Posebno Ratarstvo 1. Deo - Kolokvijum

8/13/2019 Posebno Ratarstvo 1. Deo - Kolokvijum

http://slidepdf.com/reader/full/posebno-ratarstvo-1-deo-kolokvijum 1/37

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

1

POSEBNO RATARSTVO - 1 Broj biqaka koje prou~ava predmet posebno ratarstvo u pore|ewu sa ukupnim

brojem biqaka relativno je mali (150).Radi lak{eg prou~avawa sve biqke su svrstane u grupe i podgrupe. Glavni

kriterijumi za podelu su:

1. Na~in upotrebe (uslovqen hemijskim sastavom) - najva`niji2. Botani~ka pripadnost

3. Na~in gajewa

Prema \\\\or|evi}uor|evi}uor|evi}uor|evi}u sve ratarske biqke podeqene su u ~etiri grupe:

1. @ita

2. Zrnene mahuwa~e

a. Variva i lupine (pasuq, gra{ak, naut, so~ivo, bob, sastrica)b. Zrnene mahuwa~e za kombinovano iskori{}avawe (soja, kikiriki)

3. Industrijske biqke

a. Uqane biqke (suncokret, mak, uqana repica, susam, mak)

b. Tekstilne biqke (lan, pamuk, konopqa, juta, kenafa...)c. Biqke za proizvodwu {e}era, skroba i alkohola ({e}erna repa,

krompir, cikorija)d. Eteri~ne i lekovite biqke (kamilica, kim, korijander, anis...)e. Ostale industrijske biqke (duvan, hmeq)

4. Krmne biqke

Klasa - najvi{a sistematska jedinicaKlasa - monokotile

- dikotiledoneRed

FamilijaRodVrstaPodvrstaVarijetetSorta (hibrid)

@ITA - Cerealye

@ita su zrnenoskrobne biqke. Na osnovu morfolo{kih i biolo{kih osobinakao i na~ina gajewa ìta se dele u dve grupe:

a) Prava ìta (strna ìta) - ìta prve grupe

b) Prosolika ìta - ìta druge grupe

Prava ìtaa) P{enica - Triticum species b) Ra` - Secale cerealec) Je~am - Hordeum sativum Podfamilija Pooideae d) Ovas - Avena sativa

Prosolika ìta i heqdae) Kukuruz - Zea maysf) Sirak - Sorghum vulgare g) Proso - Panicum sp. Podfamilija Panicoidae

h) Pirina~ - Oryza sativa

i) Heqda - Fagopyrum esculentum




2

Razlike izme|u pravih i prosolikih ìRazlike izme|u pravih i prosolikih ìRazlike izme|u pravih i prosolikih ìRazlike izme|u pravih i prosolikih ìtatatata

OsobineOsobineOsobineOsobine Prava ìtaPrava ìtaPrava ìtaPrava ìta Prosolika ìtaProsolika ìtaProsolika ìtaProsolika ìta

Morfolo{keMorfolo{keMorfolo{keMorfolo{ke

ZrnoSa trbu{ne strane brazdica, navrhu bradica

Nema ni brazdicu ni bradicu

Broj klicinih

koren~i}a

Klijaju sa vi{e klicinih

koren~i}a

Klijaju sa jednim klicinim

koren~i}emRazvijenost cvetova uklasku

U klasku su boqe razvijenidowi cvetovi

U klasku je dowi cvetnerazvijen, a vr{ni plodan

StabloNa popre~nom preseku okruglo i{upqe i ima ja~e izraènakolenca

Okruglo i ispuwenoparenhimom i ima slabijeizraèna kolenca

Ekolo{ke razlikeEkolo{ke razlikeEkolo{ke razlikeEkolo{ke razlike

TemperaturaMawi zahtevi. Minimalnatemperatura za klijawe 1-2OC

Ve}i zahtevi. Minimalnatemperatura za klijawe 8-10OC.

Voda TK 400-600 TK 200-300

Svetlost Biqke dugog dana Biqke kratkog dana

Biolo{ke razlikeBiolo{ke razlikeBiolo{ke razlikeBiolo{ke razlike

Vreme setve Ozime i jare Jare

Tepmo po~etnog razvi}a:klijawe - bokorewe

Ubrzan Usporen

ZAJEDNI^KA MORFOLOGIJA @ITA

Prvo od ~ega kre}emo u morfologiji je ZRNO.

Kod svih ìta zrno istovremeno predstavqa i jednosemeni plod ~iji jebotani~ki naziv krupa ili caryopsis.

Dimenzije zrna

Duìna - razmak izme|u osnove i vrha zrna.

[irina - razmak izme|u dve bo~ne strane zrna.

Debqina - razmak izme|u trbu{ne i le|ne strane zrna.

Razlikujemo plevi~asta i gola zrna.

Plevi~asta su ona zrna na kojima nakon normalne vr{idbe ostaju plevice.

Specifi~nosti zrna pojedinih vrsta pravih ìta.

Porodica Poaceae Red Poales Klasa Monocotylae

Osobina P{enica Ra` Je~am Ovas

Plevi~avost Golo Golo Plevice suslepqene uz zrno

Plevice samoobavijaju zrno

Oblik zrna Izduèno ovalnoIzduènoovalno, alisuèno u osnovi

Vretenasto iza{iqeno na obakraja

Izduèno iovalno, suènona vrhu, najuè inajduè

Povr{inaplevica

/ /Naborana,rebrasta. Jasnoje izraèna

Glatka

Boja zrna ]ilibarna Sivkastoplava SlamnoùtaZlatnoùta(naj~e{}e)

Povr{ina zrna GlatkaSmeùrana,naborana

Glatka ili slabonaborana Maqavo

Izraènostbradice

Izraèna Slabo izraèna Ne postoji Jako izraèna




3

Specifi~nosti morfologije pojedinih vrsta prosolikih ìta

OsobinaOsobinaOsobinaOsobina Kukuruz Sirak Proso Pirina~

Plevi~avostSamo kodkukuruzaplevi~ara

Zrna{ (golo),metla{

(plevi~avost)

Plevi~asto(zrno nijesraslo saplevicom)

Plevi~asto (sraslosa plevicom)

Oblik zrna

Zavisi odpodvrste (zuban,

tvrdunac,koki~ar,{e}erac)

Loptasto, aliblago

spqo{teno

Sitno iza{iqeno u

osnovi

Izduèno, blagospqo{teno

Povr{inaplevica / Mat Glatke i sjajne Uzdu`no rebraste

Veli~ina zrna 6-20 mm 4-6 mm 2-3 mm 6-10 mm

Boja zrna @uta, bela,crvena, crna

Oran`crvena(od bele do

crne)Svetloùta

Slamnoùta saplevicama

ANATOMSKA GRA\A ZRNA1) Omota~Omota~Omota~Omota~: - plevi~asti omota~ (neobavezno),

- omota~ ploda (pericarp ), nastaje iz zidova plodnika i sastoji se od 1-2sloja }elija,- omota~ semena (semewa~a, perisperm )))) nastaje iz omota~a semenog zametka.

2) EndospermEndospermEndospermEndosperm (85% mase zrna) - hrawivo tkivo (hrani klicu dok biqka ne razvijeprve listove i ne pre|e na autotrofan na~in ishrane). Ekonomski je najva`niji deozrna, jer se od wega dobija bra{no. Sastoji se od:

- aleuronskog slojaaleuronskog slojaaleuronskog slojaaleuronskog sloja koga ~ini jedan red }elija sa veoma zadebqalim zidovima, i onje tamnomrke boje jer se u wemu nalaze minerali, vitamini i proteini i

- skroskroskroskrobnog ili bra{wavog endospermabnog ili bra{wavog endospermabnog ili bra{wavog endospermabnog ili bra{wavog endosperma. Wega ~ine skrobna zrna koja su veomakrupna, a zidovi tih }elija su tanki.

U zavisnosti od gra|eskrobnog endosperma razlikujemomekumekumekumeku p{enicu (izme|u skrobnih zrnase nalaze {upqine, pa je zrno podpritiskom mekano i na popre~nompreseku bele boje i bra{wavestrukture) i tvrdutvrdutvrdutvrdu p{enicu({upqine izme|u skrobnih zrna suispuwene proteinima, a zrno je podpritiskom tvrdo, staklave strukturei sivkastobele boje).

3)3)3)3) KlicaKlicaKlicaKlica je postavqena koso udowem delu zrna iizdiferencirana je na odre|enedelove koji predstavqajuza~etke budu}e biqke.

Delovi klice:- korenak (radicula) - stabaoce (plumula)- {titi} (scutelum)

- listi} (coleoptila)Klica ~ini 1 - 4% mase zrna

pravih ìta i 10 - 14% mase zrnakukuruza.




4

KORENOV SISTEM @ITAKORENOV SISTEM @ITAKORENOV SISTEM @ITAKORENOV SISTEM @ITA

Imaju ìli~ast korenov sistem koji se sastoji od ìla i ìlica koje proìmajuveliku zapreminu zemqi{ta.

Razlikujemo dva tipa korena:

Primarni (klicin) korenPrimarni (klicin) korenPrimarni (klicin) korenPrimarni (klicin) koren je za~et jo{ u klici. Primarni koren je aktivan tokomcele vegetacije i zaduèn je za snabdevawe biqke vodom, pogotovo iz dubqih slojeva

zemqe.

Sekundarni (korenovi ~vora bokorewa) korenoviSekundarni (korenovi ~vora bokorewa) korenoviSekundarni (korenovi ~vora bokorewa) korenoviSekundarni (korenovi ~vora bokorewa) korenovi nastaju kasnije u ìvotu biqke(u fazi bokorewa). îne glavnu masu korenovog sistema i uglavnom se nalaze uorani~nom sloju zemqi{ta.

Oni prvo rastu horizontalno, a onda se spu{taju u dubqe slojeve. Dubinaprodirawa je razli~ita i zavisi od vrste: kod p{enice i je~ma 2 m, kod ovsa 1 m, kodkukuruza, sirka i raì 2,5-3 m, prosa 1,2-1,5 m, pirin~a 0,8 m.

Kod kukuruza i sirka mogu se javiti vazdu{ni korenovi ili panxevazdu{ni korenovi ili panxevazdu{ni korenovi ili panxevazdu{ni korenovi ili panxe kojiprvenstveno imaju potpornu ulogu, a ako se ogrnu sa zemqom imaju ulogu pravog korena.

STABLO KOD @ITASTABLO KOD @ITASTABLO KOD @ITASTABLO KOD @ITA^lankovito ((((segmentirano), sastoji se od ve}eg broja kolenaca (nodija) i ~lanaka(internodija).

Kod pravih ìta stablo je na popre~nom preseku okruglo i {upqe i ima ja~eizraèna kolenca.

Kod prosolikih ìta stablo je okruglo, ispuweno parenhimom i ima slabijeizraèna kolenca.

Broj kolenaca kod pravih ìta, pirin~a i prosa je 5 - 6, a kod kukuruza i sirka8 - 12, najvi{e 25.

Zelene boje, cilindri~no.... Poèqno je da dowa kolenca budu {to kra}a i debqajer je onda stablo otpornije prema polegawu. Veli~ina bilo koje sredi{weinternodije jednaka je prose~noj sredini dve susedne internodije

Ispuwenost. Kod meke p{enice, raì, je~ma i ovsa stablo je celom duìnom{upqe. Kod tvrde p{enice, engleske p{enice i kod pirin~a ve}im delom je {upqe, amawim delom ispuweno. Kukuruz, sirak i proso imaju ispuweno stablo.

Porast stabla jePorast stabla jePorast stabla jePorast stabla je teleskopski (interkalarni).Dikotile rastu pomo}u vr{ne vegetacione kupe, a stablo ìta interkalarno tj.

svaki ~lanak imaj svoj tvorni meristem koji se nalazi u wegovoj osnovi.

Pre po~etka porasta, stablo se nalazi u obliku me|usobno zbliènihmeristemskih prstenova koji se nalaze bliè povr{ini zemqe (va`no zbogizmrzavawa).

Porast stabla je ustvari fefefefenolo{ka faza vlatawanolo{ka faza vlatawanolo{ka faza vlatawanolo{ka faza vlatawa. Prvo se aktivira tvornimeristem dowe internodije i ona raste iznose}i na sebi meristemske prstenoveostalih internodija. Kada dowa internodija dostigne maksimalnu veli~inu, onda seaktivira tvorni meristem slede}e internodije i ona raste.

Granawe stablaGranawe stablaGranawe stablaGranawe stabla je specifi~no, zato {to se vr{i iz jedne ta~ke koja se naziva~vor~vor~vor~vor bokorewabokorewabokorewabokorewa i on predstavqa skup zbliènih kolenaca klicinih listova koji neu~estvuju u interkalarnom porastu. U pazuhu najstarijeg klicinog lista nalazi senajrazvijeniji pupoqak i on }e dati najja~u bo~nu granu (sekundarno stablo). Bo~negrane se nazivaju i sekundarno stablo, jer izbijaju iz zemqe i imaju svoj sekundarnikorenov sistem. I na sekundarnim stablima se mogu formirati ~vorovi bokorewa, patako nastaju tercijarna stabla.

