ККоо ааттеессттиирраа““ттееннккооввее”” ууШШааппццуу??

30динарашаБац, 27.октоБар 2011. Година V Број 200-201

И спорт и адреналин

ИИзз ссттууддееннттссккее ккллууппееннаа ррууккооввооддеећћии ппооллоожжаајјВажно

археолошкооткриће упорти шабачкеЦркве

ППррооммооцциијјаа

ооллииммппиијјссккиихх ввррееддннооссттии

Улице нашег града, оно, јесусређене и бехатон је леп! Уовом тексту, само хоћу да по-ставим питање ко и како ходитим истим, а лепим, улицама.Прво, о псима луталицама смовећ надугачко и нашироко пи-сали и причали. како о онимуједљивим тако и о оним мањеуједљивим псима. некада седеси да и мене неки и нечији пасудари искежених зуба јер сам,ето, лоше пис`о. но то нијетема.

Улицама нашег града већдуже времена разни, кобајаги,студенти, продају честитке исликовнице у шатро хумани-тарне сврхе, а све за добробит

сиромашне деце. ти „студенти“нахватани, угл. из централне ијужне Србије, доведени су ушабац да се распореде на сва-ких десет метара и онако уочнонападају шапчане да им, ето,дају и продају честитку за 100.дин. а сликовницу за 200. дин.Чак и ако платите и наседнете нањихову тужну причу о сиро-машној деци, дпбијете сликов-ницу или честитку, већ после де-сет метара вас стартује други,новопридошли а брижни сту-дент са истом жваком.

ти студенти који у јеку пре-давања и испита губе време наулицама нашег града су лепосмештени у неколико станова,изнајмљених, али не за учењенего за кратак одмор после ве-вања и хватања на најосетљи-вије емоције пролазника ули-цама града.

наравно, нисам био лењ имало сам попричао са некима отих „студената“ и они ми сми

рекоше да су им газде у Бугар-ској и да се тамо сливају паре.опет, један момак са све некомлегитимацијом на реверу мијуче рече да је његова централау Мађарској!

Мислим се, овако јавно, дали смо баш сви такви морони данаседамо на овакву превару у„белим рукавицама“, или ћемоподићи глас против преварана-та а новац који свакако хоћемода дамо за сиромашну децу,усмерити, нпр. у црвени крст.

на улицама шапца, тако ле-пим, може и тенк да вас прега-зи! Ето, нпр., жена која је вишеод педесет година возила би-цикл по граду, без иједне оге-ботине, трагично је настрадалакод Позоришта јер је прегазило„ нешто“ што би могло бити во-зило, које није ни камион, нитенк, ни џип. дакле, нека грдо-

сија, попут борних кола, прега-зила је нашу суграђанку на се-мафору! не желим да, сада по-ставим питање, ко је крив у тојсаобраћајној несрећи, него ко јетом возилу и његовом власникудао атест и регистрацију да не-сметано језди улицама шапца.

Поставља се питање, да ли јенеко измерио видљивост зава-љеног возача преко шофершајбнена коловоз, да ли је неко измериоколико тзв. мртвих углова има товозило.?! очито да није нико, јерда јесте, та жена би данас билажива, а возило би се без таблицаналазило у нечијој гаражи безправа да се покрене.

Сад смо сви паметни, а једанживот је изгубљен због нечијегкурчења да има највећу маши-ну у Србији.

то само има на шабачкимулицама!

П.С. о деци просјацима да не

говорим.

2 www. podrinske.com 27.октобар 2011.забеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИчнИ стаВ: ХанИбаЛ КоВач

Шабачкеулице

У шабачком дому Војске од28. до 30. октобра биће одржанСајам моде и лепоте, најављеноје данас на конференцији за но-винаре у Градској управи Градашапца. организатори манифе-стације су шабац Fashion Day итуристичка организација шап-ца, а покровитељ Град шабац.Сајам ће бити отворен од 12 до20 часова, а улаз је слободан.очекује се више од 50 излагачау области текстилне и козме-тичке индустрије, за које јеучешће такође бесплатно.

Према речима организатора,циљ Сајма је популаризацијадомаћих произвођача текстилаи козметике, а најављени су иизлагачи из Федерације БиХ,Хрватске и Словеније. Мани-фестација поред уметничког изабавног има привредни и ту-ристички значај, док је спајањемодних и козметичких про-извода на једном месту главнакарактеристика сличних оку-пљања у Европи. Сајам ће има-ти одлике базара, што значи дапосетиоци могу уживати и у му-

зичким и сценским наступима,изложбама модног накита, сли-ка, цртежа, фотофрафија...

У нади да ће поновити успехпретходних манифестација по-свећених моди и „Вечери купо-вине и добре забаве“, органи-азтори истичу да предстојећиСајам моде и лепоте на једномместу окупља произвођаче текс-тила и козметике, модне креа-торе, ученике и наставнике стру-ковних школа, фризерске и коз-метичке салоне, брендове, узобавезан едукативни програми радионице из разних области.Биће то прилика и за сусрет исарадњу модних менаџера, про-извођача и купаца.

најважнији очекивани ефек-ти су да домаћи модни креаторидобију место за приказивањесвојих производа и колекција,млади таленти шансу да учинепрви корак у свету моде и пред-ставе се јавности, медији атрак-тиван догађај, а грађани могућ-ност да пазаре уз сајамски попуст.

од 28. до 30. октобра у шапЦу

Важно археолошко откриће у порти шабачке ЦркВе

радници који раде на раз-влачењу каблова за ново освет-љење цркве су у уторак25.10.2011. године, случајно,копајући набасали на неку, какокажу, бетонску плочу. Међу-тим, брзом реакцијом старе-шине шабачке цркве св. апо-стола Петра и Павла копање језаустављено и отац Милош јеодмах позвао стручњаке да по-могну у индентификовању„сумњиве“ камене плоче! По-зван је био и директор шабач-ког Музеја, Бранислав Станко-вић, као и прота Марко Павло-вић, дугогодишњи историчар ихроничар нашега краја. По на-логу Станковића и Павлови-ћа, радници су наставилиопрезно откопавање каменеплоче, а наши стручњаци суврло брзо дошли до закључка очему се заправо ради.

Поводом овог открића, Бра-нислав Станковић, директор ша-бачког Музеја, за наш лист екс-клузивно каже: „ откривено јеместо илије Марковића, за којисе знало да је негде у портицркве, али се није знало тачногде. По месту оштећења плоче,можемо да закључимо, да суприликом ранијих радова, рад-ници такође наилазили на плочу,али нису то схватали довољноважним. када сам јутрос дошаона позив оца Милоша, схватиосам да је плоча рађена од истогматеријала као и надгробна пло-ча попа Луке Лазаревића, па мето навело на помисао да се ра-дило о неком важном и битном.Због тога смо замолили радникеда откопају целу плочу. на крајусмо открили да се ради о огробном месту илије Маркови-ће једном од најзначајнијих по-

литичких фигура прве половине19. века не само у шапцу него иу Србији. Учесник је оба Српскаустанка, али не као војни запо-ведник, већ као што смо рекли,као политичка фигура и чланправитејствујућег Совјета. наконустанака, једном приликом Ми-лош обреновић га је упутио у ца-риград са групом депутата где суих турци ухапсили и држали у за-точеништву пет година. Били суослобођени под притиском Ве-лике Британије, Француске и ру-сије. након повратка у Србију ра-дио је у Београду, да би се предкрај живота вратио у шабац гдеје и умро 1837. године.“

идеја је да уколико се про-нађу кости, кад се плоча подиг-не, да се гробница изида и пло-ча изнесе изнад површине зем-ље, како би била видно безбед-но обележена.

Пронађен гроб Илије Марковића

СС аа јј аа мм мм оодд ее ии ллее ппоо тт ее

327.октобар 2011. www. podrinske.comШабаЦ

У организацији Градског од-бора Савеза бораца шапца иУдружења војних пензионера,обележен је – 23.октобар – данослобођења шапца у другомсветском рату. тим поводом, наспомен обележје - палим бор-цима и жртвама фашистичкогтерора, на доњошорском гро-бљу, крај кога почива око три ипо хиљаде страдалих шапчана,Мачвана и Поцераца, положенису венци и цвеће и одата поштапалима за слободу.

Венце су положиле делега-ције: Савеза бораца, Града шап-

ца, команде овдашњег Гарни-зона Војске Србије, Удружењавојних пензионера, градскиходбора: резервних војних ста-решина, Социјалистичке пар-тије Србије, комитета комуни-стичке партије Србије и Зави-чајног удружења „шабац“.Уиме Града шапца,венац је наспомен-обележје положио пред-седник Скупштине прим. дрСлободан Мирковић.

о 67. годишњици ослобође-ња нашег града, говорио је чланГрадског одбора СУБнор-а,драгиша Бикар. Б.П.

Обележен Дан ослобођења

У оквиру акције „Волонти-рам, зато што волим свој град“, за-послени компаније „Филип Мо-рис“, 15.октобра, у шапцу су, наЛетњиковцу уређивали двориш-те и фарбали ограду вртића„Ђурђевак“ и „Веверица“. да сеуз мало труда, времена и добревоље може уредити и улепшатирадни и животни простор пока-зали су личним примером запос-лени у „Филип Морису“, а при-дружили су им се и запослени„нашег детета“ и чланови не-владине организације „Светлост“.

акција „Волонтирам, затошто волим свој град“ спроводи сеу 15 градова у Србији у којима„Филип Морис“ послује. „Ђурђ-

евак“ и „Веверица“ на Летњи-ковцу добили су нови сјај.

-ово је трећи пут да компа-нија „Филип Морис“ спроводиакцију, заиста ми је драго што јенаш избор овога пута био Пред-школска установа „наше дете“.Захвалио бих се Градској управи,

градоначелнику Милошу Мило-шевићу и заменици градоначел-ника јасминки ристивојевић,што су нам указали поверење, даможемо да радимо тако озбиљанпосао. конкретно, чистимо ифарбамо металне делове оградеи бетона, а уређујемо и простороко ограде – каже Слободан Бур-мазовић, представник маркетин-га компаније „Филип Морис“, по-носан што у акцији учествује

више од педесет људи, и што сусе колеге са истинском радошћуодазвале акцији.

-„Филип Морис“, и овогапута показује да је друштвеноодговорна компанија, која, уз

своје редовно пословање укљу-чује и економске, друштвене, со-цијалне и еколошке аспекте, и натај начин побољшава условеживота у градовима у којимаима своје представнике, па са-мим тим и у нашем граду. тиме,на један леп начин јача и својукомпанију. Заједно смо одлучи-ли да оплеменимо и улепшамопростор где бораве наши мали-шани, и ја захваљујем и „ФилипМорису“ и свим волонтерима,који учествују у акцији. нарав-но, позив је то и свим осталимкомпанијама и волонтерима даследе њихов пример“- у имеГрадске управе компанији „Фи-лип Морис“, на лепом начину дасе покаже друштвена одговор-ност у средини, чији је део, за-хвалила је заменица градона-челника јасминка ристивојевић.

Хвала је упутила и дирек-торка Предшколске установе„наше дете“, Марица Вулетић,

јер се стварају услови да око 300малишана, колико их је увртићима на Летњиковцу, али ибројни суграђани који са де-цом свакодневно посећују пре-лепи парк, бораве у још лепшем

и уређенијем дворишту. додаједа је ограда већ била у фази кадајој је потребно чишћење и фар-бање, а најављује и даље уре-ђење комплетног простора(трпезарије, павиљона, парка).

Леп дан, и добро домаћин-ство Предшколске установе,само су употпунили лепоту ак-ције. Ц.Љубић

акЦијом „Филип мориса“

На радост малишана улепшан Летњиковац

акција „Волонтирам, затошто волим свој град“, првипут је покренута прошле го-дине, захваљујући идеји идоброј вољи запослених укомпанији „Филип Морис“ уСрбији, а у мају су у 14 гра-дова, добровољним радом,уређени неки важни просто-ри. током лета ове године за-послени компаније прикупи-ли су 19.000 књига (из својихприватних и компанијске биб-лиотеке) и поклонили их биб-лиотекама и установама застаре у 15 градова широмСрбије. акција је настављенаове јесени, а већ се и за на-редну годину прави план ак-тивности…

-оно што ову акцију чинизначајном јесте чињеница даосим тога што на врло кон-кретан начин помаже да нашиградови буду још лепши, онаширењем волонтерског духамеђу колегама, пословнимпартнерима и суграђанимадоприноси општем бољиткудруштва у којем живимо“ –порука је менаџера за кому-никације и донације компа-није „Филип Морис“ уСрбији, Маје шотре.

шабачки дом здравља про-глашен је за једну од три најбо-ље установе примарне здрав-ствене заштите у Србији. При-знање је добијено на Седмојконференцији о сталном уна-пређењу квалитета рада здрав-с т в е н и ху с т а н о в а ,одржаној уБеограду, амеђу најбо-љим домови-ма здравља,у којима селечи више од50 хиљадапацијената, шабац се нашао уистом рангу са домовима здрав-ља Сремска Митровица, новиБеоград, јагодина и Пирот.

на конференцији су, запра-во, представљене три целиненепосредно повезане са сталнимунапређењем квалитета здрав-ствене заштите: безбедност па-цијената, учесталост болнич-ких инфекција, као и резултатиевалуације квалитета рада здрав-ствених установа на основу по-казатеља квалитета који су ру-тински праћени у 2010. години.

Присутним представници-ма свих здравствених установаи институција, обратили су семинистар здравља, проф. др Зо-ран Станковић, председник ре-публичке стручне комисије занадзор над болничким инфек-

цијама, проф. др Љиљана Мар-ковић денић, председник ре-публичке стручне комисије заунапређење квалитета здрав-ствене заштите и безбедностпацијената, др. сци. мед. Веснакораћ, директор агенције за

акредитацијуздравствениху с т а н о в аСрбије, дрСнежана Ма-нић, пред-с т а в н и ц иагенције залекове и ме-д и ц и н с к а

средства Србије, института зајавно здравље Србије, Меди-цинског, Стоматолошког, Фар-мацеутског факултета Универ-зитета у Београду, представни-ци здравствених установа. иовом приликом је истакнуто дастално унапређење квалитетаи безбедност пацијената пред-стављају саставне делове сва-кодневних активности здрав-ствених радника и свих другихзапослених у здравственом си-стему, а да је крајњи циљ до-стизање вишег нивоа ефикас-ности и успешности у раду, каои веће задовољство корисника идавалаца здравствених услуга.У Београду, признање је при-мила др Слађана каурин- Ми-летић, помоћница директорашабачког дома здравља.

организација VII нацио-налне конференције о сталномунапређењу квалитета здрав-ствене заштите подржана је,као и бројне активности из овеобасти, у оквиру пројеката Ми-нистарства здравља „развојздравства Србије – додатно фи-нансирање“ и Пружање уна-пређених услуга на локалномнивоу“ – диЛС који се финан-сирају из кредита Светске бан-ке. Ц.Љ.

шабачком дому здраВља признање

За стално унапређење квалитета здравствене заштите

-то признање нам је билонеочекивано, нисмо знали гдесе налазимо, јер резултатирада не могу да се наместе,практично то су показатељиквалитета који се прате изелектронске фактуре, и радисе о раду изабраних лекара илекара уопште у дому здрав-ља шабац – истиче дирек-торка, прим. др Весна Ђу-рић. додајући: “изузетно сампоносна на резултате које смопостигли овом приликом исматрам да је то изузетнолепо признање за нашу уста-нову. Поред тога, добили смои писмо, честитку министраздравља, што нам је још једнапотврда квалитета нашег радаи обавеза да и у наредном пе-риоду радимо посвећено ипредано на унапређењу свихаспеката здравствене зашти-те“.

Свечаном академијом, 11.октобра, шабачка апотека обе-лежила је 155 година фармацијеу шапцу. како се чуло, „апоте-кари су у добри дух шапца ут-кали сва своја знања и љубав заи према граду“, а јубилеј „сла-ве са свим колегама, са Градоми суграђанима, за које и збогкојих раде и постоје“.

како је истакла директорка,мр фармације, Снежана Лукић,

„историја и прошлост обаве-зују, садашњост још више“, свефармацеуте шапца, „да знањеми стручном способношћу, саве-том и препоруком, лепом речју,буду помоћ сваком кориснику ида чувају достојанство струке“.

јубилеј, импозантан број го-дина, био је прилика за под-сећање на шабац пре 155 годи-на, „као погранични град који јекао напредна средина усвајаопозитивне ствари од суседнемоћне аустро-угарске царевине“.

-Прва апотека је била јошједна потврда да шабац од ва-роши хита да постане град, апосле прве било је лакше за дру-гу, трећу апотеку... тако је по-чело стварање традиције апо-текарства, тако је настао путкојим ми сада корачамо, гдесвојим знањем,отварањем новихапотека, обнављањем по-стојећих, стручним усавршава-

њем додајемо по који камен учврсту грађевину традиције апо-текарства у шапцу – истакла јеСнежана Лукић.

Посленицима фармације ушапцу, а и шире, пријало је под-сећање, и још једно, постхумнохвала, изузетном колеги, вели-кану шабачког апотекарства Жи-вораду Михаиловићу.

-Струка је напредовала, миса њом заједно, апотеке модер-не, блиставе, али некако је не-стала тишина и тајанственосткоја је пратила простор и рад уапотеци. није ово жал за про-шлим временима, само под-сећање на изузетног колегу...Живорад Жика Михаиловић јесвима нама остао у сећању каослика како треба да изгледа апо-текар, и ако је неко дао правацу понашању и васпитању мла-дих колега, то је он, а као изу-зетан човек и грађанин задужиоје и свој град, не само нас на-следнике професије.“

и проф. др душанкакрајиновић, са Фармацеутскогфакултета, врсни познавалац

историје фармације, указала јена добру праксу шабачког апо-текарства и подсетила на нека одимена из богате фармацеутскебаштине града (уз две апотеке уБеограду и једну у јагодини,апотека у шапцу била је четвртау Србији). истакла је да шабачкаапотека достојно јубилеј обе-лежава током целе године, „да јелепо бити део историје којатраје 155 година“; указала је напредстављену, у згради Управе,вредну музејску збирку којапрати године установе.

Град шабац је од 2006. го-дине оснивач апотеке, а, зајед-нички циљ је унапређење до-

ступности и квалитета здрав-ствене заштите.

-данас апотека шабац иГрад шабац славе велики јуби-леј, и драго нам је, што безлажне скромности можемо дакажемо да наша апотека ималидерску позицију у нашем ре-гиону. Град шабац и апотекаимају заједничку мисију а то јеунапређење здравља суграђа-на. У протеклих неколико го-дина радили смо на повећањукапациитета апотеке, изграђе-

на је нова у Мајуру, отворена јеапотека у доњем црниљеву, по-прављене су зграде апотека уграду – „Слободе“ и централне,где су Прва народна апотека иуправа - истакла је, поздрав-љајући присутне у име Градскеуправе, заменица градоначел-ника јасминка ристивојевић. инајавила, да је Градско веће натога дана одржаној седници,

донело одлуку да, као дар уста-нови и грађанима, отвори јошједну апотеку. Биће то у Меснојзаједници „јевремова“, а на тајначин ће и велико насеље „Ча-

вић“ имати ближе и квалитет-није услуге из домена апотеке.

иначе, прилика да се у стру-ци чује нешто ново била је узпредавање о „Улози фармацеу-та у самолечењу и применибиљних производа“, које су одр-

жали проф. др нада ковачевићи доц.др душан Ђурић... Про-славу јубилеја увеличали су го-

сти из целе Србије, а лепоту дру-жења улепшали су музичко по-етским кабареом „да, то су билидани“ - небојша дугалићи Бо-рис Пинговић...

апотека шабац, данас јемодерна установа, која уз ша-бац, покрива и општине Бога-тић, Владимирци и коцељева,а негујући богату традицијукреира будућност. Запослени,а више их је од стотину, међу

којима и 40 дипломиранихфармацеута, највећи су потен-цијал.

Ц.Љубић

4 www. podrinske.com 27.октобар 2011.друШтВо

сто педесет пет година ФармаЦије у шапЦу

Негујући традицију креирају будућност

-Фармацеути су увекбили посвећени пацијенту, уствари, пацијенту и начини-ма како да се он излечи, дашто пре дође у неку норма-лу. Последњих година илидеценија, може се рећи да сенаше место мало и помера,ка томе да не дозволимо дасе неко разболи. Пробамосаветима да наговоримонаше људе да више брину освом здрављу, о себи, какогод то било отежано у овомокружењу, финансијском, со-цијалном, економском, по-литичком. Већа улога и већаангажованост фармацеута упревенцији болести, у одр-жању здравља, унапређењуздравља, то је нешто штоима изузетан значај – указа-ла је на једну од нових уло-га фармацеута, проф. дрнада ковачевић. као деканФрамацеутског факултета,са колегама у шапцу поде-лила је лепоту изузетногјубилеја: „то је значајнотрајање, то је деценијскопреношење искустава са јед-не на другу генерацију, асамо тако у ствари и може дасе ради и иде напред“.

527.октобар 2011. www. podrinske.comКуЛтура

Поводом 120 година од ро-ђења Станислава Винавера, еру-дите, писца, преводиоца, дип-ломате, слободно можемо рећи,у Библиотеци шабачкој 12.ок-тобра, приређено је изузетновече – с љубављу и топлином, споштовањем - једном од најза-служнијих шапчана... речено, иостало записано, да не постојеречи, које би на прави начиндочарале магију те вечери...

-нека ово вече послужи дасви будемо поносни као шап-чани што у своје редове уб-рајамо и великог СтаниславаВинавера. Пре неки дан сам од

Гојка тешића, великог прегаоцакоји се залаже за дело и име Ста-нислава Винавера, да ће до крајагодине изаћи прво коло Сабра-

них дела Станислава Винавера...Полако се одужујемо великомимену и великом делу“ – по-ручила је, поздрављајући при-сутне, директорка Библиотекешабачке, мр Соња Бокун Ђинић.држећи у рукама рукопис трак-тата Станислава Винавера „ша-бац и његова традиција“, „којем

се тако често враћамо“: „Чућетегосподина Гојка шантића, којиће говорити делове тог текста. ичини ми се да поред оскарадавича и овог текста нико нијелепше говорио о шапцу...“

Стихови, проза и сефард-ска музика, глумац Гојко шан-тић и Стефан Саблић, са својиморкестром Shira u'tfila, претво-рили су хол Библиотеке шабач-

ке у зачарани простор ... Про-грам, по истоименој песми,симболичног и инспиративногназива „Ми се чудно разумемо“,одсликао је оно што је великиСтанислав Винавер подарио на-шем граду... аутентична се-фардска музика шпанскихјевреја, у потрази за изгубљеном

домовином, која осликава њи-хову шест векова тужну судби-ну, и речи Станислава Винаве-ра, урезивали су се у душу.

-ја се дуго бавим сефард-ском музиком и за мене онапредставља синтезу многих му-зика које су Сефарди могли дачују током својих кретања крозвекове и кроз просторе, самимтим и кроз овај наш простор

Балкана. У њој се може чути исрпска, и турска, и грчка, ишпанска музика, и све то зајед-но на неки начин обједињено –каже Стефан Саблић, у име ор-кестра који је шапчане одуше-вио.

-Морам рећи да сам се ис-тински обрадовао кад ми је Сте-

фан понудио да говорим Вина-вера. то је за човека који се бавиживим језиком, као ја што самсе бавио цео живот, просто једанпразник. тај Винавер, тај једанод 1300 каплара, са невероват-ним осећајем за све нијансеживог говорног језика, је просточовек који нас тера на некуврсту надахнућа. Увек је тоједан велики сусрет. ја сматрам

његове песме „Пантелија“ и„Сташа“ антологијским великимпесмама српског песништва,антиратним великим песмама –просто беседи, о великом Ви-

наверу, првак драме југосло-венског драмског позориштаГојко шантић.

„и било је то вече поноса иширине мисли коју је у својадела уткао Станислав Винавер,учесник у Балканским ратовимаи Првом светском рату, као доб-ровољац, један од 1300 каплара,поручник у славном Ђачком ба-таљону, заробљеник у другомсветском рату...“ „и разумели сусе сви „к’о два бола, к’о двавала...“, када су се поезија, про-за и музика испреплетали у дав-но написаним мислима једногвеликог човека, шапчанина усрцу и души...“

Ц.Љубић

... наши србијански градови немају много традиција. немамо старихзграда, старих здања, старих булевара, старих улица, старих споменика, не-мамо дакле много ни видљиве традиције... Можда од свих вароши у пред-ратној Србији највише традиције има наш драги шабац. он је имао у пу-ном смислу свој духовни лик и тај је лик постао не на основу једне или двецрте, него на основу многих потеза, и то на основу нечега, што би се стал-но мењало не дошавши до потпуног израза, него на основу извесних трајнихчинилаца, који су допирали до свачије свести као такви...

... дакле, ми шапчани имамо стару традицију духовну, која није такокидљива, као ћудљиве традиције већине наших других србијанских варо-ши. Много што шта недостаје бившем лику нашега града, како га ја изно-сим пред вас, нарочито стално сновно струјање и известан духовни немир.износим само најглавније црте: ширину погледа, познавање људи, разум-ну психологију, смисао за човека, смисао за смешно, разумевање ситуације,бистрину обухвата, пространи провод, дух прегнућа и ризика, свесно за-довољство и неодољиви грађански понос...

(Шабац и његова традиција – одломци из предавања које је Станислав Винавер одржао на Народном универзитету Шабачке

народне књижнице и читаонице приликом књижевне приредбе ПЕНклуба из Београда, 19. јануара 1935.године)

библиотека шабачка

Велики Станислав Винавер - Шапчанима на понос„дирнута сам дубоко, ако

ико, онда господин шантић,велики глумац, уме и треба датумачи Винавера. Хвала нашојБиблиотеци“ - биле су речиунуке Станислава Винавера,Милице Винавер Ковић.

„Било је ово дивно вече укоме смо ми уживали свимсрцем уз дивну поезију ипублику која је пратила бездаха читав догађај. Заистаодлазимо одавде са дивнимуспоменама и надамо се даћемо се ускоро поново вра-тити“ – пожелео је Стефан

Саблић

одмах након 55. октобар-ског салона, богата шабачкакултурна јесен настављена јетрадиционалном, ове године се-дамнаестом изложбом акварелау културном центру.

