС- а Младен Пет-ровић рекао је како ова акцијапоказује реше-ност младих да сепомогне својимс у г р а ђ а н и м а .„ово је само једнау низу акција ом-ладине уједиње-них регионаСрбије шабац.Као што знате,пре неколико данасмо чистили стазеи плато испреддома Месне заједнице ЖикаПоповић, а сада чистимо про-стор испред ургентног пријемаи просторија за дијализу којераде несмањеним интензите-том и током празника.“, иста-као је он.

Помоћник директора за ме-наџмент опште болнице ша-бац др Бранко Вујковић истакаоје: „Захвалио бих се овим мла-дим људима, зато што овде, да-нас, показују шта значи битидруштвено одговоран. и у овимванредним околностима здрав-

с т в е н еустановем о р а ј уда функ-ц и о н и -шу, а сва-како даа к ц и ј ачишћењаснега ук р у г уо п ш т еболнице

и дома здравља шабац омогу-ћује да запослени и пацијентилакше и безбедније дођу дослужби наших установа”.

омладинци уједињених ре-гиона Србије шабац најављујунове акције.

Чланови омладинске мре-же уједињених региона Србијешабац у петак, 10. фебруарачистили су тротоаре у улица-ма Жике Поповић и Ђуре јак-шића, поред дома Месне зајед-нице Жика Поповић. „Желелисмо да на овај начин омогући-мо нашим суграђанима и ком-

шијама да се неометано крећутротоаром, да не ризикују без-бедност крећући се колово-зом“, истакао је Младен Пет-ровић, председник омладинскемреже шабац. ово је само на-ставак друштвено кориснихактивности омладинаца ша-бачког урС- а.

велика акција чиШћења снега омладинаца урс Шабац

Помоћ комшијама

Друштвено одговорни

Група грађана “За наш ша-бац”основана је 16. јануара2012. године. отворени су за са-радњу са свим грађанима и оче-кују, и прихватају, све кон-структивне предлоге. Спремнису да заједно са грађанима ути-чу на решавање свих проблема.

Како Вас је јавност при-хватила и које проблеме ћетеприоритетно решавати?

дејан Видаковић-председ-ник:

- Задовољан сам како су насграђани прихватили пошто смонови на политичкој сцени шап-ца и нисмо оптерећени поли-тичком прошлошћу јер не уче-ствујемо у власти у шапцу.Проблема има много, али уоваквој економској ситуацији,веома тешкој, илузорна су ве-лика очекивања о огромним ин-вестицијама у шапцу. она сумогућа у мањем обиму, али семи морамо, пре свега, ослонитина сопствене снаге и да при-купљена средства у буџету штобоље расподелимо да се у тро-шењу дисциплинујемо и да фи-нансирамо и подржавамо про-изводњу. Грађанима се животмора олакшати и кроз смањењесвих такси, пореза итд. Грађанису у нашем програму препо-знали решења која ће бити при-

мењена, ефикасна администра-ција у служби грађана као њенсервис који мора решавати про-блеме, „не да нешто не може већда видимо како може.“ најиз-раженији проблем у овом мо-менту је у одржавању стамбенихзграда с обзиром на ванреднуситуацију због временских(не)прилика па ћемо захтеватида се свим домаћинствимакојима су процурели станови одвеликих снежних наноса, по-себно на зградама са равнимкрововима ураде „мини крово-ви“, који су већ предвиђенипрограмом Групе грађана „Занаш шабац“, и у том смислусмо предвидели формирање

„стамбеног сервиса грађана –инфостан“, а у оквиру њега иобједињену наплату на једномместу како се наши суграђани неби нервирали одлазећи на вишешалтера. учествоваћемо на сле-дећим локалним изборима гра-да и очекујемо да битно утиче-мо после тих избора на реша-вање проблема у шапцу.

Колики је значај породицеи деце у вашем програму?

