PRIVREDNA IZGRADNJA (2005) XLVIll, 1-2, str. 81-92

UDe 331.5(4:497.11)Originalni naucni rad

Jova Radie*

POLITIKA TRZISTA RADA I STRATEGIJA ZAPOSLJAVANJA

Geneza problema

Prema ocekivanju sve zemlje tokom tranzicije najvise problema su imale uoblasti zaposlenosti, zaposljavanja i uspostavljanja trzisnih odnosa na podrucju rada.Ima vise razloga za to. Mnoge generacije vaspitavane su u duhu marksistickeideologije i kritike kapitalistickog nacina proizvodnje, koji pociva na otudenosti iekspJoataciji ljudskog rada. Duboko u svest ljudi bilo je ugradeno shvatanje 0

istorijskoj nuznosti izgradnje jednog novog humanijeg i ekonomski pravednijegdrustva, u kome je iskljucen svaki oblik eksploatacije. Na tim ideoloskim premisamauspostavljen je nov sistem drustvenih odnosa koji je pocivao na negaciji privatnesvojine i trzista kao njenog prirodnog ambijenta. Podrzavljenjern privatne svojine(uglavnom nasilnim putem-revolucionarnim merama) stvoreni su uslovi da drzavapreuzme potpunu kontrolu nad tokovima drustvene reprodukcije, a trziste kaomehanizam koordinacije u donosenju kljucnih ekonomskih odluka bude zamenjenoplanom. Za razliku od drugih socijalistickih zemalja u Jugoslaviji je administrativni­planski nacin upravljanja privredom ubrzo potisnut samoupravnim proizvodnimodnosima. Dugogodisnji pokusji da se poboljsanjima unutar postojeceg ekonomskog( i drustvenog) sistema obezbedi efikasnost njegovog funkcionisanja i tako stvoreuslovi za izbavljenje iz krize u kojoj se nasla zemlja, nisu urodili plodom. Kljucnirazlog je bezuspesno nastojanje da se na temelju drustvene svojine kao svojevrsnenegacije privatnog vlasnistva, ornoguci funkcionisanje parcijalnih trzista, pre svihtrZista roba. Prevladalo je shvatanje 0 tome da je trziste a ne plan taj privrednosistemski ambijent koji omogucava visi nivo ekonomse efikasnosti. Ispostavilo semedutim, da su ideoloske predrasude bile nepremostiva prepreka neophodnimdrustvenirn reformama.

Kada bi efikasnost privrede merili samo pokazateljima 0 zaposlenosti bivsesocijalisticke zemlje bile bi zavidno rangirane. U vecini tih zemalja nezaposlenost jebila sporadicna pojava, a sigurnost radnog mesta gotovo potpuna. Takva slikapotpuno je odudarala od svih drugih relevantnih pokazatelja ekonomske efikasnosti.Bez trzista i cena rada koje bi determinisale ovaj segment troskova u ceni kostanjaproizvoda, zaposlenost se nije tretirala kao ekonomsko vee pre svega kao humano,

* Vanredni profesor, Ekonomski fakultet Subotica.

Rad je primljen novembra 2005. godine.

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIIl

socijalno i ideolosko pitanje. Primanja radnika (Iicni dohoci) bili su odredeni u prvovreme administrativnim putem (period drzavnog socijalizma), a kasnije kao deoukupno ostvarenog dohotka (u periodu samoupravljanja). Stoga je bio Iogicaninteres zaposlenih da se dohodak poveca i unutar njega onaj den koji su radnici uvidu licnih dohodaka prisvajali. Dohodak je bio cilj i motiv privredivanjasocijalistickih preduzeca. Briga 0 onom delu dohotka koji je sluzio za uvecanjedrustvenog kapitala (akumulacija) bila je prepustena svesti radnika i zakonskojregulativi. Navodno visoka svest zaposlenih 0 znacaju investiranja iz predhodnoakumuliranih sredstava trebalo je da garantuje visi nivo potrosnje u buducnoti iprivredni prosperitet. Medutim, zelja ljudi da ostvare visi standard potisnula je taocekivanja. Uz to citav proces samoupravnog odlucivanja odvijao se pod snaznimpritiskom i stalnim nadzorom drzavno-politickih organa. Kada bi pri tome izostaliefekti politickih pritisaka na samoupravljace, usledila bi zakonska ogranicenja.Nazalost, drzava se kroz zakonsku regulativu vrlo brzo prilagodavala aktuelnimsocijalno ekonomskim prilikama u zemlji. Rezultat tih kompromisa bio je sve nizinivo akumulacije. Ona je postala rezidualna velicina u rasp odeli dohotka. Preduzecasu sve vise kasnila sa obnavljanjem sredstava rada i uvodenjern novih tehnologija.Visak zaposlenih i nerealno iskazane cene udaljavali su ih od realnih ekonomskihrezultata. Produktivnost rada i konkurentnost preduzeca na svetskom trzistu bili suna vrlo niskorn nivou. Sve se vise produbljavao tehnoloski jaz na racun soci­jalistickih zemalja. To je uzrokovalo pad realnih zarada i zivotnog standarda grada­na. Privreda i drustvo su se kretali u zacaranorn krugu siromastva, Socijalizam jebezuspesno pokusavao da resi problem nezaposlenosti na racun produktivnosti rada islobode odlucivnja, Svi napori da se ne dirajuci u bazicni drustveni odnos (drust­venu svojinu i samoupravljanje) reformama privrednog sistema i prilagodavanjernekonomske politike poboljsa stanje u privredi sarno su dodatno produbljavali krizu.

