32
30 динара шаБац, 10. феБруар 2011. Година V Број 163-164 PENZIONER Стр. 13 Моја школа Стр. 15 м м а а л л в в е е Р Р з з а а ц ц и и Ј Ј е е у у Ш Ш а а б б а ач ч к к о о Ј Ј б б о ол л н н и и ц ц и и / / н н - -т т и и п п у у т т / / Б Б а а ц ц а а њ њ е е н н а а р р о о д д н н и и х х п п а а р р а а Стр. 7 синдикат лекаРа и фаРмацеута сРбиЈе Шабац Саопштење за јавност Стр. 2 разговор с повоДоМ: Јасминка РистивоЈевић, заМеник граДоначелника Н Н е е з з а а п п о о с с л л е е н н о о с с т т ј ј е е ј ј е е д д а а н н о о д д н н а а ј ј в в е е ћ ћ и и х х п п р р о о б б л л е е м м а а Стр. 3 М М о о н н т т е е в в и и д д е е о о п п р р е е д д ч ч и и в в и и ј ј а а ш ш и и м м а а Стр. 5 У У о о р р г г а а н н и и з з а а ц ц и и ј ј и и М М з з Д Д о о њ њ и и ш ш о о р р - - н н о о в в и и н н а а р р с с к к а а ш ш к к о о л л а а Н Н о о в в а а с с и и л л а а н н а а м м е е д д и и ј ј с с к к о о м м п п р р о о с с т т о о р р у у Ш Ш а а п п ц ц а а

PodrinskE 163-164

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Podrinske su najuticajnije novine Mačvanskog okruga. Uz štampano izdanje izlaze i u elektronskom obliku i dostune su čitaocima na celoj planeti. U Podrinskim možete objaviti reklamu, oglas, čestitku, čitulju po izuzetno povoljnim cenama. Za sve dodatne informacije možete se obratiti na naš E-mail ili telefon +381-66/347-136

Citation preview

Page 1: PodrinskE 163-164

30динарашаБац, 10. феБруар 2011. Година V Број 163-164

PENZIONERСтр. 13Моја школа

Стр. 15

ммааллввееРРззааццииЈЈее уу ШШааббааччккооЈЈ ббооллнниицции//нн--ттии ппуутт//

ББ аа цц аа њњ ее ннаа рр оодд нн ии ххппаа рр аа

Стр. 7

синдикат лекаРа и фаРмацеута сРбиЈе Шабац

Саопштење за јавностСтр. 2

разговор с повоДоМ:Јасминка РистивоЈевић, заМеникграДоначелника

ННееззааппооссллеенноосстт јјеејјееддаанн оодд ннаајјввеећћииххппррооббллееммаа Стр. 3

““ММооннттееввииддееоо”” ппрреедд ччииввиијјаашшииммаа

Стр. 5

УУ ооррггааннииззаацциијјии ММзз  ““ДДооњњии шшоорр”” --

ннооввииннааррссккаа шшккооллаа

ННоовваа ““ссииллаа”” ннаа ммееддиијјссккоомм ппррооссттоорруу ШШааппццаа

Page 2: PodrinskE 163-164

неколико највећих мачван-ских фирми које се првенстве-но бави откупом стоке од по-љопривредних произвођача уМачви и Срему ојађено је ор-ганизованим криминалом одстране више лица који су изне-нада мењајући фирме буквалноукрали око сто милиона динара.

о чему се заправо ради?нпр. један од највећих откуп-љивача стоке у овом делу Србијеје фирма „давидовић компани“која је годинама присутна у по-слу откупљивања стоке од по-љопривредних произвођача ипостала је позната по послов-ности и коректности и све јесвоје обавезе према пољопри-вредницима и држави изврша-вала на време.

Пре две године, „давидо-вић компани“, је почела сарад-њу са фирмом „Бекс логистик“д.о.о коју предводе оливера иВладан Бештић и то предузећеје од „давидовић компанија“преузимала откупљену стоку уМачви и даље прослеђивала укланице и на тржиште широмСрбије, БиХ и црне Горе. Кадаје дуг „Бекс логистика“ према„давидовић компани“ нарастаодо 6,5 милиона динара, они наволшебан начин гасе фирму„Бекс логистик“ и оснивају дру-

гу. Својим потраживачима уМачви објашњавају да је све уреду и да ће због још бољег по-словања отворити нову фирму,са представништвом у шапцупреко које ће наставити да пре-узимају стоку од „давидовић

компани“ и других откупљива-ча стоке. Та нова фантомскафирма водила се на име игораМилидраговића из Зрењанина,преко које су преузели стоку од„давидовић компани“ у вред-ности преко 5,5 милиона дина-ра и издали су менице и одмахпотом волшебно нестали, од-носно угасили фирму. објаш-њење је било да је та организо-вана група отворила трећу фир-му „Бек трговина“, која је далагаранције да ће све до сада реа-лизовано бити плаћено. Када је,по добијању гаранција „дави-довић компани“ отишла у бан-ку, да реализује своја потражи-вања, одмах је постало јасно даје и та трећа фирма блокираласвој рачун и сва своја средствапребацила на рачун четвртефирме „Прима трговина“ д.о.о.Београд. Тада је постало јаснода је у тим новчаним, банкар-ским трансакцијама и млверза-цијама од „давидовић компани“и других откупљивача стоке уМачви, отето више од десет ми-лиона динара.

шабачка полиција је врлобрзо увидела и реаговала и под-нела је кривичну пријаву Ку.бр.88/10 Вишем јавом Тужилашт-ву у шапцу против Милидра-

говић игора из Зрењанина, иза-беле Касе – Симић из Београда,оливере Бештић из Зрењанина,Божидара јањићијевића из Бео-града, душанке Митровић изБеограда и Ђорђа Перишића иБг због постојања основа сумњеда су извршили кривично делозлоупотребе службеног поожајаиз члана 359. став 4. у вези ста-ва 1 и 3. к.з. шабачка полицијаје такође обавестила оштећенеда све ближе информације могуда се добију о овом случају уВишем јавном Тужилаштву ушапцу, јер је сада оно надлеж-но.

Како нам сам гдин. давидо-вић каже, читав процес који севоди је спор и млак јер само суд-ски епилог може да зауставипљачку и да се кроз правни си-стем и закон надокнади штетакоју су претрпели мачванскиоткупљивачи стоке.

Горан давидовић је редак-цији „Подринских“ рекао, да јеспреман да заједно са другимоштећеним лицима да оширниинтервју у нашем следећемброју, у којем ће потанко објас-нити како ради и функционишесточарска мафија у Србији:„нама и нашим породицамапрете да одустанемо од судскогпоступка, а ми смо путем пис-ма упућеног министру дачићутражили зташтиту нас самих,наших произвођача и нашихфирми. напомињемо, да ситуа-ција у сточарству у нашој зем-љи није сјајна и да овакве орга-низоване мафијашке превареупропаштавају и оно малонајупорнијих који желе да сто-чарство у нашој земљи не будеу кризи“.

редакција „Подринских“ јепроверила у надлежним ин-ституцијама и дошла до за-кључка и сазнања да је шабач-ка полиција благовремено иадекватно реаговала, али да сејош увек из неког разлога чекаса покретањем судског по-ступка. Зашто?

Ханибал Ковач

2 www. podrinske.com 10. фебруар 2011.забелеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач.

Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail [email protected]. Web. www.podrinske.com.

личНи Став: ХаНибал Ковач

наравно да постоји анало-гија када је реч о криминалу...Постоји и аналогија када је речо приступу читавом проблему.Колубару су открили и „разва-лили“ новинари, пре свега Бран-кица Станковић... дакле, ме-дији су били иницијатори све-опште истраге и полицијске ре-акције, да се доака криминал-цима. Слична ствар се дешава иса шабачком болницом. Медијивећ дуже време, указују на кри-минал и ловповлук који се од-вија у шабачкој болници. Ту-жилаштво и полиција раде својпосао, а грађани шапца горљи-во очекују прва хапшења.

еј, нисам вам рекао, да јешеф технике шабачке болницедобио правоснажну пресуду заблудничење са малолетницам!осуђен је на годину и четиримесеца. Мислим, ето ко су ру-ководиоци здр. установе којатреба да је понос и дика нашегграда?!

у оном Београду немају про-блем да ухапсе најеминентнијелекаре на Клиничком центру

или ВМа. ево, јуче су ухапси-ли двојицу због узимања митаод три хиљаде еура да би из-вршили једну операцију.

Суштина целе приче је, ко тоима право да се поиграва са на-шим здрављем, ко то има правода нас дрско у очи гледа и доб-ро зајебава?! јел могуће, да сулабудови, фонтане и дречавебоје важније од рада – нерадаскенера, апарата за иригогра-фију, рентгена... јел могуће, дасе јавне набавке лекова и меди-цинске опреме раде тајно и да-леко од очију јавности при чемусе мажњавају велике паре?! онатв Б92 се уби објашњавајући окриминалним радњама „Веле-фарма“, а шабачка болница, јед-на од ретких, баш са њима имаизванредну сарадњу! Гле мајкуму???!

Ми, шапчани, стварно и ис-крено, верујемо Вишем Тужи-лаштву и Полицији и не сум-њамо да ће часно и поштено од-радити свој посао у овом слу-чају!

То је општи интерес!

КОЛУБАРА= ШАБАЧКАБОЛНИЦА

организовани криМинал Узео Маха и при откУпУ стоке У Мачви

Преваром до милиона

гораН давидовић

Синдикат лекара и фарма-цеута Србије шабац је на свомсастанку одржаном дана08.02.2011. год. због све уче-сталијег кршења одредби За-кона о раду републике Србијеи Посебног колективног уго-вора запослених у здравству до-нео одлуку да се обрати јавно-сти.

напомињемо да СЛфС оп-шта болница шабац представ-ља 165 лекара оБ шабац одукупно 182 колико је запосле-них у оБ шабац. решењемМинистарства рада бр.110-00-973/2010-02 од 24.01. 2011. год.потврђена је репрезентатив-ност ооСЛфСоБ шабац. доданашњег дана и поред вишеписмених захтева директор иг-норише решење Министарстварада.

Супротно Закону о раду иПосебном колективном угово-ру директор:

-не позива представникарепрезентативног СЛфС на ко-лективне преговоре које већводи са преостала два Синди-ката;

-одбија да овлашћеногпредставника СЛфС позове наседнице управног одбора оп-ште болнице шабац и све оста-ле састанке на којима се раз-матрају питања од значаја заматеријални, економски, со-цијално-радни положај запос-лених;

-онемогућава представни-ка СЛфС да обавештења и ин-формације истиче на за то пред-виђеним местима;

-у више наврата пословод-ство оБ шабац је вршило при-тисак и уцене на члановеСЛфС са циљем да се они иш-члане и учлане у друге синди-кате;

-За претходне четири го-дине није склопио споразум

са представницима Синдикатао условима за рад;

-За претходне четири гиди-не није доставио ни један до-кумент на које је био обавезан(финансијски извештај, за-вршни рачун, број новозапос-лених радника, као ни њиховпрофил по систематизацији);

-За претходни период каз-нио је велики број члановаСЛфС упозорењем пред от-каз, а да о томе претходно нијеобавестио СЛфС и затражиомишљење.

СЛфС са жаљењем конста-тује да се у медијима све вишепише о финансијским малвер-зацијама пословодства општеболнице шабац и захтева однадлежних институција да тенаводе што пре и до краја ис-питају.

Извршни одбор OO СЛФС ОБ Шабац

синДикат лекара и фарМацеУта србије шабац

продајем свежеуређене пилиће

ттеелл.. 001155//339966--227722

Page 3: PodrinskE 163-164

310. фебруар 2011. www. podrinske.comНовиНарСКа ШКола

Међу бројним проблемимаса којима се суочавају и град,али и цела држава, незапосле-ност је готово једногласно оце-њена као примарни проблем,чије је решавање кључ развоја.услед недостатка посла, и за-раде која из рада происходи,нарочито млади, бивају демо-тивисани за стварање породице,и планирање живота у свомграду, али и Србији уопште.услед тога одлазе, а ми се су-очавамо са недостатком струч-них људи, падом наталитета,старењем становништва, и свимдругим проблемима који про-изилазе. Коначно у таквом ста-њу град, држава, друштво стаг-нирају, или још чешће назадују.

о начинима на које шабацпланира да се избори са овимпроблемом, и програмима којеје градска управа предвидела сациљем смањења незапослено-сти, разговарали смо са заме-ницом градоначелника јасмин-ком ристивојевић.

На последњој седници

градске скупштине усвојен је

„Локални акциони план за-

пошљавања за град Шабац за

2011. годину“. Реците нам не-

што више о том плану.

Проблем незапослености јеједан од највећих проблема, несамо града шапца, него и целедржаве. Суштински се проблемрешава на нивоу државе, док бу-џетом града може само да сеподстиче запошљавање. Про-грам подстицаја запошљавања ушапцу постоји у претходне тригодине, али он није био у обли-ку акционог плана, него у фор-ми одлуке градоначелника иградског већа. усвојени планпредвиђа два програма запош-љавања. оба програма обухва-тају групе које су, од странефилијале националне службеза запошљавње, означене каооне које најтеже долазе до по-сла. Прва група су жене преко50, и мушкарци преко 55 годи-на старости. Послодавцима којисе јаве градској управи, и којизапосле једно или више лица изове групе, са бироа за незапос-лене, град ће помоћи, исплаћи-вањем пореза и доприноса нанајнижу зараду лица примље-них по овом програму. услов једа послодавац послује на тери-торији града шапца, да 60 данапре аплицирања није смањи-вао број запослених, као и оба-веза да у току коришћења про-грама, такође, не умањује бројлица у радном односу. друга ка-тегорија обухваћена планом сумлади без радног искуства. За

њих је град предвидео при-правнички стаж, у трајању од 6или 12 месеци, у зависности одстручне спреме пријављеног.Примљеним кандидатима сеомогућава да одраде целоку-пан приправнички стаж, годинудана за оне са високом и вишомстручном спремом, односно 6месеци за приправнике са сред-њом стручном спремом. наконистека тог периода, њима јеомогућено да полажу стручни

испит за рад у државним орга-нима. Конкурс за њих је у при-преми. Претходна група од 53приправника, завршава стажкрајем марта и почетком апри-ла, те ће након тога нова групабити примљена.

Где се распоређују при-

мљени приправници, и који

број приправника је предви-

ђен да се ангажује ове године?

они се рапоређују у нашојградској управи, јавним пред-узећима, и установама чији јеоснивач град шабац. они имајуобезбеђен програм рада, као иментора са којим раде кроз це-локупан стаж. Предвиђен број за2011. годину је између 50 и 55приправника, у зависности одстручне спреме пријављених исредстава која су нам на распо-лагању за реализацију програма,јер су и њихове плате разликујуу зависности од степена обра-зовања. Буџет града је предви-део за ову намену 12 милиона и800 хиљада динара, што уз 7 ми-лиона и 200 хиљада намењенихпрограму подстицаја запошља-вања старијих лица, чини 20милиона динара, колико ће градиздвојити за целокупан акцио-ни план запошљавања.

Издвојена средства су на

нивоу прошлогодишњих?

да. иако се економска кри-за итекако одражава на буџетелокалних самоуправа, ми смо,свесни значаја проблема неза-послености, одлучили да сред-

ства за подстицање запошља-вања не смањујемо.

Програм пријема при-

правника у нашем граду по-

стоји од 2008. године, колико

сте задовољни његовом реа-

лизацијом и кандидатима

који су одрадили целокупан

стаж?

Град је изузетно задовољанреализацијом овог програма упретходне 3 године. Ментори су

за сваког од њих имали саморечи хвале. Ми покушавамо,колико можемо да пратимо њи-хов напредак, и након положе-ног државног испита, и могу дакажем да су, захваљујући стече-ном искуству, и знању које супоседовали, многи успели да сенађу стално запослење у окви-ру своје струке, у различитимјавним установама, али и кодприватних послодаваца.

Који су услови за пријав-

љивање заинтересованих и

ко врши селекцију?

Сви услови и начин пријав-љивања ће бити детаљно објаш-њени у конкурсу, који ће битиобјављен у локалним штампа-ним медијима. Послодавци намдостављају број потребних при-правника, и неопходан профил,а саму селекцију врши начелникградске управе, уколико је упитању место при нашој град-ској управи, односно комисија,или директор јавног предузећа,уколико је њима неопходанједан или више приправника.Водимо доста рачуна о избору,и трудимо се да увек одаберемонајквалитетније младе људе,који на овај начин могу да ис-кажу свој стручни потенцијал.

Који је крајњи циљ про-

грама ангажовања приправ-

ника?

Крајњи циљ је омогућавањеприправницима да стекну прворадно искуство, и њихово оспо-собљавања за полагање струч-ног испита за рад у државниморганима, као неопходног усло-ва за самостално обављање по-слова.

Попут других градова у

Србији, Шабац се суочава са

одласком младих стручних

људи, који по завршетку ви-

ших школа и факултета од-

лучују да остану да живе у

Београду, или одлазе у ино-

странство. На који начин се

они могу привући да се врате

у свој град након стицања

дипломе?

То је проблем који је прису-тан и у другим државама, несамо у Србији. у питању је

комплексан проблем, и зависиод више фактора. наш градобезбеђује стипендије за 2 гру-пе студената. Прва су успешнистуденти са просечном оценомпреко 9,2, које не можемо даобавежемо да се врате у шабаци на тај начин оправдају сти-пендију, јер су у питању младикоји се посвећују научном раду,за које ми не можемо да пону-димо адекватне услове, опрем-љене институте и сл. друга гру-па су студенти који се образујуза дефицитарна занимања (поподацима шабачке филијаленСЗ). они се обавезују да се, постицању академског звања, вра-те у свој град и раде оноликодуго, колико су примали сти-пендију.

и за овај програм стипен-дирања се расписује конкурс, уновембру месецу, и тренутноимамо 23 стипендирана сту-дента. Све ће бити много лакшекада будемо привредно раз-вијенији, и када се на основу си-гурне зараде буде могла плани-рати породица и целокупан жи-вот. Поред посла, да би се мла-ди вратили, неопходно је обез-бедити и квалитет живота, кул-турне садржаје, адекватну ин-фраструктуру, комунално опре-мање. Сви пројекти које градподржава усмерени су на по-већање квалитета живота шап-ца, и задржавања људи у њему.Код нас функционише и Кан-целарија за младе. Град поку-шава да подигне квалитет жи-вота и на селу, опет са циљем дамлади остану и на селу, како бии она функционисала, и оп-стајала. Душан Благојевић

разговор с повоДоМ: Јасминка РистивоЈевић, заМеник граДоначелника

Незапосленост је један од највећих проблема

фиксни део јануарског рачу-на за грејање шапчани могуплатити до 15. јуна, уз мајски ра-чун, потврдио је директор јав-ног комуналног предузећа „То-плана“ дејан Стојановић. јКП“Топлана шабац” прихватило јепрепоруку градоначелникашапца Милоша Милошевићакоја има за циљ да грађанимаолакша измирење обавеза пре-ма овом предузећу, будући да суи рачуни за прошли месец ви-соки због врло хладног периода.фиксни део последњег рачунашапчани до средине јуна могуплатити без камате.

Подсећања ради, градона-челник Милошевић је предло-жио да грађанима буде омо-гућено плаћање утрошене то-

плотне енергије за јануар удва дела, и то тако што би се зајануар платио варијабилни деоцене грејања, док би се фикснидео могао платити уз рачун за

мај месец 2011. године. Градо-начелникова препорука била јеи да се на ово одложено плаћа-ња фиксног дела рачуна за јану-ар не обрачунава камата.

на препорУкУ граДоначелника шапца

Јануарски рачун за грејање у два дела

Page 4: PodrinskE 163-164

4 www. podrinske.com 10. фебруар 2011.друШтво

учитељ је она особа којојсте поверили своје дете на пе-риод од 4 године, она особакоја ће Вам помоћи у најтежемродитељском послу и у највећојродитељској обавези - известидете на прави пут!

Сви се са сетом и радошћусећамо својих учитеља, људикоји су нам помогли да утабамопут којим ћемо ићи кроз живот.ови људи који су нас научилислова и бројеве, обелижили су ачесто и оплеменили наш живот.Чинили су да се радујемо од-ласку у школу, а ми смо их до-живљавали као чланове својепородице и дуго година наконзавршетка четворогодишњешколе их посећивали дајући имдо знања колико су нам битни.

данас тога више нема. Свесе променило, систем рада, шко-ле, учитељи, али и ученици суданас другачији. нема вишеустајања из поштовања каданеко старији уђе у разред, рет-ко се чује персирање, добардан, извините, молим Вас и сл.ученици знају и траже својаправа којима уцењују учитеље.Та иста права су довела до тогада су данас учитељи често жртвеученика, али и родитеља.

не сме се више повисититон на ученика, не сме му сеупутити никаква критика ма ко-лико она била конструктивна иизречена за добробит самог уче-ника. ученик ће данас насрну-ти, извређати, посвађати се и оп-совати учитеља без пардона и узпуну подршку родитеља који ћеоправдати поступке свога дете-та најексплоатисанијом речјунеуспешних родитеља - хипе-рактиван!? Хиперактивно детеје у савременој медицинидијагноза. у развијеним држа-вама такво дете је под надзоромродитеља, школе и државе, доксе у нашој земљи испод оверечи ипак крије нешто сасвимдруго, нешто најсличније бе-зобразлуку и неваспитању!

Гоца јеличић је учитељица уо.ш. „Лаза К. Лазаревић“. овајпосао ради већ 18 година, али јекао дете просветних радника уовом послу од рођења. Правећипаралелу између учитељскогпосла пре и учитељског посладанас, она истиче да је „овај по-сао увек био недовољно плаћен,али је раније било много лакшеобављати овај посао. Били степоштовани и од родитеља и одученика. Била је част бити учи-тељ. родитељи су се више ба-вили својом децом, више пажњеулагали у васпитање и рад сасвојом децом, тако да је самимтим и учитељима посао био

знатно олакшан. данас је свемного другачије. Технолошкинапредак и транзиција су нас на-терали на брз живот, па више не-мамо времена чак ни за соп-ствену децу. у недостатку тог

времена, родитељи од нас оче-кују да их ми васпитавамо, штоуз пребукиран наставни план че-сто није могуће.

- Васпитање и стварање рад-них навика су ипак посао за ро-дитеље, ту не сме да буде ни-каквих оправдања ни родитељ-ских изговора, а ми - учиељисмо ту да у времену проведеномса ученицима, пробамо да ихусмеримо и искористимо свењихове потенцијале. учитељтреба да учи дете, а родитељ дага васпитава и нађе начин да гамотивише за учење и рад, некривећи учитеље за резултате илоше оцене. школу завршава за-грејана столица, а не сати про-ведени на Facebook-u или ис-пред ТВ-а. Све ово пре свегапричам као родитељ двоје децекоја иду у основну школу, па теконда као учитељ.

овај посао се не ради збогновца. овај посао морате воле-ти да би га радили. и данас имадобрих учитеља, много вишенего оних других - на срећу! не-мојмо им замерати ништа, нидобрим а ни оним другим учи-тељима. Сви грешимо и свисмо људи којима није лако у овојнашој нервозној Србији.

Аца Перић

Учитељ. некаДа престижно заниМање,Данас потцењено и оД Државе и оД ДрУштва

Неки нови клинци

гоца Јеличић

Верујете ли да постоје анђели?ако сумњате, запитајте се по-

ново када прочитате ову причу.Када неко учини добро дело

кажемо за њега да је хуман, аликада неко чини добра дела свакидан и сваки дан спашава животедругих људи, онда је он анђео.