новка радовановић, инжи-њер геодезије:

- на постављено питање„шта нам је најважније у жи-воту“ најискреније се надам,да би већина одговорила здрав-ље, деца, породица и љубав. ашта је наша стварност, садаш-њост са суровом истином? јед-но од врло битних питања наконкурсима запошљавања је

„да ли имате децу и да ли пла-нирате још рађати“. Зар треба даскривамо своју децу? да литреба да се одрекнемо

потомства да бисмо радилии преживљавали? Сви заједнотреба да се преиспитамо штанам је најважније. Морамо про-наћи начин и могућност да по-спешимо повећање наталите-та, да стимулишемо формирањепородице, да подржавамо љу-бав, јер то нас води ка светлијојбудућности. Група грађана „Занаш шабац“ има лепе и прак-тичне савете: обезбеђење бес-платне ужине за децу до 4-огразреда, програм за рад са децомпредшколског узраста са одре-ђеним деформитетима подстручним надзором, обезбеђењенакнаде 100% за породиљско итрудничко боловање,...

Како смањити незапосле-ност?

Слободан Симић, потпред-седник, дипл. правник:

- Проблем незапосленостије на првом месту. Многе поли-тичке странке су градиле својупредизборну кампању на томпитању, али нажалост ништа

нису урадиле. Група грађана„За наш шабац“ стоји на ста-новишту да градско земљиштетреба да понуди потенцијал-ним инвеститорима на дужи

временски период, од 30-50 го-дина са свом инфрастуктуром.Међутим, услови морају да по-стоје у зависности од карактерапроизводње. То значи да ли је тоздраво по околину тј. еко-системкао и за здравље људи и стоке.неко ко ће запослити 200-300или више радника, а уништитиземљу и здравље људи није доб-родошао, а зарада радника морабити минимално на нивоу ре-публичког просека. Минималнезараде никога не мотивишу и недоприносе бољитку. Прича ојефтиној радној снази не иде укорак са образованим и струч-ним кадром, а ми управо имамото. у нашем програму је пред-виђено да се максимално иско-ристе потенцијали индустријскезоне и обале реке Саве који ћезасигурно повећати потребу зановим радним местима.

Шта недостаје младима уШапцу?

Маја Савић, дипл. правник:- неко ће рећи „младост лу-

дост, и тим младима стално не-што смета и стално су незадо-вољни“, али није тако, ми само

хоћемо да се и наш глас чује ида се наши предлози размотре иуваже. Младима су дефинитив-но најинтересантнији ноћниживот и рекреација. што сетиче нашег града једна велика

група граЂана „за наШ Шабац“

Грађани су нас добро прихватили

бољка је излазак на реку Саву.Треба дозволити изградњу мон-тажних ресторана, кафића, дис-котека, како би

се повећао забавни садржај.неопходно је проширити и пла-жу, а занимљив би био биоскопна отвореном, тако би млади увеликом броју посећивали Ста-ри Град и лети и зими. Сређи-вање спортских терена на Ста-ром Граду је неопходно, поредотворених, потребни су и за-творени терени где би се токомгодине одржавали разни спорт-ски турнири, чиме би се помог-ло спортским друштвима која себаве радом са децом и младима.омладинске задруге треба да севише оглашавају и да пронала-зе различите послове. Младиимају знање и желе да га кори-сте, да се усавршавају кроз раз-не видове радионица разноликогтипа, где се може пробудитисвест и искористити машта мла-дих умова.“

Који су проблеми у пољо-привреди?

Звонко Марић, заменикпредседника:

- неопходна је изградња спе-цијализоване хладњаче за откупи чување пољопривреднихпроизвода, малина, купина, тре-шања, намењених за извоз на ев-ропско и светско тржиште. Тахладњача треба да буде изгра-ђена у индустријској зони до по-четка бербе. „Хладњача – ша-бац“ би допринела отварањунових радних места а инвести-

ција би се веома брзо исплати-ла за наш шабац, пошто серади о производима за којимвлада велика потражња.

Имате ли каквих предлогау области здравствених услу-га?

Вишња Симић, молекуларнибиолог:

- шабачка општа болница,као највећа здравствена инсти-туција на овом подручју, требада има генетску лабараторију

која би имала вишеструк значајза наш град и наше грађане. Зна-чај једне овакве лабараторије јевишеструк због могућности из-вођења бројних тестова од којих

су тренутно најнеопходнији те-стову у области

пренаталне дијагностике каошто је амниоцентеза и утврђи-вање степена ризика од појавегенетских обољења у породици,а нарочито код деце. оваквитестови се тренутно изводе уБеограду и новом Саду штоузрокује веће трошкове за гра-ђане. Поред тога што би овеуслуге грађани имали у свомграду, отворила би се и нова рад-

на места за људе који су сешколовали у овој области.