-изложба показује да је ак-варел, као једна од најтежих инајсуптилнијих ликовних дис-циплина, потпуно заживела упростору културног центра. овегодине имамо задовољство вишејер су се појавили и аутори изСловеније и Хрватске, поредсрпских и босанских акварели-ста. а увек је изузетно задовољ-ство када изложба добије тај ме-ђународни карактер, када се сва-ке године на конкурс пријављујесве више уметника, и то што сесваке године појави неколицинанових – истакла је, отварајући из-ложбу Соња Петровић.

како је у каталогу изложбезаписала ликовни критичар Љи-љана николић, „слојевита из-ражајна пуноћа акварелске тех-нике и овога пута се креталавиртуозном путањом од мотив-ски јасно дефинисаних призорадо потпуне апстракције, у рас-пону крајње лирских до интен-зивно експресивних сензација,подједнако монохромно-одно-сно колористички надахнуто.“

награда је, једногласном од-луком жирија, додељена ака-демској сликарки из новог СадаМаји Ердељанин, чији радови –Idealistic i Generous green, суоцењени као „иновативно-аутен-тични уметнички искорак у по-тпуно нову визуелну и умет-

ничку раван – што истовременозначи квалитативно померањеграница препознатљиво-кла-сичних акварелских промиш-љања.“

Гошћа из новог Сада нијекрила радост, јер је и на окто-барском салону добитница јед-не од три равноправне награде.

-нисам долазила десет го-дина, пре десет година сам има-ла изложбу у Музеју, и мени јестварно изузетно драго што седан за даном опет појављујем ушапцу, на овако лепим излож-бама, а поготово што сам доби-ла и награде – биле су речи МајеЕрдељанин. а на питање штарадије ради, слику или акаварел,додаје: „не бирам уопште из-међу једног и другог, радим па-ралелно, једно и друго, док сеслика суши, ја радим на аква-релу, док се акварел суши, ја самопет на слици.“

Посебну пажњу жирија при-вукли су и радови Павла ри-стичевића из Бања Луке, ЂорђаСимића из краљева и арпад Со-ломона из Словенских коњица.

Ц.Љ.

� www. podrinske.com 27.октобар 2011.друШтВо

докази, да је поезија вечна,да аутор добро пише, да имабројне поштоваоце, рођаке, ку-мове и пријатеље, били су течетрнаесте октобарске вечери -препуна сала културног центраи створена атмосфера...

Занимљив и интересантан,специфичан, другачији од оста-лих, песник, шапчанима по-знатији као Баја, признаде даима и треме, али, рекли бисмосамо док стихови не потеко-ше... од ране младости другујеса стиховима, учесник је многихкњижевних манифестација, за-

ступљен је у једанаест зајед-ничких књига, самостална тек

друга... Прошлогодишња, „57љубавних песама“ – јасно и на-зивом говори о садржини. нова,једноставног имена „58 песама“,по песниковим годинама, има

седам целина – посвете СинуЂорђу и ћерки Милици, некимдивним људима које познаје икоје је познавао, Србији – зем-љи коју много воли, Женама –које воли; место су нашли и пес-никови љубимци и нека његовагледања...

Време се мерило само сти-хом... од „Сину с љубављу“ и„рађања лепоте немогуће“... од„купања детета“ и песме „Мојојмалој чигри“... Преко посветедеди Михајлу и драгом коми-рићу, па Вањки, Песнику (Љу-бомиру Ћорилићу), Фајронтом

- куму Мерди... Сусретом – до-мовини, шапцу, Србији... Пакоку и Џекију... Погледало се ина Сат, завирило у јастук, ог-ледало, и у Сан... Све до „Пи-рове победе“ и „Погрешно оце-њене девојке“... Врцавост, ис-креност, свеједно којим име-ном се зове, искрено је, и саосмехом – и у блиц разговору.

-Срећан сам и задовољанчовек што сам на неки начин по-казао да поезија није умрла уовим просторима, нити су сељуди отуђили на тај начин какото неко хоће или представља.“ ана указани детаљ, да сала цент-

ра одавно није била тако пуна,наставља: „Па, знају ме људи. јасе дуго бавим поезијом, и најве-роватније, без лажне скромно-сти, ја сам најбољи песник да-нашњице...“ „и управо ова салазаслужује да се прошири збогмоје треће књиге...“ то некабуде најава „59 песама“...

Лепоти вечери, уз искренорадосну публику, свој доприносдали, говорећи Бајину поезију,и придружујући се веселој не-

обавезној атмосфери, син Ђорђедамњановић, јунак првог делакњиге, и домаћин вечери, али ипријатељ песника – Бранка то-доровић... и као да је стихове,оне вечне, говорила и музика –гитаром и песмом, заслугомВладимира Часног Ћате... Уз„Черге“ сви су запевали... Мож-да је песник ипак „немоћан дада себи неке одговоре...“

Ц.Љубић

миољуб с. дамњаноВић

Трагајући за смислом, дише поезијом

како се уз поезију раслои одрастало, сазревало, упра-во у некадашњем дому ом-ладине, па надаље, не чудишто се и друга књига Мио-љуба С.дамњановића појави-ла у издању културног цент-ра.

-Његова поезија је веомаинтересантна, другачија. Пресвега, Баја пише веома суге-стивну поезију, има таквухаризму да док говори пое-зију једноставно не остављаникога равнодушним. начинна који он пише и говори пое-зију је стварно својствен самоњему, не личи ни на кога – опеснику, пријатељу – Бранкатодоровић.

културни Центар 14. – 24. октобар 2011.XVII изложба акВарела

Аутентична и ликовно динамична смотра

трочлани жири, чинилису историчари уметностиЉиљана николић, ликовникритичар из Београда, ишапчани – Соња Петровић иФилип ковачевић; од пријав-љених 119 радова, од 72 ауто-ра, за изложбу је одабрано 47радова од 39 аутора.

-награде, у оваквом јед-ном окружењу, стварно су мивелика част, а и велики под-стрек за убудуће, у овоме шторадим. има доста добрих ра-дова, и ако је жири сматрао дамој рад по нечем искаче одсвега тога, то ми је стварновише него потврда да могу данаставим у правцу у ком самкренула – са топлим осмехом,каже Маја Ердељанин.

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић примио је, узгради Градске управе, пред-ставнике шабачке фирме "По-лимит Б" и аустријске фирме"Sanotechnik" после потписи-вања уговора о пласману еко-лошких када на територију ау-стрије, немачке и већег дела ис-точне Европе.

-изразио бих своје задо-вољство и пожелео много успе-ха у пословима "Полимита Б" и"Sanotechnika". Поздрављамсклапање оваквих уговора којидоносе више посла нашим фир-мама и упошљавање нових ка-пацитета, нагласио је градона-челник Милош Милошевић.

Пријем за аустријске инвеститоре

�27.октобар 2011. www. podrinske.comИнтерВју

GALEB GROUP d.o.o. ша-бац, један од лидера у областипредузетништва на нашим про-сторима, прво је регистрованоприватно предузеће у бившојСФрј. компанија је основана1977. године, најпре као занатскарадионица из области електро-технике и електронике. токомтри деценије успешног и дина-мичног развоја, стално је освајаланове области пословања.

од лидера у области про-изводње, продаје и сервисирањаелектричних алата и опреме заиндустрију (опреме за завари-вање, агрегата, компресора, ма-шина за сечење и обликовањеметала), захваљујући дугој тра-дицији у области електронике,постали су највећи српски про-извођач фискалних уређаја итерминала за даљинско очита-вање података из фискалнихуређаја, сигналних система зажелезницу, ГПС система, пре-раде метала, металне и пла-стичне амбалаже.

данас, на челу ове веомауспешне фирме налази се мла-да наташа Марковић, која је завеома кратко време успела даскрене пажњу на себе и да сеокити врло угледним призна-њима.

Млада жена на челу вели-

ког предузећа!

- Задовољство ми је штосам из студентске клупе дошлана кључну позицију у породич-ној фирми која је у приватномбизнису 34 године. С једне стра-не стицајем околности, а са дру-ге стране моја велика жеља дапомогнем родитељима, довелису ме на позицију обрачунскоградника у рачуноводству и фи-нанисијама, а недуго затим напозицију ген.дир. једне од фир-ми у нашем систему. то ми јебила велика обавеза али и иза-зов, који сам са задовољствомприхватила и надам се да се да-нас са тиме успешно носим.

обавезе и одговорности сувелике, али мислим да је у сва-ком послу тако, само је стварперцепције особе, како ће их ина који начин доживети и но-сити се са њима.

Сматрам да сам имала мно-го среће, а поготово се она од-ражава у чињеници да су свичланови колектива несебичнопреносили своја искуства изнања како на мене тако и наостале чланове предузећа, по-готово млађе генерације.

Како Ви видите бизнис у

Србији у овим тешким тре-

нуцима?

- Сматрам да је највећи про-блем у томе што бизнис, тј.приватни сектор, од којег држа-ва убира порезе и плаћа својумамутску администрацију, којаје узгред речено три пута већанего у СФрј, а држава је мањаза исто толико пута. Приватнисектор нема подршку државе усмислу да само политички по-добне фирме могу да наплате уцелини своја потраживања којаимају према субјектима из јав-ног сектора. такође, налажење

инвеститора и партнера из ино-странства, као и послова зависиуглавном од наших настојања даповећамо продају, производњу ипромет. Сматрам да је маће-хински однос државног апаратапрема привреди од које живи,поред кредита из ММФ-а којизадужује многе генерације уСрбији, врло отежавајући фак-тор у оживљавању српске при-вреде уопште.

Пословање је, у таквом вре-мену, врло отежано. констант-но се мора радити на оптими-зацији и смањењу трошкова,повећавању продуктивности ма-шина и запослених, инова-цијама. Сматрам да ће великекомпаније имати тенденцију дасмање своје пословање, про-дају имовину и смање страх одпревеликог задуживања.

Колико се економска кри-

за рефлектује на успешно по-

словање?

- Екосомска криза се и даљеосећа. Утиче на неликвидностпредузећа и на један повезан кругу неизмиривању обавеза. Мањапредузећа, радње и предузетницинајвише трпе. држава уводи новетаксе и намете који додатно от-ежавају ионако тешко пословањеи најмање привреднике несвесногасе. криза је велика и тренутносе не види светло на крају тунела.Следећа година ће бити можда итежа, а нажалост јавност се об-мањује да смо из кризе изашли,

док параметри показују супротно.незапосленост је повећана, неманишта од обећања из 2008. о200.000 радних места, спољнотрговински дефицит је све већи,а стране инвестиције су уполамање од планираних.

Да ли су банкарски кредити

омча око врата предузећима?

- Уколико желите да се ши-рите и развијате углавном мо-рате имати банкарски кредит, саврло неповољним условима уовим тешким тренуцима. Сва-како, уколико желите да се раз-вијате, морате прихватити усло-ве под којима га банке нуде.

Мислим да ће велики бројпривредника, укључујући и нашукомпанију, када изађе из тренут-не кризе, променити свој став и по-нашање у пословању. данас јеситуација да када имате већепредузеће, не значи да сте богатији.напротив, имате више обавеза,проблема и мање слободног вре-

мена. Уколико не постоји разуме-вање државе питате се зашто за-пошљавате неколико стотина илихиљада људи и бринете о обез-беђивању новчаних средства за ис-плату зарада.

Банке су свакако факторибез којих привреда не би моглада функционише, а самим тим идржава. Банке, привреда и држа-ва су један пословно привредниланац, који кад је добро син-хронизован даје као резултатједну државу попут швајцарске,у супротном имате државу саподоста проблема где се за свеокривљује неко други.

Ми смо до сада имали убанкама највећу подршку инајвише разумевања. Са другестране банке су у нама препо-знале поузданог партнера, а каодоказ је наша сарадња са свимдомаћим банкама, као и уговорса Европском банком за обновуи развој (EBRD).

Како коментаришете Удру-

живање Привредника Србије и

има ли то везе са политиком?

- Свако удруживање је доб-ро. да ли има везе са политикомили не, не бих улазила у то.Можда је мазање очију јавности,а можда је и начин на који бимогли да изађемо из кризе саконкретним предлозима. Уко-лико би се привредници удру-жили, сматрам да би могли и даузму учешће у власти, јер ми ифинансирамо ову државу, какокроз порезе, тако и кроз дона-ције разних облика.

Удруживање успешних је усвим сферама добро и корисно.

то је као кад бисте поставилипитање, да ли желите да вам раз-редну заједницу воде одликашиили понављачи.

У западном свету, ка којемтолико тежимо и желимо да бу-демо део истог, свака власт иманераскидиву везу са онима којије финансирају, а то су при-вредници. Самим тим модернадржава слуша своје привред-нике и креира своју политикупрема њиховим интересима.Моје мишљење је да је управото једини начин како можемо даизађемо из кризе и подигнемостандард у земљи.

Млада мајка колико има

времена да се бави породицом

уз тако одговоран посао?

- имам времена да се бавимпородицом, додуше највишевремена имам викендом. Под-ршка коју имам од најближих мије врло значајна, како у послов-ном смислу, тако и у породич-ном. трудим се да ускладимпородичне и пословне обавезе иза сада у томе успевам.

Имате ли Ви уопште вре-

мена за себе?

- Времена за себе имам. об-зиром да сам породична особапретходно питање је и дало од-говор на ово питање. Свакакостигнем да поведем рачуна оженским задовољствима и не-опходностима, попут фризера исличних ситница.

Волим да одем на годишњиодмор, тако да се углавном ис-комбинујем да спојим стварикоје волимо супруг и ја.

наташа маркоВић, генерална директорка компаније Galeb Group

Из студентске клупе на руководећи положај

Радослав Веселиновић, председник „Галеб“ холдинга о

иницијативи привредника Србије и њиховој потреби за удру-

живањем

„још док сам био председник Привредне коморе Србије, увексу постојала разна удружења која су имала идеју за удруживањем.још тада сам говорио да свако ко жели да се удружи да привредабуде организованија и функционалнија и да својим решењима до-приноси развоју српске привреде је добродошао и да је то добраидеја! Мислим да је ова иницијатива привредника Србије добрауколико је она проистекла из истих побуда да се унапреди развојнаше привреде. Међутим, мислим, да привредници не би треба-ли да се превише баве политиком јер је политика нешто што се мењаа привредници, пре свега, треба да остану своји. дакле, не би билодобро када би ово ново удружење кренуло у том политичком сме-ру са намером да се оформи нека нова политичка снага и неки новицентар моћи. разумем, да је великом броју привредника тешко ида покушавају да се на неки други начин организује. Пре свега мис-лим да држава мора да припреми и створи такав политички ам-бијент у којем ће домаћи привредници бити изједначени са стра-ним и да више страни привредници и стране компаније неће бититолико фаворизоване на штету домаћих компаније и привредни-ка. ја сам 2003. године изашао из политике, сматрајући да при-вредник треба да буде ван политике, али сада када се осврнем наових седам, осам година, колико сам ван политике, склон сам дазакључим да они привредници који су били у политици или бли-же њој имали су јак ветар у леђа.“

� www. podrinske.com 27.октобар 2011.друШтВо

на најстарији „Салон“ уСрбији, ове године приспело је175 радова, од 125 уметника, атрочлани жири у саставу сли-карка Симонида радоњић, пред-

седница, и чланови – СлободанПеладић, председник Удружења

ликовних стваралаца шапца итатјана Марковић, виши кустоснародног музеја у шапцу, за из-лагање је одабрао 82 рада од 77уметника.

-Манифестација значајна,не само у шапцу, него и у

Србији, с обзиром да смо најста-рији салон који постоји још од1954.године, и увек искористи-мо прилику да се сетимо свега,или бар понечег, или понеког, које и те како обележио пет и подеценија трајања октобарскогсалона – подсетила је татјанаМарковић: „Желим да се захва-

лим, пре свега, свим оним ауто-рима који су излагали на окто-барском салону, свима вама којисте показали колико вам је важ-на једна оваква ликовна мани-фестација. она је и сабирањесвега што октобарски салонјесте, и представља традицију,јер говоримо о деценијама, алии један пресек савременог ства-ралаштва у овом тренутку. оношто мене посебно радује јестета тенденција, која постоји по-следњих двадесетак година, даСалон прошири своје границе,да се отвори за ауторе који до-лазе из других ликовних и кул-турних средина, и то је, ового-дишњи салон, такође показао.Сваке године се појави и некинови број људи, који по први путизлажу на нашем салону, а по-себно радује да се та имена по-нављају на наредним. Могу сло-бодно да кажем да то говори оквалитету и високим стандар-дима које покушавамо да по-ставимо при организацији једнеовакве изложбе - нагласила јеаутор поставке татјана Марко-вић.

Заменица градоначелникашапца, јасминка ристивојевић,подсетила је, и овом приликом,да је шабац, у многим друшт-веним збивањима био прва ва-рош Србије, а да је шабачки ок-тобарски салон манифестацијанајстарија у земљи: „За ових 55година овде је излагао изузетанброј уметника, из целе Србије.та традиција, добра организа-ција, стручност, представљајуизазов за креативне уметнике, аоктобарски салон је постаобренд нашег града“.

-од града се очекује да ство-ри квалитетне услове за радустанова културе, и за органи-зацију културних манифеста-

ција. ако погледамо зграду на-родног музеја, у томе смо си-гурно успели. Уназад, у дужемвременском периоду, ренови-

рана је, у потпуности је сани-рана влага, замењена столарија,урађена фасада и расвета. Пре-

остала нам је стална поставка,и уз уверавање директора и ње-говох сарадника, да ће она битимодерна и атрактивна, Град ћепредложити да се ребалансомбуџета за ову годину издвоје по-четна средства, у износу од ми-лион и по динара, за реализацијусталне поставке. Заједничкићемо се потрудити да је за-вршимо у што скорије време –најавила је заменица гардона-чалника јасминка ристивојевић,на отварању 55. октобарскогсалона.

ове године додељене су триравноправне награде, као и тра-диционална - за младог умет-ника. Поставка, у галерији на-родног музеај, може се погле-

у народном музеју - 55. октобарски салон

Истински бренд Шапца

Ранка Лучић Јанковић, академска сликарка из Београда,награђена је за графику. У образложењу жирија остало је забе-лежено: „Уметница је дуги низ година присутна на домаћој и ме-ђународној уметничкој сцени, препознатљивог и специфичногликовног рукописа. Бави се графиком, посебно захтевном сувомиглом, а вештим преклапањем црвене и црне постиже дина-мичност у структури цртежа награђене графике.“

-октобарски салон доживљавам супер. изложба је одлична,први пут излажем, и посрећило се. Желим да још пуно годинаопстанете и да традиционални октобарски салон сачувате, дабуде све бољи. У овом времену, мало је теже за уметнике, алија покушавам да и даље радим, не могу да станем. За новембарприпремам изложбу, шаљем доста радове вани, није да се хва-лим, мислим да добро пролазим. Људи немају пара, али простоне могу да станем у овим годинама“ - са осмехом поручи ран-ка Лучић – јанковић.

академска вајарка из Београда, Соња Мирков, награђенаје за скулптуру: „Млада уметница препознатљивог скулпторскограда, који обједињује модерно и традиционално. Њена скулп-тура одише јединственим сензибилитетом и инвентиван је спојпронађеног и створеног у настајању новог уметничког дела“.

-Салон је врло интересантан. У ствари, октобарски салон ипосећујем, и учествујем већ пар година, и заправо је један од рет-ких догађаја овога типа који некако чини да се стварно уметникосећа добро што је уметник у Србији. Поготово је то значајно замладог уметника, а тих догађаја је стварно мало, који имају так-ву једну тежину. Стварно ми је задовољство, и ова награда имајош већу тежину за мене“ – биле су речи Соње Мирков.

награда за слику припала је академској сликарки из новогСада Маји Ердељанин, за коју је жири рекао: „Уметница којанегује модеран, неконвенционалан приступ слици, специфи-чан по поигравању комплементарних односа црвене и зелене,преточене у складан однос. Експресивност и снажан осећај забоју доприносе динамици и особеном лирском изразу слике“.

-ја још нисам стигла да погледам све радове, али, виделасам у каталогу да има пуно занимљивих. наравно, част ми једа сам добила награду, јер октобарски салон, и у новом Саду,и у Београду, и у шапцу је нешто посебно и важно; заиста могуда кажем да ми је драго да сам део награђених – биле су речиуметнице након проглашења најбољих. и најава, да ће бити но-вих слика и нових представљања.

награду „игор Белохлавек“, за најбољег младог уметника,добио је академски сликар из шапца, Драгиша Маринковић.У каталогу салона, остаде забележено: „Млади уметник који сеиздвојио особеном поетиком, серијом радова на папиру снаж-ног утиска. Сведени цртежи композиционо су заокружени, а де-конструкција људског тела и стварање нових облика, упућујуна разореност бића и потрагу за новим смислом“.

-Задовољство ми је што сам награђен, поготово што је садова награда за младог аутора круна мог завршетка факултета,и баш ми прија. трудим се, цртам, хоћу да упишем докторскестудије, ове или следеће година на Факултету ликовне уметностиу Београду – откри нам и део планова млади уметник.

У спомен на седамдесет го-дина од страдања јевреја изшапца и кладовског транспор-та, 12.октобра, премијерно је, упрепуној сали шабачког позо-ришта, приказан документар-но-играни филм „шабачкијевреји“. Потресно и тужно све-дочанство и сећање на заједни-цу које више нема у нашем гра-ду, а која је својим односомпрема шапцу задужила све ње-гове генерације и становнике.

Потреба и обавеза свих да ни-када не заборавимо страхоте иужасе који су се кроз историјуодиграли на овим просторима,што је и основна порука филма.Вече, које ће се памтити – сна-гом поруке и емоција, бројнимсазнањима о припадницима на-

рода који су у темеље овог гра-да уградили бројне афирматив-не људске особине, многи исвоје животе. остао је не-избрисив траг...

Пројекат, вредан 335 хиља-да динара, финансирао је Градшабац, техничку подршку пру-жили су ртВ шабац, Пред-школска установа „наше дете“и Месна заједница „доњи шор“.Премијери су присуствовали ичланови породице Винавер, за-меница градоначелника шапцајасминка ристивојевић, члано-ви Градског већа МилутинСтојиновић и Слободан нико-лић.

-идеја о филму је врло ста-ра, међутим, филм је скупа „за-бава“, и требало је наћи финан-сије. на срећу, Град шабац јепрошле године расписао кон-курс за културу, за који сам на-писао пројекат који је прошао.Хвала Граду шапцу и Градској

управи што су препозналипројекат као нешто вредно иквалитетно за град – рекао јеобраћајући се, и поздрављајућиприсутне, Стеван Маринковић.

о величини и обиму урађеног,најбоље говоре подаци да јерад трајао скоро годину и подана. а највише времена оти-шло је на истраживање. и Сте-ван, и Живана Војиновић, почијем сценарију је филм рађен,месеце су провели у шапцу – уисторијском архиву и Библио-теци, у јеврејском музеју у Бео-граду, многим другим устано-вама; небројено материјала и па-пира је прегледано... Жал јешто у деведесет пет минутафилма, много тога није стало,али је јавно изречена жеља – дасве буде преточено у књигу ошабачким јеврејима ЖиванеВојиновић.

-Филм је својеврсна историјашабачко-јеврејске прошлости.јевреји су током векова, од шес-наестог, како је истраживањепоказало, градили овај град.Желела бих, бар сам тако за-мислила пишући сценарио, дафилм буде својеврстан in memo-riam свим генерацијама јеврејакоје су шетале овим нашим ша-бачким улицама, које су га гра-диле између два светска рата,које су духовно га уздизале, иоставиле много тога лепог инама данас за памћење – истак-ла је Живана Војиновић. о суд-бини књиге, забележисмо, да јевећ готово две трећине урађе-на, да ће на пролеће моћи да идеу штампу; „наравно, ако будеинтересовања издавача.“

након приказивања филма,забележисмо и неколико пору-ка, оних који су на изузетан на-чин уткали себе у урађено.

-јако сам узбуђена. Вратиломе све у тешке тренутке кадасам изгубила брата на вешали-ма бањичког логора, а имао јесамо деветнаест година. Свешто сам видела, узбудило ме је,одајем велико признање људи-ма који су ово направили – сапуно емоција изговорила јеБранка црномарковић, са не-избрисивим трагом управо сасцене шабачког позоришта;признање томе и учешћу у фил-му, био је дуготрајни аплауз...

-Узбуђена сам и срећна штосам део тога, и заиста од свег

срца честитам ауторима филма,и нама који смо помогли да се тооствари. ово је филм за будућ-ност и за поколења – рекла јеанета томашевић. „Фасцинант-но и потресно“ – биле су речиБоривоја Божанића, а ивана

Спремић, уз хвала Стеви, и свомсараднику – александру Божи-ћу, само је подсетила на порукуфилма – да се не заборави!

-Већ имамо договор сајеврејском заједницом из Бео-града, да се тамо прикаже филм;видећемо и фестивале у окру-жењу, прво што треба да ура-димо је да филм преведемо наенглески језик да би могли да гадистрибуирамо и у Европу и у

америку – о плановима каже ре-жисер Стеван Маринковић.

... о постојању изгубљеногнарода у вихорима времена ушапцу сведоче три улице: драврама Винавера, Бате коена ијеврејска. као вечити споме-

ник под давидовим штапом,јеврејско гробље од 1825.годи-не, на српској ћирилици ијеврејском писму, чува 124 име-на и тајну о шабачкимјеврејима. одолевало је при-родним непогодама, окупаторукоји је покушао да га прода и са-временим недаћама... ... остајусећања и трагови... да се не за-борави...

Ц.Љубић

www. podrinske.comдруШтВо27.октобар 2011. 9

Филм „шабачки јеВреји“ стеВана маринкоВића

Да се на заборави

У потресну причу о страдању шабачких јевреја и кладовскогтранспорта, у причу о једном посебном народу, чија је судби-на да вечно лута, и коме је накратко мир и спокој био у шап-цу, а неизбрисив траг постојања занавек остао, уткали су и деосебе. носилац пројекта, режисер Стеван Маринковић, сценаристаЖивана Војиновић. немерљив допринос свих; директора про-дукције – Грујице Самарџића, камермана – дејана рафаилови-ћа, монтажера – јована Павловића, иване Спремић – која је аутормузике.

Глумци шабачког позоришта – иван томашевић, анета то-машевић и Боривоје Божанић, и новинар ртВ шабац, МилованЂенадић, били су, уз Живану Војиновић, наратори филмске при-че... У реализацији пројекта учествовало је преко педесет људи,подршка су били и дом културе и ученици и школа „краљ алек-сандар I карађорђевић“ из Прњавора...