анђео ове приче зове сеГордана димитрић.

За наше просторе је везујеместо Коренита близу Лозницеодакле је њен отац, и драге ус-помене из детињства када јечесто проводила време код бакеи код тетке у шапцу.

рођена је у новом Пазару аживотни пут је водио прекоПриштне где је завршила фа-култет, до Београда где је за-вршила специјализацију наВојно медицинској академији.данас живи у новом Пазару иради као лекар, специјалистаанестезије и реанимације. Кажуда здравље и живот немају цену,да је другачије Гордна би веро-ватно данас била милионер. По-сао лекара није везан само за ор-динацију и операциону салу,несрећа не бира ни место нивреме. Проводећи одмор наохриду, била је очевидац најве-ће трагедије која се икада тамодогодила, када је на језеру по-тонуо брод са 45 туриста из Бу-гарске. Без размишљања је, сајош једном колегиницом, при-скочила у помоћ дављеницима.неке је било потребно и реани-мирати, али 15 људи није има-ло среће, нису преживели.

Због овог хуманог геста на-шег анђела је упознао добардео европе, а и неке светске ме-дијске агенције су писале оњој. Писало се о њеној храб-рости, племенитости и несе-бичности. добила је Плакету занајплеменитији подвиг годи-не, у пројекту „европа за све“који је организовао потпред-

седник Владе за европске ин-теграције и министар за наукуи технолошки развој БожидарЂелић, била је једна од 50 за-служних грађана који су поукидању виза Србији награђе-ни путовањем у земље ев-ропске уније, а Бугарска Владајој је доделила одликовање зазаслуге због пожртвованостипрема њиховим грађанима.

Слободно време Гоца про-води сликајући. Сликање јој јевентил од често суморне свако-дневнице пуне стреса због по-сла којим се бави и начин дасвоје емоције овековечи на плат-ну. Своју хуманост показује икроз сликање, јер платна којауради не продаје већ их покла-ња. нема ни једну своју слику,

све их је поклонила добрим,драгим и блиским људима.

Када пожели да побегне одсвега себи приушти неко путо-вање, а у тренуцима опуштањаса пријатељима ужива у разго-ворима на најразличитије теме,од филозофије преко глобал-них тема па до актуелних де-шавања у земљи и свету.

По природи весељак, није јојстрано ни да заигра, запева, а за-деси се ту и понека чаша доброгвина.

Част је познавати је, а поносимати је за пријатеља. Својакрила вешто сакрива испод веладоброте и скромности, а људи-ма које лечи пружа нешто де-лотворније од свих лекова - то-пао поглед, осмех и лепу реч.

Поново вас питам, верујетели да постоје анђели?

Аца Перић

анђели Данас, Мало их је али постоје!

Живот је вреднији од свега

аца Перић и гордаНа диМитрић

у Месној заједници „доњишор“, 19. фебруара почињереализација пројекта „Знањеје моћ-едукацијом до превен-ције“, једног од деват пројека-та који ће се финансирати изградског буџета а који допри-носе унапређењу квалитетаживота града шапца.

реализатори пројекта суСнежана Петровић, самостал-ни стручни сарадник црвеногкрста шабац и јасмина Бо-

гојевић, психолог у о.ш.“јеврем обреновић“.

Кроз седам једнодневнихсеминара, 25 ученика седмих иосмих разреда из седам основ-них школа ће интерактивнимрадом стећи основна сазнањао ризичним облицима пона-шања, алкохолизму, наркома-нији, никотинизму, заштити одполно преносивих болести каошто су ХиВ и Сида, ранимсексуалним искуствима и сл.

По повратку у своје матичнешколе, ових 25 ученика ће има-ти задатак да кроз кретаивне ра-дионице своје вршњаке едукујуо овим темама и на тај начинпревентивно делују на њих .

По завршетку свих радио-ница у школама, у циљу ева-луације Пројекта предвиђена језавршна заједничка радионицана којој ће сви учесниципројекта разменити своја ис-куства. Аца Перић

здрав начин живота најбоља заштита здравља

У организацији Мз “Доњи шор” - новинарска школа

Нова “сила” на медијском простору Шапцау организацији месне

заједнице “доњи шор” уз тех-ничку подршку “Подринских”већ нешто више од два месецаради “новинарска школа” саоко петнаестак полазника.

наши млади суграђани до-били су прилику, у овом бројуПодринских, да се и само-стално искажу. они су својетекстове ставили на увид иоцену Вама поштовани чита-

оци и са великом знатижељомочекују вашу редакцију.

Ваш суд и критика биће одвелике важности за њихов бу-дући рад.

Редакција Подринских

Page 5: PodrinskE 163-164

510. фебруар 2011. www. podrinske.comдруШтво

најбољи домаћи филм 2010.године “Монтевидео, Бог те ви-део” имао је 2. фебруара пре-мијеру пред шабачком публи-ком. Прва две пројекције овогфилма приказане су у великојсали шабачког позоришта, којаје, како се и очекивало, била су-више мала да прими све за-интересоване шапчане.

филм “Монтевидео, Бог тевидео” који је режирао драганБјелогрлић, а за који сценариопотписују Срђан драгојевић иранко Божић, рађен је по мо-тивима истоимене књиге но-винара Владимира Станковића,и представља омаж фудбалскојрепрезентацији Краљевинејугославије која је под тимименом, али са играчима ис-кључиво из Србије, оствариланајвећи успех у историји нашегфудбала освајањем трећег ме-ста на првом Светском првен-ству, одржаном у уругвају 1930.године.

Посебну драж филму дајеподатак да су главне улоге по-верене младим глумицама иглумцима, којима је ово биодеби на филмском платну, којиће свакако бити носиоци глу-мачке сцене Србије у будућно-сти. на основу оцена критике, иутиску који су оставили на свекоји су одгледали филм, унапредсе можемо радовати њиховимновим појављивањима на био-скопским платнима.

иако је фудбалска причалајтмотив овог остварења, рад-ња није стриктно ограничена наспортски аспект. Прича нас водиБеоградом са почетка 30-их го-дина прошлог века, кроз пе-риод који је режисер описаокао доба када се живело многоромантичније него данас. Крозликове упознајемо се са друшт-вом и друштвеним околностимакоје су владале у нашој земљитих година. након 20-их које супротекле у консолидацији новедржаве, и опоравку од после-дица великог рата, долазе 30-те,у којима југославија почиње дасе конкретније позиционира уновим међународним околно-стима. напредак државе, пратинапредак друштва, које почињеда живи лагодније, ослобођеноегзистенцијалних проблема. Ге-нерације младих почињу да са-њају неке лепше, веће снове, ра-дећи оно што воле.

радња представља роман-тичну причу о сну једне групемладића, који живе за фудбал, ане од њега, маштајући да једномдостигну светске висине у овомспорту, не слутећи да ће много

брже него што су очекивалидобити прилику да се докажу ипокажу пред целом планетом за-хваљујући позиву Светске фуд-балске федерације нашем саве-зу да учествује на првом свет-ском првенству. Карактеристи-чан представник ове групе је ам-

бициозни александар Тирна-нић-Тирке (кога тумачи МилошБиковић), чубурски младић којиследи своју жељу да буде фуд-балер, те због тога одбија посаонајамног радника у фабрицикоји му је понуђен. он жели даигра и зарађује попут МошеМаријановића (Петар Стругар),највећег фудбалера и јединогплаћеног играча у оно време.

Премештање седишта на-ционалног савеза из Загреба уБеоград, условило је напушта-ње репрезентације од странеиграча из хрватских клубова, тесав терет представљања државепада на плећа ових младихљуди. Потпомогнути са неко-лико играча из иностранства, на-зиваних “легионари”, и идоломсвих њих Мошом Маријанови-ћем, крећу да се припремају засветску смотру фудбала у дале-ком Монтевидеу, несвеснисвојих могућности и без под-ршке јавност која им не даје ни-какве шансе за успех на првен-ству. По повратку са такмичењапостаће истинске звезде и узо-ри младих у целој држави.

Спремајући се за дуго путо-вање бродом до јужне америке,и изазове које их очекују у да-леком уругвају, наши јунациван травнатог терена, излазе поБеограду, упознајући различитеврсте људи који репрезентујуондашње друштвене групе пре-стонице. у њихове животе ула-зе девојке, које попут њих, сле-де своје жеље и снове, као штоје ексцентрична београдска сли-карка Валерија Ковач, коју ту-мачи наша суграђанка нинајанковић представница висо-ких престоничких кругова, Мо-шина девојка, која из сопствене

забаве жели да се поигра саТиркетом, који јој својомпојавом привлачи пажњу. Њемуза око запада роса (данина јеф-тић), простодушна девојка којаје дошла у главни град из унут-рашњости, желећи да се упознаса Београдом о којем је до сада

само слушала у причама. При-чу употпуњује студенткиња пра-

ва из богате јеврејске породице,ели Попс (Тамара драгићевић),девојка државног капитена Ми-

лутина ивковића (Виктор Са-вић), којој се ни мало не допа-да фудбал, али попушта свеснаљубави њеног драгог премаовом спорту. Ситуације крозкоје пролазе, и догађаји чији суучесници, обликоваће их каољуде спремне да одговоре свимживотним изазовима, и омо-гућити им да истрају у жељи дасвоје снове испуне до краја.

наратор ове сјајне приче јемали Станоје, кога тумачи по го-динама најмлађи, али по бројуулога најискуснији, Предраг Ва-сић. Станоје је чистач ципела,сироче, оболело од дечије па-рализе, али и велики заљубље-ник у фудбал. он је сведок свихдогађања из 1930. године, вер-ни пратилац и талија алексан-дра Тирнанића.

Поред млађе глумачке по-ставе, делимично поменуте, уло-ге тумаче и наши познати глум-ци: Војин Ћетковић, Мима Ка-

раџић, Бранислав Брстина, Сер-геј Трифуновић, Бода нинковић,анита Манчић и други.

Захваљујући нини јанко-вић, наш град је имао приви-легију да се публици по за-вршетку пројекције поклонимлађа глумачка постава, која јепотом одржала конференцијуза штампу. на конференцији,глумци су истакли да још нисуу потпуности свесни величи-не успеха који су остварили сафилмом, наводећи да им је тосвакако подстрек за будућеулоге, које их очекују. При-знају да нису имали многоинформација о 30-им година-ма прошлог века и начину жи-вота који их је карактерисао,али утисак, нарочито женскогдела екипе, је да је то време за-иста било много опуштеније,романтичније и срећније негоданашње.

За све оне који нису успелида нађу улазнице, наредних 10дана филм ће бити на репер-тоару ЛМ биоскопа.

Душан Благојевић

“Монтевидео” пред чивијашимамачвин

„легионар“један од репрезентати-

ваца, који су бранили бојенаше земље на првом свет-ском првенству је био иванБек, који је рођен у Београ-ду, али је једну сезону провеоу нашем граду, играјући заМачву. из шапца је отишаоу француску, те је био међурепрезентативцима из ино-странства који су названи„легионари“. Њега у филмуглуми иван Зекић.

још један куриозитет ве-зан је за овог играча. Поред7 наступа за нашу репрезен-тацију, он је у својој ка-ријери забележио и 5 појав-љивања у националном тимуфранцуске у периоду од1935 до 1937. године.

СцеНа из филМа

СцеНа из филМа

преМијера најглеДанијег ДоМаћег филМа У шапцУ

саопштење за јавност управног одбора удружења васпитача

у срду 2.2.2011. године,одржан је састанак управногодбора удружења васпитача„уВаМКо“, Са СедишТеМу шапцу. разлог за организо-вање овог састанка је дешава-ње у вртићу „Бамби“ у шапцу,дана 27.1.2011.године.

Без прецизно утврђених чи-њеница у вези са поменутих до-гађајем, против васпитачицеМ.и. и Предшколске установе„наше дете“, покренута је не-праведна медијска кампања.разочарани тенденциозним из-вештавањем појединих нови-нара и медијских кућа, овим пу-тем желимо да станемо у од-брану наше колегинице, про-фесије васпитача и наше уста-нове. С обзиром да наша уста-

нова слови за једну од најста-ријих и најеминентнијих пред-школских установа у Србији,сматрамо да је наша реакцијанеопходна у циљу прекидањамедијског линча, који наруша-ва и угрожава људска и про-фесионална права наше коле-гинице, као и дуго година гра-ђену репутацију установе.

Ми сматрамо да су васпи-тачи друга породица деци, којипре свега зналачки и са великомљубављу гаје и васпитавају ованежна бића, са жељом да ста-сају у праве људе. За све нас јенајважнија безбедност деце,али и пшоред тога, оваква си-туација могла је да се догодисваком од нас – и васпитачу иродитељу.

удружење васпитача захте-ва од надлежних институцијада се цео случај испита безпристрасности, медијског при-тиска и некомпетентних особаи да потом обавести јавност освему. изражавамо саосећањеса породицама обоје деце, којасу се нашла у овој непријатнојситуацији.

Page 6: PodrinskE 163-164

� www. podrinske.com 10. фебруар 2011.друШтво

у простору „ајриш паба“ ушапцу 28. јануара отворена јепродајна изложба фотографијапод називом „упаковани тре-нутак“ ауторке Кристине Ва-сић. Поставка обухвата 40 фо-тографија које, како ауторкаобјашњава, представљају збирзамрзнутих тренутака у по-следњих неколико година. Кри-стина открива да инспирацијупроналази у двоипогодишњемсину, његовим запажањима и до-живљајима стварности. Светвиђен очима детета одрасли немогу досегнути. о њему могусамо маштати и зато је то најбо-ље место за живот и вечитауметничка инспирација.

Кристина Васић (1983) за-вршила је Високу школу ликов-них и примењених уметностиструковних студија у Београду.Њена уметничка биографија досада бележи три самосталне и ве-лики број групних изложби. Чланје еколошко-артистичке групе“Породица Бистрих Потока” са

којом од 2004. године наступа уперформансима.

изложба је организована јеоквиру 2nd Crossroads Art фе-стивала. дејан иванковић, једанод организатора фестивала,најављује у “ајриш пабу”,“енигми”, ривер клубу и Џез ка-феу “015”поставку 365 дана у го-дини. он позива младе, школо-ване уметнике да своја дела из-несу на светло дана и бесплатноим уступа простор. изложбемогу бити и продајне и промо-

тивне. Када је реч о фотогра-фијама, фото нера ће израдунаплаћивати по набавној цениматеријала. Планиране су бројневрсте помоћи младим уметни-цима, што је допринос органи-затора фестивала културној сце-ни шапца и покушај да се мла-дима укаже значајнија пажња.Већ сам назив фестивала који упреводи значи раскршће, упућујесимболичну поруку младим и та-лентованим људима – да изабе-ру правац успеха.

изложба фотографија кристине васић

Традиционално, ове го-дине, једанаести пут, упредвечерје једног од најве-ћих хришћанских празника,галерија Културног центраукључила се у светосавскесвечаности, организујућиизложбу радова полазникашколе цртања и сликањабраће Лукић.

школа афирмише де-чије стваралаштво, а, поречима Соње Петровић,„двадесетак полазника, однајмлађег узраста до студената,у свом гледању и учењу, и раз-вијању уметничке личности,представило се различитим тех-никама, цртежима, темпером,иконама“.

-Са великом радошћу по-здрављам наше младе уметнике,

уз велику благодарност што сунам приредили могућност даможемо да уживамо у њихо-вим овако лепим сликама. Сли-карство и музика су две највећеуметности које је Бог дао родуљудском. не само највеће, негои најмоћније, које највише де-лују на душе и срца људи, јер су

то две једине уметно-сти које човек можеда разуме, и ужива уњима, без речи...

овим нашимнајмлађим уметници-ма желим да им Гос-под Бог дарује таленат,да га усавршавају усвоме животу и да по-стану славни српскисликари, какве јесрпски народ даровао

европи и свету. Желим вамкрепко здравље, и хвала вам, по-себно, што сте ову свечаноступриличили уочи највећег на-шег светитеља, који је једна однајомиљенијих личности у ис-торији српске цркве и српскогнарода, најомиљеније српскодете. Желим да се угледате и вина њега. Пуно среће и радости,здравља, успеха у раду вам же-лим, да будете славни сликари ипонос свога народа“ - младеуметнике, топлим речима, по-здравио је и отворио изложбу,владика Лаврентије.

на дар полазницима школе,као и бројној публици, била је ипесма. најпре вероучитеља ду-шана николића и свештеникаТомислава Лукића. а, потом,Химна Светом Сави, коју је от-певао никола Марковић Гиба.

Ц.Љ.

Монодрама „ја сам такичо’ек“ по тексту јосипа Пејако-вића и у извођењу Синише Мак-симовића, изведена је трећи путу шабачком Џез кафеу „015“ 26.јануара. Судећи по интересова-њу и реакцији публике, шапча-ни воле причу о обичном чове-ку, раднику који живот самује да-леко од колега, болестан и огор-чен. Сугестивним наступом,уверљивом и надахнутом глу-мом, Синиша Максимовић по-ручује да се на балканским про-сторима однос према обичномчовеку није променио. Горка ис-повест човека који ћути и трпидок не пукне и очајнички жели данекоме повери муку, враћа увреме од пре тридесетак годинапа поново у садашњост која идаље не обећава... актуелностове представе може се тумачитии као пораз обичног човека.

Представа је иначе у овомпростору имала претпремијеруу априлу 2009. године, а неко-лико дана касније изведена јепремијерно у оквиру 46. фе-стивала професионалних позо-ришта Србије „јоаким Вујић“ наМалој сцени шабачког позо-ришта. у децембру прошле го-дине нашла се на репертоаруфестивала малих сцена у Са-рајеву где је суд о њој изрекао иписац текста јосип Пејаковић,рекавши да је то најбоље про-читан његов текст. ПремаПејаковићевој оцени, Синиша

Максимовић је занемарио пукуимитацију и дао оригиналанпечат делу.

Синиша Максимовић је чланшабачког позоришта од 1987.године. до сада је оствариовише од 70 позоришних улога,

горка прича о обичноМ животУ

Једноставно чо’ек

фестивалскиШабац

извођењем монодраме „јасам таки чо’ек“ у шабачкомЏез кафеу „015“ почео је 2ndCrossroads арт фестивал којиће кроз различите манифе-стације трајати читаве годи-не: музички догађаји, излож-бе слика, фотографија, умет-ничких предмета, промоцијекњижевних дела, уметничкерадионице, перформанси…Прошлогодишњи CrossroadsFestival остао је упамћен поквалитетној свирци и доб-ром дружењу у ривер клубу идеж кафеу „015“. различитегенерације окупио је сличанмузички укус и заједничкиживотни став.

Ђорђе даскаловић, једанод организатора фестивала,за ову годину најављује за-бавне и едукативне садржаје,прилагођене разним интере-совањима, а све у циљу под-ршке младим уметницима иосвежавању културне сцене ушапцу.

Игра у оо бб јј ее кк тт ии вв уу

школа цртања и сликања „браћа лУкић“

-ове године имамо радове 19 полазника свих узраста, штопоказује да рад у овој школи омогућава поштовање различитостии индивидуални приступ сваком полазнику. Маштовитост сеставља у први план, а деца кроз рад проничу у тајне боје, ли-није, валера, односе величина и перспективу…Посматрајућии овогодишњу изложбу, схватамо да нас полазници непрекид-но дарују својом стваралачком енергијом која се исказује у раз-личитим правцима. Пред овим младим полазницима тек се от-варају нови путеви сазнања и лепоте, а изложба је својеврстанпоказатељ њиховог интересовања и тренутног уметничкогнадахнућа – записао је у каталогу изложбе, Милован Лукић Ћија,председник удружења ликовних стваралаца “Браћа Лукић” ипредавач у школи цртања и сликања.

Маштовитост у првом плану

Шабачко позоРиШтефебруар, 2011.год.

ВЕЛИКА СЦЕНА

10. 02. р.Куни ЛУДА ЛОВА у 20 часова ХУМАНИТАРНО

Приход од продатих карата намењен је за лечење једног нашег суг-рађанина.

15. 02. Б.Брехт БУБЊЕВИ У НОЋИ у 20 часова17. 02. A.Поповић ТРКА СА ВРЕМЕНОМ у 20 часоваДЕЧЈА СЦЕНА

16. 02. Ж.Стојановић ЦАР ВЛАЈА И АЖДАЈА у 18 часоваМАЛА СЦЕНА

11. 02. Љ.Баровић ЂУКА у 20 часова игра Страхиња Баровић

Page 7: PodrinskE 163-164

�10. фебруар 2011. www. podrinske.comдруШтво

Ко зна докле би се уСрбијици распредало о коруп-цији да високи представник ев-ропске уније Венсан дежер нијепоменуо и цифру. Само за јав-не набавке из буџета ове нашедржаве се издвоји четири ми-лијарде евра а барем десет одстотога оде нетранспарентно у при-ватне џепове. Па онда није ничудо што нема пара за путеве,социјалну заштиту, студенте... ао шабачкој болници серијал смозапочели још пре две године.набројали, илустровали, све сацифрама, и ништа, као да су тонечије приватне паре, а не наше,свих грађана, јер и болница јеопшта, и из буџета се финанси-ра. није згорег поновити шта сесв збивало око фамозног веше-раја. инвестиција вредна 21 ми-лион динара без ПдВ за набав-ку и уградњу опреме. елем, ко-мисија је на тендеру изабраланајбољег понуђача, али послетога закон је бачен под сто. упрвој верзији уговора, потпи-саног 16.маја 2007. године, пред-виђена је авансна исплата на-ручиоцу у вредности 35 одсто.али, после неколико дана по-тписује се нови уговор, са истимдатумом и деловодном бројем,али са још једним чланом, покоме болница треба да уплатиаванс 70 одсто. наравно, кад суто изгледа „туђе“ паре а у при-ватне џепове. Међутим, ни ис-порука није била по слову уго-вора и уместо три машине на гасуграђена је машина за кућнупару која је јефтинија. испо-ручилац опреме да би направиокомпромис дао је котао за брзупроизводњу паре. За четирипресе за пеглање требало је ис-поручити четири бојлера, али тоније учињено, а преса без бојле-ра је јефтинија. а кад немабојлера не раде ни пресе, за-творен круг!

испоручилац опреме имао јеобавезу да је и угради, али јемонтажу цертуса-котла за про-изводњу паре урадио „Синтасинжењеринг“ и то наплатио.

Чудно је да за овако великуинвестицију није расписан тен-дер за адаптацију и рекон-струкцију зграде вешераја, штосе подразумева у неким нор-малним земљама. Болница јетребала да искаже вредност це-локупних радова али се десилода је Синтгасу из Београда заадаптацију гасних инсталацијаи развода топле и хладне водеплаћено 2,15 милиона динара уз50 одсто аванса. радове на елек-троинсталацијама обавила јеПротехна М за 1,18 милиона ди-нара, такође пола је плаћено

авансно, док је за инсталацијуклима уређаја и реконструк-цију вентилације плаћено 1,38милиона динарам са авансом-опет 70 одсто! Монтажа церту-са Синтгасу плаћено је 876.000динара - 70 одсто авансно. Че-тири ставке наводно мале вред-ности, да се не расписује тене-дер!

а набавке без тендера од-неле су силне народне паре.Тако је за набавку 25 тона таб-летиране соли у августу 2008.плаћено милион динара, иако сује остали понуђачи нудили подупло или тродупло мањој цени.За набавку коморе за аудиомет-рију/слушна кабина/ Протехније исте те године плаћено 1,257милиона динара, док је набавнацена била 344.000 динара. Саовом фирмом у току те 2008. го-дине болница је имала прометод седам милиона динара, абила је дужна да плати 5,3 ми-лиона динара, па је јавно пита-ње за јавни новац чиме је то овафирма заслужила да барата са1,5 милиона динара у претпла-ти кад болница дугује некимдругим фирмама.