Шта могу да очекују пен-зионери?

Марија Стојковић, пензио-нер:

- у програму Групе грађана„За наш шабац“ предвиђене суповластице за пензионере увиду бесплатног превоза и до-датка за пензионере са најни-жим примањима. Посебна по-вољност је обједињавање на-плате свих дуговања на једномшалтеру, издавање докуменатана једном месту чиме ћемо из-бећи нервирања и чекања у ре-довима, а електродистрибуцијашабац мора да отвори шалтер

за наплату електричне енергијеу граду како стара лица не биишла пешке 3км. надам се да ћемоји суграђани пензионери под-ржати ове идеје и да ће нам сеприкључити.

IIIwww. podrinske.comДИјАЛОГ23. фебруар 2012.

Градски одбор Српске радикалне странке у шапцу, у недељу12. фебруара 2012.год., прославио је Света три јерарха, странач-ку крсну славу. домаћин овогодишњег окупљања српских ради-кала био је Месни одбор из Мачванског Прњавора на челу са Бо-жидаром николићем, потпредседником Градског одбора СрС.

После ломљења славског колача у присуству свештенства ша-бачке епархије Српске православне цркве, многобројним члано-вима и симпатизрима Српске радикалне странке, обратио се мрСрбољуб Живановић, председник окружног одбора и народни по-сланим у републичком парламенту.

Мр Србољуб Живановић саопштио је да се др Војислав ше-шељ јавио из Хага поводом славе и да је свима честитао овај свеча-ни дан. Чланови Српске радикалне странке и симпатизери, који суприсуствовали страначкој слави, пожелели су да догодине Светатри јерарха прославе заједно са председником шешељом уСрбији.

Градски одбор СРС Шабац, Председник, Јован Лазић

го срс Шабац прославио крсну славу

Радикали обележили славу

група граЂана „за наШ Шабац“

Грађани су нас добро прихватили

Нова србија обележила славу

Градски одбор странке „јединствена Србија“, у шапцу, узприсуство чланова, симпатизера и гострију обележио је стра-начку славу, „Сретење Господње“. централна прослава и обе-лжавање славе одржано је у Крушевцу, а наша странка осно-вана је, 15. фебруара 2004. године. иначе, странка је профи-лисана као странка која брине о свим грађанима без обзира нанационалну, расну и верску припадност, нагласио је, исред Град-ског одбора у шапцу, Саша Максимовић. Та странка дала јеи кључан допринос формирању владе 2008 године. Б.П.

IV www. podrinske.com ПОЛИТИКА 23. фебруар 2012.

покрет двери - за Живот србије, поверениШтво за Шабац

наш престони град већ го-динама је преплављен култур-ним и осталим јавним дога-ђајима, креираним по моделу ев-роатлантских лабораторија заментално и социокултуролошкопрекодиравање српског народаи српског друштва. основане одпрекаљених оперативаца нВосектора, даљински управљанихиз Брисела, Вашингтона и њи-хових регионалних испоставаширом европског континента, телабораторије, у међусобнојкоординацији и спонтаном са-дејству са менаџерима српскеаутодеструкције субкултурнепровенијенције, неуморно радена разарању најдубљих слојевасрпског националног бића. Затосе догађај који се у суботу, 11.фебруара т.г., десио у Београдуможе оквалификовати каосвојеврсно чудо, које наговеш-тава дугорочни слом удруженихстратегија сламања српског духаи разарања српског државо-творног ткива.