Moè se jo{ re}i da je to prvo kolence stabla ispod povr{ine zemqe. Nalazi

se na dubini 2 - 3 cm. Granawe stabla je u stvari fenolo{ka faza bokorewa i u tojfenolo{koj fazi pojavquju se sekundarni korenovi i sekundarna stabla. Granawe ìtaje podzemno.




5

LIST KOD @ITALIST KOD @ITALIST KOD @ITALIST KOD @ITA1) Lisni rukavac (usmina)2) Liska (lamina)3) Lisno kolence4) Kragnica (jezi~ak, ligula)5) Ro{~i}i, u{ice i u{ke (aurikule)

Lisni rukavacLisni rukavacLisni rukavacLisni rukavac je preobraèna lisna dr{ka i u obliku cevi obuhvata internodiju(nije srastao) daju}i joj dodatnu ~vrsto}u i {tite}i je od nepovoqnih vremenskihuslova. Pre vlatawa prazni lisni rukavci, jedan u drugom formiraju la`no stablo. Uosnovi lisnog rukavca, iznad kolenceta stabla, nalazi se lisno kolencelisno kolencelisno kolencelisno kolence preko kojeg susvi delovi lista povezani kao celina provodnim snopi}ima sa kompletnom biqkom.Lisno kolence pomaè pri podizawu poleglih ìta. [tete od polegawa zavise u kojojje fazi do{lo do polegawa.

Na vrhu lisnog rukavca, odnosno na prelasku rukavca u lisku nalazi se ligulaligulaligulaligula.To je beli~asta, ne`na opna koja nastaje od unutra{weg epidermisa rukavca, koji rastevertikalno uz internodiju, popre~no na pravac liske. Ona ima ulogu da zatvaraprostor izme|u rukavca i liske i da spre~i ulazak vode i fitopatogenihmikroorganizama u prostor izme|u rukavca i liske.

Na vrhu lisnog rukavca, ali nasuprot liske i ligule nalaze se aurikuleaurikuleaurikuleaurikule kojeimaju funkciju da jo{ boqe zatvore rukavac oko liske. Gra|a ligule i aurikule jespecifi~na za vrstu i na osnovu wih razlikujemo ìta u fazi vlatawa.

LiskaLiskaLiskaLiska je duga~ka, uska, linearna i ima izraèn centralni nerv. Oblik iveli~ina liske zavise od vrste. Idu}i od osnove prema sredini, liske su duè i {ireizuzev dva vr{na lista koji su kra}i. Primarna uloga liske je da vr{i fotosintezu.Najva`niji listovi za formirawe prinosa su list zastavi~ar (vr{ni list) i listispod wega. Listova ima koliko i ~lanaka. Kod kukuruza za formirawe prinosanajva`niji su sredwi listovi i listovi klipa.

CVAST KOD @ITACVAST KOD @ITACVAST KOD @ITACVAST KOD @ITA

Cvast je skup cvetova i kod ìta razlikujemo slede}e tipove sloènih cvasti:1)1)1)1) KlasKlasKlasKlas - p{enica, ra`, je~am,2)2)2)2) MetlicaMetlicaMetlicaMetlica - ovas, sirak, proso, pirina~, mu{ka cvast kod kukuruza,3)3)3)3) KlipKlipKlipKlip - ènska cvast kod kukuruza,4)4)4)4) Klasolika metlicaKlasolika metlicaKlasolika metlicaKlasolika metlica - italijansko proso.

Gra|a

KlasKlasKlasKlas se sastoji iz vretena klasa i predstavqa zavr{etak vr{ne internodijestabla. Na usecima vretena klasa nalaze se sede}i klasci, dok se kod metlice klascinalaze na krajevima bo~nih grana.

Klasak se sastoji iz dve pleve (glumae) koje predstavqaju omota~ klaska i oneodvajaju cvetove tog klaska od cvetova drugih klasaka. Klasak ima i vretence koje je

kolen~asto, a na usecima vretenceta se nalaze cvetovi. Preko vretenceta klaska svidelovi klaska su spojeni sa vretenom klasa, odnosnobo~nom granom kod metlice

MetlicaMetlicaMetlicaMetlica se sastoji iz centralne ose i bo~nihgrana, a na krajevima bo~nih grana se nalaze klasci.

CvetCvetCvetCvet se sastoji iz dve plevice koje imaju funkciju~a{i}nih listi}a. Jedna plevica je krupnija i kodosjatih formi na woj se nalazi osje. Ona se jo{ nazivadowa ili spoqa{wa plevica ili lema (palea inferior ).Druga plevica je unutra{wa ili gorwa (palea superior). Kod plevi~astih formi plevice ostaju na zrnu poslenormalne vr{idbe. Cvet ima tri pra{nika, a svaki

pra{nik ima dve antereantereantereantere. Izuzetak je pirina~ koji ima{est pra{nika sa po jednom anterom.






7

Kardinalne ta~ke za klijawe ìta (u OC): prava prosolika

minimum 1-2 8-10

optimum 20-25 30-35maksimum 30 40

Pored kardinalnih ta~aka, moramo poznavati i:Biolo{ki minimum je temperatura ispod koje ni jedna jedinka doti~ne vrste

ne}e proklijati (prava ìta <1OC, prosolika <8OC)Proizvodni minimum je temperatura pri kojoj se dobija proizvodno

zadovoqavaju}i broj isklijalih zrna (da se pokriju tro{kovi proizvodwe).Efektivne temperature se dobijaju ako od sredwih dnevnih temperatura

odbijemo biolo{ki minimum.KiseonikKiseonikKiseonikKiseonik.... Nedostatak kiseonika negativno uti~e na klijawe i nicawe, naro~ito

na ujedna~enost. Problemi se javqaju na prevlaènim, te{kim i jako zbijenimzemqi{tima.

1)1)1)1) KLIJAWEKLIJAWEKLIJAWEKLIJAWE - Fenolo{ka faza koja se manifestuje pojavom klicinih koren~i}aiz klice. Mlada biqka u fazi klijawa naziva se klijanac. Po zavr{etku bubrewaklica semena po~iwe da raste. Prvi po pravilu rastu klicini koren~i}i, a zatim

klicino stabaoce. Izuzetak je pirina~ (kod wega je suprotno). Kod pravih ìtaklicinih (primarnih) koren~i}a ima 3-8. Ozima p{enica klija sa 3 koren~i}a, jara sa5, ra` 4, je~am 5-8, ovas sa 3-4. Prosolika ìta klijaju sa samo jednim klicinimkoren~i}em.

Kod golozrnih ìta (p{enica, ra`) koren~i}i i stabaoce izbijaju sa iste stranezrna, sa osnove, a kod plevi~astih (je~am, ovas) stabaoce prolazi ispod plevica i

izlazi na suprotnom, vr{nom kraju zrna.Klijawe se zavr{ava pojavom ponika nad povr{inomzemqi{ta. Pri optimalnim uslovima, strna ìtaklijaju za 2-3 dana.

Potreban broj dana za klijawe ìta:Utvr|eno je da suma sredwih dnevnih

temperatura potrebnih za klijawe ìta iznosi 50-60°C, pa se na osnovu sredwe dnevne temperaturesredine moè izra~unati broj dana za klijawe, poformuli:

XK = Σ (50-60OC) : SDT

Σ (50-60)OC = suma temperatura potrebnih zaklijawe,

SDT= sredwa dnevna temperatura.

Primer: Pri sredwoj dnevnoj temperaturi zemqi{ta od 10OC, broj dana zaklijawe }e biti: X= 55 / 10 = 5,5 dana, a pri optimalnoj temperaturi (20-25 °C) X=55 :22 = 2.5 dana.

2) NICAWE2) NICAWE2) NICAWE2) NICAWE. Nicawe je fenolo{ka faza koja se manifestuje pojavom prvogzelenog lista iz koleoptila. @ita u fazi nicawa nazivaju se ponici, pa se moè re}ii da je nicawe fenofaza koja se manifestuje pojavom ponika nad povr{inomzemqi{ta. Prakti~no, nicawe nastupa kada se vide redovi.

Odmah nakon klicinih koren~i}a po~iwe da raste klicino stabaoce, kojeprobija omota~ zrna, i rastu}i nagore izlazi na povr{inu zemqi{ta. Stabaoce jeprekriveno beli~astom za{titnom opnom - koleoptilom. Koleoptila je prvipreobraèni klicin list, a uloga joj je da za{titi stabaoce od mehani~kih povredaprilikom probijawa ka povr{ini zemqi{ta. Pri izbijawu na povr{inu, pod pritiskomstabaoceta koje raste i dejstva sun~eve svetlosti, koleoptila puca i pojavquje se prvizeleni list (koleoptila se su{i i propada).

Koleoptila je naj~e{}e bezbojna, beli~asta ili obojena antocijanom (ra`), aprvi zeleni list je razli~itih nijansi zelene boje, {to nam sluì za razlikovaweìta u fazi nicawa.

Biolo{ki minimum za nicawe: za strna ìta 4–5OC, a za prosolika ìta 8 -10OC.




8

Vreme pojave ponika tj. broj dana od setve do nicawabroj dana od setve do nicawabroj dana od setve do nicawabroj dana od setve do nicawa, kod ìta u optimalnimuslovima iznosi 6-10 dana, i poèqno je da je {to kra}e. Vreme pojave ponika zavisiod krupno}e, ujedna~enosti, i energije klijawa semena, dubine i vremena setve,temperature, vla`nosti....

Broj dana od setve do nicawa:Broj dana od setve do nicawa:Broj dana od setve do nicawa:Broj dana od setve do nicawa:Zapaèno je da je za probijawe 1 cm zemqi{ta (a ponik ìta se izduùje 1 cm

za 24 ~asa) potrebna sredwa dnevna temperatura od 10-12OC. Ako znamo da je za

klijawe potrebna suma temperatura od 50-60O

C, a za svaki cm sloja zemqi{ta suma od10-12OC, broj dana od setve do nicawa se moè izra~unati po formuli:

X = [(50-60°C) +(10-12°C) x n + 20°C] : SDT

gde je: 50-60°C - Σ temperatura potrebnih za klijawe10-12°C - suma temperatura za probijawe 1 cm sloja zemqi{tan - dubina setve (cm)20°C - temperatura potrebna da prvi zeleni list iza|e iz koleoptilaSDT- sredwa dnevna temperatura.

primer: SDT= 15°Cn = 4 cmIzra~unati broj dana od setve do nicawa:

X= (55+11 x 4+20) / 15 = 8 dana.Razlike ìta u fazi nicawa:Razlike ìta u fazi nicawa:Razlike ìta u fazi nicawa:Razlike ìta u fazi nicawa:Prava ìtaPrava ìtaPrava ìtaPrava ìta imaju uske, vertikalne listove, na popre~nom preseku ravne.Prosolika ìtaProsolika ìtaProsolika ìtaProsolika ìta imaju {ire, poloènije listove (slabo povijene na dole), na

popre~nom preseku levkaste (osim pirin~a).P{enica - uski, vertikalni listovi, normalno zelene boje, koleoptila bela.Ra` - koleoptil obojen antocijanom, list uzak, ravan, tamnozelen.Je~am - ne{to {iri, poloèniji list, po obodu blago valovit, sivkastozelene

boje (pepeqasta prevlaka), ima naj{iru lisku od strnih ìta, koleoptila bela.Ovas - list veoma sli~an listu

p{enice, ali se uvr}e u smerusuprotno od kretawa kazaqke na satu.

Kukuruz - {irok, poloèn list,levkast na preseku.

Sirak - list sitniji odkukuruza, svetlije boje, moè biti savi{e primesa antocijana.

Proso - list maqav, jakoobrastao dla~icama.

Pirina~ - list sli~niji listupravih ìta - uzan, vertikalan.

3.a) UKOREWAVAWE3.a) UKOREWAVAWE3.a) UKOREWAVAWE3.a) UKOREWAVAWE (me|ufaza)je faza brzog umnoàvawa primarnogi sekundarnog korenovog sistema. Ufazi 3-4 lista postoje}i korenov

sistem se jo{ vi{e razvija i prodire u dubinu do 60 cm.

3. BOKOREWE3. BOKOREWE3. BOKOREWE3. BOKOREWE je fenofaza koja se manifestuje pojavom sekundarnih korenovapojavom sekundarnih korenovapojavom sekundarnih korenovapojavom sekundarnih korenovaili sekundarnih stabalaili sekundarnih stabalaili sekundarnih stabalaili sekundarnih stabala (bo~ni izdanci ili bo~ne grane) iz ~vora bokorewa. Kaèmo'ili' zato {to se sekundarni koreni i sekundarna stabla ne pojavquju istovremeno:

Pojava sekundarnih korenovau fazi:

Pojava sekundarnih stabalau fazi:

P{enica i je~amRa` i ovas

4-5 lista3-4 lista

3 lista3-4 lista

ProsoKukuruzSirak

3-4 lista 5-6 lista6-7 lista7-8 lista




9

Bokorewe u stvari predstavqa specifi~an na~in granawa stabla kod ìta(podzemno granawe) iz podzemnih kolenaca stabla najbliìh do povr{ine zemqi{ta.To granawe odvija se u jednoj ta~ki, koja se zove ~vor bokorewa.~vor bokorewa.~vor bokorewa.~vor bokorewa. Iz ~vora bokorewaobrazuju se sekundarna stabla (bo~ni izdanci ili bo~ne grane) i sekundarni korenovsistem.

