30динарашаБац, 30. јун 2011. Година V Број 183-184

Стр. 3

Стр.11

Стр. 2

ННааггрраађђеенноо 9977 ууччееннииккаа ии 4455 ннаассттааввннииккаа

КУД “Абрашевић“ угостио ученике ОШ “Свети Сава“

Стр. 9

На писање “подриНских” реаговаларепубличка иНспекција

Помоћ јавности и медија је од непроцењивог значаја

Изборна скупштинаогранка ДС

у Шапцу

Стр. 9

ДЕЛЕГАЦИЈА ГРАДАШАПЦА У ПОСЕТИ ИТАЛИЈАНСКИМ ИНДУСТРИЈАЛЦИМА

Руже Липолиста

Стр. 4-7РРаассттее ппооввеерреењњееггрраађђааннаа ууппооллиицциијјуу

Изузетан хепенИнг у МузИчкојшколИ

Музика се негује у породици

Стр. 17

а шта ви мислите да наш

град шабац нема тзв. „тачајну

мафију“?! Када вам ускоро бу-

дем приказао документацију о

масхинацијама и манифетлуци-

ма стечајних управника пашће-

те у несвест! ускоро ћемо одр-

жати и конференцију за штампу

на којој ћемо јавности показати

документе који недвосмислено

говоре о великом криминалу.

опет ћемо те и такве папире ди-

ректно проследити у тужи-

лаштво.

Питам ја вас, да ли знате

како су до стечаја стигли дП

„шапчанка“, „цале“, или како

је онај италијан купио фабрику

ципела у Владимирцима итд...

Такође, поставља се питање

шта је са имовином „шапчан-

ке“, односно, како је отуђена,

којим правним пословима? Чије

су хипотеке уписиване?

Такође, поставља се питање

како је могуће да стечајни

управник прикаже трошкове за

свој рад који превазилази гра-

ницу доброг укуса.

Такође, поставићемо пита-

ње, како је могуће да стечајни

управник у „цалу“ буде књи-

говођа фирме која откупи

„цала“. Како је и на који начин

без посла остављено неколико

стотина жена а да се то никога

не тиче? Та госпођа је због свог

рада и отерана да више не буде

стечајни управник нигде, али се

поставља питање зашто није

законски процесуирана. Сада

се са једном бившом, ражало-

ваном, јуловском судијиницом,

баш из Валадимираца, бави Ха-

СаПиМа. једва чекам да вам

прикажемо линију организова-

ног криминала: Судије у При-

вредном суду у Ваљеву – сте-

чајни управници – новокомпо-

новани бизнисмени.

Треба да знате да стечајни

судија именује стечајног управ-

ника, а онда управник усмери

предузеће новом власнику. и

сви су у талу. Е сад, ако опет

мислите да лажем, ето мене

уместо те багре са радошћу иза

решетака. Хоћу рећи, нека хап-

се мене.

П.С. од следећег броја ћемо

вам приказати табеларну доку-

ментацију како су дотични

„сручњаци“ мували и крали на

ангро.

2 www. podrinske.com 30. јун 2011.зАбЕЛЕШКЕ

ЛИчНИ СТАв: ХАНИбАЛ КОвАч

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

Поштовани,

дана 16.06.2011. сте у нашем

листу Подринске објавили реак-

цију забринутих грађана због де-

поновања земље са локацује Fiat

automobili doo Srbija из Крагујев-

ца у Слободној зони шабац.

Тим поводом, Министарст-

во животне средине, рударства

и просторног планирања, оде-

љење републичке инспекције у

шапцу, се захваљује на право-

временој реакцији грађана. ус-

постављање добре сарадње из-

међу заинтересоване јавности,

медија и надлежних инспек-

цијских органа је веома важан

предуслов за превенцију и ефи-

касно решавање проблема који

могу да угрозе нашу животну

средину.

Поступајући у оквирима

својих овлашћења, републичка

инспекција за заштиту животне

средине је дана 20.06. ванред-

ним инспекцијским надзорима

утврдила:

- Врши се довоз ископане

земље са локације Fiat automo-

bili doo Srbija, Крагујевац

- Транспорт земље врши

оператер C&LC Group doo,

нови Београд, на основу уред-

не дозволе за транспорт отпада,

број 19-00-0087/2011-02,

03.03.2011.

- Земља се истоваруje на

платоу царинског терминала и

пакује у џамбо вреће

- не врши се дисперзија

земље

начин на који су описане ак-

тивности реализоване није у

потпуности усаглашен са важ-

ећом законском регулативом.

Сходно томе, републичка ин-

спекција за заштиту животне

средине је:

- Забранила власнику ис-

копане земље уступање исте

оператеру „ЕЗо група“ доо,

Београд. Забрана ступа на сна-

гу одмах и примењује се до

испуњења законом прописа-

них услова за ову врсту ак-

тивности.

- Забранила оператеру „ЕЗо

група“ доо, Београд складиш-

тење ископане земље на отво-

реном простору, на локацији

царинског терминала. Забрана

ступа на снагу одмах и приме-

њује се до испуњења законом

прописаних услова за ову врсту

активности.

Такође, републичка инспек-

ција за заштиту животне сре-

дине је оператеру „ЕЗо група“

доо, Београд наредила да:

- одмах уклони земљу у

ринфузи са локације царинског

терминала,

- уклони џамбо вреће са

земљом са локације царинског

терминала у року од 3 дана

- Површину која је кориш-

ћена за складиштење земљиш-

та очисти од истог и доведе у

стање пре отпочињања скла-

диштења, у року од седам дана.

у наредном периоду, ре-

публичка инспекција за зашти-

ту животне средине ће контро-

лисати све активности везане за

збрињавање земљe са локације

Fiat automobili doo Srbija, Кра-

гујевац и предузимати све мере

из своје надлежности.

Помоћ заинтересоване јав-

ности и медија је од непроце-

њивог значаја и овим путем им

се још једном захваљујемо.

Министарство животне средине, рударства и

просторног планирања Сектор за контролу и надзор

Одељење републичке инспекције Шабац

РЕАГОвАњА

Помоћ јавности и медија је од непроцењивог значаја

Стечајниуправници

школаклавира

Годишњим концертом, у

петак 24.јуна, представили су

се ученици класе професорке

иванке Ђурковић. учинили

су то Мила Петровић, Стефан

Савић, Емилија Савић, ната-

лија Гајић, Саша Савић, Вељ-

ко Живановић и игор Стојиће-

вић. Са најлепшом поруком

да воле музику, да су научили

да вредно раде, и да су већ

много тога научили.

арт студио Шабац

у складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи („Сл. Гласник рс“, бр. 72/09,

81/09, 24/11), правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта

(„Сл. Гласник рС“, бр. 43/10) одељење за урбанизам Градске управе шабац

оглашава:

јаВну пРезентаЦИју

1. урбанистички пројекат за изградњу канализационе мреже у улици Проте

Матеје ненадовића у Ко Мишар – инвеститор јКП „Водовод“ - шабац

2. урбанистичког пројекта за изградњу стамбено пословног објекта на

катастарској парцели бр. 5894 Ко шабац – инвеститори: Милошевић Владан,

Милошевић драган, Пајић Веселин и „Градни пројект“ д.о.о. из шапца.

3. урбанистичког пројекта за изградњу- проширење комплекса млекаре

„Миловановић“ на катастарској парцели бр.457/3 Ко П. Причиновић –

инвеститор ПТП „Миловановић“ П. Причиновић

јавна презентација ће се обавити од 01.07.2011.год закључно, у просторијама

одељења за урбанизам Градске управе шабац, улица Масарикова бр.10.

Службено лице одељења за урбанизам, даваће основне информацје о

урбанистичким пројектима, заинтересованим лицима, сваког радног дана у

времену од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да изврше увид у

урбанистичке пројекте, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје

примедбе и сугестије у писаном облику одељењу за урбанизам Градске управе

шабац ул Масарикова бр.10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ШАПЦА

330. јун 2011. www. podrinske.comШАбАЦ

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић, директорка

јП за управљање грађевинским

земљиштем Валентина Ловрин

јевтић и одборник немања

Пајић, на позив италијанских

привредника боравили су 15. и

16. јуна у граду Монфалконе, се-

дишту компаније „Весковини

груп“ која се бави израдом ме-

ханичких делова намењених

аутомобилској индустрији. Глав-

на тема разговора била је ула-

гање у шабачку Северозападну

радну зону.

Производни објекти овог

индустријског гиганта, осим у

италији, налазе се у јапану и на

Тајвану, а како је планирано,

фабрика "СБЕ Србија", у окви-

ру “Весковини групе, са најмо-

дернијом технологијом биће из-

грађена у шапцу.

- имали смо прилику да

упознамо производњу у компа-

нији која је заинтересована да

улаже у шабац, да видимо по-

гоне у које ће доћи наши људи

на обуку и стећи прва искуства

у овој врсти посла, да би у

блиској будућности постали но-

сиоци производње у фабрици

"СБЕ Србија" у шапцу. Феде-

рико Весковни, један од влас-

ника компаније "Весковини

груп", уприличио је неколико са-

станака са важним привредни-

цима северног дела италије

који је можда индустријски

најразвијенија регија на апе-

нинском полуострву. Била је то

одлична прилика да предста-

вимо Град шабац и потенцијале

које нуди инвеститорима. има-

ли смо озбиљне саговорнике и

моја очекивања од остварених

контаката су значајна. Сигуран

сам да ћемо, поред "Весковини

групе", остварити сарадњу са

још неколико важних италијан-

ских индустријалаца који ће у

наредним годинама почети биз-

нис у шапцу и Србији, истакао

је градоначелник шапца Милош

Милошевић.

Преговори о доласку ита-

лијанског инвеститора у шабац

трају од маја прошле године.

Према оцени градоначелника

Милошевића, напор се исплатио

јер ће ова инвестиција шабац

учинити значајним привредним

градом.

- Без развоја привреде и обим-

не производње не можемо рачу-

нати на повећање стандарда нити

на повећање прихода. Квалитет-

нији живот грађана може се омо-

гућити једино улагањем у инду-

стрију и отварањем нових фаб-

рика и радних места, што је пре-

васходни циљ шабачке локалне са-

моуправе, нагласио је градона-

челник Милошевић.

Правна документација за

куповину седам хектара зем-

љишта где ће се градити фаб-

рика је припремљена, а овом по-

слу претходило је комунално

опремање земљишта и испу-

њавање захтева италијанског

инвеститора. Прва група од

четрдесет радника почеће обу-

ку у италији крајем јуна, а дру-

га у октобру, након чега се вра-

ћају у шабац и заснивају радни

однос, што ће осим привредног

напретка подстаћи запошљава-

ње у граду.

радници ће током обуке

бити смештени у апартманима

које обезбеђује инвеститор, до-

бијаће месечну стипендију од

350 евра, а имаће и могућност да

једном месечно долазе својим

породицама у Србију.

у шапцу је 17. јуна потписан уговор између фирме „ју Ка-

питал“, коју представља Марко Крајнчић, и енглеске фирме „По-

сејдон Груп“ коју заступа оливер Харли, о реализацији заједничког

пројекта под називом „шабац – Капитол парк“. Посао подразумева

градњу тражног центра на око 2,8 хектара земљишта, а површи-

на објекта износиће 9.500 квадратних метара. одабрана локација

је раскрсница обилазног пута и новоизграђене северозападне транс-

верзале. Почетак градње очекује се на јесен ове године, а отвара-

ње објекта у мају 2012.

Парцела је купљена од Града и у обухвату је Плана детаљне ре-

гулације „Северозападна радна зона“, што је још један корак у реа-

лизацији овог планског документа.

почиње реализација пројекта„шабац – капитол парк“

делегација града Шапца у посети италијаНскиМ иНдустријалциМа

Шабац на мапи значајнихпривредних градова

Градска управа града шап-

ца, традиционално на Видовдан,

наградила је ученике основних

и средњих школа који су ос-

војили једно од прва три места

на републичким и међународ-

ним такмичењима, као и на-

ставнике који су их припремали.

Поздрављајући награђене и че-

ститајући им успехе, заменица

градоначелника шапца јас-

минка ристивојевић истакла је

да су шабачки ученици још ус-

пешнији него претходних го-

дина, о чему говори већи број

награђених ученика у односу на

2010.

- Град ће и даље подстицати

младе, талентоване и успешне и

тако учествовати у стварању

квалитетних кадрова, јер само

локалне самоуправе које негују

стручњаке могу напредовати,

нагласила је заменица градо-

начелника шапца.

Када је реч о основним шко-

лама, награђено је 30 ученика и

16 наставника. укупан износ

награда за ученике је 282.000

динара, а за наставнике 159.000

динара.

Број награђених средњо-

школаца је 67, а наставника 29.

За ученике средњих школа из-

двојено је 652.400 динара, а за

наставнике 294.000 динара.

За најуспешније ђаке и сту-

денте, подстицај талентова-

ним ученицима и усавршава-

ње наставника ради квалитет-

није наставе, Градска управа

шабац годишње издвоји више

од седам милиона динара. За

стипендије је опредељено

3.000.000 динара, трошкове

такмичења 2.000.000 динара,

куповину књига за 172 „ву-

ковца“ 192.000 динара и на-

граде за ученике и наставнике

1.400.000 динара.

Награђено 97 ученика и 45 наставника

летње школе: од витезова до генетичарау циљу подстицања знања, развијања вештина и промоције ак-

тивног учења, Канцеларија за младе Града шапца припремила је

33 бесплатне летње школе које својим садржајима, радионицама

и методологијом развијају истраживачки дух, тренирају ум и ква-

литетно оплемењују летњи распуст. школе су организоване у про-

сторијама Канцеларије за младе, Господар јевремова улица број

12, од 4. јула до 26. августа, сваког радног дана.

Полазницима су на располагању летње школе за ТВ лица, истра-

живаче људског ума, светске путнике, посластичаре, костимографе,

глумце, мађионичаре, детективе, генетичаре, уметничке фотографе,

графичке дизајнере, бубњаре, рок-гитаристе, новинаре, археоло-

ге, „шаптаче псима“, витезове, звездане детективе, драматурге, ар-

хитекте, дизајнере накита, истраживаче митова... Ту су и школе бон-

тона, вештине учења, језичких недоумица, занимљиве историје,

лепоте, акваристике, р’н’р академија, Street Art...

Према речима ане Лазић, координаторке Канцеларије за

младе, летње школе су тренутно најквалтетнија и најобимнија

понуда за младе у Србији. детаљније информације могу се про-

читати на сајту Канцеларије за младе Града шапца:

www.mladisa.rs

4 www. podrinske.com 30. јун 2011.ДРУШТвО

још једна Светковина у част

Лепоте, а истински је то био Ли-

полист од 16. до 18.јуна. Епитет

најлепшег и, уз руже и липе –

најмириснијег села, уз дивно

време, оправдао је и овог јуна.

Лепоту природе, организацију и

искрену добродошлицу, упот-

пунило је незаобилазним дета-

љем лепо време, па је посети-

лаца било, чини се значајно

више у односу на прошле годи-

не... Порука јасно изречена – не-

говати лепоту и вредности Ли-

полиста – да се освајају нови

простори. а како поручи, отва-

рајући фестивал, министар по-

љопривреде душан Петровић,

држава ће снажно и ефикасно

подржати производњу ружа,

при чему ће Липолист, имати

значајну улогу, као симбол те

производње...

Под покровитељством гра-

да шапца, Фестивал „руже

Липолиста“ организовали су

Туристичка организација гра-

да шапца, Месна заједница

Липолист и удружење „руже

Липолиста“...

одржаН 17.фестивал цвећа у липолисту

Чаробно царство ружа и липа, боја и мириса

Просто су се уклопили у

Етно село Топаловића... Мали-

шани секција Куд „абраше-

вић“ из Липолиста, пленили су

и појавом и игром.

-Секција ради неколико го-

дина, а подмладак, који је овде

наступио -неколико месеци.

ово нам је једна од најлепших

година, што се тиче наступа,

било их је шест, учествовали

смо и на Завичајној смотри

фолклора града шапца, ушли у

полуфинале. деца су сјајна –

каже кореограф Марија Ста-

нојевић, и додаје да им је иду-

ће године циљ финале Зави-

чајне смотре.

Истински украс фестивалау прелепом амбијету Етно

села Слободана Топаловића,

првак народног позоришта из

Београда, небојша дугалић, уз

некадашње чланове „Колиб-

рија“ извео је представу „наша

ствар“ по тексту андреја јели-

ћа Мариокова. Просто се укло-

пила у амбијент.

-Вечерас је било баш како би

глумац пожелео да му буде у ка-

ријери, пошто су мени ови

природни простори јако блиски.

ја сам одрастао у оваквим ам-

бијентима, будући да су ми ро-

дитељи из Жиче, и летос баш

планирам, да мени, на неком

мом плацу, нешто овако слично

започнем, па сад, докле стигнем.

Све се некако склопило, и при-

ча која је мени блиска, ова пред-

става је и рађена заправо да би

била играна у оваквим просто-

рима, оваквим пригодама, и не-

где и јесте прича о нама, у раз-

личитим нашим појавама, и кад

се свађамо, и кад се миримо, и

кад волимо, и кад ратујемо, и

кад се бојимо, и кад онако смо

горди, од свега нас има по мало

у поезији андреја јелића Ма-

риокова. јер, то је збирка песа-

ма, „наша ствар“, а за ову пред-

ставу изабрано је неколико

најразличитијих тема.“

а, уз питање о импресијама

о Липолисту, чусмо:

-Пошто сам јако рано почео

зарађивати за живот, прва ствар

коју сам радио јесте продаја

ружа. отац мог друга је имао ра-

садник од неких двадесет хи-

љада садница, пошто је прода-

вао саднице, нису му требали

цветови, ми то насечемо па про-

дајемо на пијаци. Тако да су ми

руже, мирис ружа, у свакој пори.

иначе, све што се тиче природе,

неког живог контакта са оним

одакле смо сви заправо, то је не-

што што мене јако радује, и

ето, биће прилике, надам се, за

поновни сусрет.“

Мирис ружа ми је у свакој пориНебојШа дугалић:

око поднева, у четвртак,

16.јуна, пешачка зона у шапцу

је истински била у знаку руже.

шабачке мажореткиње са ру-

жама, малишани „абрашеви-

ћа“, у народној ношњи, са кор-

пама цвећа, организатори из

Тош-а и Липолиста, у једној

јединој жељи да што више го-

стију испрати фестивалска до-

гађања... Синоними Липолиста,

производње ружа и Фестивала

цвећа, свакако су – два Милана

– Маринковић и Топаловић.

-ружа је најлепша позивница,

у Липолисту их је на хиљаде, све

уцветало, биће пуно аранжмана,

лепо време, добра атмосфера... и

никако не пропустити најбољи део

– разгледање расадника и седење у

хладовима липа липолиштанских

домаћина.

-руже из Липолиста иду

практично у целу Европу, у све

земље цЕФТЕ, највећим делом

у русију, и овом приликом биће

нам драги гости из русије, из

Мађарске... најлепше је што

сваке године по три-четири по-

родице у Липолисту почињу да

се баве производњом ружа, и

мислим да их сада има око два-

десет пет.

Ружа као најлепша позивница-ово је трећи пут да сам домаћин делу фестивала, и најбит-

није ми је да је програм сваке године различит, да је људима који

дођу лепо... ја сам рођен у Липолисту, Липолиштанин сам. Мало

сам, понекад, морам да признам, љубоморан, јер, чим кажем То-

паловић из Липолиста, чује се, „а, цвеће, руже“, а ја нисам цвећар,

ја сам сликар... и четрдесет година хвала Богу сликам, али још не

могу да добијем онај епитет који желим... учествовао сам и ја на

првом фестивалу који је организован; мислим да ово треба под-

ржавати, ово није више липолишки фестивал, ово је једна моћ

Србије, лепота наше Србије. Српска села, на жалост, поприлич-

но су стагнирала, овде, то не важи. Требало је синоћ видети и чути.

Легенде, синоћ је Липолист тутњао, седео сам, пратио, сузе су ми

текле од радости – говори нам увек добри домаћин, Слободан То-

паловић, чијих слика има од аустралије до америке...“ и стопом

и брадом“, како каже, остао је у свом Липолисту, а тренутно га оку-

пирали и освајају његова колеба, дружење са природом и борба за

здраву храну.

Лепота и моћ Србије

530. јун 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

део Фестивала цвећа, завршног дана фестивала у Липолисту,

истински га улепшавши – били су чланови више од десет најбо-

љих група Завичајне смотре фолклора Града шапца.Четврта по

реду, окупила је 52 групе, из тридесет једне месне заједнице и пре-

ко 1.300 ученика... и то је нешто по чему се Град шабац пре-

познаје...

део фестивала, по први пут,

али врло занимљив, било је так-

мичење ученика средњих по-

љопривредних школа из више

места Србије у прављењу

аранжмана од ружа. најлепши,

по оцени жирија, направиле су

Слађана достанић и ивана Ћо-

сић, из шабачке Средње пољо-

привредне школе са домом уче-

ника (другопласирани аранж-

ман је дело ученика из Пожеге,

а треће место припало је школи

из руме)...

Слађани и ивани, је жао

што су завршиле школу: „до-

ста смо се везали за школу, за

цвеће, за професора, јако смо

задовољни предавачем, и види

се успех“, „успеле је профе-

сорица да нас научи оно што

је желела“... да је та пренета

љубав за трајно, доказују тиме

што уписују шумарски фа-

култет – пејзажну архитекту-

ру...

Аранжмани с љубављу и знањем

Свечано отварање фестивала улепшали су чланови Куд „аб-

рашевић“, прелепом химном фестивала, као и народни оркестар,

са солистима, под управом ибрахима ахметовића. „Бал у царст-

ву ружа“ припремили су ученици основне школе „Војвода Сте-

па“ из Липолиста

-имам велико задовољство

да овде, код куће у ствари, могу

са вама да проведем време које

показује да ми у ствари јесмо

један народ који може да ради

добре ствари. и да те добре

ствари радимо толико добро,

да готово нико не може да буде

бољи од нас. Свако ко овде про-

изводи руже, са овим вредним

људима који све то организују,

и успевају да продају по целом

свету, и на истоку и на западу, и

у земљама које су близу, и у они-

ма које су далеко, показује да ми

и у другим стварима, уколико се

будемо потрудили, можемо да

учинимо то исто.

Мислим да имамо велику

прилику да производња ружа

постане једна од оних ствари по

којима ће ова земља бити пре-

познатљива, а Липолист онда

сигурно не може да избегне

своју историјску улогу у свему,

с обзиром да је симбол про-

изводње ружа, без обзира што се

то чини и на другим местима у

нашој лепој земљи.

Поздрављам вас све са

врло јасном поруком да ћемо

снажно и ефикасно подржати

производњу ружа. нећу данас

говорити о процентима, креди-

тима, свим другим стварима

које су за свакога ко се бави про-

изводњом важне, али јасно је

опредељење државе, и мини-

старства да ћемо снажно под-

ржати оно што може да буде ве-

лики, велики бренд Србије. Част

и задовољство ми је да фести-

вал прогласим отвореним - ре-

као је у свечаном чину отвара-

ња фестивала, министар пољо-

привреде, трговине, водопри-

вреде ишумарства, душан Пет-

ровић.

Подршка за освајање нових простора

- ја сам овде данас имао један изванредан састанак са свим

великим извозницима ружа, са неким врло важним произвођачи-

ма, и разговарали смо о суштинској подршци производњи ружа и

украсног биља. То је једна велика прилика за нашу земљу, и већ

у овом тренутку можемо да закључимо да ће ова година бити не-

упоредиво боља него 2010.година. Тренутно је обим пословања у

овој области око четири милиона евра, и ја мислим да ми може-

мо да направимо врло велике и озбиљне помаке; извоз је већ у прва

четири месеца већи него у целој прошлој години; велики је извоз

у русију, извози се у земље Европске уније, радимо и са про-

извођачима и са онима који се баве трговином овим артиклима, врло

блиско се са њима консултујемо кад доносимо прописе, и, мислим

да смо на добром путу, и да је ово једна од тема која може да по-

стане један од значајних брендова Србије – истакао је министар

душан Петровић.

један од симбола Фестивала

у Липолисту је додела прстена

пријатељства, а ове године, за-

меница градоначелника шапца,

јасминка ристивојевић, уручи-

ла га је госпођи Љиљани Черо-

вић, шефу одсека за осносе са

јавношћу у Туристичкој орга-

низацији Србије. Како се чуло,

награда је за „професионализам,

посвећеност, пожртвовање,доб-

ру сарадњу, неговање добрих

међуљудских односа, искреног

пријатељства“

-уз то да ми је велика част и

задовољство, да сам управо ја

добитник овог значајног при-

знања, ја бих рекла да је то

наше заједничко признање, јер

дуго и упорно се трудимо да на

прави начин покажемо наше

туристичке потенцијале, и да их

на прави начин развијамо“. и то

је задатак који је трајан –по-

ручила је добитница Прстена

пријатељства.

Прстен пријатељства – Љиљани Черовић

� www. podrinske.com 30. јун 2011.ДРУШТвО

Званично признање је, за најбољи квалитет и асортиман

ружа... а, на свечаној бини, испраћен аплаузима, примио га је

најмлађи – јован Топаловић:

„Хвала мојој породици на подршци, свима коији сте данас у

Липолисту хвала, а мени је велика част примити овакву награду“.

Биле су то прве речи, нешто касније, са осмехом,објашњава да је

само најмлађи прималац награде, а да расадник Топаловић постоји

55 година. Тренутно, на површини од око четири хектара, има око

300 хиљада ружа, још толико засађено за подлоге: „Мени лично

значи пуно што сам у име породице примио награду, задовољство

је примити награду увек; добијали смо је неколико пута, али увек

је посебно задовољство“.