најфрапантнија је била по-правка сензорских врата којаје коштала 622.374 динара, докнова врата са монтажом и дво-годишњом гаранцијом коштају225.000 динара. једној фирми ујуну 2008. плаћено је 1,45 ми-лиона динара за набавку ма-шине за прање ноћних посуда.иста та машина од страног про-извођача коштала би 632.480динара. у току 2008. годинесамо са једним од већих добав-љача остварен је промет од16,18 милиона динара, а премагрубим прорачунима разлика устварној и плаћеној цени је не-колико милиона динара.

наравно, ово је само малиделић послова опште болнице2007. и 2008. године, али до-вољне да се забрину грађани кадвећ неће полиција и надлежни.С друге стране чланови управ-ног и надзорног одбора шабач-ке болнице листом су са листе Г-17 плус, па помало чуди да„експерти“ овако раде. шифрана шифру, али ово није квизбројке и слова, већ једноставнословима и бројевима-овде серади о милионским износимаотетим из буџета.

котао на евреједна од првих ставки о

којима смо, такође, писали билаје набавка вреловодног котла у2008. години. објавили смо фак-симил једног понуђача за котао

марке фисман, у вредности40.000 евра, док се касније по-миње да је котао набављен узпомоћ „Велефарма“ а све увредности 7,5 милиона динара.Са уградњом која кошта 22.000евра, цена целокупног послаби на тржишту била око 5,5милиона динара. Симптома-тично да тај котао још нијестављен у функцију!? Котао је,према наводима руководстваболнице, набављен на контотзв. бонитета који ће бити оства-рен 2008. и 2009. године са „Ве-лефармом“. узгред буди реченотендер за набавку лекова је обо-рен. Како је то руководство бол-нице могло да зна бонитет, про-мет и фирму са којом ће навод-но склопити угобор за текућу инаредну годину?! Супротно јеЗакону о јавним набавкама датендер није поновљен већ се по-себним уговором дефинише са-радња са „Велефармом“.

и према важећим прописи-ма ако се оствари добар прометса уговарачем испоручилацможе да испоручи само одређе-ну количну исте робе, а никакокотао.

Треба рећи да годинама оп-шта болница не набавља лековепутем тендера и са најбољом по-нудом, а реч је о цифри од 120милиона динара, или санитет-ског и другог материјала вред-ног 70 милиона динара годиш-ње.

или, још пре две годинеобјављен је тендер за набавкуреагенаса и тестова за биохе-мијске анализаторе, вредности12 милиона динара. уговор јесклопљен са фирмом „Веле-фарм-Пролек“ у јануару 2009.за набавку потрошног мате-ријала за потребе хематолошкоганализатора а да није наведенаукупна цена материјала ипојединачне цене?! После самодва месеца направљен је анексуговора којим се мења ценаробе, иако је по уговору ценабила фискирана изузев ако сепромени курс евра. рзалика укурсу за два месеца била јеједан одсто али је зато добав-љачу плаћено 20 одсто више.

Слично је било и са набав-ком уградних сочива. Коми-сија за јавне набаке општеболнице дала је посао фирми„Медиленс“ из Београда , алипосле жалбе другог понуђачапоништава се тендер. опет сене расписује нови тендер негосе кроз јавне набаке мале вред-ности у току једне године ку-пују уградна сочива за 6,1 ми-лиона динара. изгледа башмала набавка!

ова прича може да траје унедоглед ако се нико не осећаодговорним. општа болница једржавна установа, а контролуплаћања требало би да обављарепублички завод за здравстве-но осигурање - филијала заМачвански округ у шапцу. Та-кође као таква установа болни-ца има свој управни одбор над-лежан за пословање као и над-зорни одбор. у наредном бројуобјавићемо имена ових над-лежних лица, а такође по доб-

ром старом обичају, ако се већнаши домаћи контролори небрину о ономе што треба да за-брине сваког човека са здра-вом памећу, документа шаљемои на адресу агенције за борбупротив корупције. После тога,ако се већ ништа не учини, об-ратићемо се једином човекукоји је гласно и јасно рекао да сепутем јавних набавки обављаневиђена корупција, господи-ну Венсану дежеру.

Д.Ераковић

Малверзације У шабачкој болници/н-ти пУт/

Бацање народних пара

Здравствени одбор уједињених региона Србије и Градског од-бора Г17+ шабац два пута годишње организује акције добровољногдавања крви, једном у зимском и једном у летњем периоду, кадасу резерве крви на критичном нивоу. у понедељак 7. фебруара вишеод 50 чланова странке се одазвало апелу за прикупљање крви, итом приликом је прикупљено 43 јединице „течности која живот зна-чи“, за потребе опште болнице шабац.

дати крв не боли, не кошта и не штети здрављу, а може неко-ме да спасе живот! и у наредном периоду ће Служба за трансфузијумоћи да рачуна на странку зато што су наши чланови шапчани којижеле да помогну својим суграђанима, овом приликом је истакаокординатор Здравственог одбора др Бранко Вујковић.

То је разлог зашто се наши чланови увек и одазивају као да-ваоци крви.

Здравље у центру

фаКСиМил ЈедНог од броЈНиХ доКуМеНата Са

КоЈиМа раСПолаже НаШа редаКциЈа

Page 8: PodrinskE 163-164

� www. podrinske.com 10. фебруар 2011.НовиНСрСКа ШКола

јасмина Лазаревић књи-жевница из околине шапца, на-писала је биографију о једној хе-роини, и жени која се са правомназива "српска јованка орле-анка" - Милунки Савић.

Колико је било тешко у

пуној мери осветлити лик јед-

не, за то време, необично храб-

ре жене?

неке чудне околности ути-цале су на то да ја кренем у тумисију. Ко зна?, можда су инеке небеске силе утицале на тода ја започнем овај пројекат.није било лако, пре свега збогтога што је било тешко прику-пити материјал за ово дело. По-датака и историјског материјала,везаног за живот Милунке Са-вић није било много, па сам мо-рала да истражујем у исто-ријском архиву. Приликомистраживања наилазила сам наразне проблеме, ипак било је до-вољно доћи и до најмањег по-датка, који би ми био инспира-ција за даљи истраживачки рад.

Колико је било тешко пи-

сати о жени хероини, с обзи-

ром да се Милунка Савић

може сматрати "српском

Јованком Орлеанком"?

Бићу искрена, одувек самбила фасцинирана како Ми-

лунком, тако и војском уопште.још као дете обожавала сам

војску, и дивила се храбрим же-нама попут енглескиње флореСанц, која је била Милункинаратна другарица. оно што јемене у дубини душе болелојесте то да ју је друштво забо-равило и гурнуло на маргину.Звучаће као фраза "све ће то на-род позлатити ", али наш народима јако кратко памћење, и по-требно је да прођу деценије, пачак и век, па да људе поново за-интересује прошлост, и да кре-ну у истраживање.

Да ли је у вама након што

сте завршили писање овог

дела, настала нека емотивна

испражњеност?

Тако нешто осетила сам кадасам завршила истраживање, икада сам почела да обрађујемматеријал, имала сам страх да ћуизоставити нешто што је зна-чајно, пошто сам имала многоподатака. Пред читаоцима сеналази први део, а ја се надам даћу смоћи снаге и воље, да на-пишем други, па чак и трећидео. најзначајнији период у Ми-лункином животу био је пе-риод Првог светског рата, да бинакон завршетка истог, почелањена голгота. Требало је да про-ђе 10 година па да Милунка,како тако реши своје егзистен-цијално питање. Многи који субили далеко од фронта профи-тирали су и добили материјал-ну сатисфакцију, док је Милун-ка морала да ради као чистачи-ца у банци.

Кажу да прави хероји и

јунаци добијају моралну са-

тисфакцију након физичког

одласка са света. Да ли је

нека сатисфакција за Милун-

ку, то што је једна улица до-

била назив по њој?

Моја улица носи назив упра-во по њој, тако је и почео овајмој истраживачки рад. отишласам у МуП по личну карту, и

када сам видела да моја улицаноси њено име, помислила самда су службеници погрешили.Та чињеница заинтигрирала меје да сазнам нешто више о њој,а после тога и идеја да напишемкњигу о њеном животу. Тако јепочело моје истраживање, а ово

је најсрећнији дан у мом живо-ту, мада сам свесна да ме чекамного тежи део посла, а то јеприча о другом делу Милунки-ног живота.

Да ли сматрате да сте се на

адекватан начин одужили Ми-

лунки Савић овим делом?

Помало сам и неспокојна,пре свега због онога што ме текочекује. драго ми је да самуправо ја написала ову књигу,пошто је Милунка ратовала,управо на овим просторимацера, Мачве и дрине. на крајубих се захвалила свима, а мож-да понајвише свевишњем штоми је дао снагу и енергију, да на-пишем ово дело. Верујем да јеМилунка уколико може, негде санебеских висина, да види овупромоцију пресрећна.

Слободан Петровић

разговор са јасМиноМ лазаревић, аУторкоМ књиге "Девојка са поља јоргована"

Заборављена српска хероина

милунка савићМилунка Савић рођена

је у Копривници код рашке1888. године. у балканскимратовима1912. и 1913. годи-не борила као добровољац ау Првом светском рату сеистакла као бомбаш у Колу-барској бици. Ту је, за више-струко херојство, добила Ка-рађрђеву звеуду са мачевима.добила је многа, и највиша,одликовања, међу којима идва француска ордена Ле-гије части и медаљу Милошобилић. једина је жена усвету која је одликованафранцуским ореденом ратникрст са златном палмом. на-кон Првог светског рата, за-немарена и од свих напуш-тена, пензију је, радећи 20 го-дина као помоћно особље,стекла у државној хипоте-карној банци. ипак, одбила јепонуду да се пресели у фран-цуску и да добија францускувојну пензију. уместо тога,она је изабрала да живи уБеограду где су људи брзозаборавили на њене заслуге.умрла је у Београду 5. ок-тобра 1973. Сахрањена је нановом гробљу у алеји вели-кана уз највише државне ивојне почасти.

Промоција књиге "девојкаса поља јоргована" ауторке јас-мине Лазаревић, која говори оживоту српске хероине и женеборца Милунке Савић, одржанаје крајем протеклог месеца упрепуној сали Културног цент-ра. Промоцију је отворилаБранка Тодоровић која је и чи-тала одломке из књиге. Гости напромоцији били су МилојкоМилићевић уредник Културногцентра у рашкој, виолинистаМилић исајловић који је при-сутну публику, познатим ком-позицијама, враћао у временскипериод одигравања првог свет-ског рата. ово драгоцено дело,сачувало је од заборава једну ве-лику личност наше богате на-ционалне историје. реч је о јед-ној изузетно храброј и у то вре-ме необичној жени, која се од-лучила за један храбар подухват,а то је учествовање у рату, иакосе у то време сматрало да же-нама тамо није место. управо изтог разлога Милунка Савић сесама пријавила у војску каодобровољац, представљајући секао војник Милун Савић. Билаје учесник у Балканским рато-вима 1912. и 1913. а у Првомсветском рату се истакла каобомбаш у Колубарској бици.

Била је рањавана чак деветпута. За своје вишеструко хе-ројство добила је многа одли-ковања од којих су најзна-чајнија: Карађорђева звезда,два француска ордења Легијечасти, и у оно време, била јеједина жена која је одликованафранцуским орденом „ратникрст“ са златном палмом. овакњига говори о Милункиномживоту до завршетка Првогсветског рата.

на крају промоције, госпо-ђа јасмина је најавила издање,другог и трећег дела књиге, накојима она већ увелико ради. уњима ће бити говора о голгота-ма и мукама кроз које је прола-зила, радећи као чистачица уХипотекарној банци, и упркоссиромаштву у ком се налазила,није хтела да прихвати фран-цуску војну пензију која јој јенуђена. Колико је то што је ура-дила Милунка Савић у оно вре-ме био подвиг толико велики по-двиг је и ово што је госпођа јас-мина Лазаревић написала ожени коју са правом можемо на-звати "српска јованка орлеанка"и на тај начин јој се бар дели-мично одужила за све што је уживоту учинила.

Слободан Петровић

проМоција књиге "Девојка са пољајоргована" јасМине лазаревић

"Српска Јованка Орлеанка",Милунка Савић

БиБЛиоТеКа шаБаЧКа иудруЖеЊе драМСКиХ ПиСаца СрБије

ПРОЈЕКАТ: КОРАК КА ПОЗОРИШТУ

ПредСТаВЉаЊе драМа''Кафана у ЊујорКу'' - Мирјане јеВТиЋ-КоЛенц

и''иЛарион'' - БошКа СуВајЏиЋа

Говоре: МиЛадин шеВарЛиЋ, председник удружењамр СнеЖана КуТриЧКи, драмски писац из Београда

ауториодломке из драма читаће глумци шаБаЧКоГ ПоЗоришТа

Среда, 16.II 2011. год у 19h у Холу Библиотеке шабачке

Page 9: PodrinskE 163-164

Традиционална, Светосавс-ка изложба радова полазникашколе сликања академског сли-кара, професора драгише Мар-сенића, 24. по реду, и ове годи-не истински је красила хол Биб-лиотеке шабачке (од 26.јануарадо 5.фебруара). Представило сетридесетак полазника, од по-четног курса, припреме за ар-хитектуру, ученика који се при-премају за упис на академију, дооних који су се уписали у пре-тходном року.

Професор Марсенић, ис-крено је захвалио Библиотеци ируководству „свете куће српскеи шабачке културе“, на „сјајномосећају за културу, ред и лепо-ту“, и што је са „својом децом утом храму културе већ неколи-ко година нашао уточиште“,„збиља, ова деца и њихови ра-дови заслужују да у оваквомпростору излажу“. потом јеупутио и хвала родитељима: „имате сјајну децу, и мени је за-довољство што радим са њима“.

-Пре 24 године било је иопасно и ружно правити из-ложбу посвећену Светом Сави.размишљајући како да се непонављам, одлучио сам да вамвечерас кажем да је то и најсве-тије и најсветлије српско биће,биће које је изрекло једну изу-зетну мудрост, да један народпостоји само док постоје његов

језик и култура. Мењају се вла-дари, мењају се освајачи, мењајусе религије, али само народ ијезик остају. ако то један народзаборави, онда он више нијенарод. Жао ми је што у нашојисторији нисам нашао каснијениједан такав пример великогжртвовања и одрицања богат-ства због велике скромности иидеје да једном народу полу-дивљем на Балкану, и неписме-ном у ликовном смислу, доведекултуру, доведе боју, линију,форму, композицију, у његовословенско око – био је део „бе-седе“ професора Марсенића.

део традиције изложбе, је ипрофесорова реч о сваком ђаку...Бираним речима и о добрим, ионим мање добрим стварима ,(„да би се било бољим“)... Њи-ховој вредноћи и радиности, да-ровитости, смислу за посматра-ње и гледање, брзини напредо-вања, умећу осећаја и доживља-вања, потреби веровања у себе ...„оцењују“ се ( и део су умет-ничког) и људске особине, пле-менитост, љубазност, сензиби-литет, луцидност и шармантност... неки, још увек имају право наигру... неки добише и благи пре-кор и „претњу“ растанком... а по-себно се урезаше похвале неко-лицини, „ђацима који су свакомпрофесору задовољство“, и закоје, „с правом“, професор Мар-

сенић најави да „спадају у редоних младих шапца на које ћемо,ако наставе овим путем, и ми иград бити поносни“. Ц.Љ.

�10. фебруар 2011. www. podrinske.comдруШтво

двадесет четврта „Свето-савска изложба“ по много чемуличи на оне претходне, али јенова онолико колико су нова икарактеристична деца и младиљуди који стоје иза својих дела.Сав труд који је евидентан јеулагање младих људи у својубудућност и будућност умет-ности Града шапца.

Поштујући речи СветогСаве. „узмите их и учите их.Коме је Бог дао, он ће научи-ти“, покушавао сам да их упу-тим у тајне ликовног заната, ањихова упорност, љубав ижеља су гарант да ће обрадо-вати себе, родитеље и менекао учитеља.

да се дође до среће, по-требно је прећи пут великеупорности и надања, да њиме

крену верујући у себе и својемогућности. Чином учења до-лазе до сазнања о појмовима

лепоте у стваралачком чинукоји је неодвојив од форме из-ражавања и ликовности.

(Професор, академски сли-кар Драгиша Марсенић,

у каталогу изложбе)

Јелена Инђић: „у атељеу сам већ шест година, од шестог раз-реда основне школе. Самим тим што сам толико дуго, ја сам од про-фесора много тога научила и доживљавам га као свог родитеља.Сада сам трећа година средње школе, а даље планирам да упишемакадемију, највероватније у бања Луци, и надам се да ћу у томе ус-пети.“

Емилија Васић: „Завршила сам школу за уметничке зана-те, спремам се скоро две године, а моја жеља је да упишем Ликовнуакадемију у новом Саду. атмосфера у атељеу је прилично радна,трудимо се, желимо то, вероватно ће се ти наши снови и остварити,наравно, радом, упорношћу, да кажем и мало срећом.“

школе сликања професора Марсенића

ННаа јј ллее пп шш аа тт рр аа дд ии цц ии јј аа-изложба слика школе про-

фесора Марсенића, двадесетчетврта, и деца, чак и овај ка-талог, део су најлепше тради-ције. најлепше традиције затошто је то традиција која по-стоји, и која се стално мења даби постала таква каква желимода буде... Професор Марсенићкао свој мото узима реченицуСветог Саве, да се деца узму ида се уче. деце има и паметне,и вредне и даровите, и самотреба да буде нас учитеља којиће их заиста умети да узму и нанајлепши начин да их поведу.

на том путу уметности којимиду ови млади сликари, нанашу срећу и наше задовољ-ство, већ неколико година, на-

лази се и Библиотека – део јепоздрава директорке Библио-теке шабачке, мр Соње БокунЂинић.

Поплаве, крајем новембра ипочетком децембра прошле го-дине, нису заобишле ни шабац,при чему су највише проблемадонеле Месној заједници Прња-вор. шабачки црвени крст, у са-радњи са националним друшт-вом, већ у три наврата упутио јепомоћ плављеном подручју, астручни сарадник, Зоран раду-кић, истиче изузетну сарадњу,како са црвеним крстом Србије,тако и са црвеним крстом и мес-ном заједницом Прњавор.

-Већ 6.децембра, након на-шег извештаја о стању на тере-ну, црвени крст Србије је, изсвојих резерви, интервенисаохуманитарном пошиљком у којојје било 300 ћебади и 170 хи-гијенских пакета. Како би се са-нирале последице плављења,након повлачења дрине, 27.де-цембра упућена је нова помоћ укојој су била 33 сета за кречење(састојали су се од канте од 25литара полудисперзионе боје,молерског прибора, лепка застиропор и глет масе). у другојполовини јануара прослеђенаје и трећа помоћ, овога пута јето од црвеног полумесеца Тур-ске, а састојала се од по 170 паримушке и женске обуће, 70 пари

дечје обуће, 20 душека и по250 ћебади за децу и одрасле -таксативно прослеђену помоћПрњавору набраја Зоран раду-кић. додаје, да се крајем феб-руара очекује, како је најављено,и помоћ америчке амбасаде, та-кође преко црвеног крстаСрбије.

Као и у претходним ситуа-цијама (када је Сава плавила до-маћинства у Мишару, орашцу,Мрђеновцу), и сада у Прњаво-ру, шабачки црвени крст пока-зао је спремност да помогнесвим расположивим снагама,пре свега волонтерима. у ње-говом делокругу рада, већ ско-ро деценију је окружна једи-ница за помоћ.

-Покривамо подручје окру-

га, а јединица броји 25 волон-тера - сарадника. Свој програмреализује као „одговор на не-срећу“, и то, пре свега људ-ством, као и материјално-тех-ничким средствима и опремомпотребном у таквим ситуа-цијама (односи се то на агрега-те, шаторе, носила, санитетску

опрему, ћебад и по-стељину, део ин-тендантске опреме)– каже радукић. ис-тиче и да јединицастално има допун-ске обуке, попутпрошлогодишње,тродневне, одржа-не у Боговађи. овегодине, планира сеучешће окружнејединице за помоћ

црвеног крста шапца, у зајед-ничкој вежби на територији Гра-да. обимних и значајних по-слова, има и у оним засигурнолепшим активностима, међукојима се, у 2011.години из-дваја учешће на 8. смотри Са-веза извиђача Србије, којој ће, од10. до 19.августа домаћин битишабац, а у оквиру које се оче-кује више хиљада учесника.

Ц.Љ.

црвени крст шапца спреМан за оДговор на свакУ несрећУ

Помоћ плављеном Прњавору

Page 10: PodrinskE 163-164

опозиција окупљена окоСрпске напредне странке, одр-жала је у суботу на платоу ис-пред народне скупштине у Бео-граду, митинг под називом „из-бори се за промене“.

Преко 2.000 шабачких на-предњака и симпатизера из це-лог округа присуствовало је

скупу за који се процењује да јенајвећи опозициони догађај упротеклој деценији.

у условима тешке економ-ске ситуације, где су грађаниСрбије, суочени са свакоднев-ним притисцима владајуће по-литичке елите, сталним откази-ма, учесталим штрајковима, свевишим ценама и нижим морал-ним нормама, родила се нада, запроменама на политичкој сцени.

Лидер напредњака Томи-слав николић, пред око више од

100.000 окупљених присталицаи симпатизера, изјавио је да суСрбији, неопходне промене и даод владајуће коалиције не тражида преда власт, него само да рас-пише ванредне парламентарнеизборе, како би воља народадала најбољу оцену тренутнонеиздрживе ситуације у земљи.

Такође је изјавио да је Србији,неопходна сарадња са европ-ском унијом, али и да не требазанемарити односе са русијом,

Кином и Латинском америком,што је био случај са најгломаз-нијом владом у којој има свевише оних који се богате на ра-чун сопственог народа. у коли-ко Влада у року од 2 месеца нераспише ванредне парламен-тарне изборе, позвао је све којижеле да се прикључе мирном и

демократском протесту на ули-цама Београда.

Поред њега скупу се обратиои заменик председника Српске

14 www. podrinske.com 10. фебруар 2011.друШтво

у простору „ајриш паба“ ушапцу, у петак 11. фебруара, у19 часова биће отворена про-дајна изложба фотографија подназивом „Социјални циркус“аутора Горана Бујишића.

шабачки уметник Горан

Бујишић (1980) дипломирао јена академији уметности у но-вом Саду 2009. године. актив-но слика и излаже. у досадаш-њу уметничку биографију упи-сао је неколико самосталнихизложби и награда.

фотографије горана бУјишића У„ајриш пабУ“

Социјални циркус

у складу са чл. 63 Закона о планирању и изградњи („Сл. Гласник рС“ бр. 72/09),

Правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта („Сл. гласник

рС“, бр.43/10) одељење за урбанизам Градске управе шабац оглашава:

Јавну пРезентациЈу

1. урбанистичког пројекта за изградњу дистрибутивне (секундарне) водоводне

мреже у насељу Касарске ливаде у шапцу-инвеститор јКП“Водовод-шабац“

2. урбанистичког пројекта за изградњу дистрибутивне(секундарне) водоводне

мреже у насељу Поцерски Причиновић у шапцу-инвеститор јКП“Водовод-

шабац“

јавна презентација ће се обавити од 18.02.2011. год. до 24.02.2011. год., закључно,

у просторијама одељења за урбанизам Градске управе шабац, улица Масарикова

бр.10.