-на жалост, данас у шапцу нема припдника јеврејскезаједнице; 1992. године, два брата из породице аврамовић, по-следње породице шабачких јевреја, отишли су у израел. једанод браће је умро, а Борко аврамовић сваког лета долази, и дру-жи се са својим пријатељима. носталгичан је, и како каже жељаму је да опет шабац постане место његовог сталног боравка.ја се надам да ће тако бити, али да ће и други јевреји, поновопронаћи шабац. како ми је недавмо давид албахари рекао, „ушапцу пронаћи срећно своју луку“. јер, преци давида алба-харија су управо шабац пронашли као срећну луку“ – само јеједан од детаља изузетне приче Живане Војиновић, по чијем сце-нарију је и рађен филм „шабачки јевреји“.

-Задовољство ми је да, ево,после годину и по дана рада,снимања, монтаже, истражи-

вања, овај пројекат буде за-вршен и да имамо част да гавечерас представимо шабач-кој публици. Филм пратијеврејску заједницу у Градушапцу од 16.века до 1992.го-дине, када се последња ша-бачка јеврејска породица кое-на аврамовића преселила уизраел...

-на данашњи дан, пре тач-но седамдесет година, немачкиокупатор је у Засавици стрељаошабачке јевреје и јевреје изкладовског транспорта, тако даје ово на неки начин помен нањих, и оно, што је и порукафилма – да се не заборави...

-ово нисам радио ни збогкакве користи; било ми је за-довољсво да сазнам нешто овеликим људима о којима ни-сам знао готово ништа, да некетајне откријемо; ово је прича ио нама шапчанима, и волео бихда људи прихвате ову причу по-зитивно - каже режисер филмаСтеван Маринковић.

„Чивијашки" балони поново уШапцу

Браћа дејан и Борис из места Луг код Беочина, били су го-сти шапца два дана. они су пронашли један од 80-ак балона којије пуштен на Чивијашком карневалу, а испоставило се да је у њи-хово место балон са поруком најдаље одлетео. дечаци су радоприхватили да викенд проведу у шапцу, у којем су се сјајно про-вели, дружили и добили награде, а по речима њиховог оца – си-гурно ће доћи и следеће године и то баш на карневал.

�� www. podrinske.com 27.октобар 2011.ИнтерВју

Протекла деценија ће, кадаје реч о спорту, на планетарномнивоу бити упамћена као дека-да у којој су екстремни спорто-ви стекли енормну популар-ност.

дакле, сви елементи спорт-ског витештва се подрзуме-вају, међутим, на све то је до-дата и велика примеса опас-ности и изазова. набројати

све екстремне спортиве билоби илузорно јер млади људиширом света, готово свако-дневно, придодају неку новудисциплине која пре свега под-разумева, повишени адрена-лин.

ни шабац, екстремни спор-тови, нису мимоишли. најпо-знатији из ове породице спор-тиста су чланови кЛУБа оБо-ЖаВаЛаца ЕкСтрЕМниХСПортоВа, који има две сек-ције, падобранску и ронилачку.Председник овога клуба Ми-хаило Матић нашим читаоцимаексклузивно открива тајне па-добранства и роњења и објаш-њава зашто је добро бавити се иоваквим спортовима.

Зашто баш падобранство ироњење?

- За разлику од друге деце,која су углавном трчала залоптом, мене су интересовалиспортови који су доносилимного више узбуђења. то сууправо падобранство и роње-ње! Летети као птица, је ве-ковни човеков сан, који дели-мично осетим у слободномпаду, пре него што отворим па-добран, а све то траје око му-нут, у зависности од висине сакоје искачем из авиона. Слич-но је и са роњењем, само штосу сада у питању рибе.

Колико има чланова ваш

клуб?

- клуб има десетак сталнихчланова.

То нису ни мало јефтини

спортови!?

- Бављење овим спортови-ма захтева и специфичну опре-му. квалитетан „крило“ падо-бран кошта између 4.000 и

5.000 еура. ронилачко одело,боце за ваздух и остала опрема,су око 1.000 еура. али, ако не-што волите, цена је у другомплану.

Како се финансирате?

- Финансирање свих спор-това је заиста велики проблем,али увек се нађу људи који

умеју да препознају праве вред-ности, но углавном се финан-сирамо из свог џепа.

Колико траје обука за па-

добранство, а колико за ро-

њење?

- теоретски део наставе заосновну падобранску обуку,

траје 2 дана, а после тога се кре-ће са практичним делом обуке инаравно – скокови. ронилачкаобука траје 7 дана, од којих јебар 3 на базену. Све детаљеобуке снимамо камером, па по-лазници имају забележене својепрве кораке.

Шта за младог човека зна-

чи када се бави овим спорто-

вима?

- Спознаја да припадате помало ужој популацији људи,специфичних умећа, а за друшт-во, људе које су на супротнојстрани од корисника дрога икриминала.

Тај, фамозни, адреналин?

- У спрези са пуно одговор-ности, јер безбедност је најбит-нија.

Како Шапчани могу да

дођу у ваш клуб?

- Сви заинтересовани семогу јавити на телефон 064/53-88-821, пријавити се на обукупадобранства или роњења, а за-нимљиво је да било ко може даискуси лепоту падобранскогскока, без обуке и лекарскогпрегледа, јер постоје такозванитандем-скокови, где вас ин-структор носи. Ваше је да ужи-вате. како се цео скок снима, мо-жете изнова и изнова да про-живите скок.

иначе, Михаило Матић јеинструктор падобранства и ро-

њења, овим спортовима се бавиоко 20 година и поседује све ли-ценце, како домаћег, тако и ме-ђународног карактера.

У екстремне спортове је,како каже на крају овог разго-вора, ушао као заљубљеник ду-бина и висина.

Ханибал Ковач

разгоВор с’ поВодом: михаило матић, инструктор падобранстВа и роњења, Власник – председник клуба,Ваздушни и подВодни сниматељ

И спорт и адреналин

У просторијама културногцентра у шапцу, 14. октобра, уорганизацији Еколошког омла-динског савеза шапца, одржанаје едукативна радионица подназивом „да нам као у старавремена земља буде здрава и зе-лена“ на којој је истакнут значајочувања здравог земљишта. оварадионица представља трећидео едукативних активностикоје ЕкоС спроводи у еколош-ком образовању ученика ос-новних школа, а одржавањемпоследње радионице, која ће себавити темом отпада и рецик-лаже, завршава се први деопројекта који за циљ има поди-зање еколошке свести најмлађихсуграђана. По окончању по-следње радионице ученицимаће се доделити сертификати„Млади еколог“, који су услов заучествовање у квизу „Мислиглобално, делуј локално“ који ћебити емитован на телевизијишабац. Победници квиза каонаграду ће добити путовање у

цеље које су омогућили пред-ставници Градских управа шап-ца и цеља, под руководствомградоначелника два града, Ми-лоша Милошевића и Бојанашрота. У реализацији пројекта,осим Града шапца, учествујуМинистарство животне средине,рударства и просторног плани-рања, као и спонзори пројекта:тојота брокер, Секом, Голубпетрол, ин техник и Вила ал-бедо.

Еколошки омладински савезшапца позива све креативне уче-нике основних школа да уче-ствују у изради еколошких иг-рица од којих ће најбоља битиуврштена у квиз „Мисли гло-бално, делуј локално“, док ћеаутор игрице добити пригоданпоклон. конкурс је отворен до 1.новембра, а сви заинтересованисе могу јавити на адресу: Стојанановаковића 14/1/10, 15 000 ша-бац, или путем интернета на ад-ресу ekos.sabac@gmail.com

ЕКОС ШАБАЦ

трећа еколошка радиониЦа екоса

Борба за здравоокружење

изузетно успешна је билатрадиционална „јесења“ акцијау шабачким средњим и вишимшколама. Екипа института затрансфузију крви Србије бора-вила је у шапцу од 17. до 20. ок-тобра, домаћини овога путабиле су – Пољопривредна, Ме-дицинска, Гимназија и Економ-ска, остали су долазили кодњих, а укупно је, за потребелечења болесника из овог крајау београдским клиникама и ин-ститутима, прикупљено 192јединице крви. акцијама се ода-звало још четрдесет ученика,

који у том тренутку нису моглида дају крв.

-Заиста је било лепо и ви-дети све те младе људе, и дру-жити се са њима, а, посебно хва-ла је за сваку даровану боцу, јер,и овом приликом, истичемо зна-чај сваке прикупљене јединицекрви. изузетан одзив је зна-чајан, јер је то и један од путе-ва стварања подмлатка хума-ниста нашег града – каже Зоранрадукић, у име шабачког црве-ног крста, организатор акције.Упућује хвала и свим школама,за изузетно ангажовање. Ц.Љ.

млади шапЦа

Положили испит хуманости

www. podrinske.comИнтерВју27.октобар 2011. ��

текст који је пред вама на-стао је поводом два јубилеја.један од најпопуларнијих попбендова на овим просторима, са-рајевски „Хари Мата Хари“ обе-лежава значајну годишњицу - 25година постојања, а регионал-ном листу „Подринске“ ово јејубиларни 200. број. Промоцијаактуелног албума под називом„Срећа“, и поменути јубилеји,повод су да ексклузивно за нашлист разговарамо са ХаријемВарешановићем, фронтменомбенда.

Хари, у години када имате

доста концерата, а све пово-

дом обележавања великог

јубилеја бенда, хвала што си

одвојио време за „Подрин-

ске“.

- Велики поздрав шапча-нима и свим читаоцима листа„Подринске“. Ми се по-знајемо још од раније. ко-лико се сећам, радили смоинтервју у Врњачкој Бањипре неколико годи-на, као и после на-шег наступа ушапцу пре двегодине. Убањи сам каодомаћи, пра-вили смотамо спе-цијалне про-бе, ималиприпреме, иорганизовалипрелепе кон-церте. а опет шабац је веома би-тан град у великој серији насту-па по Србији, јер први концерт натурнеји организовали смо баш ушапцу крајем септембра 2009.го-дине, на препуном главном град-ском тргу.

Рођен си 1961. године, али

ја ћу ипак да ти честитам 25.

рођендан!

- Знам у чему је штос. У пра-ву си. Пре 25 година основана јегрупа „Хари Мата Хари“. нис-мо забележили тачан датум,нити га нешто специјално сла-вимо, али обележавамо га тимешто већ дуго трајемо на сцени,и што се трудимо да нашу пуб-лику увек обрадујемо новимлепим песмама.

Ваш албум „Страх ме да те

волим“ један је од најпрода-

ванијих у историји поп музи-

ке на овим просторима. Про-

дат је у 700.000 примерака.- да. то су биле лепе године

када је постојала дискографија.али ти тиражи из 1989. и 1990.

године не верујем да ће се ика-да више поновити.

Још једно обележје вели-

ких имена јесу и песме које

дуго трају, а којих „Хари Мата

Хари“ има много. Недавно је

објављен „римејк“ песме „По-

летјела голубица са Башчар-

шије“. Песма је снимљена и

пре настанка бенда „Хари

Мата Хари“, пре више од 30

година, 1979. године.

- тачно тако. римејк сам на-правио са Халидом Бешлићем,и то је једна од најлепших пе-сама о граду Сарајеву. и дан да-нас живи, и увек је мојим суг-рађанима једна од најдражих.дух Сарајева је сигурно регио-нални и веома широк, и Са-

рајево зато воле сви људи.

Још нешто про-

лази кроз целу

твоју каријеру. То

је велики број хи-

това које си ура-

дио у дуетима. Са

тобом, поред

осталих,

п е в а л и

с у :

Дино Мерлин, Драгана Мир-

ковић, Харис Џиновић, Ке-

мал Монтено, Ивана Банфић,

Ханка Палдум, сада и Нина

Бадрић...

- Вероватно сам један одизвођача који има понајвишедуета. драго ми је што су мно-ги били успешни. то је финаприлика да публици песму пред-ставиш на један нов, другачијиначин, да у једној песми људичују двоје певача које воле.

Твој деда био је међу по-

знатијим босанским севда-

лијама. Да ли је у породици

остало мало тог гена? Хоће ли

Хари на неком албуму певати

севдалинке?

- Мој дедо Мехмед био јебаш севдалија, и ја као његов ди-ректни потомак створио сампре неколико година свој новимузички бренд „Харијев сев-дах“, у којем мало залазим у теводе. Мислим да ћу сигурно унаредним годинама, када семало смирим са бендом, једаналбум посветити севдаху.

Од твог првог наступа про-

шло је равно 40 година. Сме-

мо ли да поменемо то?

- Ма наравно, јер у праву си.Већ од малих ногу био сам набини, у дому културе на Врат-нику. то је предграђе Сарајева укојем сам одрастао и где сампрви пут стао на сцену. тих се-дамдесетих година већ сам оку-пљао прве бендове, и од тадасам стално у музици. Управо наВратнику је почела моја ка-ријера, тада сам постао певач.

Од тада до данас добио си

на десетине награда. Најбољи

певач, најбољи поп бенд, пре-

ко пет милиона продатих но-

сача звука... Ретко ко се може

похвалити таквим ус-

песима.- Статисти-

ка јесте таква.али моја највећа на-града је моја публи-ка која годинама нејењава, и све јевише људи којинас слушају. аза то су најза-с л уж н и ј емоје пес-

ме. оне су оно што одржава јед-но име, музичку звезду. а пуб-лике имамо свуда, од Сиднеја доВанкувера, где год су људи саових простора „расути“.

Мали број извођача може

да се похвали још једном чи-

њеницом. На твојим концер-

тима су маме и тате са својом

децом. И њихова деца данас

налазе на вашим свиркама

неке нове симпатије, као што

су то радили и њихови роди-

тељи. И сви знају и певају све

ваше песме.

- то бих посебно нагласиокао важну ствар која нас одр-жава годинама. то је та опште-генерацијска музика коју волесви, и јако ми је драго збогтога.

Радио си и музику за филм

„Духови Сарајева“. Хоће ли

бити још филмских музич-

ких излета?

- Пре неколико година самурадио музику за тај филм, и тоје мој филмски првенац. Веома

је занимљиво, и било мије мало лакше од рада на албу-му, јер је рад на филму било не-што ново, а растерећен си и оно-га да се то директно некомемора свидети. када радиш ал-бум онда знаш да мораш даимаш две - три песме којељуди прихватају. да ли јето текст или музика, не-битно, јер колико год ра-диш за себе, мораш да раз-мишљаш и о својој публици.Филмска музика је нешто што теопусти, даје ти ширину, не држите у оковима. Гледајући на тајначин, надам се да ћу опет има-ти времена да урадим музику занеки нови филм.

Један стих из еврови-

зијске песме „Лејла“, по

томе како га отпеваш,

уз емоцију коју пока-

жеш, издваја се од свих

других. „Зар би мог-

ла ти, другог

волети...“.

- Упра-во тај стиху „Лејли“је кључанстих. дра-го ми јекад некоо с е т ие с е н ц и ј упесме. дали башсвако осе-ти да је утој речени-

ци суштина, не знам. драгоми је што ти јеси, јер мени тареченица и јеста главна кадапевам „Лејлу“.

Хоће ли нам твоји наслед-

ници, Нађа и Дамир, правити

неке нове лепе тренутке, не-

ким новим песмама, као што

ти чиниш већ годинама?

- нађа неће, мада је кроз де-тињство је одлично научилада свира клавир, и ту је сталашто се музике тиче. дамир јејош млад, има седамнаест го-дина, свира гитару, али му јешкола на првом месту. не знамколико су му амбиције широкеи колико ће га године испредњега увући у музичку причу. Уњихов избор је се не мешам.највеће богатство у мом жи-воту је то што сам имао свој из-бор. да су се питали моји ро-дитељи, можда бих се бавионечим другим. Пуно сам сре-ћан што сам имао прилику дасам изаберем свој животнипут, и зато гледам да и својојдеци оставим тај простор.

Почетком ове године

постао си деда. Неко-

лико дана после про-

славио си 50. рођен-

дан. Можда ће мали

Исак бити му-

зички заштит-

ни знак овог

дела Балкана.

- да, нађа јеродила је дечака,

који је добио имеисак. откако се

исак родио сваки слободни тре-нутак проводим у ћеркиној кући.иначе, вероватно се старији чи-таоци сећају нађе. Појављиваласе као девојчица у споту за пес-му „Прстен и златни ланац“. ро-ђење унука ме је променило,пун сам емоција. Предивно јебити деда и сада разумем људекоји су ми причали да се унучеволи више од деце. Стрпљивосам чекао пред вратима поро-ђајне сале и када ми је речено дами се родио унук, мојој срећиније било краја. из немачке сампре исаковог рођења донео свешто је од опреме и гардеробе по-требно за бебу. а то за полавека живота, и ниси морао да по-мињеш (смех).

Хвала ти што трајеш, и по-

труди се да генерацијама које

долазе, својом музиком, пода-

риш доста лепих тренутака.

Нека порука за читаоце ли-

ста„Подринске“, за јубиларни

200. број листа.

- Хвала на лепим речима.Читаоце листа „Подринске“ по-здрављам и захваљујем на под-ршци коју су ми дали, јер убеђенсам да их је било доста у пуб-лици на поменутом концерту ушапцу. Ваши читаоци, и свишапчани имају специфичан му-зички укус, и зато смо баш у ва-шем граду организовали кон-цертни првенац у Србији у про-моцији новог албума „Срећа“,док је прва огромна промоцијаорганизована на стадиону „ко-шево“ у Сарајеву. изузетна по-сета и одлична атмосфера на по-менутом шабачком концерту те-рају нас на размишљање о јошједној таквој свирци. редакцијичеститам јубилеј, уз жељу датрајете, будете најчитанији листу Подрињу, и да у неком следе-ћем јубиларном броју објавитерепортажу са неког новог на-ступа групе „Хари Мата Хари“у шапцу! Поздрав шапчанимаи Подринцима од срца - рекао јеХари Варешановић на крајуразговора за јубиларни број ли-ста „Подринске“.

Дејан Крсмановић

Зар би могла ти, другог волети...ексклузиВно: хари ВарешаноВић („хари мата хари“) за „подринске“, поВодом 25 година постојања бенда и јубиларног 200. броја нашег листа

�2 www. podrinske.com 27.октобар 2011..забеЛеШКе

Европска комисија 2007. го-дине прогласила је 18. октобарза дан борбе против трговинељудима. од тада се, у свим зем-љама чланицама, тога дана ор-ганизују активности на нацио-налном плану које за циљ имајускретање пажње јавности наопасности и последице тргови-не људима. Његово обележава-ње је важно у превенцији иборби против трговине људима,као и у подизању свести јавно-сти о том феномену који пред-ставља један од најтежих обли-ка кршења људских права.

Млади волонтери црвеногкрста шапца, 18. октобар, Ев-ропски дан борбе против трго-вине људима, обележили су ак-цијом уи Господар јевремовојулици. Са циљем да што вишесуграђана, посебно младих,упознају са проблемом, обави-ли су анкету, а делили су и про-пагандни материјал.

-циљ нам је да кажемо на-шим суграђанима да се тровинаљудима не дешава тамо некимдругима, већ да је присутна икод нас. радимо и малу анкету,како би видели њихово знање ипознавање проблема трговинељудима; једно од питања је и да

ли предавања на ову тему требада буду чешћа и да их има више,затим, да ли је то табу тема у на-шем друштву или није. Посеб-но младе желимо да упознамона ризичне облике понашања.данас ћемо дан провести наулицама, интервјуисати сугра-ђане и видети какво је њиховознање на ову тему – каже Ми-лош Палежевић.

од почетка октобра, који јеМесец борбе против трговинељудима, млади виолонтерицрвеног крста, одржали су 18информативних радионица, заоко 600 ученика основних исредњих школа у шапцу, Бога-тићу и коцељеви. тако су мла-ди добили основне информа-ције о трговини људима каооблику модерног ропства, зло-употребама људских права радистицања материјалне користи,начинима врбовања, као и ме-рама опреза.

и тога дана одржанаседница комисије за подмладаки омладину, црвеног крста, билаје посвећена борби против трго-вине људима, а са просветнимрадницима договорен је наста-вак заједничких активности.

Ц.Љ.

заустаВимо тргоВину људима

Људска бића немају цену

Поводом обележавања“октобра, месеца борбе противтрговине људима”, 20. октобра,полицијски службеници одсе-ка пограничне полиције, застранце, сузбијање илегалнихмиграција и трговине људи-ма, Полицијске управе у шап-цу, у сарадњи са црвенимкрстом, за представнике ђачкогпарламента шабачких средњихшкола одржали су превентив-но-едукативну наставу.

-У оквиру националног пла-на акције борбе против тргови-не људима, који је донет за пе-риод 2009. – 2011. година, бројнесу активности, првенствено сациљем да се млади на прави на-чин информишу и подуче о фе-номену кривичног дела тргови-на људима, како не би дошли уситуацију да подлегну некомод начина врбовања – подсетиоје вршилац дужности шефа од-

сека, драган Ђурђевић. “За про-текле две године, на подручјуПолицијске управе шабац, нис-мо имали поднетих кривичних

пријава о овом виду кривичнихдела. имали смо неколико си-туација где смо реаговали, зајед-но са Службом за координа-цију заштите жртава трговинељудима, Вишим јавним тужи-

лаштвом и невладином орга-низацијом “астра”. Узималисмо службене белешке, по оба-вештењима примљеним од гра-ђана, али нисмо дошли до еле-мената кривичног дела тргови-не људима.” о најчешћим обли-цима каже:”У задње време, ко-лико имамо информације, наподручју Србије, то је сексуал-на експлоатација младих, рад урусији, као задњи регистрованипример, и као нешто најпри-сутније – просјачење“.

-одржали смо бројне ра-дионице, где путем тих вршњач-ких едукација подстичемо уче-

нике да размишљају о трговиниљудима, да буду на прави начининформисани и не дозволе дапостану жртве. Посебно је важ-но препознати ту фазу врбовања– истиче ката Михаиловић,један од волонтера шабачкогцрвеног крста.

анкета која је рађена пово-дом 18. октобра, Европског данаборбе против трговине људима,показала је да грађани о трго-вини људима јако мало знају.

-од преко сто суграђана којесмо анкетирали, врло различи-те узрасне доби, нико није мо-гао да нам дефинише шта је то

трговина људима. оно што је занас врло значајно, једно од пи-тања било је како можеш пре-познати трговца људима? Људи

су имали идеју о томе да је тостарији човек, да је ћелав,… итако даље, заправо, трговац љу-дима се не може препознати –каже самостални стручни са-радник у црвеном крсту, Сне-жана Петровић, наглашавајућинеопходност боље информиса-ности о трговини људима, каовеликој криминалној активно-сти. Ц.Љубић

тргоВина људима

Међу три најпрофитабилније криминакне активности

трговина људима (тра-фикинг) је облик модерногропства и представља зло-употребу људских бића и по-вреду њихових основнихљудских права ради стицањаматеријалне користи. реч је оглобалном феномену, који,на различите начине погађацео свет. издваја се по тежи-ни последица које оставља напојединца и друштво у цели-ни. широм света, према про-ценама преко 2,4 милионадеце, жене и мушкараца при-морано је на проституцију,служење у кућама, рад напољима, просјачење, бракове,на кривична дела, и на оста-ле видове сурове експлота-ције која је у суштини свега.

од почетка 2011. године,према подацима Службе закоординацију заштите жрта-ва трговине људима, у Србијису идентификоване 73 жртветрговине људима, од којих је65 преживело патње тргови-не људима, а осам је потен-цијалних. Према врсти екс-плоатације, тридесет једнажртва је сексуално експлоа-тисана, двадесет две радно,седам ради просјачење, че-тири ради принудног брака,две ради вршења кривичнихдела и једна у покушају ус-војења. од укупног броја,тридесет три особе су билемалолетне. Према држав-љанству, 62 жртве су изСрбије, пет из Босне и Хер-цеговине, две из авганиста-на и по једна из Украјине, ау-стрије, црне Горе и Слове-није.

трговина људима сесврстава међу три најпро-фитабилније криминалне ак-тивности, уз трговину дро-гом и оружјем. Процене су дасваке године најмање 140хиљада жртава трговине љу-дима у Европи, кроз сексу-алну и радну експлоатацију,доноси криминалним орга-низацијама око три ми-лијарде долара. Процене суда 120 хиљада, углавномжена и деце, годишње будужртве трговине људима.

драган ЂурЂеВИћ

снежана ПетроВИћ

Ката мИХаИЛоВИћ

манастир радоВашниЦа

Прославили своју крсну славу- Манастир радовашница

подну планине цер посвећенсветим архангелима Михаилуи Гаврилу, а који je задужби-на краља драгутина нема-њића, прославио је својукрсну славу Покров ПресветеБогородице.

Почетак славља, у деветсати објавио је звук манастир-ског звона које је манастиру ра-довашници 1933. године по-дарио краљ александар Првикарађорђевић. Свету Литур-гију у присусртву великог бројаверника и људи добре вољеслужио је архимадрит хаџиниколај Малишић, старешинаманастира у радовашници уз

сасаслужее монаха и свеште-ника шабачке епархије а пева-ли су и отац Филимон, отац ни-фонт и сестра Милица абт. Пообављеној Светој литургијипререзан је славски колач а по-

том је, за бројне вернике који субили на светој литургији, при-ређен славски ручак, трпезаљубави коју су припремилибратство манастира и домаћи-ни славе. Миладин Малишић

�3www. podrinske.comзабеЛеШКе27.октобар 2011.

Протојереј ставрофор Мар-ко Павловић, уз 180-годишњи-цу постојања православног хра-ма у шапцу, у Међуопштинскомисторијском архиву одржао је 6.октобра предавање о три ша-бачке цркве. изузетни позна-валац црквене историје, пуб-лици је уверљиво представиоосамнаест деценија окупљањаверника нa молитву Свевиш-њем. Предавање је билосвојеврсна предпромоција пре-давачеве књиге «цркве и свеш-тенство у шапцу», која је уштампи, а причу је пратилавидео презентација сакупљенихдокумената.

Прва шабачка православнабогомоља саграђена је у времеаустријанаца, а податке о њојоставио је синђел андрија јоа-кимовић који је 1735. извршиопреглед светиња и свештенствау епархији ваљевској. тада суподигнуте цркве у јаловику и

Прову, 1732. освећена је у црнојБари, а о богомољи у шапцупрота Марко је рекао:

-шабачка црква била једрвена, али су «дувари» из-нутра «кречеисани», са каме-ном светом трпезом, што је уодносу на друге цркве билораскошније. Посебно је инте-ресантан гвоздени чирак, закога пописивач каже да је«мајсторија циганска», али акосу у другим црквама и чирацибили од дрвета, ово је већ на-предније. Сем тога, пошто су гарадили и цркви поклонили ци-гани, види се да су и они жи-вели у шапцу и да су били пра-вославне вере.