Pocetak tranzicije neizbezno je otvorio i pitanje funkcikonisanja trzista pasamim tim i trzista rada. Nairne, trzisni model privredivanja podrazumeva us­postavljanje i funkcionisanje integralnog trzista. Ono pored trzista roba, usluga ikapitala, obuhvata i trziste rada - trziste znanja, spretnosti, vestina i sposobnostikoje ljudi poseduju. U prvim godinama uspostavljanja trzista rada i promenevlasnicke strukture u svim bivsim socijalistickirn zemljama smanjen je brojzaposlenih. Brzina stvaranja novih radnih mesta zaostajala je negde vise, negdemanje za brzinom ukidanja neracionalnih mesta. To su, u svakom slucaju, ocekivanepromene buduci da je prikrivena nezaposlenost apsolutno nespojiva sa funkci­onisanjem preduzeca na trzistu. Trziste nepogresivo prepoznaje i sankcionise takvepojave. U takvim okolnostima ne postoje mehanizmi zastite pojedinacnih preduzecaod mogucih posledica. Jednostavno, u trzisnoj privredi preduzeca kao samostalniprivredni subjekti imaju iskljucivo ekonomsku funkciju. Ciljna funkcija preduzeca uuslovima privatne svojine i trzisnog nacina privredivanja je stvaraje i uvecanjeprofita.

Talas velikih ekonomskih i drustvenih promena koji je krajem So-tih god inazahvatio Istocnu Evropu nije mirnoisao ni nasu zemlju. Prelazak na trzisnu eko­nomiju je bolan, iziskuje velike tranzicione troskove i odricanja osirornasenog sta-

82

BROJ \-2 POLlTIKA TRZlSTA RADA I STRATEGll A ZAPOSLJ AVANJ A

novnistva. Generacije ljudi rodenih i vaspitavanih u jednom sistemu drustvenihvrednosti prinudene su da se prilagodavaju novim, racionalnim resenjima, cestomanje pravednim sa stanovista sopstvenih mogucnosti i interesa.

Trfiste rada i strah od nezaposlenosti

Tranzicija kao prelazak na trzisni nacin privredivanja je definitivno odbacilasvaku mogucnost ocuvanja prikrivene nezaposlenosti kao nacina resavanja socijal­nih problema u drustvu. Stotine hiljada radnika u nasirn uslovima naslo se predopasnoscu gubitka posla. Zbog toga je stvorena jaka psiholoska barijera i otpor pre­ma tim procesima kod velikog dela populacije. Specificnost politickih prilika,visegodisnje sankcije medunarodne zajednice, izolacija zernlje, kao i ratovi naprostoru prethodne Jugoslavije (velike migracije stanovnistva i promene u strukturiponude rada kao posledica tih dogadaja) dodatno su usporile taj proces kod nas uodnosu na druge bivse socijalisticke zemlje.

Uopste, a pogotovo u uslovima visoke nezaposlenosti, kada su sanse za brzozaposljavanje male, a prosecno trajanje nezaposlenosti veoma dugo, raste strah odnezaposlenosti. Covek je jedino zivo bice ciji je opstanak uslovljen radom. Uz to radje kao faktor proizvodnje najvazniji, a cesto i jedini izvor dohotka najveceg delapopulacije. Kupovina dobara u trzisnoj privredi podrazumeva da pojedinac i njegovaporodica raspolazu sa potrebnim novcanirn sredstvima-dohotkom. Sticanje dohotkaod strane pojedinca glavni je pokretacki motiv ljudi da rade, da prodaju svoj rad.Egzistencija i standard pojedinca direktno su zavisni od dohotka iz rada koji poje­dinac stice prodajom svoje radne snage. Zbog toga i kazerno da se izrnedu neza­poslenosti, sirornastva i bede provlaci jedva vidljiva linija razgranicenja. Pored togarad oplemenjuje coveka, daje mu mogucnost da koristi savremena tehnicko-teh­noloska dostignuca i ornogucava svestran razvoj njegove licnosti, Zbog toga jepotreba da radi i mogucnost zaposlenja na samorn vrhu prioriteta covekovih potreba.Mogucnost zaposlenja s druge strane odredena je potrebama poslodavca koje seizrazavaju u traznji za radnom snagom na trzistu rada. Sto se privreda sporije razvija(pogotovo u uslovima privredne stagnacije i recesije) sve je veci raskorak izmedutraznje za radnom snagom i potreba za novim poslovima, odnosno, mogucnostizaposlenja. Usled toga gubitak posla poprima dramaticne razmere. Socijalno stanjepojedinca i emocije ne mogu resiti problem nezaposlenih lica. Kod svakog novogzaposlenja u trzisnoj privredi primenjuju se iskljucivo ekonomski kriteriji.