^vor bokorewa^vor bokorewa^vor bokorewa^vor bokorewa predstavqa ìvotni centar biqke. Ako listovi preko zimeizmrznu, ili iz bilo kojih razloga propadne nadzemna masa, a ~vor bokorewa ostane

ìv, biqka }e se ponovo regenerisati. Uginu}e ~vora bokorewa povla~i za sobomuginu}e cele biqke. ^vor bokorewa se nalazi na dubini 2-3 cm ispod povr{inezemqi{ta, a na wegovu dubinu uti~u obrada i tip zemqi{ta, vla`nost, krupno}a zrna,temperatura, a naro~ito svetlost (u gustom sklopu zbog zasewivawa i nedostatka svetla~vor bokorewa se formira pli}e, pa zimi moè do}i do ogoqavawa ~vora bokorewa iuginu}a biqke).

Pri optimalnim uslovima, bokorewepo~iwe oko 2-3 nedeqe posle nicawa, i to ufazi formirawa 3-4 lista. Sva stabla pojednoj biqci ~ine bokor. U normalnimpoqskim uslovima iz jednog zrna ozimep{enice moè se dobiti 5-7 izdanaka pojednom bokoru (pri ~emu je samo 1-3produktivno), a kod jare 1-2. Istovremeno sarazvojem novih bo~nih izdanaka, formira sei sekundarni korenov sistem - svaki novidobro razvijen bo~ni izdanak moè daformira sopstveni korenov sistem.

Bokorewe se odvija u temperaturnomintervalu od 5-20OC (optimalna temperaturaje 15-17OC).

Sva sekundarna stabla u jednom bokoru ne donose cvast i plod, pa se razlikujeukupno i produktivno bokorewe.

UkupnoUkupnoUkupnoUkupno bokorewebokorewebokorewebokorewe predstavqa prose~an ukupan broj svih stabala (izdanaka) po

jednoj biqci (bokoru).Produktivno bokorewe jeProduktivno bokorewe jeProduktivno bokorewe jeProduktivno bokorewe je prose~an broj onih stabala po biqci koja daju cvast iplod.

U jesen se izbroji broj biqaka / m2 = 500.Na prole}e brojimo prezimele biqke = 400.U fazi vlatawa brojimo sva stabla = 580.U fazi sazrevawa brojimo klasove = 480.Koeficijent ukupnog bokorewa = sva stabla / broj prezimelih biqaka = 580 /

400 = 1,40.Koeficijent produktivnog bokorewa = broj klasova / broj prezimelih biqaka

= 480 / 400 = 1,20.

Prema obliku bokori mogu biti uspravni ili leè}i, zbijeni ili rastresiti.Ozima ìta boqe bokore od jarih. Najja~e bokore ozima ra` i je~am. Bokoreweìta odvija se u jesen, ali se moè, pri povoqnim uslovima, produìti i u prole}e.Izdanci koji u momentu vlatawa glavne vlati nemaju bar 2-3 lista i sopstveni koren,propadaju ili ne donose klas i plod. Broj produktivnih klasova kod p{enice treba daiznosi 500-700 / m2.

4. VLATAWE (porast u stablo, kolen~ewe)4. VLATAWE (porast u stablo, kolen~ewe)4. VLATAWE (porast u stablo, kolen~ewe)4. VLATAWE (porast u stablo, kolen~ewe) je pojava izduìvawa ~lanaka glavnogizdanka, kada se unutar wegovog lisnog rukavca, na 2-5 cm iznad povr{ine zemqe,moè napipati prvo kolence stabla. U stvari to je fenofaza u kojoj po~iweinterkalarni porast stabla. Mora se razlikovati od la`nog stabla koga ~ine praznilisni rukavci jedan u drugom.

Jo{ u periodu bokorewa po~iwe se razvijati stablo sa vrlo kratkim ~lancima i

za~etak klasa. Tada duìna ~lanaka nije ve}a od pre~nika stabla. Kolenca su jakozblièna i izgledaju kao koncentri~ni prstenovi. Po zavr{etku bokorewa, ~lancipo~iwu da se izduùju interkalarno pa se stablo pojavquje na povr{ini zemqi{ta.Biqka tada ulazi u fenofazu vlatawa.




10

Po~etkom vlatawa se smatra momenat kada je unutar lisnog rukavca glavnogstabla mogu}e napipati prvo kolence stabla, na visini 2-5 cm iznad zemqe.

Sve prethodne faze spadaju u vegetativnu fazu razvi}a. Sa po~etkom vlatawapo~iwe generativna faza.

Period od po~etka vlatawa do klasawa jefaza najintenzivnijeg porasta, stvarawa velikevegetativne mase i formirawa generativnih

organa - kriti~na faza (biqka mora bitioptimalno snabdevena vodom i mineralnimmaterijama).

Obzirom da u ovoj fazi dolazi i doza~iwawa generativnih organa, tj. dodiferencirawa cvasti, ve} u vlatawu moèmoprognozirati potencijalni nivo prinosa(me|utim, stvarna visina prinosa daqe }ezavisiti od vremenskih uslova u kasnijimfazama, naro~ito u nalivawu zrna). U fazi

vlatawa se formiraju faktori prinosa: broj biqaka / m2, broj klasaka u klasu, brojcvetova (zrna) u klasku, masa 1000 zrna.

Razlike pravih ìta u fazi vlatawa: ìta se u periodu vlatawa najlak{e inajsigurnije razlikuju po gra|i ligule i aurikula:

P{enica Ra` Je~am Ovas

LigulaSredwe

razvijenaSredwe

razvijenaSlabo razvijena

Jako razvijena,izduèna,na ivicamanazubqena

AurikuleSredwe

razvijene,maqave

Sredwerazvijene, alibez maqa, brzo

se su{e iotpadaju

Jako razvijene, krupne,bez maqa, srpaste i

me|usobno sepreklapaju (ukr{taju)

Nema aurikula

5. a)5. a)5. a)5. a) (me|ufaza) VRETENAWEVRETENAWEVRETENAWEVRETENAWE je me|ufaza izme|u vlatawa i klasawa, kada sezapaà znatan porast klasa (metlice) u rukavcu vr{nog lista, pa taj deo biqke dobijavretenast izgled (vr{ni lisni rukavac ima oblik vretena jer se u wemu nalazi potpunoformirana cvast).

5. KLASAWE (METLIÊWE).5. KLASAWE (METLIÊWE).5. KLASAWE (METLIÊWE).5. KLASAWE (METLIÊWE). Klas i klasi}i za~iwu se jo{ u fazi bokorewa.Nakon toga sledi intenzivan porast stabla (vlatawe), brzo izduìvawe pojedinihinternodija. i pojava klasa (metlice) iz lisnog rukavca vr{nog lista. Klasawe jefenofaza u kojoj se klas (metlica) sa 1/3 duìne pojavi iz rukavca vr{nog lista.

Razlike pravih ìta u fazi klasawa:Razlike pravih ìta u fazi klasawa:Razlike pravih ìta u fazi klasawa:Razlike pravih ìta u fazi klasawa:

6. CVETAWE, OPLODWA I FORMIRAWE ZRNA.6. CVETAWE, OPLODWA I FORMIRAWE ZRNA.6. CVETAWE, OPLODWA I FORMIRAWE ZRNA.6. CVETAWE, OPLODWA I FORMIRAWE ZRNA. CVETAWECVETAWECVETAWECVETAWE je fenofaza koja semanifestuje pojavom pra{nikapojavom pra{nikapojavom pra{nikapojavom pra{nika. Kod ve}ine ìta cvetawe nastupa odmah nakon klasawa.Izuzeci su ra` (cvetawe nastupa 8-10 dana nakon klasawa) i je~am (cvetawe nastupapre punog klasawa, dok je klas jo{ u rukavcu lista).

@ita se dele na samooplodna (p{enica, je~am, ovas, pirina~, proso, sirak) istranooplodna (ra`, kukuruz, i delimi~no sirak). Iskqu~ivi autogam je samo je~am, dokostala ìta mogu delimi~no biti i stranooplodna.

Kod p{enicep{enicep{enicep{enice cvetawe nastupa odmah nakon klasawa, a opra{ivawe se vr{i umomentu otvarawa cvetova (bubrewem lodikula otvara se cvet, ali su pra{nici ve}zreli, i u momentu otvarawa cveta pucaju pra{ne kesice i vr{i se oplodwa, uglavnomu istom cvetu).

Osobina P{enica Ra` Je~am Ovas

Tip cvasti Klas Klas Klas MetlicaBroj klasaka na usekuvretena klasa

1 1 3 1

Broj cvetova u klasku 3-5 (2-7) 2 (3) 1 2-4 (1)




11

Kod ra`ra`ra`raìiii cvet se otvara pod uticajem bubrewa lodikula i pra{nici izlazeizvan cveta. Kada pra{ne kesice sazru, (posle 8-10 dana), iz wih izlazi polen iraznosi se vetrom na tu~kove drugih cvetova.

KukuruzKukuruzKukuruzKukuruz je jednodoma biqka, sa razdvojenom mu{kom i ènskom cvasti na istojbiqci. Mu{ka cvast je metlica, nalazi se na vrhu stabla i cveta 2-4 dana ranije uodnosu na ènsku cvast - klip.

Klas cveta od sredine ka osnovi i vrhu. Metlica cveta od vrha prema osnovi, a

klip od osnove ka vrhu (zrna u osnovi klipa su obi~no krupnija, jer se prvaformiraju).Nakon cvetawa nastupa OPLODWAOPLODWAOPLODWAOPLODWA,,,, polenova zrna padaju na ìgove tu~ka, klijaju

i oplo|uju jajnu }eliju.Nakon toga ìgovi se su{e i odumiru, a zametak po~iwe da se razvija i

postepeno dostiè veli~inu normalno razvijenog zrna. Obrazuje se klica sa svimsvojim delovima. ]elije endosperma pune se rezervnim hrawivim materijama kojeintenzivno prelaze iz stabla i listova u zrno. Ovaj period se naziva FORMIRAWEFORMIRAWEFORMIRAWEFORMIRAWEZRNAZRNAZRNAZRNA.... U ovoj fazi zrno intenzivno raste u duìnu, boja zrna na po~etku faze jebeli~asta, a na kraju zelena. Formirawe zrna traje od oplodwe, a zavr{ava se prednastupawe mle~ne zrelosti, tj. do nalivawa zrna. Faza formirawa zrna traje 10-15dana, i za to vreme se nakupi 15-20% ukupnog prinosa suve materije zrna. Sadràjvode pada sa 80-95% na 65% na kraju faze.

7. SAZREVAWE.7. SAZREVAWE.7. SAZREVAWE.7. SAZREVAWE. Kada je zrno formirano po veli~ini i obliku, u wemu nastupaintenzivno nakupqawe rezervnih hranqivih materija, po~iwe nalivawe zrnaa) Nalivawe zrna (mle~na zrelost)Nalivawe zrna (mle~na zrelost)Nalivawe zrna (mle~na zrelost)Nalivawe zrna (mle~na zrelost).... U ovoj fazi je najintenzivnije nakupqawehrawivih materija u zrnu, dakle i najve}e pove}awe suve mase zrna. Nalivawe ukupnotraje oko 20 dana, a za to vreme nakupi se 60-70% ukupnog prinosa suve materije zrna.Nalivawe po~iwe od po~etka mle~nog stawa, preko testastog, a traje do po~etkavo{tane zrelosti. Sadràj vode u zrnu opada sa 65% na 40% (kod pravih) tj. do 35%(kod prosolikih ìta). Nalivawe zrna deli se na 2 podperioda:

- Po~etakPo~etakPo~etakPo~etak - sadràj vode opada sa 65-50%. Biqke su jo{ uvek zelene, ali se udowem delu zapaà ù}ewe stabla i dowih listova. Lisna kolenca su zelena iso~na. Zrna su zelena, a konzistencija im je ìtko-mle~na. Pri pritisku nazrno istiskuje se mle~no bela te~nost (rastvorena skrobna zrna, jer uendospermu jo{ nisu formirani }elijski zidovi). Ova faza traje 10-12 dana.