Синђел андрија јоакимо-вић оставио је запис и да је тајхрам био посвећен св. јованукрститељу, а где се налазио незна се поуздано. Захваљујући за-пису јоакима Вујића слути се даје био у шабачкој тврђави, атурци су га «по заузећу шапца1739. године претворили у џа-мију». набројао је прота Марко

и неколико тадашњих свешпте-ника и посебно издвојио тео-дора Станисављевића. Њега је1725. у Ваљеву рукоположиуоепископ доситеј николић и на-кон пет година службе у Ми-шару поставио за проту у шап-цу. Са епископом доситејем,Вуком исаковићем из црне Бареи Симом Витковићем из јовање,он је 1731. учествовао на цркве-ном Сабору у Сремским кар-ловцима.

Податке о другој цркви ушапцу, чуло се на предању,оставио је 1826. године јоакимВујић. Била је стара и посвеће-на светим апостолима Петру иПавлу, «од дрва и плетара на-чињена» и налазила се на Баи-ру. У деловодном протоколушабачког магистрата пише да умају 1808. јаков ненадовић даониколи Мумџији кафану која«спроћу цркве стоји на води»,што говори да је друга шабачка

црква била поред Бенске баре,закључак је проте Марка Пав-ловића. карађорђе је исте го-дине тој светињи поклонио зво-но, које је сада у Лојаницама.Сачуван је и податак да је 1826.звоно било поклон и јевремаобреновића, и да је први пут за-звонило на крштењу његовогсина Милоша. кнез Милош је«церкви обштества шабачкогза вјечни спомен» тада дароваојеванђеље сребром оковано,1821. штапано у Москви.

Међу свештеницима другешабачке цркве прота Марко јеиздвојио јоавана новаковића,који је служио у Прњавору а ис-такао се у борбама за ослоба-ђање шапца 1788. године па гаје за храброст аустријски царјосиф одликовао златном меда-љом. тада је свештеник био иЗемунац Вићентије ракић, којије у шапцу написао «Житијепреподобног алкесија Челојве-ка Божија» и «Житије препо-добног Стефана первовјенача-наго, краља серпскаго, нарече-

наго в иноцјех Симона» и штам-пао их у Будиму.

трећа шабачка црква, иста-као је прота Марко, садашњи јесаборни храм, такође посвећен

светим апостолима Петру иПавлу. циглу и други материјалза њу, 1826. године видео јејоаким Вујић па је записао да јеГосподар јефрем намерио дана пролеће гради нову церкву одкамена. Плац за светињу по-клонио је златар јован куртеша-куртовић, а неимар је био костадимовић из охрида. Сазидана јеи завршена у септембру 1831.али је већ након неколико годи-на морала да буде поправаљана.Проблема је потом било и са из-градњом звоника. иконостас затрећи фрам у шапцу осликао јеПавле Симић, од 1853. до 1857.године. двери је приложио епи-скоп јоаникије нешковић, дрво-резбарни део иконостаса урадиоје Ђорђе девић из Бачке Па-ланке а позлату Милош Бран-ковић.

Врсни познавалац црквенеисторије шапчанин Марко Пав-ловић, предвање је завршиоосвртом на свештенство тре-ћег шабачког православног хра-ма. из плејаде имена, издвојиоје проту јована Павловића, иг-њата Васића и Саву нико-лајевића, епископа који је у све-товну историју ушао залагањемза пелцовање против богиња.Говорећи о цркви у ратовима,нагласио је да је 1914. иза црквебила рака у коју су аустро-Уга-ри бацали и живе људе, а убомбардовању срушили торањ.Подсетио је присутне и да је уцрквеној порти подигнут спо-меник, који је 1934. године ос-вештао патријарх Варнава.

«шабачки свештеници субили са народом, у миру су про-свећивали и борили се противепидемија, у рату збрињавалирањенике, и увек су на молитвуокупљали вернике», закључиоје на крају изузетног предавањапротојереј ставрофор Марко Пав-ловић. Ж. Војиновић

предаВање о шабачким ЦркВама и сВештенстВу

Осамнаест деценија молитве Свевишњем

дом здравља шабац, избо-ром најбољих радова, завршиоје конкурс који је у октобру,месецу у коме се обележавајунедеља дојења и Месец пра-вилне исхране, имао за циљ даанимира и на један изузетнолеп начин укључи школарце унашем граду у причу о здравојхрани и значају дојења.

Приређено лепо дружење, ууправи дома здравља, 24.ок-тобра, било је, уз награде, јошједно хвала онима који су сеодазвали позиву да својим ли-ковним и литерарним радовима,допринесу развоју свести о важ-ности здравог живота.

-Ми смо се одазвали на на-ционални конкурс, упућујућипозив нашим школама, и пред-школској установи, да учествујузаједно са нама. конкурс је, нанеки начин, имао и едукативникарактер, јер теме су у себисвакако носиле и вид здрав-ствено васпитног рада - истичедиректорка, прим. др Весна Ђу-рић. додаје и да су очекиваливећу укљученост школа, да суконкурс обележили ликовни ра-дови, а да се са писаним јавиосамо ученик трећег разреда, ос-новне школе “цар константин”из ниша, Лука Максимовић.Њему су припале награде залитерарни рад, за обе теме. Уз

маштовитост, креативност и по-учну поруку, сваког рада, међуликовним за најбоље награђенису радови - на тему “Здравехране” - ане Ћирић и наташедрагић из ош “Вук караџић”,татјане крстић, из ош “краљалександар карађорђевић” изПрњавора и ученика ош“Стојан новаковић” – Милора-да Пантића и невене никито-вић; на тему дојења награђен јеликовни рад Луке Митровића,ученика ош “Вук караџић”.

дом здравља је најбоље на-градио, уз захвалнице, књигамаи нотесима, за све добијенецртеже узвраћено је захвални-цама, а шабачка Млекара, при-дружујући се акцији, малиша-нима је даровала пакете својихпроизвода. награда и хвала сви-ма који су се одазвали на кон-курс, био је пригодни сусрет икратко дружење са ученицима ињиховим наставницима. Чулисмо и лепе приче малишана ињихове поруке и жеље, инспи-рисане управо темама конкурса.

Преко шабачког Завода зајавно здравље награђени радо-ви прослеђени су у институт зајавно здравље у Београд, где ћебити део и националног кон-курса, а у име дома здравља, већје упућен позив за неку нову са-радњу. Ц.Љ.

Награде за поруке, креативност и машту

ПАЖЊА! ФАЛСИФИКАТ!драги наши суграђани, обратите пажњу, у нашем граду су се

у оптицају појавиле фалсификоване новчанице. Махом су то 500-тодинарке, али има и оних од 1000.дин.

надлежни органи су обавештени о овим фалсификатима, а ми вамприказујемо један и упозоравамо да убудуће отворите „четворе“ очи.

уз промоЦију здраВља и здраВих жиВотних наВика

�4 www. podrinske.com 27.октобар 2011.забеЛеШКе

Драган Јевтић – секретар

Општинског одбора СРС Ша-

бац је између осталог изнео:

У току јула и августа месе-ца текуће године о.о. није ре-довно одржавао конференције заштампу с обзиром да се ради осезони годишњих одмора.

У септембру месецу о.о.СрС у шапцу одржао је својуредовну годишњу Скупштину.

такође у септембру месецуо.о. објавио је додатак листу„Велика Србија“ у коме смообрадили неке фабрике у шап-цу које су биле предмет не-успеле приватизације.

директна штета овако при-ватизованих фирми је преко 45милиона долара, а такође напо-мињемо да је више од 30 фаб-рика доживело судбину овихкоје смо ми обрадили.

оно што се сада догађа уСрбији је то да се на косову иМетохији Србима пуца у леђа.

истовремено свакодневноштрајкови полиције, путара, здрав-ства указује на катастрофалностање у ком се Србија налази.

на улицу су изашли и сту-денти незадовољни високимшколаринама коју им је актулнавласт наметнула и јасно је дасада студирање представља при-вилегију богатих.

такође у републичком парла-менту усвојен је ребаланс буџетаСрбије и он износи 142,8 ми-лијарди динара. напомињемо даје у 2010. год. мањак у репуб-личком буџету износио 120 ми-лијарди динара, а у 2009 год. 70,5 милијарди динара. Важно је на-поменути да је и овај ребаланс ре-публичког буџета као и ребалансбуџета локалних самоуправа по-трошачки и служи за намирива-ње коалиционих апетита.

Мањак у буџету актуелнавласт попуњава скупим ино-страним кредитима и таквомњиховом политиком Србија је надобром путу да западне у дуж-ничко ропство.

Родољуб Лукић - члан Оп-

штинског одбора СРС у Шап-

цу је истакао следеће:

као што је познато редовниизбори у републици Србији тре-бало би да буду расписани по-четком године да би се у првојполовини 2012. године одржали.

Предизборна комбинатори-

ка је увелико започела, већ се на-зиру и највљују коалиције којенемају никаквих идеолошкихи програмских додирних тачака.

што се тиче СрС и општин-ског одбора у шапцу ми смо ап-сулутно спремни да изађемо наизборе без обзира када буду рас-писани. СрС ће као и до сада из-носити све негативности којеспроводи актуелна досовскавласт последњих 11 година а којени на који начин не доприносе бо-љем животу грађана Србије атако и грађана шапца.

кроз економски програм којисе припрема за предизборну кам-пању поправићемо катастро-фално стање у нашој држави ипобољшати квалитет живота гра-ђана који је по свим проценамагори као никада до сада.

Са овим економским про-грамом биће упознати сви гра-ђани Србије а такође и грађаниопштине шабац на трибинамаСрС које ће се одржати у на-редном периоду. општинскиодбор СрС у шапцу већ спро-води договорене активности даби што спремније дочекалипредстојеће изборе.

оно што је у овом тренуткубитно за нас у СрС поред еко-номског програма за опоравакСрбије јесте и то да се ускоро оче-кује изношење завршне речипредседника наше странке проф.др Војислава шешеља у Хашкомтрибуналу и да ће се ова девето-годишња неправда привести крају.

доласком проф. др Војис-лава шешеља у Србију доћићедо великих померања на поли-тичкој сцени Србије у користпатриотских снага.

овом приликом позивамочланове свих политичких стра-нака да већ започету предиз-борну кампању и ако изборинису ни расписани спроводебез физичких обрачуна него ар-гументима истине у духу демо-кратије и кодекса цивилизованогпонашања.

Упозорење грађанима поје-дине ситне, мале коалиционестранке по опробаном рецептуутицања на бирачко тело су по-чели да деле месне нареске иостале кућне потребштине зарадгласања за њих. Месни нарезактраје један оброк а њихова властчетири године.

конФеренЦија за штампу срс шабаЦ

данас, на Свету Петку, уистоименој спомен цркви кодстарог железничког моста,

свештеници шабачке цркве слу-жиће свечану литургију и поменжртвама комунистичког терора.Све до 2001. године о убистви-ма тзв. противника тадашњег ре-жима се ћутало. испоставило седа је одмах по напуштању не-мачких јединица, 23. октобра1944. године и минирању же-лезничког моста, партизани икомунисичка власт отпочела јерепресију у шапцу против тзв.колаборациониста и сарадникаокупатора, али је при том стра-дало и велики број невинихжртава.

на иницијативу др Живкатопаловића, тада челника СПо,и свештеника Војислава Пет-ровића основано је Удружењеграђана“Мост“ са основним ци-љем да се утврди истина о стра-далима у погрому комунистич-

ких власти. такође је отпочелои издавање часописа „Мост“како би се охрабрила родбинапобијених и страдалих да кажушта се то дешавало. од 2004. до2006. године грађена је и једин-ствена помен црква оваквогтипа у Србији, по нацрту дра-гана Лукића, чији је деда тако-ђе убијен на мосту.

-никада се тачно неће ут-врдити број побијених на ша-бачком мосту. Претпоставља седа их је око две хиљаде. Преманеким сведочанствима у октоб-ру и новембру било је дана, од-носно ноћи, када је и по стоти-нак људи одвођено на губи-лиште. то је трајало све до про-лећа 1945. године, а ту су дово-ђени и тзв. противници режима

из других метса, Ваљева, Лоз-нице, коцељеве, крупња... онису најчешће убијани маљевима,

бацани у реку, да им се траг незна. Сава је у то доба била пре-пуна лешева, јер су и из јасе-новца долазила трупла. Било је

то врло пефидно јер ако нематела нема ни злочина, а за садасе зна само за два пронађенатела. на нашем списку има око650 лица за које је утврђено дасу страдали на шабачком мосту,

каже др Живко топаловић.Управо је преко часописа

„Мост“ требало да се ова причаи сведочанства о непочинстви-

ма предочи широј јавности, и дапотомци и родбина сазнају пра-ву истину шта се то са њиховимнајближим десило. тек пре не-колико година у окружном судуу шапцу почела су сведочењакао и рехабилитације невинострадалих. до сада је рехаби-литовано око две стотине жрта-ва комунистичког терора. та-дашњи судија окружног суда ушапцу Гојко Лазарев указао једа ту има и елемената ратногзлочина.

Свештеник Војислав Пет-ровић подсећа да та убијања насавском мосту треба да будуопомена за будућност али и часоне истините историје о којојмлада покољења ништа не знају.наиме, нису убијани само са-радници окупатора већ и че-стити грађани, интелектуалци,

студенти, угледни земљорадни-ци, занатлије... Убијани су иони који су имали лепе куће илилепе жене, а њихова имовинаконфискована. Све то без са-слушања, без пресуде, без пра-ва на одбрану.

После свега остаје мучанутисак да се из страха ћутало де-ценијама, а да су и данас живиекзгекутори ових злочина. икад је већ Софокле написао бес-мртну трагедију где антигонаима по божанском праву да сах-рани брата, иако се борио настрани противника, овде је тојош трагичније јер је тела однеларека да остану без икаквог обе-лежја.

Д.Е.

злочин без трага: убистВа на шабачком мосту

Жртве однела река

Два пута убијен на мосту један од ретких жртва који је пронађен после масакра на мо-

сту био је Богољуб Марковић. Живео је са супругом Живаному доњем црниљеву где је имао петоро деце. Много деце а малоземље, те одлази у државну службу за привременог жандарма.на тој дужности остаје до краја рата, када га хвата озна. рукесу му биле везане жицом када је ударен маљем и главу и мот-ком одгурнут у Саву. Полумртвог вода га избацује код Мрђеновца,а после опоравка мештани га пријављују. овога пута егзекуто-ри на шабачком мосту темељно су обавили свој задатак.

И Солунац жртва добросав Перић из Белотића рађевског био је наредник

српске војске, прешао албанију, пробијао Силунски фронт, од-ликован... У новом рату не учествује, али по процени својих зем-љака припада соју народних непријатеља. Убијен је осмог де-цембра 1944. на савском мосту заједно са три своја сина. на ње-гове очи прво ће побити синове: Милоша, тихомира и Влади-мира, а онда њега. Претходно је убијено још 64 несрећника...

�5www. podrinske.comПоЛИтИКа27.октобар 2011.

У политици се израз коали-ција најчешће користи за саве-зе политичких странака, склоп-љених пре или после парла-ментарних избора у државамакоје користе парламентарни типдруштвеног уређења.

Странке - најчешће идео-лошки и интересно сродне - сепре избора удружују како се неби такмичиле једна против дру-ге односно како би добиле мак-симални број гласова и места упарламенту. таква удруживањасе називају предизборним коа-лицијама. једна од таквих коа-лиција склопљена је протеклеседмице у шапцу између Град-ског одбора демократскеСтранке Србије и УједињенеСељачке Странке.

Господине Савићу про-

текле седмице направили

сте предизборни коалициони

споразум са Уједињеном Се-

љачком Странком. Да ли је

то званични почетак пре-

дизборне кампање?

- Чињеница је да су свестранке покренуле предизборнукампању! Градски одбор демо-кратске Странке Србије је упредходном периоду урадио чи-тав низ предизборних активно-сти за предстојеће очекиванеизборе. Формиран је изборништаб Градског одбора и за раз-лику од предходних избора садасу многе ствари урађене на вре-ме тако да Градски одбор дССу шапцу спремно дочекујепредстојеће парламентарне илокалне изборе. У оквиру тихактивности Градски одбор јепостигао договор са Уједиње-ном Сељачком Странком тако даћемо наступити заједно на ло-калним предстојећим изборима.дСС и УСС имају заједничкиинтерес да наступе на пред-стојећим изборима заједно изразлога што знамо да је градшабац носиоц развоја Мачве,Посавотамнаве и Поцерине.

Поменули сте заједнички

интерес, шта овом коалицијом

добија ДСС, а шта УСС?

- ова коалиција би омо-гућила да пољопривредни про-извођачи са целе територијеграда шапца имају представ-нике у локалном парламентугде ће заједно са дСС-ом шти-тити и афирмисати интересекако пољопривредних произво-ђача, тако и грађана шапца.дСС сматра да град шабац тре-ба да буде регионални центарпољопривредног бизниса и стога је и нашла заједничке про-грамске интересе и једне и дру-

ге странке у граду шапцу. дССје припремила локални еко-номски програм развоја градашапца за периоддо 2015-те годи-не, где развојпољопривред-не производњеима истакну-то место, а иод изузетне јеважности за бу-дући развојграда

шапца. напомињем да смо икао парламентарна странка, а икроз активности одборника дССу локалном парламенту и досада заступали ставове блискекоалиционом партнеру.

Који су то програмски ци-

љеви које заједно можете да

представите грађанима?

- Економски програм дСС јевеома темељно урађен, а у њемује наглашено да ћемо се залага-ти за формирање интервентногфонда, повећање за 100% аг-рарног буџета на нивоу репуб-лике и поготово подстицај ин-веститорима орјентисаним наизвоз виших нивоа прераде по-љопривредних производа. дапојасним читаоцима, пољопри-вредницима је потребно омо-гућити веће субвенције и самимтим повећати обим пољопри-вредне производње, а која битребала бити пласирана, не каосировина него као финални про-извод.

Причали смо о пољопри-

вреди, али чије интересе два

одборника ДСС-а заступају у

локалном парламенту?

- доктор александар Пав-ловић и професор Мирко наглдо сада су штитили интересе несвог бирачког тела, већ грађанашапца. они су то у више на-врата јавним наступима пока-

зали и на тај начин заступалиинтересе странке која је окре-нута обичном човеку, још од ос-нивања тј. већ две деценије. Чи-

њеница је и да су два одбор-ника, а не пет колико стран-ка по закону и према из-борним резултатима има, али

је њихова активност била одизузетног значаја за грађанешапца. наши одборници су

више пута постављали питањау Скупштини града на које нису

добили адекватне одговоре.Подсећам на средства из

буџета града којасу потрошена зафонтану шабач-ких Жртава, не-сталог Водо-скока на рециСави. Поста-вили смо ипитање о ви-соким ценамау процесу ле-гализације, апоготово ис-тичем високе

цене комунал-них такси за при-

вреднике града шапцакоје су на локалномнивоу повећане за500%. на последњој

седници Скупштине града наши

одборници су поднели захтев заусвајање тачке дневног реда засмањење комуналних такси узиницијативу 240 потписа при-вредника града шапца где на-жалост та иницијатива дССније усвојена од стране вла-дајуће већине Скупштине градашапца.

Како ће се странка изјас-

нити о предстојећем ребалан-

су буџета који ће бити једна од

тема Народне Скупштине?

- дСС је ове три године кри-тиковала буџет града шапца закоји је власт тврдила да је раз-војни. Више пута смо истицалида буџет града шапца није раз-војни него стагнирајући и по-трошачки. За три године радаовдашње власти буџет градашапца није имао тенденцијуповећања него смањења и притом се град шабац задужио кодпословних банака за преко тримилиона еура, тако да и наред-ни рабаланс буџета ће бити вео-ма сличан предходнима и да већсад са сигурношћу можемо рећида дСС неће подржати наредниребаланс буџета. основ свакогбуџета је повећање прихода , ато се може само постићи са ве-ћим запошљењем грађана шап-ца који је сада на веома ниском

нивоу. Све више људи остаје безпосла, све више пословнихсубјеката у граду шапцу је ублокади тако да ће се дСС у на-редном периоду залагати да сеповећа ниво привредних актив-ности у граду шапцу, а самимтим ће се повећати и приходиграда шапца.

Да се вратимо на питање

коалиције која су ваша пре-

дизборна очекивања везана

за град Шабац?

- дСС од промена 2000-те одграђана шапца увек је добијалазначајно поверење и на свим из-борима до сада је била по из-борним резултатима трећа по-литичка снага у граду шапцу.Са сигурношћу очекујем да ћетако бити и на предстојећимлокалним изборима . што сетиче склапања будућих поли-тичких договора дСС никаданије била за улазак у власт посваку цену, а да то није у инте-ресу грађана а и у складу са на-шим програмским активности-ма. демократија је извор многихалтернатива тако да ћемо се ими понашати у складу са по-стигнутим изборним резулта-тима на предстојећим локал-ним изборима.

М.Ж

интерВју са поВодом: Владимир саВић - председник градског одбора дсс

Трећа политичка снага у граду Шапцу

како би услуге у Служби запријем и збрињавање ургентнихстања учинили што доступ-нијим, уз повећање нивоа без-бедности пацијената и запосле-них, општа болница реализујеобимне радове на реконструк-цији и адаптацији простораслужбе. Планирано је да Ур-гентни пријем добије око 110квадратних метара додатногпростора, имаће директан улазу просторије, а биће дограђенаи рампа, чиме ће бити испуње-ни стандарди неопходни за ре-

довно и безбедно функциони-сање и рад. адаптацијом по-стојећег и проширењем про-стора, биће створени услови заадекватан пријем и збрињавањепацијената, услован боравак де-журне екипе, као и прописно од-лагање медицинског и кому-налног отпада.

о значају рада Службе ур-гентног пријема, најбоље говориподатак да је само у току сеп-

тембра обављено 1149 прегледа– од чега су 1042 хируршка и 107интернистичких. иначе, Службаза пријем и збрињавање ургентихстања у општој болници у шап-цу, почела је са радом 15. децем-бра 2008.године. У њој је запос-лен 41 радник, од којих је седамлекара, две више медицинске се-стре, 18 медицинских сестара идевет административних радни-ка. Ц.Љ.

у шабачкој општој болниЦи

У току уређење простора Ургентног пријема

на путу потврде квалитетарада засигурно је акредитацијаустанове. тим за спољашњеоцењивање, именован од стра-не агенције за акредитацијуздравствених установа Србије,боравиће у шабачкој општојболници од 30.октобра до 3.но-вембра.

општој болниЦи предстоји

Акредитацијскапосета

друШтВоwww. podrinske.com�� 27.октобар 2011.

драги моји,када су неки дан, по киши, а

врло свечано, отворени базени(под небом) у Бабушници, уприсуству „високих гостију“,дачића и дулића, било ми јемного тога јасније о томе какофункционишемо и због чегасмо ту, где јесмо. нека имамонове базене, макар и у јесењедане, и нека газимо блато јер не-мамо асфалта ни за главну ули-цу, нека... нека нам само дођуМинистри из Београда да намславље увеличају и врпце преднама пресеку... у инат и зими исиромаштву... размишљам, алаби била лепа слика да је неко,онако успут, ова два Министра,као случајно, гурнуо у базене, ухладну воду тек напуњену ујесењем кишном дану. какваби то незаборавна слика била...али није. Пропуштена шанса.то смо ми, па видите где смо...

ако нам Еуропа затражи даизравнамо рачуне са својим По-крајинама и регијама, “е не бис-мо ли постали кандидати кан-дидата за улазак у Унију“, а тра-же нам управо то, онда не требабити много мудар па закључити,да ће нам постављати све веће итеже захтеве, које никако не мо-жемо испунити, јер им до нас,очигледно није стало. Могу онивербално да нас вабе и тобоже ту-гују што нисмо са њима, али мићемо им увек бити „тамо некиБалканци“, које треба држатишто даље од себе... а ми опет, ито морамо разумети и отрпети.Све да би постали кандидати...бојим се вечити.

ако неко украде нешто, амноги краду, онда ће се све уовој држави свести на оне којикраду, оне који су покрадени иони који овима првима суде... узнеминовно питање: а ко ће овдеда ради. Е на овом питању, ко ћерадити у Србији, пада сваканаша нада да се нешто може из-менити било чиме, па и избо-рима. нико нам не нуди запос-лење, инвестицију, јер би овдесви да буду банкари, или дараде у државним установамаили да буду политичари. а сви,очито то не могу, макар себројно и смањивали, и то ра-пидно. Земља у којој штрајкујустуденти, полицајци и радници,а понегде и они запослени у јав-ним службама, очито је, вишенема времена да чека и да малт-

ретира инвеститоре (оно малоњих) бирократским заврзлама-ма, које се на крају своде наобично, огољено Мито и рекет.ако то нека нова власт, макар иова садашња, не схвати, нећенам бити добро, или, пропаш-ћемо, што кажу стари наши,ко ГрЧка...

Знамо да смо имали парто-кратску државу, у којој је билавелика упосленост, и где је свебило предимензионирано, алису то била нека друга времена,у земљи у којој је тржиштебило велико само по себи. алишта је данас, да ли је потребнода из једне крајности дођемо додруге и тако уништимо својусопствену будућност, па се садасвако нормалан основано пита,шта нас овде уопште чека... акоће нама јариње и Брњак вечитоодређивати правце живота, ондасмо сви у проблему, који нам неможе решити ниједна власт, макоје боје она била... осуда јеизречена и ми смо као утам-ничени, ту смо да издржавамо.докле? Проблеме треба реша-вати, рационално, тражећи мо-гућа и рационална решења, и несамо у предизборно време, већувек, у свако доба... да је то знаопуковник Гадафи, не би онаклинтонова долазила да пара-дира триполијем и уз то каженешто што још нисам чуо, нигдеи ниоткога: “њега треба убити“...и то се после дан-два и деси...

Министар полиције, понекаду том својству, а понекад као за-меник премијера, почесто у уни-формној јакни, коментаришесве и свашта: и да не може да

хапси фудбалере који играју каобабе, и да треба пооштрити каз-не разбојницима, и да је доброимати базене у Бабушници(омиљено место Мирјане и ње-ног јој јУЛ-а), и да баш он морада пусти у погон агрегате уБајиној Башти, и да је Вукдрашковић крив ако падне Вла-да (па шта?), али никако да про-коментарише шта се то дешаваса његовим полицајцима којиупорно штрајкују, чак сам их ви-део и у Главној улици у шапцу.то изгледа није у опису његовограда. Браво ивице. да није тебе,не бисмо били кандидати закандидате, да да, сећам се, билиби већ у Унији, али ко се тогајош сећа... тако му Перчевића,Горице, шаје Патона, Павко-вића и Глорије, комракова итатјане Ленарт... и свих непо-менутих, а тако живописнихликова из блиске прошлости...