Ljudi medutim, ne rade da bi osigurali utrosak rada kao neizostavnog ciniocaproizvodnje. Radnici su, pre svega, Ijudi sa porodicama cije su zelje i potrebe iznadte ekonomske nuzde, Medutirn, tek povezani sa ekonomskim potrebama vlasnikakapitala i zastupnika njihovog interesa-poslodavcima, ljudi mogu osigurati svojdohodak, odnosno interes kao pojedinac i drustveno bice, U nastojanju da sacuvajuposao radnici su prinudeni da neprekidno usvajaju nova znanja i sticu potrebnevestine kroz razlicite oblike perrnanentnog obrazovanja i obuke. Na to ih pokrece nesamo zelja za novim saznanjima vee pre svega strah od moguceg gubitka posla usled

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII!

tehnoloskih promena cija brzina se sve vise uvecava. Predvidanje buducnosti odstrane velikog broja teorieticara ( D.Bel i R.D.Hamrin, naprimer) da ce tehnoloskadostignuca promeniti relativni znacaj osnovnih cinilaca privrednog razvoja seostvaruju. Umesto tradicioanlanih faktora u prvi plan sve vise dolaze znanje i infor­macije, kao najvazniji strateski resurs novog doba. Ova dva faktora razvoja koja pri­padaju savremenom - postindustrijskom dobu zastarevaju mnogo brze od drugihtradicionalnih faktora rada i kapitala. Savremena tehnologija iziskuje brz temposticanja znanja i njegovo stalno dopunjavanje, pa i potpuno inoviranje. Permanentnoobrazovanje je ne samo opravdano, vee i imperativno. Do radikalnih promena dolazii u strukturi potrebnih znanja. I) Tacno je da privredna ekspanzija, povecava sansu ismanjuje rizik od nezaposlenosti, ali jos uvek ne garantuje svakorn pojedincu si­gurnost zaposlenja. Pojedinci bez izuzetka moraju biti spremni da odgovore nazahteve trzista i izazove novih tehnologija prema svojim mogucnostirna i prefe­rencarna.

Proces sticanja znanja i vestina pored intelektualnih napora iziskuje i znatnamaterijalna sredstva. U isprepletenim Iicnim i drustvenim interesima pojedinac ne bismeo biti prepusten sam sebi. Drzava u tom pogledu ima izuzetno veliku odgovor­nost i obavezu. Svojim aktivnim cinjenjern ona podstice pojedinca da se brzeprilagodava promenama na trzistu, pruza mu neophodne inforrnacije, stavlja naraspolaganje javnu infrastrukturu i pruza finansijsku podrsku, Konacni cilj koji se ti­me postize je efikasnije trziste rada, brzi privredni rast i razvoj. Ovde se uocavabitna promena uloge koju drzava irna kao aktivni cinilac trzista rada u odnosu naraniju ulogu neprikosnovenog arbitra u odnosima izrnedu privrednih subjekata.

Dakle, i u uslovima trzisnog nacina privredivanja drzava nije amnestirana ododgovornosti za stanje na podrucju zaposlenosti i zaposljavanja. Citav niz drugihvaznih ekonomskih, socijalnih i politickih pitanja najdirektnije zavisi od efikasnostipolitike trzista rada. Na primer, porast zaposlenosti smanjuje socijalne troskovedrzave prema izdrzavanorn delu populacije. Ovi izdaci znacajno opterecuju njen bu­dzet. Realno, veoma su skromne mogucnosti smanjenja tih izdataka restrikcijomprava nezaposlenih u pogledu socijalne zastite, drustvene brige 0 deci i zdravstvenogosiguranja. Iskustvo mnogo razvijenijih zemalja u svetu, pa i onih najrazvijenijih,kao sto su SAD, Francuska ... upozorava da je pomeranje te linije socijalne sigurnostiveoma, veoma tesko. Na nizern nivou sirornastva to je jos teze. Najefikasniji nacinsmanjenja transfernih placanja postize se srnanjenjern broja onih prema kojima se taplacanja vrse a to su u prvorn redu nezaposlena lica i njihove porodice. Treba imati uvidu da stanja socijalne i politicke nestabilnoti ne odgovara ni interesima posloda­vaca i potencijalnihinvestitora. Njihov strah je opravdan, a rizik od rnogucih posle­dica usled delovanja neekonomskih faktora na rezultate njihovog poslovanja veliki.

Pored svega sto je receno treba naglasiti i cinjenicu da se u uslovima visokenezaposlenosti, umanjuju efekti jedne od najvecih investicija drzave, investicija uhumani kapital. Nezaposleni mladi !judi (a oni su u strukturi nezaposlenih unejvecern broju) ne koriste svoja znanja i najcesce odlaze u inostranstvo. Gubitakpotencijalnog proizvoda, zbog odliva najproduktivnijeg dela populacije, tesko jemerljiv, a u svakom slucaju veoma je veliki. Ovaj problem je utoliko veci ako se ima

BROJ 1-2 POLITIKA TRZISTA RADA I STRATEGlJA ZAPOSLJAVANJA

u vidu da su nejveci broj odlazaka trajni odlasci. Cena nezaposlenosti je visoka. Onase ne izrazava samo u troskovima za socijalno obezbedenje nezaposlenih, i ugubitku potencijalnog proizvoda, vee i u citavorn nizu gubitaka drugih vaneko­nomskih efekata. Artur Ohm je rnaternaticki izrazio odnos izrnedu nivoa nezapo­slenosti i gubitka proizvoda. To Sll u kasnijim istrazivanjirna potvrdili i clrugi eko­nomisti naprimer R.J Gordon.