- Drugi period (period testastog stawa)Drugi period (period testastog stawa)Drugi period (period testastog stawa)Drugi period (period testastog stawa) ---- sadràj vode opada sa 50-40%. Traje6-10 dana. Konzistencija endosperma je testasta ili sirasta. Pri pritisku nazrno sadràj se istiskuje. Biqke su ùte, mada u povoqnim godinama zelenuboju jo{ imaju vr{ni listovi, ~lanci stabla i pleve.

b) Vo{tana zrelost (ùta zrelost)Vo{tana zrelost (ùta zrelost)Vo{tana zrelost (ùta zrelost)Vo{tana zrelost (ùta zrelost) - biqka je skoro potpuno ùta, listovi odumiru.Zelena su jo{ samo vr{na kolenca i delovi klasa. Zrno dobija karakteristi~nu boju zasortu. Konzistencija zrna je voskasta, lako se gwe~i i reè noktom. Sadràj vode uzrnu opada sa 40 na 20% (kod pravih) tj. sa 35 na 25% (kod prosolikih ìta).Nakupqawe organske materije se zavr{ava. Faza traje 6-12 dana. Vo{tana zrelost imanajve}i proizvodni zna~aj - u ovoj fazi nastupa optimalno vreme ètve ve}ine ìta.Radi preciznijeg odre|ivawa momenta ètve, vo{tana zrelost se deli na 3

podperioda: po~etak, sredinu i kraj vo{tane zrelosti.- Po~Po~Po~Po~etaketaketaketak - sadràj vode opada sa 40 na 36%,

- SredinaSredinaSredinaSredina - sadràj vode opada sa 35 na 25%

- KrajKrajKrajKraj - sadràj vode opada sa 24 na 20%,Optimalno vreme za ètvu ve}ine ìta je kraj vo{tane i po~etak pune zrelosti.

v) PunaPunaPunaPuna zrelostzrelostzrelostzrelost - biqka je ùta i suva, listovi odumrli (suvi). Klas i zrno imajutipi~nu boju za sortu. Zrno otvrdwava, puca pod zubima, na wemu ne ostaje trag nokta.Pove}awa prinosa vi{e nema, u zrnu se smawuje sadràj vode sa 20-14%. Puna zrelostobuhvata 2 podperioda:

---- PoPoPoPo~~~~etaketaketaketak punepunepunepune zrelosti - sadràj vode opada sa 20 na 18%,

---- KrajKrajKrajKraj punepunepunepune zrelostizrelostizrelostizrelosti ---- sadràj vode opada sa 17 na 14%.

Sa mawe od 13% vlage nastupa prezrelost useva i jako osipawe zrna. Privla`nim uslovima, sazrevawe se produàva i ètva kasni. Pri suvim uslovima ipove}anoj temperaturi sazrevawe se ubrzava.




12

P[ENICA - Triticum sp.

Red Poales

Porodica Poaceae

Podporodica Pooideae

Rod Triticum (22 vrste)

Postoji vi{e klasifikacija p{enice, a ona koju mi koristimo jenajrasprostrawenija (po Flaksbergeru, a dopunio je @ukovski). Osnova za ovuklasifikaciju je broj hromozoma u polnim odnosno u telesnim }elijama n ili 2n.

Unutar ove klasifikacije postoje 4 grupe.

1. Diploidna (2n=14 - ima tri vrste):

- T. monococcoides (divqi jednozrnac)- T. monococcum (kulturni jednozrnac)- T. urartu (divqa p{enica urartu)

2. Tetraploidna (2n=28 - ima 11 vrsta):

- T. dicoccoides (divqi dvozrnac)- T. dicoccum (kulturni dvozrnac)- T. timophevi

- T. paleocolchicum (kolhitski dvozrnac)- T. aetiopicum (abisinska p{enica)- T. turgidum (engleska p{enica)- T. persicum

- T. chaldicum (haldska p{enica)- T. orientale (orijentalna)- T. polonicum

- T. durum (tvrda)3. Heksaploidna (2n = 42 ima sedam vrsta)

- T. vulgare (obi~na, meka)- T. spelta (krupnik)- T. compactum (patuqasta)- T. sphaerococum (okruglozrna)- T. macha- T. vavilovi

- T. amplissifolium ({irokolisna p{enica)

4. Oktoploidna (2n = 56 - ima 1 vrstu):

- T. fungicidum (p{enica otporna prema gqivi~nim bolestima)

Navedena klasifikacija je geneti~ko grupisawe vrsta p{enice. Sa prakti~nogstanovi{tva, pogodnija je podela na vrste sa lomqivim i nelomqivim vretenom klasa.Na Zapadu se koristi klasifikacija po Mek Keju (Mac Key ), a glavni kriterijumi su:

1) Broj hromozoma u polnim }elijama (n = genom), pa je n = 7 = genom A, n = 14 =AB, n = 21 = ABD.

2) Podela na divqe i kulturne vrste u okviru kojih se razlikuju:

- vrste sa lomqivim vretenom klasa (plevi~aste vrste),

- vrste sa nelomqivim vretenom klasa (zrno se lako vr{i, to su gole

p{enice).Za ovu podelu je karakteristi~no da se sve vrste heksaploidne grupe smatrajupodvrstama T. aestivum.




13

Analiza vrstaAnaliza vrstaAnaliza vrstaAnaliza vrsta

Za odre|ivawe vrsta potrebno je imati potpuno zrele i {to tipi~nije klasove.Moramo znati bo~nu i li~nu stranu klasa.

Kod bo~ne strane vide se naizmeni~no poredani klasci sa jedne i druge straneklasa. Ako gledamo pojedina~no jedan klasak onda vidimo jednu plevu i u dubinunaizmeni~ne cvetove, ali ne znamo koliko ih ima.

Kod li~ne strane klasa vide se klasci sa samo jedne strane vretena klasa, a ako

posmatramo jedan klasak, onda vidimo obe pleve i sve cvetove sa wihovim delovima.1. Vr{na internodija (moè biti {upqa, ispuwena ili delimi~no ispuwena),

2. Odnos li~ne i bo~ne strane klasa,

3. Poloàj i duìna osja (duga~ko i paralelno ili kratko i razilaze}e),

4. Lomqivost vretena klasa,

5. Odnos duìne pleva i plevica,

6. Pleve,

- ~vrsto}a (~vrste, koàste, opnaste)- izraènost grebena

- izraènost zupca (duga~ak, kratak, povijen),- izraènost ramena (bez ramena, koso, uglasto, za{iqeno),

7. Oblik zrna:

- Oblik: izduèno, jajasto, ovalno, bokasto.- Struktura.- Izraènost bradice i brazdice.

1) Triticum spelta Triticum spelta Triticum spelta Triticum spelta (krupnik).(krupnik).(krupnik).(krupnik). Vr{na internodija {upqa. Bo~na strana {ira od li~ne, saosjem. Lomqiva vretena klasa. Pleve i plevice pribli`no iste veli~ine. Zrno jekrupno i zove se jo{ i krupnik. Pleva krupna i ~vrsta.

2) Triticum monococcum Triticum monococcum Triticum monococcum Triticum monococcum (kulturni jednozrnac).(kulturni jednozrnac).(kulturni jednozrnac).(kulturni jednozrnac). Vr{na internodija delimi~no ispuwena.Bo~na strana klasa je {ira od li~ne. Osje duga~ko i paralelno. Klas je pqosnat.Vreteno klasa lomqivo.

3)3)3)3) Triticum turgidum Triticum turgidum Triticum turgidum Triticum turgidum.... Vreteno klasa nelomqivo i grana se, osje dugo i paralelno....

4) Triticum persicum Triticum persicum Triticum persicum Triticum persicum. Klas je crn, osje i na plevama i spoqnim plevicama.

5) Triticum compactum Triticum compactum Triticum compactum Triticum compactum. Jako zbijen klas sa najve}im brojem cvetova u klasku.

Razlike tvrde i meke p{eniceRazlike tvrde i meke p{eniceRazlike tvrde i meke p{eniceRazlike tvrde i meke p{enice

U svetskim razmerama najvi{e se gaji meka, a posle we tvrda p{enica.

Osobine Obi~na p{enica Tvrda p{enica

Vr{na internodija [upqa Ispuwena

Osje Bez osja (a ako ima ono je kratko ilepezasto)

Sa osjem koje je duga~ko iparalelno

Zbijenost klasa Rastresit Zbijen

Odnos li~ne i bo~nestrane klasa Li~na {ira od bo~ne Bo~na {ira od li~ne

Oblik plevaUzdu`no naborane, a greben se uosnovi gubi

Glatke pleve, greben jakoizraèn i uko{en

Veli~ina zrnaSitnije zrno, okruglasto, brazdicajako izraèna i duboka ~ijadubina prelazi ½ debqine zrna

Krupnije, izduènije zrno, napopre~nom preseku trouglasto,brazdica plitka i uska

Struktura zrna Bra{nasta Staklasta

Oblik klice Okrugla i udubqena Izduèna i ispup~enaVreme setve Ozima Jara




14

Nià sistematska jedinica od vrste je podvrsta. P{enica nema podvrste, negojo{ niè sistematske jedinice, a to su varijeteti. Varijeteti T. vulgare se razlikuju naosnovu:

- boje klasa- boje zrna

- osjatosti- maqavosti pleva

Najra{ireniji varijetet je lutescens . VARIJETETI Boja zrna Boja klasa Osje Maqavost pleva

lutescens Crvena Bela / /

erythrospermum Crvena Bela Belo /

albidum Bela Bela / /

graecum Bela Bela Belo /

milturum Crvena Crvena / /

ferrigeneum Crvena Crvena Crveno /

velutinum Bela Crvena / Maqavo

Zbijenost klasaZbijenost klasaZbijenost klasaZbijenost klasa je prose~an broj klasi}a na 1 cm duìne vretena klasa.

Zbijenost = ukupan broj klasi}a - 1duìna vretena klasa (cm)

Meka p{enica Tvrda p{enica

Rastresit klas < 1,6 < 2,4

Sredwe zbijen klas 1,7 – 2,2 2,5 – 2,9

Zbijeni klas 2,3 – 2,8 > 2,9

Vrlo zbijen klas > 2,8 /

SPECIFI^NOSTISPECIFI^NOSTISPECIFI^NOSTISPECIFI^NOSTIMORFOLOGIJE P[ENICEMORFOLOGIJE P[ENICEMORFOLOGIJE P[ENICEMORFOLOGIJE P[ENICE

KORENKORENKORENKOREN je ìli~ast, prodire u dubinu1,5 – 2 m, klija 3 - 5 koren~i}a (ozimesa 3, a jare sa 5).

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je uspravno, cilindri~no,~lankovito, normalno zelene boje (ima5 - 6 ~lanaka).

LISTLISTLISTLIST. Liska duga~ka, uska, centralninerv izraèn, normalno zelene boje.

Ligula sredwe razvijena, aurikulesredwe razvijene, maqave. List je uzan

i linearan.CVASTCVASTCVASTCVAST je klas, na useku vretena klasanalazi se klasak, a u wemu naj~e{}e 3 -5 cvetova (a moè ih biti i 2 – 7).Zrno golo, retko plevi~asto.

Masa 1000 zrnaMasa 1000 zrnaMasa 1000 zrnaMasa 1000 zrna kre}e se od 30 - 50grama.

SorteSorteSorteSorte (najnià sistematska jedinica jesorta) ::::

Pobeda, Renesansa, Pesma, Zlatka,Mina, Qiqana, Sofija, Vila, Balkan,

Danica, Proteinka, Milica, Evropa 90,Kremna, Nevesiwka.




15

JEÂM ---- Hordeum sativum

Red: Poales Porodica: Poaceae Podporodica: Pooideae Rod: Hordeum

SPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE JE^MASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE JE^MASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE JE^MASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE JE^MA

KORENKORENKORENKOREN je ìli~ast, prodire u dubinu 1,2 do 1,5 m, relativno slabo razvijen,najslabije od pravih ìta. Klija sa 5 - 8 klicinih koren~i}a.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je uspravno, ~lankovito, visine do 1,5 m. Najmawe otporno premapolegawu me|u pravim ìtima. Dobro se bokori, naro~ito je izraèno produktivnobokorewe. Jari je~am boqe bokori od ozimog.

LISTLISTLISTLIST je iste gra|e kao i kod ostalih pravih ìta, osim {to je kod prvihlistova posle nicawa liska ne{to {ira, kra}a i po obodu valovita, sivkasto zeleneboje. Ligula je slabo razvijena, a aurikule su jako razvijene, srpaste i jako seme|usobno preklapaju.

CVASTCVASTCVASTCVAST je klas, a na svakom useku vretena klasa nalaze se po tri klaska, a usvakom klasku po jedan cvet.

PlevePlevePlevePleve su male, kra}e od plevica, slabo razvijene, veoma uske, plo~aste, na vrhuprelaze u duè ili kra}e maqaste izra{taje.PlevicePlevicePlevicePlevice su dobro razvijene, obuhvataju zrno i slepqene su uz wega (zrno je

plevi~asto). Kod golozrnih je~mova plevice samo obuhvataju zrno i u vr{idbi spadajusa wega.

PLODPLODPLODPLOD. Zrno je {iroko zaobqeno sa le|ne strane, imabrazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna je romboidan ilielipti~an. U osnovi zrna, u wegovoj brazdici, nalazi se tzv.bazalna ~etkica koja predstavqa rudiment drugog, neplodnogcveta. Pokrivena je gustim ili retkim, duìm ili kra}imdla~icama, a sluì za raspoznavawe dvoredih od vi{eredihje~mova. Dvoredi je~movi imaju dugodlaku bazalnu ~etkicu, a

vi{eredi kratkodlaku.Dvoredi i vi{eredi je~movi mogu se razlikovati i po

veli~ini, obliku i ujedna~enosti zrna:

Zrna dvoredog je~ma su sitnija, ali su po veli~iniujedna~ena i simetri~na, jer se slobodno razvijaju na usekuvretena klasa.

Zrna vi{eredog je~ma su krupnija, ali neujedna~ena poveli~ini: sredwe zrno je krupnije i simetri~no, a dva bo~nasu sitnija i asimetri~na, sa karakteristi~nim udubqewem uosnovi, jer naleù na sredi{we zrno.

SISTEMATIKA JE^MA:SISTEMATIKA JE^MA:SISTEMATIKA JE^MA:SISTEMATIKA JE^MA:

U zavisnosti od broja plodnih klasaka na useku vretena klasa, izvr{ena jepodela na slede}e 3 podvrste:

1. Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum) – vi{eredi ({estoredi) je~am,

Na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska i sva tri su razvijena iplodna.