и тако, док је Србија у ста-њу чекања када ће судија озна-чити почетак трке за ГЛаСоВЕ,ови што нас бројаше, кажу данас је све мање, а ја онда за-кључујем да је то и добро, јер ћедоходак бити по глави већи(број са којим се доходак дели јемањи), а тиме ће неко већ мах-нути као доказoм да живимо свебоље... и да нам стандард расте...Статистички посматрано... ашта је статистика: у просекусарма, неко само купус, некосамо месо... Па како коме одго-вара, за манипулацију... Стати-стика томе и служи, зар не. а мистатистици служимо да би јојбили податак... и то је то...

Све Вас волим и поздрављам.

ПИШе: бранИсЛаВ сеКуЛоВИћ, адВоКат

И после свега,исто...(као некад)!

Куд “абрашевић”Куд “абрашевић”туд и јатуд и ја

Ако и ТИ желиш да научиш даАко и ТИ желиш да научиш даиграш, певаш, свираш, плешеш,играш, певаш, свираш, плешеш,глумиш, сликаш или само да сеглумиш, сликаш или само да се

рекреираш и добро забавиш пријавирекреираш и добро забавиш пријависе. Постани члан КУД “Абрашевић исе. Постани члан КУД “Абрашевић идео породице која броји више од 600део породице која броји више од 600

чланова.чланова.Испуни свој живот културом, упознајИспуни свој живот културом, упознај

нове људе, градове, земље...нове људе, градове, земље...Године нису важне - сви стеГодине нису важне - сви сте

добродошли!добродошли!

новинарка тВ шабац ива-на јелић препознатљива је поауторској емисији о коњима,коњарству и коњичким тркама.Прве тВ кораке начинила је утадашњој редакцији локалногпрограма која је била под инге-ренцијом ртС. Почетком деве-дестих била је то изузетно по-летна редакција међу којима субили: Гордана Мањенчић, ВераМитровић, огњен амиџић...радило се по професионалнимстандардима о чему довољно го-вори и то да је та млада тВ еки-па стасала и има завидне ре-зултате.

ивана је пажњу гледалацапленила и по једној забавнојемисији, „Песмом да те нађем“,коју је радила са сниматељемСлавишом Севићем, и која јепослужила као образац за слич-не емисије неких других телеви-зија. једно време радила је уош“Селе јовановић“ као на-ставник музике, али се већ 2006.године враћа поново телевизији.

-Волим свој посао, а посеб-но атрактивна тема су коњи.Мислим да нема ничег племен-тијег ни лепшег од света коња.шабац је изузетно плодно тле заразвој коњарства, и по бројуодгајивача расних грла као и љу-битеља коњичког спорта пред-њачи у Србији. на хипородму сеокупи и по пет хиљада гледа-лаца, што је сигурно најспо-сећенија манифестација у граду.Годишње имамо по десетак ко-њичких дана, а награде се ре-довно исплаћују. травната ста-

за је једна од најбољих у Србији,а шабачки коњички клуб једанје од најактивнијих и најорга-низованијих. Већ следеће го-дине планира се 20 коњичкихдана, што ће хиподорм у шап-цу сврстати у европски па исветски ранг, каже ивана јелић.

Прави бум шабачко ко-њарство доживело је срединомдеведесетих година када су куп-љена врхунска грла: Еден, Гвар-нари, аска... они побеђују нанајважнијијм тркама у земљи, ауједно маме да на шабачки хи-подорм долазе најбоља грла издругих градова па и земаља уокружењу. Потврда доброг радаје да се овде одржава трајалстејскс, а од скора и Меморијалкраља александра карађорђ-евића. По висини награда, алипре свега по квалитету грла тосу врхунске трке. Специјалитетовдашњег хиподрома су и га-лопске трке у сулкама, као итрке сваког првог јануара. Заразвоју коњичког спорта веомаважно је и формирање ергеле, ау ту сврху је набављено 11 рас-них ждребица из иностранства.

и све то што се дешава у ко-њарству, не само шабачком,ивана заједно са колегом Бра-ном Стоисављевићем презен-тује тВ јавности, и то је доку-мент и сведочанство о прошлом,али и залога неких будућих ис-корака у овој области. какокаже ивана, важно је волетисвој посао, а успеси и резулат-ти ће доћи сами по себи. Д.Е.

лиЦа са тВ екрана: иВана јелић

У потрази за коњимабржим од ветра

ЉУБоВија - У брдовитомподручју љубовијске општине,ових дана сељацима који имајуплантаже лешника и ораса ве-лику бригу ствара најезда веве-рица.

Веверице су ојадиле Мили-сава Ђокића, домаћина из селагледећа.

- Већ десет година веверицеса мојих 100 стабала лешникасав род поједу и однесу у својејазбине да би се са њима токомзиме прехраниле. ове годинелешници су били добро родилии да није било веверица убраобих више од 800 килограма вео-ма крупних и квалитетних пло-дова овог коштуњавог воћа којеима добру цену и пласман натржишту. Веверице лешникепочињу да једу чим се заметнуу љусци на гранама. ове дивљеживотиње под заштитом судржаве намножиле су се а нањих је забрањен лов. Ловацсам, не смем да их убијам иакоми праве велику штету. неко-лико пута сам ишао у Со Љу-бовија и меродавнима у ин-спекцији за пољопривредупријавио штету коју ми сваке го-дине причињавају ове хлапљи-ве живтиње. тражио сам да ин-спекција дође и процени штету.обраћао сам се и ловачкомдруштву „Милета Полић Бато“у Љубовији и тражио да ми сенадокнади штета. Међутим, мојзахтев није уважен па веверицехарају. Сматрам да нама, пољо-привредницима, којима дивљезвери причине штету теба некода плати, макар то била и држа-ва, јер она је забранила да се ве-верице изловљавају.

- Поред лешника вевериценасрћу и на орасе. ове симпа-тичне халапљиве и хитре жи-вотиње, на стабла ораха долазеу крдима. Мени су са 30 стаба-

ла ораха обрале сав род. такође,и са 40 стабала лешника однелиесу све плодове. Уколико не до-бијемо заштиу од насртаја ве-верица на орасе и лешнике,нама сељацима који их узгајамоне преостаје ништа друго негода стабла посечемо и засадимо

неко друго воће - каже са огор-чењем јован радановић, дома-ћин из села дубоког код Љубо-вије.

Миладин МалишићСнимио: М. Малишић

��27.октобар 2011. www. podrinske.comрегИон

ЉУБоВија - дали због ви-соке цене или због тога што јеспремање зимнице при крају,продавац у улици Војводе Ми-шића у Љубовији које нуди дапрода паприкe по цени од 50 до55 динара по клограму има мало

куаца. очекујући их он је седе-ћи на столици заспао, ( види сето на нашој слици) годило му јејесење сунце, а паприке уместона шпорету пекле су се на су-нчевим зрацима у џаковима.

Текст и слика: М.Малишић

Љубовија - У средњемПодрињу, у којем пољопри-вредници узгајају велики бројстабала шљива „пожегача“, „ма-џарки“, „стенлеј“ и „чачанкеране“ берба овог воћа је прикрају. и ако је род био солидани просечан принос се кретао од80 до 120 килограма по стаблувоћари се нису много овајдилијер се свежа шљив браница от-купљивала по 12 до 14 динарапо килограму а за комину од којесе пече ракија осам до 10 дина-ра

– Због мале откупне цененајвеће кололичине овог воћа за-вршиле су у казану за печње ра-кије. ја сам у комину ставиовише од тону ипо веома квали-

тетних плодова шљива и кад ис-печем ракију од ње ћу иматидобру зараду. тренутно у овомбрдско-планинском воћарскомкрају литар ракије продаје се поцени од 400 динара, а ако некохоће да купи већу количину ја ћуму је дати по нижој цени - кажеМилан тадић, домаћин из селаСавковића, који има више од2.000 стабала. овај горштак ињегови укућани, син Саша, за-вршио је средњу пољопривредушколу и остао да живи на селу,баве се само воћарством и сто-чарством и од тога живе. Уна-предили су своје домаћинство.имају трактор, камион, ауто-мобил, мокултиватор. новосаг-рађену вома лепу кућу опреми-

ли су на најсавременији начин.По вредноћи, уљудности и по-нашању узор су не само меш-танима Савковића него и шире.

Миладин МалишићСнимио: М.Малишић

ЉУБоВија – БожидарСпасојевић, професор геогра-фије из Љубвије један је од рет-ких у Подрињу који у свом по-вртњаку узгаја тикве необичногоблика, које су не баш давнослужиле као посуде за воду,држање ракије или вина из којихсу послуживани гости.

- Семе тикви добио сам пренеколико година од колеге којиживи у Прилепу у Македонији,и од тада сваке године произве-дем 30 до 40 тиви, у које може,када се из њих повади семе и из-нутрица, да стане два до пет ли-тара течности. Веома су атрак-тивне па их поклањам ком-шијама и пријатељима у Љубо-вији. а, Бога ми три сам летосдао бесплатно немцу Фрејдушулцу, који је био у Љубовијикао туриста а живи у Минхену.

однео их је кући да му украсетерасу и да их покаже својимземњацима – каже Божидар.

М.МалишићСнимио: М.Малишић

Очекујући купце заспао

у слиЦи и речиу средњем подрињу сељаЦи се нису оВајдили од продаје шљиВа

Оде шљива у ракију

мИЛан тадИћ

неВоље имаоЦа плантажа лешника и ораса

Веверице поједоше лешнке и орасе

ове дивље животиње на-правиле су ми велику штетуна плантажи лешника на којојје више од 100 стабала леш-ника са којих су појеле и од-неле сав род, каже МилисавЂокић

Професор узгајивач тикви

божИдар Поред тИКВИ

у сЛИЦИ И речИ - снИмИо ХанИбаЛ КоВач

ттееннккооввии ггааззее шшааббааччккиимм ууллииццааммаа

сПортwww. podrinske.com�� 27.октобар 2011.

КоШарКа

ШКоЛсКИ сПорт фудбаЛ

1. оШ «јанКо ВесеЛИноВИћ» 7 6 1 0 18 : 3 19

2. оШ «Лаза ЛазареВИћ» 7 4 1 2 15 : 9 13

3. оШ «јеВрем обреноВИћ» 7 3 2 2 18 : 7 11

4. оШ «нИКоЛај ВеЛИмИроВИћ» 7 3 2 2 16 : 12 11

5. оШ «стојан ноВаКоВИћ» 7 3 1 3 14 : 15 10

6. оШ «ВуК КараџИћ» 7 2 1 4 7 : 14 7

7. оШ «мајур» 7 1 2 4 11 : 13 4

8. оШ «ната јеЛИчИћ» 7 1 1 5 10 : 29 3

Прва узрастна категорија за дечаке рођене

2004/05. године

ТАБЕЛА ТАБЕЛА

1. оШ «нИКоЛај ВеЛИмИроВИћ» 7 5 1 1 17 : 6 16

2. оШ «Лаза ЛазареВИћ» 7 5 0 2 25: 15 15

3. оШ «стојан ноВаКоВИћ» 7 4 1 2 15 : 11 13

4. оШ «ната јеЛИчИћ» 7 3 2 2 12 : 9 11

5. оШ «јеВрем обреноВИћ» 7 3 1 3 18 : 12 10

6. оШ «ВуК КараџИћ» 7 1 4 2 17 : 15 7

7. оШ «мајур» 7 1 2 4 11 : 17 5

8. оШ «јанКо ВесеЛИноВИћ» 7 0 1 6 1 :29 1

Друга узрастна категорија за дечаке рође-

не 2002/03. године

на теренима оФк «акаде-мац», код интерекса, под покрови-тељством Града шапца, а у орга-низацији друштва учитеља шабац

и Спортског савеза шапца одигра-на је завршница Градске лиге ос-новних школа. Утакмице 6. и 7. колапротекале су лепој и спортској ат-

мосфери на задовољство органи-затора, ученика и великог бројанавијача. Преглед табела на крајуградске лиге је следећи:

таеквондо клуб, „ВинЕрЧиВи“ је већ на старту сезоне, накупу Србије у Београду освојиопрегршт медаља и то пет златних,једну сребрну и четири бронзане.„ВинЕр ЧиВи“ је у категоријикадета освојио друго место уекипној конкуренцији док је у ге-нералном пласману, где се саби-рају сви резултати по катего-ријама „ВинЕр ЧиВи“ заузеочетврто место у Србији.

нађа росић, анђела Марић,

Вања Марковић, Вељко Панић иникола Панић су се окитилизлатним медаљама у својим ка-тегоријама! Сара Васић је ос-војила сребро, док је бронзано од-личје на купу Србије у Београдуприпало Марку јанковићу, не-мањи Матићу, Матеји ивановићуи Вукашину Живановићу.

Судећи по овим почетнимрезултатима и нова сезона ћебити врло успешна за таеквондоклуб „ВинЕр ЧиВи“. Х.К

почела сезона за таекВондо

Почело златно

КК Војводина – ОККШабац 87:82 (17:22, 18:17,

21:11, 21:27, 10:5) нови Сад, гледалаца 200.

Судије: Петровић, Суботић, јев-товић.

КК Војводина: Ђуровић,Грубор 6, Фекете 8, Побрић 23,дракулић 15, Пасторњицки 10,Живановић 5, тешић 2, андрић4, ратков 14, Лакета, Чабаркапа

ОКК Шабац: Перић, тома-шевић 18, Бољковац 8, Ђон-лић, Бајич, Вујић, новаковић,копривица 4, тодоровић а. 8,ивановић 31, тодоровић М. 10,Мањенчић 3.

играч утакмице: ивановић(окк шабац)

нови Сад, 22. октобар. Послепораза у последњој секунди насвом паркету од екипе констан-тина из ниша, још једном сушапчани били на домак победе,али су поклекли након продуже-така у новом Саду, убележившии трећи пораз у првој Б лиги.

играли су добро кошаркашиокк шапца у првом полувре-мену, држали су предност, ипосле 20 минута, она је изно-сила 4 поена, 35:39. Међутимсве добро урађено у првом делураспало се у трећем периоду, укоме су новосађани домини-рали сустигли, а потом и пре-стигли предност нашег тима,највише захваљујући располо-женима Побрићу и дракулићу.ипак, у последњих 10 минуташапчани су смогли снаге да на-докнаде заостатак, али то јебило све, те је утакмица отишлау додатних 5 минута. Солиднаодбрана, али слаба игра у напа-ду окк шапца, резултирала јепоразом на крају. Војводина јетако забележила прву победу,док је уз мало среће шабачкитим могао имати 2 победе и 1пораз, али реалност је да јескор 0:3.

наредне недеље је нова шан-са. У шабац долази Младост изЧачка. Б. Д

Пораз после продужетка кадетска селекција окк ша-бац остварил је нови велики ус-пех. Са 4 победе у 4 меча квали-фикација за прву јединствену ка-детску лигу Србије. Савладани суредом: „Металац“ (Ваљево) 79:63,„Железничар“ (Чачак) 93:72,„Плеј оф“ (Ужице) 69:46, а у од-лучујућем мечу, у Чачку, савладанје убедљиво домаћи „Борац“86:71, чиме је наш клуб постаодео кошаркашке кадетске елитеСрбије, сачињене од 12 клубова.

аБС електроник јединственакадетска лига је стартовала већове суботе. Први противник оккшапца је био најтежи могући,званични шампион кк „црвенаЗвезда Београд“ (бивши ФМП).наши кадети су одиграли сјајанмеч, водили после 30 минута53:51, и били надомак сензације,али се у последњем период ак-тивно у игру укључио и судијскидвојац, који је са неколико, унајмању руку, сумњивих одлука,у преломним моментима помогаогостима да преокрену резултат, истворе убедљивију предност, те јемеч завршен резултатом 65:81,али је игра окк шапца за свакупохвалу.

ПОФК САВАЦИУМ(Шабац) - СМЕДЕРЕВО 0:1

Градски стадион, гледала-ца 150. Главни судија: николаПавловић (шабац) 7

Жути картони:Батиница, Се-рафимовић- тренер (оба Сме-дерево). Стрелац 0:1 Васић у 80.минуту

Савациум: З. јовановић 7. и.јовановић 7 (андрић 7), Поповић7 (Малишевић -), караичић 7(трифуновић 7), Васић 7, В. Ма-ринковић 7,5, Богићевић 7, Вуче-тић 7, Ђурић 7, Мирковић 7,Миловановић 7 (радовановић 7)

Смедерево: П. Маринковић8, М. костић 7, Васић 7,5, Ба-тиница 7, игњатовић 7, Лаза-ревић 7 (Максимовић –(Панто-вић -)9 рашић 7, радуловић 7, В.костић 7 (коцић 7), русимовић7, Петковић 7.

шабац, 22. октобра. Првуприлику на утакмици имали сугости у 19. минуту, када је Пет-ковић избио сам пред гол Сава-циума, а његов шут завршио угол- ауту. У 36. минуту, испредПетра Маринковића, најбољегпојединца сусрета нашао се Ђу-рић, али је и његов шут за-вршио у гол-ауту. исти играчпропустио је прилику и три ми-нута касније да постигне пого-дак за шапчане. и током другогполувремена, Савациум је имаовише иницијативе, док су Сме-деревци покуишавали да ураденешто више из контранапада.Богићевић је у самом финишумеча пропустио две идеалнеприлике да затресе мрежу Сме-дерева, да би, буквално у по-следњим тренуцима утакмицеВасић постигао погодак за својуекипу. С. Кашиковић

Пораз у последњим секундама меча

најбољи стрелац - Павле Дамњановић изош «јанко Веселиновић»

најбољи играч - Лазар Мијаиловић из ош«николај Велимировић»

најбољи голман - Лазар Милинковић изош «јанко Веселиновић»

најбољи стрелац - Филип Аврић из ош «ЛазаЛазаревић»

најбољи играч - Алекса Алимпић из ош «ни-колај Велимировић»

најбољи голман – Никола Степановић из ош«николај Велимировић»

Градска лига Основних школа у малом фудбалу

Куд “абрашевић” туд и јаДођите да се дружимо! Тел. 015/352-133

огЛасИПродајем стан у кара-

ђорђевој 33, други спрат 43м2 плус две терасе. Повољно!

Тел. 066/349-544

КоШарКа

руКомет

�927.октобар 2011. www. podrinske.comсПорт

фудбаЛ

фудбаЛ

ЖКК Црвена Звезда –ОКК Шабац 76:52 (17:12,

27:15, 19:12, 13:13)Хала „Баскет сити“, гледа-

лаца 170. Судије: димић, Васи-љевић, Хрић.

Ц. ЗВЕЗДА: Гапић 10, дијан8, никшић 6, канцевић 4, ра-довић 8, томашевић 17, Станчев9, цуцков, јовичић 1, карака-шевић 11, Петровић, Симић 2

ОКК ШАБАЦ: Савић 9, Си-мић 3, Степановић, адамовић 7,Велисављевић 12, Марковић, Лу-кић, ацаловић 2, Чосић 4, Ћирић,Субашић 2, Видаковић 13

играч утакмице: томаше-вић (ц. Звезда).

Београд, 22. октобар. Ли-дер елитног ранга, и вероватнонајквалитетнији тим у шам-

пионату, црвена Звезда, била јепрејака за кошаркашице оккшапца. Београђанке су доми-нирале и заслужено дошле дочетврте победе у исто толикомечева, али и поред убедљивогпораза, наше играчице су пока-зале да квалитетом свакако при-падају елити женске кошарке уСрбији.

Први период је био прилич-но изједначен, иако је завршенвошством домаћих. Преломнидео је био друга четвртина укојој су црвено-беле дошле довелике предности, коју нисуимали проблема да задрже докраја меча.

У 5. колу, наша екипа, укомшијском дербију дочекујеекипу Лознице, наредног ви-кенда. Б. Д.

Лидер прејак за ШапчанкеФК ЈЕДИНСТВО (Ужице) -

МАЧВА (Шабац) 3:2Градски стадион, гледала-

ца 2.000. Главни судија: Зораншироки (Смедерево) 7,5

Жути картони: неоричић,Миливојевић, Марјановић, то-шић (јединство Путеви), тара-бић, Пејовић, радовановић, Ђу-кановић (Мачва). Стрелци: 0:1Живановић у 12, 1:1 тошић у 45из једанаестерца, 2:1 Мили-војевић у 49, 2:2 Гаврић у 58, 3:2тошић у 88. минуту.

Јединство Путеви: Марин-ковић 7,5, Марковић 7 (Мудри-нић 7,5), Луковић 7,5, тошић 8,неоричић 7 (Савић 7,5), Жунић7,5, Живковић 7,5, Васић 7,5,

никитовић 7,5, арсић 7,5, Ми-ливојевић 7,5 (Марјановић -)

Мачва: радукић 7,5,Пејовић 7, Б. Живановић 7,5(Вуковић -), Самуровић 7,5, Гав-рић 7,5, Лујановић 7 (ристи-војевић -), а. радовановић 7(Зарић -), и. радовановић 7,Ђукановић 7, Милутиновић 7

играч утакмице: немањатошић (јединство Путеви)

Ужице, 23. октобра. дербисусрет у Ужицу приуштио је љу-битељима фудбала представукакву би пожелели и многи клу-бови из Суперлиге. шапчани суповели у 12. минуту, када јеМилутиновић проиграо БорисаЖивановића, а овај лопту сме-стио иза Маринковићевих леђа.

Ужичани су стигли до изјед-начења у самом финишу првогполувремена из пенала, наконпрекршаја који је начинио ра-довановић, а сигуран извођачбио тошић. Већ на самом стар-ту другог полувремена, Ужича-ни су дошли у вођство, наконшто је Васић упутио шут састране, а лопту главом у раду-кићеву мрежу сместио Мили-војевић непуних 9 минута кас-није, Гаврић је надмудрио од-брану Ужичана, и поравнао ре-зултат, да би два минута пре ис-тека регуларног тока сусрета,Марјановић асистирао немањитошићу, који је главом послаолопту у мрежу Мачве.

С. Кашиковић

Пораз у финишу сусрета

У шапцу је након дуге итешке болести у 77. годинипреминуо истакнути спорт-ски радник аљо Егановић Бо-бек. Велики заљубљеник успорт, оставио је огроман трагу Фк Борац и Бк Мачва изшапца. давао је велики до-принос развоју аматерскогспорта, пре свега фудбала,кроз учешће у раду органаФС Србије. Његови огромнажеља за успехом, као и само-прегалаштво доприинели суда Фк Борац, управо у времекада је он био на челу клуба,оствари најуспешније резул-тате у својој дугој историји, пасе једно време име Фк Борацпоистовећивало са именом

аље Бобека Егановића. Бројнегенерације шабачких фудба-

лера и спортиста, као ипријатељи и родбина памтићега по доприносу који је даоразвоју аматерског фудбала, апре свега његовог Борца, учији рад је уткао малтене цеосвој живот

In memorIam

АЉО ЕГАНОВИЋ- БОБЕК(1934- 2011)

ФК БОРАЦ (Шабац) - НА-

ПРЕДАК (М. Белотић) 5:1

Стадион Фк Борац, гледа-лаца 200. Главни судија Чедомиррадић (Лозница) 8

Жути картон: димитријевић(напредак). Стрелци: 0:1 Са-вић у 19, 1:1 Манага у 37, 2:1Филиповић у 49, 3:1 цакић у 61,4:1 јанковић у 76, 5:1 кубат у 90.

Борац: ристић 7,5, Лукић7,5, Петровић 7, Филиповић 8,димитријевић 7, јанковић 7,5,Марковић 7, цакић 7,5 (Васиљ-ковић -), Манага 7,5 (тонковић7), кубат 7,5, Чобанов 7 (д. Фи-липовић 7)

Напредак: коларић 7,5,Мит. Митровић 7, Мир. Мит-ровић 7,, дукић 7, Савић 7,Масртић 7, дражић 7, трифу-новић 7, Павић 7, Угљешић 7,Ћосић 7 (радојковић 7)

играч утакмице: Мирко Фи-липовић (Борац)

шапчани су заиграли не-што слабије на почетку меча,што су гости искористили истигли до предности. крајемпрвог полувремена, Борац јестигао до изједначења. токомдругог полувремена, на теренује виђена само једна екипа.

Р. П.

Гости испраћени „петардом“ РК ВОЈВОДИНА (НовиСад) - МП ЗОРКА

КЕРАМИКА 33:33 (16:15)Хала спортова на Сланој

Бари, гледалаца 600. Судије:душан Стојковић (ниш) и не-над николић (Лесковац). Сед-мерци: Војводина : 7 (4), МПЗорка керамика 8 (4)

искључења: Војводина 12минута, МП Зорка керамика16 минута

Војводина: Ђурић, радосав-љевић 7 (4), дамњановић, По-пов 6, М. радишић 2, Баришић3, Стјепановић, абаџић, Суџум3, Лончар, дамјановић, д. ра-дишић, Чупковић 2, арсенић,Марјанац 6, Милошевић 4

МП Зорка керамика: кара-новић 2, Живановић, алексић,кречковић, Видаковић, арсић,Марјановић 7 (1), драгаш 4 (2),Медурић 3, рајичић, новако-вић, Марковић 3, теодоровић,М. Митровић 2, Л. Митровић 8.