Тог дана у великој сали домасиндиката, са почетком у 18 ча-сова, одржана је промоција По-крета двери – За живот Србије,којим је обележана прва го-дишњица рада политичког по-крета изниклог на тековинама13-годишњег рада удружењаграђана Српски сабор двери,који обухвата бављење веомашироким спектром тема издруштвеног живота: од духов-ности, филозофије, књижевно-сти и других видова културногстваралаштва, преко економије,савремених технологија и ње-них потенцијалних злоупотреба,медицине, до тема из корпусаправно – политичке проблема-тике. углед који су двери каоудружење грађана изградиле узнатном делу јавности, превас-ходно у њеном хришћанско-на-ционалном сегменту, представ-љао је чврст основ за њихов из-лазак на терен политичког над-метања. непоколебљива при-врженост темељним вредно-стима српског народа и истин-ског европејства, доказана ор-ганизовањем неколико стотинатрибина и других јавних ску-пова (само на Београдском уни-верзитету преко 100), продук-цијом 47 бројева часописа и 7књига, затим организовањемнеколико десетина социјално-хуманитарних акција различи-тог типа, па промоцијом двериу преко 150 градова (од чега пре-ко 60 у српском расејању, у ев-ропи, америци, Канади, ауст-ралији), и другим активностима,преточена је у политички про-

грам и концепт политичког де-ловања суштински различит одсвега што постоји као понуда уполитичком животу постмило-шевићевске Србије.

Сажетак програма двери из-ложен је тога дана у дому син-диката саборцима, пријатељимаи поштоваоцима двери из мно-гих градова и села леденим иснежним наносима уобрученеСрбије. Прегаоцима дубоких иистинских промена у нашемдруштву и постојећем поли-тичком систему ванредно стањеније било препрека за долазак уБеоград, да у сусрету „лицем калицу“ са оснивачима и најпро-минентнијим активистима две-ри потврде своју подршку же-љеним променама. и, што јенајважније, да, по речима једногод учесника програма Промо-ције, тихој већини грађанаСрбије усред најљуће зименајаве политичко пролеће. ат-мосфера је била изванредна,позитиван емоционални набојизнад свих очекивања, неверо-ватно велики број људи дисао јеједним духом, а једна од неис-казаних порука које су струјалесалом гласила је: ништа није го-тово, нема предаје, борба за ду-ховну, друштвену и државо-творну обнову Српства настав-ља се, са новим снагама и новомстратегијом!

Те вечери одвијао се једанвеличанствен скуп, у најбољојтрадицији народних зборова изсрпске прошлости. није било нивидљиве ни невидљиве прегра-де између говорника и публике,оснивача и вишегодишњихдверјана с једне и новихдверјанских активиста ипријатеља двери са друге стра-не. на позорници, у неколикареда поређани, седели су чла-нови централног изборног шта-ба, образованог за потребе јошнерасписаних овогодишњих ре-публичких избора. Публика усали није се могла препознатидругачије до као природни про-дужетак поставе са позорнице,као део истог тима који први путнаступа на, за њега новом тере-ну, али на којем намерава да сежестоко бори у предстојећојполитичкој утакмици, не при-хватајући статус аутсајдера и те-жећи максималном успеху усвом дебиу, једновремено сеспремајуће да у будућим так-мичарским циклусима, у свејачем саставу, постиже све бољерезултате. одлично укомпоно-вана, један за другим ређела сусе излагања говорника са обестране поменуте непостојеће

преграде. Чланове управног од-бора Покрета за говорницом сусмењивали носиоци новог на-ционалног и државотворног по-лета, који су са дверима блискисусрет остварили у последњихпар година. Свако од њих је, наособен начин, језгровито и ли-шено како „урапатриотских“приземних флоскула тако и ле-дено-академске „велеучене“претенциозности, изложио једандео програмског концепта По-крета двери – За живот Србије.Први је беседио члан управногодбора Владан Глишић, који јесећање на осмогодишње војева-ње његовог деде Михајла за

слободу Србије, оконачено 1920.године, утврдио као узор за пре-галаштво новог типа у тек за-почетој борби за истински сло-бодну Србију која је њему, Ми-хајловом несумњиво достојномпотомку, пала у део. Владановасупруга Лидија представила јеставове двери о положају женау нашем друштву и месту иулози активисткиња и истак-нутих чланица у јавном радудвери, посебно образложившистановиште Покрета да је же-нама данас потребно више при-вилегија, а не права. Говорио јеи један од најмлађих члановауправног одбора Срђан ного,који је као посебно важан зада-так политичке борбе двери пре-познао преображај Београда изпрестонице антисрпства у ис-тински српску престоницу. дру-ги истакнути дверјани убед-љиво су представили следећеважне циљеве и задатке: прекидпреговора о придруживањуСрбије европској унији; дуга иисцрпљујућа борба за енергет-ску независност Србије, чијуокосницу би представљалоуједињење електроенергетских