Службено лице одељења за урбанизам даваће основне информације о

урбанистиким пројектима заинтересованим лицима, сваког радног дана у времену

од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована правна и физичка лица могу да изврше увид у урбанистичке

пројекте, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје примедбе и

сугестије у писаном облику одељењу за урбанизам Градске управе шабац, ул.

Масарикова бр. 10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

Градски одбор нове Србијеу шапцу одржао је конферен-цију за новинаре у уторак08.02.2011. године у просто-ријама странке. Тема одржанеконференције била је митингопозиционих странака који сеодржао у суботу 05.02.2010. го-дине у Београду.

Градски одбор нове Србијеизразио је задовољство због од-зива грађана који су присуство-

вали митингу, али такође, нијежелео да коментарише разно-разне процене одређених ме-дија (мислећи на медије које сеналазе под управо владајућекоалиције) о самом броју људи.

Констатовали су само, да је бројбио више него довољан да се по-каже властима колико је народудоста свега! Слика која је по-слата властима, и свету, са це-локупном масом која није иза-звала ни један једини инцидентдовољан је показатељ да се на-род налази на ивици егзистен-ције, да народ који је досао даизрази незадовољство није масахулигана и криминалаца који су

у бунту против власти, како са-дашња власт на челу са БорисомТадићем жели да представиопозицију, него маса незадо-вољних људи које желе боље иизвесно сутра за себе и своју

нова србија - граДски оДбор шабац

Задовољни смо одзивом грађана

саопштење за јавност

Митинг за понос и промене

Page 11: PodrinskE 163-164

напредне странке александарВучић, који је критиковао еко-номску политику Владе која једовела до тога да је Србија,сваког сата задуженија за 750евра, а да 44 људи добије отказ.Смањење броја посланика уСкупштини Србије, укидањенепотребних агенција и фондо-ва, као и повољан амбијент застране инвеститоре приоритетису Србије у наредном периоду.

Поред чланова СнС-а, ску-пу су се обратили и представ-ници других опозиционих пар-тија, нове Србије Велимирилић, функционерка Покретаснага Србије Миланка Карић ипредседник Покрета социјали-ста александар Вулин, који јеизјавио да грађани траже хлеб,наду и правду, и да им је достаизмишљотина и лажи којимаих храни владајућа коалиција.

Скуп је прошао у најбољемреду, без и једног инцидента, гденије нарушен јавни ред и мир,нити оштећен било који објекат,а учесници су се после скупамирно разишли. омладинаСнС-а је, по завршетку митин-га рашчистила плато испреднародне Скупштине и омо-гућила нормализован саобра-ћај на улицама.

Српска напредна стрранка Градски одбор

Савет за информисање

1510. фебруар 2011. www. podrinske.comдруШтво

учитељ Здравко Малеше-вић из шапца наздравио је сто-тој години живота, али још увекодржава мали пчелињак у бли-зини манастира радовашнице

Поред бројних ђаконија,пчеле своје брижне доброчини-теље дарују и благом које ценунема. Тачније, здрављем и ду-говечним животом. доказ вишесу и живот и прикљученија ша-бачког учитеља Здравка Мале-шевића. наздравио је стотој го-дини живота, али још увек одр-жава мали пчелињак у близиниманастира радовашнице, надо-мак шапца.

За неверне Томе, ево и до-каза: Здравко Малешевић рођенје 1911. године у Варни, крајшапца.

учитељску школу завршио јеу престоници Мачванског окру-га. а, онда – правац света српсказемља, по имену Косово и Ме-тохија. у оно време, то је била ве-лика награда, налик ходочашћу.Тамо је млади просветитељсрпској деци одржао лекције ро-дољубља за незаборав.

Часно обављени посао учи-теља, био је најбоља препоруказа ново радно место по избору.нема јачег магнета од чежње зазавичајем, па је млади просве-титељ изабрао село Жабар, под-но цера.

не зна се да ли је било леп-ше младом учи или његовим ђа-цима. нажалост, науковање јекратко трајало: образованом,младом човеку и слободару,није било место у учионици, јерје Србија, што би рекла десан-ка Максимовић, велика тајна.

– одвели су ме 1941. годинеи у немачком заробљеништвутамновао сам четири године.не знам да ли су ме више мо-рили моји јади у туђини, илистрадање мог народа у Србији.да се исправим: неупоредиво јебило теже мојима под окупа-цијом – са сетом се присећастарина болних успомена.

ни најтежи физички посло-ви и тортура нису сломили каодрен здравог горштака: из за-робљеништва је стигао препо-ловљене телесне тежине, али ду-хом моћан као цер.

први рој – дар природедружење с племенитим и

благородним инсектима почелоје 1939. године у селу Жабару. ушупљини великог стабла уоближњем гају, пронашао је рој.Много више љубављу, него зна-њем, почело је друговање младогучитеља и пчела. Старао се оњима као о својим ђачићима,

увек жељних учиних савета имудрости. на црној плочи ратау Здравковом завичају остало јена хиљаде недужних људскихживота, па и његов пчелињак.

Завршетак највећег крво-пролића у ондашње доба, озна-чио је почетак живота добренаде, уз веровање да се минулозло више никада неће поновити...

– обновио сам пчелињак ибивао у њему и кад треба и

када не треба. ружне слике иззаробљеништва и рата, најбржесу нестајале у поју неуморнихпчела – маниром најбољег при-поведача, али уз велику муку,присећа се честита старина.

није Здравко жудео за ве-ликим бројем кошница. Светупчела приклонио се из љубави,а не због материјалне користи.а и времена није било: требалоје децу писмености, науци ичовечности учити, васпитаватида постану часни људи. Ваљалоје напаћену и уназађену земљуобнављати.

сеоба пчела кошницепуни

дуго велики просветитељније имао више од двадесетдруштава и пчеларио је ста-ционарно. одлазак у пензију1973. године означио је пре-окрет у пчеларењу Здравка Ма-лешевића: своје благо заокру-жава на 40 друштава а селид-

бама у Војводину на пашу су-кцокрета и белог босиљка, ле-генда шабачког краја и деломдоказује истинитост изреке оцамодерног српског пчеларставааврама Максимовића „Мед наосовини роди“.

– Без сеоба пчела, нема пу-них кошница. То је савет мојимученицима у пчеларењу и ама-нет онима који почињу да себаве овим здравим и уносним

занимањем – својеврсни теста-мент оставља велики зналацпчеларства.

Кошница дБ, је његова спе-цијалност. деценијама је пче-ларењу подучавао млађе и по-менуту кошницу истицао каонајбољу.

Познати шабачки пчеларПавле Ковановић (83) има 120дБ кошница и поносно истичеда га је пчеларењу научио Здрав-ко Малешевић.

учи је била тесна учионица,па се рано латио мисионарскогпосла у свом завичају: још 1940.у ориду намеравао је да оснујепчеларску задругу, али ратни ви-хор одувао је корисну идеју.

Пчеларска задруга у шапцу, саседиштем у Камичку, основана је1953. године, а њен први председ-ник био је Здравко Малешевић.

– у почетку било нас је око140, али касније заокружисмоброј чланова на 400. откупљи-вали смо и продавали велике ко-

личине меда, имали продавни-цу пчеларске опреме и неумор-но радили на осавремењавањупчеларства у Подрињу. одржа-вали смо саборе на пчелињаци-ма великих произвођача меда,организовали предавања у Про-ву, Платичеву, Забрану на за-дружном плацу, Чокешини кодманастира, Салашу црнобар-ском… и то без динара накна-де-поносно истиче старина.

основна школа – жилакуцавица села

Предани просветитељскирад није остао незапажен, па јеод 1963. до 1973. године био ди-ректор основне школе„Вук Ка-раџић“ у шапцу. Жариште про-свете убрзо је постало другакућа пчелара Подриња.

– а, коме ће школа да служи,ако не народу. основна школамора да буде жила куцавица усваком селу, тихо али с руме-нилом на лицу рече стари про-светитељ и учитељ пчеларства.

на повећем ђердану при-знања, Здравко посебно истичезлатну Медаљу, Признање за-служни пчелар и диплому prof.јован Живановић СПоС-а.

на десетине мајстора пче-ларства стасалих под руком Здрав-ка Малешевића, најлепше су инајвредније признање легендипросвете и пчеларства Подриња.

и минуле године Здравко јеседмично одлазио у свој пче-лињак од десет друштава у бли-зини манастира радовашнице.да ужива у својим миљеницамаи окрепи старачку душу. на ра-дост и задовољство многихсвојих ученика и следбеника.

Синовац драган Малеше-вић наставља породичну тра-дицију са 200 Лр и аЖ кошни-ца. Следбеник по струци и пче-ларству му је и Бранислав Ђу-ричић: има стотинак аЖ и Лркошница, као наставник хемијеи физике почео је да ради кадаје директор школе био ЗдравкоМалешевић.

– Здравко Малешевић је биостожер пчеларства шабачкогкраја. изузетног дара за орга-низовање људи, дао је немер-љиви допринос развоју пче-ларства у Србији – истичедоајен међу пчеларима СрбијеБожа Петровић.

– Само писмен пчелар можебити добар пчелар – упорно јепонављао Здравко Малешевић.истина која и приличи просве-титељу и учитељу пчеларстванајплеменитијег кова.

Рајко Пејановић и Драган Младеновић

скица за портрет најстаријег пчелара србије

Незаборавне учине лекције

нова србија - граДски оДбор шабац

децу. Маса која се окупила по-казала је властима да им је до-ста, чак и превише, лажи, об-мана које су власти сервирале упредизборним кампањама, ине траже ништа више него самосвоју слободу, слободу избора,а тиме се питамо, да ли је овосада демократија, или дикта-торски режим?!

опозиционине странке,представљајући народ, дале сурок властима и резиму БорисаТадића да распишу изборе унаредних два месеца, да обу-ставе продају Телекома, рас-ветле убиство ранка Панића,као и да директори, главни уред-ници рТС-а и Студија Б будусмењени, а да у "свим управ-љачким телима" тих медијскихкућа власт и опозиција будуравноправно заступљени, у су-протном како је опозицијанајавила поново ће се наћи наулицама Београда, још незадо-вољнији, и остати тамо док ре-жим не схвати да им је дошаокрај и да овај народ више нежели да трпи лажи, преваре иобмане садашњег режима.

Информативна служба НС Шабац

Задовољни смо одзивом грађана

Page 12: PodrinskE 163-164

у петак 4. фебруара, у про-сторијама Културног центрашапца, еколошки омладинскисавез (еКоС шабац), доделио јесертификате ученицима који супрошли едукативна предавањаи радионице из области еколо-гије. обуку је похађало више од100 ученика шабачких основних

школа, и сви они су стекли пра-во, да као представници својихшкола, учествују у квизу „Мис-

ли глобално, делуј локално“.еКоС, као удружење грађа-

на које се бави унапређењем, за-штитом и очувањем животнесредине реализовао је, под по-кровитељством Градске управеграда шапца, пројекат „Младиеколози“. Пројекат је реализовану сарадњи са ТВ шабац и Кул-

турним центром, а осмишљен јеса циљем подизања нивоа еко-лошке свести код деце узраста11 година. Програм је обухватао4 предавања, и 4 еколошке ра-дионице на теме ваздуха, воде,земљишта, отпада и рециклаже.По завршетку предвиђених пре-давања, за учеснике, еКоС ор-ганизује квиз. награда за најус-пешније је путовање у цеље(Словенија), коју додељују гра-доначелници шапца МилошМилошевић, и цеља Бојаншрот.

Како је у пројекту учество-вало 7 школа, методом слу-чајног избора, одлучено је да сеу четвртфиналу, које је на про-граму 18. фебруара, састану:ош „Вук Караџић“ - ош„Стојан новаковић“ (са почет-ком у 16 часова), ош „јанко Ве-селиновић“ - ош „јеврем об-реновић“ (16:30 часова) и ош„николај Велимировић“ - ош„ната јеличић“ (17 часова), доксе ош „Лаза Лазаревић“ ди-ректно пласирала у полуфинале.Четвртфинални дуели ће се одр-жати у Културном центру.

еКоС шабац је основан сациљем унапређења животне сре-дине, едукације грађања о значајуњене заштите, организовања ак-тивности на рехабилитацијиугрожених подручије, и проме-ну навика у погледу коришћењаи чувања природних ресурса, теу погледу поступања са отпад-ним материјалима. ПредседницаеКоС-а, позива све еколошкиодговорне људе да постану во-лонтери овог удружења

Природа никада не кршисопствене законе, па немојмо ними. Позивам све људе који воленашу планету да нам се при-друже у њеном очувању рекла јеМаја Мандић.

Сузана Ивановић

12 www. podrinske.com 10. фебруар 2011.НовиНарСКа ШКола

у просторијама црвеногкрста шабац, средином про-шлог месеца, одржана је обукамладих волонтера који ће сеукључити у наставак реализа-ције пројекта „Промоција ху-маних вредности”.

Пројекат се реализује већчетири године у градским, при-градским и сеоским основнимшколама а има за циљ да про-мовише уважавање културо-лошких и етничких разликакроз развој позитивног васпит-ног окружења заснованог наинтеркултуролошким вредно-стима.

Предавач на обуци био је ло-кални координатор овог пројек-та аца Перић, председник ом-ладине и дугогодишњи волонтерцрвеног крста шабац.

Поред основних принципа ко-муникације, на обуци су обрађенесве теме које ће бити заступљенеу раду са ученицима на креатив-ним радионицама: толеранција,ненасилно решавање конфликата,дискриминација и стигматиза-ција, дечја права, лични и култур-ни идентитет, cyber bullying (елек-тронско злостављање) и роднаравноправност.

ема одоровић, млади во-лонтер црвеног крста шабац иучесник семинара истиче:„Много ми се свиђа што ћу ра-дити са децом и тиме имати мо-гућност да знањем, које самовде стекла, утичем на форми-рање њихових мишљења и ста-вова. у данашње време када сузапостављене моралне вредно-сти, врло радо ћу своје слобод-но време искористити на овај на-чин и покушати да приближимдеци теме као што су: толеран-ција, дискриминација, стигма-тизација и сл.”

још један учесник семинара,млади волонтер црвеног крстау шапцу је и Милица Богиће-вић. она истиче да јој је „частшто ће ученицима кроз интере-

сантне креативне радионицеприближити основне хуманевредности и на тај начин пози-тивно утицати на њихов развој.”

Пројекат „Промоција хума-них вредности” се тренутно

реализује у три градске, две се-оске и једној приградској ос-новној школи, а до сада је око1.000 ученика стекло основназнања о хуманим вредностима.

Новинарска школа

Промоција хуманих вредности

40 шабачких волонтера на скијањУ са граДоначелникоМ

Волонтирање се ипак исплатиВолонтирање је доброво-

љан, бесплатан рад у користдругих или за опште добро.

оваква врста ангажовањаистиче оно најбоље у човеку,мења свест код људи, побољ-шава квалитет живота, развијатолеранцију, руши предрасуде инегативне стереотипе. европс-ка унија је ову годину прогла-сила годином волонтера. циљове одлуке је побољшати рад во-лонтерских организација, обез-бедити боље услове за рад во-лонтера, подићи свест код на-рода о значају волонтирања инаградити волонтере.

различити су мотиви којиподстичу људе да волонтирају,они који се највише издвајају суподстицај активизма у локалнојзаједници, осећај личног задо-вољства када се некоме помог-не, лични развој и едукација.

Градоначелник Милош Ми-лошевић и Канцеларија за мла-де града шапца су у знак за-

хвалности за допринос локалнојзаједници наградили скијањему Словенији 40 шабачких во-лонтера. ови млади људи сусвоје карте, за ово скијање,обезбедили тиме што своје сло-бодно време проводе на креа-тиван и конструктиван начин,несебично дајући себе, трудећисе да својим доприносом шабацучине бољим местом за живот

Међу „40 изабраних“ било јеи 10 волонтера црвеног крсташабац. Са скијања су понелинајлепше успомене. научилису да скијају, обилазили знаме-нитости, ишли на излете, ужи-вали у шопингу, wellnes трет-манима и дружењу са волонте-рима из других организација.Трудили су се да свој град и

своју организацију представе унајбољем светлу.

Поред матичне организа-ције која их често стимулатив-но награђује разноврсним еду-кацијама и краћим путовањимапо земљи и региону, драго им јешто је и локална власт препо-знала њихову вредност, награ-дила њихов труд и залагање засредину у којој живе, те их наовај начин стимулисала да на-ставе и истрају у својој хуманојмисији.

имајући у виду значај во-лонтера данас у доба економскекрзе и број од сто милиона во-лонтера у европи, не чуди штосу Савет европе и европскаунија дали велику подршку про-моцији волонтеризма у овој го-дини. Аца Перић

екос ДоДелио сертификате

Мисли глобално, делуј локално

Page 13: PodrinskE 163-164

www. podrinske.comдруШтво10. фебруар 2011. 13

Година је 1958. датум 19.јуни. у кући је тишина, јединизвук допире са радио пријем-ника. отац и син седе врло бли-зу уређаја, слушају преносчетврт финалне утакмице Свет-ског првенства у фудбалу. играјујугославија – Западна немачка,резултат је 1:0 за немце, у токусу последњи тренутци сусре-та....и..... судија свира крај, го-тово је, елиминисани смо сапрвенства. отац и син су раз-очарани, коментатор у ис-том стању, брзо одјављујепренос. Мајка и ћерка нисумного погођене оваквимисходом, оне ужурбано за-вршавају своје послове, јернакон музичке паузе крећепопуларна радио драма,коју ни један члан дома-ћинства не жели да пропу-сти. након краћег разгово-ра, тишина је поново за-владала домом. Са радиадопиру гласови глумаца, асвако од слушалаца у својојглави формира слику главнихјунака и предела у коме се рад-ња одиграва....

оваква сцена из дома нашепросечне породице, тешко језамислива данашњим генера-цијама. рачунари и интернетданас су потреба, а не луксуз.

Телевизор је готово превази-ђен, а радио се укључује само уаутомобилима. дани у којима сеуместо најновијег филма, чекарадио драма, на место слика изсвета, долазе речи, а снага маш-те слушалаца једини начин да сезвук употпуни сликом су, завећину, само део прича родите-ља, бака и дека.

Прича о овом медију от-почиње са његовим проналаза-чем николом Теслом. он је1897. вршио експерименте укојима је први развио и објаснионачин за производњу радиофреквенција, јасно представиопринципе радиа, и пренос сиг-нала на велике даљине. Својпроналазак, онда описан као„бежични пренос података“ јепатентирао. италијан ЂуљелмоМаркони је 1909. на основу тес-линих проналазака, први из-вршио пренос радио таласа пре-ко атланског океана, за шта једобио нобелову награду. Прин-цип по коме више станица могу

истовремено да емитују ин-формације у етар, пронашли суфаседен и Ли ду форест.

Прва радио емисија у свету,емитована је 1920. године, докје код нас први радио програмемитован 4 године касније. Злат-ним добом радиа назива се пе-риод између 1930. и 1950. го-дине, захваљујући напретку ра-дио технологије, и иноватив-ним садржајима који су тих го-дина осмишљани, и квалитетно

презентовани искључиво зву-ком. Вести, музика, драме, ко-медије, забавни садржаји ка-рактерисали су ондашњи ра-дио програм. Број слушалаца јебивао све већи, а радио пријем-ник је постао део сваког дома-ћинства. Преко њега људи суобавештавани о почетку рата,потписивању примирија, вели-ким победама, и тешким пора-зима, градњи фабрика, крахуберзи. радио је био носилацнаде становништва, када сетајно, у окупираној земљи, слу-шао „радио Слободна европа“у ишчекивању информација онапретку савезника на фронту.он је мењао и обликовао свет исвест људи. орсон Велс је радиодрамом „рат светова“ убедиоамериканце да је земља заистанападнута од стране ванзема-љаца. до појаве телевизије на-кон другог светског рата (коднас крајем 50-их година), радиоје био „прозор у свет“ и изворнајновијих информација.

Технологија вртоглаво на-предује од 6. деценије прошлогвека до данас. Слика и звук сеспајају. најпре црно-бели, а по-том и колор телевизори улазе усве више домова у шапцу, ијугославији. убрзо и компјутер-ски развој узима маха. рачуна-ри, а потом и интернет, бивајусве бољи и распрострањенији.Границе њиховог развоја су иданас несагледиве. наравно, ирадио пријемници временоммењају облик, изглед, постајумултифункционални. Гломазнеапарате, замењују све мањи.Појављују се пријемници са ди-

гиталним сатом, који попри-мају и улогу будилника. но,комбинација слике и звука при-влачнија аудиторијуму, ауто-матски је и комерцијално ис-плативија. услед тога, радиопада у запећак нових мас-ме-дија, али ипак успева да опста-не до данашњих дана. Захва-љујући иновативним програм-

ским садржајима, некестанице, попут радиошапца, су успевале, усвоје време да се, и у кон-куренцији телевизије,пробију на врх интересо-вања јавности. Постојањеприватних радио станицадовољно говори, да и придиктату новца над свиммедијима, за радио ипакима будућности.

Годишња истражива-ња слушаности радио ста-ница у Србији, дају осно-

ва за оптимизам. на основу до-бијених података видимо да себрој слушалаца још изражава увишемилионским цифрама, асудећи по резултатима, у пе-риоду између 5 и 13h је већа слу-

шаност радио програма, негогледаност телевизије, независнода ли се ради о радним или ви-кенд данима.

Душан Благојевић

раДио пријеМник – каДа је звУк био сликовит

марконипротив теслеЂуљелмо Маркони је

један део каријере радио саниколом Теслом, где се упоз-нао са бројним проналасци-ма и идејама нашег научника.

иако се, приликом ус-пешног преноса радио тала-са преко атлантског окена,користио Теслиним експери-ментима, Маркони је осимдобијања нобелове награде1909. године, успео и да па-тентира радио пренос, и сведо 1943. сматрао се пронала-зачем радиа. Због овог па-тента је вођен дугогодишњиспор пред судом, на основутужбе николе Тесле, који јеубрзо по подношењу тужбе,1915. године, банкротирао,те је уследио застој у спору.Процес је настављен и наконТеслине смрти, да би се окон-чао 1943. када је Врховнисуд Сад пресудио у користнашег научника, званично гапрогласивши изумитељем ра-диа и радио преноса.

Стари, добри радииоо

нећемо погрешит, ако најпо-знатију радио станицу нашегграда, уврстимо међу најбитнијеу бившој југославији. Програмрадио шапца, основаног де-цембра 1969. године, током 80-их, могао се чути у Сарајеву,Београду, Загребу, Скопљу, Под-горици, новом Саду, Бањалуции др. емисија „Жеље, честиткеи поздрави“ која је прославилаистинске певаче народне музи-ке попут шабана шаулића, каои сјајан ноћни програм, уз којису се милиони успављивали,или остајали будни, а свакакоуживали, емитовани су из нашегграда, стварајући од ове стани-це својеврсни бренд.

нажалост, сва ова причаостала је у прошлом времену.Ситуација је данас битно дру-гачија. радио шабац се, попутдругих радио станица, суочаваса много проблема, углавномфинансијских, али и других, нањима заснованих. одавно немаранију покривеност, настало јејош неколико радио станица унашем граду, али ова већа по-нуда, нажалост није значила иквалитетнији садржај програмабило које од њих. истраживањаслушаности, из непознатих раз-лога заобилазе шабац, уследчега, немамо егзактне податке опопуларности, те рангирањемеђу њима остају искључивоствар укуса.

нашу гошћу, водитељку ра-дио шапца, даницу шајино-вић, упркос свим проблемима,ентузијазам не напушта. Са за-довољством још „сурфује“ нарадио таласима, уверена да овоммедију следи неко ново златнодоба.