играч утакмице: Лука Мит-ровић (МП Зорка керамика)

нови Сад, 23. октобра.изванредна рукометна пред-става виђена је у Српској ати-ни. две изузетно квалитетнеекипе, које су претенденти нанајвиши пласман у овој сезони,дале су све од себе како би за-бележиле победу. током првогполувремена, играло се углавномпо систему гол за гол, да би но-восађани средином другог делаигре стигли до предности од 3 по-готка. Чинило се тада да ће Војво-дина нанети први овосезонскипораз Металопластици, али таконису мислили и играчи тренераСлавка новаковића, који су не-колико минута пре краја успелида изједначе, а минут пре истекавремена и да стигну до предно-сти и вођства. У последњем ми-нуту, домаћи тим успео је даизједначи резултат, а за послед-њи напад шапчанима је пре-остало десетак секунди. искус-нија екипа Војводине успела једа, фаулима на половини теренасачува бод, којим и једна и дру-га екипа могу да буду задовољ-не. С. Кашиковић

Реми у Српској Атини

одбојКа

одбојКа

ОК ЗАСЛОН (Шабац) –

ЛОЗНИЦА 3:1 (25:23, 19:25,

25:14, 25:21)

Хала Гимназије, гледалаца200. Судије: Марко Баришић иалександар Ђуричић (оба изновог Сада), ивана Пријић(шабац)

ок Заслон: Војиновић, јова-новић, алимпић, тодореовић,томић, јанковић, Пожгај, Буче-вац, Филиповић, Панић, Гору-новић, арсеновић (либеро)

ок Лозница: дишић, Вуко-сављевић, Глигорић, јаковље-вић, ковачевић, Унковић, Ми-линковић, Пантелић, Стевано-вић, трнинић (либеро)

шабац, 22. октобра. шапчанису забележили и другу победу упрвенству друге лиге. Екипи За-слона било је потребно мање од 90минута како би уписала нове бо-дове, и са максималним учинкому прва два кола нашла се у самомврху табеле. С. Кашиковић

Нова победа Шапчана

ОК ТАМНАВА (Уб)- ОК

ЗАСЛОН (Шабац) 0:3 (20:25,

22:25, 21:25)

Спортска сала ош „МиланМуњас“, гледалаца 100. Судије:јована ристивојевић, СтевицаСтојић и Војин Богдановић (свииз Ваљева)

ок тамнава: ј. Лазић, Гав-риловић, Грчић, настић,Грујичић, Ситарица, Лишанин,Митровић, ашковић (либеро)

ок Заслон: Богдановић, По-лимац, Ченић, кузмановић, Пе-рић, Бурсаћ, алексић, Мандић,Петровић, Лазић (либеро)

Уб, 23. октобра. на стартупрвенства Мачванско-колубарскелиге за одбојкашице, екипа За-слона забележила је максималнупобеду, и тако наговестила да ћеу овој сезони бити најозбиљ-нији кандидат за пласман у виширанг такмичења. С. К.

Победа у Убу

У 7. колу SEHа лиге,екипа "Металопластика Зор-ка керамика" пред око 2.500гледалаца у спортској хали"Зорка", поражена је од го-стујуће екипе "Nexe" изхрватског града нашице ре-зултатом 26:29 (13:9). игра-чи "Nexe" били су током чи-таве утакмице у предностиод неколико голова а кључнитренутак био је крајем првогполувремена када је капи-тен "Металопластике" Мит-ровић, због три искључењана два минута, морао да на-пусти утакмицу. најбољистрелац у домаћој екипи биоје Филип Марјановић са осампостигнутих голова.

наредну утакмицу "Ме-талопластика" игра у недељуу сали

www. podrinske.com 27.октобар 2011.2� www. podrinske.com сПорт

015/355-001

ноВо! ноВо! ноВо! ноВо!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

Гости шапца, уз одржавањетрадиционалних спортских игара,19.октобра били су представнициолимпијског комитета Србије.делегацију, на челу са Миркомнишовићем, чланом Председ-ништва, у Градској управи примиоје градоначелник шапца МилошМилошевић, са Совранијем Чо-њагићем, чланом Градског већа за-дуженим за спорт. шабац је за-сигурно у самом врху локалнихсамоуправа по улагањима, ди-ректно за клубове и спортисте, ипо издвајањима за спортску ин-фраструктуру. ова година, са бли-

зу 300 милиона динара биће ре-кордна.

-За финансирање клубова испортиста, Сеоских олим-пијских игара, масовног школс-ког спорта, у овој години из-двојено је 80 милиона динара,још четрдесет за спортску ин-фраструктуру, одржавање, до-градњу и изградњу спортскихобјеката. Подсетио бих да ће овегодине 120 милиона динара избуџета, уз још толико новца одрепублике, отићи за три објек-та од изузетног значаја за спорти град уопште. то су рекон-

струкција и доградња базена, из-градња сале у Економској, за тушколу, Музичку и основну шко-лу „николај Велимировић“, и заизградњу сале у Волујцу. За њује завршен тендер, а ми остајемоверни равномерном развоју свихделова шапца. Сала у Волујцу,омогућиће деци из Поцерине даза бављење спортом, имају истеуслове као и њихови вршњациу граду – упознао је госте саопредељењима и улагањима,градоначелник Милошевић.„Град шабац подржава и ини-цијативу олимпијског комитетаСрбије, јер све што је усмеренона промоцију и популаризацијуи спорта, и здравих стилова жи-вота, вредно је наше подршкејер води правилном физичкомразвоју наших најмлађих“. Првичовек Града, подсетио је и дашабац за Лондон 2012. године,већ има три „олимпијца“: „то сунаши сјајни кајакаши, и ово је имоја честитка њима, иако ћебити још прилике да им поже-лимо успех, али и да још једномнагласим да је то велика ствар за

афирмацију и спорта и нашегграда.“

-У олимпијском комитетусмо изузетно поносни што смо,уз Еко олимпијаду и олим-пијски час, кренули и са тра-диционалним спортским игра-ма. Под мотом су „играј сад конекад“, шабац је трећи град укоме их организујемо, учество-ваће око 200 ученика, од првогдо осмог разреда, а ја бих за-хвалио на гостопримству Градашапца и свему што нам је пру-жено – рекао је менаџер пројек-та Милан Павловић.

реч је о пројекту олим-пијског комитета Србије, који сеорганизује у сарадњи са Фондом„олимпијска солидарност“ Ме-ђународног олимпијског коми-тета. циљ је да се, уз врхунскиспорт, пружи подршка млађимкатегоријама, да се баве спортоми здравим стиловима живота.

-Жеља нам је да се више ба-вимо управо децом школског уз-раста, сигурно ће многи од њихпоћи стопама врхунских спор-тиста. Позвао бих децу да се

што више баве спортом и дружена спортским теренима, да небуду затворена по становима.као мали, волео сам, бежао на-поље да се играм. данас децанешто посебно не беже напоље,играју се на компјутеру. Жељаолимпијског комитета, у са-радњи са вама је да традицио-налним играма, укажемо и по-кажемо деци на лепоту спорта идружења, и да код њих, у томнајранијем узрасту створимоздрав спортски дух – била је то-пла порука младима легендејугословенског кајакашког спор-та, Мирка нишовића, данаспредседника кајакашког савезаСрбије и члана Председништваолимпијског савеза Србије.

Сви су пожелели да се тра-диционалне спортске игре ушапцу памте по доброј атмо-сфери, освојеним пехарима идипломама, и дочараном духуолимпијзма – важно је учество-вати, лепо је победити, али је по-требно знати прихватити и по-раз... тиме ће сви бити побед-ници! Ц.Љубић

промоЦија олимпијских Вредности

Пријему и разговорима уГрадској управи, присуствоваоје и александар алексић, мла-ди кајакаш „Зорка колора“,који је обезбедиовизу за учешће нао л и м п и ј с к и миграма идуће го-дине у Лондону.Почео је да тре-нира кајак, кадаје имао дванаест-тринаест година,и то сматрасвојом најбољомживотном одлу-ком, „у сусрет Лондону“ по-ручи: „ амбиције су свакакодоста веће од самог учешћа наолимпијади. Пробаћемо да се

не опустимо и да искористимосав тај мотив који смо добилиизбором за олимпијаду, дапостигнемо што већи резултат.

У овом моментуне желим да дајемнеке прогнозе којеће утицати нанашу психу иоптеретити нас,али могу да кажемда ћемо сваки тре-нинг до олим-пијаде одрадитимаксимално, и даћемо бити спрем-

ни да у Лондону дамо све одсебе, и да будемо задовољникако ми, тако и сви остали којису веровали у нас.“

Циљ живети здраво

2�27.октобар 2011. www. podrinske.comаКЦИје

еКсКЛузИВнаПонуда

станоВИ И ПосЛоВнИ Простор

064/64-67-689

акција „Успорите у зонишколе“, слободно можемо рећи,успешно је заживела, а промо-вишући саобраћајно васпита-ње првенствено најмлађих (алии свих осталих учесника у са-обраћају), шири се шабачкимшколама.

-реакција деце на коју наи-лазимо, уз богат промотивниматеријал, мајице, светлећепрслуке, сјајну представу нашихглумаца, заиста је на високомнивоу. деца, што нам је и биоциљ, активно учествују у пред-стави - каже директор „Пар-кинга“, драган нинковић, ис-тичући изузетно интересовањекоје је акција изазвала код деце.додаје да је било и страха, и не-познаница, како деци указати напрекршаје у саобраћају, а да тоњима буде и занимљиво, и по-учно.

тај почетни страх се губи,јер представа малишанима ис-тински држи пажњу, а, исто-времено, на тај интересантан изанимљив начин говори великествари – да у саобраћају не смеда се направи грешка, и да је

њихово учешће у саобраћајунешто на шта морају свакогтренутка да обрате пажњу.“

Уз подршку Града, акција„Успорите у зони школе“ наи-шла је на општу подршку, иродитеља, и школа, фирми. тудиректор нинковић, истиче

компанију „дунав осигурање“која се одмах прикључила,тусу и Млекара и Еликсир група.

-изузетно ми је драго, каддођемо у неку школу, и, наконпредставе и тог нашег програма,приђе ми учитељ и каже: „Хва-ла вам пуно, доста сте нам по-

могли, надам се да ће акција датраје!“ Схватам да су ималипроблем како да деци упечат-љиво и пријемчиво обрате па-жњу на пажњу у саобраћају ипоштовање прописа иправила. ипредстава, и цео промотивни ма-теријал помоћи ће у тој нашојзаједничкој и, рекао бих, трајнојакцији, да децу подсећа и враћана то што су чули и видели, штоим је речено као савет... имамомајице, које видим, радо носе,прслуке, такође, а од посебногзначаја мислим да су за нашудецу из приградских места и уселима, где почесто нема пе-шачких стаза... Заиста ме, већпрвог дана акције, обрадоваласлика кад сам видео малишанакако вози бицикл са светлећимпрслуком. Управо то му је на-мена, да нам деца буду уочљи-ва, да скрену пажњу другихучесника на њих, да и они по-

стану пажљивији и са више по-штовања саобраћајних прописа,поготово у зонама школа – кажедраган нинковић.

Ц.Љ.

акЦија јкп „паркинг“ и града шапЦа

Михаило и Зебраило успешно деле савете

www. podrinske.com 27.октобар 2011.22 www. podrinske.com забеЛеШКе

Градски одбор нове Србијешабац обележио је у понеде-љак, 24.10.2011. године, одр-жавањем свечане седнице, првугодишњицу рада. на самом по-четку чланови Гро нС минутомћутаља одали су почаст недав-но преминулом Пантелији јова-новићу, иначе дугогодишњемчлану ове странке и члану од-борасве до последњег дана.

Први део седнице, који је биоотворен за јавност, својим обраћа-њем отворио је Божидар катић,председник одбора, износећи из-вештај о реализацији плана радау претходној години.

„циљеви које смо постави-ли пре трачно годину дана ис-пунили смо у потпуности иплан је реализован онако какосмо га поставили.Уз одређенепромене у кадровској структури,вољне и невољне, и променестратегије, успели смо да дође-мо до тачке на којој смо желелида будемо после године озбиљ-ног рада. нова Србија је пре-познатљива странка, са јасномпозицијом и више него јаснимставовима. У овом граду мисмо изградили своју позицију,стабилну и већ прилично снаж-ну, на политичкој сцени. кададанас у шапцу кажете новаСрбија, сви знају на кога мис-лите, које ставове наша странказаступа и где је њено место наполитичкој сцени. Успели смода направимо снажну и орга-низовану инфраструктурустранке и да формирамо правеи функционалне Мо у свим на-сељима на територији града.то је донело и остварење другог„инфраструктурног“ циља, а то

је идентификовање и евиденти-рање наших бирача.

данас ћемо започети и дру-ги део кампање за локлане из-боре. У првом делу нагласак јебио на скретању пажње грађа-нима на неозбиљност, неорга-низованост и потпуно одсуствоприоритета у раду градскихвласти, као и катастрофалнорасполагање средствнима бу-џета и њихово бескрајно и бес-циљно расипање. У овом делукоји следи и који ће трајати не-што више од два месеца, новаСрбија ће изнети оно што смат-ра приоритетима за развој иможемо рећи, опстанак овогграда.“ рекао је катић.

Говорећи о плановима забудућност Божидар катић, пред-седник Гро нС устврдио је да јевреме за изборе одавно те да јеу нС спремна за њих у потпу-ности те да би „што се нас тиченајбоље било када би изборибили расписани сутра“ на но-винарско питање о предизбор-ним и постизборним коали-цијама, катић је одговорио дапостоји велики број факторакоји утичу на доношење одлукео формирању коалиције, те да бинС највиће волела када би целаопозиција у граду изашла на из-боре јединствено, али да је тотешко оствариво. „разговоранеће бити са оним странкамакоје су уништиле Србију и до-веле нашу земљу, народ и нашград, зарад личних интереса,до ивице пропасти, ни пре нипосле избора.“ на питање накога мисли катић је одговорио„пре свега на демократскустранку.“

ноВа србија градски одбор шабаЦ

Годину дана рада Градскогодбора Нове Србије

на само два километра одсамог срца града, налази сешабачки хиподром - местообрачуна брзих галопера, али искривеног зеленог раја идеалногза одмор и рекреацију. изграђенседамдесетих година прошлогвека, по узору на берлински иваршавски, био је изазов запољску пројектанткињу јеле-ну кировску, заљубљеницу укоњички спорт.

коњарство у Мачви, а самимтим и шапцу, датира много ве-кова у назад. Подаци говоре даје јеврем обреновић био вели-

ки љубитељ коња, па тради-ција коњичких надметања ушапцу почиње поменом њего-вог имена. Мењао је шабачкихиподром многе развојне фазе илокације. Пре садашњег био јесмештен на локацији насељатркалиште, које је по њему и до-било име.

шабачка стаза једна је однајбољих у земљи. идеалногоблика, са благим кривинама,омогућава пун галоп. Читавкомплекс има 27 хектара, а једанод најлепших спортских објека-та у граду, годишње посети око20.000 љубитеља галопера.

најпознатији догађај са ло-калног хиподрома одиграо се1983. године, када је одржан

Балкански коњички шампио-нат. о важности овог коњичкогспектакла говоре и подаци са јеулица Војводе Путника, тададобила асфалт и нове тротоаре,а фасаде кућа биле су окречене.

данас шабачки хиподромможе стати раме уз раме санајвећим тркалиштима у земљи,али и суседству. Специјалитетшабачког тркалишта је галоп усулкама. Својеврсни хепенингкоји се вози једино у граду наСави.

Поред стазе налази се три-бина капацитета 1.500 места за

посетиоце. У плану је проши-рење простора за публику, којеје из сезоне у сезону све више.

календар тркачких дана нашабачком хиподрому изузет-но је богат. Сваке године се по-већава, што је условљено вели-ком заинтересованошћу уз-гајивача за одличне и сјајно по-сећене трке. једна од најваж-нијих на шабачком хиподоромујесте Меморијал краља алек-сандра, првог заштитника свихкоњарских друштава у Србији ичестог госта Хиподорма. Послењегове смрти, у Београду је1935. године основана трка сањеговим именом. надметањеје последњи пут одржано 1943.а обновљено је после 57 година.

трка се 2008. сели у шабац, јерје шабачки хиподром постаонајпосећенији у Србији.

не треба заборавити нитрајал стејкс. још 2007. годинеград шабац доноси храбру од-луку да спасе образ галопскомспорту и ову Груп-1 трку изБеограда сели на свој хиподром.тог трчаког дана шабачки хи-подром био је домаћин 76 грла.

шабачки дерби, шабачкамиља и трка града шапца из-недриле су многе галопске шам-пионе, чија ће имена заувекбити записана на станицама ис-торије коњичког спорта.

данас је хиподорм у градуна реци Сави стециште најбо-љих. јер само најбржи могу до-сегнути врх. Памте љубитељикоња у Мачви чувена домаћагрла. аплаузе публике и громо-гласне овације водиле су крозциљ аризону, Едена и Гварне-рија.

У слави великих, долазенове генерације тркача, које ћетек освајати зелену шабачкустазу. на то их обавезује педи-гре и ентузијазам заљубељникау коњички спорт.

новоформирана ергела ко-њичког клуба шабац 1820 има15 грла, од тога 11 ждрбица.Енглески коњи врхунских ро-дитеља. најстарија има осамгодина, а најмлађа три. једна одњих, Елханса, припадала је шеи-ку алмахтуми из Емирата. овекобиле ће побољшати расни са-став коња у целом крају, а шап-цу омогућити епитет коњарскограја у Србији.

План да наредне године ша-бачки хиподорм буде домаћининтернационалних коњичкихнадметања у чак 20. тркачкихдана, више није сан. Већ на-редне сезоне надомак је оства-рење.

шабачки хиподром

Данас је хиподорм стециште најбољих

У складу са чл. 50 Закона о планирању и изградњи („Сл. Гласник рС“ бр. 72/09, 81/09, 24/11)Град шабац, Градска управа града шапца, одељење за урбанизам ставља на

ЈАВНИ УВИДПлан детаљне регулације „Инсталације водовода у блоку улица В. Мишића и Н. Јер-

ковића у Мачванском Прњавору“ – инвеститор ЈКП „Водовод“ - Шабац – нацрт плана

јавни увид за наведене планове ће се одржати од 28.10.2011. до 26.11.2011. г. закључно. Упросторијама јУП „План“ шабац, улица косте абрашевић бр. 10.

Службена лица јУП „План“ шабац даваће основне информације о планским решењима свимзаинтересованим лицима, сваког радног дана од 10-14 часова.

Заинтересована лица могу доставити писмене примедбе на планска решења у просторијамајУП „План“ шабац и исте образложити на седници комисије за планове.

Седница комисије за планове одржаће се 28.11.2011. године у 13:15 часова у просторијамана петом спрату зграде Градске управе шабац, Господар јевремова бр. 6.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМГРАДСКЕ УПРАВЕ ШАБАЦ

четВртаК 27.10. 08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10: 00 амор Латино ®

10:40 Све о животињама

11:15 Питање савести

12:15 Биографије

13.00 Чувени атентати (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Велики природни спектакли

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Пут хране

20:35 немам шта да обучем

21:00 културно сабирање

21:15 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Чувени атентати

23:15 освета ®

ПетаК 28.10. 08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 Бубамаром по селу

11:15 рукомет плус

12:10 Спортска галаксија

13.00 Чувени атентати (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Полигон

21.15 највећа достигнућа

22.00 Вести

22.30 Чувени атентати

23.15 освета

субота 29.10.10:00 кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Паткула

11:00 Све о животињама - до-

кументарни програм

11:30 амор Латино (5 епи-

зода)®

15:15 Медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 кућица у цвећу

18:00 Биографије

19:00 Вести

20:05 Пасош за јужну америку

20.30 немам шта да обучем

21:00 Питање савести

22:00 Вести

22:30 Филм: Посао за странце

недеЉа 30.10.10:00 Водич за родитеље

10.30 цртани филм Паткула

11:00 Све о животињама

11:35 освета ( 5 епизода) ®

15:30 Пасош за јужну америку

16:15 Полигон

18:00 цртани филм Паткула

19:00 Вести

20:05 Биљана за Вас

21:00 Питање савести

22:00 Вести

22:30 Филм: Страх X

ПонедеЉаК 31.10.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 Водич за родитеље

11.15 Филм Посао за странце

13:00 Чувени атентати (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Лек из пироде

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

20:30 Све о животињама

21:00 иза сцене

22:00 Вести

22:30 Чувени атентати

23:15 освета (р)

утораК 01.11.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10.30 кроз прозор маште

11:15 Филм : Страх X

13.00 Чувени атентати (р)

13.30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 Лек из природе

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Бубамаром по селу

20:30 Све о животињама

21:00 Биографије

22:00 Вести

22:30 Чувени атентати

23:15 освета

среда 02.11.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 Све о животињама-доку-

ментарни програм

11:15 Питање савести-(р)

12:15 кућица у цвећу

13.00 Чувени атентати (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 иза сцене

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Велики природни спек-

такли

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 Чувени атентати (р)

23:15 освета

2327.октобар 2011. www. podrinske.comтВ

Програм тВ ШабаЦу стаЛнИм термИнИма: маЛИ огЛасИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , ноћнИ огЛасИ 00:00 - 08.00 ВестИ у 3: раднИм данИма у 15:00

Годишњи парастос служиће се у суботу на Свете Мит-

ровске Задушнице, 5. новембра 2011. године у 12 часова на

шабачком Доњошорском гробљу.

Захвалан сам свима који изјавише саучешће и онима којијош са свећама и цвећем посећују моју сеју.

ожалошћени брат Слободан са свима који је воле и којеје даривала својом неизмерном добротом, љубављу, племени-тошћу и пожртвовањем.

У понедељак, 8. новембра 2010. године, на Свети Митровданнеочекивано је преминула моја премила сестра, моја сеја

Марија – Мара Деспотовић1936-2010.

службеник Окружног суда у пензији, у Шапцу

Сећање

Милета Петровић1914 - 2010.

из срца те неће избрисати време, само ће нас научитида живимо без тебе, недостајеш нам много.

Хвала ти за све.

твоји: олга, Зденка, цаца,драган, Миљана и Урош

Субота 28.10.2011

Посао за странцеЏули је успешна пословна

жена која се боји отказа, алиуместо отказа, добија уна-предјење. Позива своју блискусарадницу да прославе лепевести и тада сазнаје да је њеншеф силовао њену сарадницу,и да она сада спрема освету.

Недеља 29.10.2011

Страх X

После погибије супруге, унаизглед обичном инциденту,Хари , понесен мистериознимвизијама покреће сопственуистрагу о околностима њеногубиства. Главне улоге :JohnTorturo, Debora Kara Unger

Последњи поздрав куму

ДрагануАнтонићу

Милош и драган Ераковић са породицама.

У уторак, 18. октобра, у 52.

години преминуо је наш

драги супруг, син и брат

Драган АнтонићСахрана је обављена 19.

октобра, на новом гробљу ушапцу.

Супруга рада, мајка јован-ка, брат Младен, синовицајована и остала родбина.

PENZIONERИнформатИВнИ додатаК за ПензИонере града ШаПЦаброј 32 27.оКтобар 2011.

Представници Градскеуправе и Центра за социјал-ни рад, 12.октобра, посетилису Геронтолошки центар уЈеленчи, где су пригодни по-клони уручени корисницимаса територије Града Шапца,а таквих је тренутно у домусто једанаест.

Директор центра, МиланПоповић, захвалио је и Гра-ду и Центру за социјалнирад, на сталној бризи и по-моћи, у заједничком послузбрињавања најстаријих суг-рађана. У име Града, заме-ница градоначелника Јас-минка Ристивојевић, поже-лела је свима пре свега –добро здравље, и да уживајуу програму који су за њих

припремили малишани извртића „Слобода“, Пред-школске установе „Нашедете“. Истинска радост билису управо они, а нису се ште-дели ни аплаузи ни осмеси.

Град Шабац о старим суг-рађанима брине током свих365 дана у години, месец ок-

тобар је са посебном по-свећеношћу старима, и при-лика да се те активности ис-такну и да се сви заједноподсетимо на оно што серади. Иначе, Град Шабац, уовој години, за различите ви-дове социјалне помоћи, из-двојио је 59 милиона динара,што је за осам милиона вишенего у 2010.години.

-Ово данас је једно леподружење корисника Центраза социјални рад и Геронто-лошког центра, њих је овде111, и за њих смо, као и сва-ке године припремили при-годне поклоне. Бројне нашемере у области социјалнезаштите, и одређене услугекоје се финансирају из буџе-

та Града Шапца, усмерене сууправо ка старијој попула-цији. Истакла бих Народнукухињу, где на годишњем ни-воу град издваја око седаммилиона динара, исто толи-ко и за једнократне помоћи,а за куповину огрева три ми-лиона динара. Оно наштасмо посебно поносни, то јеКућна нега, која се спроводипреко Центра за социјалнирад, за старе особе које желеда остану у свом породичномокружењу, а нису способнида се брину о себи. Имамо160 таквих корисника, и оњима брине 20 геронто до-маћица и радника. Град, самилион и по динара годиш-ње, финансира и Клуб запензионере и друга старалица, који припада Геронто-лошком центру, и где нашистари суграђани могу да ор-ганизују различите активно-сти и дружења – набраја деоод бројних активности ГрадаШапца, заменица градона-челника Јасминка Ристи-војевић. Подсећа и да је про-

шле године организована јошједна делатност, а да је реч оприхватној станици, која је,такође, намењена углавномстарим лицима о којима немако да се стара, и која у ста-ници могу да проведу до 60дана, а у том периоду се ре-шава њихов статус (две осо-бе су већ користиле тај смеш-тај). Град је у овој годинифинансирао и разне пројек-те: „Истакла бих пројекатпреко удружења „Друштвопријатеља Хиландара“, којисе односио на набавку леко-ва и медикамената за старијеособе, а, такође, и пројекатпреко ЛМ биоскопа, који сеодносио на ревију филмоваза старе“.

И Центар за социјалнирад већ годинама богатимпрограмом, уз редовне ак-тивности, обележава „Окто-бар, као месец солидарностиса старим лицима“, а, уз по-сету Геронтолошком центру,директорка Бранка Давидо-вић каже да се са корисни-цима контактира током целегодине, и да се реагује на свењихове потребе. Посета, узпригодне поклоне је већ тра-диционална, и увек у октоб-ру, у свечаном тону. Уз свешто се чуло и видело, сигур-ни смо да је посета истинскиулепшала, и променила сва-кодневицу живота старих уГеронтолошком центру... По-себно су томе допринели ма-лишани рецитацијама, и по-рукама – о лепоти другарст-ва, да су деца будућност све-та, и жељом да се воле свина свету. Па песмом и игром,а одзвањали су њхови гла-сићи са посветом Шапцу, гра-ду песме, вина, и Цицварићавиолина...

Ц.Љубић

град шабаЦ

Стална брига о старима

Корисници о лепотисусрета:

-Хвала за пакет, аливажан је осећај, који по-траје у нама!

-Мени је одлично, сви-ђа ми се, дођите опет коднас! Фала вам.

-Здраве биле, све једанас дивно.

-Лепо је, одлично, сви-ђа ми се. Лепо су девојчи-це обучене, оне сукњицелете на њима.