Ekonomske i socijalne posledice nezaposlenosti mogu biti teske. Za pojedincai njegovu porodicu to je pitanje egzistencije i boljeg zivota, za drzavu pitanje eko­nomske i politicke stabilnosti. Svoj odnos prema ovom problemu drzava u trzisnimuslovima privredivanja izrazava kroz nacionalnu strategiju zaposljavnja, politiku do­hotka i trZista racla.

Ttrziste rada - nacin funkcionisanja

Trziste koje vrsi alokaciju raclnika na poslove i koordinira oclluke radnika iposlodavaca je trziste rada. Ono kao i svako drugo trziste ima kupce i prodavce.Poslodavci su kupci, a proclavci Sll radnici. Hiljacle poslodavaca i mnogo veci brojradnika pokusace svako u svom interesu da ostvari trzisnu transakciju. Prvi to cineda bi ostvarili profit, a drugi da bi stekli dohodak. Naravno transakcija ce bitimoguca ako se oba ova interesa mogu ostvariti istovremeno. Ponuda i traznja zaradom odreduju ekonomske rezultate isto kao sto oba seciva makaza seku stof (A.Marsal).

Trziste je odnos u kome ljudi izrazavaju potrebu da rade, nude svoju raclnusnagu, svoje znanje, steceno iskustvo, vestine i sposobnosti. To je predpostavljeni.Jcvalitet" radne snage koga poslodavci kupuju II odredenorn obimu izrazenorn ubroju radnih sati, odnosno broju radnika koje ce zaposliti. Kao sto dornacinstva(radnici) nucle svoj racl cia bi sticali dohodak, tako i firme traze radnike cia bi mogliorganizovati proizvoclnju. Na trzistu racla uspostavljaju se oclnosi izmedu ponucle itraznje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrnedu raclnika i posloclavaca jeuspostavljeni opsti nivo cene rada (najamnina). Trziste racla je vise nego bilo kojedrugo trziste konkurentno iz prostog razloga sto se na njemu javlja najveci brojucesnika i to kako na strani po nude tako i na strani traznje. Monopol kao trzisnostanje je iskljucen. Mogucnost pojedinacnog uticaja na cenu racla bilo sa cije straneje sirnbolican. Visina trzisne cene rada u odnosu na pojedinacne ucesnike deluje poprincipu "uzmi iIi ostavi". Upravljanje ovim troskovirna od strane posloclavaca svoclise pre svega na odlucivanje 0 broju radnika koje ce zaposliti, znanju i vestinamakoje oni moraju poseclovati, ali i nacinima istiskivanja vece kolicine racla u jedinicivremena, "ubrzanjem proizvodne trake".

Ekonomska teorija ima u viclu dva moclela funkcionisanja trzista racla:neoklasicni i model nepotpune konkurencije. Prvi polazi ocl toga cia je trziste raclakao uostalom i druga trzista savrseno konkurentno. To prakticno znaci da se cenaracla (najamnina) slobodno formira u zavisnosti od po nude i traznje za radom. To jeneophoclan uslov cia se na duzi rok clospe u stanje ravnoteze. Drugim recirna, trziste

85

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

se cisti od viska ponude smanjenjem cene rada . .Tedino sto za razJiku od drugihtriista, na trzistu rada ravnoteza se postize uz izvesnu stopu nezaposlenosti. Rec je 0

voljnoj nezaposlenosti iIi prirodnoj stopi nezaposJenosti. Ovaj nivo nezaposJenostiima ulogu trzisnog stabilizatora, koji s jedne strane sprecava koJebanje cene rada, asa druge omogucava poslodavcima da iz radne snage izvuku vecu kolicinu rada ujedinici vrernena, U takvim usJovima svi radnici koji zele da rade po ravnoteznojceni rada mogu naci zaposJenje. Nezaposleni radnici traze bolji posao iii usloverada. U uslovima razvijenih trzisnih privreda ovaj model ne odgovara. Stvari seodvijaju drugacije.

Model nepotpune konkurencije blizi je realnim zbivanjim na trzistu rada,Potpuno slobodno delovanje trzista retko se srece u praksi. Trziste racla je im­perfektno tdiSte. Na njemu je ustanovljen tzv. «bilateralni» monopoJ koji pret­postavlja odredeni van trzista uspostavljeni odnos snaga medu ucesnicirna. Da biojacali svoju poziciju raclnici se udruzuju u sindikate, a poslodavci stvaraju razliciteoblike asocijacija. Prevaga je na strani jednih iIi drugih u zavisnosti od stanjazaposlenosti. Klatno se pornera u korist sindikata kada je stopa nezaposlenosti niskai obratno. U uslovima visoke nezaposlenosti pregovaracka pozicija sinclikata premaposlodavcima slabi. Recimo ovorn prilikom da su sindikati fundarnentalna institucijatrzisne privrede. ani u ime radnika pregovaraju sa isto toliko mocnirn sindikatimaposlodavaca. Interesi zaposlenih i poslodavaca su konfliktni po svojoj prirodi.Kont1iktnost se ispoljava u domenu utvrdivanja visine najamnine koja bi trebala daodgovara marginalnoj produktivnosti rada, a sa druge strane u domenu kontroleradnih ucinaka, Nezaposleni radnici najmanje su zasticeni. Njihove interese da radesindikati najcesce zrtvuju kako bi sprecili pad realnih zarada zaposlenih. Zaposleniimaju neku vrstu monopola u odnosu na nezaposlene radnike. Cena rada zbog togaje rigidna na dole.