Пре проглашења најбољих, забележена је кратка прича са та-

том Миланом, коме осмех заблиста нашим „питањем – комента-

ром“, уз виђено тога дана у Липолисту, „да је срце сигурно пуно“:

„јесте, диван је дан, фантастична изложба, погледајте колико је

људи, заиста је све изузетно, и никад није било овако лепо.“

-Заслужили сте то, и сви произвођачи ружа у Липолисту и сви

ви који истрајавате у организацији фестивала.

- Хвала на томе, о томе говори вероватно и посета министра

пољопривреде душана Петровића, тако да нам и то значи као под-

ршка за наш даљи рад и активности...

- Бројкама руже у Липолисту?

-Мало пре смо причали, кажу је ли тачна спомињана бројка

од двадесет хектара... ја мислим да је то сада и близу тридесет, сва-

ке године се повећава производња.

-шта је, по Вама, најдраже и најлепше у Липолисту, од свих

догађања?

-најдражи је овај свет. Погледајте, нико није намргођен, сви

су насмејани, сви су расположени, добре воље – значи ова мани-

фестација, овај фестивал, има смисао.

Расадник Топаловић најбољи

да се руже гаје и ван Липо-

листа, и то успешно, доказују

Биљана и раде ивановић из

шапца ( уз њих су и син Ми-

лош, ћерка ирена, зет Саша).

Њима је ове године припало

друго место, а расадник, са 40

хиљада садница је у Синоше-

вићу.

-ружа се, пре свега, воли,

то је мукотрпан посао, али се

воли. Милина је заиста ра-

дити у ружама, али, поред

те лепоте, за нас је то про-

извод који мора да има своју

рачуницу, калкулацију, еко-

номску исплативост. надамо

се већој подршци која је

најављена, а, и овако – ба-

вићемо се ружама, то је наш

избор; у односу на многе дру-

ге производе, искрено речено,

оне доста више прихода до-

носе –у име породице ива-

новић, каже раде.

Друга награда - Расадник Биљана и Раде Ивановић

Треће место, на 17. Фестивалу „руже Липолиста“ припало је

расаднику Мијаиловић из Липолиста. да би руже биле квалитет-

не и лепе, потребно је посветити им пуно времена, рада и љуба-

ви – каже власница Гордана.

Трећа награда Расаднику Мијаиловић

опијеним лепотом руже, мо-

рали смо им указати и на липе

(и објаснити откуда име села)...

а истински је, признали су, Ли-

полист освојио Легенде. али,

освојиле су и Легенде Липо-

лист... искреним и професио-

налним наступом, као на најве-

ћим и најпрестижнијим сцена-

ма... Баш као што и иван рече:

„најлепши су осмеси публи-

ке“... а уживало се и на сцени и

у публици, и заједно певало,

од почетне „не верујем“, до

одјавне „не питај“ и песме за

„бис“...

Иван Милинковић: -

Стално сам пролазио овом ма-

гистралом (ја сам родом из Лоз-

нице, тата ми је из штитара, јед-

ном сам само прошао кроз Ли-

полист, први пут сам овде и

истински уживам... Био сам код

Милана Топаловића, схватио

сам да је ово једно од места

којим треба да се поноси Србија.

а стварно сам затечен, испадох

неспреман, нисам знао да овако

код нас нешто постоји, код мене,

у мојој Мачви, да овако лепих и

великих расадника има. Свима

треба да нам је на понос, и ови

људи који тако вредно раде, и

истрајавају, и на прави начин чу-

вају нашу традицију.“

Зоран Дашић: -Можда је

срамота што пролазимо овуда

толико година а да нисмо знали

за ово место. Жао ми је што то

није мало више изрекламирано,

јер, ово је заиста импресивно, а

тако је близу и Београда, дајте

мало више на рекламу, мислим

да ће бити добро...“ а на „пи-

тање –коментар“ да Легенде

оправдавају своје име, даша, као

у групи „најопрезнији“, каже да

је и после више од двадесет го-

дина трајања, „рано да се о

томе прича“, али „да пријатно

изненађује и радује“, где год да

се оде, ван Србије, где су Ле-

генде често – у Загребу, ријеци,

опатији, Тузли, Подгорици, са-

знање да су песме и те како за-

живеле.

Липолист освојио Легенде

Признање за најлепши

аранжман од ружа припало је

расаднику Стаменић из Липо-

листа. а власница, Милена, то-

пло „збори“:

-ја сам, пре свега, инжењер

пејзажне архитектуре и свој по-

сао изузетно волим, то је мој жи-

вотни позив, без њега заиста не

бих била комплетна. Просвета је

други део мене, деца са којом

радим су заиста изузетна, толи-

ко љубави узвраћене са њихове

стране, то је заиста предивно.

Трећи део је расадничарство,

производња и аранжирање, уре-

ђење дворишта, и заиста се тру-

дим да комплетно радим свој по-

сао, да се максимално дајем.

ружа је најлепши цвет који

постоји, у саму производњу

уткано је много љубави, рада,

труда, знања, а, ја, после свега,

још увек кажем да не знам мно-

го о ружама... аранжирање је

посебна прича, даје вам могућ-

ност да све лепоте руже иска-

жете на најбољи начин, да сло-

жите и истакнете оно што је по-

себно лепо код појединих сорти,

и тек тада те најлепше особине

долазе до изражаја.“

Милена Стаменић Воли руже, посао, децу коју учи

Чак десетак хиљада шап-

чана потписало је петицију за

децентрализацију што довољно

говори о жељи да се локалним

самоуправама да више права и

моћи, пре свега када је у пита-

њу развој. То је и последица до-

садашње политике у оквирима

региона, где је шабац доста ус-

краћен

од некадашњег подринско-

колубарског региона где је се-

диште политичких организа-

ција било у шапцу, а економ-

ских у Ваљеву, а реципрочно су

дељене и функције, створени су

окрузи али су шапчани остали

ускраћени за неке институције.

Тако је седиште Привредне ко-

море, Привредног суда, оде-

љење Министарства просвете у

Ваљеву иако је шабац при-

вредно развијенији, а има и да-

леко више школа и ученика од

града на Колубари. С друге

стране, републичка јавна пред-

узећа и установе, као што су

ПТТ, Телеком, Железнице

Србије, Служба катастра, дик-

тирају готово све овдашњим

испоставама, тако да се у шали

каже да чак и тоалет папир

мора преко Београда да се на-

бавља. оно што је видљиво на

сваком кораку јесте да центра-

лизација потиче од преношења

имовине општина на републику,

што датира још из Милоше-

вићевог времена, а ни данас

није исправљено. Практично

све значајније одлуке доносе

се у Београду, иако има много

ствари за које је општина, од-

носно локална самоуправа, ком-

петентнија и заинтересованија

да оствари.

-у цивилизацијском смислу

битно је да општине имају висок

ниво самоуправе. Морају се

уважавати интереси и особе-

ности сваке средине, а људи из

те средине су најзаинтерсова-

нији да раде за њену добробит.

ако шабац има заиста значајне

позиције у Србији, од оних ис-

торијских и културолошких до

привредних, није упутно да се

важне одлуке за живот и развој

доносе на неком другом месту.

ако је шабац назван „Српским

Верденом“, „Малим Паризом“,

онда свакако има упориште на

мапи Србије, па и Европе. до-

вољно је рећи да је тридесетих

година 19. века овде био први

клавир, први европски урбани-

стички план, прва апотека у

Србији тог времена, да има дугу

и богату културну традицију,

да је економски предњачио и

првој декади 20. века и да је кас-

није био значајан економски

центар Србије и југославије.

онда то свакако треба и вред-

новати. Важна је и грађанска

иницијатива, па је тако шабац

једини град из некадашње СФрј

добио статус здравог града и

уврштен на мапу Светске здрав-

ствене организације - каже др

Марко Марковић, познати ша-

бачки педијатар и иницијатор

петиције коју је потписало седам

хиљада ученика да се заштити

животна средина.

нажалост, у неким слу-

чајевима изостала је та грађан-

ска иницијатива. не само за од-

луке из Београда, већ и локалних

политичара. Тако је напречац де-

ведесете године донета одлука

да се градска депонија смести на

дудару, бившу зелену оазу уда-

љену само неколико стотина

метара од центра. Сада за са-

нирање те депоније треба више

од четири милиона евра, а нова

депонија гради се у сарадњи са

Сремском Митровицом. С дру-

ге стране, грађани су листом

устали против одлуке репуб-

личких власти да се овде лаге-

рује и спаљује хемијски отпад.

Зна се да се сваки крај бори

за своје интересе, али шапчани

то непрекидно морају да дока-

зују. иако се налази на свега се-

дамдесетак километара од Бео-

града и новог Сада, шабац ни-

како да добије пристојне саоб-

раћајнице и везе. до пре неку го-

дину у републичким оквирима

није била планирана изградња

итекако потребног аутопута.

Чак су и подаци лажирани, али

је градска управа најпре дока-

зала да има опраданости за так-

ву инвестицију, јер сваког дана

од руме до шапца прође више

од десет хиљада возила, што је

основни критеријум за изград-

њу аутопута. и тек после тога

фигурира план да се таква са-

обраћајница и уради.

Такође, железница до руме

односно Малог Зворника је у

веома лошем стању, иако је ова

пруга једна од најоптерећенијих.

Па не мало заболи шапчане

што се република издашно за-

лаже за изградњу пруге Ваљево-

Лозница, док овај крај остаје за-

немарен, тако да чак не саобра-

ћају ни шинобуси до Малог

Зворника.

и проблем чишћења плов-

ног пута Савом је од виталног

значаја за економски развој.

Планирана је изградња међуна-

родне луке, уз подршку из ино-

странства, али Сава се не одр-

жава, тако да су за протекле две

године код шапца насукана два

танкера и један брод.

још деведесетих година про-

шлог века шабац је имао сло-

бодну зону, али се то због неких

политичких неслагања из врха

државе није искористило, иако

би се таквим статусом решили

проблеми са тадашњом блока-

дом у којој је била југославија.

Пре неку годину започета је из-

градња северозападне инду-

стријске зоне на 600 хектара. из

републичког буџета инвестира-

но је неколико стотина милиона

динара, што је значајна под-

ршка, али још увек нема зна-

чајних страних инвесттира јер је

главни проблем аутопут.

Као и остали градови и оп-

штине, шабац је остао ускраћен

за трансферна средства из ре-

публике, као сигуран извор при-

хода у буџету. Кад се упореди са

осталим срединама, град и није

тако лоше прошао, а поготово

када је реч о средствима ниП-

а. али, није далеко од истине да

се до тих средстава долази пре-

ко политичких веза и утицаја,

односно у зависности од тога ко-

лико која странка или појединац

имају уплива у то.

-један од генератора свеу-

купне кризе су и партократски

односи. Сва политика се креи-

ра у Београду, у централама

странака, односно, што је још

горе, у врло уском кругу људи,

вођа, који су често некомпе-

тентни. данас, у недовршеној,

транзиционој, недемократској

и сиромашној Србији, судбина

многих наших људи зависи доб-

рим делом од мишљења вође,

онога ко је на власти и његових

следбеника, односно малих ло-

калних вођа. у једној земљи

где је половина становништва

полугладна или гладна, поли-

тика је најуносније занимање.

не само државни, него и ло-

кални функционери, као и на-

родни посланици, за време јед-

ног мандата успевају да напра-

ве кућу, купе луксузне станове,

возе луксузна кола, односно ус-

певају да се материјално обез-

беде, што многима није успело

радећи по 40 година. Многи од

њих не виде власт као јавну

службу него као прилику да се

докопају онога што никада не би

могли да имају, ако се узме у об-

зир њихово знање, радно и жи-

вотно искуство - каже Слободан

Поповић, дипломирани поли-

тиколог, један од оснивача де-

мократске странке Србије који

је касније искључен из чланства

због својих ставова.

За истинску децентрализа-

цију и демократизацију по-

требно је, наравно, имати уре-

ђене институције, од судова,

школства, државне управе, до

демократских односа у самим

странкама. овако, иако су про-

шле две деценије од увођења ви-

шепартијског система, странке

се и даље боре за ратни плен, за

голу власт, а људи од интегри-

тета, знања и иницијативе бивају

скрајнути јер сметају постојећој

номенклатури. Поготово је теш-

ко било шта веће изнедрити из

тзв. провинције када је готово

сва политичка и економска моћ

у престоници.

Европска искуства говоре

да локалне самоуправе имају

далеко више иницијатива и ус-

пеха у решавању локалних про-

блема него кад то долази из

врха. шабац је то искусио после

осме седнице цК СКС када је

готово комплетно општинско

као и руководство политичких

организација поднело оставке

јер су републички органи, од-

носно тадашњи централни ко-

митет, били јачи. и у новије вре-

ме распуштање градских одбо-

ра појединих странака није рет-

кост, иако се листом упире у то-

божњи значај локалне политике

и децентрализације. Такође, оп-

штинама је била наметнута од-

лука о смањењу броја запосле-

них службеника док се у ре-

публичкој администрацији го-

милају саветници и ини чинов-

ници.

Прави начин да се искорачи

у децентрализацију је, поред

уставне и правне регулативе, и

квалитет одређене средине. Без

сумње најбољи шабачки бренд,

рукометни клуб “Металопла-

стика“, у златној ери „ванзема-

љаца“, омогућио је да град не

буде само центар спорта већ је

имао и шири значај. Европа је

била досегнута и нико тада није

постављао питање подела на

провинцију и метрополу.

Драган Ераковић

�30. јун 2011. www. podrinske.comПРОЈЕКТИ

Саша Саиловић, доцент на

Факултету драмских уметно-

сти (продуцент позоришне пред-

ставе „наша ствар“)

- Србија је дивна, а Мач-

ва, са Поцерином, чини се један

посебан део. Липолист – право

окрепљење. и ово етно село,

изузетан амбијент, изузетни до-

маћини. о ружама Липолиста

чује се надалеко, био сам у при-

лици да посетим и расадник

Милана Топаловића, изузетан је;

носим дивне утиске о једној

дивној вредној породици. и оно

што је мој општи утисак о Мач-

ви јесте да је то крај вредних и

марљивих људи који стварају, а

то нам је најбитније у овом тре-

нутку – да стварамо нове вред-

ности. имали смо прилику и да

видимо овај дивни фолклор који

је малочас био на сцени, ову

дивну децу која су толико лепо

играла да пуног срца може чо-

век само да их гледа и ужива.“

о липолисту

Никола Маричић, профе-

сор Факултета драмских умет-

ности и председник Савета

ФДУ:

-Хтео сам да посетим По-

церину и Мачву, први пут сам у

овом етно селу и Липолисту, и

одушевљен сам, и амбијентом,

и, пре свега, овом малом дечи-

цом у народним ношњама. овде

сам дошао због представе коју

је мој колега Саша Саиловић,

направио заједно са редитељем

Славенком Салетовићем, који је,

такође, професор на мом фа-

култету. За мене је Липолист и

Етно село Топаловића, место

премијере. и надам се да ћемо

долазити чешће да ће факултет

то препознати, као што смо на

„Вуковим данима“ у Лозници,

да ћемо долазити и у ваш крај.

Представе у оваквим про-

сторима мислим да су будћност,

јер Србија има преко хиљаду не-

ких туристичких манифеста-

ција које се догађају не само

лети, већ током целе године,

велика је то шанса за наше

представе да путују (по-

себно оне које нису гломазне и

не захтевају превише опрме), да

живе.“

на 17. фестивалу „руже

Липолиста“ награда за про-

изводњу ван асортимана

ружа, припала је расаднику

Перић из орашца

-идеја организатора је да „руже Липолиста“ не буду само

фестивал који ће трајати један дан, већ да се у Липолисту у не-

колико дана догађа све што би људи Липолиста могли да понуде

гостима, а да се понуде и што богатији програми, који ће дове-

сти госте, не само из шапца, већ и са стране. ружа, као један пре-

лепи симбол је у центру фестивала, али има још пуно тога што

може да се уклопи у фестивал, што Мачва може да понуди и што

може бити интересантно и занимљиво људима. Мислим да је и

јако добар концепт да се у овом прелепом амбијенту Етно куће

Слободана Топаловића окупимо, и најавимо трећи фестивалски

дан, када ће ружари Липолиста, и не само Липолиста, дочека-

ти своје госте - на богатство и разноврсност фестивала, указује

председник организационог одбора „руже Липолиста“, Со-

враније Чоњагић.

Причу о 17.Фестивалу „Руже Липолиста“ забележила Цеца Љубић

децеНтрализација у србији: Шабац

Провинција у раљама престонице

www. podrinske.comДРУШТвО30. јун 2011. 9

на Видовдан, када је зва-

нично завршена школска годи-

на, ученици ош “Свети Сава“

посетили су Куд “абрашевић“.

народни оркестар и група за

оријентални и латиноамерич-

ки плес приредили су несва-

кидшњи доживљај за ученике са

посебним потребама, а као кру-

на свега било је зајендничко

коло. Мира Хани, председница

организације синдиката која је

и овога пута организовала ак-

цију социјализације ученика,

рекла је да музика на најбољи

начин подстиче ученике ове

школе, дарује им радост и жељу

да игром. За комплетан угођај

постарала се и „Pizza hot“ влас-

нице Љиљане Мојевић.

иако је школска година за-

вршена Синдикат школе уз по-

моћ донатора, пре свега бен-

зинске пумпе „Голуб петрол“ и

њеног власника Жељка нико-

лића организује стручни семи-

нар за запослене. С обзиром на

законске промене школа „Све-

ти Сава“ има великих тешкоћа

да опстане, тако да је овај се-

минар прилика да се сагледају

нове активности.

куд “абраШевић“ угостио учеНикеоШ “свети сава“

У заједничком колу

Прошле недеље у сали ша-

бачког позоришта одржана је из-

борна скупштина огранка дС у

шапцу којој је присутвовало

348 делегата који су представ-

љали око четири хиљаде чла-

нова ове странке. За новог пред-

седника Градског одбора иза-

бран је, готово једногласно,

Миодраг Филиповић, досадаш-

њи председник извршног од-

бора. досадашњи председник

прим.др Слободан Мирковић

предложен је за сталног члана

Главног одбора дС.

обраћајући се делегатима

и гостима душан Петропвић,

министар за пољопривреду, ука-

зао је да први пут од увођења

вишестраначког система ова

Влада ће испунити цео четво-

рогодишњи мандат. Влада Мир-

ка цветковића радила је у усло-

вима светске економске кризе, а

упркос свим недаћама и дефи-

цитима успела да се избори са

тешкоћама. Важно је да се за-

почети послови заврше и да

грађанима омогућимо да боље

живе, истакао је Петровић. За

протеклих 20 година дС у шап-

цу била је значајан политички

чинилац, а последњу деценију

најважнија је полуга локалне

власти. Потребно је да се одржи

континутит власти, да оства-

римо започете пројекте и оно у

шта верујемо. шабац се проме-

нио на боље ,и довољно је упо-

редити се са другоим средина-

ма као и са претходним перио-

дом. неке овдашње фирме су

купљене у стечају а сада за-

пошљавају знатан број радника.

Тако, на пример, Бели лимови

имају два пута већу производњу

него осамдесетих година, до-

маћи и страни предузетници

овде имају шта да траже. исти-

на, да је незапосленст највећи

проблем, али у односу на друге

градове овде је нешто боља си-

туација. нова идустријска зона

велика је шанса за инвестиције,

очекујемо велике компаније, и

улагања више стотина милиона

евра. нема погоднијег простора

на Балкану за инвестиције од се-

верозападне индустријске зоне,

рекао је Петровић.

на крају, Петровић је указао

на велику шансу за пољопри-

вреду, јер је цена хране у свету

повећана за 38 одсто. За два ми-

лиона људи који се баве пољо-

привредом у Србији то је при-

лика да повећају своје приходе.

досадашњи председник

Градског одбора прим.др Сло-

бодан Мирковић рекао је да се

криза одразила на све, али оно

што је започето и што је плани-

рано у шапцу биће остварено,

додуше не у обећаним рокови-

ма. Сада се пружају нове шан-

се за развој, а то зависи од из-

градље аутопута до руме, ре-

конструкције железнице, чиш-

ћења пловног пута Савом, а

највише се очекује од нове ин-

дустријске зоне. јер незапосле-

ност је горуће питање, и само

инвестиције отварају нова рад-

на места. Велики број људи

остао је без посла, стижу млади,

образовани људи, и на нама је да

створимо добар амбијент да

овде интерес нађе страни капи-

тал, рекао је Мирковић. у 2008.

години дС оставрила је зна-

чајну политичку победу, ос-

војила 35 одборничких места,

што обавезује све чланове као и

ново руководство да постигну

ваљане резулатте на следећим

изборима. и у саветима месних

заједница дС има већину, јер од

61 чак у 43 председник савета

месне заједнице је из дС, а од

500 чланова савета чак 300 су из

дС.

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић централно ме-

сто политичкој активности дао

је остварењу предизборних

пројеката. Право мерило је бољи

живот грађана, а дС , као најод-

говорнија за локалне програ-

ме, учинила је много на из-

градњи путева, водоснабдевању,

уређењу града... Већ на јесен

треба да почне са радом нова де-

понија код Сремске Митровеце,

чиме ћемо решити крупан про-

блем депоније на дудари. Тако-

ђе, до краја године завршиће се

и затворени базен, што ће омо-

гућити да сва деца и ученици на-

уче да пливају. наравно, најваж-

нији задатак је отварање нових

радних места, а најављен је до-

лазак великих страних инвести-

тора, рекао је Милошевић.

нови председник Градског

одбора Миодраг Филиповић за-

хавлио се на поверењу, подсетио

на добре изборне резулатте

странке, што умногоме обавезује

на већи и енергичнији рад. Као

странка која је одговорна за бу-

дућност града Филиповић је за-

ложио да шабац постане место

где ће се млади враћати и где ће

имати добре услове за живот.

Д.Е.

изборНа скупШтиНа ограНка дс у Шапцу

Одговорност за будућност

МИЛОШ МИЛОШЕвИћ

ДР СЛОбОДАН МИРКОвИћ

ДУШАН ПЕТРОвИћ

�� www. podrinske.com 30. јун 2011.ДРУШТвО

изградња низа значајних

инфраструктурних објеката, на

подручју Града шапца, обеле-

жиће и 2011.годину. Суми-

рајући, урађено у првих шест

месеци, градоначелник Милош

Милошевић, као најзначајније

објекте истакао је изградњу се-

верозападне трансферзале (чија

је вредност преко 120 милиона

динара), затим, обезбеђене

пружне прелазе (зашта је уло-

жено 66 милиона динара).

-издвојио бих и почетак из-

градње регионалне депоније у

Сремској Митровици, са Транс-

фер станицом у шапцу (са при-

падајућом саобраћајницом, иза

„Белих лимова“), затим, надви-

шење насипа, у дужини од десет

километара, уз реку Саву, који

треба да учини да индустријска

зона и сам шабац буду безбед-

нији од високих вода. у току је

тендерска процедура за избор

извођача радова за изградњу

постројења за пречишћавање

отпадних вода; очекујемо да ће

извођач бити изабран у септем-

бру, када би требало да крену и

радови на том, за наш град, јед-

ном од заиста капиталних

објеката, када је у питању ко-

мунална инфраструктура – на-

браја градоначелник Милоше-

вић. додаје, међу значајније

објекте и реконструкцију и до-

градњу базена, као и да се ра-

дови финансирају делом из бу-

џета града, а делом из средста-

ва које је Влада републике

Србије определила за помоћ

грађевинској оперативи.

две хиљаде једанаеста го-

дина доноси и наставак из-

градње локалних инфраструк-

турних објеката.

-настављамо са даљим ши-

рењем система за водоснабде-

вање. од Врањске један правац

ће ићи преко Заблаћа према Си-

ношевићу, а други крак, од

Врањске према Варни, који ће

служити за снабдевање Поцер-

ског Метковића и тог подручја

града шапца. очекујемо да ће за

15 до 20 дана, у Прњавору, прва

домаћинства бити прикључена

на градски водовод, а ми креће-

мо изградњу водоводног крака,

од центра Прњавора до центра

рибара – најављује први човек

града бројне активности у овој

грађевинској сезони. додаје да

су значајна улагања планирана

и за даљу изградњу путева где

издваја: „ Ту је обилазница око

дреновца. Ту је асфалтирање

пута румска, односно Скакале –

Милошевац, чиме ове године за-

вршавамо такозвану „Поцерску

магистралу“ (од Беле реке до

румске). радиће се и путеви у

Букору и Криваји, спојићемо

пут штитар – Табановић; надам

се да ћемо ове године завршити

и пут орашац – Мрђеновац,

земљене радове на путу Сино-

шевић – Заблаће. Све су то зна-

чајни инфраструктурни објекти,

које ћемо урадити потпуно или

већ у фазама које су планиране

за ову годину“. Ц.Љ.

градоНачелНик Шапца: МилоШ МилоШевић

Година капиталних инфраструктурних објеката

-Када је реч о градским

улицама, за месец дана кре-

нуће реконструкција, уз пре-

свлачење новим слојем ас-

фалта, деонице од око шест

и по километара, која обу-

хвата улице Војводе јанка

Стојићевића, део Краља Ми-

лутина, јеврејску, улицу јан-

ка Веселиновића (где ће се

на крају, код „кванташа“ гра-

дити кружни ток), затим,

улице Краља Милана, Мач-

ванску, Хајдук Станка и Гав-

рила Принципа до пруге,

према Табановићу. радове,

вредне 68 милиона динара,

по пола финансирају Град

шабац и јавно предузеће

„Путеви Србије“. деоницу

обилазног пута, од рас-

крснице према јевремовцу,

до оМВ пумпе, такође ће

финансирати „Путеви

Србије“ – најављује градо-

начелник шапца, Милош

Милошевић.