Шта радио водитељ слуша

на радију у своје слободно

време?

обавезе ми, нажалост, свемање дозвољавају да слушам ра-дио за своју душу, али када на-ђем времена то су радио СтудиоБ, јутарњи програм „нацио-нално разгибавање“ на радиу С,раније и Б92, уз, наравно, му-зику која ми највише одговара....

Има ли у паду квалитета

радио програма и новинара

разлога за слабљење радија

као медија?

Мислим да није проблем уквалитету људи који раде нарадиу. објективно, напредактехнике, сједињавање слике извука је привлачније људима,стога и комерцијално привлач-није. новац, једноставно, одре-ђује и примат међу медијима.

Радио Шабац је био међу

познатијим станицама у

СФРЈ, какво је стање данас?

неколико станица, међукојима и наша, имали су онданеку своју карактеристику. Мисмо били познати по народнојмузици. данас је другачије, по-кривеност нам је толика коликаје, на нама је да покушамо да не-чим новим повећамо слуша-ност у датим могућностима.

Шта недостаје данашњем

радио програму?

Станице морају да имајунеки свој печат, што други ме-дији не нуде. То би могла битиукључења слушалаца, укључи-вање младих, топле људске при-че. Музички програм прилаго-ђен добу дана у коме се емитује,рецимо, лаганија музика у по-подневним часовима, бржа утоку вечери, потом поново мир-нији ритмови у касним сатима.

Колика је заинтересова-

ност младих новинара за ра-

дио новинарство?

не велика, нажалост. Ме-ђутим, то се може поправити,али је неопходно да и они волеи верују у радио као медиј, и ње-гову будућност, да се сензиби-литети новинара и радиа по-клопе.

Има ли радио будућност

као медиј?

Сигурна сам да има. радио јеједини медиј са душом. Сматрамда ће се временом људи, у по-трази за „склоништем“ од брзогживота, јавности и технологије,која све више наменски прера-ста у своју супротност, враћатирадију, као средству који му до-носи све информације, али и„душу“, које данас има свемање. Душан Благојевић

разговор са ДаницоМ шајиновић,воДитељкоМ раДио шапца

ММеедд ии јј сс аа дд уу шшоомм

Page 14: PodrinskE 163-164

овогодишња десета по реду„дреновачка хајка на лисице“,остаће упамћена по лепом вре-мену и релативно добрим метеоусловима за ово доба године.Ловци су почели са окупиљан-њем шестог фебруара, око седамсати, на старом месту у домукултуре у дреновцу. Госте, лов-це из неколико градова Србије иоколних земаља сачекали супредседник ловачке секције„дреновац“, Горан рељић ипредседседник Л.д. драган То-мић, пожелевши им „добар по-глед“.

Ловачки доручак, за 252 ло-ваца и госте хајке одржан је по-ред логорске ватре уз дом кул-туре. По завршетку доручка,председник удружења упознао јесве присутне о плану и кретању

погона и дочека у хајци. Ловцису на чеку и погон пребаченитракторским прикоплицама, апотом је погон лагано пешицекренуо у дреновачки атар.

у пола лова, чули су се ипрви пуцњи. неколико преда-тора, успело је да надмудриловце али седам лисова нијеуспело да сачува „живу лиси-чију главу“. најмирнију руку и„добар поглед“ имали су : дра-ган Поповић, Светозар Павло-вић, игор Панић, драгославЧупић,александар Лукић, ГоранЛукић, и група ловаца под на-

зивом „јамари“, из церовца.иначе, интересантно је да јеалександар Лукић, из Варне, ус-пео да надмудри тета Лију, наистом месту као и прошле го-дине. Лов се завршио у 13 сати,састанком и окрепљењем свихучесника код „«Бурмазевића ко-либе“.

По завршеној церемонији иодатој почасти лијама, ловци онинајуспешнији награђени су саплакетама и пригодним награда-ма, по додели признања, настав-љено је дружење на традициона-лан ловачки начин. Б.П.

www. podrinske.com друШтво 10. фебруар 2011.10

Мора се већ једном

стати на пут

загађивачима реке,

поручују из рибарских

организација.Спортски риболовци сред-

њег Подриња већ неколико го-дина узалудно бију битку за за-штиту риба и рибље млађи у во-дама реке дрине. рибе у дрини,у последње време, највише стра-дају од отпадних вода које сеуливају у ову реку из инду-стријских објеката као и из град-ских канализација.

- Воде реке дрине нису вишекао што су некад биле. неколи-ко десетина индустријскихобјеката поређаних поред обалеове веома лепе реке од фоче доЛознице, испуштају у дринуотпадне воде. Такође скоро изсвих градова Подриња у дринууливају се фекалије које лаганоали сигурно убијају рибљи свету реци. упозорење спортскихрибарских организација као исанитарних инспекција загађи-вачима дрине нису уродилеплодом. рибе је све мање на-рочито у делу дрине крозбајинобаштанску, зворничку илозничку општину. осећа сепомањкање и племените рибе,нарочито младице а и липљана.највећи загађивачи у средњемтоку дине су фабрика глиницеу Каракају код Зворника и погонза поцинковање код Сребрени-це у републици Српској. Посе-бан проблем прави и пластичнаамбалажа која се баца у коритапритока које, у дрину, доносесав отпад. Такође, велики бројшљункара и стварање непри-родних вирова угрожава рибљумлађ. Многи од загађивача суобећавали да ће са своје странепредузети мере и да отпадневоде неће испуштати у дрину.Међути, врло често се дешава даиз њихових погона загађенавода тече у дрину. Предузећемосве мере да спасемо воде дри-не од загађивача, као и рибљи иживотињски свет у њој од по-мора. Потражићемо помоћ и одрепубличких органа који водебригу о заштити река и човеко-ве средине. Мора се већ једномстати на пут загађивачима, јер тоје једини начин да дрина будепоново лепа и има богат фондразноврсне беле рибе. Такођетражићемо и накнаду за рибукоја је страдала у дрини од от-падних вода рекао је новина-рима инг Предраг Марковић,председник управног одбораЗр „екодрина“ д.о.о „Љубовија“у Љубовији.

док се не предузму кон-кретне мере на левој али и надесној обали дрине, да се оварека заштити и не ураде про-писи између Србије и републи-ке Српске односно БиХ, дриномће пут језера Хидроелектарне

„Зворник“ одлазити на хиљадеи хиљаде тона разноврсног от-пада. Миладин Малишић

нисУ испУњена обећања о заштитисреДњег тока Дрине

И даље трују рибу

Предраг МарКовић

тојицатодоровић/1945-2011./

Првог фебруара, после кра-ће и тешке болести преминуо јеТојица Тодоровић, републичкитржишни инспектор. у сећањубројних шапчана остаће каоскроман и вредан човек, који аконије могао да помогне није ниодмогао никоме. Као млад остаоје без родитеља и мукотрпно сепробијао кроз живот, стигао дотитуле дипломираног инжење-ра, а из управе прихода прешаоје да ради као републичкитржишни инспектор, и као такавсе и пензионисао. имао је вре-мена за обичне разговоре саљудима око себе, од фудбала садруштвом на градском стадио-

ну до шетњи и незаобилазногСтарог града, оно што чиниправог шапчанина. наравно,

породица му је била најваж-нија, најача потпора, а супругаи он одгајили су и васпитали двалекара. они који су га боље по-знавали рекли би да јежртвујући се за друге сагорео утоме и прерано отишао са жи-вотне сцене.

у сећању

ЉуБоВија – Поплавље-ним домаћинствима на подручјуопштине Љубовија, почела је ис-плата једнократне новчане по-моћи у из-носу од 5,10 и 15 хи-љада дина-ра, зависноод проценев и с и н ештете којусу имали.Поплава јепочеткомдецембрапрошле го-дине наподруч јуопштине Љубовија направилаштету већу од 115 милиона ди-нара а општина Љубовија је наиме помоћи добила око 15 ми-лиона динара од којих ће5.663.000 динара бити подеље-но поплављеним домаћинстви-ма.

- добили смо од ВладеСрбије, министарстава, пред-узећа и од неколико донатораоко 15 милиона динара. ош-тећеним домаћинствима испла-тићемо на име помоћи 5.663.000динара док ће остали новацуглавном бити утрошен за са-нирање последица поплаве на

комуналним објектима. размат-рали смо разне начине поделепомоћи и ни један није идеаланали смо се одлучили за овај о

коме смо дома-ћинства, на ос-нову процење-не висине ште-те, сврстали утри категорије.ово је само јед-нократна по-моћ, која има исоцијални ка-рактер, а не на-докнада штетеод поплаве којаје велика. до-м а ћ и н с т в а

којима је штета од поплаве настанбеним и пословним објек-тима и пољопривреди проце-њена на у висини од 20.000 ди-нара добијају 5.000 хиљада ди-нара помоћи, за износе штете од20 до 300 хиљда динара 10.000а за штете веће од 300.000 ди-нара по 15.000 динара помоћи.Проценом није обухваћена опре-ма и огрев, јер су поплављениодмах по повлачењу набујалереке дрине у своје корито до-били по 500 килограма угља –рекао је новинарима МилованКовачевић, председнико оп-штине Љубовија. М.Малишић

Новчана помоћпоплављеним

МиловаН Ковачевић, Пред-СедНиК оПШтиНе ЉубовиЈа

Титулу „најпромашаја“, понео је драган Гранић, ловац сек-ције Мајур, који је омашио лисицу удаљени само десетак ме-тара са оба патрона. имао сам лисца на шини и нишану, био јеблизу ишао на мене али већ сам себе видео у новинама и дру-гим медијима па је то можда узрок да ми је рука задрхтала, пуш-ка пуче... лис оде објаснио је драган, свој промашај. Његов синМилош, који је био поред њега у пролазу му је добацио: Сач-ма неће увек погодити циљ на који је уперена. а ћале, да ти мож-да промениш спорт...

ове године, најмлађи награђени ловац на хајци био је че-творогодишњи Петар Гајић, који је седам дана спавао кад бабеи деде у дреновцу, да дека не оде на хајку, без њега.

.. .. .. AA llttuu mm ssii ll ee nntt iiuu mm зз аа сс еедд аа мм лл иисс ии цц аа

У ДреновцУ, коД шапца, оДржана Десета хајка на„ДреновачкУ лисицУ“

Page 15: PodrinskE 163-164

PENZIONERиНфорМативНи додатаК за ПеНзиоНере града ШаПцаброЈ 19 10. фебруар 2011.

Амерички часопис„Форбс“ објавио је спи-сак 10 земаља у којима јенајбоље дочекати и про-водити старост. Прили-ком састављања листестручњаци су узели у об-зир неколико крите-ријума, укључујући без-бедност, трошкове живо-та и медицинску заштиту.Тако су се међу најбољи-ма нашли Аустрија,Тајланд, Италија, Панама,Ирска, Аустралија, Фран-цуска, Малезија, Шпанијаи Канада

Ниједна држава није савр-шена. Неке земље се висококотирају у једној области,али ниже у другој. На примерКанада има сурову, хладнуклиму, која углавном не прија

пензионерима. У Италији,где је топло и где је квалитетживота висок, држава наме-ће високе порезе, а биро-кратија је веома гломазна.Стога се љубитељима сунцакоји желе да заштите својупоштено зарађену имовинусаветује да се определе заПанаму или Малезију. Уко-лико припадате средњој кла-си и волите културна збива-ња, онда вас пријатна изне-нађења очекују у старој доб-рој Европи. У Ирској, на при-мер, највећи порез на дохо-дак износи 43 одсто, алипосле 65. године пензионеринису обавезни да га плаћајууколико им годишњи приходне премашује 59.000 долара.У случају слабијег мате-

ријалног стања, повољна ва-ријанта је живот на селу илиодлазак у Тајланд, где чак искроман приход омогућавапензионерима висок квалитетживота.

Истраживачи „Форбса“ напрво место стављају Ау-стрију. Према истраживању„Мерсера“, Беч има највишииндекс квалитета живота насвету, са добро осмишљенимсистемом медицинске за-штите и болницама светскогранга. Допашће се љубите-љима планина и сеоског жи-вота. То је фактички истошто и Швајцарска, само замање паре. У минусе можеда се уброји уздржаност ста-новништва, које није навиклода ужива у животу као њихо-ве комшије на Медитерану.

Тајланд такође заузимависоко место. Међу азијскимземљама овде постоји најбо-ља равнотежа између ква-литета здравствене заштитеи цена, иако се добре при-ватне клинике налазе пре-васходно у Бангкоку. Иако јеИталија позната у свету подревним споменицима кул-туре и брбљивим пред-усретљивим житељима,мало је познато да има једанод најбољих система здрав-ствене заштите на свету. Нис-ки порези и бројни „бонуси“за старије суграђане чинеову острвску земљу веомапривлачном.

Престоница Ирске, Даб-лин се налази на само двасата вожње од било које тач-

ке у земљи. Атмосферу ква-ри економска криза, која јетешко погодила привредуземље.

Аустралија је према Ин-дексу рангирања земаља(ЦБИ) место где се најбољеживи. Градови Зеленог кон-тинента имају све благодетицивилизације и при том сујефтини, налик на азијске.Једини минус „аустралијскограја“ јесте његова географскаудаљеност. Панама имапрактично све: сунце токомцеле године, ниске порезе,квалитетне чисте болнице ипрелепе тропске пределе.Престоница Панаме сматрасе једним од најбезбеднијихцентралноамеричких градо-ва, мада је после дужег бо-равка неизбежно „познан-ство“ с корупцијом.

„Форбс“ напомиње да јесвака земља овог необич-ног рејтинга по нечему инте-ресантна, али да идеалноместо не постоји. Редакцијасе ограђује и истиче да „необећава пензионерима рајза 30 долара дневно“, и до-даје да, напротив, „рај нигдене постоји“.

У аУстрији је најлепше остарити

Земље пензионерског раја

Салзбург - ауСтриЈа

бесплатан одмор у бањамаРепублички фонд за пензијско и инвалидско осигурање

ће и ове године расписати оглас и позвати пензионере да сепријаве за одлазак на бесплатан десетодневни опоравак уједној од 25 бања. Одлуком Управног одбора Републичкогфонда за пензијско инвалидско осигурање за то је из-двојено 252 милиона динара, што је 0,1 одсто прихода оства-рених од доприноса (по Закону о ПИО), а средства ће битирасподељена филијалама, према броју корисника. Ове го-дине на опоравак ће отићи око 10.000 старосних, инвалид-ских и породичних пензионера свих категорија.

Бесплатан опоравак укључује и лекарски преглед, тера-пију, као и трошкове превоза у висини цене аутобуске, од-носно возне карте другог разреда.

На редослед на ранг-листи утичу висина пензије, дужи-на стажа осигурања, дужина коришћења пензије, док су ко-рисници права на туђу негу и помоћ добили додатних 10 бо-дова. Под једнаким условима, предност има старији корис-ник пензије.

Чланство у пензионерским организацијама није услов закоришћење овог права.

Истраживачи са Уни-верзитета Помпеу Фабра(УПФ) проучавали су какостарији људи користе e-mail сервис. Студија је из-ведена у пензионерскимклубовима у Барселони, арезултати ће бити иско-ришћени у дизајнирањунових система

Електронска пошта тј.име-mailejl је интернет апли-кација коју користе и старијиљуди који нису одрасли узнове информационе техно-логије. За разлику од млађихгенерација, старији морајуда уложе већи труд како бинаучили да користе интернет.

- Хтели смо да разумемокако старији људи, пензио-нери, користе e-mail, коликочесто, са којим садржајем и укаквом односу са осталим

технологијама и видовимакомуникације, њихову моти-вацију и интерактивна иску-ства, каже Serhio Sajago,вођа пројекта са УПФ-а.

Студија је трајала три го-дине, а истраживачи су ана-

лизирали навике близу 400људи старости између 64 и80 година у коришћењу елек-тронске поште.

Истраживање је показа-ло да су пензионери моти-

висани да користе инфор-мационе технологије јер сетако осећају као део савре-меног друштва и виде утоме начин да се боре про-тив изолације која долази састарењем. У истраживањустоји да старији користеелектронску пошту уограниченом кругу од дверазличите друштвене гру-пе: за комуникацију са ро-ђацима – неколико имејловамесечно који су детаљни ипуни емоција, и за разменупорука са блиским пријате-љима које су чешће и садр-же информације о њиховојсвакодневици. Постоји трипрототипа електронске по-ште за старије: „Senior Mail“,„Simple Mail“ и „Cybrarian“ –сви су поједностављене вер-зије класичног e-mail.

ДрУги пишУ

Како пензионери користе e-mail

Page 16: PodrinskE 163-164

2 www. podrinske.com ПеНзиоНер 10. фебруар 2011.

изреКе КоЈе Су Мењале Свет

Отац науке и модернефизике у младости је раз-мишљао о свештеничком по-зиву, али се ипак определиоза науку. Завршивши студијематематике, предаје на Уни-верзитету у Пизи и Падови, асвојим истраживањима, осимтеорији, значајан доприносдаје и примењеној науци.Унапредио је телескоп ипосле дуготрајних опажањакретања Јупитерових месеци1610. је објавио извештајкојим је подржао Коперниковхелиоцентрични систем. Убр-зо се јавља опозиција, којањегова учења проглашаваопасним и блиским јереси.Галилеј се брани од оптужби,али му је 1616. уручена опо-мена да не заступа, нитиподржава Коперникову аст-рономију. Галилеј неко времепреусмерава свој научни ин-терес, па пише и објављује уз

папино одобрење. Ипак, го-дине 1632. објављује својеглавно дело, у којем темати-зује Птоломејев геоцентрич-ни и Коперников хелиоцент-рични систем, дајући на ос-нову научних резултата јаснуподршку Копернику. ЗахтевРима да у књизи буде изне-сено службено гледиштеЦркве задовољен је предго-вором, који је испао пародијапапиних схватања. Дело јенаишло на снажан одјек и Га-лилеј се 1633. нашао прединквизицијом, оптужен за ши-рење херезе. У вези с тим су-ђењем настало је предањепо ком је најпре повукао својасхватања, а затим тихо про-мрмљао: Ипак се креће. Ве-родостојност тог предања јепод знаком питања, али изре-ка постаје опште место, сим-бол бескомпромисног зала-гања за истину. Галилеј нијеодустао од својих научнихсазнања и у седамдесетојгодини је осуђен. Остатакживота провео је у кућномпритвору, где је болестан инапола слеп написао својепоследње дело којим је по-ставио темеље механике.

Галилео Галилеј (1564-1642)

Ипак се креће

Добродошли у НишкуБању, бању цара Констан-тина и бању српских краље-ва. Добродошли у краљев-ство воде, здравља и лепоте,у оазу ваздуха и мира, доб-родошли у храм здравља.Тако Нишлије, најчешће,представљају своју бању.

Институт "Нишка Бања" јездравствена, научно-настав-на и истраживачка установакоја се бави лечењем и ре-хабилитацијом пацијенатаоболелих од кардиоваску-ларних и реуматских боле-сти. Институт је опремљенсавременим медицинскимапаратима за дијагностику илечење у областима неин-вазивне кардиолошке дијаг-ностике, реуматологије и ор-топедске хирургије. Укупансмештајни капацитет Инсти-тута је 560 лежајева, распо-ређен у три стационара: "Ра-дон", "Зеленгора" и "Терме".Сваки од стационара чиницелину за себе и располаже,осим смештајног дела и ком-

плетним терапијским блоком(хидро, кинези, електро и пе-лоидо) и више различитихсала за организовану групнуи индивидуалну рекреацију.

Осим здравствено-рек-реативног туризма Институтпружа све услове за органи-

зовање и реализацију спорт-ског туризма (тениски терени,отворени и затворени терениза кошарку, рукомет и малифудбал, стартне терене запараглајдинг), као и за кон-гресни туризам (амфитеатарса савременом техничком

опремом капацитета 300 ме-ста, пленум сала капацитета60 места), ресторане и са-

лоне за пружање угоститељ-ских услуга са препознатљи-вом националном кухињом.

Потпун утисак о Институ-ту за лечење "Нишка Бања"може се стећи тек боравкому изузетно лепом и здравомамбијенту Нишке Бање, што

уз дејство лековитости при-родног фактора Институтудаје епитет изузетног местаза лечење, рехабилитацију,одмор и рекреацију. Мине-рална вода главног извораНишке Бање је хипертер-мална са температуром од

38ºЦ, олиго-минерална и при-пада групи лековитих вода.Основна лековита својствадолазе од термализма и ра-дона.

Нишка бања - бања српских краљева

српске бање

Стара МлеКара

из Старог ШаПца

Page 17: PodrinskE 163-164

www. podrinske.comПеНзиоНер10. фебруар 2011. 3

…Векови су преносиливише туге, мање славља,

Преко моје родне груде,Свете земље Православља.

Мењала се царства мно-га… Једно дошло, другопало…!

А Ти трајеш изнад тога, к’обожанско огледало.

К’о бескрајна љубав оцалебдиш изнад наших глава,

Вечна милост чудотворца:Српска славо – Свети Саво!...

Тачно на Светог Саву,27.јануара, Геронтолошкицентар – Клуб за пензио-нере и друга стара лица иГрадска организација ин-валида рада Шапца при-редили су програм у славуСветог Саве

- Ово је подсећање нарођење, живот и рад СветогСаве. И мада смо већ многопута чули приче о томе, ни-

када неће бити на одмет дасе поново чује. Јер, посвети-ти свој живот вери, свом на-роду и његовом просвеће-њу, вредно је сваке и трајнепажње и поштовања – био једео поздравне речи ДрагицеЈовић (која је највећим делом

и припремила рецитал, и којаје била у улози “домаћина иводитеља вечери”). НајпреХимна Светом Сави, свихучесника… Потом, стиховепосвећене Светом Сави (али и његовом руком запи-сане мудрости, трајне пору-ке и савете, говорили су ипренели чланови рецитатор-ске секције: Илија Товаро-вић, Витомир Николић, НадаПоповић, Драган Мецић,

Љиља Бурсаћ, ВукосаваДрљачић, Драгица Јовић,Милан Станојчић Џони, Ву-кица Копривица, Драга Това-ровић. Певачка група “Пре-ље” извела је песме “Зеленисе ливада” и “Хеј, чула јесам”,а Миша Даничић (уз хор) –

”Жуто лишће”. Хор и орке-стар клуба, под руководствомпрофесора Владимира Кра-ставчевића, вече су обојили

пригодном музиком, а у пес-мама “Тихо ноћи”, “ХајдеКато”, “Ружа процвала”, “Зе-лен лишће”, прикључила се ипублика…

Чула се и прича о тради-цији балова, “коју је у Србију,из Беча пренео кнез Михаи-

ло Обреновић, а краљ Милани краљица Наталија подиглисрпске балове на европскиниво”… “Кнез Милош је 1823.године донео наредбу да седан Светог Саве слави каошколска слава…” “… Ускоросу почели и други видови

обележавања Савиндана, асветосавски балови су биливеома посећени. Светосавскибал је приређиван на двору,

а у корист сиромашнихђака…” “Традиција одржава-ња Светосавских балова об-новљена је последњих десетгодина…” На балове је под-сетио и делић светосавскевечери у Културном цент-ру… Публика је посебно

аплаузима наградила сплетградских игара, које су изве-ли чланови секције Градскогудружења инвалида рада (ко-

реограф је Зоран Бурмазе-вић, а корепетитор РаденкоЛуковић)…

Можда “за крај”, мини “ко-ментар” Драгице Крунић, уиме гледалаца ( а сала Кул-турног центра, и овога пута,била је препуна): Изузетноорганизовано вече, не личина аматере. И било је заисталепо, и посвећено једномдивном дану и дивном чове-ку, Светом Сави.“

... И сад учитељ стоји, усвакој капљи росе, жив и унебу и у трави.