Pored toga potpunu slobodu trzista rada ogranicava i drzava propisivanjemnajnizih (minimalnih ) najamnia. Minimalne najamnine kao instrument drzavneregulative trzisnih odnosa, imaju visestruke efekte. Minimalne zarade negativnouticu na porast zaposlenosti. One su donja granica ispod kojih zarade ne rnogu pasti.To je, s jedne strane, brana samovolji poslodavaca da u uslovima visoke neza­poslenosti obaraju realne zarade ispocl socijalno prihvatljivog nivoa. To se pre svegaodnosi na zastitu mlaclih i radnika sa nizorn kvalifikacijorn, S druge strane, iskustvopojedinih zemalja ukazuje na moguce suprotne efekte koji se time postizu. Visoknivo minimalnih zarada, propisanih zakonom iIi ugradenih u kolektivne ugovore,podize svaki naredni nivo zarada u preduzecima. Zbog toga poslodavci izbegavajuda zaposljavaju radnike za koje bi morali isplatiti mini maIne zarade, na primer,mlade iIi nekvalifikovane radnike. U tom pogledu ilustrativan je primer SAD izemalja EU. Mnogo veci broj mladih tokom leta se zaposljava u americkimfirrnama, koje nisu obavezne da isplacuju tako visoke minimalne zarade kao sto je toslucaj sa evropskim firrnarna. Mladi u Evropi ostaju bez zaposlenja, a firrne bezjeftinije radne snage. Rezultat svega su veci troskovi rada i nezaposlenost odredenogdela populacije, po pravilu one kojaje inace najvise pogodena nezaposlenoscu.

86

BROJ 1-2 POLITIKA TRZISTA RADA I STRATEGIJA ZAPOSLJAVANJA

TrziSte rada i politika zaposljavanja u ED

Zemlje EU nemaju diskontinuitet istorijskih tokova drustvenog razvoja kakavsu imale bivse socijalisticke zemlje. Trziste je vrsilo svoju funkciju u svim fazamanjihovog razvoja. Poznavanje i uvazavanje trzisnih zakonitosti je prva predpostavkauspesnog privrednog rasta. Fleksibilna politika trzista rada i aktivna politikazaposljavanja koja se sprovodi u vecini zemalja razvijene trzisne privrede trebalo bida povecaju zaposlenost i ubrzaju ekonomski rast, odnosno poboljsaju konkurentnusposobnost privrede na globalnom svetskom trzistu. To zahteva brizljiv izborekonomsko-socijalnih mera i kooridinaciju njihove primene.

Nezaposlenost u zemljama EU vee je vise godina unazad njihov najvecisocijalno-ekonomski i politicki izazov. Ona se krece u visokom rasponu, ako se pos­matraju stope nezaposlenosti pojedinih regija zemalja clanica ED. Na primer,spanska regija Sur imala je blizu 29% stopu nezaposlenosti krajem 90-tih godina, uisto vreme Veliko Vojvodstvo Luksemburg manje od 3%. (Astrid Ziegler). Problemnezaposlenosti unutar Evropske Unije ne ispoljava se samo u ovim ekstremnim slu­cajevima. Visoka nezaposlenost od sredine 7o-tih godina jedan je od negativnihekonomskih trendova koji karakterisu njen razvoj. Problem nezaposlenosti nateraoje Evropsku Uniju i zemlje clanice da ovom pitanju daju prvorazredni znacaj. Pritome se polazi od cinjenice da ne postoji univerzalni "recept" resavanjaproblema nezaposlenosti koji bi mogao biti efikasno primenjen u svim zemaljama.Evropa zeli da osigura svoj uspesan privredni rast i razvoj, putem vece fleksibilnostitrzista rada, kao i bolje radne i zivotne uslove za sve gradane. Podrska tim ciljevimanece biti iii ne pretezno na racun medudrzavne raspodele dohotka koja jeosnovna crta federalnih rezima (Theo Hitiris).

Evropska strategija zaposljavanja kao zajednicka politika EU, prvi put jerazmatrana na .Luksemburskorn susretu na vrhu 0 zaposljavanju" 1997 godine. Tesmernice su pretvorene u godisnje nacionalne akcijske planove. Smernice se os­lanjaju na cetri prioriteta:

l.Poboljsanje sposobnosti zaposljavanja2. Razvijanje preduzetnickog duha3.Podrska prilagodavanja preduzeca i njihovih zaposlenih-l.Pojacanje mera za podrsku izjednacavanju sansi zena i muskaraca

Borba protiv visoke nezaposlenosti kao sto se vidi zapocinje aktivnostima naprevazilazenju kvalifikacionog deficita na strani ponude. Konkretan program merausvajaju i sprovode zernlje clanice, Bitno je da se ostvaruju ciljevi Evropskestrategije zaposljavanja. Znacajnu ulogu u tome ima Evropski Socijalni Fond (ESF).To je jedan od cetiri strukturna Fonda cija je namena investiranje u humani kapital.Zapravo putem ovog Fonda EU potpornaze programe obrazovanja i obuke kako biljudi mogli lakse naci posao iii ga sacuvati. Od 2000 do 2006 godine ESF ce odobritiukupno 80 milijardi evra za ovu namenu. Nove vestine daju ljudima vece izglede da