Значајна деоница путне ин-

фраструктуре у Мачви урађена

је 24. и 25. јуна. од Слепчевића

ка дубљу, асфалтирано је 1.400

метара пута (уз ширину колово-

за од пет метара). Повезује град

шабац и општину Богатић, и,

како се очекује, значајно би тре-

бало да растерети магистрални

пут, и са тог потеза скрати везу

према Павловића мосту.

-Вредност радова, које из-

води Грађевинско предузеће

„думача“ је око десет милиона

динара. новац је обезбеђен из

буџета града, део је обезбедила

месна заједница, односно гра-

ђани који живе поред ове саоб-

раћајнице. на њихово, а и наше

задовољство посао приводимо

крају – рекао је директор ди-

рекције за путеве града шапца,

Миодраг Филиповић, прису-

ствујући завршним радовима.

у име Месне заједнице

Слепчевић, Славко иванић, ис-

такао је активно учешће жите-

ља, њихову сложност и не-

скривену радост због асфалта:

-Захвалио бих се прво меш-

танима Слепчевића, који су ску-

пили средстава колико је било

довољно за учешће, да би се овај

пут урадио. Посебно хвала је и

нашем граду шапцу, јер је у

овим тешким временима из-

двојио значајна средства за овај

пут, који има регионални ка-

рактер, повезује наш град и оп-

штину Богатић, и верујем да ће

њиме значајно бити растерећен

магистрални пут, што нам мно-

го значи“.

у Слепчевићу, прошлог пет-

ка, права мала светковина, а

заједничким окупљањем и руч-

ком, крај радова обележили су

мештани са извођачима радова

и гостима. Ц.Љ.

асфалтираНа деоНица пута слепчевић – дубље

Веза града Шапца и општине Богатићу оквиру реализације

плана за 2011. годину, ди-

рекције за путеве града

шапца, у току су радови на

путу Липолист – Петковица.

реч је о асфалтирању саоб-

раћајнице дуге четири и по

километра, чија је вредност

22 милиона динара. Земља-

ним радовима, започета је и

изградња обилазнице око

дреновца, а вредност радо-

ва је око 35 милиона динара.

дирекција је расписала и

јавну набавку за извођача ра-

дова на путу штитар – Та-

бановић. из буџета Града, за

развој и реконструкцију пут-

не инфраструктуре у овој

години планирано је око 250

милиона динара, а план је да

се асфалтира близу 30 ки-

лометара локалних и десет

километара некатегориса-

них путева.

у Србији се на Видовдан,

по народној традицији, ту-

гује! Због Косовског боја и

свега што је касније било са

српском државом. Међутим,

историја говори да се Србија

са депотом Стефаном Лаза-

ревићем опоравила, добила

Београд за престоницу, а тек

са падом Смедерева, 1459,

изгубила атрибуте државе.

историја говори да Вук Бран-

ковић није издао, али се ни

култ Милоша обилића није

превише поштовао у Србији,

поготово у Поцерини. шест

векова касније, на Видовдан

1989, на Газиместану, оку-

пило се, кажу, 1,5 милиона

Срба, највише у повести

овог народа. и није само

Милошевић тада звецкао

оружјем... То су показале по-

тоње године, распад СФрј,

бомбардовање, долазак

наТо трупа на Косово. иро-

нијом судбине на Видовдан

2001. Милошевић је испору-

чен Међународном суду за

ратне злочине у Хаг. Било је

још битних историјскоих до-

гађаја на Видовдан: атентат

у Сарајеву 1914, доношење

Видовданског устава...

но, ако историја, она

ратна и политичка, није

била благонаклона Србима

за Виодовдан барем се то

не може рећи за најбоље

српске ђаке. добра окол-

ност је што се тада награ-

ђују најуспешенији учени-

ци, и по томе Србија може

да се поноси. Само у шап-

цу око стотину основаца и

средњошколаца награђено

је за изузетне резултате на

разним такмичењима. По

томе представљају ону

српску духовну и интелек-

тулану вертикалу.оно што

забрињава је да три чет-

вртине мадих стручњака

жели да оде из ове земље

по окончању студија јер им

не пружа праву шансу за

живот и рад. Кажу да не

могу да дођу на ред од сил-

них протекција и веза оних

других, јер се зна да поли-

тичка елита кроји судбину

народа. а на прсте се могу

избројати ко су међу вајном

политичком елитом били

најуспешенији ученици и

студенти.

Д.Ераковић

Српски Видовдани

низом активности, током

јуна, у шабачкој Полицијској

управи обележени су дан Ми-

нистарства унутрашњих по-

слова и дан полиције.

Свакако најсвечанији део

био је 15.јуна, када је шеснаест

радника, који су у службу при-

мљени између два празника,

положило заклетву.

-надам се да ћете са успехом

обављати све задатке које пред

вас буду постављале ваше ста-

решине, и надам се да ћете ус-

пешно сарађивати, како са

својим колегама, тако и са гра-

ђанима – пожелео је, уз честит-

ке, начелник Полицијске упра-

ве Славиша Спасојевић, уз под-

сећање да је реч о задњој класи

Средње школе унутрашњих по-

слова у Каменици. истакао је и

да је рад управе у шапцу у про-

шлој години „оцењен као изу-

зетан“.

-неколико полицајаца је уна-

пређено непосредно у виши

чин, а командир Полицијске

станице у Лозници, раденко

Петровић, награђен је сребр-

ном медаљом за постигнуте ре-

зултате у раду и ревносну служ-

бу, што је још једна потврда на-

шег доброг и већ уходаног и

континуираног рада.“

Као најлепши детаљ, да-

нијела исаиловић, Пр Поли-

цијске управе шабац подсетила

је да се наставља тенденција

раста поверења грађана у по-

лицију.

иначе, у оквиру обележава-

ња Тројица, као дана Мини-

старства унутрашњих послова,

славе МуП-а и дана Полиције,

представници Полицијске упра-

ве присуствовали су централној

свечаности у наставном центру

„Макиш“. По традицији, поло-

жено је цвеће на гробове поли-

цијских службвеника који су

изгубили животе извршавајући

службене задатке, а приређени

су и пријеми за чланове поро-

дица погинулих, рањених и обо-

лелих припадника МуП-а, као

и за пензионисане раднике. По-

лицајци су посетили малишане

у Предшколској установи „наше

дете“, у Вртићу „Пчелица“, а, и

овога пута (уз акцију, 18.јуна)

показали су хуманост на делу –

даровали су 23 јединице крви, а

том приликом, потписано је и

десет донорских картица.

Ц.Љ.

www. podrinske.comДРУШТвО30. јун 2011. ��

акција „Лакше до посла“,

коју заједнички организују Град

шабац и иQ Едукативни цен-

тар, 16.јуна представљена је на

конференцији за новинаре, а

истог дана почела је и обука

прве групе. Познавање рада на

рачунарима требало би да ли-

цима са посебним потребама

омогући да лаше дођу до посла,

а обука је бесплатна.

-реч је о акцији, коју по

први пут Град шабац организује

са IQ Едукативним центром, и

то на њихову иницијативу, што

бих посебно похвалила. назва-

ли смо је „Лакше до посла“, а за

циљ има да инвалидним лици-

ма, кроз обуку на рачунарима,

или кроз усавршавање, помогне,

односно допринесе њиховој ве-

ћој конкурентности на тржиш-

ту рада, и лакшем проналежењу

посла. реч је о лицима са одре-

ђеним инвалидитетом, и за по-

четак смо изабрали полазнике из

Међуопштинске организације

глувих и наглувих – истиче шеф

одсека за дечију, социјалну и

здравствену заштиту Градске

управе, драгана Милосавље-

вић. додаје, да се планира на-

ставак сарадње, и да ће обуком

бити обухваћена и заинтересо-

вана лица из других удружења и

организација.

- обука је потпуно бес-

платна, то је наш дар Граду и ли-

цима са посебним потребама –

каже генерални менаџер, Злат-

ко апелић, истичући да је IQ

Едукативни центар увек, коли-

ко је могуће, био друштвено

ангажован: „надамо се да ће ово

наше ангажовање да подстакне

и друге фирме и установе, да ор-

ганизују неку акцију помоћи

овим лицима. Позвао бих и

фирме које су расположене за

неку врсту донације овим удру-

жењима, у виду рачунара, да се

јаве, ми ћемо бити на распола-

гању око постављања и пројек-

товања мреже“. обука у оквиру

акције „Лакше до посла“ обу-

хвата учење Windows-a, Word-

a, Excel-a i Interneta, у 36 часо-

ва, а идеја има и за даље усавр-

шавање уз полагање за међуна-

родне сертификате.

-овакви сарадници, попут

Златка, нама много значе, самом

њиховом жељом да помогну. а,

друго, мислим да ће наши ин-

валиди са њим, јер он ће и во-

дити обуку, остварити добар

контакт. Почесто, док се инва-

лид прилагоди некој особи, тре-

ба један дужи период, а мислим

да је овде већ добар контакт ус-

постављен – истакла је драги-

ца Тодоровић, секретар удру-

жења дистрофичара и лица обо-

лелих од церебралне парализе.

Посебно је истакла радост што

постоје млади стручни људи,

који негују хуманост.

у Едукативном центру пла-

нирају барем две обуке годиш-

ње, а њоме ће бити обухваћена

заинтересована лица из других

удружења која на територији

Града шапца окупљају особе са

инвалидитетом. Ц.Љ

град Шабац и IQ едукативНи цеНтар

Лакше до посла за особе са посебним потребама

-нама много ово значи,

како за посао сутра, уопште да

будемо упућени у то, јер мо-

рамо бити у духу данашњег

времена. драго нам је да су за-

интересовани за нас, што

ћемо учити на

рачунару и си-

гуран сам да

ћемо све то

добро савла-

дати“ - каже

александар

Спасић, који,

са завршеном

Економском

школом, ради

као магацио-

нер.

-ово није лоша ствар, по-

готово за особе које покуша-

вају да нађу посао, завршиле

су школу и немају могућности

да са оним што су завршили

нађу неки посао који би задо-

вољио њихове потребе. Смат-

рам да ће то бити једна од

битнијих ставки коју можемо

предложити и дати на увид

могућим послодавцима. на-

дам се да ће се и ситуација,

када је наше запошљавање у

питању, променити, јер до

сада се обавеза запошљавања

инвалидних лица завршава-

ла само на причи – каже дра-

гана Маџаревић, која је, иако

са завршеном Виском техно-

лошком школом, без посла.

обележеНи даН Муп-а и полиције

Расте поверење грађана у полицију

- ја бих се захвалио Полицијској управи у шапцу и начел-

нику Славиши Спасојевићу, и његовим најближим сарадници-

ма, који су ме предложили за награду – захвалио је раденко Пет-

ровић, награђен за изузетан рад.

„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити јавној без-

бедности, да ћу предано штитити људска права и грађанске сло-

боде, и да ћу свесно и одговорно служити грађанима републике

Србије, и доследно се придржавати закона и прихваћених стан-

дарда у вршењу полицијских дужности“.

посао полицајца се воли-изузетна ми је част што сам данас положио свечану заклетву

и трудићу се да што боље обављам послове из делокруга по-

лиције – каже Марко Крстић из Саобраћајне полицијске испо-

ставе.

-Леп је осећај када чујем звуке химне и изговараш речи за-

клетве. и ја се надам да ћу добро и одговорно обављати свој по-

сао“ – биле су речи Мирка Којића из Сектора за ванредне си-

туације.

РАДЕНКО ПЕТРОвИћ

И НАчЕЛНИК СЛАвИША СПАСОЈЕвИћ

МАРКО КРСТИћ И МИРКО КОЈИћ

�2 www. podrinske.com 30. јун 2011.ДРУШТвО

дан, с правом се може рећи,

најхуманијих људи, ове године

обележен је под мотом „Бојимо

свет у црвено. Више крви –

више живота“. у шапцу, део

традиције је пријем за више-

струке даваоце, у Градској кући,

где је заменица градоначелника

шапца, јасминка ристивојевић,

тринаесторици хуманиста, за

педесет и више пута даровану

крв, уручила ручне часовнике.

-Сама чињеница да сваких

сто секунди некоме у Србији за-

треба крв, довољно говори о

значају давалаштва крви, и ја се

у име Градске управе Града

шапца, у своје име, и у име свих

грађана шапца, захваљујем доб-

ровољним даваоцима крви на

њиховој хуманости. Град се,

заједно са црвеним крстом, ан-

гажује на свим вашим активно-

стима, а заједно настојимо да

подигнемо свест код наших гра-

ђана да је јако важно и зна-

чајно дати крв. Посебно се Град

прошле и ове године ангажовао

на промовисању давалаштва

крви код младих, да младе на-

учимо да поклањати крв значи

поклањати и живот, и да од да-

вања крви имају корист не само

примаоци него и даваоци. наша

обавеза и обећање је да ћемо на-

стојати, и да морамо обезбеди-

ти, и у наредном периоду, да

увек буде довољно крви за све

пацијенте којима је потребна“ –

уз хвала, за дар који нема цену,

поздравила је, на свечаном

пријему, јасминка ристивојевић.

да се обезбеди, већ година-

ма, четири хиљаде јединица

крви, заслужни су добра орга-

низација и добар рад на терену,

што је део посла Комисије за

окупљање добровољних дава-

лаца крви шабачког црвеног

крста.

-најпре бих честитао праз-

ник. овде са нама је и део чла-

нова Комисије, и подсетио бих

да смо ми редовно у ситуацији

да годишње морамо да обезбе-

димо одређене јединице крви

које су неопходне за лечење на-

ших пацијената како овде у оп-

штој болници, тако и у бео-

градским клиникама и инсти-

тутима. на разне начине се

трудимо да нађемо што више

мотивације, поготово за млађе

људе, како би нам се при-

кључили. изузетно нам је дра-

го што дужи низ година Град, у

знак захвалности, добровољне

даваоце за 50 и више пута дату

крв, награђује ручним часовни-

цима. и овом приликом позвао

бих све, који су здрави, од 18 до

65 година, да се укључе у ову

најхуманију активност, све са

циљем да крв чека пацијента а

не пацијент крв – поручио је

координатор активности на оку-

пљању давалаца у црвеном

крсту шапца, Зоран радукић.

у име Службе трансфузије,

која је део, онај саставни, при-

че о даваоцима, хуманисте је по-

здравио начелник, др Митко

Брајић. Сваку подршку, у име

менаџмента опште болнице,

најавио је помоћник директора,

др Бранко Вујковић, и сам од-

недавно добровољни давалац

крви.

-Бити давалац је нешто

најхуманије, ја бих посебно ис-

такао да то није само лични

хумани чин, већ чин друштвене

одговорности и одговорности

према самом животу уопште.

Свакако је ово и место и при-

лика да се захвалим пре свега

вама, даваоцима, али и локалној

самоуправи на подршци. али и

да пошаљемо поруку да свака

боца коју прикупимо је један

спашени живот, и што више

боца прикупимо више је спа-

шених живота. Као институ-

ција, Болница ће се трудити да

максимално унапреди сарадњу

са црвеним крстом, и имаћете

пуну подршку менаџмента у

остваривању ваше хумане ми-

сије“.

Пријем, за награђене, пред-

ставнике црвеног крста и Служ-

бе трансфузије, приредила је и

директорка опште болнице, др

Зора николић.

Ц.Љ.

14.јуН – светски даН добровољНих давалаца крви

Бојимо свет у црвено

Слободан Николић: „добровољни сам давалац од осамнае-

сте године, до сада сам крв дао око 60 пута; пре неки дан поново

сам дао пошто имам нулту негативну групу, која може да да сви-

ма. Ту моју љубав и традицију пренео сам и на старију ћерку Вес-

ну, која је већ двадесетак пута дала крв. Сматрам да је то хумано,

да би сви пунолетни грађани, док су здрави требало да дају крв

јер то је нешто најхуманије. Много је саобраћајки, много је болесних

људи, велике су потребе за крвљу. ја ћу давати докле год будем мо-

гао и будем здравствено способан.“

Драгољуб Аничић: „Четрдесет година дајем крв, по први

пут сам овде, а по мојој евиденцији, крв сам дао 117 пута. Моја

порука била би упућена младима, ако могу да дају крв, то је ху-

мана ствар, некоме спашаваш живот“

Зоран Станимировић: “Седамдесет пето сам годиште, крв

сам дао 63 пута. Тата ми је вишеструки давалац, сви у кући дајемо

крв, и то је једноставно део наше породице“.

Милан Лукић: „Педесет три пута сам дао крв, ја то нисам ни

приметио да је то нешто необично, то је сасвим природно по мени.

Ко год да је здрав, требало би да да крв, то не кошта ништа, сем

оних пар минута док дајеш.“

Др Мирослав Поповић: „Захваљујем се и црвеном крсту

и Граду шапцу на оваквом признању. Сматрам да свако од нас тре-

ба да извуче један део хуманости из себе и да се прикључи акцијама

добровољних давалаца. Крв дајем од осамнаесте године, преко три-

десет година, и ја и брат, дали смо више од сто јединица. искрен

да будем, почело је у војсци, уз мотивацију за два дана редовног

одсуства, али, како се сазревало, схватио сам да својим давањме

крви некоме дајем шансу за опоравак, за брже оздрављење, да не-

чији живот спашавам ... а свима бих рекао да је то једна лепа и

здрава навика, јер давањем крви контролишете и своје здравље.“

-и у овој години све иде по плану, а посебно је значајно

да у летњем периоду имамо што више давалаца, и да план ус-

пешно реализујемо. апел је да се акцијама одазову и стари, али

и нови даваоци, да дођу они који се можда двоуме, да будемо

још масовнији. наша традиционална акција, градска, 2.августа

је пред нама, већ је заживела, а наша жеља је да буде још ма-

совнији одзив – већ је упутио позив председник комисије Про-

ка Мартиновић.

дар Града шапца, ручне часовнике, добили су: Слобо-

дан николић, дејан Станковић, Милоје Лукић, Живанко јова-

новић, дарко Тошић, драгољуб аничић, др Мирослав Попо-

вић, Зоран Станимировић, Владан Брадоњић, Зоран Павловић,

иван Бирташић, Бранислав деспотовић и Миленко шипка.

у оквиру дана фотографије,

у Чачку је одржана изборна скуп-

штина Фото савеза Србије. Била

је то прилика и за уручење при-

знања најуспешнијим клубови-

ма и појединцима, за рад у

2010.години, а по први пут Фо-

тографска задруга из шапца је

рангирана међу десет најбољих.

-од укупно 32 клуба, са 440

чланова, рангирањем Фото са-

веза Србије, десети смо а обзи-

ром да је наша задруга, наш

клуб, основан пре три године,

сматрамо да је ово био изузет-

но леп тренутак, и да је одато

признање раду наших чланова у

прошлој години – истиче пред-

седник, Владимир Ђинић. овом

податку додајемо, Владимир

Ђинић је осми међу фотогра-

фима Србије, изабран је у

управни одбор Фото савеза

Србије а добитник је и серти-

фиката, за учешће на Светском

купу (одржаном на Кипру), по-

водом 60 година FIAP-a. Члан

шабачке фотографске задруге,

Предраг Филиповић, добитник

је међународног звања AFIAP.

а шабачки фотографи, по-

трудили су се да умећа колега

из целе Србије виде суграђани.

- Вечерас, у просторијама

народног музеја, биће отворена

изложба уметничке фотогра-

фије под називом „на трагу

светлости“. реч је о награђеним

радовима, односно делу награ-

ђених радова, чланова Фото са-

веза Србије, који су награде, на

разним изложбама и такмиче-

њима добили у прошлој години.

Признања је било 203, а по-

ставка садржи 46 радова, по

избору уметничког савета Са-

веза – каже Владимир Ђинић.

Међу награђеним радовима у

прошлој години су и његова и

фотографија раденка Бошко-

вића, која је ушла и у избор из-

ложбе „на трагу светлости“.

отварање изложбе је у 19 ча-

сова. Ц.Љ.

Шабачка фотографска задруга

Све познатија и признатија

ВВиишшее ккррввии ввиишшее жжииввооттаа

ПРИзНАњЕ

вЛАДИ ђИНИћУ

ПРИзНАњЕ

ПЕђИ ФИЛИПОвИћУ

�3www. podrinske.comзАбЕЛЕШКЕ30. јун 2011.

шабачка школа за умет-

ничке занате, по петнаести пут

у својој историји, шапчанима је

представила креативност, знање

и умеће својих ученика. Го-

дишња изложба ученичких ра-

дова, у народном музеју у шап-

цу отворена је 16. јуна. у при-

суству бројне публике, постав-

ку младих креативаца отворили

су директорка невенка Ђокић и

селектор Милош Поповић, не-

кадашњи ђак, данас професор,

те најмлађе шабачке средње

школе.

-увек је дивна прилика за

наше ученике да свој рад и

стваралаштво презентују у Му-

зеју. нама подршка ове пре-

стижне установе културе у на-

шем граду много значи. на из-

ложби, коју је поставила про-

фесорка Марија Суљи, има пре-

ко две стотине радова, сви су

учествовали, уложен је велики

труд да би изложба овако из-

гледала, и драго ми је да и ове

године, на најбољи начин, по-

казује и раскош талената наших

ученика, али и резултате педа-

гошког рада наших професора –

истакла је директорка невенка

Ђокић.

до 27. јуна, када је изложба

затворена, шапчани су могли да

се увере у таленат, мисаоност,

снагу и тананост осећања мла-

дих стваралаца, ученика свих

образовних профила: стилских

кројача, грнчара, дрворезбара,

клесара, ливаца, конзерватора,

јувелира, гравера, пластичара,

аранжера и фирмописаца. на-

равно, и у педагошки домет

њихових наставника и профе-

сора: драгане Малишић, Љи-

љане Кекић, Милице Лазић, ра-

дована Ћирића, Милене Кијури-

не, радивоја Маринковића, Ма-

рије Суљи, Милете Ђурића,

ивка Петровића, Мила ивано-

вића, Владимира Којића, алек-

сандре Хорват, Мирјане Бојовић,

Марије Скоко, Милана Богуно-

вића, Милене обрадовић, Ђорђа

Зечевића, Светозара Самарџића,

Маје Сухенко, Владимира То-

вића, Саше Стаменковића, Ми-

хаила Симовића, наташе јова-

новић, драгана Марковића и

Милана Боснића.

на свечаном отварању из-

ложбе, најбољим и најуспеш-

нијим ученицима уручена су

признања. издвајају се три „Ву-

кове дипломе“ – за три даме –

Кристину Панић, душицу

Грујић и николину јовелић, од

којих је Кристина Панић и ђак

генерације. душица је награђе-

на и за ликовно стваралаштво, а

Кристина, Чедомир Туцић, Вла-

димир аврамовић и Сузана Суб-

отић – за занатско умеће. у

ваннаставним активностима по-

себно су се исказали: даница

Веселиновић (ученик је са

највише награда на конкурси-

ма), ана штимац, Тијана Бо-

жић, николина јовелић и Су-

нчица јовкић. Ж.В.

Школа за уМетНичке заНате

Петнаеста ученичка изложба

-Белог анђела сам радила за матурски, и за овај рад сам до-

била награду за занатско умеће. иначе, „Вуковац“ сам, све че-

тири године сам имала све петице, и ђак сам генерације; нијан-

се су биле у питању... Пресрећна сам, заиста сам много срећ-

на, чула сам да постоји и стипеднија за ђака генерације, што би

ми много помогло у даљем школовању. иначе, спремам књи-

жевност, спрски језик и књижевност са компаратистиком, и, на-

дам се да ћу се уписати...

школа је дивна, научила сам да сликам, да радим иконе, упо-

знала сам много људи, професори су дивни, прави пријатељи,

уопште нису људи који желе да оставе утисак неких ауторитета,

пред којима се стрепи, него пријатеља... дивни људи са којима

се могло поразговарати на било коју тему, увек би изашли у су-

срет свима. Захвална сам свима на свему, за мене је ова шко-

ла дивно искуство, и жао ми је што се завршила брзо; као да

сам јуче полагала пријемни за средњу школу, а ево сад је пријем-

ни за факултет – у даху испричала нам је Кристина Панић, ђак

генерације. За хвала издвојила је разредног, професора Миле-

ту Ђурића, речима да је био као „други родитељ“ Ц.Љ.

ово је једна дивна школа

Слободно можемо рећи, бра-

вурозни концерт дечјег хора

ВиВа на Коларцу! добро ће тај

дан запамтити, и Хор и стотине

посетилаца. недеља 19. јун

2011. године.

у времену од 16. маја, Ми-

лена Ђурковић Пантелић је од-

бранила докторску дисертацију,

21. маја са хоровима ВиВа-ћи и

ВиВа је освојила

по сто бодова на

43. фестивалу

дечјих хорова

Србије, а онда, за

само месец дана,

дошао је и Кола-

рац! у биогра-

фији уметника

када стоји Кола-

рац, онда то зна-

чи да је реч о

врхунском умет-

нику. С правом

,јер Коларац је

најпрестижнија

концертна двора-

на у нас. Па и у

европским раз-

мерама.

Милена је више пута насту-

пала на Коларцу: са Хором 66

девојака, као солиста са дечјим

студио хором, у ансамблу Кла-

вирски дуо са сестром јеленом

имала је неколико незаборавних

концерата, а 1989. године сви-

рала је и Бахов концерт са ор-

кестром «душан Сковран»,

којим је дириговао Младен

јагушт, у финалу Међународног

такмичења музичке омладине...

Концерт са дечјим хором ВиВа,

можда је и најузвишенији на-

ступ, сценски свакако за пре-

причавање...