2. Hordeum sativum ssp. distichum - dvoredi je~am,

Na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska, ali je plodan samosredi{wi. Ostali (bo~ni) klasci su neplodni, i u ve}oj ili mawoj meri reducirani.Sa svake strane vretena obrazuje se po jedan vertikalni red klasaka.

3. Hordeum sativum ssp. intermedium

- prelazni je~am (nema privredni zna~aj).Mogu da budu plodna od 1 - 3 klaska, bez pravila.

Vi{eredi je~moviVi{eredi je~moviVi{eredi je~moviVi{eredi je~movi - (polystichum) se na osnovu zbijenosti klasa dele u dve grupe:




16

a) Aequale (hexastichum)Aequale (hexastichum)Aequale (hexastichum)Aequale (hexastichum) - pravilni {estoredac. Klas je zbijen, i od osnove do vrha klasaformira se {est pravilnih redova zrna (2 puta po 3 simetri~na reda). Na popre~nompreseku klas ima oblik pravilne {estokrake zvezde - to je pravilni {estoredac.

b) InaequaleInaequaleInaequaleInaequale - nepravilni {estoredac ili ~etveroredac. Klas je rastresit, naro~ito privrhu. Sredi{wi klasak je priqubqen uz vreteno, pa bo~ni klasci imaju dosta prostorada mogu da se preklapaju. U osnovi, gde je klas ne{to zbijeniji, klas deluje kao pravi{estoredac, a pri vrhu dolazi do preklapawa bo~nih redova, pa klas izgleda kao da

ima ~etiri reda. Ako klas posmatramo od gore, na preseku on ima oblikpravougaonika.

Dvoredi je~moviDvoredi je~moviDvoredi je~moviDvoredi je~movi se tako|e dele na dve grupe i to na osnovu stepena redukcijeneplodnih bo~nih klasaka:

- Grupa NutantiaNutantiaNutantiaNutantia - kod we neplodni bo~ni klasci imaju razvijene pleve i plevice,ponekad i pra{nike.

- Grupa DeficientiaDeficientiaDeficientiaDeficientia - reducirani bo~ni klasci imaju razvijene samo pleve.

U proizvodwi su zastupqeni vi{eredi je~movi naj~e{}e kao sto~ni, a oddvoredih (pivski) je~movi iz grupe Nutantia i to tipovi: Nutans, Erectum i Zeachriton.

Varijeteti je~mova odre|uju se na osnovu zbijenosti klasa, plevi~avosti zrna,

nazubqenosti osja i boje klasa.

Varijetet Plevi~avost zrna Osobina osja Zbijenost klasa Boja klasa

Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum), grupa Aequale Aequale Aequale Aequale

Parallelum Plevi~asto Nazubqeno Zbijen @ut

Pyramidatum Plevi~asto Nazubqeno Zbijen, koni~an @ut

Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum), grupa Inaequale Inaequale Inaequale Inaequale

Pallidum Plevi~asto Nazubqeno Rastresit @ut

Nigrum Plevi~asto Nazubqeno Rastresit Crn

Trifurcatum Golo Trorogi izra{taj Rastresit @ut

Hordeum sativum ssp. distichum, grupa Nutantia Nutantia Nutantia Nutantia Erectum Plevi~asto Glatko Zbijen @ut

Nigricans Plevi~asto Nazubqeno Rastresit Crn

Nudum Golo Nazubqeno Rastresit Crn

Grupa Deficientia u na{im agroekolo{kim uslovima nije zastupqena ni sa jednimvarijetetom i sortom.

Zbijenost klasa se kod je~ma odre|uje na osnovu prose~nog broja useka vretenaklasa na 1 cm duìne vretena.

- Kod vi{eredih je~mova klas je rastresit, ako ima < 3,5, a zbijen ako ima 3,5 – 7,50.

- Kod dvoredih je~mova klas je rastresit ako ima < 2,65, a zbijen ako ima 2,66 – 3,25

useka.Kod dvoredih je~mova postoje 3 tipa klasa:

1) NutansNutansNutansNutans. U punoj zrelosti klas je povijen naniè, rastresit je i u okviru wegapostoje 2 podtipa:

- «A» ili Hana podtip. Bazalna ~etkica je jedno}elijska, a dla~ice nabazalnoj ~etkici su duge. Biqka je otpornija na nepovoqne klimatskeuslove.

- «C» ili [evalije podtip. Bazalna ~etkica ima kratke vi{e}elijskedla~ice, a biqke su mawe otporne na nepovoqne klimatske uslove.

2) ErectumErectumErectumErectum. U punoj zrelosti je uspravan i suàva se od osnove prema vrhu.

3) ZeocrithonZeocrithonZeocrithonZeocrithon. Klas je zbijen i ima lepezasto pro{ireno osje.




17

OVAS - Avena sativa

Red: Poales Porodica: Poaceae Podporodica: Pooideae Rod: Avena

U rodu Avena postoji veliki broj kako jednogodi{wih tako i vi{egodi{wih

vrsta. Jednogodi{we vrste su wivske biqke i gaje se za proizvodwu zrna, avi{egodi{we vrste su livadske trave. Grupa jednogodi{wih (gajenih) ovseva ima 16vrsta i deli se na dve grupe:

- Aristulateae

- Denticulateae

Kod AristulateaeAristulateaeAristulateaeAristulateae spoqne plevice se zavr{avaju sa dve tanke izrasline sli~neosju, a biqke su ne`ne. Ovde razlikujemo:

a) divqe forme (2n = 28):

- Avena barbata

- Avena chirtula

b) kulturne forme (2n = 14)- Avena strigosa

Kod DenticulataeDenticulataeDenticulataeDenticulatae spoqne plevice se zavr{avaju sa dva zupca, a biqke su jake iimaju debelu stabqiku. Ovde i divqe i kulturne forme imaju 2n = 42.

a) divqe forme:

- Avena fatua

- Avena sterilis

- Avena ludoviciana

b) sve kulturne sorte ovsa pripadaju dvema vrstama:

- Avena sativa (90 % povr{ina u svetu)

- Avena byzantina (10 % povr{ina u svetu)Varijeteti obi~nog ovsaVarijeteti obi~nog ovsaVarijeteti obi~nog ovsaVarijeteti obi~nog ovsa prema obliku metlice i nekim drugim osobinama

svrstavaju se u tri grupe varijetetagrupe varijetetagrupe varijetetagrupe varijeteta:

1. DifusaeDifusaeDifusaeDifusae - (plevi~asto zrno, metlica rastresita, mawe ili vi{e razgranata, bo~negrane metlice su duge i izbijaju u raznim pravcima)

2. OrientalisOrientalisOrientalisOrientalis – zastavi~asti tip metlice (zrno plevi~asto, a metlica zbijena i povijenana jednu stranu, sa kra}im bo~nim gran~icama koje izbijaju samo sa jedne stranemetlice, pa ona dobija zastavi~ast izgled).

3. NudaeNudaeNudaeNudae - golozrni ovas - pri vr{idbi zrno ispada iz plevica.Unutar ovih grupa, varijetetivarijetetivarijetetivarijeteti se odre|uju na osnovu:

- boje plevica koje pokrivaju zrno (boja zrna),

- postojawa ili nepostojawa osja.Osjatost je genetski vrlo nestabilno svojstvo, lako se mewa pod uticajem

spoqwih faktora, pa se stoga smatra da je osjata ona metlica kod koje preko 25%klasaka ima osje.

Varijeteti obi~nog ovsa (najva`niji):

Varijetet Metlica Zrno Postojawe osjaBoja zrna(plevica)

Mutica Rastresita Plevi~asto - Bela

Aristata Rastresita Plevi~asto + Bela

Aurea Rastresita Plevi~asto - @uta

Cinerea Rastresita Plevi~asto + SivaFlava Zastavi~asta Plevi~asto - @uta

Inermis Razgranata Golo - Bela




18

SORTNE OSOBINE OVSASORTNE OSOBINE OVSASORTNE OSOBINE OVSASORTNE OSOBINE OVSA

Ve}ina sortnih obele`ja ovsa je slabo postojana i lako se mewa pod uticajemspoqa{wih faktora. Najstabilnije sortno obele`je je oblik tj. zbijenost metlice, pri~emu se razlikuju slede}i tipovi metlice ovsatipovi metlice ovsatipovi metlice ovsatipovi metlice ovsa (zavisno od duìne bo~nih gran~ica iwihovog ugla u odnosu na centralnu osu):

1. Zbijena metlica (bo~ne grane priqubqene uz centralnu osu),

2. Poluzbijena metlica (bo~ne grane u odnosu na centralnu osu sklapaju ugao od 30-50o),

3. Razgranata metlica (60o - 70o),

4. Rastresita metlica (70 -90o),

5. Povijena metlica (ugao > 90o ).

Veoma va`no morfolo{ko obele`je za odre|ivawe sorti ovsa je i oblik zrna,koje moè imati ~etiri osnovna tipa:

TIPOVI ZRNA OVSATIPOVI ZRNA OVSATIPOVI ZRNA OVSATIPOVI ZRNA OVSA

1. [VEDSKI TIP. Zrno krupno, belo, retko ùto, le|na strana ispup~ena, unutra{waplevica {iroko otvorena, zrno plevi~asto.

2. LEJTEVICKI TIP. Zrno ùto, uè i tawe nego kod {vedskog tipa, le|na stranaravnija, unutra{wa plevica je otkrivena, zrno popuwava 2/3 plevica.

3. RUSKI (IGLIÂSTI) TIP. Zrno usko, tanko, duga~ko, le|na strana pqosnata,unutra{wa plevica slabo otvorena, zrno je belo ili ùto.

4. [ATILOVSKI TIP. Sli~an lejtevickom tipu, zrno belo (nekad i ùto), iviceplevica su postavqene paralelno.

SPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE OVSASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE OVSASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE OVSASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE OVSA

KORENKORENKORENKOREN je ìli~ast, prodire u dubinu 1,2-1,5 m.

Klija sa 3-4 klicina koren~i}a.STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je uspravno, ~lankovito, visine do 120cm, neotporno prema polegawu.

LISTLISTLISTLIST. Prvi pravi list je uzak, vertikalan, liskase uvr}e u suprotnom smeru od kazaqke na satu. Ligulaje jako razvijena, izduèna, na vrhu nazubqena,aurikule nema.

CVASTCVASTCVASTCVAST je metlica, na krajevima bo~nih grananalaze se klasci, a u jednom klasku 2 - 4 cveta (naj~e{}esu plodna samo dva dowa cveta). Dowi cvet u klaskudaje krupnije i razvijenije zrno od gorweg.

Pleve su koàste i {iroke, ~unastog oblika,imaju mnogo uzdu`nih nerava (uzdu`no su naborane).Plevice su glatke i sjajne, u potpunosti obuhvataju zrno,ali nisu srasle za wega.

ZRNOZRNOZRNOZRNO je naj~e{}e plevi~asto, a plevice su glatkei sjajne, slamasto ili zlatnoùte boje.

Plevice nisu slepqene za zrno. Zrno je najuè inajduè od svih pravih ìta.

Bradica je jako izraèna pa je zrno maqavo.Postoje i golozrne forme ovsa, kod kojih zrno privr{idbi ispada iz plevica.

Kod osjatih formi, osje izbija na sredini le|ne

strane spoqa{we plevice, a ne na vrhu plevice kao koddrugih ìta.




19

RA@ - Secale cereale

Red: Poales Porodica: Poaceae Podporodica: Pooideae Rod: Secale

Unutar roda Secale postoje 3 podroda:- Silvestria

- Cuprianovi

- Cerealia

Zadwi podrod obuhvata 14 vrsta od kojih je od kojih je:

- Secale segetale (korovska ra`),

- Secale cereale (kulturna ra`). Kulturna ra` ima 35 varijeteta, ali je najva`nijiVulgare, koji ima nelomqivo vreteno klasa, otkriveno zrno, klas bele boje, adowa plevica je gola.

- Ostalih 12 vrsta su divqe vrste.

Varijeteti raì se razlikuju po slede}im obele`jima:

- lomqivosti vretena klasa

- ~vrstini obavijenosti zrna u plevicama (zrna otkrivena i pokrivena),

- boji klasa (bela, ùta, mrkocrvena i crna),

- povr{ini dowih plevica (obrasle i gole).

Varijetet Lomqivost Obavijenost zrna Boja klasa Povr{ina plevica

Afganicum Lomqivo Otkriveno Bela Gola

Vulgare Nelomqivo Poluotkriveno Bela Gola

Velutinum Nelomqivo Pokriveno Bela Maqava

Vulpinum Nelomqivo Pokriveno Mrkocrvena Gola

Rufum Nelomqivo Poluotkriveno Mrkocrvena Gola

Persicum Nelomqivo Pokriveno Mrka Maqava

Nigrescens Nelomqivo Pokriveno Crvena Gola

ODRE\IVAWE SORTI RA@I

Sorte raì se jo{ mawe razlikuju jedna od druge nego sorte p{enice, zato jewihovo odre|ivawe jo{ teè. Sve selekcionisane sorte pripadaju varijetetima vrstecereale, a navji{e varijetetu vulgare.