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

pronadu bolji posao na trzistu rada, a firmama da koristeci te okolnosti ostvare vecukonkurentnost i rast narocito u novim sektorima. Putem ovih programa koji ce,naravno, biti podrzani sredstvirna zernalja clanica u kojima se oni realizuju, pornoc upoboljsanju sposobnosti zaposljavanja dobice pre svih mladi ljudi, kao i oni kojisu duze nezaposleni i sa nizim kvalifikacijarna. Takode na ova sredstva mogu daracunaju i ekonomski manje razvijene regije EU, odnosno regije sa vecorn stopomnezaposlenositi. Cilj ove politike je puna zaposJenost i veca konkurentnost evropskeprivrede. Zaposljavanje je najbolji nacin socijalne integracije koju Evropa uzdize nasam vrh prioriteta koje ce resavati na pocetku 21. veka.

Drugi stub prioriteta pol it ike zaposljavanja EU nije nista manje znacajan i ricese razvijanja preduzetnickog duha. Ovim merama treba da se poveca traznja zaradnom snagom na trzistu rada. Pri tome je potpuno nevazno da Ii ce to biti ujavnom iii privatnom sektoru, usluznim delatnostima, industriji iIi nekom drugompodrucju rada. Pored fiskalne politike i smanjenja poreza u ovom delu aktivnosti seprepustaju regionalnim i lokalnim inieijativama zaposljavanja.

U trecern delu drzava i soeijalni partneri treba da ornoguce i razviju takveforme organizaeije posla i rada koji ce pogodovati interesima obeju strana. Odnosno,ostvarice se bez ikakvih ogranicenja koji te interese mogu dovesti u pitanje. Drzavamora pokazati veci stepen odlucnosti u menjanju radnog zakonodavstva, a soeijlnipartneri spremnosti da te promene prihvate.

Na kraju politika zaposljavanja EU polazi od osnovnih principa sadrzanih uEvropskoj Soeijalnoj Povelji koji se ticu Slobode kretanja i zaposlenja pod jednakimuslovima za sva liea na podrucju EU i odsustva svakog oblika rasne, starosne i polnediskriminaeije. Posebno veliki problem je ocigledna nejednakost u zaposljavnju zenau odnosu na muski deo populaeije. Evropska strategija zaposljavanja predvicta da sedo 20 I0 godine zaposlenost zena poveca sa sadasnjih 51 % na 60% krajem ovogperioda.

U nameri da poveca konkurentnost na svetskom trzistu Lisabonska agenda iz2000 godine je usvojila program reformi radnog zakonodavstva. Cilj tih promena jedalja liberalizacija zakonodavstva i jacanja HInge slobodnog ugovaranja u odnosimaizrnedu radnika i poslodavaca.

Ttdiste rada u Srbiji- uslovi i ogranicenja funkcionisanja

Srbija je prosla dye faze tranzicije. Prva se odvijala u izuzetno slozenirndrustvenirn i ekonomskim prlikama i trajala je tokom 90-tih godina. Ovaj period bioje obelezen:

I. dubokom politickorn i ekonomskom krizom2. mectunarodnim sankeijama i izolacijom zemlje3. dominaeijom javnog i drustvenog sektora u odnosu na privatni4. sporim odvijanjem ekonomskih reformi5. odsustvom strukturnog prilagodavanja privrede

88

BROJ 1-2 POLITIKA TRZISTA RADA I STRATEGIJA ZAPOSL.lAVANJA

6. visokim udelom i stalni porast "sivog" u odnosu na formal no (legalno)trZiste rada

7. niskim nivoom investicija, posebno stranih

Trziste rada u Srbiji gotovo da i nije funkcionisalo, Drzava preko Nacionalnesluzbe za zaposljavanje (tada Zavoda za trziste rada) i tek sirnbolicnim prepravkamaradnog zakonodavstva nije uspevala da stvori uslove za uspostavljanje trzista rada.Sistem je bio opterecen brojnim institucionalnim resenjima potpuno neprimerenimtrzisnirn uslovima privredivnja. Na primer, isplata nadoknada radnicima na pri­nudnom odmoru, uskladivanje zarada sa rastom cena, tzv."osnovna cena rada" kaocena za najjednostavniji rad i dr. Socijalni mir je placen velikim padom produk­tivnosti, ekspanzijorn "sivog" trzista i zadrzavanjern prikrivene nezaposlenosti.Strah od nezaposlenosti potisnut je strahom od inf1acije. Naspram sve vecekolicine novca koji su radnici dobijali stajala je sve manja kolicina roba koju su zanjega mogli kupiti. Realne zarade pale su na najnizi moguci nivo i njihovo kretanjeobelezilo je razdoblje velikog siromastva. Trfiste rada postojalo je tek u naznakama.Na primer, uvedeno je kolektivno pregovaranje, medutim ono se odlikovalopotpunom dorninacijorn drzave i perifernorn ulogom socijalnih partnera. Vlada je utome obezbedila najpovoljniju poziciju za sebe. Naime, uspostavljena je cvrstahijerarhija kolektivnog pregovaranja u kome su odredbe iz Opsteg kolektivnogugovora, koji sa socijalnim partnerima potpisuje drzava, bile obavezujuce za nizenivoe pregovaranja. Pored toga drzava je uredbama prakticno onernogucavala otpus­tanje radnika za vreme vazenja sankcija UN. Preduzeca su se na taj nacin pretvorilau servis Vlade za ocuvanje socijalnog mira.