оставили су присутне гото-

во без даха. у савршеном пе-

вачком строју на сцену излази

један од најмлађих хорских са-

става на свету - ВиВа, и не тре-

ба да чуде коментари да су пра-

во сценско чудо! Бурно су по-

здрављени сви певачки редови

и Миленин излазак на сцену, а

пијанистичке и певачке бравуре

пратио је тајац. незаборавна

сценско - певачка кореографија

током целог концерта, од прве

до последње нумере...

они који се боље разумеју у

музику, помогоше нам око му-

зичког речника упућеног ква-

литету концерта: „Беспрекор-

на интонација, савршена дик-

ција, сјајна динамичка нијан-

сирања, незаборавне интерпре-

тације, свих петнаест компози-

ција“.

надахнуто, на захтев пуб-

лике, ВиВа је поново певала

Зујалицу... овације нису пре-

стајале... на сцену је изашао

композитор Боро Мајданац и

не кријући одушевљење рекао:

„Благо шапцу што хор ВиВу

има, благо шапцу што Милену

има...“ до сцене Милена пози-

ва и Будимира Гајића компози-

тора... а овације нису пре-

стајале...

Вива је сишла са сцене, а по-

сетиоци су стајали у холу Ко-

ларца са осмесима, са невери-

цом и одушевљењем, чини се

препричавали сваки детаљ кон-

церта...

ВиВа се вратила у свој ша-

бац... Почео је распуст, најлеп-

ше доба године. а већ се кују

нови планови и планира велики

рад за будуће радости... Баш

као у њиховој песми - деца ће

победити. ВиВа је победила!

Ц.Љ.

под покровитељствоМ града Шапцаи српске баНке

Сценска чудеса

Програм концерта на Коларцу:

јован адамов: ана ВоЛи МиЛоВана

јован адамов: СВЕТ јЕ јЕдан

Славко Гајић: КаЖи Ми, КаЖи дЕда

јован адамов: дЕца ЋЕ ПоБЕдиТи

Славко Гајић: уСПаВанКа За БуБа Мару

Војкан Борисављевић: ЂаЧКа ЉуБаВ

драгана јовановић: ВоЛиТЕ Ли БаХа

амилија Марковић: ЉуБаВ

александар Граић: онај ПраВи

Будимир Гајић:

ТаБЛа јЕ црна-КрЕда јЕ БЕЛа

Будимир Гајић: у Моди Су друГЕ ФорЕ

Cristophe Barratier: VOIS SUR TON SHEMIN

јелена Ђурковић: ПраБаБа и ПрадЕда

Славко Гајић: аЛ ПраЉа нијЕ ПринцЕЗа

Боро Мајданац: ЗујаЛица

вЕЛИКА ДвОРАНА КОЛАРЦА

�4 www. podrinske.com 30. јун 2011.ПРОЈЕКТИ

општине су у Кнежевини

Србији, као основни облици

какве-такве локалне самоупра-

ве становништва, установљене

1839. године. Пред абдикацију

кнеза Милоша обреновића.

наиме, 29. марта те године Ми-

нистарство унутрашњих дела

наложило је свим окружним

начелницима да приступе фор-

мирању градских (Београд), ва-

рошких и сеоских општина.

народ сваке општине,

свеједно да ли је била у питању

варошка или сеоска општина,

бирао је себи по једног главног

кмета («председатеља») и два

његова помоћника. Њих тројица

чинили су првобитну општин-

ску управу – примирителни (ми-

ровни) суд који је могао пресу-

ђивати у споровима чија вред-

ност није већа од 100 гроша и

изрицати казне до три дана за-

твора и до десет удараца шта-

пом.

управљање општинским фи-

нансијама регулисано је уред-

бом којом је одрђено да свака

општинска каса има два кључа,

по један код председника и јед-

ног од његових помоћника. у

њу су се, у верошким условима,

приходи стицали од општин-

ских касапница, кантара, меха-

на и дућана, од панађура, «жи-

ропађе» и сл. дозвољаван је и

«умерен прирез» (данас бисмо

рекли: самодопринос) за под-

мирење каквих знатнијих оп-

штинских потреба (грађење

цркви, школа и судских кућа,

калдрмисање улица, поставља-

ње мостова и чесми итд.), с

тим да он «не треба да буде на

терет народу нити да се чини без

знања правитељства».

уредбом из пролећа 1840.

прецизирано је да за општинске

кметове и њихове помоћнике

имају бити бирани «најпоште-

нији, најразумнији и најваж-

нији у општини људи, који ће

како општинске тако и прави-

тељствене (државне) послове

најтачније отправљати».

није, бар до сада, утврђен

датум установљења општине у

Ваљеву па ни датум избора

њене прве управе. Зна се само

толико да су у њу ушли трговац

Миливој Томић (председник),

Павле Гавриловић и Коча По-

повић. Претпостављамо да је тај

избор учињен још у пролеће

1839. године.

у ваљевском варошком

окружењу основане су тада мно-

гобројне сеоске општине, на-

стале од једног, два или три

села, ретко кад од четири. а чи-

тав оновремени Ваљевски округ,

по пространству приближан да-

нашњем Колубарском округу,

био је подељен на 106 општина.

у Кнежевини Србији било их је

- 1.251.

Много шта се у временима

иза 1839. године мењало у функ-

ционисању локалних само-

управа, од поступка по коме су

оне биране, преко територијал-

не распрострањености до сва-

којаких надлежности. неједна-

ке су бивале и могућности за ис-

пољавање грађанске воље о по-

словима од заједничком инте-

реса. Све то је, дакако, каракте-

ристично и за историјат Ва-

љевске општине, односно Гра-

да Ваљева.

уверени да би се о томе

могла написати и обимна сту-

дија, овде обраћамо пажњу на

понеке потоње карактеристичне

моменте.

Кад је у пролеће и лето 1862.

године пописивано ваљевско

становништво и његова имо-

вина. процењено је да општин-

ско имање вреди 320 дуката це-

сарских. Мада имовински није

била одвећ сиромашна, општи-

на је тада ипак заостајала иза

Ваљевске цркве чија је имови-

на вредела 470 дуката. За-

остајала и иза низа појединаца.

Први човек ваљевске вароши,

Коста а. Стојшић, био је, на

пример, имовински три пута

моћнији од општине којом је

управљао.

Полицијска и понека друга

државна власт је, иначе, много

кад била надређена у односу на

локалну самоуправу. Зато се и

могло догодити да у лето 1885.

године, решењем окружног на-

челства, буду у једномесечном

трајању «удаљени од дужно-

сти» одборници општине ва-

љевске.

Бан дринске бановине је 20.

јула 1932. посегао за још дра-

стичнијом мером – одборнике је

сасвим разрешио од њихове

дужности. Сличних примера је

и те како имало и раније а и доц-

није. на предлог ваљевског

среског начелника, министар

унутрашњих послова је 7. мар-

та 1934. године сменио дота-

дашњег председника општине

Косту Тодоровића и поставио

Марка Бабића, да би 22. августа

1935. уместо Бабића за пред-

седника Градске управе у Ва-

љеву поставио александра о.

Ломића, среског начелника у

пензији. Ломић се, међутим,

показао сасвим дораслим тој

дужности; међу 60 досадаш-

њих ваљевских градоначелника

он свакако спада у неколицину

најделотворнијих.

у најновије време слична

мера је у односу на Ваљевску

општину предузета крајем 2006.

године распуштањем општинске

Скупштине и именовањем при-

временог општинског већа. Та

привременост трајала је пуних

годину и по дана.

Понекад су, пак, сами бира-

чи прибегавали преким мерама

да би остварили своју већинску

вољу. дугогодишњи ваљевски

председник Милош Глишић је

добио у априлу 1882. године на

изборима свега два гласа па се,

незадовољан исходом, забари-

кадирао у општинском стану.

Ваљевци су онда провалили

врата и председника на рукама

однели до пијаца и тамо га ба-

цили.

Ваљево је крајем 2007. го-

дине законски проглашено за

град, такав статус су истовре-

мено добили и суседни шабац,

Лозница и ужице али и дваде-

сетак других регионалних сре-

дишта у Србији. Сличан искорак

у Ваљеву је, међутим, учињен

још једном у његовој историји –

27. септембра 1933. Тада је од-

бор општине ваљевске, у зајед-

ништву са представницима ва-

рошких грађанских удружења,

одлучио да варош Ваљево про-

гласи за град.

иначе, међу 60 досадаш-

њих првих грађана ваљевске

вароши, шесторица су имали

презиме Тадић (данас у Србији

актуелно) и бивали у извесном

међусобном сродству. један од

њих, Љубомир Тадић, стрељан

је 1868. године због сумње за

саучесништво у убисту кнеза

Михаила обреновића. овде већ

спомињани Марко Бабић умро

је робијајући у Сремској Мит-

ровици јер је председниковао у

Ваљеву за време другог свет-

ског рата. Самоубиством у Бео-

граду окончао се 1905. живот

Лазара Лазаревића, некада

најимућнијег међу Ваљевцима;

није био у стању да издржи по-

словни банкрот.

Кад се у данашњим дебата-

ма о моделима децентрализације

у Србије осврћемо у прошлост,

ваља свакако имати у виду и чи-

њеницу да су крајем 19. и по-

четком 20. века биле установ-

љене окружне самоуправе са

својим скупштинама и окруж-

ним посланицима у њима. на ту

праксу подсећа садашња тери-

торијална организованост у

Хрватској.

ововремено ваљевско град-

ско подручје распрострло се на

905 километара квадратних.

Чини га 78 насеља. Веће је

него два некадашња среза у Ва-

љевском округу. на једном

рубу су дивчибаре, на другом

доњи Таор са ужичке стране

Повлена, трећи је Влашчић,

четврти Кланица и Веселино-

вац. Кад ће, и како ће, људи из

тих далеких места да остваре

понека права и понеке своје ин-

тересе у по много чему дале-

ком Ваљеву? у десетоспратном

здању по коме се разместила

многољудна Градска управа.

Такве централизације у исто-

рији Ваљева и Ваљевског краја

никада није бивало.

Здравко Ранковић, Ревија «Колубара»

децеНтрализација у србији: ваљево

Поруке и опомене из прошлости

�5www. podrinske.comзАбЕЛЕШКЕ30. јун 2011.

Књига „Поклонимо се до

земље“ дреновачког учитеља и

публицисте Зорана радовано-

вића добила је велико признање.

Конгресна библиотека из Ва-

шингтона у Сједињеним аме-

ричким државама послала је

аутору Захвалницу на његовом

даривању својом књигом за ис-

торијско одељење Библиотеке

(одсек за јужне Словене). ради

се о књизи из српске историје,

коју је, на иницијативу из Ва-

шингтона, писац послао у Кон-

гресну библиотеку Сад.

у писму – захвалници аме-

ричке конгресне библиотеке у

Вашингтону пише:

„у име Конгресне библио-

теке желимо да вам се захвали-

мо за књигу „Поклонимо се до

земље“ коју смо добили 13.

јуна. Веома ценимо ваш ауто-

рски рад који ће значајно по-

бољшати нашу колекцију за

јужне Словене.

Хвала вам још једном за

вашу књигу коју ћемо просле-

дити у процес каталогизације за

нашу колекцију.“

ова књига ће, оваквим ар-

хивирањем, дати допринос чу-

вању од заборава српске исто-

рије за америчку, ширу светску

и, посебно, нашу јавност у

дијаспори.

Књига је посвећена деведе-

сетогодишњици доношења Ви-

довданског устава у Београду и

говори о Чедомиру Мирковићу

из села дреновца код шапца

који је тада, као војни припад-

ник краљеве гарде, рањен у не-

успелом покушају атентата на

краља александра I Карађорђ-

евића. осим Чедомира, у при-

логу је дат краћи приказ и ње-

говог оца ивана који је био

исте судбине и као војник ра-

њен у Првом светском рату.

Проласком међународног

теретног воза рума – Тузла, у

среду, 22.јуна, нешто иза 14

сати, у присуству градоначел-

ника шапца, Милоша Мило-

шевића, и генералног директо-

ра „Железница Србије“, Мило-

вана Марковића ( на прелазу у

улици Гаврила Принципа) и

званично су у рад пуштена три

путна прелаза у шапцу (у проб-

ни рад су пуштени 9.јуна, на Ме-

ђународни дан безбедности на

путним прелазима).

-налазимо се на месту где је

изграђен нов пут, Северозапад-

на трансферзала, која пролази

кроз индустријску зону у шап-

цу, и ње не би било без изград-

ње пружног прелаза. То је била

прилика да се и постојећа два, у

близини, обезбеде рампама, тако

да је град добио једну нову са-

обраћајницу, нове пружне пре-

лазе и много више безбедности

за све оне који прелазе пругу у

овом делу града“ – градоначел-

ник Милош Милошевић и овом

приликом указао је на значај но-

воизграђене северозападне

трансферзале: „Вредност ове

инвестиције је негде око 66 ми-

лиона динара; и ова сума гово-

ри о каквим се радовима овде

радило. ово је заједничка ин-

вестиција Града шапца и јавног

предузећа „Железнице Србије“,

а ја бих се посебно захвалио

Влади републике Чешке, која је

донацијом од 30 милиона, пре-

ко „Железнице“, помогла да

овај посао буде реализован“.

„реализација овог посла

најбољи је пример како се у са-

радњи са локалном самоуправом

безбедност саобраћаја може по-

дићи на виши ниво“, истакао је

генерални директор „Железни-

ца Србије“ Милован Марковић.

-овим је заиста значајно

унапређен квалитет саобраћајне

инфраструктуре, и када је у пи-

тању Железница, и када је у пи-

тању град шабац. Три путна

прелаза су обезбеђена најса-

временијом сигнализацијом. Ми

имамо преко две хиљаде путних

прелаза у Србији, они су раз-

личитог нивоа опремљености, а

само петина има овако високо

квалитетну сигнално-сигур-

носну опрему, каква је у шап-

цу“. од планираних десет, у

овој години урађено је седам

прелаза, а Марковић је посебно

издвојио донацију чешке владе

вредну милион евра, за обезбе-

ђивање најсавременије опреме:

„Железнице Србије“ немају соп-

ствена средства за озбиљно ин-

вестирање, али Влада репуб-

лике Србије, Законом о буџету,

предвидела је велике гаранције

за коришћење кредита европ-

ских банака управо за модер-

низацију пруга.“

да подсетимо, на пружним

прелазима у шапцу, два су ра-

није била обезбеђена знацима

друмске сигнализације – анд-

рејиним крстом, а један је по-

тпуно нов – сва три су на најса-

временији начин изграђена у

оквиру северозападне транс-

ферзале, којом ће се, врло брзо,

преусмерити теретни саобра-

ћај. инвестиција је реализована

преко шабачког јавног пред-

узећа за управљање грађевин-

ским земљиштем; Град је био у

обавези да обави грађевинске,

електро и техничке радове, а по-

стављање опреме успешно су

извели чешки аЖд, као и бео-

градска предузећа аЖд Саоб-

раћајни системи, Телефонкабл и

делта инжињеринг.

и званичним пуштањем у

рад пружних прелаза истакнут

је крајњи циљ – већа безбедност

учесника у саобраћају. Бележи-

мо и податак, статистички,

стручних служби „Железнице

Србије“, да се готово сви ван-

редни догађаји на путним пре-

лазима дешавају због пропу-

ста, непажње, непридржавања

саобраћајне сигнализације. у

прошлој години, на путним пре-

лазима у Србији било је 56 ван-

редних догађаја, у којима је по-

гинуло 15 лица. радује податак

да је број незгода у првој поло-

вини ове године значајно сма-

њен. Ц.Љ.

улагањиМа града Шапца и јп „железНица србије“

Безбедно преко пруге кроз Шабац

-у неком наредном периоду ми ћемо свакако водити рачу-

на да развој железничког саобраћаја у овом региону иде напред.

То значи да ћемо вратити путнички саобраћај од шапца пре-

ма Зворнику. Чекамо нове дизел моторне возове; ја сада не могу

да обећам колико ће тих возова бити у овом региону и саоб-

раћати на релацији рума – шабац –Зворник, али, сасвим је си-

гурно, да у скоријем периоду планирамо набавку нове количине

возила да би се тај саобраћај успоставио на квалитетан начин.

данас немамо довољно путника на нашим возовима, а нема-

мо ни довољно квалитетних возова. Железнице Србије тридесет

година нису купиле ни један нов воз, а сада имамо реализацију

уговора за набавку дизел моторних возова и разговоре о новим

количинама возова, што је добра информација за кориснике на-

ших услуга – најавио је генерални директор јП „Железница

Србије“ Милован Марковић.

-данас сам са градона-

челником шапца разгова-

рао и о развоју неких капа-

цитета везано за инду-

стријску зону, односно из-

градњу индустријског коло-

сека, и повезивања желез-

нице са будућим локацијама

индустријског развоја, што је

јако важно за сваки град.

шабац има могућности, да

заједно са Железницом

Србије, са потенцијалним

инвеститорима, финансира

један овакав пројекат, чиме

би ваша индустријска зона

добила на квалитету што се

тиче саобраћајне инфра-

структуре. Поред друма, же-

лезница је међу захтевима

свих озбиљнијих инвести-

тора који желе да своје робе

на једноставан и јефтин на-

чин транспортују – истакао

је генерални директор јП

„Железница Србије“ Мило-

ван Марковић.

Познати шабачки сликар

драган јовановић-риле управо

се вратио из Турске, где је у Са-

франбулу учествовао на међу-

народној ликовној колонији. То

је град музеј, по заштитом

унЕСК-а, а позив је сигао са

Корабук универзитета, односно

Факултета лепих уметности и

дизајна. двадесетак уметника из

девет држава, поред сликања,

дружили су се и своја искуства

преносили студентима ликовне

уметности. За све време имали

су изузетну пажњу домаћина, од

градоначелника до ректора уни-

верзитета. јовановић посебно

истиче начин на који Турска

чува традицију али и осваја

нове просторе у уметности. на-

равно, видан је и економски на-

предак, а Сафранбул налази се

на двадесетак километара од

црног мора. јовановић је овом

приликом позван да наредног

лета излаже у једном ексклу-

зивном туристичком месту у

Турској.

Већ од првог јула јовановић

ће учествовати на међународној

ликовној колонији“Балкане мој“

у Пожаревцу, где се окупља

више од осамдесет уметника.

Крајем јула учествоваће на тра-

диционалној колонији на Бала-

тону, у Мађарској, а у августу

је колонија „дрина“ у Прњаво-

ру. на јесен учествоваће на ли-

ковној колонији у румунији и

Бугарској, а на крају године,

као својеврсно признање за 35

година уметничког рада, при-

редиће самосталну изложбу у

Београду. Д.Е.

призНање ШабачкоМ уМетНику драгаНу јоваНовићу- рилу

Слике у Сафранбулу

Дреновачки нови допринос српској историји

�� www. podrinske.com 30. јун 2011.ДРУШТвО

на републичкој смотри ли-

ковног стваралаштва Милош

Симић, ученик петог разреда

ош“Стојан новаковић“, ос-

војио је треће место у конку-

ренцији више од пет хиљада ра-

дова. Пажњу жирија побрао је

његвов цртеж лабораторије хе-

мијском оловком. иначе, то су

радови са редовне наставе ли-

ковног васпитања послати на

ову највећу смотру дечјег ли-

ковног стваралаштва у Србији,

а већ другу годину ученици ове

школе и њихова наставница

Славка јкаовљевић добијају на-

граде за колекцију.

Милош Симић, како каже,

црта од своје четврте године,

највише у оловци на папиру.

није ишао ни у какву посебну

школу цртања, и сам је брушио

свој таленат. цртање му је и ра-

дост и игра, а тако је за цртеж

робота преседео осам часова

непрекидно. друге технике оду-

зимају ма мање времена, од

пола сада до два. Посебна ин-

спирација су му цртање робота

и чудовишта као и стрипови.

једног дана, како признаје, во-

лео би да буде цретач стрипова.

Признаје да му пејзажи не пашу,

да му је мртва природа досадна,

а да га највише занимају цев-

чице, апарати, лабораторија...

нема неког ликовног узора, али

га одушевљава Леонардо, и ње-

гови цртежи, посебно цртање

суза. Жели да упише графички

и модни дизајн који му отварају

велика врата будућности. Зна да

шије, да шминка, већ сада ради

рекламе за игрице. иако га ис-

нирише цртање људских фигу-

ра у покрету, обавезно са кри-

лима, још увек жуди за играч-

кама. Већ је јавно на ТВ пред-

ставио своју играчку октопода,

од комбинација бојених камен-

чића, јер је важна , како каже,

флексибилност, покретљивост и

машта која покреће играчке. За

дечака од дванаест година теш-

ко се може очекивати да анали-

зира личност, али он већ по по-

кретима руку, очима, препознаје

најважније људске емоције. За

сада не истиче се толико и у

другим предемтима, иако иамо

просек 5,00, јер му је цртање-

све! у породици има пуну под-

ршку, а ако воли то што ради,

како каже, онда ће и успех сам

по себи.

Д.Е.

успех На Највећој ликовНој сМотри:МилоШ сиМић

Цртање као игра

Поред редовне наставе

Славка јакаовљевић готово

сваке суботе у ош “Стојан

новаковић“ отвара врата своје

уметничке радионице та та-

лентовану децу. Такав рад,

пре свега љубав према своме

позиву и деци, донео је низ

признања. на највећој смотри

ликовног стваралаштва

Србије, где учествује на хи-

љаде ученика, две године за-

редом ученици ове школе

освајају награде за колекцију.

у последњих пет година стиг-

ле су и три награде за стрип

које су нацртали ученици ове

школе. Такође, њени учени-

ци су освајали награде на кон-

курсу Европског покрета у

Србији као и на бројним ло-

калним и регионалним кон-

курсима. и нова и стара згра-

да школе „Стојан новаковић“

носи препознатљива обележја

ликовне радионице. али, оно

што посебно издваја ову креа-

тивну радионицу је хуманост.

Већ шест година организују се

јединствене продајне изложбе

радова у хуманиратне сврхе.

Тако је за лечење ане Попо-

вић прикупљено 150.000 ди-

нара, а сви радови у холу ша-

бачког позоришта „планули“

су за пола часа. Љубав према

уметности ова омиљена на-

ставница пренела је и на своје

ученике тако да се тради-

ционално у школу за умет-

ничке занате уписује највише

ђака из ош “Стојана новако-

вић“.

Д.Е.

Радионица таленатаскица за портет НаставНице ликовНог: славка јаковљевић

помен аниобреновић

у саборном храму св. апо-

стола Петра и Павла у шапцу,

у цркви чији је ктитор госпо-

дар јеврем обреновић, 29.

јуна први пут је служен помен

његовој кћери ани, рођеној у

шапцу пре 190 година. По

благослову владике шабачког

господина Лаврентија, чино-

дејствовали су свештеници

шабачке цркве.

Молитвом за спокој душе

ане обреновић Константи-

новић обележена је 143. го-

дишњица од Топчидерске ка-

тастрофе, у којој је она 29. маја

1868. године погинула на-

стојећи да заштити кнеза Ми-

хаила од атентатора, браће

радовановића из шапца.

Помен шапчанки, која је

по много чему била прва у

Милошевој Србији а која је из

српског памћења протерана

због намере (и жеље кнеза

Михаила обреновића III) да

кћерку Катарину уда за брата

од стрица. Грех јој никада

није опроштен, кажњена је

најтежом казном – заборавом,

а олакшавајућа околност није

био ни њен покушај да живот

заложи за кнежев. Била је по-

нос и «дика рода» а умрла је

као најомраженија међу об-

реновићима. Време заборава

за њу је почело чим је поло-

жена у породичну костурницу

у манастиру раковица.

Белешке Милоја Лешјани-

на, које су први пут у целини

објављене у књизи «Принце-

за анка», осветлиле су од-

лучност кнеза Михаила да

ожени сестричину и подстак-

ле анин «повратак» у родни

шабац.

По први пут је одржан по-

мен ани обреновић Кон-

стантиновић, а шабачка

црква, се, сваке године сећа

свог ктитора јеврема обре-

новића.

МАТУРАНТИ 8/2, ОШ “ДОСИТЕЈ ОбРАДОвИћ” вОЛУЈАЦ

Књига, насловљена и као

Скица за портрет ане обрено-

вић, прве списатељице обнов-

љене Србије, представљена је

22.јуна, у препуном холу Биб-

лиотеке шабачке.

Својим квалитетом, руко-

пис књиге Живане Војино-

вић,одушевио је све у редакцији

„Стубова културе“, истакао је

уредник иван радосављевић,

наглашавајући да је реч о исто-

риографској биографској сту-

дији, а да је „у сваком п0оглав-

љу очигледан темељан и просто

застрашујуће обиман истражи-

вачки архивски рад који за ре-

зултат има садржајан, високо ин-

формативан, и у чињеничном

смислу, апсолутно поуздан

текст“...

(Извештај са промоцијекњиге „Принцеза Анка“ – у

следећм броју Подринских)

живаНа војиНовић - приНцеза аНка

Прва ласта српског васкрсаи европског пролећа

��30. јун 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

школа сликања „Браћа Лу-

кић“ обележила је 12 година

рада доделом диплома генера-

цији ученика за које кажу да су

„најталентованија деца у шап-

цу“. укупно 31 ученик завршио

је курс познате сликарске по-

родице која је до сада у свет

уметности упутила преко 600

шапчана. Њих десетак се сли-

карством и сродним уметнич-

ким дисциплинама бави про-

фесионално или су на студијама

престижних уметничких школа.