сектора Србије и републикеСрпске; геополитичко пре-стројавање у ходу – све даље одСад, све ближе русији ... Пуб-лику је посебно разгалио умет-нички део програма, сплет ре-презентативних мелодија српскенародне музике у извођењу по-знатог мајстора фруле Милинкаивановића црног из Крагујевца,и деце из разних крајева Србије,његових ученика. друга, за мно-ге неочекивана, велика посла-стица за публику била је обраћа-ње људи из народа. Њиховибриљантни говори освојили сусрца слушалаца; невена Сте-фановић, мајка четворо деце

која је као радник државне упра-ве проглашена технолошкимвишком, на посебно дирљивначин говорила је о свом упо-знавању са дверима и интере-совању двери за њену тешку ег-зистенцијалну ситуацију, док јеприватни предузетник јованилић живописним поетскимстилом причао о томе како се уданашње време типични пред-ставник мале и средње српскепривреде бори да преживи и дазаради за себе и своју породицу.

излагања говорника склад-но су укомпонована са прика-зивањем два филма из видеопродукције Српског сабора две-ри. Први је посвећен 13-го-дишњици двери и првој го-дишњици Покрета двери, а дру-ги јавној подршци коју је По-крету двери дало 11 еминент-них интелектуалаца и научних икултурних стваралаца. Пореднаведених филмова, у оквирупрограма емитовани су и ви-деоспот о уједињеним моно-полима Србије и химна Покре-та За ЖиВоТ СрБије. у токутрајања појединих говора, пар-тер сале био би преплављен ле-

цима који су падали са галеријеи балкона, преко којих су билипостављени велики транспа-ренти са интересантним слога-нима и порукама, док су се усвим деловима сале вијориле за-ставе Србије и двери. Такође,многи говорници су били на-грађивани (и на кратко заустав-љани у говору) аплаузима иовацијама, нпр. члан управногодбора Бранимир нешић чакнеколико пута у току његовогизлагања.

Програм је завршен обраћа-њем Бошка обрадовића, једногод оснивача Српског саборадвери, који се захвалио при-сутнима што су по онаквом нев-ремену те вечери дошли у домсиндиката и позвао их да за-ступање својих политичких ста-вова повере дверима. осимтога, оне који то могу и желе по-звао је да учествују у изборнојкампањи Покрета двери – одпородице до породице. Тачку наобрадовићево излагање, у фи-гуративном смислу, ставио је за-грљај свих чланова централногизборног штаба, који је симбо-лички изразио један нови при-ступ политичком организова-њу у Срба: нема лидерства,ослањамо се једни на друге,нема надгласавања и прегласа-вања, већ саветовања и догова-рања, односно саборног дело-вања.

За готово све електронскемедије, оне са националномфреквенцијом и београдске, каои за већину штампаних гласила,догађај од 11. фебруара увече убеоградском дому синдикатаније се догодио. Њихови главниуредници и званични и незва-нични власници одлучили сутако. Глас о нади да актуелни ду-ховно-морални, културни, гео-политички и свеколики српскисуноврат није незаустављив, дапостоји неко ко том погибељномпроцесу може радикално дапромени правац, није смео дадопре до шире јавности. није сесмело дозволити да вест о томеда на јавној сцени постоји некоко представља једину стварнуалтернативу потрошеним по-литичарима и давно исприча-ним јаловим политичким при-чама далеко стигне. али варајусе у очекивању да ће тимеспречити нарастање већ у на-роду укорењеног породично-патриотског покрета. јер, пооној народној, добар глас се да-леко чује (поготово када сешири од породице до породице)... а лош(и) глас(и) већ (су) седовољно далеко чуо/чули.

Одшкринуте двери српске наде!