Proces ubrzane tranzicije u Srbiji zapocinje tek nakon 2000 godine. Brojnepolitieke prepreke usporile su njenu ocekivanu i najavljivanu dinamiku. Prvi korakna putu neophodne liberalizacije trzista rada bile su promene radnog zakonodavstva.One su se odvijale pod imperativnim zahtevom stranih investitora i medunarodnih,pre svega finansijskih institucija s jedne strane i napora da se spreci dalji porastnezaposlenosti koja je inace bila veoma visoka. Stice se utisak na osnovu po­kazatelja 0 dinamici porasta stranih investicija kao mere atraktivnosti biznisa uSrbiji, ali i stalno rastuce nezaposlenosti da nije postignut ni jedan ni drugi ciljtranzicije u ovoj etapi. Nakon izvrsenih promena u osnovnim sistemskim zakonima,Zakona 0 radu, Zakona 0 zaposljavanju, Penzijsko invalidskom osiguranju i nekihzakona iz oblasti fiskalne politike, stvorene su neophodne predpostvke za flek­sibilnijim pristupom trzistu rada i njegovoj vecoj efikasnost. Konacno su prevladaliekonomski nad socijalnirn motivima izmene postojeceg zakonodavstva. Ono sasvimocigledno ide u pravcu liberalizacije radnog zakonodavstva. To je s jedne stranesnazno podrzano od strane poslodavaca i isto toliko osporavan od zaposlenih injihovih sindikata. Pitanje odnosa izrnedu viseg nivoa zastite radnih mesta na cernuinsistiraju sindikati i viseg nivoa trzisnih sloboda, stalno je prisutna u trzisnojprivredi. Zemlje nemaju ujednacen pristup resavanju ovog pitanja, Tamo gde je nivoregulacije trzista rada veci, zaposlenost je po pravilu manja i obratno. Rigidnostzakonske regulative po pitanju zarada, primanja i otpustanja radnika, razlicitih fermi

PRIVREDNA lZGRADNJA GODINA XLVlll

zaposljavanja itd., blokira trziste rada, radnu snagu cini manje pokretljivom, aprivredu neefikasnijom. Siabijenje njene konkurentne sposobnosti na glaobalnomsvetskom trzistLI usporava njen rast pa se na taj nacin veca socijalna sigurnost izastita radnih mesta pretvara u svoju suprotnost.

Na tom planu u nasern zakonodavstvu ucinjen je znacajan napredak. Vise nemagotovo nikakvih zakonskih ogranicenja u pogledu uslova i postupka zaposljavanjakoje propisuje zakonodavac, osim onih opstih koji se ticu minimalne zivotne dobi izdravlja radnika. Poslodavcima i radnicima je prepusteno pravo ugovaranja fleksi­bilnih formi rada. Poslodavci se oslobadaju nepotrebnog troska. Jednom recju, siri sesloboda odlucivanja poslodavca koja je kljucna predpostavka vece ekonomskeefikasnosti. Pravilo je da se poslodavac lakse odlucuje da zaposli nove radnike, akosu troskovi njihovog otpustanja usled tehnoloskih i promena na trzistu manji, ako jeprocedura otkaza ugovorajednostavnija iii ako uopste ne postoji.

Cilj svih ovih mera treba da vodi ka brzern stvaranju novih i bolje placenihposlova. Slicno evropskoj strategiji zaposljavanja, cijem clanstvu tezimo, nasazemlja mora afirmisati sva ona dostignuca koja trziste rada cine efikasnijim.Naravno da odredene specificnosti moraju biti uvazene kako bi se izbegli nepotrebnitroskovi i zastoji Ll procesu tranzicije. Prva od tih specificnosti tice se jos uveknedovrsenog procesa vlasnicke transformacije, zatim visokog udela javnog sektorprivrede i na kraju izrazene regionalne nejednakosti u Srbiji.

Literatura

Ronald G. Ehrenberg and Robert S. Smith: Modern Labor Economics, eighthedition, 2003.

Astrid Ziegler: Politika zaposljavanja u Evropi, Primeri Danske, Nizozemske iNernacke

Samuel Bowlws, Richard Edwards: Razumijevanje kapitalizma: Konkurencija,komanda i mijena u privredi SAD, Skolska knjiga Zagreb] 991.

Srbija i Crna Gora, Republika Srbija program za ekonomski rast izaposljavanje, Svetska banka, decembar 2004.

Nacionalna strategija zaposljavanja, Beograd 2004.Eurostat: Eurostat Yearbook 2004.Burda Majkl, Viplos Carls: Makroekonomija, Centar za liberalno-dernokratske

studije, Beograd 2004.