„Почело је као жеља да неки

свој таленат, Богом дан, поде-

лимо са децом, да им пренесе-

мо наша сазнања и упутимо у

свет уметности. После 12 годи-

на са поносом можемо да ка-

жемо да су нас ученици надма-

шили а да ће ова генерација која

сада похађа школу сликарства

надмашити све претходне. нема

потребе да говоримо о именима

јер ће се свако од њих сигурно

у будућности појављивати у ме-

дијима али можда да поменемо

најмлађе и најслађе анђелу Се-

нић (7) и јану Станисављевић

(6). Када погледате њихове ра-

дове тешко да можете поверо-

вати да су их сликала деца“,

каже Милован Ћија Лукић.

Браћа Лукић наводе да се до-

делом диплома не завршава

школа сликања. деца остају ве-

зана за идеју да своја осећања

изразе кроз уметност и да то по-

деле са суграђанима. Тако се на

редовним Светосавским из-

ложбама међу дечијим радови-

ма пронађе и понеки са ака-

демском титулом, чисто због

љубави.

м.ж.

Традиционално, бројним

концертима, половином јуна, у

шабачкој Музичкој школи „Ми-

хаило Вукдраговић“ обележен је

завршетак школске године.

један концерт се „издвојио“...

За поздрав и објашњење,

биле су речи да се љубав према

музици најбоље негује у поро-

дици, и по први пут се у школи

дошло на идеју да на концерту

наступе родитељи и деца... и не

зна се ко је био поздрављен ве-

ћим аплаузом...

Постоје породице, у којима

је више генерација прошло кроз

ову школу, и баве се музиком.

једна од њих је породица Тадић.

Слободан, хорски диригент, про-

фесор и директор Му-

зичке школе, а на кон-

церту су се, уз гитаре,

представили тата не-

над, професор клави-

ра и син урош, ученик

првог разреда гитаре...

Породица са троје

виолиниста... апелићи,

Слободан, ћерка Ма-

рина и малена Мина

Станишић... Поред вио-

лине, Слободан се бави

и хорским дириговањем, Ма-

рина се усавршавала у музичкој

педагогији, а Мина је ученик

припремног разреда...

Витомир Васиљевић је са-

моуки хармоникаш, запослен је

у дому културе у Прњавору,

као корепетитор фолклорног

ансамбла. Своју љубав према

музици пренео је на синове

Стефана и драгослава, који су

ученици хармонике... уз „Сви-

лен конац“ и сплет народних пе-

сама, засвирали су и на фрула-

ма...

аплаузима поздрављена већ

најава... да није одолела чароб-

ним звуцима тамбуре, па се уда-

ла за Банета из „Бисернице“...

Верица Митровић, професор

клавира, хора и дириговања

(„води и оркестар породице

Митровић“)... Потпуно задојена

и опијена музиком и ћерка Ка-

тарина; мушки део породице

није био у могућности да на-

ступи, Верица и Катарина че-

твороручно засвирале на кла-

виру...

у музици града довољно

рећи – Жељко Торбица и

Мирјана Тодоровић... Жељков

Лазар, наступио на концерту

награђених ученика, Мирина

александра – на концерту про-

фесора, а њих двоје, одушевили

као дует, уз „Све док је твог бла-

гог ока“, „рјабинушку“ и „Каћу-

шу“... Како Мира подсети, то је

дружење из основне школе, а

„сама идеја да се уопште на-

прави овакав концерт, дивна је.

и због деце, због самог ужитка,

стварно је прелепо“...

Горан димитријевић је, по

завршетку музичке школе, оти-

шао на студије у Сарајево, где је

виолину свирао у оркестру опе-

ре и радио-телевизије, потом у

камерном оркестру, филхармо-

нији и опери у Београду... у род-

ни град се вратио две хиљади-

те, где живи и ради као профе-

сор виолине. у слободно време,

уз игру, увелико музицира са де-

цом – Магдаленом и николом...

на питање да ли је и код куће

овако весело, Горан са осмехом,

одговара, да је „ сваки дан пес-

ма и скакање, до миле воље“...

у породици Томић, од че-

творо деце, троје иде у музичку

школу (мала Милица тек треба

да пође у основну школу... Тата

Живко, иначе програмер (за-

послен у ТЕ „никола Тесла“ у

обреновцу), све објашња-

ва једноставним „волимо

музику“, „све сте виде-

ли“... а сјајно свира хар-

монику и фрулу... деца,

драгана, анђелка и Мом-

чило, не зна се у чему су

бољи, да ли у свирању или

певању... Све су одушеви-

ли Битолчанка ором, пес-

мом „Прелетеше птице ла-

ставице“, музиком из фил-

ма „Титаник“ и македон-

ским колом... а тата Живко

признаде да је имао страховиту

трему, и да тек сад разуме децу,

како је њима када наступају на

такмичењима: „Било ми је јако

драго што сам наступио овде у

школи, са својом децом“...

наступ пријао и учесници-

ма, и публици, организатори

рекоше да ће и за наредну го-

дину задржати концерт где се

заједно представљају чланови

породице, углавном родитељи и

деца... Ц.Љ.

изузетаН хепеНиНг у Музичкој Школи

Музика се негује у породици

у најави подсетише да су му деда и стриц били виолини-

сти, да је средњу музичку школу завршио у шапцу, у класи про-

фесора Бране Вуковића, потом, студије музике наставио у но-

вом Саду... Љубав према инструменту пренео је сину Салку, уче-

нику петог разреда виолине... и показаше потом, раскош талента

син Салко, и сву виртуозност – тата ахмет...

а, после концерта, забележисмо, ахметове речи, да је у по-

родици, уз музику, увек весело. и уз осмех, додатак: „По некипут

се и посвађамо око вежбања, не вреди, морамо тако“... а, Сал-

ко, и овом приликом истиче да није тата пресудио за виолину:

„ја сам одлучио, желео, свидео ми се звук виолине и хтео сам

да свирам виолину...“ а жеље сежу и до Беча и филхармоније...

Мама Зорица, увек подршка: „наравно, сада мало више Сале-

ту него тати, али добри су. у нашој породици сада су све очи

упрте у Салета...“

ахМет И Салко лекИћ: ВИолИна у душИ

Нова генерација сликарашколе Браћа Лукић

РЕГИОНwww. podrinske.com�8 30. јун 2011.

Љубовија – у средњем Подрињу вредни произвођачи дувана

завршили су садњу ове индустријске биљке. они ће овог лета гајити

дуван сорте „берлеј“ и „вирџинија“ на више од 400 хектара. Пре-

ма речима Миленка Ковачевића, који се 18 година бави про-

изводњом дувана на 5,5 хектара, домаћина из села узонице код Љу-

бовије од пре две године узгој дувана је уносан посао. откупна цена

дувана сада је добра и са њом су задовољни сви произвођачи. Про-

шле године откупљивачи дувана су прву класу сорте „вирџинија“

плаћали 2,5 евра по килограму, другу класу 2,4 и трећу класу 1,9

евра по килограму. и ове године према најави откупљивача дуван

ће бити откупљен од сељака по цени нешто већој од прошлого-

дишње. За произвођаче је веома значајно што два до три дана по

испоруци дувана добију новац на руке. М.Малишић

ЉуБоВија – на њивама у Подрињу пшеница је у добром ста-

њу, томе су током пролећа допринели добри хидролошки услови

и агротехничке мере које су вредни сељаци применили при сет-

ви хлебног жита. на појединим парцелама класови пшенице су у

почетној фази дозревања па ако у наредним данима временски усло-

ви буду добри жетва ће почети половином јула. Према процени по-

љопривредних стручњака приноси пшенице ће бити добри и кре-

таће се у равничарском крају од 3,5 до 4,5 тона по хектару а у брдо-

витом поручју 2,5 до три тоне по хектару што је веома добро.

М. М.

ЉуБоВија – у селу Горњој Љубовиђи, на реци Љубовиђи,

још за време римњана изграђен је мост који и данас добро служи.

Мост је грађен у облику лука, од камена, а умсто малтера упо-

требљено је растопљено олово, узето у рунику који се налазијо у

близини места на којем је грађен мост. По архитектури мост спа-

да у веома ретке и богате остатке прошлости у подрнском кају и

стављен је под заштиту државе. на његовом своду појавиле су се

пукотине, које су недавно саниране металним утегама. Међутим,

на своду моста мајстори су оставили искривљене стубиће, који ква-

ре изглед грађевине. овај изузетно леп и атрактиван мост долазе

да виде бројни турити, и њима засмета, када виде гвоздену ска-

ламерију на мосту. М.Малишић

ЉуБоВија - и поред тога што су противградне станице пре-

шле из надлежности рХМЗ у надлежност секретара за ванредне

ситуације није донела бољитак када је број противградних рака-

та у питању. За 13 противгардних станица колико их има на под-

ручју општине Љубовија предвиђене су укупно четири ракете по

станици, што је недовољно за ефикасну одбрану од градоносних

облака, па пољопривредници у овом житородном и воћарском крају

стрепе од града. М. М.

обезбеђен новац за ремонтхидроелектране

МаЛи ЗВорниК - у нашој најстаријох хидроелектрани на

дрини „Зворник“ саграђеној 1955. гоине увелико се врше припреме

за ремонт електро трбина. Тендер за ревитализацију електране тре-

ба да буде расписан до крајем овог месеца и за то је обезбеђен кре-

дит од немачке развојне банке КFW до 70.000.000 евра, најављено

је из Електроприврде Србије. Завршетак тендера и потписивање

уговора очекује се почетком 2012. године.

М. Мaлишић

ЉуБоВија – у средњем

Подрињу брдско-планинском

крају у којем вредни пољопри-

вредници узгајају малине на

више од 800 хектара почелаје

берба малина, али сељаци су не-

задовољни откупном ценом - по-

нуђено је да прва класа малина

буде плаћена 80 динара а друга

50 днара.

- овом ценом моћи ћемо

само да покријем трошкове

које смо имали при набавци

скупог минералног ђубрива,

средстава за заштиту садница и

за бербу. Малине су могле бити

боље плаћене. ја читаву поро-

дицу издржавам од малина.

ако, до краја бербе, буде овако

ниска цена овом јагодичарском

воћу, не знам од чега ћемо жи-

вети. доста нам је то што сва-

коднено гледамо

у небо и стре-

пимо да нам

гард не уништи

све усеве које

имамо, још тре-

ба сваке године

да страхујемо од

откупне цене

малина које

имају добар

пласман на ино-

страном тржиш-

ту и доносе на-

шој држави добу

девизну зараду

- каже недељко

Симеуновић, до-

маћин из села

алин Грм код

Љубовије.

М.Малишћ

добра цеНа повећала производњу дуваНа

Биће дуванског дима...

Биће дебела погача...

Гвоздена скаламеријаругло на мосту

Недовољно противградних ракета

На основу Одлуке Управног одобра ЈКП “Стари град” оглашава:

л И Ц И т а Ц И ј у

За резервацију тезги на период од 01.08.2011.до 31.07.2012. године на пијаци “Стадион”

I. утврђују се термини за одржавање лицитације по следећем распореду.

Пијаца I лицитација II лицитација III лицитација

„Стадион“ 11.07.2011 год. 18.07.2011 год. 25.07.2011 год.

Лицитације ће се одржати у сали јКП "Стари град" шабац, са почетком у 9,00 часова.

II. утврђује се почетна лицитациона цена у износу од :

Зелена пијаца “Стадион”

Тезга (2 м) 45.000,00 дин.

Пијаца “Стадион” - Плато

Тезга (2 м) 48.000,00 дин.

Робна пијаца “Стадион”

Тезга 2 м) 48.000,00 дин

Почетни лицитациони износи дати су са ПдВ-ом.

III. Право учешћа на лицитацији имају лица која испуњавају услове утврђене Пијачним ре-

дом јКП "Стари град" шабац, а сагласно општинској одлуци о промету роба на пијацама. (ре-

шење ио Со шабац, бр. 06-16/2001-01).

IV. учесници лицитације обавезни су да уплате на благајни предузећа депозит пре почетка ли-

цитације у вредности од 10% од почетне лицитационе цене.

утврђује се почетни лицитациони корак на 200,00 динара.

уколико се почетна цена у току лицитације тезги увећа за два пута лицитација се зауставља.

Поступак се наставља, по поновној уплати депозита од 20% од достигнуте лицитационе вред-

ности, што важи за свако следеће удвостручење почетне лицитационе вредности.

V. По окончаној лицитацији, корисници који су понудили највећи износ накнаде резервације,

дужни су да са предузећем у року од пет дана закључе уговор и уплате преостали излицитирани

износ под претњом губитка права на закључење уговора и повраћај депозита.

уплаћени депозит се урачунава у излицитирани износ.

Право на закључење уговора корисник може остварити под условом да претходно измири све

неизмирене обавезе по основу уплате пијачне таксе из предходног периода.

VI. Све информације можете добити на телефон 015/343-566, Ђаковац Синиша.

ЈКП “СТАРИ ГРАД” ШАБАЦ

ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ "СТАРИ ГРАД" ШАБАЦВојводе Јанка Стојићевића бр.1

Тел.: Директор 334-618, Централа 334-613

Факс 334-620, Жиро рачун 160-2276-38

почела берба МалиНа

Произвођачи незадовољни откупном ценом

НЕДЕљКО СИМЕУНОвИћ

ОДГАЈИвАч МАЛИНА

СНИМИО: М.МАЛИИШИћ

�930. јун 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

„драги пријатељи и драги

гости, поздрављам све присут-

не, као и нашег уваженог госта,

господина Корнелија Ковача,

који се одазвао позиву друшт-

ва да дође на прославу 200. го-

дишњице Мишарске битке.

овим приликом хтео бих да

вам испричам како се догодило

да се господин Ковач нађе међу

нама“. (део беседе професора

Ђорђа Симића, великог пошто-

ваоца сјајних уметника)

„Када се сада свега присе-

ћам, све је, заправо, почело још

од мојих студентских дана када

сам први пут преко радија чуо

песму Бој на Мишару у извође-

њу тада популарне групе „ин-

декси“. и 1986. пред 180. го-

дишњицу Мишарске битке се-

тио сам се песме коју сам још

као студент чуо. Покушао сам да

пронађем плочу са компози-

цијом, али нисам успео. По-

следња нада била је да се обра-

тим неком од чланова групе

„индекси“. од службе обавеш-

тења у Сарајеву добио сам број

телефона даворина Поповића.

окренуо сам број. јавио се ње-

гов отац. рекао је да није код

куће. отишао је, каже, са дру-

говима да игра кошарку. најбо-

ље је да га сутра зовете, поса-

ветова ме његов отац. Поново

сам позвао. јавио се даворин.

објаснио сам зашто га зовем. да

је ускоро 180. годишњица Ми-

шарске битке и да би било при-

кладно да се тог дана чује и њи-

хова песма. а могли би, рекох,

за неку наредну годишњицу

доћи и са групом извести ком-

позицију на самом Мишару. да-

ворин је прихватио идеју и ре-

као да је то сасвим изводљиво.

на крају разговора га замолих,

ако је у могућности, да ми по-

шаље снимљену композицију.

После неколико дана у дом

омладине у шапцу стигла је

магнетофонска трака на којој је

писало: Бој на Мишару – „ин-

декси“, аранжер Есад арнаута-

лић. Траку ми је донео чувар

дома. обрадован, одмах сам је

однео у радио шабац. После

пар дана композиција је емито-

вана. Траку сам поклонио му-

зичкој редакцији радио шапца,

а за себе сам песму преснимио

на касету. Те године, 1986, и на-

редне композиција Бој на Ми-

шару сарајевске групе „индек-

си“ чула се и на самом Миша-

ру...“

„...Поводом преране смрти

даворина Поповића, однео сам

касету са песмом у радио ша-

бац да је пусте. Лист „Глас Под-

риња“ сам замолио да напише

пригодан текст поводом даво-

ринове смрти...“ „...у међу-

времену сам сазнао, а што ра-

није нисам знао, да је компози-

тор те песме Корнелије Ковач.

Сад сам почео трагати за Кор-

нелијем. ... и једном кад сам до-

био везу објаснио сам у име кога

зовем и зашто. Било је то пово-

дом ове 200. годишњице Ми-

шарске битке. договорили смо

се у вези интервјуа у Београду.

и непосредно пред обеле-

жавање јубилеја отишли смо

Милован недељковић, Бранко

Станић и ја код Корнелија. о

томе смо писали у овој нашој

„Мишарској читанци“. у Бео-

граду смо Корнелију уручили

књижицу почасног члана, а он

нам је дао усмену сагласност да

имамо ексклузивно право да

издајемо цд на којем ће се на-

лазити и његова сјајна компо-

зиција Бој на Мишару. Том при-

ликом позвали смо га у име За-

дужбинског друштва, а и у наше

лично име да буде наш драги

гост поводом јубилеја. Корне-

лије Ковач се позиву радо ода-

звао и ево, данас је на Мишару

као гост Задужбинског друштва

и као гост свих Мишараца. уве-

рен сам да ће се наша сарадња

и дружење наставити и убудуће.

у то име захваљујем се госпо-

дину Корнелију Ковачу кога

смо прогласили и за почасног

војводу нашег Задужбинског

друштва „Први српски уста-

нак“.

наставак приче кроз делове

беседе Корнелија Ковача...

„...што рекосте: ништа не

сме да се заборави. ни ко смо,

ни шта смо, а ни какви смо

били. Вероватно да смо и данас

такви.

Само бих кратко напоменуо

како је живот веома чудан. ја

сам у Сарајеву студирао му-

зичку академију. Почео сам са

студијама 1961, а завршио 1964.

године. до 1968. сам остао у Са-

рајеву. допадало ми се у њему.

Био је то отворени предиван

град.

иако сам студирао озбиљну

музику, увек сам се интересовао

и за музику којом се и данас ба-

вим. Могу вам рећи да у то

време, бар што се тиче музике,

није било популарно радити не-

што што има национални при-

звук. углавном смо скидали

стране композиције. Тада је

било јако важно да се свира

само страна музика. То су, на-

равно, чинили и „индекси“,

група у којој сам радио. али у

чему је њена величина. они су,

можда, први или међу првима

све више повећавали број до-

маћих композиција у свом ре-

пертоару. Све више су сами пи-

сали песме и компоновали. и за

неких 5-6 година цео репертоар

„индекса“ био је потпуно до-

маћи. Тада је то било незами-

сливо, јер су биле популарне

само стране композиције.

Е, у том периоду, за тих го-

дину и 10 месеци што сам радио

са њима, дошла ми је на ум

идеја да направим композицију

по мотивима епске песме Бој на

Мишару. ни сам не знам зашто,

ни одакле је то потекло. Зато сам

мало пре и рекао да је живот

врло чудан, када се догоде неке

ствари које ни ви сами не мо-

жете да објасните.

од почетка своје каријере,

још од најраније младости, увек

сам поштовао оно што смо учи-

ли у школи из наше ближе и

даље историје. Тако сам касније

компоновао и песму о иви

Лоли, као и друге песме у вези

револуције. и све те велике

ствари које су се дешавале кроз

историју, све те велике битке,

опчињавале су ме својом епо-

пејом. Било је то нешто што није

било присутно онда када сам ја

одрастао и нисам прошао кроз

то.

Сећам се само да сам негде

набавио књигу са епским на-

родним песмама. ишао сам ре-

дом и зауставио се баш на Боју

на Мишару. Зашто? не бих знао

да вам објасним. Вероватно да

је та песма, од свих оних које

сам прочитао, на мене оставила

најјачи утисак. једноставно ме

освојила. не само због описа са-

мог догађаја, већ, изгледа, и

што сам осетио да ту има најви-

ше људских емоција. и са једне

и са друге стране. и код оних

који су победили, а и код оних

који су изгубили. Значи, једна

велика људска драма. Можда је

баш то био разлог који ме је при-

вукао да компонујем песму.

разумљиво да се цео текст

није могао наћи у композицији.

Била би то онда мала опера, а не

композиција од свега 3,5 мину-

та. Можда сам могао консулто-

вати неког књижевника како да

скратим песму, али ја сам је, као

композитор, сâм скратио како

сам знао и умео. Композицију

смо снимили и на радију је еми-

тована. даворин Поповић је пе-

вао. Слободан Ковачевић Бодо

је свирао на соло гитари, а на

бас Зоран реџић. Бубњар је био

Ђорђе Кисић и ја на оргуљама.

Међутим, као што сам већ

рекао, није то било време етна,

како би се данас рекло. Зато

„индекси“ ту композицију ни-

када нису ни издали. југотон

који је издавао све њихове ства-

ри није желео да је стави на пло-

чу. и тако је та песма остала у

Магнотеци радио Сарајева.

За време овог најближег

рата, појавио се у Бугарској пи-

ратски цд на којем се нашла и

песма Бој на Мишару. Била је то

баш композиција коју су „ин-

декси“ давно снимили. из Бу-

гарске цд је некако дошао у

Србију и песма је наједном по-

стала јавна.

и на крају да кажем, посеб-

но ми је драго што ме је живот

навео да у неком времену ура-

дим нешто када то и није био то-

лико популарно. али, ето ви-

дите, свака добра ствар се вра-

ти у живот... „

Био је ово део мишарских

беседа, поводом великог јуби-

леја (које је забележио Бранко

Станић), а све у спомен на да-

ворина Поповића.

Приредила Ц.Љубић

Ни НакоН десет годиНа

Мишарци не заборављају Даворина и Индексе

Модра ријека над Мишарскимпољем

Тих касних 70-тих нико није имао право да се не заљуби, код

првог плеса, уз „Бацила је све низ ријеку“, да не засања уз „Са-

њам“, да не промуца истину тренутка уз прозукли даворинов

глас да је она баш та „нај, нај...“

отишао је даворин Поповић, легендарни Пимпек, фронтмен

и душа сарајевских „индекса“, на неко , можда, боље место, и

у легенду. отишао је, с њим, и бољи део наших живота, тек пре-

пун бокал успомена. али, не пишемо на овом месту некролог,

он је за заборављене а даворин се не може заборавити, јер још

ће бити младости која ће уз њега „вољети сјај у трави“. на овом

месту исписујемо сећање на даворина и Филипа Вишњића.

Својевремено, на иницијативу одбора за организовање про-

славе поводом 180 година од Мишарске битке, Бата Ковач и Есад

арнауталић су бесмртни десетерац српског Хомера, Филипа

Вишњића музички прилагодили модерном времену и, даворин

Поповић је тад отпевао: „Храни сина пак шаљи у војску,

Србија се умирит не може“.

никад Пимпек није стигао на Мишар, а дошао би. Можда

ће већ ове године, над Мишарским пољем прелетети тај топли

глас, уз „Полећела два врана гаврана...“, и поље славе ће упло-

вити у модру ријеку незаборава.

Милан Милинковић ( објављено у Гласу Подриња, 5.јула 2001. године, уз дозволу аутора преносимо у

Подринским)

подсећања

КОРНЕЛИЈЕ НА МИШАРУ

ИНДЕКСИ

www. podrinske.com 30. јун 2011.2� www. podrinske.com КАЈАК

у суботу, 25.06.2011. године,

у Брчком, одржана је међуна-

родна атлетска трка, где су ат-

летичари аК „Темпо“, освојили

шест медаља.

латне медаље су освојили:

Маријана Бајуновић, Мина

Гајић, николина Мелентић и

огњен Мијаиловић, а бронзане,

Тамара Паунић и александар

росић.

дан касније, у новом Саду,

где је одржано првенство Србије,

за млађе сениоре, атлетичар тог

клуба Бојан Зарић, својио је

бронзану медаљу. Б.П.

Жетва медаља да шабац не треба да бри-

не за своју спортску будућност

доказали су ученици I разреда

ош ''јеврем обреновић''. они су

у петак, 10. јуна 2011. године у

Панчеву, на Првенству репуб-

лике Србије у Мшои (мале

школске олимпијске игре) ос-

војили, и то убедљиво, прво

место и постали државни прва-

ци у својој конкуренцији. наши

мали спортски јунаци су за про-

тивнике имала чак 12 екипа из

школа широм Србије.

Такмичење је подразумева-

ло савладавање полигона спрет-

ности и окретности са елемен-

тима гимнастике и атлетике у

чему шабачка деца нису имала

премца. у екипи је наступило

укупно десеторо деце, по пет де-

војчица и дечака, у саставу:

Ксенија опанковић, Симона

опанковић, андреа Ђурић,

дуња андрић, Катарина илић,

Марко Лазић, далибор Гаврић,

јован Гвозденац, Стефан Мак-

симовић и Лука Џиновић. Еки-

пу је врло успешно припремио

и водио на такмичењу млади

професор физичке културе Ми-

лан арсеновић. Занимљиво је да

су сва ова деца селектована

кроз пројекат ''расти здраво''

иза ког стоји Градска управа

града шапца. ова акција је реа-

лизована током протекле школс-

ке године а значајан допринос

њеној реализацији дао је Спорт-

ски савез шапца.

организатор, град Панчево,

заслужује све похвале за добру

организацију такмичења.

Ж. Опанковић

Шабачке спортске надепрвеНство републике србије у МШои

на недавном државном првенству за јуниорке у одбојци шап-

чанка Катарина Петровић са својим клубом „Визура супер нова“

освојиола је прво место. у финалу пре финала „црвена звезда“ по-

беђена је са 3:2, а јунакиња утакмице управо је била Катарина. Кас-

није је побеђена „Војводина“ истим резултаима док је „Поштар“

побеђен са максималним резулатом. Претходно је Катарина са

својим клубом освојила прво место и у кадетској конкуренцији.

иначе, Катарина се налази на списку репрезентативки Србије, а

прве одбојкашке кораке начинила је у оК“шабац“. осми разред

у ош“доситеј обрадовић“завршила је са одличним успехом а даљу

спортску каријеру као и школовање наставља у Београду.

одбојка:Нови успех катариНе петровић

Првенство и у јуниорској конкуренцији

2�30. јун 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

речи химне њихове коло-

није, чини се најлепше дочара-

вају лепоту дружења само деци

својствену, и зато су се и на-

метнуле као најлепши наслов.