-Дружење је лепо, по-готово ова дечица, многозадовољства су нам до-нела, и требало би чешћеове посете организовати,да уживамо сви заједно

Шабачки Геронтолошкиклуб, као вид ванинституцио-налне заштите, готово деце-нију и по ради у оквиру Ге-ронтолошког центра. Истинскаје оаза одмора и дружења запензионере и друга старалица, не само са Камичка,већ из целог града. Међубројним активностима клуба,овом приликом издвајамо радшаховске секције и тради-ционални, медени турнир.Још једно изузетно лепо дру-жење у клубу, не такмичење,већ дружење.

-Управо тај термин –дру-жење, одговара нашим свим,па и шаховским активности-ма. Шах се игра стално, алиу Октобру, месецу за старе,месецу посвећеном Трећемдобу, ја то кажем –пензио-нери и старци, свеке годинеорганизујемо наш лепи Ме-

дени турнир – каже ГлигоријеСимоновић,председник ша-ховске секције (турнир трајеколико и клуб, а седам-осамгодина организује се подовим именом).И изражавазадовољство јер је лако обез-бедио награде.Обратио сеДруштву пчелара Шапца,председнику Брани Ђуричи-ћу, „и оберучке ме је примиои радо прихватио да органи-

зује чланове друштва, и ве-рујем да ћемо и надаље са-рађивати“. И наставља, сапоруком „А наше екипе суисте, пензионери, инвалиди,клуб као домаћин, и наша„Натина“ школа, сви са по че-тири учесника. Милина је по-гледати ову децу, и много мерадује што је у закону шах за-писан као изборни предмет,нема више оно секција. И јабих, баш као просветни рад-ник апеловао да се то ис-поштује по школама, да сешах развија, јер мислим да јеизванредна ствар за децу. Анама старима више је од ра-зоноде.“

И замоли, саопшти, накрају чика Глиша, како речестарина од осамдесет једне го-дине, професор у пензији,своју екипу-тим, да секцијупреузме Момчило Гајић – Гаја:

„Добар је организатор и уверенсам да ће успешно водити по-слове. А од мене је доста.“

Важно је учествовати,али,ипак, да кажемо и редо-след... Дојавише... Најбољаекипа – Удружења инвалидарада, други домаћини – Ге-ронтолошки клуб, потомУдружење пензионера и ос-новци „Натине“ школе.

Ц.Љ.

у геронтолошком клубу, традиЦионални

Медени турнир

Друштво пчелара Шап-ца ове године дародавац јемеда за награде. А као до-маћин, Глигорије Симоно-вић, пожеле да дародав-цима хвала буде писанитраг. А дародавци су: Бого-мир Нинковић, БраниславЂуричић, Томислав Ђури-чић, Бранислав Вулетић,Живорад Тимотић, Милан

Брковић, Драган Петровић,Душан Драгићевић, Драгу-тин Марковић, Драгиша Жу-нић, Милојко Митровић иЗоран Качаревић.

Редовни избори (о пре-временим више не говорени опозиционе вође) биће,највероватније, почеткоммаја следеће године, али селидери свих политичких пар-тија, које би хтеле у власт,растрчали по Србији (изузевврућег Косова и Метохије) инароду обећавају многобољи живот. Наравно, акоим народ да своје гласове!Главне адуте, разумљиво,нико не открива. Сви их чу-вају за завршницу, држећи сенародне: пред зору се мрзне!

Владајуће партије у по-литичку кампању кренуле сунешто опуштеније. Реклибисмо више ноншалантнонего резервисано. Да најпреиспипају „било“ бирача,којима нуде, понекад и обез-беђују, повољне кредите закуповину станова, подизањевоћних плантажа, увезеневисоко млечне краве (из Ба-варске у Немачкој), а скла-пају се и обећавају дугороч-ни уговори о довођењу стра-них инвестиција, даје стран-цима земљиште под закуп...И много чега другог.

Лидери из власти „несе-бично“ користе најмоћнијимедиј – телевизију. Не скидајусе са екрана. Већи лидериопседају јачу телевизију иобрнуто, а у исто временајјача, РТС непрестано по-ручује: „Ваше право да знатесве!“ Већ извештали слоган,нема и други, непобитни, деореченице: да знамо све штонам РТС нуди. Оно чеганема, мисле, није се ни до-годило! И не би се „догодило“да није других телевизија:„Кошаве“, „Б92“, „Пинка“,„Бијељине“, РТРС, „СтудијаБ“, „Палме“ и иних, као и Ин-тернета, Јутуба и слично.Није немогуће да је, отуда,председник Партије уједи-њених пензионера Србије(ПУПС) ономад „запретио“:„Немојте да покренемо пи-тање обавезне ТВ претпла-те!“ Питање није покренуто,али тужбе од РТС све чешћестижу на адресе грађана којине плаћају претплату, иако им

је својевремено, када је такозвана демократија улазилана, „плишаном револуцијом“,отворена врата, обећано даје неће плаћати!

Корпус опозиционих стра-нака, без обзира на снагу ивеличину, за сада највише„мудрује“, чекајући из „засе-де“ на даље грешке вла-дајуће коалиције. Нескриве-но рачунају на незадовољ-ство народа, и на засићењедаваним несувислим обе-ћањима, као што су стотинехиљада нових радних ме-ста, брзи улазак у Европскуунију са којом би требало дапотекну млеко и мед, хиља-ду евра за сваког пунолетногстановника и тако даље. Ли-дери опозиције фокусирајусе, најчешће, и на најболнијеместо: угрожено националнобиће, али нико не нуди мо-гућности за стварни бољитак.А он не може доћи, и врапцизнају, ако се не повећа брутодруштвени производ, ако сене ревитализују замрли илиподигну нови индустријскикапацитети, макар то била ипроизводња чачкалица и ши-бица. Да не говоримо о онојпроизводњи по којој се нека-да велика Југославија, иСрбија у њој, препознавала:цинк са четири деветке(најпознатији у Европи и све-ту), препарати за заштитубиља, аутомобилске гуме иаутобуси, камиони и авиони(„галеб“) и хиљаде другихпроизвода, који су стизали иван европског континетна, иземљи доносили профит анароду задовољство и добарживотни стандард. Али, не-ћемо сада и овде о прошло-сти...

Најјача опозициона стран-ка, чини се, нема ниједанразлог да се пожали на не-довољно присуство на теле-визији. Површно гледано преби се могли пожалити њенисимпатизери што осим њеноглидера и његовог заменика,готово никог другог нема наТВ екрану. А рачунају на 35одсто, можда и више, гласо-ва у изборима! Али, не бри-нимо туђу, кад пензионери исви други имају и својихсијасет брига.

Пензионере не брине,како недавно метафоричнорече потпредседник ПУПС,„да ли ће им нићи трећи зуби“да би могли да једу месо,него да ли ће идуће и сле-дећих година редовно при-мати зарађене пензије. Доњихових ушију све чешћедолазе гласине од „радио-ми-леве“ да ће пензија бити заследећих шест месеци! Апосле? После, наводно, у ре-публичком буџету неће битиза њих довољно новца, па ћепензије бити скресане. Засада реч „укинуте“ нико не го-вори. Али, готово нико не го-вори, па чак ни они који су зато позвани, да би се буџетмогао да напуни када би седоказаним инструмента-ријумом приморали приватнипослодавци, посебно они којизапошљавају и по неколикохиљада радника, да државиплаћају законске обавезе нанепријављене радника, па ина оне које су пријавили наминималац, а остатак платедају „испод руке“. Тако сеони богате, а држава и народу њој све више сиромаше.

Било би, тада и за пензијеи за плате радника запосле-них у тако званом јавномсектору. Чак би претекло и запристојно повећање, као бисе пратила, а не каскало заинфлацијом.

Понекад се, међутим, „ра-дио-милеви“ мора веровати,као што је био случај са ок-тобарским повећањем платаи пензија. Јавила је да ће по-већање бити 1,40 одсто, аоно је, по одлуци Владе, за0,20 процената мање! Небисмо да правдамо ни дока-зујемо зашто је проценат по-већања миноран, али је За-кон неумољив. Њим је рече-но да ће октобарско повећа-ње бити колика је, према по-дацима Завода за статисти-ку, шестомесечна инфлацијаи половина повећања брутодруштвеног производа. Даљеи боље објашњење требалоби да дају надлежни струч-њаци.

Овде само још једно под-сећање на речи потпред-седника Владе и председ-ника ПУПС др Јована Крко-бабића: „Пензионери не мо-рају да брину док је ПУПС увласти!“ И ту је – тачка. Изовога је, највероватније, „ра-дио-милева“ извела горњизакључак. Али, не би литребало да пензионериизвуку истиниту поуку: акоПУПС после избора 2012.године не буде у власти,биће пуштени „низ воду“.Онда им неће нићи „трећизуби“, јер им неће бити по-требни. Неће моћи да купемакар парче меса седмич-

но,а већ и сада стотине хи-љада њих не може!

Није ово никакво орве-ловско предвиђање, него су-рова стварност. Пензионереје најлакше отписати, јер нијенародна изрека: „кида се гдеје најтање“, настала због кон-ца, него ради поуке за живот.А клупко је лако покидатиако је оснурано! Отуда и за-меник лидера најјаче опози-ционе странке са ТВ екранаучестало поручује: „ПУПС јереспектабилна партија. Има2,1 одсто бирачког тела. Тоније за потцењивање. На-против, и радо бисмо га ви-дели у нашој коалицији!“ Гос-подин не открива чије истра-живање говори о том про-центу, али и не открива да јејош пре годину дана (10. де-цембра) Факултет политичкихнаука у Београду утврдио дасе рејтинг ПУПС мери про-центом од 6,2, са тенден-цијом благог раста.

Раст ПУПС у Мачванскомокругу, посебно у Шапцу, јесвакодневан. Све више муприступају интелектуалци,али и пензионисани радници,уплашени за своју судбину.Отуда ће предстојећи коали-циони договори бити заистазанимљиви, а Партија пен-зионера по свој прилици опетће бити „језичак“ на ваги засастављање нове Владе.

2 www. podrinske.com 27.октобар 2011.ПензИонер

ПИШе: стеВан матИћ

до редоВних избора Више од пола године, а предизборна кампања се захуктаВа на сВим пољима

Лидери кокетирају и крију адутеВође политичких странака напречац почели да брину о народу, иду му наноге и

обећавају, али главне адуте остављају за завршницу Да ли ће пензионерима послеизбора заиста нићи трећи зуби?

Годишња Скупштина ша-бачког Удружења војних пен-зионера – била је у знаку 18.годишњице оснивања и радате организације. Свечаномскупу, који је одржан у ка-сарни „Церски јунаци“, при-суствовали су и бројни гости,међу којима су били и пред-ставници организација војнихпензионера Руме, СремскеМитровице и Лознице, СУБ-НОР-а Шапца, градског Удру-жења пензионера, Главногодбора Удружења војних пен-зионера Србије и овдашњегГарнизона Војске Србије. Ораду у протеклом периоду,на-редним активностима, као ио будућој сарадњи са срод-

ним организацијама, говориоје председник Удружењавојних пензионера ШапцаЂорђе Момчиловић. За ду-гогодишње ангажовање илично залагање у раду ООУВП,на овом скупу – урученесу плакете и захвалнице јед-ном броју сарадника и чла-нова те организације. Пла-кете су додељене: Одељењу

за санитетско збрињавањеГарнизона Шабац,МаринкуАнтонићу,потпредседнику иСтевану Сојановићу, секре-тару општинског одбора,азахвалнице: команданту Гар-низона потпуковнику СинишиМаринковићу,Градском од-бору СУБНОР-а и члановимаОО УВП Зори Ранковић иИвану Такачу. Б.П.

скупштина удружења Војних пензионера шапЦа

У знаку пунолетства

327.октобар 2011. www. podrinske.comПензИонер

Сосијете женерал банка,једна од најпрестижнијих инајдуже присутних странихбанака у Србији, изашла је сановом понудом за пензионе-ре. Од септембра па до 20.октобра траје акција да сепензионерима омогућавајудинарски готовински кредитибез камате/0%/! Кредит сеодобрава у износу до 30.000динара, на рок од шест ме-сеци, без учешћа и депози-та, клијентима који пренесузараду на рачун ове банке.

Посебна погодност штокод ове банке за већину кре-дита нема старосне границеза клијенете.

Поред тога Сосијете же-нерал банка нуди низ спе-цијализованих кредита. Та-кође омогућава се подизањекредита за рефинансирањеранијег дуга.

У зависности од типа иизноса кредита клијенти могуда добију грејс перод до 24месеца, а рок оптлате се кре-ће до 84 месеца. Ови креди-

ти су доступни као чисто ди-нарски, без учешћа и депози-та и индексирани у еврима садепозитом од 30 одсто.

Сосијете женерал банкапонудила је стамбене креди-те са променљивом каматом,која прати пвредности ЕУРИ-БОР-а. Такође се корисници-ма гарантује исти износ ратеу еврима током целе отплате.Имајући у виду кретања натржишту, пре свега кретањеЕУРИБОР-а, прошле годинеБанка је у своју понуду увелаи нов тип стамбеног кредитакоји омогућава периодичнупроверу опредељења за од-ређени тип камате-комбино-вани стамбени кредит!

На основу понуђенихуслова и све већег интере-совања пензионера за кре-дите ове понуде презенто-ване су Извршном одборуУдружења пензионера уШапцу које је поздравило по-словну политику Сосијетеженерал банке. Иначе, уШапцу има више од 16.000пензионера а врата експози-туре у Шапцу, у Карађорђевојулици, су отворена и пен-зионерима из Богатића, Ко-цељеве и Владимираца.

Оно што посебно красиову експозитуру су љубаз-ност служберника банке каои отвореност за сваку врстуконсултација. Р.Д.

погодности за пензионере из сосијете женерал банке

ТАРА – Тара је овог ок-тобра посећенија него у истовреме прошле године. Тре-нутно се овде за јесењи од-мор на овој прелепој плани-ни одмара 650 гостију, одтога у хотелима „Oморика“ и„Бели бор“ 490. Доброј по-

сећености су посебно до-принеле приступачне цене,које су од првог септембраснижене за 10 одсто, па су ту-ристи из свих крајева Србије,а има их и из суседих зема-ља, за јесењи одмор на овојпланини показали велико ин-тересовање. Педесетак меш-тана Шапца, Лозние, Љубо-вије и Богатићам такође, бо-раве на овој прелепој пла-нини.

Полупансион у двокре-ветној соби у хотелу „Омо-рика“ је 2.450 динара, у де-падансу „Јавор“ 2.150, толи-ко кошта и пансион у хотелу„Бели бор“.

- Од почетка новембра падо краја децембра цене ухотелу „,Оморика“ биће нижејош 10 дсто. У нашим хоте-лима може се боравити и накредит. Плаћање је у четирирате - каже Иван Нашовић,директор продаје у војној

установи „Тара“. Он додаје даје поуњеност капацитетапоследица њиховог сталногпраћења трендова у туризмуи улагање у објекте. На врмесмо схватли да су се про-хтеви данашњег госта про-менили. Гости траже активанодмор који траје краће иврхунску услугу љубазног

особља. Зато смо за њихприпремили бројне излетаса професионалним водичи-

ма. За децу организујемо иразна спортска такмичењамаскенбале и друге збавнеигре. Ту су и културно – за-бавни садржаји.

„Оморика“ и „Бели бор“опседнути су и и учесницимаконгреса и семинара па уовим хотелима има малослободних места.

Текст и слика: М.Малишић

јесења туристчка сезона

Пуни хотели на Тари

на ПреЛеПој ПЛанИнИ

оВИХ дана бораВИ И

ПедесетаК годИШње-

одмораЦа Из ПодрИња

ХотеЛ “оморИКа”

ХотеЛ “беЛИ бор”

Опшинска организацијапензионера у Љубовији, по-водом октобра, месеца ста-рих, организовала је у „Мар-ковим конацима“ у Љубовијидружење пензионера из за-падне Србије и РепубликеСрпске, на коме је било вишеод 500 пензионера.

- Већ годинама органи-зујемо оваква дружења. Угосте су нам дошли пензио-нери из Ужица, Чајетине, Ма-лог Зворника, Лознице, Бо-гатића, Шабца, као и изБјељине и Угљевика у Ре-публици Српској – каже Ми-лисав Ђокић, председник љу-бовијског удружења пензио-нера и домаћин дешавања,додајући „да удружења требада служе и за окупљања пен-зионера на којима се они

друже, упознају, провесеља-вају, јер то их окрепљује ипродужава им живот“.

- На дружењу пензионе-ра у Љубовији из Бјељине иУгљевика било 85 пензио-нера, међу којим више одполовина њих су по првипут боравили у прелепој Љу-бовији. Организатор друже-ња приредио је леп дочек занас из Републике Српске,који је био братски. Оду-шевљени смо тим гестомкоји је незабораван. За при-сутне на дружењу била јеприпремњена богата трпеза,увесељавао нас је веомадобар музички оркестар па једружење трајало до - кажеДрагољуб Савић (79) изБјељине.

Текст и слика: М.Малишић

љубоВија

Дружење пензионера западне Србије

Ведро у музИКу И богату трПезу

Празничном атмосфером,пуне топине и доброг распо-ложења љубовијски пензио-нери прославили су својукрсну славу (Покров Пресве-те Богородице) у клубу пен-

зионера у Љубовији. Осве-ћење славског колача и житаобавили су свештеници про-те Драгољуб Стефановћ иДраган Секулић из Љубовије,којима су се придружили Ми-лисав Ђокић, председник оп-

штинске организације пен-зионера Љубвија и пензио-нери Митар Суботић и Дра-гољуб Јаковљевић и тимеулепшали чин освећења. На-кон освећења и сечења

славског колача уследило јепослужење гостију и славскиручак на коме је било више од60 пензинера међу којим иМилован Ковачевић, предсе-дик општине Љубовија.

Текст и слика: М.Малишић

љубоВија

Крсна слава пензионера

сечење сЛаВсКог КоЛача

Без старосног оогг рр аа нн ии ччее њњ аа

www. podrinske.com ПензИонер 27.октобар 2011.4

Аплаузом је, у Дому пен-зионера у Бенској Бари, ис-праћена најава вечери. По-четак јесењих дружења, каконајави Светлана Жегарац,са Секцијом пензионисанихпросветних радника Град-ског удружења пензионераШапца: „Првим сусретом обе-лежавамо „Октобар, месецсолидарности са старим ли-цима“, а част нам је што су

нам вечерас гости историчарБогдан Секендек, са драмом„Небески крунски савет“ ичланови Аматерског позо-ришта „Вожд“ из Мишара.

У сталној вези, са млади-ма, и сам пензионисани про-светни радник, професор Се-кендек појасни да се у писа-њу драме огледао пишућитекст на молбу Филипа Рајко-вића и Душана Симића, ом-ладинаца мишарског Задуж-

бинског друштва „Првисрпски устанак“ и главнихглумаца „Вожда“; за авгу-стовску прославу 205. го-дишњице славног боја... По-највише по тексту сопственекњиге, „Наши великани из-близа“, настао је историјскиигроказ под називом „Небес-ки крунски савет“. Рукопис јеу три дела. У првом се пред-стављају јунаци приче: мо-нахиње – Јефимија и Јевге-нија, Стефан Немања, СветиСава, цар Стефан Душан,кнез Лазар Хребељановић,вожд Карађорђе Петровић,кнез Милош Обреновић и

краљ Петар I Карађорђевић.Потом следи небеска поле-мика, расправа („српска по-сла“) а завршница су Порукеи Поуке, садашњим генера-цијама (и будућим)... „То јепредање, то је традиција, намлађе пренети неке моралнепоуке...“ – истакао је БогданСекендек...

Иако окрњеног састава,глумци „Вожда“ сјајно су

дочарали „Небески крунскисавет“, а у публици (где јебило доста некадашњих„просветара“), имали су сјајнуи пажљиву подршку... Уз Фи-липа и Душана, део екипе си-ноћ су били: Милица Попо-вић и Слађана Петровић, за-тим, Филип Симић и Слобо-дан Петровић...

И песмом, која пратисрпске великане, оживели суигру, а поносно – текстомБогдана Секендека, изгова-рају њихове поруке „садаш-њим нараштајима, пре свегамладима“.

„-Да на хришћански пра-

вославни начин пружају по-моћ слабим и невољнима.Једном речју, да буду људи,како је говорио блаженопо-чивши патријарх Павле.

-Да не буду народ краткогпамћења, већ озбиљан на-род, који памти и не забо-равља и да се сећањем борепротив заборава.

-Да негују и развијају по-знате врлине нашег народакао што су: искреност, по-штење, правдољубивост,скромност, гостољубивост ииновациони дух нашег на-рода.

-Да негују нашу сабор-ност и духовност, смисао заколективни рад и колективноодлучивање.

-Да при томе поштују дру-гачије мишљење, јер никонема право на апсолутну ис-тину, већ увек треба чути идругу страну и показивати

већи степен толеранције заразличита мишљења.

-Да од себе одстрањујунаше мане као што су: сујете,завист, злоба, неслога, по-деле и расколи сваке врсте.То нас је кроз историју многокоштало.

-Да чувају своју тради-цију, националне обичаје, анарочито свој језик, писмо икултуру. Јер,“Тамо где се чујесрпски језик и српска песматамо је Србија“.

-Да се крвно завађени ку-мови измире и да више ни-када српски кумови једнидругима не секу главе.

-Дај Боже да се Срби сло-же, обоже и умноже! А увре-де наше давне душе нашеправославне међусобно даопросте!“

Аплаузи су обележили икрај вечери... Писцу и Глум-цима... У име Секције пен-зионисаних просветних рад-ника, младим „Вождовцима“,за све што припреме убуду-ће, унапред су врата отво-рена, поручила је СветланаЖегарац. Ц.Љубић

уз небески крунски саВет богдана секендека

Вождове поруке садашњим нараштајима

Успостављеном сарад-њом, на позив фирме Липогруп, педесет чланова Удру-жења, 14.октобар провело је уЈунаковић бањи. Уз пријатнодружење, упознали су се сарадом и понудама те фирме.По речима председнице, МиреСавковић, остварен је контакти са бањским здравственимрадницима, а Шапчани су по-казали интересовање да им

удружење омогући, за идућугодину, и за боравак у Јунако-вић бањи, олакшице уз кре-дитирање. Време је испуњенои шетњом прелепом бањскомтрим стазом, као и кратком по-сетом Апатину.

Већ данас, десетак чла-нова удружења, присуство-ваће у Ужицу, крсној славибратске организације „Клуб3“. Ц.Љ.

чланоВи градског удружења инВалида рада шапЦа

Гости Јунаковић бање

Показали су то члановишабачког Геронтолошког клу-ба и осмог октобра. Њих три-десет петоро, посетили сунајпре Буковичку бању и Ри-совачку пећину, а потом То-полу. Мотив за излет била је

традиционална берба грож-ђа, а део је, и овога пута, по-сетио и комплекс који чинеКарађорђева црква и конак,Опленачка црква и кућа Кра-ља Петра првог.

Ц.Љ.

Увек орни за дружења и излете

оКтобар 2011.

10ИзЛазИ ПосЛедњег

четВртКа у месеЦу

на четвртој седници локал-ног Савета за запошљавање,којом је председавала јованкаБечко, били су присутни Сретенјоцковић, испред ССС-а, Бори-сав Павловић, регионални по-вереник УГС „независност“,драгана Милосављевић испредградске управе, душан Солако-вић, правник националне служ-бе за запошљавање, и татјанаГавриловић, шеф одсека за по-средовање у нСЗ филијале ушапцу. Седница је одржана упонедељак 24. октобра.

на почетку састанка присут-ни су упознати са јесењим сајмомзапошљавања, који је заказан за26. октобар у Хали спортова-Зор-ка, са почетком у 11 часова. По-зиву на учешће одазвало се три-десетак послодаваца, углавномлокалних, као и италијанска фир-ма Vесkovini, koja планира да за-посли око 30 радника. такође суучешће пријавили и општа бол-ница у шапцу, Министарство по-љопривреде и Војска Србије. око500 лица са евиденције нацио-налне службе за запошљавање јеупућено да се одазове овом сајму.

на четвртој седници локал-ног савета закључено је да је не-опходно утврдити базу подата-ка о послодавцима на терито-рији града, као и да се очекује дасе са овим подацима на следећојседници појаве надлежни из За-вода за статистику. такође је за-кључено да постоји потреба запоновним мапирањем тржиштарада на територији града и да биистраживање на ову тему моглода се обави у овој или нареднојгодини, а које би финансиралашвајцарска организација SOL-IDAR.

један од проблема присутнивиде у недостатку простора зарад како локалног савета, тако иСоцијално-економског саветаграда шапца. Закључено је да сеу наредном периоду разматраовај проблем као и да се ради напроналажењу лица које би стал-но било ангажовано у раду СЕС-а и локалног савета, чиме би себрже и ефикасније решавалипроблеми, а седнице чешће ор-ганизовале.

кад је реч о запошљавањуособа са преко 50 односно 55 го-дина старости, и локална само-управа и нСЗ имају посебнепрограме за ову групу лица.

Према евиденцији градске упра-ве, у свакој години се путемоваквог програма запосли око 90особа и повољнији је за посло-давце од Програма нСЗ, где оваслужба уплаћује две године до-приносе, а послодавац се оба-везује да још три године за-држи радника. ипак, у овомпрограму, много послодавацане поштује обавезе које су пре-узели, а са друге стране Порес-ка управа је дужна да Служби

донесе решење и да их обавестио овоме, што, како кажу у нСЗ,није случај, па су зато прину-ђени да подносе тужбе.

Према тренутним подациманСЗ, на територији општинешабац, крајем септембра ове го-дине регистровано је 11.436лица, од чега 56,54 одсто жена.Према образовној структури,највише је са трећим степеномстручне спреме, док је са сед-мим 479.

Према Локалом акциономплану запошљавања запосленоје 44 лица, приправника, где је53 одсто у финансирању уче-

ствује градска управа, а 47 одстонСЗ. од 44 приправника 20 је сасредњом стручном спремом, 12са вишом и 12 са високом.

са седниЦе локалног саВета за запошљаВање

Ново мапирање тржишта радаГрански синдикат здравства

и социјалне заштите "независ-ност", у саопштењу од 19. ок-тобра ова године, обавештавајавност да је незадовољан ак-туелним статусом запослених уздравству и социјалној заштитии да за такву ситуацију сву од-говорност сносе Влада репуб-лике Србије, Министарствоздравља и Министарство за ради социјалну политику. Синдикатподсећа да здравље људи и со-цијално благостање немају ценуи да запослени у овим области-ма, као најважнијим стубовимасистема, својим статусом за-служују много више. како се усаопштењу наводи, податак дасу зараде запослених од пет-наестак друштвених делатноститек на осмом месту, само засебе говори у прилог да акту-елна Влада сем популизма иполитиканства не размишљадовољно о грађанству, па самимтим ни о запосленима у здрав-ству и социјалној заштити.