Zakljucak

U ekonomskom smislu prakticno je nernoguce odvojeno razmatrati pitanjezaposlenosti i trZista rada. Jedino u netrzisnim uslovima privredivanja kakve smoimali do pred sam kraj pros log veka, pitanje zaposlenosti Ijudskih resursa tretirano jekao dominantno ideolosko i politicko pitanje. Posledice toga su nasledena visokastopa prikrivene nezaposlenosti, niska produktivnost rada, tehnoloski gep u odnosu

90

BROJ 1-2 POLITIKA TRZISTA RADA I STRATEGIJA ZAPOSLJAVANJA

na zemlje razvijene trzisne privrede, regionalne neuskladenosti i dr. Ponovnomuspostavljanju trzista rada suprotstavio se psiholoski strah Ijudi od nezaposlenosti.Mnogi od njih doziveli su stresno iskustvo gubitka posla. Nazalost, u prvim godi­nama uspostavljanja trZista, usled poznatih okolnosti, brzina kojom su stvarana novaradna mesta bila je mnogo manja od brzine ukidanja neracionalnih mesta. To je do­datno povecalo strah od nezaposlenosti i otpor prema neophodnim izmenama radnogzakonodavstva koje su trebale trziste rada da oslobode cvrstih administrativnihogranicenja.

Visoka nezaposlenost nije karakteristika samo manje razvijenih zemalja. lstaklismo taj problem u zemljama clanicama EU. Bez detaljnije empirijske analize za­kljucili smo da je pitanje funkcionisanja trzista rada i nezaposlenost u EU dugi nizgodina njen najveci unutrasnji izazov. EU predvida da ostvari punu zaposlenost udogledno vreme. Tom cilju podredena je izmena radnog zakonodavstva u pravcu da­lje liberalizacije i fleksibilnog zaposljavanja na trzistu rada, izgradnja Evropskihinstitucija koje bi bile u funkciji resavanja problema nezaposlenosti, kao i izdvajanjeznacajnih sredstava za finansiranje programa zaposljavanja putem strukturnihfondova pre svih Evropskog Socijalnog Fonda.

Opsti zakljucak i poruka koja se moze prepoznati u ovom radu je da drzava isocijalni partneri svako u domenu svoje odgovornosti moraju doprineti oslobadanjujos uvek skrivenih mogucnosti koje nudi trzista rada. Da bi sacuvao posao iii sevratio u svet rada radniku su potrebna nova znanja i vestine, a poslodavcu slobodaodlucivanja jednaka onoj koju ima kod izbora tehnologije rada i proizvoda koji ceproizvoditi.

Naravno da trziste rada, pogotovo u uslovima visoke nezaposlenosti, ne znacineogranicenu samovolju poslodavaca nad radnicima. Human odnos i tekovine de­mokratskog sveta, kao sto su ravnopravnost ljudi bez bilo kakvog oblika diskri­minacije, jednakost polova, sloboda kretanja, zastita zdravlja, pravo na socijalnuzastitu, obrazovanje itd. su iznad svih drugih vrednosti. Uostalom EU je u svojojSocijalnoj Povelji jasno izrazila svoj odnos prema coveku i njegovim pravima.

Kljucne reci: Ttziste rada, zaposlenost, nezaposlenost, profit, dohodak,ponuda, traznja, preduzece, tranzicija.

91

PRIVREDNA IZGRADNJA

Conclusion

GODINA XLVIII

In terms of economy, it is practically impossible to tackle separately the issuesof unemployment and labour market. Only in the non-market economy environmentthat existed till the very end of the past century the issue of human resourcesemployment was treated as a dominant ideological and political issue. That resultedin inherited high rate of hidden unemployment, low labour productivity,technological gap in relation to the countries with the developed market economy,imbalanced regional development, and the like. People's psychological fear fromunemployment resisted the reestablishment of the labour market. Many of them haveexperienced stressful job losses. Regretfully, in the first years of the marketreestablishment, due to well-known circumstances, new jobs have been createdmuch slower than the surplus jobs have been eliminated in the rationalizationprocess. That additionally increased the fear from unemployment and resistance tonecessary transformation of labour legislation which should free the labour marketfrom inflexible administrative restrictions.

High unemployment rate does not characterize only the less developedcountries. We have highlighted the problem in the ED member states, as well.Although we have not conducted a detailed empirical analysis, we have concludedthat the issue of labour market functioning and unemployment have been the majorinternal problem for ED for many years now. ED plans to reach full employment inthe foreseeable future. To reach the set goal, the labour legislation is being changedin terms of further labour market liberalization and achievement of flexibleemployment; establishment of European institutions with the task to tackleunemployment problems; and allocation of significant resources to financeemployment programmes through structuring funds, first of all the European SocialFund.

The general conclusion and the message to be drawn out of this paper are inthat that the government and its social partners should, each in their domain ofresponsibility, do their best to free still hidden potentials of the labour market. Inorder to keep his job or to return to the work environment, a worker should masternew competences and skills, and his employer should feel free to make decisionsregarding his employees as much as he is free to choose work technology or theproduct he is going to produce.

Of course, the labour market, particularly in high unemployment rateenvironment, does not imply employer's unlimited self-will toward his employees.Humane attitude and the heritage of the democratic world, which include equalityamong people without any kind of discrimination, gender equality, free movement,health care, right to social welfare, education, and the like, should be the leadingprinciples. After all, ED has in its Social Welfare Charter clearly expressed itsattitude toward man and his rights.

Key words: Labor market, employment, unemployment, profit, income,supply, demand, enterprise, transition.

92