јер истински су и шабац и

Предшколска установа „наше

дете“, сва места где су борави-

ли малишани (посебно Вртић

„Слобода“) изгледали уцветало

и украшено. од 12. до 18.јуна,

Колонија дечијег пријатељства,

окупила је шездесет малишана

и 40 васпитача из Бања Луке,

Бијељине, цетиња, Сомбора,

Липљана и шапца... Пред њи-

ховом дечјом лепотом, разигра-

ности и безбрижности, остаје се

без речи, али, и по знањима и

креативности... Лепо је било на

било који начин ( да одрасли не

замере) бити део дечијег царст-

ва... Фотографије су речитије од

речи...

колоНија дечијег пријатељства одржаНа у Шапцу

Кад се наше руке здруже, латице смо једне ружеКад се наша срца здруже, вртић цвета попут руже

ШАбАЦ

бИЈЕљИНА

ЛИПљАН

ЦЕТИњЕ

СОМбОР

бАњА ЛУКА

бИЛИ СУ ГОСТИ ХИПОДРОМА

Мали велики глумциједна од активности, која је у оквиру Колоније дечијег

пријатељства побудила можда и највеће интересовање малиша-

на из шест градова, било је уметничко представљање на сцени ша-

бачког позоришта. Представице су осмислили и припремили још

у својим вртићима, а права позоришна сцена и атмосфера била је

додатни мотив... игра, глума и музика спојили су их све у завршној

сцени, што је била и она најлепша симболична порука пријатељ-

ства. истинску радост малишани су пренели и на одрасле...

засађени платани - за трајно сећање Све је лепо када се ради са другарима... а ту су били и стари,

и нови другари... Групе из свих шест градова, на летњиковцу су

засадиле по стабло платана, за трајно сећање на дечију колонију

пријатељства, и као знак захвалности за добру организацију до-

маћина

ПОСЕТА ТРШИћУ

нови сусрет у БијељиниСа истим жељама, са циљем међусобног дружења предшкола-

ца, али и едукације и размене искустава са вртићима из других сре-

дина.... на Колонији дечјег пријатељства 2012. године у Бијељини...

СвИ СУ ДОбИЛИ МЕДАљЕ

бИЛО ЈЕ И МАСКЕМбАЛА

Током претходне школске

године, Спортски савез шапца,

односно Савез за школски спорт

посветио је велику пажњу ор-

ганизацији такмичења школске

омладине. организована су оп-

штинска првенства основних и

средњих школа у свим спорто-

вима и спортским дисципли-

нама, сем у пливању и у стре-

љаштву, а ове спортске гране

изостале су због недостатка од-

говарајућег простора за одржа-

вање истих. Са Слободаном

Мијаиловићем, у спортском са-

везу шапца задуженим за школ-

ски спорт, разговарали смо о ак-

тивностима које су биле спро-

ведене од септембра 2010. на

пољу школског спорта у шапцу.

-Поред такмичења на ни-

воу града, која смо организова-

ли у свим спортским дисципли-

нама, били смо организатори и

домаћини окружних такмиче-

ња у рукомету, кошарци, од-

бојци и стоном тенису. уз то, ор-

ганизовали смо и међуокружно

такмичење у одбојци, као и у ко-

шарци, које смо организовали у

Лозници. Такође, били смо тех-

нички организатори још неких

такмичења која спадају у домен

школског спорта.

-Да ли је било активности

и када су најмлађи школарци

у питању?

-у оквиру Мале олимпијаде,

организовали смо такмичење

за предшколце, као и ученике

првих и других разреда основ-

них школа, у оквиру којих су се

они огледали у полигонима

спортских вештина. ученици

првог разреда основне школе

„јеврем обреновић“ из шапца

били су касније и победници

такмичења на нивоу целе Србије

за свој узраст, док су ученици

другог разреда основне школе

„Стојан новаковић“ освојили

осмо место на истом такмичењу

за свој узраст.

-Да ли је било активности

и када је спорт у школама на

сеоском подручју у питању?

-Ту смо организовали Лигу у

малом фудбалу, кроз два квали-

фикациона турнира, као и за-

вршно такмичење које је одржано

на Градском стадиону у шапцу.

- Какви су резултати оства-

рени на такмичењима на ре-

публичком нивоу?

- ове школске године, наши

школарци остварили су изван-

редне резултате. ученици Еко-

номско-трговинске школе ос-

војили су друго место у мушкој

конкуренцији у кошарци, а уче-

нице Средње Медицинске шко-

ле „др андра јовановић“ по-

стале су шампионке Србије у ат-

летици. уз то, у појединачној

конкуренцији, ученица основ-

не школе „јанко Веселиновић“

из шапца, јагода Зечевић ос-

војила је друго место на репуб-

личком првенству.

- Колики је проблем за

развој школског спорта у

Шапцу недостатак адекват-

них простора и објеката за

бављење базичним спортови-

ма, пре свега пливањем?

- То није проблем само код

нас у шапцу. инфраструктура је

проблем који мучи све средине

у Србији, сем евентуално у Бео-

граду, новом Саду и нишу. Ба-

зени су још и најмањи проблем,

далеко значајније је то што ве-

лики број школа нема салу за

физичко. ипак, без обзира на све

те проблеме, професори се тру-

де да одраде поједине спортове,

и без обзира што немају адек-

ватне услове. Стога, треба ис-

таћи и похвалити њихов труд и

рад, када у никаквим условима

успевају да остваре одличне ре-

зултате. Посебно то добија на

тежини ако се зна да смо ми,

када су школска спортска так-

мичења, заједно са школама из

Сремског и Колубарског округа,

као и са екипама са територије

Београда.

- Наредна, 2012. година

биће олимпијска и када је

школски спорт у питању. Как-

ве резултате од ученика са

подручја Шапца можемо оче-

кивати на том такмичењу?

- То такмичење је заиста не-

шпто прелепо, када се на једном

месту окупи неколико хиљада

школараца на такмичењима у

олимпијским дисциплинама.

Током седам дана, они се над-

мећу у 9 спортова, што поједи-

начних, што екипних, и то је за-

иста једно прелепо такмичење и

дружење. шанса за учешће на

наредним олимпијским шпкол-

ским играма за такмичаре са на-

шег подручја биће наредне го-

дине увећана, пошто ће домаћин

такмичења бити Сремска Мит-

ровица, која иначе потпада у

исту квалификациону групу са

екипама из нашег округа, па ја

верујем да ће велики број наших

представника имати прилику

да осети драж тог такмичења.

Слободан Д. Кашиковић

www. podrinske.com 30. јун 2011.22 www. podrinske.com КАЈАК

разговор сда поводоМ: слободаН Мијаиловић

Инфраструктура је проблемкоји нас мучи

ФУДбАЛ

МачВа (шабац)-Слога (краљево) 0:0,

пеналима 4:2Стадион ФК Мачва, гледа-

лаца 750. Главни судија Слобо-

дан Веселиновић (Ваљево) 8,5.

Картона није било Пенали: об-

ровац 1:0, Влашић- радукић од-

бранио, Пејовић 2:0, дринић

2:1, Ђукановић 3:1, антонијевић

3:2, М. Ковачевић 4:2, Гојковић-

радукић брани.

Мачва: радукић 10, Тајдић

7,5, Марковић 7,5, Пејовић 8,

Лазић 8, Ђукановић 8,5, дра-

гићевић 7,5 ( Живановић 7),

Туфегџић 7,5, Милинковић 7

(М. Ковачевић 7,5), Гаврић 7 (н.

Ковачевић 7), обровац 8

играч утакмице: немања

радукић (Мачва)

шабац, 17. јуна. Фудба-

лери Мачве начинили су по-

двиг, и стигли надомак учеш-

ћа у завршници Куп такмиче-

ња. у изузетно лепој и дина-

мичној утакмици, и уз сјајног

противника Слогу из Краље-

ва, шапчани су до победе

стигли тек након бољег изво-

ђења једанаестераца, пошто је

регуларни ток меча завршен

најнепопуларнијим резулта-

том. Током трајања сусрета

нешто више иницијативе по-

казали су гости из Краљева,

кој ису у неколико наврата

били у прилици да постигну

погодак, али их је у томе спре-

чио, у овом мечу, фантастич-

ни голман Мачве немања ра-

дукић, који је у маниру врхун-

ских голмана успео да сачува

своју мрежу. игра коју су при-

казали првотимци Мачве у

овом сусрету унеколико је

подсетила на игру црвене

Звезде на стадиону „ Свети

никола “ у Барију 29. маја

1991., када су црвено бели

током целог меча имали под-

ређену, дефанзивну улогу. а

онда, пошто је овај сусрет за-

вршен без победника, при-

ступило се извођењу једанае-

стераца. и поново су, као и то-

ком целог сусрета до изра-

жаја дошли таленат и луи-

цидност младог голмана Мач-

ве, који је успео да заустави

ударце Влашића и Гојковића.

Тако су шапчани успели да

стигну надомак пласмана у

званичну завршницу најма-

совнијег такмичења, а до

остварења тог циља потребно

је да прескоче још само једну

препреку, када ће за ривала

имати нбеку од екипа које су

у другом рангу такмичења,

Телеком лиги Србије, биле

међу слабије пласираним у

овој сезони. уколико успешно

преброде и ову препреку, лако

се може десити да већ у сеп-

тембру у шапцу Мачва угости

и екипе које спадају у сам

врх српског клупског фудбала,

попут Војводине, Партизана,

Спартака или, што би и пред-

стављало прави празник фуд-

бала у нашем граду, црвене

Звезде.

Слободан Д. Кашиковић

захваљујући одбраНаМа Младог голМаНа Мачва стиглау саМу заврШНицу куп такМичења

Феноменални Радукић

Фк јаВоР хаБИтФаРМ (Ивањица)-МачВа (шабац) 0:0

Стадион ФК јавор, гледалаца: 500. Главни судија: Миленко Ма-

товић (Крагујевац) 7. Жути картони : Колаковић, јанковић (јавор),

Васић, Карић (Мачва)

јавор Хабитфарм: Глинтић -, Милинковић 7,5, Вукашиновић

7, Колаковић 7, јовановић 7 (шарчевић -), јанковић 7, Митић 7,

јанковић 7, Петровић 7, Митић 7 Стојадиновић 7, Спасојевић 7

(јеринић -), Ђокић 7 (Петрић -)

Мачва: Перић 7, Хаднађев 7, Лујановић 7, Ђурашковић 7, Ми-

ловановић 7, Карић 7, Гаврић 7 (алексић -), ристановић 7 (Три-

пић -), драгићевић 7 (Васић -), Панић 7, Томић 7 (Живановић -)

играч утакмице: Милан Милинковић (јавор Хабитфарм)

ивањица, 23. јуна. омладинци Мачве нису успели да се пла-

сирају у најквалитетнији ранг такмичења за свој узраст. испо-

ставило се да је пораз у првом сусрету на свом терену био пре-

судан, пошто су у ивањици одиграли без погодака. Баш као и у

првом сусрету у шапцу, Мачва је имала потпуно подређену уло-

гу, а о томе најречитије говори податак да су шаопчани први шут

ка голу јавора упутили тек почетком другог полувремена.

С. Кашиковић

Омладинци нису успели

чЕТвРТАК 30.06.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Животињска антологија

11:25 Питање савести

12:20 документарни програм

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Медикус

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Пут хране

21:00 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

ПЕТАК 01.07.09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 радим градим

11:15 рукомет плус

12:05 Спортска галаксија

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Полигон

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

СУбОТА 02.07.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Џумбус

11:00 Животињска антологија

11:30 ја сам твоја судбина (ре-

приза 5 епизода)

15:00 Медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 Кућица у цвећу

18:00 Биографије познатих

19:00 Вести

20:05 цртани филм: црни лепо-

тан

21:00 Питање савести

22:00 Вести

22:30 Филм Трикови

НЕДЕљА 03.07.10:00 Водич за родитеље

10:30 цртани филм: Џумбус

11:05 Православни источник

11:30 освета(реприза 5 епи-

зода)

15:15 цртани филм: црни ле-

потан

16:10 Полигон

18:00 Џумбус- цртани филм

19:00 Вести

20:05 Биљана за Вас

21:00 Питање савести

22:00 Вести

22:30 Филм: Без мреже

ПОНЕДЕљАК 04.07.10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм Трикови

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

21:00 иза сцене

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

УТОРАК 05.0710:00 ја сам твоја судбина

10:30 Кроз прозор маште

11:15 Филм Без мреже

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:40 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 Лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Бубамаром по селу

21:00 Биографије познатих

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

СРЕДА 06.07.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Православни источник

11:15 Питање савести

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 иза сцене

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

19:15 Водимо Вас у Библиотеку

20:05 Животињска антологија

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

2330. јун 2011. www. podrinske.comТв

ПРОГРАМ Тв ШАбАЦУ СТАЛНИМ ТЕРМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОћНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 вЕСТИ У 3: РАДНИМ ДАНИМА У 15:00

православниисточник

од недеље, 3. јула на про-

граму Телевизије шабац гле-

дајте телевизијско издање

емисије „Православни ис-

точник“.Верска едукација ,

појашњење верских доктрина,

однос државе према цркви,

цркве према медијима, од-

нос цркве – верске заједнице

према младима, улога рели-

гије у социјалном друштву-

само су неке од најављених

тема .аутор и водитељ еми-

сије ђакон Младен шобот.

Недеља 11.00, реприза

среда 10.30

Трикови

Топла прича

о одрастању

дечака без оца у

радничкој сре-

дини малог про-

винцијског гра-

да у Пољској.

Прича је ауто-

биографска и ре-

жисер је посве-

тио филм својој

старијој сестри која се стара-

ла о њему.

Без мреже

дечак који живи

у свету имагинарних

ликова из компјутер-

ских игрица послат

је на усамљену фар-

му да прослави Бо-

зић са оцем и ње-

гповом новом поро-

дицом. извучен из

свог света, он одлу-

чује да побегне

усред зиме, и мора да се суочи

са изазовима реалног живота

ФУДбАЛ

поФк СаВаЦИјуМ (шабац)- СлоБодапоИнт СеВојно (ужице) 2:1

Стадион ФК Мачва, гледалаца 400. Главни судија: Филип То-

дић (Жагубица) 7. Картонс није било. Стрелци: 0:1 јовановић у 16,

1:1 атић у 40, 2:1 атић у 47 минуту

ПоФК Савацијум : Малетић 7, Богдановић 7., Васић 7, Стан-

ковић 7, арсеновић 7, атић 7,5, Спасојевић 7, Берић 7,5, Михаи-

ловић 7,5 (Стојићевић -), Марковић 7, Ђурић 7 (дражић 7)

Слобода Поинт Севојно: радојичић 7,5, цвијовић 7, радишић

7, јанковић 7, ракић 7, немања цветковић 7, ненад цветковић 7,

Бајрамовић 7, Вукомановић 7, Кулезић 7 (дејић -).

играч утакмице: Лука радојичић (Слобода Поинт Севојно)

шабац, 19. јуна 2011. у првом сусрету завршнице баража за по-

пуну Квалитетне пионирске лиге Србије, екипа Савацијума забе-

лежила је минималну победу над ужичком Слобода Поинт Се-

војном. Гости су први стигли до вођства, након што је јовановић

у 16. минуту искористио кикс одбране Савацијума. изједначио је,

у 40. минуту атић, изванредним волеј ударцем са 16 метара, а исти

играч, у 47. минуту изванредним поготком поставио је коначан ре-

зултат. С. Кашиковић

Минималац за наду

Фк СлоБода поИнт СеВојно (ужице)-поФк СаВаЦИјјуМ (шабац) 1:1

Стрелци 0:1 Михаиловић у 6, 1:1 Вукомановић у 28 минуту

Стадион крај Ваљаонице, гледалаца 400. Главни судија: душан

јаковљевић (Чачак) 7,5. Жути картони: Михаиловић, Богдановић

(Савацијум)

Слобода Поинт Севојно: радојичић 7,5, цвијовић 7, радишић

7, ракић 7 (диковић -), јовановић 7, јанковић 7, ненад цветковић

7, немања цветковић 7, Вукомановић 7, Кулезић 7, Бајрамовић 7

(дејић -)

ПоФК Савацијум: Малетић 7, Богдановић 7, Васић 7 (дражић-

), Станковић 7, атић 7, Спасојевић 7, арсеновић 7, Перић 7

(Стојићевић -), Марковић 7, Михаиловић 7 (ракић -), Ђурић 7 (Ма-

ринковић -)

играч утакмице: Филип радојичић (Слобода Поинт Севојно)

Севојно, 25. јуна 2011. Пионири ПоФК Савацијум остварили

су највећи успех у историји шабачког фудбала, када је овај узраст

у питању. након 160 минута праве рововске борбе са одличним

вршњацима из ужица, успели су да стигну до победе у укупном

резултату 3:2, и обезбеде себи место у најквалитетнијем рангу у

Србији за свој узраст. Сам реванш у варошици надомак ужица по-

чео је како се, по дечаке из шапца, само пожелети могло. Већ у

6. минуту након соло продора Ђурића, лопта је дошла до Ми-

хаиловића, који је довео свој тим у вођство. ужичани су успели

да стигну до изједначења у 28. минуту, након што је Вукомановић

надмудрио одбрану и голмана Савацијума. Током другог полу-

времена, шапчани су имали неколико веома изгледних прилика

да поново стгигну до предности, али је мрежа домаћег тима ми-

ровала највише захваљујући одличном голману Филипу ра-

дојичићу. на крају сусрета, са последњим звиждуком веома доб-

рог судије душана јаковљевића, на терену је настало велико слав-

ље фудбалера у плавим дресовима, који су заједно са тренером Зо-

раном Кокановићем, руководством клуба, али и са педесетак својих

навијача који су дошли из шапца, прославили највећи успех у свом

петогодишњем постојању. Тако ће љубитељи најважније според-

не ствари на свету већ од наредне јесени имати прилику да у шап-

цу гледају ипионирске селекције наших најбољих и најпознатијих

клубова, попут Партизана, црвене Звезде, Војводине...

С. Кашиковић

Савацијум у елитиреваНШ сусрет баража за попуНуквалитетНе пиоНирске лиге србије

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф. др Бранко Станков

СтРаБолог(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

У оквиру редовних здрав-ствених предавања, у клубује у среду, 22.јуна, гост Ге-ронтолошког клуба био дип-ломирани фармацеут РоландАнтонић. Један од, до сада,најврелијих дана, уз то, вре-

ме – 17 часова, свакако судопринели да не буде уоби-чајено велики број члановаклуба, али, увек корисни са-вети нису изостали. Овогапута односили су се на пра-вилну употребу лекова, по-

себно лечење астме и упо-требу инхалатора.

-Особе старије животнедоби болују од многих, честохроничних болести, и стогане изненађује чињеница дасу оне главни потрошачи ле-

кова (чак око 40 посто укупнепотрошње). Старије особепредстављају осетљиву по-пулацију, посебно када је упитању правилна применалекова, и зато је потребнастална едукација, како би се

правилном применом лековапобољшао терапијски исхододређених болести и попра-вио квалитет њиховог живо-та – каже Антонић. Предава-ње у Геронтолошком клубубило је на тему правилнепримене инхалатора у тера-пији астме, јер „правилномприменом постиже се бољаконтрола болести, поправ-ља се квалитет живота, сма-њује се број погоршања бо-лести и пријема у болницу,самим тим и трошкови тера-пије“.

Поред основних инфор-мација, о самој астми и ин-халационој терапији, при-сутнима је демонстрирана иправилна употреба инхала-тора, а како поручи РоландАнтонић, „запослени „Апоте-ке Шабац“, и убудуће, радоће се одазвати позиву Ге-ронтолошког центра, и њи-ховог клуба, да, уз дружењеи едукативна предавања по-могну старим особама у пра-вилној примени терапије“.

Ц.Љ.

PENZIONERИНФОРМАТИвНИ ДОДАТАК зА ПЕНзИОНЕРЕ ГРАДА ШАПЦАбРОЈ 25 30. ЈУН 2011.

у героНтолоШкоМ клубу у Шапцу

Увек корисни саветиТо су доказали Вељко и

Милена Андрић, који су засвоје најближе, поводом пети по заједничких деценија,приредили велико славље уТабановићу, у својој кући.

Била је Млада недеља, истокао и први пут, када су се упо-знали, као и годину каснијекада су се венчали... И доданас живе заједно.

Славље је почело у под-не, а родбина и пријатељитог симпатичног пара весе-лили су се до касних вечер-њих сати. На менију било јесвега, од сарми и печења до

торте. Расположене гостезабављали су музичари, иг-рало се и певало баш као направој свадби. «Младен-ци» су присутне изненадиликада су исекли торту заједно,

као пре 55 година, а ерупцијаодушевљења настала јекада су се после тога и по-љубили и једно другом по-желели, да још много годинапоживе и дочекају дијмант-ску свадбу.

-Упознали смо се пре мно-го година, и некако, одмах мије прирасла за срце. У то вре-ме ниси могао сам да бирашдевојку, али ја сам био и тадасамосталан – казао је крозсмех Вељко. Милена је дода-ла како су се увек добро сла-гали: „Не кажем да није билоситних свађа или можда чар-ки. Обоје смо по цео дан ра-дили, ја код куће а мој супругу тадашњој табановачкој за-друзи, као тракториста из којеје и у пензију отишао. Нисмони кућу имали... Сада имамо исвоју кућу, у којој проводимодане и понекад евоцирамоуспомене на време које је изанас“ - прича нам Милена,која је рођена 1935, у Сипуљи,и млађа је од Вељка, две го-дине. Тако је, у Табановићу,обележен вредан јубилеј којиу данашње време није честапојава. Б.П

виШе од пола века у браку

Љубав може да цвета и у старим данима

2 www. podrinske.com 30. јун 2011.ПЕНзИОНЕР

РЕЦЕПТИ

Дводневни излет у Вра-ње, манастир св. ПрохорПчињски, цркву св. Ђорђа умакедонском Старом Наго-ричану и Зебрњак у МладомНагоричану

Балканско-оријенталнулепоту Пашиног конака уВрању, који чине две грађе-вине из 18. века, са четрде-сетак чланова Друштвапријатеља Хиландара из

Шапца, с пажњом и дивље-њем разгеладасмо 11. јуна.Загледани у богато резбаре-не дрвене таванице архи-тектонских лепотица, за-мишљасмо живот на имању,опасаном високим зидом. Бо-гати Рауф бег Џиноли 1765.године подигао је своје јед-носпратнице, са симетрич-но распоређеним просто-ријама око централних хо-лова и повезао их галеријом- дрвеним мостићем. У Се-ламлуку, првом конаку, ста-новао је са мушком прат-њом, а други је био Харемлуку којем су живеле жене из ха-рема.

У Пашином конаку, од1960. године, налази се На-родни музеј Врања, градакоји је први пут поменут 1093.године у спису «Алексијада»византијске принцезе АнеКомнине и који још миришена «пусто турско». Крајем1993. Хертемлук је уступљенкомпанији «Симпо» и данасје репрезентативан ресто-ран, а при рестаурацији иконзервацији сачувао јеаутентичан изглед. Обе па-шиве зграде, сазнајемо, вла-дика Пајсије је 1878. купио одкћери Хусен-паше и послетри године поклонио их оп-штини. Користила их потомГимназија, у којој је предаваоРадоје Домановић а ђако-вао др Јустин Поповић.

под дудом БореСтанковића

Недалеко од дома дрЈустина Поповића, у БабаЗлатиној улици, налази секућа у којој се родио и живеоБорисав Бора Станковић,књижевник по којем се Вра-ње препознаје. Саграђена је

између 1840. и 1845. годинеа аутентичан изглед, увера-вамо се, унела је и у 21. век.Опасана је високом зиданомоградом, а чува и капиџик,наткривени бунар и два шим-шира из прошлог века којиличе на петометарске ше-шире. Хладовину у Бориномдворишту чува крошња дуда,који већ 170 година рађа аједва би три човека могла дага обухвате. Познати књи-жевник је кућу са доксатомсвоје баба Злате продаосвештенику Арси Поповићу, аопштина је откупила и 1967.године претворила у музеј.Данас је спомен-кућа у којојсе чува много тога, Боринатабакера и кецеља његовемајке, баба Златин разбој накојем је ткала да би унукашколовала, књиге и фото-

графије из представа «Кош-тана» и «Нечиста крв».

Након предаха на докса-ту и седења уз синију, на ду-шеми и три троношца, изкутка у којем је време давностало, шабачки караван од-лази у храм Свете Тројице,јединствен по спољашњемизгледу. Бели звоник грађену два маха, 1896. и 1996. го-дине, уздиже се испред темонументалне цркве, којаличи на џамију. Лако се уве-равамо да је и унутрашњостбогомоље необична: има«женску цркву» на галерији,много позлате, блиставе ико-не, огроман полилеј, неко-лико витких стубова уз којесе дижу певнице, и куполукоја се споља не види. Са-борни храм у Врању нематорња нити звона, а измешаоје стилове и верске гради-тељске обичаје јер је такохтео Турчин чијим је новцемподигнут 1838. године.

У граду смештеном понадпланине Пљачковице, древ-ну причу чусмо и на Беломмосту на Врањској реци. Са-градио га Селим-бег да би,каже легенда, испунио по-следњу жељу својој лепојкћери Ајши. Подигао га тамогде где се она против његовевоље састајала са чобани-ном Стојаном. Отац ћеркизабранио љубав, а она сасвојим изабраником отишлау - смрт.

У непосредној близини«моста заљубљених», сме-стила се Крстаста џамија,црква св. Петке коју су Турципретворили у свој храм а онатоком ноћи опет постајалаправославна богомоља! Не-далеко од светиње, на другојобали Врањске реке дочекаонас простран и лепо уређенженски манастир Свети Ни-кола.