И док му ветрови саВрачара пепео разносе,

И док му свете цркве не-божник скрнави,

Он свој народ учи да ходиусправне главе

И да не заборави имеСветог Саве...

светитељУ сави

Благодарна Србијо пуна си љубави- Вечерас смо се дру-

жили са истом генерацијомиз Градске организацијеинвалида рада. Наша јежеља да правимо програ-ме интересантне “трећемдобу”, али и свим другимкоји су заинтересовани занешто традиционално, ичини ми се што се реткочује на другим местима.Светосавско вече заслу-жује сав овај труд и рад.Ми смо, иначе, у клубу,обележавали Светог Саву,а, сада смо по први пут“изашли у град”, заједно саУдружењем инвалидарада, и ко зна, можда ћеова градска игра бити за-четак неког светосавскогбала, чији ћемо ми бити за-четници – каже МиладаВасиљевић, координаторрада Клуба за пензионереи друга стара лица шабач-ког Геронтолошког цент-ра.

- Реч којом бих најбољеописала рад у клубу, инаше дружење свакако је -фантастично. Окупило седруштво које заиста воли ипесму, и игру, забавууопште, воли хумор. А неманикаквих интрига, што јенајважније. Друштво јемало, али одабрано. Има-мо ми доста чланова, око160, али већина се (ја самту већ дванаест година),ипак, не прихвата да нештоорганизује и ради… Мени једанас слава, а, јуче проба,данас генерална, гости субез мене ручали… Али,кад се нешто воли, није

тешко – увек насмејана,каже Медена – ДрагицаЈовић.

Милан Малишић: -Игре смо почели да ради-мо негде почетком децем-бра. Радили смо једномнедељно, сада, пред на-ступ два пута. Сви смо до-лазили редовно, вежбали

смо; колико смо важбалитолико смо и показали, инадам се да ћемо битијош бољи, да ће нас битијош више, јер овде јенајважније и најлепшенаше дружење.”

Боба Берић: - Оводружење је лепо, весело ичаст је играти у овом друшт-ву. Без обзира на наше го-дине, трудимо се да дамосве од себе, и убудуће ћемосе трудити још више.”

Страну припремилаЦ.Љубић

Page 18: PodrinskE 163-164

4 www. podrinske.com ПеНзиоНер 10. фебруар 2011.

У демократији поједин-ци верују да им је дозво-љено све и уверени су даје њихово право јаче одморалних норми и прававећине. Да ли пензионер-ска организација грешишто за своје чланствообезбеђује огрев и кром-пир за зиму, организујекултурне активности, из-лете и одласке на Олим-пијаду у Соко Бању

Хрупио непозвани посе-тилац у пензионерски клубпредвиђен за пушаче, у Ка-рађорђевој улици, у салу гдесе одржавао састанак пен-зионерске организације. Уза-луд га одговорни радник упо-зорио да се уздржи и цига-рету испуши ван зграде, напрелепом сунчаном дану безветра и падавина, или дасачека док се састанак не за-врши. Непозвани је на упо-зорење одговорио радникупримитивно, речима које нисуза овај текст и новине!

Чим је пушач крочио усалу у којој је седело нештовише од 30 учесника састан-ка, стари господин седећиблизу врата, који је у животупрошао сито и решето, и самје, бираним речима, упозорионепозваног да галамом ре-мети рад и ред. Добио је осо-ран, гласан одговор: „Ја хоћуда попушим цигарету!“

- Попуши, пријатељу, сло-бодно. Попуши две ако хо-ћеш и ако ти је задовољствода својим димом трујеш ово-лико људи – „охрабрио“ гапредседавајући састанка.

Пушач је креснуо упаљач(или шибицу, свеједно), за-палио цигарету, повукао и„одбио“ један дим, ослуш-кујући, ваљда, да ли се на са-станку не кује некаква „заве-ра“. Кад је схватио да нањега више нико не обраћапажњу, нити се разговара о„завери“, сагнуте главе, узпригушено извињење, иза-шао је!

- Невиђени егоиста! – ре-као је неко у сали, више засебе.

- Вероватно јесте, алимисли, човек, да је то демо-

кратија. Да је његово правовеће од права већине. И неинтересују га моралне норме!- шапнуо је други.

Елем, нешто слично до-годило се почетком зиме, та-кође у пензионерском клубу,али са друге стране, у Кра-љице Марије улици. Истиодговорни радник замолиошахисте да, до 15 часова, за-врше започете партије, јер јепотребно да се сала при-преми за књижевно вече са10-ак извођача и стотинакпосетилаца.

Побунио се, чак се узбу-дио факултетски образованиекономиста, негодујући про-тив радника који ревносно исавесно ради свој посао. Аонда је пресавио табак и на-писао протестно писмо уг-ледним недељним новинамаса дугом традицијом, тврде-ћи да нико нема право даруши право шахиста, јер ониуредно плаћају чланарину!Успут се запитао, сигурноније случајно, да ли Дом пен-зионера припада само онимакоји у њему раде и председ-нику Удружења који, тобож,организацијом руководи какому се свиди! Из тог писманије тешко прозрети намеру„шахисте“: приближавају сеизбори у пензионерској ор-ганизацији, па је неопходноминимизирати њен четворо-годишњи рад, како би се по-казало чланству да је по-требно довести ново руко-водство које ће, кобајаги,боље да руководи организа-цијом. Ово је пишчева сло-бодна процена!

Писац овога текста, ме-ђутим, данима пише своје иставове Партије уједињенихпензионера Србије која, безикакве сумње, једина штитиинтересе најстарије попула-ције пред Међународним мо-нетерним фондом и у Скуп-штини Србије. Није имао на-меру да се бави претпостав-кама него истином, као што јечинио у више од 10.000 текс-това, публикованих, углав-ном, у дневним новинама (и15 пута тужен за увреду иклевету, чак и Врховном судуСрбије, али никада није огла-шен кривим) него је у првојполовини децембра у „Под-ринским“ објавио текст поднасловом „Задовољствовеће од тешкоћа“ са циљемда упозна пензионере, пресвега чланство, са резулта-тима које је постигло Градско

удружење пензионера Шап-ца у протеклој 2010. години,у набавци огрева и кромпираза зиму, у организацији изу-зетно посећених књижевнихвечери, излетима и упозна-вању знаменитих места икултурних споменика у бли-жој и даљој околини, пен-зионерској олимпијади у СокоБањи и слично. Није то чиниокао нечији портпарол, негоновинар и члан Извршногодбора Градског удружења.Овлаш је дотакнуо отворенонеразумевање шахисте пре-

ма раднику који је морао даприпреми салу за књижевновече и његов револт објав-љен у новинама са дугомтрадицијом, чије име нијепоменуто из најмање три раз-лога: није упутно, није у тео-рији ни емпирији записано даједна новина, која држи досвоје озбиљности, куди (илихвали) другу, конкурентску;није упутно изазивати могућуљутњу људи који раде у тим,другим новинама, него раз-вијати коректну сарадњу итрпељивост, јер би се у су-протном новине претворилеу трач и обрачун листова, атрпели би читаоци. Такође,није упутно, без обостранесагласности, рекламиратиконкурентске новине, а по-мињање имена ма у каквомоблику, била би својеврснареклама. Из сличних разло-га није написано име шахи-сте, да се не би изазвала по-лемика. Али, било је по-требно скренути пажњу јав-ности на појединачне појавекоје би, у погрешно схваћенојновој демократији, могле дасе претворе у правило. Дапојединци „тероришу“ већину!

А онда би таквој демократијиконачно одзвонило!

Али као у народној причио злој жени, опет се, последва месеца, јавио увређенишахиста. И опет у новинамаса дугом традицијом. Подчудним, несувислим, насло-вом „Реаговања“, нарцисо-идно закључује да је његовпрви чланак “нарушио идилуо бризи пензионерске орга-низације о набавци дрва,угља, кромпира“, називајућиовога писца својим „цење-ним пријатељем и портпа-ролом пензионерске стран-ке“. Морам признати да, досада, нисам знао да смопријатељи. Веровао сам дасмо исписници (вршњаци погодинама), дугогодишњи по-знаници и другови још извремена које данас многиназивају срећним, а ти истикоји га тако зову отерали га уисторију да се никада не по-врати! Ако не хтеде да упо-треби прву и трећу именицу,могу да разумем. Првом нежели, ваљда, да каже коликоима(мо) година, трећа је из-бачена из речника да се небисмо могли сећати (лепе)прошлости, али зашто нерече другу? Јер, како бисмомогли да будемо пријатељиако један другоме не знамокако се врата отварају! Запријатељство је потребно сачовеком џак соли изести, ре-као би велики Вук! Али, несмета ми.

Смета ми што се „при-јатељ“ не служи истином. Доб-ро зна да никада нисам био,нити сам сада, нечији порт-парол. Или сам био, најчеш-ће, први или уз раме најбо-љим. Друго, нико, па ни он,не може да буде члан ша-ховске секције ако није чланУдружења пензионера, јерје оно формирало ту секцију,изузев ако је учињен пресе-дан! Треће, као факултетскиобразовани економиста мо-рао би да зна да друштвеназаједница (а шта то заистабеше!) није дала дом пен-зионера, него је изграђенсредствима Пензионо-инва-лидског фонда, и дом је ње-гово власништво, а управ-ља легитимно организованои Статутом уређено Градскоудружење. Четврто, пензијејесу повећане (после избора2008.) за 14,13 одсто, како јеПУПС обећао и повећане суу јануару два одсто, а неједан, како шахиста пише. И

на крају, шта је лоше у томешто, тобож, зна председникаПУПС из времена када је(почивши) Мирко Марјано-вић био председник ВладеСрбије(од 1994-2000.) изу-зев што је неистина да јетада имао пензију пет мара-ка. Толико је могао да има ин-флаторне 1993. ако је тадабио у пензији. Вршњаци смо,а ја сам пензионисан деветгодина касније! А и да јестепредседник ПУПС (ова Пар-тија формирана у другој по-ловини 2005.) био „квака“ те1993. зар би неко могао да гаокриви за високу инфлацију?Зар нису криви „пријатељи“који су санкцијама намера-вали да униште, или утерајуу робовласништво Србију,али и руководство које предмоћницима „није сагињалоглаву“?! Зашто „шахиста“ нерече колико је тада на ули-цама нашег града билопросјака и гладних! И, заштомноги данас говоре тако какоговоре? А зашто, у прошлунедељу, испред СкупштинеСрбије на митинг стиже „три-чавих“ неколико десетина хи-љада људи из земље? Нећебити да су стигли да се рас-питају када могу и где ће иг-рати шах!

Приближавају се редовниизбори 2012. године (или ра-није, свеједно). Коме је самодо шаха, као мом добромпознанику, не мора да седвоуми коме ће дати својглас. Али, ко размишља какоће да обезбедити огрев,кромпир, векну хлеба дневно,200 грама „тестерашке“ ко-басице недељно, и остало заследећу зиму и да ли ће једочекати ако се пензије сма-ње (као што је пре 2008.било најављено), председникПУПС и сви они који су у (илиуз) овој Партији, могу да на-криве капу! Имаће довољнуподршку сиротиње да предпрофесионалним лажовима,преварантима, и тајкунимакоји су за неколико годинастекли богатство за своје по-томство, у Скупштини Србијеодбране сиротињски понос идостојанство. И своје, свака-ко.

И да знањем и мудрошћупокажу куда води најбољипут. А не да Србија чека кре-дит и милостињу, ма од когаона стизала и распродаје те-ковине које смо сви ми, по-себно садашњи пензионери,стварали!

ПиШе: СтеваН Матић

пензионери на таласУ нове ДеМократије

Егоисти не поштују већину

За два месеца уписи-вања огрева за следећузиму, 2011/2012. године уГрадском удружењу пен-зионера, склопљени сууговори о испоруци хи-љаду кубних метара дрваи око 500 тона угља. Упистраје до испуњење квотеод 1800 кубика и 80 тонасировог и сушеног угљаиз Колубарског басенаили нешто квалитетнијегиз угљенокопа у Костол-цу. С обзиром на интере-совање за огрев, најверо-ватније да ће количинекоје је Удружење требова-ло по старој цени, битиуговорене раније него досада.

Page 19: PodrinskE 163-164

Izlazi jednom mese~no13

Фебруар 2011.MOJA {KOLA

Мамин глас. Крупне, црнеочи пуне љубави и топлине,помно прате сваки нови ред.Прича ми о некаквом изгубље-ном царству, о заљубљенојпринцези дуге плаве косе, о не-кој Снежани и седам патуљака,чаробном духу из лампе, о декиу црвеном оделу који само штоније дошао да ми донесе радост.Седим немо, поред прозора, ипуштам да ме обузму сећањакоја ме некад одведу у смех, не-кад у још дубља размишљања,а неретко измаме и коју сузу. Се-дим, поглед ми се протеже донајудаљеније куће...

Посматрам широка поља па-стелних боја и, фасцинирана, ку-пим зраке сунца који пробадајупредео. Потребни су ми. Воле-ла бих се задржати у овом пејза-жу као лик на слици, али...Вре-ме немилосрдно пролази. један

део моје младости је иза мене,а ја полако схватам многе ства-ри. Живот...живот је само јошједна ненаписана књига, чијестранице читамо сами, свакимуздисајем, сваком проливеномсузом због повређених осећања,сваким изласком сунца, паху-љом. неке странице ове чудес-не књиге нису баш радосне ишарене, па пожелимо да их по-цепамо...ипак ...оне вечноостају написане на полеђининашег срца.

Пожелех да ова страницамог романа, поквашена капимапролећне кише и затамљенахладноћом Његових осећања,некако избледи. Па да по њојопет могу писати срећу и укра-сити је цветићима који миришуна љубав. Желим да укус горчи-не заменим укусом Његових уса-на... да додир растера сузе што

хитро клизе низ моје образе, пада чистог погледа, заједно, гле-дамо у небо, док топлина њего-вог загрљаја ствара у мени пла-мен страсти који ништа не можеугасити. Желим да под врхови-ма прстију осетим меке, пунеусне и са усхићењем испратимблагу линију осмеха на његовомлицу. Желим да ме милује бли-зином свог уздаха који, без речикаже: ,,Волим те''... да својимумилним а мушким гласом тихоизговара моје име.

Желим да будем његова верау живот и нада у боље сутра, јеру мени тиња огромна љубав,која само чека да се распламсаи обгрли га, док бесане ноћи ту-гују за најлепшим сновима укојима он игра главну улогу.

Марија Петровић, IV/3, Економско-трговинска

школа

Уз 14. фебрУар – Дан заљУбљених

Није се тешко заљубити,тешко је знати то и рећи

дуго стојите ту, пред затво-реним вратима, и жалосно (че-сто и љуто) гледате у њих, а и неопазите да је прозор већ одавноотворен! Грешни свете…! да лисе бар на трен запитате шта јеугасило искру светлости у ва-шем оку?! Посматрате лепоту –

а варљива је… Гледате богат-ство – пролазно је… не ценитеништа што имате док то не из-губите… истина је да не знатешта више недостаје, док вас тоне дотакне… шта вреди трага-ње за собом, ако се изгубите пренего што сте себе пронашли?!

на путевима живота не постојепречице. Постоји странпутица(која води у грех) , а само јеједан прави пут – пут љубави.

Љубав! она је увек нештодруго од онога што тренутномислите да јесте. од љубавиувек можете очекивативише…боље…лепше… Заштобежати, зашто се скривати одње?! Грешни свете, не заборавида те држе само крила љубави!Љубав никада ништа не захтева,већ само даје. Ма колико билаокорела – растопиће се на ватриљубави. Зато, не спутавајте себе,не ломите себи крила! отворитесвоје руке, онако како љубав точини! допустите љубави да до-лази и одлази како жели… у су-протном – ако покушате зароби-ти љубав - схватићете да држитесамо себе. Волети значи тражи-ти смисао, бити спреман и отво-рен. Љубав је најјача снага којусеби свет може представити, а ис-товремено и најскромнија.

Грешни свете, не заборави:"у часу смрти полагаћемо испитљубави. ако га положимо, за-увек ћемо се преселити к' љу-бави…"

Јована Казимировић, IV/2,Економско-трговинска

школа

Jедна врата среће се затворе а друга отвореу основној школи “јован

цвијић“ негује се лепа реч, а начасовима српског језика и у ок-виру литерарне секције про-учавају се различите техникеуметничког изражавања. упоз-најући се са књижевним изразомвеликих писаца и сами тежимооригиналној игри речи изража-вајући тако своје мисли, иску-ства, осећања, идеје. ученицушестог разреда наталију јови-чић, већ сада зовемо младимписцем, Кристина обрадовић,иако тек „петакиња“, изненађујесвојом мудрушћу, а свет порукау радовима дијане алановићизискују озбиљно трагање засмислом.

Бојана Миловановић је изу-зетно вредна ученица, добрадругарица, васпитан млад човек,а изнад свега талентована пес-никиња. Њена песма „Мачван-ско село“ пре две године је,међу 400 пристиглих радова,ушла у ужи избор песама Кон-курса за најбољу дечију песмуи нашла своје место у збирцинајуспешнијих дечјих радоваСрбије. она је истински по-свећена стварању, закључујемонакон што смо ослушнули њенеречи:

- нешто се пробуди у мении речима почињем да сликамприроду. она је срж лепоте какојој је усмерена моја радозна-лост. Природа има своје тајне,своје скривено лице, а ја осећамда треба да их уочим, откијем иискажем. омиљени облик ис-казивања ми је поезија. Волимда пишем напољу, на свежемваздуху, под топлином сунца.Тако сам ближа себи и природи.Песма „Мачванско село“, коју јеподлистак „Моја школа“ објавио11. новебра, врхунац је могастваралаштва. и ове године ћуучествовати у литералним кон-курсима, јер је стварање за мененека врста уточишта. док пи-шем, не осећам се усамљено,осећам да безброј људи ослуш-кује моје стихова, а да ја лебдимизнад земље.

Дијана Алановић, 6-а ОШ„Јован Цвијић“ Змињак (на-

ставница Наташа Нинковић)

литерарни таленти: бојана Миловановић

Ја речима сликам

тајнанисам ти рекла све о себи.Прећутала сам, јер ћутањем те зовем.

нисам ти открила своју љубав,а говорила сам много, чак превише:о пролећним чаримаи звезданом бескрају, о долини птицаи вреви младости.

Препричавала сам научене причеи туђе истине,а своју истину заклоних ћутањем јер ћутањем те зовем.

Јасна Младеновић, 8-а ОШ „Јован Цвијић“ Змињак (наставница Наташа Нинковић)

НовиНарСКа ШКолаМесна заједница “Доњи шор”

Карађорђева 68

ПоНедеЉаК у 18 и

Субота у 11 Сати

Page 20: PodrinskE 163-164

II www. podrinske.com МоЈа ШКола 10. фебруар 2011.

МаШтовњаци из 2/2 оШ „вуК Караџић“, учеНици КоЈеучи учитеЉица СНежаНа ПоПовић, ПредСтавЉаЈу

НаМ Се Као фотореПортери, цртачи, ваЈари (у СНегу) иПеСНици. заСлужуЈу ЈавНу ПоХвалу за КреативНоСт.

зимајесен прошла,зима дошла,животиње спавајуљуди се одмарају.

Пахуљице веју,а деца се смеју,баке штрикајудеке секирају.

Урош Петровић II 2, ОШ ''Вук Караџић'' Шабац веЉКо ЈоваНовић, 2-2, оШ “вуК Караџић

уроШ Петровић , 2-2, оШ “вуК Караџић

зимска чаролија Зима је када је све чудесно бело,кад пахуље прекрију и град и село.

одрасли су тада помало тужни,јер дани постају хладни и ружни.

Зими се деца санкају, грудвају,а воле помало и да се клизају.

иако већ знају да се клизајудеси се да некад и попадају.

али не маре и брзо се дижуи на клизу се поново нижу.Катарина Срдановић II 2, ОШ''Вук Караџић''

виолетина нај-кика

Виолета Катић, ученица II/4 разреда основне школе „јевремобреновић“ (учитељица драгана Спремић), школску славу про-славила је на оригиналан начин. Замолила је свога комшију БоруМилићевића да од снега изваја лик светог Саве, а онда се крај првогсрпског архиепископа и просветитеља фотографисала, али тако дасе види њена дуга кика.

фотографију је послала „Мојој школи“, уз жељу да се ускороорганизује такмичење дугокосих девојчица. очигледно, Виолетаби да провери да ли управо она међу шабачким школарцима иманај-кику.

први снегКада падне први снегзабели се цео брег.Сека и ја на улицеда хватамо пахуљице.

и, тако, док први,снег полако веје,цела наша улица,блиста се и смеје.

Весели смо, бучни,очи нам се сјаје.Сву нам ову радостпрви снежић даје.

Ива Краставчевић II 2, ОШ ''Вук Караџић'' Шабац

Заједничком акцијом двешабачке средње школе, првипут у шапцу, ученици су изаш-ли на улицу и заједно са грађа-нима обележили дан СветогСаве.

на платоу између Меди-цинске школе ''др андра јова-новић'' и школе за уметничке за-нате, у организацији ђачкихпарламената ових школа, за суг-рађане је организована мани-

фестација под називом „школеотвореног срца - Медицинска иуметничка“. Грађани су заједноса ученицима обележили школс-ку славу, поделили значај и ле-поту дана Светог Саве, друже-њем и скромним послужењем,уз топао чај. За транспаренткоји је спојио две школе и запрелепо аранжиране столовепобринули су се ученици шко-ле за уметничке занате, а шап-

чане су отвореног срца послу-живали ученици обе школе.

ова манифестација је прва унизу планираних активностиђачких парламената Медицин-ске школе ''др андра јовановић''и школе за уметничке занате, укојима се промовишу отворе-ност, сарадња, дружење и доб-росуседски односи.

Тијана Божић, IV-4 Школа зауметничке занате

МеДицинскA и школA за УМетничке занате

ШШ кк ооллее оо тт вв оо рр еенноогг сс ррцц аа

Page 21: PodrinskE 163-164

III10. фебруар 2011. www. podrinske.comМоЈа ШКола

на школску славу Св. Саву,у ош ''Стојан новаковић'' наЛетњиковцу окупили су се уче-ници, родитељи, наставници ирадници школе да би што свеча-није и достојније обележилитај дан.

ученици четвртог, шестоги осмог разреда са наставницомсрпског језика Сањом цвејић, инаставницом музичке кулутуреМиленом Гавриловић, припре-мили су пригодан рецитал подназивом ''огледамо се у Сави-ним очима''. Говорио је о живо-ту и раду нашег просветитеља,

чији значај досеже до данашњегвремена. на сцени су се сме-њивали рецитали и хорске ком-позиције. школским холомодјекивала је и Скомраска игра,којом су нас ученицу 6. разредавратили у средњи век и показа-ли како се живело и забављалона двору немањића.

Посебан део програма јебио резервисан за ученике којису у протеклој години освојилинеко о д прва три места на так-мичењима. Њих 26 је награђеногромаогласним аплаузом и усб-стик/меморијом, која ће им си-

гурно користи и даљем раду. обележавању дана светог

Саве допринели су свештеници,који су ломљењем колача и чи-тањем молитве све учили свеча-ним.

речи посвећене светом Савиуче нас правим вредностимакоје треба да буду водиље сви-ма нама и у сваком времену, до-принела су да заиста осетимодух православља и снагу којунам он и дан-данас даје.