општи развој и напредакдруштва може бити подупртискључиво здравим и радно

способним становништвом. ГСЗСЗ "независност" жели су-штински социјални дијалог, алида неисплатом договоренихувећања зарада, неисплаћива-њем јубиларних награда, непо-стојањем колективних уговоракод послодаваца и наметањемУредбе којом би се регулисаостатус зарада у примарно-се-кундарно-терцијалној заштити,говоре о томе ко не жели со-цијални дијалог. Уштедом назапосленима и не придржава-њем законских норматива Вла-да рС тера да се из садашњегстања незадовољства због изо-станка социјалног дијалога по-чне размишљати о организова-њу правог социјалног бунта уздравству и социјалној заштити.

Главни одбор ГС ЗСЗ "не-зависност" је на последњој сед-ници донео одлуке да се са Вла-дом рС одмах отпочну прего-вори за повећање зарада за 2012.годину, изврши додатно по-већање зарада почев од новем-барске зараде, исплату јуби-ларних награда почев од 1. но-вембра и одлагање доношењаУредбе од стране Владе рСкојом би се регулисао статус за-рада у примарно-секундарно-терцијалној заштити све до мо-мента док се буџетом не пред-виде нова средства за покрићеваријабилног дела и рада поучинку.

гс зсз „незаВисност“

Социјални дијалог или социјални бунт

Србија је по условима по-словања пала за четири места -на 92. позицију међу 183 зем-ље, иако је спровела реформе удве области, наводи се у новомизвештају Светске банке и Ме-ђународне финансијске корпо-рације. од чланица ЕУ изаСрбије је само Грчка, на 100.месту, а у региону Босна иХерцеговина - на 125. позицији,као и косово, које је посебнорангирано у извештају и нашлосе на 117. месту. најслабијатачка и даље су грађевинскедозволе, где је Србија, у изо-станку реформи од прошле го-дине, на 175. месту. За стицањеграђевинске дозволе потребноје 279 дана, 19 процедура, а тро-шак је 16 бруто домаћих при-хода по становнику. осталипоказатељи по којима су земље

рангиране су оснивање пред-узећа, где је Србија на 92. ме-сту, међународна трговина – 79.место, спровођење уговора -104. место, добијање при-кључка за струју - 79. место, за-штита инвеститора - 79. местои плаћање пореза - 143 место.

Србији је спровела рефор-ме у домену уписа непокрет-ности увођењем убрзане про-цедуре и у домену решавањанесолвентности. По упису не-покретности, Србија се таконашла на 39. месту, са 6 про-цедура, трајањем од 11 дана итрошком од 2,8 одсто вредностинепокретности, а прошле го-дине била је на 100. позицији.У решавању несолвентности,Србија је и даље испод просе-ка - на 113. месту, са процеду-ром у трајању од 2,7 година,

трошковима у висини 23%укупне имовине и степеномповраћаја од 24,4 центи на до-лар.

Србија најбољи показатељима у добијању кредита - ту јена 24. месту са високим оце-нама у погледу права, дубинеинформација о кредитима ипокривености одраслих особаприватним кредитним бироом.када је реч о плаћању пореза,у Србији је потребно 66 упла-та годишње, што одузима 279сати, а укупна пореска стопа је34 одсто профита. нови инди-катор у овогодишњем извеш-тају је добијање прикључка наструју, по чему је Србија на 79.месту - са четири процедуре,трајањем од 131 дан и трошком5,45 пута вишим од прихода постановнику.

услоВи послоВања

За грађевинску дозволу 19 процедура

Стечај у 2.099 фирмиУ Србији је у стечају 2.099

предузећа. овај број увећава сеиз дана у дан, а само ове годи-не 8.893 фирме, чији су рачуниу непрекидној блокади две го-дине, стекле су и услов за од-лазак у аутоматски стечај. наднекима од њих већ је покренути окончан овај поступак, док сусе код неких одазвали поверио-ци који желе да, кроз редованстечајни поступак, наплате деопотраживања. Према подаци-ма агенције за лиценцирањестечајних управника, просечновреме трајања стечаја у Србијије 21 месец.

II www. podrinske.com дИјаЛог 27.октобар 2011.

на позив представника син-диката УГС "независност" Зор-ка-Сигурност, ово предузеће супрошле недеље посетили ре-гионални повереник за Мач-вански округ УГС "независ-ност" Борисав Павловић и прав-ни заступник овог синдиката ушапцу, адвокат нада Буквички.У оквиру састанка, којем је при-суствовао и директор предузећаМиле николић, било је предви-ђено да запослени изнесу својепроблеме и поставе питања ве-зана за њихов радно-правни по-ложај. Према речима БорисаваПавловића, запослени су на-правили први корак тако што сунедавно потписали колективниуговор чиме су у наредне три го-дине обезбедили своја права,што ће бити од значаја и за бу-дућег купца фирме, који ће наовај начин знати шта га очекује.други корак би био да се уз по-моћ централе синдиката успо-стави контакт са агенцијом заприватизацију.

највише питања запосле-них односило се на заосталезараде, за које имају поравнањаи могућност да се уколико немогу да их уновче, претворе удеонице. Правни заступник син-диката нада Буквички рекла једа то зависи коју ће правнуформу агенција за приватиза-цију предложити запосленима.У сваком случају мора се води-ти рачуна о висини и обимудеоница и предложити да нов-чани део заосталих зарада можеда уђе као новчани део основногкапитала у деоничком друштвукоје се буде формирало.

- Заостале зараде су теретприликом продаје и уколикооне не буду регулисане какотреба, неће бити равнотеже какоби се ушло у друго правно лице.

Постоји више опција, или даонај ко купи фирму исплати ут-врђене заостале зараде у изно-су главног дуга или као главнидуг и камате, а трећа опција је дато што се утврди као главни дуги камата претвори у новчани деоосновног капитала који ће битиуписан код агенције са радни-цима као оснивачима, рекла јенада Буквички и додала да јепре уласка у било какав обликприватизације потребно регу-лисати период у коме су неис-плаћена потраживања, а уко-лико постоји добра воља настрани радника и послодавцасада, може се поднети предлогсуду и тако утврдити колика судуговања фирме према запос-ленима.

колективни уговор који сузапослени у Зорка-Сигурностипотписали са послодавцем анек-сиран је 1. јануара 2010. године,јер фирма није могла да испла-ти договорени износ зарада. одтада до 30. септембра 2011. го-дине постоји преглед потражи-вања људи и колико је укупноисплаћено, с тим што доприно-си нису уплаћени, јер за то,како кажу, није било могућно-сти. У појединачном колектив-ном уговору који је потписан уовом предузећу утврђени сукритеријуми колико сваком одзапослених припада у обликуосновне зараде. У део потра-живања радника спадају и при-падајући доприноси који серачунају на основицу основнезараде онако како је утврђено ко-лективним уговором.

Према речима правне за-ступнице синдиката "независ-ност", може се направити дого-вор да фирма радницима упла-ти припадајуће доприносе на од-ређену основицу сваког поједи-

начног радног места, а да се уновчаном облику врши исплатудела припадајуће зараде. Путемпоравнања потребно је тражитида се утврди колико је фирмадужна радницима, односно из-носе са каматом од истека дуж-ничко поверилачког односа. Ут-врђује се и моменат када се по-чиње са рачунањем камате. даби се ушло у судски спор и да бисе радницима што више олак-шало, потребно је што бољедефинисати потраживања, каконе би постојала илузија да по-стоји закључено поравнање иутврђено потраживање, али дато није спроводљиво.

Поред неиспалаћених зара-да, запослени Зорка-Сигурностиимају проблем уплаћивања бе-нефицираног радног стажа, којиби многима омогућио ранијеостваривање права на пензију.Према речима директора Миланиколића, бенефицирани раднистаж у ранијем периоду нико одзапослених није имао.

- У априлу прошле годинеупутили смо захтев Пио фондуна основу Правилника о бене-фицираним радним местима изатражили да се за два раднаместа призна бенефициранистаж, за ватрогасце и возачеватрогасце. на основу Правил-ника, Пио фонд је признао бе-нефицирани стаж за возаче ват-рогасце, по основу учешћа удрумском саобраћају и са во-зилима преко седам тона носи-вости, док ватрогасци нису до-били јер што не постоји закон-ски основ, пошто Скупштина

општине није оснивач ове ват-рогасне јединице, већ правнолице, рекао је директор Зорка-Сигурности.

У ранијем периоду, Пиофонд се, према речима надеБуквички, руководио правиломда су доприноси уплаћени за свераднике или нису уплаћени, паје тако судбина једног човека за-висила од свих радника. Уколи-ко запослени тужи фирму за деодоприноса који му није уплаћени добије пресуду или поравна-ње, онда само за тог запосленогфирма може да уплати бенефи-цирани радни стаж. решењеПио фонда којим се бенефи-цирани стаж признаје возачимаватрогасцима је декларативанакт државног органа који је ууправном поступку утврдио дана поменутом радном месту по-стоји могућност да се утврдирадни стаж. даљи кораци битребало да се усмере ка изме-нама, односно анексирању уго-вора о раду којим ће се радни-ку признати накнада у обликубенефицираног стажа у одре-ђеном износу.

Зорка-Сигурност доо, којаје у реструктурирању од 2002.

године је предузеће чија је ос-новна делатност, односно де-латност ватрогасних једини-ца, заштита од пожара и сер-вис ватрогасних апарата.Својевремено је поред овогавршила и физичко-техничкообезбеђење, када је бројалаоко 170 запослених. Сада јеприсутно свега 20 запослених,јер су многи отишли у пензијуили узели неки од социјалнихпрограма. тренутно је актуелансоцијални програм за који су серадници изјашњавали у феб-руару ове године, али још увекније реализован. Према речимадиректора, ова ватрогасна једи-ница је, гледајући према Зако-ну о заштити од пожара, не-опходна за предузећа која су упрвој категорији угроженостиод пожара. таква предузећа суобавезна да имају или својуватрогасну јединицу или даимају потписане уговоре саовим предузећем, што је фи-нансијски далеко повољније, анарочито ако се предузећа изпрве категорије угроженостиудруже и имају једну зајед-ничку ватрогасну јединицу, каошто је то и сада случај.

зорка-сигурност доо

Више питања него одговора

Проблеми са којима се садасуочавају тзв. периферне земљееврозоне, попут Грчке или Пор-тугала, идентични су онима којимуче европске земље у развоју- већи раст дела бруто домаћегпроизвода који није довољноконкурентан и који је намењендомаћем тржишту, раст јавне по-трошње бржи од раста прихода,као и раст плата бржи од растапродуктивности.

- У тим заједничким особи-нама можемо да препознамокоје су претње по нашу земљууколико наставимо овако да сепонашамо - упозорење је којеупућује гувернер народне бан-ке Србије дејан шошкић. Пре-ма његовим речима, неопходноје обратити пажњу на дешавањау Грчкој јер разлог због којег се

ситуација у тој земљи сада до-датно компликује јесте оно штои Србија има као проблем - чи-њеница да неће остварити при-вредни раст који је донедавнобио очекиван. то аутоматскиповећава удео државног дуга ибуџетског дефицита према БдП.Следећа година је зато за нашудржаву веома важна. Поновонећемо имати високу стопу при-вредног раста јер се очекује дабуде између три и четири одсто.Морамо да имамо утемељену,здраву и рационалну политикутрошења новца пореских об-везника, у складу са закономкоји смо сами донели, а то је За-кон о буџетском систему. то сугорке пилуле, али морамо да бу-демо свесни да без тога не мо-жемо да имамо здрав привред-

ни раст. овако можемо да има-мо краткорочни бољитак у на-редних неколико месеци, алићемо тако створити проблемекоји се по правилу завршавајукризама које смо раније гледа-ли у Латинској америци, а садаих гледамо на периферији ев-розоне.

Међутим, држати се фис-калних правила неће бити јед-ноставно јер уштеде које морајуда се направе у буџету за 2012.процењују се на чак 90 ми-лијарди динара, што се у струч-ној јавности тумачи као сумакоја би могла да створи озбиљ-не расправе у владајућој коали-цији око тога ко ће да поднесенајвећи терет, односно чији ре-сор неће моћи да реализује свешто је планирао до избора.

Горке пилуле штедње за здрав привредни раст

Србија би се од новог уда-ра светске економске криземного дуже опорављала негошто је то био случај са крахомиз 2008, чије се последицеосећају и данас, сматрају некиод најутицајнијих домаћихекономиста. Пет потенцијал-них опасности од нове кризесу по незапосленост, курс, ин-флацију, стране директне ин-вестиције, као и по извоз. Уко-лико се не реше проблеми у ев-розони и Сад, нова криза се

може очекивати већ до крајагодине. Економисти су, међу-тим, оптимисти у томе да бислабљење курса ипак биломање него пре три године.Прошла криза је курс динараослабила око 30 одсто, неза-посленост повећала са 14 на 22процента, угашено је на хи-љаде предузећа, а годишњиприлив страних инвестицијасмањен је три пута. Све ће тобити болне тачке и у случајуновог економског краха.

Незапосленост најболнија тачка

IIIwww. podrinske.comдИјаЛог27.октобар 2011.

Синдикат правосуђа Србије иМинистарство правде потписалису после вишемесечних прего-вора Протокол о побољшањуматеријалног положаја запосле-них. Према договору, наконусвајања ребаланса буџета,најкасније до 30. новембра ове го-дине, запосленима у правосудниморганима биће исплаћене јуби-ларне награде за 2009. и 2010. го-дину, док ће се преговори о пла-тама наставити у току следеће го-дине. Председница Синдикатаправосуђа Србије Слађанка Ми-лошевић објашњава да Протоколима 13 тачака и да се састоји издва дела.

- Први део протокола реа-лизоваће се најкасније до 30. но-вембра и у оквиру њега биће ис-плаћене јубиларне награде за

2009. и 2010. годину, једно-кратне помоћи за породиље инамештенике, а биће усвојенеуредбе о изменама и допунамаУредбе о коефицијентима заобрачун и исплату плата у Упра-ви за извршење заводских санк-ција за службе обезбеђења ислужбе здравствене заштите.Биће исплаћене и награде засептембар запосленима у служ-би за обезбеђење, као и дугова-не дневнице и припадајући пут-ни трошкови запосленима уустановама за извршење кри-вичних санкција.

она додаје да се други деопротокола односи на наставакдијалога око зарада и другихпримања запослених у 2012.години, с тим што ће Мини-старство правде подржати ини-

цијативу Синдиката за изменуЗакона о платама државнихслужбеника и намештеника.осим тога, Министарство прав-де успоставиће контакт са ко-мерцијалним банкама у циљуобезбеђивања стамбених кре-дита под повољнијим условимаод тржишних за запослене управосудним органима и уста-новама за извршење кривич-них санкција, док ће министар-ка правде надлежним мини-старствима предложити и до-ношење правилника о изменамаи допунама Правилника о ут-врђењу радних места, односнопослова у затворима на којимасе стаж осигурања рачуна саувећаним трајањима, и то зарадна места на којима је број из-вршилаца повећан.

Синдикат правосуђа Србије и Министарство правде потписали Протокол

шабац спада у малобројнеопштине у Србији које су зна-чајно смањиле тренд исељавањау веће градове ради тражења по-сла. Метод да се задрже младије стипендирање студија, накончега су стипендисти у обавези,уколико је то могуће, да се по за-вршетку факултета запосле уродном граду.

иако према званичној еви-денцији нСЗ више од 11.000шапчана тражи посао, малоњих се одлучује да промениместо боравка идући трбу-хом за крухом. један од раз-лога су и програми запош-љавања које град спроводивећ две и по године, као исубвенције камата за кредите

намењене развоју привреде изапошљавање приправника.до сада је на овај начин за-послено 530 радника. оче-кује се да у првој фази фаб-рика „Весковини груп“ за-посли 75 радника. За 21 рад-ника почела је обука у ита-лији у трајању до годинудана.

Млади се враћају Шапцу

Без намета 9.000 динара

Министарство финансија предложиће Влади повећање нео-порезивог дела плате. Без пореза на зараду и доприноса за Пиотренутно је свега 7.013 динара примања запосленог. Према новомпредлогу, држава ће се одрећи прихода на име још две хиљаде ди-нара, па ће нова неопорезива основица бити 9.000 динара. ина-че, од почетка године, у надлежном Министарству финансија раз-матрано је више варијанти могућег неопорезивог дела плате. идејадоскорашње министарке финансија диане драгутиновић била једа послодавци не плаћају порез на део плате у висини од 15.000до 20.000 динара, али од тога се брзо одустало због мањка у држав-ној каси.

на примеру просечне зараде у Србији, која је у јулу износила39.127 динара, послодавци ће после ове измене уштедети око 1.300динара по сваком запосленом. Порези и доприноси, када је зара-да на нивоу просека, износе чак 64,5 одсто. Са садашњом неопо-резивом основицом намети се обрачунавају на 32.120 динара и из-носе 20.717 динара за сваког радника који прима плату у висинирепубличког просека. Уколико предлог заживи, под оптерећењемби било 30.127 динара, што значи да би порез и доприноси изно-сили 19.431 динар. ово померање, међутим, и даље не значи мно-го привреди. Послодавци су тражили да неопорезиви део буде нанивоу минималца, а да се већом стопом оптерете плате веће од про-сека у земљи.

Минимална загарантована зарада у Србији износи 105 дина-ра по радном сату, што је 18.480 динара месечно. то је скоро по-ловина просечне зараде у републици. када би надлежни приста-ли да толики део буде без оптерећења, послодавци би на свакомраднику који прима просечну зараду уштедели око 7.000 динара.

Предлог промена четири закона

Сектор трговине Уније послодаваца Србије током овог лета по-кренуо је више различитих активности и ускоро ће затражитипријем у надлежним државним институцијама за област тргови-не и упутити конкретне предлоге законских промена тим инсти-туцијама, синдикатима и представницима потрошача: Закон о раду,Закон о безбедности и здрављу на раду, Закон о трговини и За-кон о заштити потрошача.

Са своје стране, трговци су спремни да се одрекну дела зара-де, да отварају нова радна места, али очекују да се привредно окру-жење поправи и због тога као добри партнери, успостављањем својенезависне гранске асоцијације желе да дају свој пуни допринос.такође, оснивањем репрезентативног гранског удружења које имаотворену комуникацију са државним институцијама и јавношћустаће се на пут свим сумњама и шпекулацијама да се интереси не-ких трговинских компанија остварују иза затворених врата. У на-редним месецима биће покренута иницијатива за промену чети-ри наведена закона и корекцију оних прописа који производе зна-чајне, а непотребне трошкове послодавцима у грани трговине. Про-менама ових законских прописа смањиће се трошкови пословањаи омогућити ефикаснији рад у пракси, чиме ће компаније осло-бодити значајна средства за улагање у отварање нових објеката,ширење својих продајних мрежа и отварање нових радних места.

IV www. podrinske.com дИјаЛог 27.октобар 2011.

Дијалог издавач: Пројектни тим (представници локалне самоуправе, Унија послодаваца Србије, УГС “независност” и Савез самосталних синдиката);Уредник: Стана Муњић

реализацију пројекта омогућила SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA - канцеларија у Србији

Према предлогу измена За-кона о раду, послодавац ће рад-нику који одлази из предузећаисплатити отпремнину само запериод који је провео у тој фир-ми, а не за цео радни стаж. речје о измени члана 158. Закона ораду на чему је инсистирао Ме-ђународни монетарни фонд то-ком последњих преговора саВладом Србије, јер би, премаоцени званичника ММФ-а, тотребало да мотивише посло-давце да запошљавају нове рад-нике. ММФ је инсистирао и дасе рад на одређено време самаксималних годину дана по-већа на три године, јер сматрајуда би и то подстакло запошља-вање

на седници Социјално-еко-номског савета, главна тема са-станка биле су измене Закона ораду које је Међународни мо-нетарни фонд током своје по-следње посете изнео ВладиСрбије. Министар рада и со-цијалне политике расим Љајић,изјавио је да Србија није у оба-вези да по сваку цену мења овајзакон, да ће он бити измењенсамо у случају постигнуте са-

гласности свих социјалних парт-нера, али да је преузета обаве-за да се до краја октобра изне-су потребни предлози.

на седници Савета говорилосе о пет спорних тачака око којихсе чланови Владе, послодаваца исиндиката још увек нису уса-гласили, од којих су две од су-штинске важности. одредба о ло-кауту, за коју послодавци тражеда се обавезно нађе у Закону, сачиме се синдикати не слажу, и од-редба о минимуму процеса рада

у области образовања, који морабити исти за сваки ниво. Љајић јерекао и да је у јавности било од-ређених нејасноћа које се тичу от-премнина и рада на одређеновреме. ММФ није тражио да сеукину отпремнине, већ да сеспречи могућност да неко, по ис-том основу, добије два пута от-премнину. Према његовим речи-ма, тежи се ка томе да се пре све-га заштити буџет и порески об-везници, као и да се неутралишуразличите нелогичности.

Сваки десети грађанин живи самање од 8.544 динара

У Србији живи 9,2 одсто сиромашних грађана, а најугро-женији су становници руралних подручја, изјавила је помоћ-ник министра за рад и социјалну политику Сузана Пауновићповодом 17. октобра - Међународног дана борбе против си-ромаштва. Сваки десети грађанин у Србији живи са мање од8.544 динара месечно.

За разлику од периода од 2006. до 2008. када је број сиро-машних опао, током 2009. и 2010. године, пре свега због еко-номске кризе, њихов број је порастао, па је тако 2009. године6,9 одсто било сиромашних, а годину дана касније 9,2 одсто.Међутим, охрабрује незваничан податак да ће ова 2011. годинаозначити стагнацију у даљем развоју сиромаштва.

Сиромаштвом су много више погођени становници ру-ралних него градских подручја, и то углавном петочлана и ше-сточлана домаћинства, људи са основним или без образовања,незапослени и они који нису радно активни. највише јеугрожено становништво централне Србије, јер чак 12 одсто ста-новника на том подручју живи испод линије апсолутног си-ромаштва, док је Београд у бољој позицији, као и Војводинаса 6,8 одсто сиромашних

Савез самосталних синди-ката Србије је, ради побољша-ња положаја радника, одлучиода се укључи у политичку бор-бу како би на тај начин ефи-касније остварио циљеве. ко-начна одлука да ли ће ући у из-борну трку биће донета крајемовог месеца, али за сада је си-гурно да СССС на изборе нећеизаћи као политичка странка,већ ће на њих ићи са неком дру-гом политичком опцијом. Пред-седник СССС Љубисав орбо-вић, међутим, тврди се у овомтренутку не назире странка,односно која је то политичкаопција која штити интересе за-послених.

- идеја о политичком анга-жовању није потекла од руко-

водства синдиката, већ од члан-ства, које је схватило да је то на-чин да се ефикасније дође до ре-зултата. очевидно је да проте-сти не дају никакве ефекте и дазато морамо да се умешамо у на-редне изборе. Лично сматрам даполитичким ангажовањем и уче-ствовањем у самој власти и сарелативно смањеном енергијомсиндикат може постићи многовише када се доносе нове за-конске регулативе, казао је ор-бовић и додао да су синдикалцинезадовољни неолибералномполитиком која се води у Србијии да сматрају да могу да пону-де квалитетније и боље решењеживота. он је напоменуо дасиндикат, за сада, има само дваначина деловања - кроз Со-

цијално-економски савет и из-лазак на улицу.

- и једно и друго функцио-нише само у неким периодима.осим тога, не можете бити стал-но на улици, при чему се свипротести завршавају по прин-ципу ником ништа, рекао је ор-бовић, указавши да, за сада,постоји велико интересовањеинтелектуалаца и познатих лич-ности који подржавају поли-тичко ангажовање синдиката.он је одбацио поједине тврдњеда је најавом политичког анга-жовања синдикат обезбедиосвојеврсну подршку дС-у заизборе, али и не крије да су син-дикати до сада највише разго-варали са партијама леве оријен-тације.

са сајта саВеза самосталних синдиката србије

Морамо да се умешамо у политику

Спречити узимање две отпремнине

Школовање заиностранство

до сада је држава, према неким академским проценама, из-губила више од десет милијарди евра школујући кадрове за ино-странство. Забрињавајућу статистику, ипак, макар мало по-прављају научници који су одлучили да се врате из иностран-ства и наставе да раде на домаћим институтима и факултети-ма. до сада се вратило 50 доктора наука.

истраживање Студентске уније Србије, спроведено на3.000 академаца са 49 државних факултета, показало је да 27,7одсто студената после дипломирања планира заувек да напу-сти Србију. Укупно 22,1 проценат би се усавршавао у ино-странству, а онда се вратио у земљу. Више од трећине не знада ли би остало или не размишља о одласку. тек 15,3 одсто сту-дената рекло је да никада не би напустило Србију.

За пристојан живот три просечне плате

Четворочланој породици месечно треба најмање 110.000 ди-нара, а живи са упола мање. тек десет одсто људи живи без од-рицања, остали су на граници сиромаштва. Процене синдиката кажуда свега још један до два процента је екстра богатих. Сви осталиживе - на ивици сиромаштва. Груба рачуница показује да је за иолепристојан живот четворочлане породице потребно најмање110.000 динара месечно. највећи део одлази на храну. Према рачу-ници бројних домаћица - 60.000 динара. ко нема стан месечно морада издвоји најмање 200 евра за кирију. то је минимум и за све гра-ђане који су до стана дошли кредитом. рачуни за воду, струју, те-лефон, телевизију, интернет, просечну породицу месечно коштају15.000 динара. још 10.000 динара сваки месец „прогута“ на имерате за одмор, или „минус“ у банци. на превоз оде најмање 5.000динара, а толико се месечно потроши на кућну хемију. то су ско-ро три просечне плате од 39.000 динара.

У свету се 7. октобар обележава као Светски дан достојан-ственог рада, чије су основне компоненте запошљавање, права за-послених, заштита и социјални дијалог. на тај дан раднициСрбије су констатовали да је достојанство одавно изгубљено, јерсу свакодневно суочени са кршењем основних права која су га-рантована Законом о раду и да је присутна све већа нетолеранцијамеђу људима. рад на црно, непримање плате по неколико месе-ци, неуплаћивање здравственог осигурања не указују да су раднициСрбије достојанствени. радници у страху да ће остати без послапристају на разне уцене од стране послодаваца само да би сачу-вали своје радно место како би прехранили себе и своју породи-цу.

7. октобар

Светски дан достојанственог рада