са друШтвоМ пријатеља хилаНдара у јужНој србији и МакедоНији

Шапчани одали почаст јј уу ннаа цц ии мм аа ККуу мм аа нноовв сс кк ее биткеМуСака од тИкВИЦа СакачкаВаЉеМ

1 кг тиквица

100 г маргарина

2 кашике брашна

3 јајета

5 дл млека

Тиквице очистити и исећи на коцкице. Посолити и по-

сути брашном. измешати. у ватросталној посуди загрејати

маргарин и ставити тиквице. Пећи у рерни петнаест минута

а затим посути изренданим качкаваљем и прелити умуће-

ним јајима и млеком. Вратити у рерну и оставити да се за-

пече.

МуСака од тИкВИЦа надРугИ начИн

1 кг тиквица

100 г кукурузног брашна

100 г оштрог брашна

1 чаша јогурта

1 чаша киселе павлаке

2-3 чена белог лука

першун, со, уље

исећи тиквице на кришке и посути мешавином браш-

на. оставити да одстоји око пола сата. равномерно распо-

редити на науљен плех. Пећи на 180 степени да тиквице по-

румене. измешати јогурт, киселу павлаку, бели лук и на-

сецкан першун. Тим прелити охлађене тиквице.

пИлетИна Са купуСоМ ИкИИРИкИјеМ

500 г пилећег белог меса

¼ купуса

100 г печеног издробљеног кикирикија

1 црни лук

1 празилук

Мало уља, соја сос, со

Месо исећи на штапиће и брзо пропржити са свих стра-

на. извадити а на тој масноћи динстати црни лук празилук

и купус исечен на траке. динстати петнаестак минута. По-

солити, вратити месо , додати кикирики и соја сос. Сипа-

ти 2 кашике воде, поклопити и динстати још десетак минута.

Служити уз пиринач.

кИФлИЦе Са БадеМИМа3 жуманца

100 г шећера

250 г брашна

100 г млевених бадема

Мало соли

180 г маслаца

Прах шећер

Помешати шећер, брашно, бадем, маслац и жуманца.

добро замесити тесто и оставити у фрижидеру око 2 сата.

обликовати кифлице, поређати у подмазан плех и лагано

пећи. Готове посути прах шећером.

330. јун 2011. www. podrinske.comПЕНзИОНЕР14

СТАРИ ШАбАЦ

Са рођацима аве јустинаДа је родна кућа ар-

химандрита др ЈустинаПоповића у непосред-ној близини родног домакњижевника Боре Стан-ковића, у Баба Злати-ној улици, сазнасмо слу-чајно. Посета обновље-ном огњишту највећегдуховника Српске пра-вославне цркве и бого-мољског писца, који је уманастиру Ћелије у Ша-бачко-ваљевској епар-хији живео од 1948. доупокојења 1974. године,не налази се на врањ-ској туристичкој мапи.

Случај је хтео да то-ком вечерње шетње поВрању сретнемо и упо-знамо рођаке Аве Јусти-на, два Бранислава По-повића, унука и деду. Уњиховом дому, у дугомразговору, они нам от-крише да воде пореклоод Алексића из Ужица.Страрији Бранислав ис-прича да су три братадошла у Лепчињац на-домак Врања, један одњих постаде поп а оста-ли по њему посташеПоп-овићи.

«Деценије прећутки-вања вере учиниле су дамало Врањанаца зна које наш Јустин, а његоводвориште је до 1992. го-дине било стрециштенаркомана», рече намгосподин чија је мајкабила сестра од теткеЈустина Поповића. »Об-нова његпве руиниранекуће завршена је 17. ок-тобра 2010. године, башна мој рођендан», на-стави причу 17-того-дишњи Бранислав.

Упркос изузетнојупорности наших до-маћина, чији смо гостипостали изненада и уневерме, нисмо успелида уђемо у двориштењиховог рођака и црквукоја је тамо подигнута.Иконописац, који таможиви и цркву осликава,због празничног бдења ивечерње службе у Са-борном храму СветеТројице остао је недо-ступан.

Љубазни домаћинису нам открили и намеруда се мошти оца Јусти-на пренесу у новоподиг-нуту цркву у његовомродном дворишту, алии да је њен највећи до-натор - Бранислав По-повић.

Ходочасни шабачки ка-раван, потом, застао крајАмама, турског купатила из17. века, саграђеног од те-саног камена и опеке, пове-заних песком и јајима. Ње-гове свлачионице, каде и ба-зени, виђени у филму «ЗонаЗамфирова», одавно нису уупотреби, а историја сведочида је у њему био и кремати-ријум у којем су Турци спа-љивали хајдуке.

Давно време, бар на тре-нутак, оживео је и локалитетМарково кале, део тврђавекоју је по легенди сазидаоКраљевић Марко.

Доба садашње у Врањупрепознаје се по Бакији Ба-кићу и његовој труби, увера-вамо се пролазећи крај спо-меника познатог трубача, аод првог излетничког данаопростисмо се на видиковцуна Пржару.

у манастиру на реципчињи

Сутрадан, на Тројице, удолину Пчиње и манастирСвети Прохор Пчињски, сти-госмо на миропомазање. На-прависмо венчиће за здрав-ље и берићет па пођосмо уупознавање манастирске му-зејске збирке и конака који су1860. године подигли богатитрговци, да би имали сигурани удобан предах на свом ка-раванском путу. Та импо-зантна грађевина од дрветаи камена, у приземљу је не-када имала штале, а напрвом и другом спрату собепо мери богаства наручила-ца, трпезарију, и пространеходнике на којима су спава-ле слуге, сваки испред вратасвога газде. Током Кума-новске битке, такође саз-

најемо, у конаку је боравиокраљ а крајем прошлог века44. патријарх српски господинПавле. Здање је данас подзаштитом државе и спомениккултуре од изузетног значаја.Испред њега је манастирскаводеница - мини хидроцент-рала, а иза се налазе црква,звонара и конак са монашкимкелијама.

Из светиње, коју је подпланином Козјак у 11. веку по-дигао византијски цаср Ро-ман Диоген IV, одлазимо уМакедонију, у село Старо На-горичане код Куманова, укојем је живаљ 90 одстосрпски. «Грађани Кумановасу у време НАТО бомбардо-вања сваке недеље у јед-ном или два аутобуса дола-зили у Врање да би даликрв», прича нам водич, докприлазимо српско-македон-ској граници.

У Старом Нагоричану,пред црквом Светог Ђорђа,дочекаше нас осмеси и рече-ница: «Свака ваша посетаза нас значи опстанак». Ду-боко дирнути добродошли-цом, потом, с пажњом и див-љењем разгледасмо фрескеу цркви св. Ђорђа, подигнутоју 11. веку у непосредној бли-зини пећине у којој се под-визавао Прохор Пчињски.Реч је о фрескама које уб-рајају међу најлепше у сред-њовековној уметности, а све-тиња у којој су личи на Грача-ницу. У 14. веку обновио ју јекраљ Мулутин, када је тајпредео добио у мираз уз Си-мониду. Учинио је то због за-вета да ће лепи храм уреди-ти ако св. Ђорђе помогне дапобеди Турке у Малој Азији.Црква посвећена свецу којије убио ждаху, данас је руинаиако је ЕУ прошле године из-двојила милион евра за ре-

конструкцију храма и кон-зервацију икона из 14. века.Када ће посао почети и кадаће светиња оживети и по-стати сеоски храм, домаћинирекоше да не знају.

Спомен-костурницана зебрњаку

Ка Младом Нагоричану, укотлину између Скопске ЦрнеГоре и Козјака, на место гдеје 23. и 24. октобра 1912. го-дине у Првом балканскомрату вођена битка измеђусрпске и турске војске, повеонас потом писац историјеСрба у Макединији ЉубишаЦветковик. «Прва српска ар-мија имала је 723 погинула,3.441 рањеног и 603 несталавојника, а Кумановска биткасе изучава на свим војнимакадемијама», рече нам. Са-знасмо и да турски губицинису познати и да је зароб-љено 2.000 турских војника иофицира, и 60 топова. Вели-ка победа код Куманованајавила је крај петовековногропства и повлачење Ос-манлија са Балкана, али је уСрбији заборављена као иизрека: «Куманово за Косо-

во». На славну битку данасподсећа оскрнављени а не-када монументални споме-ник.

Спомен-костурница набрду Зебрњак, на надморскојвисини од 511 метара, у частвелике победе подигнута је1937. године. Импозантна ка-мена гробница, личила је натврђаву и могла је да се видии у ноћи из велике даљинејер је из њеног врха, у обли-ку кубета, избијала светлостсимболичног кандила. Спо-меник висок 48,5 метара,дело београдског архитектеМомира Коруновића, 24. маја1942. године минирао је бу-гарски окупатор. Од торњатространог облика, који се за-вршавао масивним крстом,није остало ништа, а од спо-мен-обележја једва једнатрећина. И данас је тако, јерсе заштита свела на постав-љање бетонске плоче и ме-талних врата.

На Тројице 2011. лета Гос-подњег, почаст изгинулимратницима у Кумановскојбици чланови шабачкогДруштва пријатеља Хилан-дара одали су на свој начин:паљењем свећа у капели,уписивањем у књигу утисакаи - ризичним пењањем наостатак спомен костурнице,са које се види место где јепре 12 година потписан Ку-мановски споразум којим јеСрбија изгубила Косово.

«Ваша посета за нас зна-чи много, зато нам дођитеопет», рекоше нам младиСрби из Македоније, верничувари и споменика који је«симбол победе правде надсилом». У Шабац нас испра-тише слоганом Зебрњака:«Поштуј храбре што смрви-ше силу, и чувај им станиш-те свето!»

Живана Војиновић

са друШтвоМ пријатеља хилаНдара у јужНој србији и МакедоНији

Шапчани одали почаст јј уу ннаа цц ии мм аа ККуу мм аа нноовв сс кк ее битке

www. podrinske.com ПЕНзИОНЕР 30. јун 2011.4

Неизвесност шта ће битисутра, за годину-две, шта ћебити за деценију или столе-ће, каква будућност чеканашу децу, унучиће и каснијегенерације, да ли ће већ2030. године Срби бити на-ционална мањина у својојземљи због демографскеексплозије Албанаца којиСрбији, уз пуну подршку„пријатељских“ нам запад-них моћника отимају Светуземљу, Косово и Метохију,притиска свакодневно свемислеће, пунолетне. Подјед-нако. Младе и старе.

Неизвесност тиња вишеод најтеже болести, карци-нома. Он, на срећу, не напа-да фронтално (иако је уче-стао после бомбардовања) иувек постоји нада да ће га ле-кари и медицинска наука јед-нога дана коначно елимини-сати. Неизвесност, чини се,никада!

Јер, млади када постанупунолетни, заврше школуили факултет, стасали за же-нидбу и удају, тешко се на тоодлучују. Због неизвесности.Не виде тренутни ни излаз уперспективи како ће децуоднеговати, како школовати,јер ни сами не могу да нађупосао или су га изгубили као„технолошки“ вишак, па супали на плећа својих роди-теља и баба и дедова одчијих пензија живе. Инду-стрија је готово потпуно за-трта, привреда уништена, по-љопривреда грца у небризии тешкоћама, па се догађа,на пример да у житници којаби, по својевременој проце-ни јапанских стручњака, мог-ла да храни пола Европе,увозимо краставце, парадајз,пасуљ, бели лук (из Кине, например), лубенице, јабуке ислично, па чак и чачкалице!Да не говоримо о одећи и об-ући, телевизорима, аутомо-билима, камионима... Авионенећемо помињати.

Неизвеснот посебно при-тиска пензионере. Градили суи стварали деценијама,својим радом, знојем, одри-цањем, добровољним ра-

дом, подигли земљу до сред-ње развијених европскихдржава, а онда се за само не-колико година суновратила.Пала је на најниже гране.Зато сада стално страхујуда ли ће бити и колике пен-зије из државног буџета којисе све теже пуни и да ли ћемоћи и колико да издвоједеци и унучадима. Да ли ћеим преостати довољно занеопходне лекове...

Истина, пензионери су,за сада, поштеђени од не-извесности. Јер, захваљујући

Партији уједињених пен-зионера Србије и њеномпредседнику др Јовану Крко-бабићу, стручњаку европс-ког гласа у области пензионогсистема, недавно је донетзакон о Пензионо-инвалид-ском осигурању, којим је ре-гулисан раст пензија, којепрате раст бруто-друштве-ног производа, раст плата ујавом сектору и инфлацију,која, према процени најком-петентнијих стручњака, овегодине неће прећи 6 одсто.Дакако да ова процена не за-довољава већину грађана,који инфлацију мере премасвоме џепу: колико могу дакупе прехрамбених произво-да, огрева за зиму, обуће иодеће, да би могли да пре-живе.

Шта би могло да се дого-ди са пензијама и пензионе-рима ако ПУПС не би био увласти, морало би да будејасно и најнеукијим. Закон јелако променити, а онда бимогло да се догоди управооно што је било пројектованопре оснивања ПУПС (2005.године), да се пензије сма-њују и за само две, три илигодину више „стигну“ на нивонеподношљивости. Не би мо-гао да се одржава голи жи-вот!

Уосталом, ово није ни-какво плашење, ако се зна далидери неких политичкихпартија са скупштинске го-ворнице грлато позивају насмањење пензија „да би мла-ди могли боље да живе“. Кадби се пензије умањиле, мог-ло би, тобож, да се отвори хи-љаде радних места за мла-де! Наравно, промотери так-

ве политике не говоре за-што су предузећа и фабрикеугашене, зашто су друге про-дате у бесцење, боље рече-но поклоњене, па се садаш-њи тајкуни као пауни шепуреса својим милионима и ми-лијардама евра, а нико ихније донео као зараду из Ев-ропе, Америке или неких дру-гих дестинација. Ти „демо-кратски“ лидери заборављају,неће да знају, да су капитал-не индустријске објекте ипредузећа продали или упро-пастили без питања оних којису их стварали, неће да чујуда су пензионери на свакипримљени динар платенајмање још један динар,најчешће и више, издвајалиу пензионо-инвалидски фонд.Обезбеђивали себи за пен-зионерске дане. Па, када бисе рачунала камата на таиздвојена новчана средства,пензионери би могли лагод-но да живе, не дирајући глав-ницу. Али, онда сигурно не бибило тих, тако званих, оли-гарха или тајкуна!

Можда је све ово, и мно-го чега другог, приморало„оца нације“, како су некиоптужујући назвали писца иакадемика Добрицу Ћосића,да напише: „Срби су људитрпње и патње. Ниједан ев-ропски народ није није имаотолико жртава у ратовима,толико губитака у имовини,толико патње у понижава-њу. Данас је сваки десетиСрбин избеглица; имамонајнижи животни стандард уЕвропи, једна смо од наза-дуженијх земаља у Европи...Упркос свему оптужени смокао ратни агресори, каодржава која је вршила ет-ничка чишћења; дакле, мисмо убице од којих се тражипокајање и испаштање зазлочине, и које нисмо и којесмо у освети починили. Теш-ко је схватити да је српски на-род жртва целог света; да језванично проглашен наро-дом агресором и ратним зло-чинцем. И тако ће остати уопштој свести савременогсвета“...

А велики писац (13. ок-тобра 2001.) написао је иово: „Срби су све прими-тивнији и деструктивнији,опакији и непоштенији;Срби су упропашћени ти-тоизмом и политичким ре-жимом (Слободана Мило-шевића, пр.а) који је сру-шен прошлог септембра иоктобра. А не постоје ника-ки знаци да се у земљи не-што набоље променило под„новом демократском влаш-ћу“. У провинцији, у селимаи градовима извршене сусамо персоналне промене:на власти су људи из по-бедничких партја, махомнеспособни, а многи и не-поштенији од оних у Мило-шевићевом режиму. ОваСрбија је заиста „мртвоморе“.И без икаквог вид-ног напора и плана да сепрепорађа. Осећам се каоСрбин и писац потпуно на-ционално пораженим“.

Да ли је, онда, наслововога текста претежак? Некачитаоци кажу.

заШто пеНзиоНери говоре о проШлости када разМиШљају о будућНости

Неизвесност тежа од болестинада увек постоји да се и најтежа болест може излечити, али од

неизвесности као да лека нема како је „отац нације“ доживљаваометаморфозе Србије

ПИШЕ: СТЕвАН МАТИћ

РУжЕ ЛИПОЛИСТА

ЈУН 2011.

6ИзЛАзИ ПОСЛЕДњЕГ

чЕТвРТКА У МЕСЕЦУ

Социјално-економски спо-

разум за 2011. годину закључи-

ли су 29. априла ове године

влада републике Србије, унија

послодаваца, Савез самосталних

синдиката и уГС „независност“

и том приликом се договорили

да се једном месечно провера-

вају ефекти усвојених мера на

седницама Социјално-економ-

ског савета. на седници одржа-

ној 30. маја 2011. године ана-

лизиран је први месец примене

Споразума.

Када је реч о подстицању за-

пошљавања, влада рС донела је

12. маја уредбу о подстицању

запошљавања којом се утврђују

услови и начин остваривања

права послодавац из приватног

сектора на субвенционисање

одређеног дела обрачунатог по-

реза на зараде и доприноса за

пензијско и инвалидско осигу-

рање ради подстицања запош-

љавања. Влада је 19. маја ус-

војила и националну страте-

гију запошљавања којом се ут-

врђује политика запошљавања,

циљеви и приоритети до 2020.

године. раст запошљавања у

овом периоду зависиће од по-

већања броја и квалитета радних

места.

Закључивањем Споразума,

влада Србије обавезала се и на

подстицање развоја пољопри-

вредне производње доношењем

аграрног плана до краја маја ме-

сеца. уредба о подстицању по-

љопривредне производње путем

кредитне подршке кроз субвен-

ционисање дела каматне стопе

у 2011. години донета је 13.

маја 2011. године, а има за циљ

наставак одобрења кредита ко-

рисницима из области пољо-

привреде под повољнијим усло-

вима у односу на тржишне.

Влада републике Србије обаве-

зала се да ће омогућити пове-

зивање стажа осигурања упла-

том доприноса за Пио за пе-

риод од 1. јануара 2004. године

до 31. децембра 2010. године из

средстава буџета за 2011. годи-

ну. на основу Закључака о по-

везивању стажа осигурања, који

је влада донела на седници 17.

фебруара ове године, до сада је

стаж повезан за око 100.000

радника. Савез самосталних

синдиката Србије обратио се

дописом, 16. маја, републич-

ком фонду за пензијско и инва-

лидско осигурање са захтевом за

достављање података о броју

лица којима је потребно из-

вршити повезивање радног ста-

жа, потребним финансијским

средствима, као и података до-

кле се стигло са реализацијом

Закључака. републички фонда

за Пио обавестио је Савез са-

мосталних синдиката Србије да

у 2011. години није вршено по-

везивање стажа уплатом не-

измирених обавеза по основу

доприноса за пензијско и инва-

лидско осигурање из средстава

буџета за 2011. годину.

у оквиру Закључака о по-

везивању стажа осигурања, вла-

да је усвојила Програм о рас-

пореду и коришћењу средстава

планираних Законом о буџету

републике Србије за 2011. го-

дину, за повезивање стажа уз за-

дуживање. Списком је обу-

хваћено 18 привредних субјека-

та и 3.484 запослених, а износ

средстава потребних за изми-

рење доспелих обавеза по за-

писнику Пореске управе изно-

си 457,7 милиона динара. до

сада су уочени проблеми у по-

везивању стажа осигурања у

фирмама код којих је отворен

аутоматски стечајни поступак,

као и фирмама код којих је за-

вршен стечајни поступак, то

јест не постоји стечајна маса за

повезивање стажа осигурања.

СССС предлаже да се Закључак

владе о повезивању стажа оси-

гурања допуни у смислу да обу-

хвати и запослене у фирмама са

аутоматским стечајним поступ-

ком и тамо где је стечајни по-

ступак завршен. Запослени у

овим фирмама захтев за пове-

зивање стажа осигурања ди-

ректно би подносили Фонду за

пензијско и инвалидско осигу-

рање. Представник Мини-

старства финансија, душан ни-

кезић, на седници СЕС-а одр-

жаној 30. маја ове године, ис-

такао је да у случају када је по-

кренут стечај нема могућности

примене закључака владе, јер би

на тај начин погодовали једној

групи поверилаца и тиме би се

нарушио стечајни поступак. С

друге стране, имајући у виду да

ће се у већини аутоматских

стечајева стечај завршавати

применом плана реорганиза-

ције, односно да ће предузеће

наставити да послује у веома

кратком року, нема сметњи да се

након усвајања плана реорга-

низације, када формално изла-

зи из стечаја, поднесе захтев за

повезивање стажа.

Први састанак преговарач-

ких тимова Савеза самостални

синдиката Србије, уГС „неза-

висност“ и уније послодаваца,

поводом закључивања новог

општег колективног уговора,

одржан је 13. маја ове године,

при чему нису били присутни

представници Министарства

рада и социјалне политике. По-

слодавци и синдикати обавеза-

ли су се и да до краја јуна за-

кључе посебне колективне уго-

воре у областима метала, хемије

и неметала и угоститељства, а да

се до краја текуће године окон-

чају преговори за закључивање

осталих посебних колективних

уговора.

Кад је реч о минималној за-

ради, она од 1. јуна 2011. годи-

не, без пореза и доприноса, за

просечно 174 радна часа ме-

сечно износи 17.748. динара.

Закључивањем Споразума, вла-

да републике Србије преузела је

обавезу да се изврши овера

здравствених књижица свим

лицима која су у радном одно-

су, односно који су платили

здравствено осигурање за теку-

ћи период, а имају дуг за пре-

тходни период. Савез само-

сталних синдиката Србије об-

ратио се 17. маја ове године

републичком заводу за здрав-

ствено осигурање са захтевом да

се достави информација докле

се стигло у реализацији за-

кључака владе о овери здрав-

ствених књижица свим лицима

која су у радном односу. репуб-

лички завод за здравствено оси-

гурање саопштио је да ће реа-

лизација Споразума у делу ове-

ре здравствених књижица бити

могућа тек по прибављању свих

потребних тумачења и објаш-

њења од стране Министарства

здравља.

Влада републике Србије

обавезала се Споразумом да ће

обезбедити снабдевање тржиш-

та по стабилним ценама најзна-

чајнијим животним намирни-

цама и енергената, с тим да ће

влада интервенисати у случају

нарушавања односа између

тржишних цена ових производа

и зарада запослених. СССС

сматра да је талас поскупљења

од почетка године настављен и

у мају месецу, а у првом реду

раст цена прехрамбених про-

извода и енергената. од почет-

ка маја цене су у просеку по-

већане за око шест одсто.

Према потписаном Со-

цијално-економском споразуму,

влада се обавезала да ће давати

предност домаћим предузећи-

ма приликом јавних набавки у

складу са законским прописима.

СССС сматра да постоје при-

мери који показују да влада не

поштује ову обавезу. Тако је,

примера ради, на јавном тенде-

ру за ремонт десет електромо-

торних локомотива, који су рас-

писале Железнице Србије до-

била фирма из Хрватске, која

чак није ни специјализована за

послове овакве врсте, а не до-

маће предузеће (Мин Локомо-

тиве ниш).

на седници СЕС-а 30. маја

ове године министар рада и со-

цијалне политике расим Љајић

позвао је синдикате и посло-

давце да по питању унапређења

рада инспектората за рад до-

ставе све предлога. Том при-

ликом осврнуо се и на проблем

репрезентативности социјал-

них партнера и констатовао да

док год неко други не добије од

Министарства решење о репре-

зентативности, репрезентатив-

ни су они који тренутно седе у

Савету.

сссс O спровоЂењу социјалНо-екоНоМског споразуМа

Проблеми повезивања стажа радника предузећа у аутоматском стечају

Стечај за 16.000предузећа

ове године у стечај иде

око 16.000 предузећа, скоро

три пута више него 2010.

када су судови закључили

5.900 оваквих решења. Тада

су аутоматски у стечај ишле

фирме чији су рачуни блоки-

рани дуже од три године. од

2011. године, међутим, рок је

смањен на две године, а од

2012. на годину дана, што би

требало да буде стално ре-

шење - кажу у народној бан-

ци Србије.

II www. podrinske.com ДИЈАЛОГ 30. јун 2011.

наши потрошачи су са пра-

вом забринути због многих афе-

ра у свету и код нас везано за

појаву опасних прехрамбених

намирница. једна од тих афера

која је изазвала забринутост

широм Европе, па и код нас, јесу

смртни случајеви значајног

броја људи настали као после-

дица тровања патогеном бакте-

ријом ешерихијом коли. Брзоп-

лета изјава немачких министа-

ра да је смрт наступила као

последица конзумирања бакте-

риолошки неисправних краста-

вац увезених из шпаније дове-

ла је до панике свих оних који су

конзумирали ово поврће.

Српски потрошачи су тако-

ђе забринути јер Србија, иако

пољопривредна земља, увози

значајне количине свежег по-

врћа и воћа. Међутим, сви увоз-

ни производи, поготово пре-

храмбене намирнице, се редов-

но контролишу од стране Фи-

тосанитарне или Ветеринарске

инспекције, зависно да ли се

ради о производима биљног

или анималног порекла. иако се

те контроле обављају као ре-

довна активност пољопривред-

не инспекције, јавност је ипак

ускраћена за информације о из-

вршеним контролама. Потро-

шачи, по Закону о заштити по-

трошача, имају право на ин-

формисаност, али не постоји

ниједно национално гласило где

би евентуално резултати конт-

рола прехрамбених намирница

били објављени.