Va`nije osobine po kojima se odre|uju sorte su:

1) Oblik klasa:

- prizmati~an (li~na i bo~na strana jednake po celoj duìni klasa),- vretenast (u dowem delu li~na strana {ira od bo~ne),- izduèno-elipti~an (klas sa li~ne strane ka sredini se {iri, a prema osnovi i

vrhu suàva).

2) Duìna klasa:

- duga~ak (> 12 cm),

- sredwe duìne (8-12 cm),

- kratak (< 8 cm).

3) Zbijenost (gustina) klasa:

- visoka (vi{e od 4 klaska / 1 cm duìne vretena),

- vi{a od prose~ne (3,5 – 3,9),- prose~na (3,2 – 3,5),

- niska (< 3,2).




20

4) Osje. Po duìni osje moè biti:

- duga~ko (> 3 cm),- sredwe (1-3 cm),- kratko (< 1 cm).

Po pravcu rasta osje moè biti: paralelno, lepezasto (razilaze}e) i prelazno.

5) Oblik, veli~ina i boja zrna:

Po veli~ini:- duga~ko (> 8 mm),- sredwe (7-8 mm),- kratko (< 7 mm).

Po obliku zrno moè biti:

- ovalno (duìna : debqina ≤ 3,3),- izduèno (duìna : debqina > 3,3).

Po boji zrno moè biti: belo, ùto, crveno, zeleno, svetlomrko, mrkoùto,mrkozeleno, qubi~asto

6) Boja ponika:

- boje antocijana,- svetlozelene sa koleoptilom boje antocijana,- zelene sa koleoptilom boje antocijana,- tamnozelene (bez antocijana).

SPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE RA@ISPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE RA@ISPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE RA@ISPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE RA@I

Postoje diploidne (2n) i tetraploidne (4n) sorte raì, danas se vi{e gajetetraploidne.

KORENKORENKORENKOREN je ìli~ast, prodire u dubinu2,5 – 3 m, klija sa 3-4 klicina koren~i}a. Ima

najrazvijeniji korennajrazvijeniji korennajrazvijeniji korennajrazvijeniji koren me|u pravim ìtima.Koleoptila ima antocijan obojewe.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je visine od 60 - 200 cm,~lankovito, razli~ite visine u zavisnosti oduslova gajewa. Vr{na internodija je maqava, aostali deo stabla je prekriven vo{tanomprevlakom (stablo je plavi~astozelene boje).Otporno je prema polegawu.

LISTLISTLISTLIST je uzak, ravan, plavozelene boje.Ligula je sredwe razvijena, a aurikulesredwe razvijene, bez maqa, brzo se su{e iotpadaju.

CVASTCVASTCVASTCVAST je klas. Na useku vretena klasanalazi se jedan klasak, a u wemu 2 (retko 3cveta). Vreteno je maqavo.

Pleve su izduène, ~unaste saizraènim grebenom.

Plevice su dobro razvijene, izduène, sa razvijenim grebenom, koji je nazubqenkao i osje.

KUKURUZ - Zea mays

Familija:::: Poaceae

Podfamilija:::: PanicoideaeTribus (grupa): Maydeae – ima 8 rodova od kojih su najzna~ajnija tri roda koja sunajbliì srodnici kukuruza. Ovi rodovi se razlikuju od mnogih rodova iz porodicetrava po tome {to imaju ispuweno stablo i razdvojene mu{ke i ènske cvetove.




21

- EuchlaenaEuchlaenaEuchlaenaEuchlaena (((( Teozinta) Teozinta) Teozinta) Teozinta) ima razgranato stablo i klip u vidu metlice. Zrno je relativnositno i javqa se kao korov u Centralnoj Americi. Moè da ima i jednogodi{we ivi{egodi{we forme. Lako se ukr{ta sa kukuruzom.

- Tripsacum Tripsacum Tripsacum Tripsacum ((((Gamma grass)Gamma grass)Gamma grass)Gamma grass). To su uglavnom vi{egodi{we forme sa visokim stablom,uskim listovima i jednopolnim cvetovima koji se nalaze u jednoj cvasti.Ukr{tawem Tripsacuma sa kukuruzom dobijaju se forme sli~ne Teozinti.

-

ZeaZeaZeaZea ima samo jednu vrstu i to kulturnu - Zea Mays sa 2n = 20 hromozoma. Nemadivqih praroditeqa u slobodnoj formi i za wu je karakteristi~no da jenajpolimorfnija od svih ìta (ima dosta oblika i karakteristika).

U okviru vrste Zea mays, razlikuje se devet podvrsta kukuruza. Osnovnikriterijumi za klasifikaciju je spoqni oblik zrna i unutra{wa gra|a zrna (odnosro`natog i bra{nastog endosperma):

1) Zea mays ssp. indentata (dentiformis)Zea mays ssp. indentata (dentiformis)Zea mays ssp. indentata (dentiformis)Zea mays ssp. indentata (dentiformis) – zubanzubanzubanzuban. Zrno je prizmati~no, klinastogoblika, sa udubqewem na vrhu. Ro`nati endosperm se nalazi na bokovima zrna, dok sebra{nasti endosperm nalazi u sredi{tu i vrhu zrna. Krupnijeg je habitusa, naj~e{}eformira samo jedan krupan, cilindri~an klip, sa 14-18 redova zrna. Daje ve}eprinose, ali slabijeg kvaliteta, zbog malog udela ro`natog endosperma (belan~evina),

jer ovde preovladava skrob. Udubqewe na vrhu zrna se formira u fazi sazrevawa. Nastaje zbog razli~itebrzine su{ewa ro`natog i bra{nastog endosperma. Bra{wavi endosperm brè gubivodu, smawuje se zapremina i to se odraàva formirawem ulegnu}a.

VARIJETET BOJA ZRNA BOJA KOÂNKE

Leucodon bela bela

Alborubra bela crvena

Xanthodon ùta bela

Flavorubra ùta crvena

2) Zea mays ssp. indurataZea mays ssp. indurataZea mays ssp. indurataZea mays ssp. indurata – –– – tvrdunac.tvrdunac.tvrdunac.tvrdunac. Zrno je ovalnog oblika, pqosnato, oblih ivicasa zaobqenim ispup~enim vrhom i sjajne povr{ine. Kvalitetnije je od zrna zubana jerima vi{e ro`natog endosperma. Formira 1-2 klipa, koji su sitniji, tawi i imaju 8-12redova. Ranije gajene sorte su se zvale osmaci (8 redova). Stablo je niè, sklonijeformirawu zaperaka, kra}e vegetacije i maweg prinosa. Preovladavaju rani isredwerani hibridi. Varijeteti:

VARIJETET BOJA ZRNA BOJA KOÂNKE

Alba bela bela

Erythrolepis bela crvena

Vulgata ùta bela

Rubropaleata ùta crvena

3) Zea mays ssp. sacharataZea mays ssp. sacharataZea mays ssp. sacharataZea mays ssp. sacharata – {e}erac{e}erac{e}erac{e}erac. Ima pove}an sadràj {e}era u zrnu i obi~nose koristi u povrtarstvu. U punoj fiziolo{koj zrelosti zrno je po celoj povr{inismeùrano (naborano), izduènog, klinastog oblika. [e}erac ima iskqu~ivo ro`natiendosperm (nema bra{nastog), bogat je prostim {e}erima. Zrno je belo ili ùto.Klipovi su sredwe veli~ine. Stablo je niè sa vi{e zaperaka i klipova. Kratke jevegetacije.

4) Zea mays ssp. evertaZea mays ssp. evertaZea mays ssp. evertaZea mays ssp. everta – koki~ar ili kokavackoki~ar ili kokavackoki~ar ili kokavackoki~ar ili kokavac. Zrno je sli~no tvrduncu, ali sitnije.Preovladava ro`nati endosperm, a bra{navi samo oko klice. Boja zrna je od bele docrne. Stablo formira vi{e zaperaka, vi{e sitnijih klipova, ranostasan je je, pa jeprinos mali, ali kvalitetan. Ro`nati endosperm je nepropusan za vodu i usledosloba|awa vodene pare iz bra{navog dela dolazi do raspadawa zrna. Zapremina

kokice treba da je 20-30 puta ve}a od zapremine zrna. Prema obliku zrna postoje dvavarijeteta:

- oryzoides - pirin~ar (zrno izduèno, li~i na pirina~), - gracillina - biserac (ima pravilan loptast oblik).




22

5) ZeaZeaZeaZea mays ssp. amylaceamays ssp. amylaceamays ssp. amylaceamays ssp. amylacea ---- mekunacmekunacmekunacmekunac. Zrno je okruglasto ali bez sjaja i imaiskqu~ivo bra{nasti endosperm, tako da je meko. Uglavnom se koristi u industrijiskroba.

6) Zea mays ssp. ceratinaZea mays ssp. ceratinaZea mays ssp. ceratinaZea mays ssp. ceratina – –– – vo{tani kukuruzvo{tani kukuruzvo{tani kukuruzvo{tani kukuruz ili kineski kukuruz je sli~an tvrduncu stim da ima mat boju i zrno je ispuweno voskastim endospermom. Ovaj kukuruz poti~e izKine i koristi se za proizvodwu lepka.

7) Zea mays ssp. tunicataZea mays ssp. tunicataZea mays ssp. tunicataZea mays ssp. tunicata – –– – kukuruz plevi~arkukuruz plevi~arkukuruz plevi~arkukuruz plevi~ar. Svako zrno je potpuno obuveno saplevama i plevicama. Nema neku privrednu va`nost.

8) Zea mays ssp. amylosacZea mays ssp. amylosacZea mays ssp. amylosacZea mays ssp. amylosacharataharataharataharata – meki {e}eracmeki {e}eracmeki {e}eracmeki {e}erac je kombinacija izme|u mekunca i{e}erca. Dowi deo zrna je bra{nast, a gorwi deo je u tipu {e}erca.

9) Zea mays ssp. semiindentataZea mays ssp. semiindentataZea mays ssp. semiindentataZea mays ssp. semiindentata – –– – poluzubanpoluzubanpoluzubanpoluzuban. Razlikuje se od pravog zubana po tome{to ima slabije izraèno ulegnu}e zrna. Zrno je zaobqenije, uè i debqe i nije takospqo{teno. Ne gaji se na ve}im povr{inama.

MORFOLO[KE OSOBINE KUKURUZAMORFOLO[KE OSOBINE KUKURUZAMORFOLO[KE OSOBINE KUKURUZAMORFOLO[KE OSOBINE KUKURUZA

KORENKORENKORENKOREN je ìli~ast, ide u dubinu od 2,5 - 3 m. Kod kukuruza imamo pet vrsta korenova:

1.) Klicin korenKlicin korenKlicin korenKlicin koren - kukuruz klija sa jednim klicinim korenom, koji se razvija izkorenka klice, dobro je razvijen, dobre usisne mo}i. Zna~ajan je u prvim fazamarazvoja biqke dok se ne pojave korenovi ~vora bokorewa. Aktivan je tokom ~itavevegetacije i snabdeva biqke vodom i mineralnim materijama (posebno iz dubqihslojeva zemqi{ta).

2.) Hipokotilni korenoviHipokotilni korenoviHipokotilni korenoviHipokotilni korenovi nazivaju se jo{ i bo~ni klicini korenovi. Izbijaju na mestugde stabaoce probija semewa~u, a to je negde na oko 2/3 duìne semena. Obi~no seformira 3 - 5 hipokotilnih korenova koji imaju veliki zna~aj u ishrani biqke dopojave korenova ~vora bokorewa. Zajedno sa klicinim korenom ~ine primarnikorenov sistem koji je do faze bokorewa jedini korenov sistem. Pojavom korenova~vora bokorewa, smawuje se zna~aj hipokotilnih korenova, ali funkcija ostaje dokraja vegetacije. Ako se o{teti klicin koren, ne{to ja~e se razvijaju hipokotilni

korenovi, a u slu~aju wihovog o{te}ewa neznatno se pove}ava masa klicinogkorena. Ako se o{teti klicin i hipokotilni koren, biqka zaostaje u porastu. Ovajkoren je vrlo zna~ajan pri o{te}ewu sekundarnog korena, prodire dubqe uzemqi{te i snabdeva biqku sa vodom.

3.) Epikotilni korenoviEpikotilni korenoviEpikotilni korenoviEpikotilni korenovi se javqaju na epikotilu, odnosno delu stabaoceta izme|uhipokotilnih korenova i ~vora bokorewa. Slabo su razvijeni i nemaju ve}i zna~ajza ishranu kukuruza. Sastoje se iz nekoliko korenovih dla~ica.

4.) Sekundarni korenovi ili korenovi ~vora bokorewaSekundarni korenovi ili korenovi ~vora bokorewaSekundarni korenovi ili korenovi ~vora bokorewaSekundarni korenovi ili korenovi ~vora bokorewa - ~vor bokorewa se formiraod 5 - 7 kolenaca klicinih listova koji se mogu videti u ~voru bokorewa. To jeperiod kada biqka ima 3 - 4 lista (faza bokorewa). U po~etku rastu pribli`noparalelno sa povr{inom zemqe, a kasnije se geotropno orijenti{u u dubqe slojevezemqi{ta. Dinamika razvoja sekundarnog korena uslovqava dubinu me|urednogkultivirawa i {irinu za{titne zone. îne glavnu masu korenovog sistema kukuruzai najve}im delom se nalaze u povr{inskom sloju zemqi{ta. Kod odrasle biqkeimaju najve}i zna~aj u wenoj ishrani.