Нина Стокић 8/2, ОШ “С. Новаковић“

Летњиковац

савинДан У шабачкиМ школаМа

Огледамо се у Савиним очима

Светосавском академијом,27. јануара обележена је школс-ка слава у шабачкој гимназији.на почетку су гимназијалцикоји похађају и Музичку школуотпевали фимну, затим је лом-љен славски колач, а онда је ди-ректорка одржала свечани говор.уследио је рецитал, заснован набеседама св. Саве и св. Симео-на, прожет песмама савреме-них песника. учествовали су:Смиљана Михаиловић (4/4),Ђина Весић (4/3), јована Пантић(4/2), данијела Митровић (4/7),андрија Петровић (4/7) и ни-кола Мркоњић (4/4).

уручене су и награде за уче-нике који су остварили посебнерезултате на такмичењу из ма-тематике. добили су их: алек-

сандра Максимовић (4/5), ни-кола опачак (2/5) и Срђан Сте-фановић (2/4). За резултате по-стигнуте на такмичањима изсрпског језика и учешће у ван-наставним активностима Све-тосавску награду добио је анд-рија Петровић, ученик фило-лошког одељења. Проглашенису и победници књижевног кон-курса за најлепшу песму и крат-ку причу. награду су освојилиБранко ранковић, за песму„Кључ“, и Софија алексић, запричу „Писма“. уживали смослушајући њихове радове пасмо са светосавске прослевеизашли задовољни и насмејани.

Катарина Ђурић, 1/3 Шабачка гимназија

(професорица Тања Илић)

шабачка гиМназија

Светосавска академија

у галерији школе за умет-ничке занате, у оквиру просла-ве школске славе, 27. јануараотворена је светосавска из-ложба под називом ''Печатнипрстен немањића''.

на изложби су, осим икона икалиграфских радова, пред-стављене гравуре, отисци и ре-љефи печата Стефана немање,родоначелника династије не-мањића и печата из Карејскогтипика, његовог сина СветогСаве. Приказано је преко 70

прелепих радова, у чијој реа-лизацији су учествовали уче-ници свих образовних профила.

Печати немањића, као све-дочанства о моћној српској сред-њовековној држави, представ-љају обележје једног времена,али и печате дара које су Србидобили од лозе немањића, акоји и данас упућују на стазу ис-тински православног живље-ња.

ове године домаћин школс-ке славе је била Слађана нико-

лић, професорка музичке умет-ности. она је припремила на-ступ хора и осмислила умет-нички програм који су реализо-вали ученици.

изложбу је отворила умет-нички руководилац МаријаСуљи, која је истакла да је темаизложбе ''Печатни прстен не-мањића'' за ученике и професо-ре била ''широка, тешка, али, пресвега-инспиративна''.

изложба ће бити отворенадо краја фебруара.

школа за УМетничке занате

ППее ччааттнн ии пп рр сс тт ее нн ННее мм аа њњ ии ћћаа

Посебну част и задовољ-ство смо осетили 31. јануаракада је за све учеснике великогмеђународног пројекта Green-wave (Зелени талас), па тиме и

за нас, званично почело мерењетемпературе, брзине ветра иколчине падавина.

ученици од првог до чет-вртог разреда ош "Вук Кара-џић" у шапцу изашли су нашколско двориште и посматра-ли свој анемометар и термоме-тар, а кишомер смо поставолина одговарајуће место. Самосазнање да податке које прику-пљају, анализирају и шаљу насајт пројекта може помоћи на-учницима да боље схвате кли-матске промене, изазвало је ве-лико интересовање.

Кроз учешће у овом пројек-ту ученици директно сазнајушта се то догађа у природи, сти-чу и развијају способност по-сматрања, анализе и доношењазакључака.

на термометру се јасно ви-дело да је температура -2 сте-пена, али пошто ветра нијебило, неки су се досетили какода провере ради ли ветромер,што то и слика каже.

Милена Драгојевић, професор разредне наставе

пројекат „зелени талас“

Ради ли ветромер?

слаткаацика

Свако дете има некутајну па је имам и ја.

Тајне могу бити лепе иружне, а моја је веома лепа.Мени се свиђа једна мала,слатка девојчица по именуацика. она има седам го-дина и иде у ош „ЛазаЛазаревић“. упознао самје на рођендану код братадушана.

Милорад Бојић, 2/1 ОШ „Вук Караџић“

(учитељица Милена Мањенчић)

Page 22: PodrinskE 163-164

IV www. podrinske.com 10. фебруар 2011.МоЈа ШКола

MOJA {KOLA аутор и уредник подлистка Живана Војиновић

E-mail: [email protected]; www.podrinske.com

свашта као на вашаруСвашта ко на вашару, рече моја нанаа ја то тек схватио, можда ових данаПуно света, стрељане, рингишпили, шатреа око њих шарене, разбуктале ватре.децо, навалите да видите чудо,у „кући страха“ биће смешно, лудо,дођите, пуцајте, зову вас стрељанеЖагор, бука свугде са велике пољанеКад сам стиго кући ја сам причо нанио шабачком вашару, великој пољаниПа сам тако занесен у великом жаруреко: беше свашта ко на вашару!

Никола Максимовић 4/2 ОШ „Николај Велимировић“

Госпојински вашар у Шапцу... на пет, шест дана пре Мале Госпојине водио ме деда ни-

кола на велику шабачку пољану, поред реке Саве. на пољанусу почели да долазе рингишпили, аутићи, возићи. деда и ја гле-дали смо како се склапају те забавне игре и шатре. деда ми јепричао како се он радовао свему томе кад је био мали. Кишанас је отерала а ја бих још да гледам. Каљави, побегли смо сапољане. једва сам чекао да дође Мала Госпојина. и дошла је21.09.2010.г. деда, нана, мама и тата, имали су пуно гостију.Међу њима био је мој стрика Маријан из Бечеја. После руч-ка одвео је он мене и мог млађег брата душана на вашар. јој,како смо се лепо преовели. Возили смо се у аутићима на су-дарање, рингишпилу, гађали из пушке на стрељани. Стрика намје купио и играчке. Мени вувузелу, а брату пиштољ. Частио насје и шећерним јабукама. ух, како су биле слатке. Волим штоимам тако доброг стрику и што сам се родио у шапцу, јер сва-ке године могу на вашар. Моја нана Смиљка, причала ми је дасу она и деда, док су били млађи, ишли на вашар, а сад их тоне интересује. Каже: има свега, ко на вашару. Па ево уз декинупомоћ написао сам јој песмицу

Будим се. Сунце стидљивоулази у моју собу и златастимзрацима мами ми осмех на лице.Природа ме зове у шетњу, хва-та ме за руку и лагано извлачииз собе.

Застајем. „Позваћу ану иданијелу да крену са мном.Биће занимљивије ако нас имавише.“ ана и данијела долазе,упућујемо се ка оближњем шу-марку. дуго шетамо, посматра-мо биљке, удишемо мирисе.

Почео је да пада мрак.

Враћамо се кући. Чује се лавежпаса и ја убеђујем ану и да-нијелу да су они негде далеко,али један од њих убрзо се појав-љује испред нас парајући намуши пискавим лавежом. ана иданијела беже док им ја гово-рим да је он само мали псић којижели да се игра. дозивам их, алибезуспешно. не чују ме. ана му-њевитом брзином трчи ка кући,за њом остаје прашина. али, гдеје данијела?

налазим је у шуми како

укочена од страха стоји под јед-ним дрветом и зури у празно.Смејем се и питам је зашто севратила у шуму. и даље је изу-зетно уплашена, моли ме да севратимо кући.

Схватам да жеље за узбуђе-њима и авантуром увек некакоимају везе са ненаданим дога-ђајима и великим страхом.

Наталија Јовичић 6-а, ОШ„Јован Цвијић“ Змињак

(професор српског језикаНаташа Нинковић)

Догодило се за време распуста

технолошки вишакМаркантна појава искривљених снова,биће са искром здравих идеала,у завери моћника сумњивог ковапостаде шкарт у јату лешинара.

ал’ не маре они јер њега тиштеморални крахови што створи васељена.Живот на ивици редовно је свратиштеслучајној жртви бајатог система.

Понизнику одвећ излизаног лицарекоше сенке без трунке поштовања:˝из отргнутог семена расте нова клица˝.Њему, ком одавно прође рок трајања.

душа што мре у тескоби свога днатом наивном човеку беше највећа срамота.Зрачећи осмехом прегаженог пса,са собом је имао само опушак живота.

Ана Арсеновић , IV/7 Шабачка гимназија(професорица Тања Илић)

оглас ојабуци

на дрврету у центру градафина и сочна станујем ја.Ко хоће да ме купи,нек дође мојој кући.ја сам јабука румена, зрелаи тек сам из рерне извађена.Пожурите, пожурите сви!више ме неће бити, неко ће ме купити.ја јабука, позивам вас сведа ме лако и слатко поделите.

Јелена Јокић, 3/2 ОШ „Вук Караџић“

(наставница Весна Петровић)

Ја каообућер

једнога дана отворио самсвоју обућарску радњу. Била јевелика, са доста разног алата запоправку обуће.

једно поподне неки човекје дошао и донео старе ципеле.ја сам као сваки добар мајсторпочео да их поправљам. узеосам алат и залепио одваљениђон, а онда сам намазао обућуда се сија. Господин је био оду-шевљен и наградио ме новцем.

Сутрадан је око моје радњебила гужва. Видео сам то доксам прилазио својој радњи, аонда сам једну по једну по-прављао ципеле. Зарадио сампуно новца.

Волео бих да се тај дан незаврши и да за мене увек будепосла.

Александар Живановић,2/1 ОШ „Вук Караџић“

(учитељица Милена Мањенчић)

МариЈа СтаНКовић 2-2, оШ “вуК Караџић”(учитеЉица СНежаНа ПоПовић)

зима, песма,младост и ја

Пахуље беле,стапају нам се на лицу,а зимски ветарноси нам косу белу од снега.Корачамо полако докснег шкрипи под ногама.

улице су празне,људи кажу: ”Зима кожу једе”,али нас није ујела,јер наша срца и дух,пуни су младости и љубави.

Та топлина међу намакао дугачка песма jeкоја краја нема.

јер док траје ова топлина,која нас зими греје,а лети хлади,трајаћемо зима, песма, младост и ја,односно ја и ти.

Марија Божанић, II/4 Шабачка гимназија (професорицаТања Илић)

Page 23: PodrinskE 163-164

двадесет трећег. фебруара2011.год. навршило се осам го-дина од како је проф.др Војис-лав шешељ утамничен у Хаш-ком казамату.

у данашњем времену кадасе ломи кичма не само поједин-цу већ и читаве српске државе,

традиције и историје, сада је инајнеупућенијим грађанимаСрбије јасно зашто је проф.дрВојислав шешељ морао да одеу Хаг.

Проф.др Војислав шешељморао је да оде у Хаг не затошто им је као оптужени био по-

требан, већ због тога што имније одговарало да буде овде.

Тачније, морали су га фи-зички уклонити из Србије јер јеједино он могао да грађанимаобјасни колики се лоповлук ииздаја спрема овој земљи и овомнароду.

отишао је, баш као што јеобећао, одмах чим су га позва-ли.и почео је са разбијањемхашког трибунала, баш као штоје обећао, чим му се указалаприлика.Завршни ударац овомне суду у овом процесу задаћеовде у Србији, када на ред буде

дошао идеолошки и медијски „отпад „ подржан од запада.

Проф.др Војислав шешељ ћеврло брзо доћи у Србију, у својустранку, слободан и ослобођенхашког бремена и хашке тамнице.

у Србији ништа више нећебити исто

чеКање (Не)ПравдеНОВИНЕ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ ШАБАЦ, ФЕБРУАР 2011.год. БРОЈ 3433

БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СРС ШАБАЦ

Page 24: PodrinskE 163-164

2 www.srpskaradikalnastranka.org.rs 10. фебруар 2011.велиКа СрбиЈа

„у буџет града шапца од2003.год. закључно са новем-бром 2010.год. од средставаприватизације уплаћено је99.318.410,85 дин.

од агенције за приватиза-цију нисмо добили податке којасу то предузећа уплатила наве-дени износ.

Поред наше упорности дадобијемо комплетне податке,из агенције није било одговорасем усмених да не могу да стиг-ну да нам тражене податке до-ставе.”

ово је одговор Градскеуправе града шапца од02.12.2010. год. на одборнич-ко питање Српске радикалнестранке од 09.09.2010 год.

Просто је несхватљиво далокална самоуправа нема појмакоја су предузећа приватизова-на са територије општине ша-

бац, која је њихова реална вред-ност, по којој су цени продата ида ли су сви учесници у прива-тизацији који су постали влас-ници тих предузећа измирилисвоје обавезе.

ово је само знак да по-стојећу локалну самоуправууопште не занима стање у ин-дустрији општине шабац али

је зато најбитније да коликогод дође одређених средстваиста се потроше по жељикоалиције (дС, Г 17 +, ЛдП,СПо, СеЛаМ) која вршивласт у шапцу.

Та средства су потрошенана све и свашта ( водоскок наСави, фонтана испред хоте-ла „Слобода”, коњички клуб,шабачки летњи фестивал,ниП „Глас Подриња” ) и ни-када до сада одборници у

Скупштини града шапцанису информисани ни о томекако је текла приватизација,да ли је била успешна или неуспешна за предузећа, ни отоме како су та средства рас-поређена.

Први став чл.10 устава ре-публике Србије из 2006. год. гла-си:

„у републици Србији услужбеној употреби су српскијезик и ћирилично писмо.”

Међутим, скоро 90% јавнихнатписа исписано је латини-цом.

То се може проверити у сва-кој улици и у сваком граду уСрбији.

Значи ни сама држава не-поштује устав по коме је зва-нично и једино писмо српскогјезика – ћирилица.

у том смислу ни град шабацне заостаје у сатирању ћирили-це захваљујући локалној само-управи.

Више им се свиђа хрватскаабецеда.

„додуше, могуће је да је ова-кав однос према ћирилици и збогстраних инвеститора који у бу-љуцима надиру у овако проспе-ритетну државу и у овај „градсветлости„ па пошто не знајућирилицу лакше се сналазе са ла-тиницом да не би залутали”.

ПиШе: Мр СрбоЉуб живаНовић

ПозаЈМица НиП-у „глас Подриња“ од СтраНе лоКалНе влаСти

„Приватизацијом ниП „ГласПодриња“ купци су били у оба-вези да граду шапцу врате по-зајмицу од 14.000.000,00 (четр-наестмилиона динара).

да ли је тачно да су не ажур-ношћу Градске управе а пресвих градоначелника МилошаМилошевића, град шабац играђани изгубили ова средствате да су нови власници ниП„Глас Подриња“ на тај начинстекли велику против правнуматеријалну корист.

Тражимо да се одборницимаали и грађанима шапца доста-ви на увид пресуда са овог су-ђења.“

ово је одборничка групаСрпске радикалне странке по-ставила као одборничко питање06.12.2010.год. за XI седницуСкупштине града.

наравно на ово нисмо до-били одговор.

одборничка група Српскерадикалне странке је ово пита-ње поново поставила у формидопуне дневног реда

24.12.2010.год. за XII седницуСкупштине града.

наравно коалиција на власти(дС, Г 17+, ЛдП, СПо, Селам)одбила је да ово стави на днев-ни ред.

Занимљиво је да су противове допуне дневног реда гласа-ле неке новопројектоване стран-ке у Скупштини града попут тзв.

Српске напредне странке, По-крет за шабац, јединственаСрбија и појединци који за себекажу да су независни одборни-ци.

Ко ли ским дува у исти рог?

бруКа

ПиШе: МариЈа МилиСав

ПиШе: ЈоваН лазић

ППррииККууППЉЉееННаа ССррееддССттвваа оодд ППррииввааттииззооввааННииХХ ППррееддууззеећћаа уу ооППШШттииННии ШШааббаацц

Page 25: PodrinskE 163-164

310. фебруар 2011. www.srpskaradikalnastranka.org.rsвелиКа СрбиЈа

Буџетом за 2011 годину по-ново се појављују ставке које не-мају оправдање или су нејаснена шта се односе.

Поменућемо једну од њих,ставка „остало“.

СКуПшТина ГрадашаПца

- остало 10.000 дин.ГрадонаЧеЛниК Града

шаПца и ГрадСКо ВеЋе- остало 15.000.000. дин.ГрадСКа уПраВа- остало 5.000.000. динСоцијаЛна ЗашТиТа-остало 5.700.000.дин.УКУПНО: 25.710.000. дин.

на примедбу одборничкегрупе Српске радикалне стран-ке да је ова ставка нејасна и дасе објасни о чему се ради, твор-ци овог буџета остали су неми.

Посебно је занимљиво штони одборницима владајуће већи-не ово такође није било јасноали су ћутали и гласали заусвајање буџета.

Сада је апсулутно јасно за-што ова тзв. демократска властупорно одбија да омогући ТВпренос заседања Скупштинеграда шапца, њима којима супуна уста демократије и демо-кратских начела.

„начелник Градске управеграда шапца именовао је коми-сију за евиденцију непокретнеимовине града шапца која имаза задатак да потврди бројобјеката стамбеног и пословногпростора и њихову површину,које користи град, а у влас-ништву су републике Србије.

рад комисије је у току паВам детаљније информације неможемо дати.“

ово је одговор Градскеуправе града шапца од02.11.2010. год. на одборничкопитање Српске радикалнестранке од 09.09.2010.год. увези стамбеног и пословногпростора који се налази у влас-ништву града шапца.

Зарад јавности, ова комисијаје формирана 13.01.2009. год. усаставу:

за председника:- ЉиЉана ПеТаКоВиЋ,

Градски јавни правобранилацза чланове:- драГица ТрниниЋ,

одељење за финансије

- ВеСна ЖиВаноВиЋ,одељење за финансије

- ВЛада иВКоВиЋ, оде-љење за инспекцијске и стам-бено – комуналне послове и

- јаСМина МиЛоВа-ноВиЋ, јСП „Стан ша-бац” и крајњи рок за за-вршетак овог по сла је31.12.2009.год.

Сада смо на почетку 2011.год.

Просто је не схватљивода после 10 година вршењавласти ова тзв. „демократскавласт” нема евиденцију не-покретне имовине града шап-ца како стамбеног просторатако и пословног простора,како њихову површину тако инамену.

да ли је у питању неспо-собност, небрига или је у пита-њу нешто треће.

Српска радикална странкасматра да у овом тренутку, до-кле год се не евидентира не-покретна имовина града шапца,не сме бити отуђења исте ни покаквом основу.

ПиШе: здеНКа филиПовић

ПиШе: Стевица цвеЈић

брига о иМовиНи града

оСталоСкупштина градске општи-

не шабац, на седници одржаној18.06.2010. год. донела је одлу-ку о одузимању мандата одбор-ницима са листе Српске ради-калне странке позивајући се наодлуку уставног суда, која јеобјављена у Сл. гласнику21.05.2010. год.

одредбе закона на којима сезаснива одлука о одузимањуодборничких мандата не могубити правни основ за доношењеисте, као ни одлука уставногсуда, јер се иста не може при-мењивати ретроактивно.

уставни суд је занемариобитну чињеницу да су локалниизбори 2008. год. спроведени попропорционалном изборном си-стему, те да је сагласно Законуо локалним изборима, ис-кључиво политичка странкасубјект који диспонира ман-датима приликом њиховог до-дељивања. Сви чланови наве-деног закона и даље су у при-мени осим члана 43. и 47., ачлан 48. који је и даље на сназипредвиђа доделу мандата кан-дидату са изборне листе кога од-реди подносилац изборне листе,

у ситуацији када одборникупрестане мандат пре времена накоји је изабран.

упозоравамо на чињеницуда ће одлуке које доносе Скуп-штине локалних самоуправа наоснову наведене одлуке устав-ног суда, направити пометњуприликом доделе, замене, враћа-ња, одузимања и потврђивањаодборничких мандата.

на примеру одборничкегрупе СрС у шапцу ево како тоизгледа:

- одузет одборнички мандатдр Владимиру Добрковићу -

СРС, исти додељен др драгу-тину јовановићу који је из СрСпрелетео у СнС.

- одузет одборнички мандатРодољубу Лукићу - СРС, истидодељен Милораду Пармако-

вићу који је из СрС прелетео уСнС а тренутно његовстатус је недефинисан.

- одузет одбор-нички мандат Милану

Марковићу - СРС,исти додељен Дејану

Видаковићу који је изСрС прелетео у СнС аодатле у јединственуСрбију - драгана Мар-ковића-Палме,

- одузет мандатМарији Милисав -

СРС, исти додељенЗвонку Марићу који јеиз СрС прешао у СнСа потом прелетео у јединственуСрбију-драгана Марковића-Палме а одатле не зна се где.

- одузет мандат Милу Ива-

новићу - СРС, исти додељенРодољубу Јокићу који је из СрСпрелетео у СнС.

- одузет мандат Бранисла-

ву Лазаревићу - СРС, исти до-

дељен Марку Бингулцу који јеиз СрС прелетео у СнС а потомисте напустио те му је статус не-дефинисан.

- одузет мандат Зорану Па-

лићу - СРС, исти додељен Ра-

домиру Мандићу који је из СрСпрелетео у СнС а потом слетеоу јединствену Србију - драганаМарковића-Палме.

- одузет мандат Миленку

Јовановићу - СРС, исти доде-љен Синиши Арсеновићу којије из СрС одлетео у СнС.

- Радислав Пајић из СрСкао одборник одлетео и слетеоу СнС.

- Љиљана Михаиловић изСрС као одборник одлетела исада као независни одборникдаје свесрдну подршку вла-дајућој коалицији.

овим примером се јасно по-казује да вла-дајућа коали-ција како нанивоу репуб-лике тако и нанивоу општи-на може јединода функциони-ше у хаосу.

Сада уС к у п ш т и н играда шапцастранке којенису ни по-стојале у времеодржавања ло-

калних избора 2008. год. имају„одборнике“.

Скупштина града шапцаподсећа на чувени шабачки ва-шар стом разликом што се до-гађања на вашару могу видетии на ТВ екранима а то је за ша-бачку Скупштину, по жељи вла-дајуће коалиције, пошаст.

Шабачки вашар

ПиШе: драгаН Јевтић

укидање тзв.бланко оставки

представља грубокршење устава иосновни је извор

корупције упарламенту

Српска радикална странка сенајоштрије противи намери Та-дићевог режима да бруталнимкршењем устава укине право за-гарантовано овим највишимправним актом – чланом 102 –да је народни посланик слобо-дан да, под условима одређенимзаконом, неопозиво стави својмандат на располагање поли-тичкој странци на чији предлогје изабран за народног посла-ника. на овај начин се потпуноурушава улога политичких стра-нака у политичком животу, од-носно крши се и члан 5 уставакојим се „јемчи и признаје уло-га политичких странака у де-мократском обликовању поли-тичке воље грађана“.

Владајућа већина покушаваизменама Закона о избору на-родних посланика и укидањемтзв. бланко оставки да легали-зује крађу посланичких ман-дата, коју је омогућавала у пре-тходном периоду. укидање тзв.бланко оставки представља ос-новни извор корупције у пар-ламенту и то је управо и основ-ни мотив Тадићевог режима – даомогући слободну трговинумандатима у Скупштини како битајкуни и странке које они фи-нансирају имали већину у пар-ламенту. убудуће неће нам нибити потребни избори, јер ће наовај начин сваки тајкун преконоћи моћи да промени скуп-штинску већину.

Page 26: PodrinskE 163-164

велиКа СрбиЈаwww.srpskaradikalnastranka.org.rs4 10. фебруар 2011.