- удружење потрошача шап-

ца је пре неколико година, зајед-

но са санитарним инспекторима

и Заводом за јавно здравље

вршило контроле намирница

које се продају на пијацама.

анализе су показале да је воће

и поврће било доброг квалите-

та, без бактериолошког или хе-

мијског загађења. За разлику

од њих, неки узорци млечних

производа и пилећег меса су

били бактериолошки неисправ-

ни, а у некима је нађена чак и

ешерихија коли. ове резултате

је удружење потрошача шапца

објавило у локалним гласилима

у циљу информисања јавности.

на жалост, овакве контроле од

стране шабачке потрошачке ор-

ганизације нису настављене јер

изискују значајна финансијска

средства. удружење потрошача

у шапцу може да препоручи

потрошачима да пажљиво перу

воће и поврће пре употребе, а да

посебно у току летњих месеци

воде рачуна где и од кога купују

кајмак, сир и пилеће месо -

каже мр драгана Симић анто-

нијевић, председница удружења

потрошача шапца.

Контрола хране скупаболест још скупља

Према саопштењу за јавност

Гранског синдиката здравства и

социјалне заштите „независ-

ност“, због опструкција у при-

мени Посебног колективног уго-

вора од стране послодаваца –

директора, у великом броју здрав-

ствених установа у Србији, а на

захтев репрезентативних синди-

ката, организован је састанак са

представницима рЗЗо и Комо-

ром здравствених установа, како

би се утврдили узроци који до-

воде до непоштовања ПКу и

изнашла решења за наредни пе-

риод да се са оваквом праксом

прекине, а запосленима не ус-

краћују законска права.

на састанку у Министарст-

ву здравља, одржаном 7. јуна ове

године, са репрезентативним

синдикатима у здравству Србије,

представницима Коморе здрав-

ствених установа Србије и пред-

ставником републичког завода

за здравствено осигурање ре-

публике Србије, помоћница ми-

нистра здравља Зорица Павло-

вић се енергично заложила за

потпуно и неизоставно пошто-

вање и примену Посебног ко-

лективног уговора за здрав-

ствене установе чији је оснивач

република Србија. Према њеним

речима, поштовање ПКу је исто

што и поштовање закона, а пред-

ставља и наше огледало пред

улазак у Европску унију.

Представници коморе – по-

слодавци, жалили су се на не-

довољно новца који добијају

од рЗЗо и нагомиланих дуго-

вања која имају, па су због тога

принуђени да се овако понашају.

За поштовање ПКу не добијају

додатна средства. немогуће је

организовати службе са нов-

цем који се добија, јер велики

део је потребно издвојити за де-

журства, приправности и оста-

ле додатке на плату. Такође су

истицали и „наслеђени“ вишак

запослених за који морају обез-

бедити плате, а за који не до-

бијају новац јер ови радници

нису уговорени са рЗЗо. Смат-

рају да у таквој ситуацији једи-

но могу на уштрб радника из-

миривати обавезе за лекове,

енергенте, храну и остале ви-

талне потребе функционисања

здравствене установе.

Као одговор на ово „оправ-

дање“ добили су од помоћнице

министра Зорице Павловић упо-

зорење да сваки аргумент да

нема новца није аргумент прав-

не природе. Треба испитати од-

лив средстава на дежурства,

приправности и прековремени

рад и њихову оправданост. ако

се на овај начин увећавају зараде

запослених, онда се ради о зло-

употреби и чињеници да служ-

ба није добро организована.

Плате и додаци се морају ис-

плаћивати и нико нема права да

тај новац користи за друга

плаћања, јер је то ненаменско

трошење средстава. дуговања за

лекове ће се посебно решавати

и о томе не треба да брину.

рЗЗо пребацује плате за 105.000

уговорених радника. Сви ди-

ректори имају кадровске пла-

нове министарства који су од-

лични. одговорност је на ди-

ректорима да ли су дозначену

масу новца са свим додацима

исплатили запосленим. рЗЗо

упоређује утрошак средстава

за ову намену између сличних

установа и уколико примети да

она расте неоправдано, онда се

новац за повећање масе не до-

бија, јер се сматра неоправда-

ним, већ је проблем у органи-

зовању службе.

Представник рЗЗо је такође

указао да фонд редовно пребацује

потребна средства за исплату

плата и додатака на плату, да је

укупна маса средстава у 2011. го-

дини 88 милијарди динара за

плате, а као основ за одређивање

ове суме је послужила апликација

коју су установе попуњавале. не

зна да ли установе злоупотреб-

љавају овај новац, али нема уста-

нове која је дошла и жалила се да

јој фали новца за уговорени број

радника. из установа нема по-

вратне информације како су ис-

плаћивали прековремени рад,

односно дежурства и приправ-

ности. Сматра да ако се уведе де-

журство и приправност ван по-

требе, онда сигурно неће бити до-

вољно средстава за све исплате.

Као и друга два синдиката,

Зоран илић, председник ГС ЗСЗ

„независност“ је изнео про-

блеме у непоштовању ПКу, а

који се углавном огледају у ус-

краћивању права по основу: го-

дишњих одмора, надокнаде за

превоз на рад, плаћање рада не-

дељом, континуиране едука-

ције, дежурстава, приправно-

сти, проблема злоупотребе ин-

ституције рада по позиву, ус-

краћивања права синдикалним

представницима и многим дру-

гим питањима. упозорио је све

учеснике овог састанка да је

Главни одбор нашег синдиката

донео одлуку да овакво пона-

шање послодаваца и оснивача

здравствених установа нећемо

више трпети и да ускоро могу

очекивати прве тужбе за надо-

кнаду штете по основу ус-

краћених права из Закона и

ПКу.

Зорица Павловић је под-

ржала синдикате и казала да

синдикати имају пуну подршку

министарства да употребе сва

синдикална права у борби да

дођу до поштовања колективног

уговора.

Као закључци на крају дво-

сатне дискусије усаглашено је

следеће:

- да Комора здравствених

установа од својих чланица за-

тражи израду калкулације по-

требних средстава за сваки ме-

сец: плата плус додаци (на ос-

нову тога ће се видети где то

нема новца);

- да све здравствене уста-

нове доставе рЗЗо своје потре-

бе у новцу како би се упореди-

ло реално;

- да директори са Комором

утврде неке стандарде за смен-

ски рад, дежурства, приправ-

ности и прековремени рад не-

медицинских радника и здрав-

ствених сарадника;

- репрезентативни синдика-

ти да доставе рЗЗо које здрав-

ствене установе нису исплаћи-

вале, од када до када и шта у

складу са ПКу;

- Комора здравствених уста-

нова такође све поменуте по-

датке да достави рЗЗо.

рок за израду и достављање

договорених параметара и по-

датака је 25. јун 2011. године, на-

кон чега ће бити организован

поновни састанак истих актера,

оквирно 7. јула 2011. године.

Секретаријат ГС ЗСЗ „Независност“

НепоШтовање пку у здравству

Посебни колективни уговорнаше огледало пред ЕУ

"Седми јули" више непостоји

шабачко предузеће „7. јули“ је, према извештају агенције

за привредне регистре, од 18. маја 2011. године избрисано. С

обзиром да је у питању био аутоматски стечај, односно, да није

било намирења, стечајне управе, пријаве потраживања и слич-

но, решењем се отвара и затвара стечај и констатује се да нико

није заинтересован да спроведе стечајни поступак, а сва имо-

вина прелази држави. По закону о аутоматском стечају држа-

ва нема обавезу према радницима, који своја потраживања не

могу намирити ни преко Фонда солидарности. они радници који

су се затекли запослени, пријављени су Филијали за запош-

љавање у шапцу.

шеста седница Међу-

општинског одбора синдикат

просвете одржана је 8. јуна

ове године. на почетку је ут-

врђен број чланова синдиката

образовања Србије по школама

након фебруарског штрајка. на

захтев републичког одбора син-

диката образовања Србије, од-

бори су у обавези да доставе из-

вештај о броју чланова по шко-

лама на својој територији. у

оним школама у којима је дошло

до одлива чланства представ-

ници синдиката су у обавези да

прикупе иступнице и чланске

карте. Према речима председ-

ника овог синдиката, рада јан-

ковића, право стање броја чла-

нова важно је да се утврди и

због доказивања репрезента-

тивности.

Када је реч о реализацији

Протокола који је, 4. фебруара

2011. године, влада потписала са

четири репрезентативна синди-

ката, речено је да је до сада до-

бијено 5,5 одсто повећања за-

рада, али да је то већ било пла-

нирано у буџету. Проблем око

отпремнина за сада једино по-

стоји у Војводини, јер се не зна

да ли треба да их исплаћује по-

крајинска или републичка вла-

да. За исплату јубиларних на-

града за 2009. и 2010. годину, за

око 10.000 запослених, најве-

роватније ће бити активиране

буџетске резерве, како би се

реализовале до краја јула, док ће

исплата јубиларних награда за

2011. годину, највероватније

ићи како је предвиђено Прото-

колом, до краја ове године.

Поред овога, на седници је ис-

такнут проблем повећања зарада

помоћног особља у појединим

школама, као и проблем не-

плаћања синдикалне чланарине,

као што је случај са Вишом вас-

питачком школом, где се већ шест

месеци не плаћа чланарина.

Председник Међуопштин-

ског одбора образовања, раде

јанковић, обавестио је присут-

не да се усаглашавање на По-

себном колективном уговору

приводи крају, као и да је Закон

о основама система образовања

у припреми.

са седНице одбора сиНдиката просвете

Усаглашавање Посебног колективногуговора приводи се крају

друга седница одбора синдиката запослених у пољопривре-

ди, прехрамбеној и дуванској индустрији и водопривреди за оп-

штине Мачванског округа одржана је 9. јуна 2011. године у Већу

ССС у шапцу. на седници је утврђен броја чланова одбора овог

синдиката у Већу ССС шапца Владимираца, Коцељеве и Богатића

и републичком одбору, а разматрани су и проблеми око за-

кључивања појединачних колективних уговора.

Посебан грански колективни уговор из области пољопривре-

де, прехрамбене индустрије, дуванске индустрије и водопривре-

де закључен је 9. фебруара ове године, али се за сада не примењује

у свим срединама, па је потребна помоћ инспекцијских служби,

како би био прихваћен од стране свих послодаваца.

са седНице одбора запослеНих у пољопривреди

ПП ррии мм еенн аа гг рр аа ннссккоо гг кк ооллее кк тт ии вв нноогг уу гг оовв оо рр аа уу зз ппоо мм оо ћћ ии ннссппее кк цции јј ее

иако су сходно Закону о ос-

новама система образовања и

васпитања задужени активно-

стима у оквиру четрдесеточа-

совне радне недеље и тако

остварују норму од сто одсто

радног времена, поједини вас-

питачи Предшколске установе

„наше дете“ у шапцу, који оста-

рују припремни предшколски

програм, добијају 75 одсто за-

раде. Према незваничним ин-

формацијама, ово није усам-

љен случај у Србији.

Ђорђе дамњановић запос-

лен у Пу „наше дете“ - Мала

Врањска и председник те син-

дикалне организације, обратио

се поводом овакве ситуације

Министарству просвете, с об-

зиром да се средства за плате

васпитача у припремном пред-

школском програму обезбеђују

буџетом републике Србије. из

надлежног министарства добио

је објашњење да васпитач у

припремној предшколској групи

са четити сата дневно има 50 од-

сто радног времена и остварује

право на пуну норму часова. ди-

ректор има обавезу да решењем

утврди обавезе за осталих 50 од-

сто радног времена, што је у

случају дамњановића већ ут-

врђено. Поред овога, за непра-

вилности у примени закона Ми-

нистарство је предложило да

се обрати просветној инспек-

цији.

Пре него што се обратио

инспекцији, Ђорђе дамњано-

вић се обратио директорки Пу

„наше дете“ са захтевом да се

обрати оснивачу и затражи

средства која су потребна да се

обезбеди пуна плата васпи-

тачима који реализују пред-

школски програм и којима се до

сада исплаћује износ од 75 од-

сто. управном одбору ове уста-

нове речено је да је директорка

образложила да се појединим

радницима исплаћује зарада сто

одсто, само зато што раде дуги

низ година у фирми, док, према

речима дамњановића, Закон по-

знаје категорију старијих и

млађих радника само кроз до-

давање на коефицијент 0.4 одсто

на сваку навршену годину рада.

одговор од управног одбора

да данас није добијен. Према

речима Ђорђа дамњановића,

непосредно након одржане сед-

нице уо, директорка је сазвала

састанак запослених који раде

четири часа и повећала им рад-

но време за још два сата, како би

наставили да примају плату од

100 одсто. у правној служби Са-

мосталног синдиката сматрају

да према Закону о раду запос-

леном припада сто одсто изно-

са зараде, јер није донето ни-

какво решење о плаћеном или

смањеном обиму посла, на ос-

нову којег би запослени добијао

умањени износ плате.

ни обраћање просветној ин-

спекцији није довело до окон-

чања проблема. иако је утврђе-

но да запослени остварује нор-

му од сто одсто радног времена,

што је у складу са Законом,

остаје нејасно због чега је ин-

спектор наложио да се директор

установе обрати Министарству

просвете, уместо, како кажу у

правној служби ССС, да одмах

наложи да се почне са применом

закона. инспекција је на осно-

ву података добијених из уста-

нове констатовала да Мини-

старство просвете на рачун гра-

да шапца врши пренос сред-

става за плате запослених који

реализују припремни пред-

школски програм. Међутим,

како се наводи у извештају ин-

спекције, та средства од Мини-

старства просвете нису довољ-

на за исплату зарада од сто од-

сто, већ за 75 одсто. Такође је

констатовано да 42 васпитача

примају плату за 75 одсто рад-

ног времена, док 26 прима пла-

ту за пуно радно време.

из сиНдикалНе праксе ссс Шабац

Радно време 100% - плата 75%

Према оцени синдиката право-

суђа Србије, реформа која је спро-

ведена показала се неефикасном. ос-

новни судови у Србији су из про-

текле у ову годину пренели више од

906.000 нерешених предмета, што

је један од озбиљних доказа да ре-

форма правосуђа није успела. По-

даци о ефикасности рада основних

судова преузети су из извештаја Ви-

соког савета судства.

Синдикат правосуђа оцењује

да би решење овог проблема било

увећање броја основних судова,

док би неизабране судије требало

да раде свој посао док им се ко-

начно не реши статус.

Пре реформе правосуђа било

је 138 општинских судова, уместо

којих тренутно функционишу 34

основна суда који су преопте-

рећени огромним бројем пред-

мета, и које смањен број запосле-

них не може благовремено да ре-

шава. Према оцени овог синди-

ката, реформа је приморала судије

да морају да „јуре норму“ и тако

губе осећај за правду, јер им је при-

маран квантитет уместо квалите-

та пресуда. Тако, на пример, у бео-

градском Привредном суду су-

дије су преоптерећене толико да

сваки од њих ради на више од 500

предмета.

сиНдикат правосуЂа

У трци за нормом губи сеосећај за правду

прековремени рад у банкаманајчешће без надокнаде

Самостални синдикат запослених у банкама, осигуравајућим

друштвима и другим финансијским организацијама Србије (Бо-

ФоС) учествовао је прошлог месеца на семинару одржано у Бео-

граду, на коме је разматрана радно правна заштита запослених у

овим делатностима. један од закључака био је да се у банкарском

сектору често крше права запослених када је у питању плаћање

прековременог рада и да инспекција ту не може много да учини.

Требало би извршити измене и допуне Закона о раду или усвојити

нови закон. Поред овога, нагласак је био и на колективном пре-

говарању и закључивању колективних уговора, учешће у решавању

колективних радних спорова, заштити интереса чланства у поступку

приватизације, заступање интереса чланства кроз сарадњу са син-

дикатима других земаља.

Синдикат запослених у банкама, осигуравајућим друштвима

и другим финансијским организацијама бори се против непош-

товања прописа, ускраћивања права на годишњи одмор, не-

плаћеног прековременог рада, мобинга и осталих врста дискри-

минације на радном месту. Посебно треба посветити пажњу ин-

формисању. након многих констатација о непоштовању права за-

послених у банкама, наведен је пример Српске банке, која је у

државном власништву, а о којој се стара агенција за осигурање де-

позита. у овој банци послодавац је раскинуо колективни уговор

и донео правилник о раду. нису помогле ни интервенције ин-

спекције рада и судске одлуке. Синдикалци настоје да одоброво-

ље послодавца и започну преговоре, што им за сада не полази за

руком, али, најављују даљу борбу.

IIIwww. podrinske.comДИЈАЛОГ30. јун 2011.

на иницијативу регионалног

повереника уГС „независност“

за Мачвански округ Борисава

Павловића, покренут је посту-

пак за формирање удружења

за безбедност и здравље на раду

Мачванског округа. ини-

цијативу су подржали пред-

ставници инспекције рада за

Мачвански округ, Медицине

рада - шабац, уније послода-

ваца - шабац, као и лица за без-

бедност и здравље на раду. у

том циљу поднет је захтев за ре-

гистрацију овог удружења код

надлежних државних орган.

Повод за формирање удру-

жења су поражавајући резулта-

ти анкете реализоване у оквиру

пројекта „Евидентирање за-

кључених колективних уговора

код послодаваца“ који се одно-

се на примену Закона о безбед-

ности и здравља на раду. анке-

ту су у 40 предузећа са око

7.000 запослених током 2010. и

2011. године на територији гра-

да шапца и Мачванског округа

у сарадњи са унијом послода-

ваца Србије и швајцарском ор-

ганизацијом SLA, спровели ре-

гионални повереник уГС „не-

зависност“ за Мачвански округ

Борисав Павловић и начелник

инспекције рада за Мачвански

округ данило недељковић. на

основу резултата из ове анкете,

као и других података који се од-

носе на примену Закона о без-

бедности и здравља на раду у

шапцу и Мачванском округу,

констатовано је следеће:

- Колективни уговор о без-

бедности и здрављу на раду не

постоји ни у једном анкетира-

ном предузећу, а акт о процени

ризика радних места, још увек

није донет у свим предузећима

иако је рок за то био новембар

2007. година;

- одбори за безбедност и

здравље на раду су формално

изабрани у само 4 од анкетира-

них 40 предузећа, али и они не

раде: не одржавају се седнице,

нема записника, нема захтева,

предлога и иницијатива до-

стављених послодавцима и сл.

- инспекција рада контро-

лише примену Закона о БЗр

код послодаваца, али суд по-

слодавцима најчешће не изриче

казне због застарелости пријава,

или изриче казне од 2.000 до

5.000 динара, иако су Законом о

безбедности и здрављу на раду

предвиђене казне од 800.000 до

1.000.000 динара.

удружење ће због тога на-

рочито:

- Пратити и примењивати

научну и другу стручну лите-

ратуру из области безбедности

и здравља на раду;

- организовати само или у

заједници са другим организа-

цијама стручне скупове, саве-

товања, семинаре и друге обли-

ке едукације из области без-

бедности и здравља на раду;

- објављивати књиге, бро-

шуре, флајере и друге публика-

ције о питањима која се односе

на безбедност и здравље на

раду, на територији Мачванског

округа;

- Пружаће стручну помоћ

послодавцима, синдикатима и

свим запосленим из области

безбедности и здравља на раду

посебно у изради и примени

акта о процени ризика на рад-

ном месту;

- организоваће учешће лица

за безбедност и здравље на раду,

послодаваца, синдиката, пред-

ставника Медицине рада, ин-

спекције рада и других струч-

њака у изради анализа и едука-

цијама из области безбедности

и здравља на раду, као и у при-

мени закона и других прописа из

области безбедности и здравља

на раду;

- Сарађиваће са управом за

безбедност и здравље на раду,

инспекцијом за рад, здравстве-

ним организацијама, универзи-

тетима, синдикатима, посло-

давцима, нВо, медијима и дру-

гим организацијама и институ-

цијама у области безбедности и

здравља на раду.

Седиште удружења за безбед-

ност и здравље на раду Мачванског

округа је у Пц „Кифла“, Трг ша-

бачких жртава 2/2, у шапцу.

IV www. podrinske.com ДИЈАЛОГ 30. јун 2011.

Као плод десетогодишње

изузетно добре међусиндикал-

не сарадње са Гранским синди-

катом хемије, неметала, енер-

гетике и рударства „независ-

ност“ представници Синдиката

индустрије и енергије, једног од

најмоћнијих гранских синди-

ката не само у норвешкој, већ и

у Европи, боравили су у Србији

од 7. до 10. јуна, са циљем да

пруже подршку у процесу ре-

форме и модернизације Гран-

ског синдиката ХнЕр „неза-

висност“ и да се упознају са ак-

туелним проблемима са којима

се у условима транзиције и еко-

номске кризе суочавају запос-

лени у Србији.

Како Синдикат „независ-

ност“ у рБ „Колубара“ пред-

ставља једно од водећих пове-

реништава у саставу Гранског

синдиката ХнЕр „независ-

ност“, гости из норвешке су из-

разили жељу да првог дана бо-

равка у Србији посете највећу

рударску компанију у Србији, из

чијег угља се производи више од

50% електричне енергије у

Србији. Током разговора са по-

моћником директора за инве-

стиције и развој рБ „Колубара“,

гости су показали велико зани-

мање за развој електропривре-

де Србије, рударског басена Ко-

лубара, за укључивање ЕПС у

регионално тржиште електрич-

не енергије, као и за положај за-

послених у рБ „Колубара“. То-

ком једнодневне посете Лаза-

ревцу и рБ „Колубара“ гости из

норвешке су обишли по-

вршински коп Тамнава западно

поље, а боравак у Лазаревцу су

завршили посетом спомен ко-

стурници Колубарске битке.

други дан боравка протекао

је у вишечасовном разговору

са руководством Гранског син-

диката ХнЕр „независност“ о

могућностима пружања под-

ршке Синдиката индустрије и

енергије у развоју и модерни-

зацији Гранског синдиката

ХнЕр „независност“. После

успешно одржаног IV Конгреса,

новоизабрано руководство Гран-

ског синдиката ХнЕр „неза-

висност“ кренуло је одлучним

корацима у процес развоја и

модернизације Гранског синди-

ката и већ су учињени значајни

помаци на успостављању ре-

гионалне структуре која треба да

обезбеди свакодневни контакт са

запосленима у предузећима на

нивоу региона и да деловање

синдиката приближи до нивоа

сваког члана Гранског синдика-

та.

С обзиром да је одлуком

Пројектног тима водећих свет-

ских и европских гранских фе-

дерација: ICEM, IMF, IUF, EM-

CEF, EMF и EFFAT, Грански

синдикат хемије, неметала,

енергетике и рударства „неза-

висност“ сврстан у а групу

синдиката у региону, које треба

подржати у даљем процесу раз-

воја и професионализације, то

су челници Синдиката инду-

стрије и енергије норвешке,

као чланови ICEM, показали

спремност да пруже пуну под-

ршку у реализацији пројекта

регионализације ГС ХнЕр „не-

зависност“. Такође су изразили

спремност да подрже активно-

сти Гранског синдиката ХнЕр

„независност“ у оквиру проце-

са унутрашње реорганизације

уГС „независност“, с обзиром

да се до краја 2011. може оче-

кивати фузија са Гранским син-

дикатима текстила, коже, об-

уће и металаца.

челНици сиНдиката иНдустрије иеНергије НорвеШке боравили у радНој посети хНер "НезависНост"

Подршка развоју и професионализацијисрпског синдиката

Формирано Удружење за безбедност и здравље на раду

шабачка "јела" у стечајуу шабачком предузећу „јела“ стечај је проглашен 20. маја 2011.

године. након чега су позвани дужници стечајни повериоци да сва

права и обавезе остваре кроз стечајни поступак. у року од 70 дана,

односно до краја јула, могуће је пријављивање потраживања.

За 2. септембар заказано је рочиште на ком ће се испитивати

потраживања. Пошто су доласком стечајне управе сви затечени рад-

ници добили решења о престанку радног односа због стечаја, упуће-

ни су на Филијалу нСЗ у шапцу. Постоји група радника који су

били у радном односу и група којој је радни однос престао раније,

као технолошки вишак. По Закону о стечају њима припада годи-

ну дана неисплаћених нето зарада и последње две године допри-

носа.

Сваког четвртка од 18 часo-

va, у канцеларији Гранског син-

диката хемије, неметала, енер-

гетике и рударства (ГС ХнЕр)

„независност“ која се налази у

Пц „Кифла“, улаз бр. 2/2 у

шапцу, адвокат и регионални

повереник овог синдиката пру-

жају бесплатну правну помоћ

члановима синдиката као и дру-

гим запосленима којима је ова

помоћ потребна, посебно из

области: Закона о раду, Закона о

безбедности и здравља на раду

и Мобинга.

додатне информације могу

се добити и на тел: 063/391653

правно саветовалиште гС хнеР „независност

Бивши радници шабачких "Минералних ђубрива", који су под-

нели тужбе Међународном суду у Стразбуру, указивали су на про-

блем кашњења дописа од по неколико месеци, а иницијативни од-

бор за наплату заосталих потраживања изразио је сумњу да се ко-

верти који долазе из Стразбура отварају. Према речима радосава

јаковљевића председника иницијативног одбора, два радника су

добила допис из Стразбура 13. јуна, а Стразбур им је послао 1. апри-

ла, што значи да касни два и по месеца. Бивши радници разгова-

рали су и са директорком Поште, Слађаном ристановић, која је по-

тврдила да проблем није у шабачкој пошти, већ у Београду где ме-

ђународна писма стижу у фирму „Глобал прес“ и ту се задржавају

и препакују, па даље шаљу поштом за шабац.

до сада је око 40 радника Зорка-Минерална ђубрива поднело

тужбе Међународном суду у Стразбуру.

Дописи из Стразбура путују месецима