5.) Vazdu{ni korenovi ili panxeVazdu{ni korenovi ili panxeVazdu{ni korenovi ili panxeVazdu{ni korenovi ili panxe nastaju od prvih kolenaca stabla iznad povr{inezemqe. Oni su zadebqali, obi~no zelene boje i vr{e asimilaciju, a ako se pokrijuvr{e funkciju pravog korena (dobijaju korenske dla~ice i usvajaju hranqivematerije i vodu iz gorweg dela orani~nog sloja). Ovi korenovi imaju potpornuulogu.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO kukuruza moè da bude visine od 1 - 5 m (u na{im agroekolo{kimuslovima od 1,5 - 3,25 m), debqine je naj~e{}e 2 - 3 cm, mada moè da bude i do 5 - 6cm. Stablo je ispuweno parenhimom u kom do faze cvetawa moè da bude i do 5 %

{e}era i zbog toga je bitno da ukoliko se koristi za silaù, silira pre metli~ewa(koristi se kao ugqeno-hidratna komponenta). Broj nadzemnih internodija je od 8 - 12,a moè biti i do 25. Broj internodija zavisi od podvrste i hibrida.




23

Sredi{wa internodija ima uzdu`no udubqewe koje nastaje zbog toga {to se deomeristema te internodije preobraàva u pupoqak iz koga u kasnijim periodima nastajebo~na grana na ~ijem vrhu se nalazi ènska cvast ili klip. Internodija iznad klipanema to uzdu`no udubqewe, bo~nih grana i ne moè da formira klip. Na vrhu stablaformira se metlica - mu{ka cvast.

Iz pazuha dowih, klicinih listova nastaju bo~ne grane ili zaperci. Iz ~vorabokorewa se ne formiraju istovremeno sekundarni korenovi i sekundarna stabla.

Sekundarna stabla se formiraju kada biqka ima 6 - 7 listova, a sekundarni korenovikada biqka ima 3 - 4 lista. Iz pazuha najja~eg lista, formira se i najja~e sekundarnostablo. Poèqno je da dowe internodije stabla budu {to kra}e i debqe, odnosno dakolenca budu {to blià jedno drugom, jer je stablo otpornije prema polegawu i takvihibridi se mogu sejati u gu{}em sklopu.

LISTLISTLISTLIST se sastoji iz lisnog rukavca, ligule, aurikule i liske. Liska je relativno{iroka i dugog levkastog preseka sa jako izraènim centralnim nervom. Sa lica listje maqav, a sa nali~ja glatke povr{ine. Ivice lista su talasaste jer deo lista koji jebliì sredi{wem nervu sporije raste nego onaj koji je udaqeniji. Noviji hibridinemaju ligulu. Broj listova zavisi od broja internodija. Ranostasniji hibridi imaju 8- 10 listova, a kasnostasniji od 18 - 22 lista. Noviji hibridi imaju uspravne listove -erektofilni tip lista. Takvi hibridi se mogu sejati u gu{}em sklopu. List zbog svoje

veli~ine i gra|e moè da nakupqa rosu i mawe koli~ine padavina. Prema ulozi kojuimaju u formirawu prinosa, sve listove kukuruza delimo u dve kategorije:

1.) listovi ponikalistovi ponikalistovi ponikalistovi ponika - klicini listovi - wihova kolenca formiraju ~vor bokorewai ti listovi prakti~no izbijaju iz zemqe. Klicini listovi su za~eti jo{ u samoj klici.Kod ranostasnijih hibrida imamo pet, a kod kasnostasnijih sedam ovih listova.

2.) listovi stabla (pravi listovi)listovi stabla (pravi listovi)listovi stabla (pravi listovi)listovi stabla (pravi listovi) se nalaze iznad zemqe. U okviru ove gruperazlikujemo, dowe, sredwe i gorwe li{}e. Za formirawe prinosa najva`niji susredi{wi listovi ili listovi klipa (list u ~ijem se rukavcu formira klip, listiznad i ispod klipa). Biqka ima mogu}nost formirawa 10 klipova. Ako su{a o{tetilist u ~ijem pazuhu nastaje klip, dolazi do drasti~nog opadawa prinosa. Vr{niVr{niVr{niVr{nilistovilistovilistovilistovi su listovi iznad klipa. U pazuhu ovih listova ne moè da se formira klip iovi listovi su odgovorni za formirawe metlice.

CVASTCVASTCVASTCVAST - Kukuruz je jednodoma biqka. Polovi su razdvojeni i nalaze se u dve cvasti.Mu{ka cvast je metlicametlicametlicametlica, a ènska cvast je klipklipklipklip.

METLICAMETLICAMETLICAMETLICA ili mu{ka cvast se sastoji iz centralne ose i bo~nih grana prvog redana kojima se nalaze u parovima dvocvetni klasci. Na centralnoj osi klasci obrazuju~etiri reda, a na bo~nim granama dva reda. Klasak se sastoji iz dve {iroko maqavepleve (koje po povr{ini imaju 3-8 uzdu`nih nerava), vretenceta klaska i dva cveta. Obacveta su plodna. Cvet se sastoji iz dve veoma tanke opnaste plevice i tri pra{nika.Tu~ka nema. Na jednoj biqci moè biti i do 7000 pra{nika (u dve antere ima oko 2000polenovih zrna), {to zna~i da na jednoj biqci moè biti i do 14 miliona polenovihzrna. Opra{ivawe je anemofilno.

KLIPKLIPKLIPKLIP se sastoji iz:- Dr{ke klipaDr{ke klipaDr{ke klipaDr{ke klipa koja predstavqa bo~nu granu i ima jako skra}ene internodije iz ~ijihkolenaca nastaju preobraèni listovi.

- Komu{inaKomu{inaKomu{inaKomu{ina ili ovojni omota~ klipa. Komu{inu obrazuju lisni rukavci listova kojipolaze sa kolenaca dr{ke klipa. Liske su jako reducirane i postoje samo kod vawskihovojnih listova. Ima za{titnu ulogu i od broja i debqine listova komu{ine, zavisikojom brzinom }e zrno gubiti vodu (sazrevati). - Ko~ankaKo~ankaKo~ankaKo~anka (oklasak, {apurika, vreteno klipa). Na vretenu u parnom broju redova senalaze klasci. Sastoje se iz dva cveta, s tim {to je plodan samo gorwi cvet (osim kod{e}erca gde su plodna oba). Klasak ima dve veoma ~vrste, zadebqale bele pleve kojegrade grubu strukturu sa}a ko~anke u kojoj je sme{teno seme. Plodni cvet se sastoji izdve plevice (koje su tanke, opnaste i daju boju ko~anki), dve plevi~ice i tu~ka koji ima

jako izduèni stubi} koji se u vreme cvetawa klipa pojavquje na vrhu klipa kao svila.Na svilu gde god padne polenovo zrno ono proklija. Na jednom klipu moè biti 500-1000 cvetova. Broj redova zrna u klipu je uvek paran i iznosi 8-20 (najmawe 4, najvi{e32). Masa 1000 zrna je prose~no 350-450 grama.




24

ANALIZA HIBRIDA KUKURUZA

OSOBINE ZP 677 ZP 599 ZP 480 NS 640 NS 501 NS 604 NS 300

duìnaklipa

19,7 18,6 18,6 21,9 22,7 20,4 19,3

broj redova 16 14 16 14 14 14 14

broj zrna uklipu 624 560 624 686 616 588 518

prose~anbroj zrna ujednom redu

39 40 39 49 44 42 37

boja zrna ùta ùta ùta ùta ùta ùta ùta

boja ko~anke crvena crvena crvena crvena crvena crvena crvena

varijetet flavorubra flavorubrarubro-paleata

flavorubra flavorubra flavorubra flavorubra

masa klipa 257,50 212,85 203,42 272,96 266,75 257,75 242,96

masa ko~anke 31,7 29 24,86 34,66 37,86 29,9 27,67

masa zrna 225,80 183,85 178,56 238,30 228,89 227,85 215,29

% ko~anke 12,3 13,6 12,2 12,7 14,2 11,6 11,4masa 1000

zrna361,8 328,3 286,2 347,4 371,6 387,5 415,6

SIRAK - Sorghum vulgare Poznat je jo{ pod nazivima Andropogon sorghum i Sorghum bicolor. Unutar roda Sorghum postoji vi{e vrsta (32), a od interesa su:

Sorghum halepense - divqi (korovski) sirak, vi{egodi{wa vrsta i razmnoàva serizomima.

Sorghum vulgare - obi~ni jednogodi{wi sirak.

Sorghum sudanense - sudanska trava, koristi se zbog nadzemne mase (kao zelenamasa, silaà ili seno).

Obi~ni sirak se deli na dve podvrste i to prema gra|i i zbijenosti metliceprema gra|i i zbijenosti metliceprema gra|i i zbijenosti metliceprema gra|i i zbijenosti metlice na:

1) ssp. effusumssp. effusumssp. effusumssp. effusum - metlica je rastresita, bo~ne grane su veoma duge. Unutar ovepodvrste razlikuju se dve forme:

- pravi tehni~ki sirak (sirak metla{) koji ima kratku centalnu osu i veoma dugebo~ne grane.

- tehni~ki sirak van klase. Centralna osa je duga~ka, bo~ne grane su kratke ikoristi se za proizvodwu ~a~kalica.

Niè sistematske jedinice su varijeteti i kod podvrste effusumeffusumeffusumeffusum razlikujemoslede}a dva varijeteta:

a) cafer - bo~ne grane su duìne 15 cm, a pleve su ùte boje,

b) tehnicus - bo~ne grane su duìne 70 - 90 cm, a pleve su crvene boje.

2) ssp. contractumssp. contractumssp. contractumssp. contractum - sirak za zrno ili zrna{. Ima zbijenu metlicu sa kratkim bo~nimgranama koje mogu biti razli~ito obojene. Unutar ove podvrste razlikuju se dvepodforme i to po izgledu metlice:

- zrna{ koji ima zbijenu, uspravnu metlicu,

- {e}erac koji ima zbijenu, povijenu metlicu i gaji se u tropskim predelima.

Kod podvrste contractumcontractumcontractumcontractum tako|e razlikujemo dva varijeteta:

a) usorum - metlica zbijena i uspravna, zrno je crveno, a pleve su bele,

b) cernuus - metlica zbijena i povijena, zrno i pleva su beli.




25

AAAAGRONOMSKA PODELA SIRKAGRONOMSKA PODELA SIRKAGRONOMSKA PODELA SIRKAGRONOMSKA PODELA SIRKA

Agronomska podela sirka je podela prema na~inu upotrebe, i tu razlikujemo petvarijeteta:

1.) var. eusorghum var. eusorghum var. eusorghum var. eusorghum (sirak zrna{sirak zrna{sirak zrna{sirak zrna{) ima relativno nisko stablo, slabo se bokori sobzirom da metlica daje samo primarno stablo. Metlica je zbijena, bogata zrnom, azrno je samo delimi~no obavijeno plevama. Zove se jo{ golozrni sirakgolozrni sirakgolozrni sirakgolozrni sirak.

2.) var. tehnicum var. tehnicum var. tehnicum var. tehnicum (tehni~ki siraktehni~ki siraktehni~ki siraktehni~ki sirak ili sirak metla{)sirak metla{)sirak metla{)sirak metla{) ima rastresitu metlicu sa dugimbo~nim granama. Ovde je zrno sporedni proizvod i ono se tek u metlarama odvaja odmetlica. Poèqno je da bo~ne grane budu iste boje, svetloùte, a ako nisu onda sevr{i sumporisawe. Kod ovih metlica mogu se javiti slede}a deformisawa:

a. kudra{i - bo~ne grane su skroz ufr}kane,

b. lula{i - bo~ne grane savijene,

c. tehni~ki sirak van klase koji se koristi za ~a~kalice.

3.) var. sacharatum var. sacharatum var. sacharatum var. sacharatum ({e}erni sirak){e}erni sirak){e}erni sirak){e}erni sirak) ima 8-15% {e}era. Biqka je bujnijeg habitusa,dobro se bokori, parenhim u stablu je so~an ({to je va`no za ishranu stoke). Od wegase ne moè dobiti kristalni {e}er, nego samo {e}erni sirup.

4.) var. silosorghum var. silosorghum var. silosorghum var. silosorghum ili sirak za silaù,sirak za silaù,sirak za silaù,sirak za silaù,

5.) var. sudanense var. sudanense var. sudanense var. sudanense je sli~an sudanskoj travi.

SORTNE OSOBINE SIRKASORTNE OSOBINE SIRKASORTNE OSOBINE SIRKASORTNE OSOBINE SIRKA

1) visina stablavisina stablavisina stablavisina stabla - postoje slede}a stabla:

- patuqaste sorte - stablo niè od 1 m,

- niske sorte - visoke od 1 - 1,5 m,

- sredwe sorte - visoke od 1,5 do 2 m,

- visoke sorte - visoke od 2 - 2,5 m,

- vrlo visoke sorte - visoke preko 2,5 m, 2) poloàj metlicepoloàj metlicepoloàj metlicepoloàj metlice - moè biti:

- uspravan,

- povijen,

3) zbijenost metlicezbijenost metlicezbijenost metlicezbijenost metlice - zavisi od podvrste i moè biti:

- zbijena,

- rastresita,

4) boja zrna i boja plevaboja zrna i boja plevaboja zrna i boja plevaboja zrna i boja pleva - ova osobina je vrlo varijabilna, tako da boja moè biti:

- bela,

- bledoùta,

- crvenkasta,

- braon,

- crna,

5) plevi~avostplevi~avostplevi~avostplevi~avost - ovde se podrazumeva stepen pokrivenosti zrna plevama.