у жељи да „град светлости“заиста сија локална власт од-лучила је да подно споменика накојем су приказана одликовањаграда шапца, која је овај граддобио за страдања и херојски от-

пор непријатељу у I светскомрату уради фонтану и околинупоплоча мермером.

За ове радове плаћено је230.000 EUR.

Сам споменик је наручени у целости плаћен још1990.год.

до сада нисмо имали при-лику да видимо извештај какви

су то радови изведени и коликосу појединачно ставке плаћенеза овако велики износ.

За то време корисници фон-тане који се у њој купају нане-

ли су грађанима више од 120уједа.

Поставља се питање ко насвише уједа: пси луталице илиградска власт.

Оснивач и издавач: Др Војислав Шешељ * Уредник издања : Јован Лазић * Редакција издања Општинског одбора СРС Шабац: Зденка Филиповић

, Милан Марковић, Марија Милисав, Родољуб Лукић * Компјутерска обрада и редакција: Драган Јевтић * Тираж: 5.000. Новине “Велика Србија“ упи-

сане су у регистар средстава јавног информисања Министарства за информације под бројем 1104 од 5. јуна 1991 године.

одборничка група српске радикалне странке долази назаседање скупштине града Шапца

ПиШе: МилаН МарКовић

ПиШе: родоЉуб луКић

СПоМеНиК

одушевљени „STEALTH„технологијом локална само-управа одлучила је да поклонисвојим грађанима водоскок наСави код Старог града израђенпо поменутој технологији.

Врхунска технологија,врхунска и цена, за ово „ чудо „локална самоуправа је платилаје 86.000 EUR.

шабац је по много чему оддавнина економски и културницентар Подриња, али и градкоји је представљао прозорСрбије у европу и „ прву ва-рош Србије „ како су га некадзвали.

Први смо град у Србији укоји је између осталог стигао

клавир, фијакер, кафана, касар-на, прозорско стакло.на поноснаших суграђана настављамопа смо први град у Србији у којије стигла „STEALTH„ техноло-гија.

За грађане шапца је вишеневидљив али у републициСрпској функционише.

„STEALTH” водоСКоКдирекција за пољопривреду

Посебна прича је рад ди-рекције за пољопривреду начијем челу се налази ПредрагСрдановић – Преша.

Предрага Срдановића је наово место вероватно препо-ручило то што је био „успе-шан“ директор зем. Задруге„аГроМаЧВа –ПродуКТ“ изМачванског Прњавора.

функцију „успешног“ ди-ректора поменуте зем. задругеобављао је у периоду од 2003 –2008. год.

Као те зем. задруге распро-дао је комплетну механизацију(силжни комбајн „HESTON“,више тешких трактора, вишелаких трактора, прикључне ма-шине).

Такође у „ успешне“ потезеовог „стручњака“ који нам до-лази из демократске странкеспада и продаја више десетина

хектара шуме и више хектараобрадивог земљишта.

и на новом радном месту„заблистао је“ пуним сјајем.

Буџетом за 2010. год. ди-рекцији за пољопривреду доде-љено је 20.956.000,00 дин. докраја 2010. год. ребалансом јепредвиђено да укупни расходидирекције износе 11.005.000,00дин., што износи 50% предви-ђених средстава.

Тиме је показао да је тотал-но неспособан да организујерад дирекције за пољопривре-ду града шапца у оквиру доде-љених му средстава.

Пошто је показао тоталнунеспособност новим буџетомму је поверено више од 3, 5 путасредстава у односу на 2010. го-дину, односно за 2011. годинудодељено је дирекцији за по-љопривреду 78.259.000,00 дин.

Каква странка такав струч-њак!

одборничка група Српскерадикалне странке у више на-врата је покушавала да на днев-ни ред заседања Скупштинеграда шапца стави питање по-љопривреде у нашој општини,било да је реч о пролећној сет-ви, било да је реч о жетви, от-купу или о природним непого-дама које су задесиле пољо-привреднике у нашој општи-ни.

никада владајућа већина тоније прихватила.

Сваки коментар је излишан.

ПиШе: божидар ваСић

ССллооббооддаа ШШееШШееЉЉууППооттППииШШииППееттииццииЈЈуу

Page 27: PodrinskE 163-164

НовиНарСКа ШКола www. podrinske.com10. фебруар 2011. 11

теКвоНдо

Такмичари Теквондо клуб“Винер Чиви” се вратио са тур-нира “A” класе одржаног 5-6.фебруара 2011. у Синделфигену(немачка). на овом такмичењу

које се сматра незваничнмпрвенством света за пиониреклуб је наступио са пет так-мичара и освојио чак четири ме-даље – две златне и две сребр-не. Златне медаље су освојиле :нађа росић и анђела Марић, засребрне су се избориле Сара Ва-

сић и Вања Марковић, док је ме-даља за мало измакла и одлич-ном николи Панићу.

- Презадовољан сам успехомсвојих такмичара. два злата и

два сребра су заиста велики ус-пех за наш клуб. Посебно бихпохвалио нађу росић која јетри меча успешно решила усвоју корист, од тога чак два но-каутом – рекао је тренер ненадСрећковић.

Ђурђија Лукић

Четири медаље из Синделфигена

ПаНић, МарКовићева и ваСићева Са треНероМ СрећКовићеМ

ПобедНице – аНђела Марић и Нађа роСић

јована Степановић, поредтога што је одличан ученик ша-бачке гимназије, може се по-хвалити и завидним резултати-ма у свету теквондоа. на не-давно одржаном првенству Бал-кана у Букурешту освојила јепрво место, и убраја се у најбо-ље спортисте нашег града. Тимповодом, за „Подринске“, раз-говарали смо с њом.

Какав је осећај бити првак

Балкана?

- нисам још увек тога свес-на. увек имам више циљеве, пато не гледам као велики успех.

Које досадашње резултате

би издвојила као најзна-

чајније?

- Прво место на незванич-ном првенству Света за пиони-ре, прво место на Балканскомпрвенству, пролаз до четвртфи-нала јуниорског првенства Све-та, прва места на државнимтакмичењима, учешћа на првен-ствима европе…

Колико је одрицања било

оптребно да би се постигли

тако велики резултати?

- ако се добро усклади вре-ме није тешко све постићи. штосе одрицања тиче – само одхране.

Како видиш себе за десет

година?

- Видим себе као успешну

жену, можда професора некогстраног језика или теквондотренера.

Имаш ли неку поруку за

наше читаоце?

- Будите истрајни у свемушто радите, јер само упорностдоноси успех.

Ђурђија Лукић

разговор са јованоМ степановић

Само упорност доноси успех

Сматра се да је зимовање,протеклих година, привилегијасамо оних са „дубљим“ џепом.да ли је то баш тако покушалисмо д сазнамо од директораТуд-а "ЗВеЗда" а.д. Брус -Копаоник, господина небојшеБошковића:

Реците нам нешто о Ва-

шем Туристичко - угоститељ-

ском друштву.

у оквиру Туд - а "Звезда"послују два туристичка објекта,коначиште "Звезда" у Брусу ипланинарски дом "Бела река" уБрзећу. (удаљен 18 км од Бруса).

Коначисте "Звезда" се на-лази у самом центру Бруса, рас-полаже са 50 соба, које су двок-реветне и трокреветне, ресто-раном са око 190 места, летњомбаштом, клубом...

Поред уграђеног духа дома-ће атмосфере још пријатнијиамбијент чини јеловник којиобилује домаћим специјалите-тима по старим рецептурама.доручак, на шведском столу, садомаћим сухомеснатим про-изводима, домаћим сиром икајмаком, домаћим пројицама,качамаком, попаром...

Планинарски дом "Беларека" се налази на обронцима

Копаоника, у Туристичком цент-ру Брзеће на идеалној надмор-ској висини од 1.100м. Саграђенје у традиционалном плани-нарском стилу, а поред самогобјекта се налази полазна ста-ница жичаре "Бела река" која је

повезана са системом жичараКопаоника. објекат располажеса 22 собе (двокреветне, трок-реветне и вишекреветне), ре-стораном на два нивоа, ками-ном, мини баром и мини дис-котеком за децу...

С обзиром да је време еко-

номске кризе, цене у Вашим

објектима су веома привлач-

не?

да, управо оно што нас ис-тиче у овим кризним времени-ма јесу цене наших услуга.

ценовник услуга у кона-чишту "Звезда" Брус:

*ноћење - 3 еур*доручак - 3 еур

*ручак - 3 еур*Вечера - 3 еурценовник услуга планинар-

ског дома "Бела река" Брзеће -Копаоник

*ноћење - 9 еур *доручак - 3еур*ручак - 3еур*Вечера - 3еуроно што бих још додао јесте

то да је боравак за децу до че-тири године бесплатан, а деца додванаест година плаћају полацене.

Осим приступачних цена

шта Ваши гости могу још да

очекују?

Приступачне цене служисамо као увод за конзумацијуукусних, најпопуларнијих, јеладомаће кухиње спремљених уземљаним посудама...

Такође, у етно амбијенту, узсветлост камина можете ужи-вати у необично топлој атмо-сфери. Скијање и зимовање неморају да буду привилегија самобогатих.

дођите, видите и осетитетоплину нашег амбијента! нарасполагању Вам је наш контакттелефон за резервације: 037/825-102 али и за сва друга обавеш-тења. Весна Вујатовића

разговор с повоДоМ: небојша бошковић, Директор тУД-а "звезДа" а.Д. брУс – копаоник

Зимовање за свачији џеп

Page 28: PodrinskE 163-164

015/355-001

Ново! Ново! Ново! Ново!проф. др бранко станков

стРаболоГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

Page 29: PodrinskE 163-164
Page 30: PodrinskE 163-164

10. фебруар 2011.1� www. podrinske.com СПорт

КоШарКа

КоШарКа

ШаХ

окк Шабац –кк поЖаРевац99:63 (31:13, 21:11,

24:21, 23:18)Хала Гимназије, гледалаца

500. Судије: Ковачевић и Мо-љевић (ужице). играч утакми-це: Ђорић (оКК шабац)

оКК шабац: Милошевић 1,јовановић 8, дрекић 2, Ђурић 9,Вуковић 5, новаковић 2, апић 2,Ђорђић 25, ивановић 21, Тодо-ровић 13, Мањенчић (кап) 6

шабац, 6. фебруар. Побед-нички низ екипе оКК шабац,према очекивању, настављен јеи у првој утакмици пред дома-ћом публиком у 2011. години.нова „жртва“ лидера била јеекипа КК Пожаревца, која ипоред велике жеље, није успелада пружи озбиљнији отпор на-шим кошаркашима.

осим у првих пар минута, укојима су екипе постигле једнакброј поена, остатак меча пред-стављао је демонстрацију моћии квалитета водећег тима Српскелиге, групе Запад. Предност до-маћих је константно расла, почевод друге половине првог перио-да. резултат 31:13, колико јебило по завршетку прве чет-вртине, јасно је показао да бо-дови остају у шапцу, а једино пи-тање је било са колико поена раз-лике ће на крају бити испраћенигости из Пожаревца.

у истом ритму се наставилои у другој четвртини, у којој је

домаћи тим, квалитетном од-браном, и сигурном игром унападу, увећао предност за још10 поена, и 52:24 на полувре-мену. убедљив резултат, дао јемогућност стручном штабунаше екипе, да пружи шансу ииграчима са мањом минутажому трећој и четвртој четвртини.напад је остао на нивоу првогполувремена, док је побољша-ње процента шута гостију усло-вило нешто већи број примље-них поена. и поред тога, трећаи четврта четвртина решене суу корист оКК шапца. Присут-на публика је, у недостатку ре-зултатске неизвесности, моглада ужива у, на моменте, егзи-биционој игри домаће екипе.иако је у неколико наврата,предност прелазила 40 поенаразлике, на крају је резултатизносио 99:63. добру партију супружили сви играчи, којима јепружена прилика, а нешто бољиод осталих били су Ђорђић са25, и ивановић са 21 поеном.

оКК шабац се налази на во-дећој позицији на табели након16 кола са 15 тријумфа, и самоједним поразом, 3 победе испредпрвих пратиоца из новог Паза-ра. у дерби мечу овог кола но-вопазарци су били, на свом те-рену, бољи од Прибоја, те су сепоново осамосталили на 2. по-зицији. наше кошаркаше, у на-редном колу, очекује тешко го-стовање у ратинама поред Кра-љева, где их дочекује КК Полет,тренутно шестопласирани тимлиге.

Д. Благојевић

Лако и убедљивоЖРк

медицинаР(Шабац) - ЖоРк

ЈаГодина(Јагодина)

26:36 (14:19)Хала Гимназије, гледалаца:

200. Судије: Вукићевић и дра-гомировић (обојица из Београ-да). Седмерци: Медицинар 6(2), јагодина 3 (3). искључења:Медицинар 6 минута, јагодина10 минута

Медицинар: Перић, Којић,Пријовић 9, Петровић, Симић,Томанић 4, Враголић 3, језди-

мировић 2 (1), илић, Селенић,Милошевић 6 (1), рупчић, Пав-лов 2, Миловановић.

јагодина: ушљебрка, Ми-ладиновић, Гуђаби 3, Ћубела 5,радојевић 3, Живковић 2, Сте-вановић, Савко, јевтић 3, То-шовић, јањић 1, дмитровић 9(3), Балаћ 6, Ђорђевић 4.

играчица утакмице: Маринадмитровић ( јагодина )

шабац, 28. јануара. руко-меташице јагодине заслуженосу однеле бодове из шапца. одсамог почетка сусрета, гошће судиктирале темпо, и контроли-сале резултат, а шапчанке нисуимале адекватан одговор у од-брани за, шутерски изузетнорасположене гошће. у побед-ничкој екипи бриљирала је, у пе-

так увече одлична Маринадмитровић, а њој уз раме билесу Сузана Ћубела, александраЂорђевић и на терену најис-куснија Биљана Балаћ, као и гол-мани Сандра ушљебрка и на-таша Савко, док су у домаћемтиму тек нешто изнад сивилабиле млађе снаге, иванаПријовић, Тамара Томанић идуња Враголић. наредног ви-кенда, првенство Суперлиге зарукометашице наставља се утак-мицама 12., иначе првог коладругог дела првенства, али ћеМедицинар свој сусрет са еки-пом Зајечара одиграти тек усреду 23. фебруара, због обаве-за екипе из града на Тимоку умеђународном клупском так-мичењу. С. Кашиковић

Очекиван тријумф ЈагодинкируКоМет

миловановић изненадиофаворите

у просторијама шабачког шах клуба, у недељу 30. јануара одр-жан је традиционални, једанаести по реду, „Светосавски турнир“у шаху, на коме је учешће узело 40 такмичара из шапца, Ваљева,руме, Лознице, Сремске Митровице, Београда, новог Сада, као иоколних места. до победе на овом турниру, помало изненађујуће,стигао је небојша Миловановић, шахиста из шапца, који је сакупио10 поена из 13 партија. исти учинак као и победник имао је и дру-гопласирани драган илић, интер мајстор из Ваљева, док су тре-ће место поделили Миодраг Љубинковић, фиде мајстор из Лоз-нице и Мирослав Мисојчић, интер мајстор из шапца. у конку-ренцији ветерана најуспешнији је био фиде мајстор из ВаљеваСлободан новаковић, док је његова суграђанка Мила Параментићбила најбоља у конкуренцији дама. у конкуренцији омладинацанајуспешнији је био ненад алимпић, ученик из шапца, који је биои најмлађи учесник овог турнира. најстарији такмичар био је Бо-жидар Кићовић, мајсторски кандидат из Лознице, дописник бео-градског дСЛ „Спорт“ из овог града. Покровитељ такмичења билаје локална самоуправа шапца, организатор шабачки шах клуб, агенерални спонзор Компанија „Галеб груп“, који су обезбедиливредне новчане награде за најуспешније таккмичаре. наредни ве-лики турнир биће одржан уочи дана државности Србије, Срете-ња, 15. фебруара 2011. године. С. Кашиковић

Жкк РадивоЈкоРаћ мт – окк

Шабац 90:43 (16:12, 18:12,

31:11, 25:08)Хала Спорт еко Београд,

гледалаца 200. Судије: Терзић(Старчево) и орешковић (Кача-рево).

оКК шабац: Вуковић 9,Симић 4, Степановић, Крејако-вић, Спасојевић, Петровић 3,Марковић 7, Лукић 1, ацало-вић, рашић 9, Ћирић 6, Мале-тић 4.

Београд, 7. фебруар. Лидерна табели из престонице, биоје прејак за наше кошарка-шице. након одличне игре упрвом полувремену, кошар-кашице оКК шапца, видноуморне, нису могле озбиљ-није да се супроставе домаћемтиму у других 20 минута, штоје резултирало убедљивим по-разом на крају.

у првом полувремену јеприказана игра каква се и оче-кује од једног дерби меча. Ко-шаркашице из Београда су од са-мог почетка наметнуле брз ри-там са жељом да што пре дођудо осетније предности. Међу-тим, изабранице тренера По-повића одлично су одговорилена такву игру домаћина. обад-ве екипе су обраћале више па-

жње на игру у одбрани, што јепроизвело мали број поена наполувремену, које је завршенорезултатом 34:24.

ослабљене неиграњемјуниорске репрезентативке,јоване Видаковић, која није иг-рала због болести, шапчанкенису успеле да одрже игру наистом нивоу у трећој и четвртојчетвртини. других 20 минута јепротекло у потпуној доминацијииграчица ЖКК радивој Кораћ.доминацијом у скоку, и многоефикаснијом игром у нападу,домаће су повећавале предностиз минута у минут до коначних90:34. Кошаркашице из шапцанису имале адекватан одговор наразигране домаће у друга два пе-риода, те је убедљив пораз бионеминован. и поред оваквогисхода, похвале за свој наступзаслужује јелена Ћирић, кадет-ска репрезентативка Србије,која се успешно носила са ис-куснијим играчицама домаћеекипе. најефикасније у нашојекипи, биле су Вуковић и рашићса по 9 поена.

након 16 кола, кошарка-шице оКК шапца се налазена 4. месту, са заостатком од3 победе за водећом екипом.наредне недеље, у хали Гим-назије, са почетком у 17.30,наше кошаркашице играјупротив, ЖКК Моравац изЧачка, који се тренутно на-лази на 12. месту Б лигеСрбије за кошаркашице.

Д. Благојевић

Београђанке прејакесоколскодруштво

,,душан силни“Протеклог викенда члано-

ви скијашке секције Соколскогдруштва ,,душан Силни“, орга-низовали су још један у низупредвиђених излета на дивчи-баре. Традиционална, једно-дневна посета планини, окупи-ла је око двадесетак љубитељаспортова на снегу. настављајућидугогодишњу праксу, секцијаје окупила искусне скијаше, алии младе који су овом приликомначинили почетничке кораке нескијама. Соколско друштво ће иу наредном периоду организо-вати обуку младих на скијашкимстазама оближњих планина, апри самом крају сезоне, бићеуприличено такмичење и до-дела диплома најбољим ового-дишњим скијашима.

Page 31: PodrinskE 163-164

четвртаК 10.02.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 угрожени

11:25 Пут за ејвонли

12:20 Kriss Angel Mindfreak TV

Show

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил е

14:00 Медикус

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Пут хране

21:00 Специјална емисија ЈКП

Топлана

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

ПетаК 11.02. 08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:45 радим градим

11:25 рукомет плус

12:05 Спортска галаксија

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Полигон

21:15 Моувиланд

22:00 Вести

22:20 рекламни блок

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

Субота 12.02.10:00 Кроз прозор маште

10:30 денис напаст

11:00 угрожени

11:30 ја сам твоја судбина (ре-

приза 5 епизода)

15:00 Медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 у пролазу

18:00 Строго поверљиво

19:00 Вести

20:05 цртани филм: Продавница

играчака

21:00 Пут за ејвонли

22:00 Вести

22:30 филм Виола бака тути

НедеЉа 13.02.10:00 Водич за родитеље

10:30 денис напаст

11:05 угрожени

11:30 Љубав на продају(реприза

5 епизода)

15:15 цртани филм: Продавница

играчака

16:10 Полигон

18:00 денис напаст

19:00 Вести

20:05 ТВ кауч

21:00 Пут за ејвонли

22:00 Вести

22:30 филм: Холивудска мадам

ПоНедеЉаК 14.02.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Водич за родитеље

11:15 филм Виола бак тути

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил е

14:00 Тв кауч

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

21:00 Биографије познатих

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

утораК 15.02.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Кроз прозор маште

11:15 филм: Холивудска мадам

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:40 Мобил е

14:00 Мењамо навике

14:30 у пролазу

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Criss Angel Mindfreak TV

Show

21:00 Смрт шпијунима

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

Среда 16.02. 08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:45 угрожени

11:15 Пут за ејвонли

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил е

14:00 Биографије познатих

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 Право на љубав

19:00 Вести

19:15 Водимо Вас у Библиотеку

20:05 угрожени

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

В и о л а

Бака Тут-

ти: у овојиталијан-ској коме-дију, трид р у г а р а(Roko Papa-leo, MasimoCeccherini,Valerio Mas-tandrea) оп-чињени су атрактивном де-војком коју глуми асиа ар-генто. у покушају да јој по-могну да избегне закон, до-вешће себе у низ непријатнихситуација

Холивудска мадам: ис-тинита прича о Хајди флајс,холивудској мадам чији су жи-вот и пословне активности унајвишим холивудским круго-вима изазвали шок и скандаламеричке јавности.

1�10. фебруар 2011. www. podrinske.comтв

ПрограМ тв Шабацу СталНиМ терМиНиМа: Мали оглаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НоћНи оглаСи 00:00 - 08.00 веСти у 3: радНиМ даНиМа у 15:00

атлетиКа

секција “оријенталног плеса”куд “абрашевић”уписује нове чланове

понедељак и четвртак -деца - од 19-20 часова

- почетници, жене и рекреативци од 20 -21 и 21-22 часова

куд “абРаШевић”масаРикова 20тел: 015/352-133

Специјална емисија

„ЈКП Топлана“ четвртак

21.00

Како платити јануарски

рачун за грејање? како уш-

тедети топлотну енергију?

Ова и сва друга питања мо-

жете поставити директору

ЈКП Топлана на број те-

лефон ТВ Шапца

015-351-352

Чланови ашК – а су забележили успешне наступе током про-теклог месеца, освојивши укупно пет медаља на различитим так-мичењима. ,,Светосавска атлетска трка“ у Ваљеву је била први ово-годишњи такмичарски наступ за чланове ашК- а, где су освојилитри медаље. у конкуренцији бројних предшколаца, на стази ду-гој 200м, Вукашин антонић освојио је златну медаљу. у конку-ренцији пионирки на стази од 800 м, јагода Зечевић је стигла дру-га на циљ и освојила сребро. Међу јуниоркама на стази од 3000м, заблистала је нађа церовац и освојила златну медаљу. Соли-дан пласман на овом такмичењу (четврто место) забележиле су иМилица ракић у трци пионирки на 800 м и Зорица Глигорић у трцисениорки на 3000 м. на међународном 44. Белом кросу, одржаному Београду, у конкуренцији 800 такмичара из 7 држава, ,,ашков-ци“ су извојевали две бронзе. нађа церовац је у категорији мла-ђих јуниорки стигла трећа на циљ,а међу старијим јуниорима, ду-шан Макевић је освојио треће место и тако обезбедио другу брон-зану медаљу за атлетски шабачки клуб. Током овог месеца, так-мичаре ашК – а очекује државно првенство у кросу које ће битиодржано у новом Пазару.

Медаље за АШК

Page 32: PodrinskE 163-164