- zrno moè biti pokriveno plevama (kod tehni~kog sirka),

- sredwe otkriveno,

- jako otkriveno (odnosno 2/3 zrna je otkriveno),

- otkriveno (kod sirka zrna{a).




26

SPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE SIRKASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE SIRKASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE SIRKASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE SIRKA

Sirak je vrlo sli~an kukuruzu, s tim {to se oba pola formiraju u metlici, kojase nalazi na vrhu stabla.

KORENKORENKORENKOREN je sli~an kukuruzu i ide u dubinu od 2,5 - 3 m, dobre je usisne mo}i izbog takvog korena i postojawa vo{tane prevlake na listu, sirak je veoma otporan nasu{u.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je visine oko 2 m kod sirka metla{a, odnosno 1,5 m kod sirka zrna{a.Dowe internodije su znatno kra}e u odnosu na kukuruz i u vezi s tim listovi suprizemniji. Sirak se bokori, {to je poèqno kod sirka za krmu, a nepoèqno kodsirka zrna{a. Stablo je ispuweno parenhimom, koji moè biti suv i so~an (podobnijiza ishranu).

LISTLISTLISTLIST je sli~an listu kukuruza, a ukoliko je centralni nerv bele boje, parenhimje suv. Na listu postoji vo{tana prevlaka.

CCCCVASTVASTVASTVAST je metlica, razli~ite zbijenosti. Na krajevima bo~nih grana najve}egreda, nalaze se dva klaska. Jedan od ta dva klaska ima relativno dugu dr{ku i u wemuse nalaze dva cveta. Dowi cvet je u potpunosti reduciran, a gorwi cvet ima samopra{nike tako da je u celini taj gorwi klasak neplodan. Drugi klasak je sede}i i on jeplodan. Obavijaju ga dve ~vrste, koàste i ~unaste pleve, koje mogu biti glatke ili

maqave, razli~ito obojene. Unutar klaska se nalaze dva cveta: dowi cvet je reduciran,a gorwi cvet je plodan, tako da je u celini taj klasak plodan. Plevice tog cveta sutanke i opnaste i zbog toga se kod plevi~astih formi zrno prakti~no nalazi uplevama.

ZRNOZRNOZRNOZRNO je okruglasto, blago spqo{teno, mat povr{ine, a boja zrna zavisi od bojepleva i plevica. U zrnu moè biti tanina, {to je nepoèqno u ishrani stoke.

PROSO - Panicum sp.

Unutar roda Panicum Panicum Panicum Panicum postoji vi{e vrsta:- Panicum miliaceum – obi~no proso,- Panicum italicum – italijansko proso,

-Panicum germanicum – muhar ili germansko proso.

Kod Panicum miliaceum Panicum miliaceum Panicum miliaceum Panicum miliaceum ili obi~nog prosaobi~nog prosaobi~nog prosaobi~nog prosa razlikuju se slede}e podvrste:

- ssp. patentissimumssp. patentissimumssp. patentissimumssp. patentissimum - metlica je jako razgranata i bo~ne grane idu neorijentisano usvim pravcima

- ssp. effusumssp. effusumssp. effusumssp. effusum - metlica je razgranata, centralna osa uspravna, a bo~ne grane idu podo{trim uglom,

- ssp. contracssp. contracssp. contracssp. contractumtumtumtum - metlica je zbijena i povijena - zastavi~ast tip metlice,

- ssp. ovatumssp. ovatumssp. ovatumssp. ovatum - ovalna metlica. U gorwem delu metlice bo~ne grane su kratke i podo{trim uglom i priqubqene su uz centralnu osu, a u dowem delu metlice, bo~negrane su duè i pod o{trim uglom,

-ssssssssp. compactump. compactump. compactump. compactum - zbijena metlica ima vi{e od 1,2 bo~ne grane na 1 cm duìnecentralne ose. Metlica je uspravna, kratka, a sve bo~ne grane su priqubqene uzcentralnu osu.

SPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE OBI^NOG PROSASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE OBI^NOG PROSASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE OBI^NOG PROSASPECIFI^NOSTI MORFOLOGIJE OBI^NOG PROSA

KORENKORENKORENKOREN ide u dubinu do 120 cm.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je visine od 60 - 100 cm, ispuweno parenhimom, obraslo maqama.

LISTOVILISTOVILISTOVILISTOVI su maqavi, neznatno {iri od listova pravih ìta. Maqavost biqke ikratka vegetacija ~ine proso otpornim prema su{i.

CVASTCVASTCVASTCVAST je metlica, klasci su naj~e{}e jednocvetni, retko dvocvetni. U klasku senalaze tri pleve. Dve su standardne koje obavijaju cvet, a tre}a pleva je duplo mawa iona predstavqa rudiment drugog klaska. Plevice su ~vrste, glatke i sjajne i ~vrstoobavijaju zrno. Boja je naj~e{}e bledo ùta, crvenkasta ili crna.

ZRNOZRNOZRNOZRNO je sitno i loptasto, na vrhu za{iqeno.




27

ITALIJANSKO PROSOITALIJANSKO PROSOITALIJANSKO PROSOITALIJANSKO PROSO

KORENOV SISTEMKORENOV SISTEMKORENOV SISTEMKORENOV SISTEM je dubqi i ide i do 150 cm. Formira vazdu{ne korenove ilipanxe koji {tite biqku od polegawa.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je visine od 150 - 200 cm. Duè je vegetacije i daje ve}i prinos.

LISTOVILISTOVILISTOVILISTOVI su ne{to krupniji i nisu maqavi, zeleni ili qubi~asti.

CVASTCVASTCVASTCVAST je klasolika metlica. Ima kratke i veoma razgranate bo~ne grane nakojima se nalaze gusto raspore|eni klasci. U jednoj biqci moè da se nalazi od 3000- 5000 klasaka. Metlica je obrasla maqama.

ZRNOZRNOZRNOZRNO je upola sitnije od obi~nog prosa. MHZ = 2-4 grama.

PIRINA^ - Oryza sativa

Unutar roda postoje 23 vrste, a gaji se samo Oryza sativa. Ova vrsta se deli na dvepodvrste:1) ssp. brevis – zrno je duìne do 4 mm,

2) ssp. communis – zrno je duìne od 4 - 7 mm. Ova podvrsta se deli na dve grupe:

- Indica - ima dugo, usko zrno; odnos duìne i {irine zrna je 3 - 3,5 : 1,- Sinojaponica - ima debelo, kratko, {iroko zrno; odnos duìne i {irine je 1,4 -

2,9 : 1.

Varijeteti se odre|uju na osnovu:- tipa metlice- osjatosti metlice- boja plevica, osja i zrna

To su ujedno i sortne osobine.

MORFOLOGIJA PIRINÂMORFOLOGIJA PIRINÂMORFOLOGIJA PIRINÂMORFOLOGIJA PIRINÂ

Pirina~ dosta podse}a na prava ìta,me|utim, to je ipak prosoliko ìto.KORENKORENKORENKOREN je ìli~ast, klija sa jednim

klicinim korenom, najpli}i je, prodire u dubinudo 80 cm, moè formirati vazdu{ne korenove.Ako se seje potopqen u vodi, prvo razvijastabaoce, a tek onda korenak (na korenu suslabije razvijene korenove dla~ice). Ako se sejeu zemqu, onda prvo razvija korenak, pa tek ondastabaoce.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je visine od 60 - 100 cm, ima 6 - 8 internodija, u stablu se nalaziaerenhimsko tkivo (vazdu{no tkivo) koje snabdeva kiseonikom one delove koji supotopqeni u vodi. Na stablu ima antocijana, bokori se i ima sposobnost da ponovoraste iz ~vora bokorewa posle ètve (kao drugi otkos kod trava).

LISTLISTLISTLIST je ravan, uzak, sli~an listu pravih ìta. Jezi~ak je u vidu o{trog trouglakoji je podeqen sredinom.

CVASTCVASTCVASTCVAST je metlica sa rebrastomcentralnom osom i mno{tvom bo~nih grana nakojima se nalaze klasci na kratkim dr{kama.Klasak se sastoji iz dve vrlo sitne izduènepleve (koje su slepqene uz dve plevice i ostajuuz zrno), vretenceta i jednog cveta. Cvet sesastoji iz dve {iroke, uzdu`no rebraste plevice,koje su mat ili maqave povr{ine, me|usobno susrasle (kod osjatih formi na spoqa{woj plevici

se nalazi osje), dve plevi~ice, tu~ka i {est{est{est{estpra{nikapra{nikapra{nikapra{nika sa po jednom anterom.




28

HEQDA - Fagopyrum esculentum

Fam. Polygonaceae (troskotnice). Najva`nije su dve vrste:

a) Fagopyrum tataricum – tatarska heqda (korov u strnim ìtima),

b) Fagopyrum esculentum – kulturna heqda, koja se deli na dve podvrste:

1) ssp. multifolium – mnogolisna

2) ssp. vulgare – koja se deli na dva varijeteta:

- var. alata – plodovi su krilasti (imaju uo~qiva o{tra krila),

- var. aptera – plodovi bez krila

MORFOLOGIJA HEQDE

KORENKORENKORENKOREN je vretenast, prodire udubinu do 80 cm, dobro razgranat, sadugim korenskim dla~icama. Uspe{no segaji na lo{ijim zemqi{tima (brdsko-planinskim predelima - strate{ko ìto).

PONIKPONIKPONIKPONIK ni~e izno{ewem kotiledona.STABLOSTABLOSTABLOSTABLO raste pomo}u vr{ne

vegetacione kupe, a grana se pomo}upupoqaka koji se nalaze u pazuhu listova.Visine je od 30 - 150 cm. Stablo jecilindri~no, {upqe, gole povr{ine, bezmaqa, zelene ili crvenkaste boje, kadsazri dobije bordo boju.

LISTLISTLISTLIST se sastoji iz lisne dr{ke i {iroke srcastokopqaste liske, celog jeoboda, nije nazubqena. Vr{ni listovi su sede}i, dowi na dr{kama. Lisni nervi suobojeni kao i stablo.

CVETOVICVETOVICVETOVICVETOVI su sakupqeni u {titaste grozdove koji se nalaze u pazuhu vr{nih

listova. Na jednoj biqci nalazi se 1500 - 2000 cvetova. Heqda je dobra medonosnabiqka. Cvet se sastoji iz 5 ~a{i}nih listi}a, 5 kruni}nih listi}a, 8 pra{nika ijednog tu~ka sa trodelnim stubi}em. Kod heqde je prisutna pojava heterostilijeheterostilijeheterostilijeheterostilije (kod50 % biqaka vi{i su pra{nici). Zbog toga postoje dva na~ina razmnoàvawa:

- legitimno opra{ivawe - kada polenov prah iz visokih pra{nika opra{uje visoketu~kove i obrnuto. To je u stvari opra{ivawe u istom nivou.

- ilegitimno opra{ivawe - niski pra{nici opra{uju visoke tu~kove i obrnuto.

PLODPLODPLODPLOD je jednosemeni ora{ac, trouglastog oblika, koji moè imati ja~e ilislabije izraène ivice. Sastoji se iz omota~a ploda, omota~a semena i klice sa dvakotiledona.

ZRNENE MAHUWAÊFabaceae (leptirwa~e, leguminoze). Seme ovih biqaka ima pove}an sadràj

belan~evina, a neke i uqa pa se prema tome dele u dve podgrupe:

1. Variva i lupine (pasuq, so~ivo, lupina, gra{ak, bob, naut, sastrica),

2. Za kombinovano iskori{tavawe - imaju pove}an sadràj uqa (soja, kikiriki).

ZAJEDNI^KA MORFOLOGIJAZAJEDNI^KA MORFOLOGIJAZAJEDNI^KA MORFOLOGIJAZAJEDNI^KA MORFOLOGIJA

SEME.SEME.SEME.SEME. Zrno je ovde seme i u botani~kom i u poqoprivrednom smislu. Semenastaje od semenog zametka i nalazi se u vi{esemenom plodu koji se zove mahuna.

- Gra|a: semewa~a, klica i dva kotiledona.

SEMEWAÂSEMEWAÂSEMEWAÂSEMEWAÂ ili testa obuhvata klicu i kotiledone. Naj~e{}e je tvrda koàstaopna, izuzev kod kikirikija. Moè biti glatka i sjajna (pasuq), glatka i mat (soja,so~ivo, lupina), naborana (gra{ak, naut, sastrica). Na semewa~i postoje tvorevine kojesu bitne u sistematici vrsta, podvrsta, varijeteta i formi.




29

HILUMHILUMHILUMHILUM (pupak) je mesto preko kojeg je seme kratkom dr{kom bilo vezano zamaj~insku biqku. Na hilumu nema kutikule, lako propu{ta vodu, seme lak{e upija vodupo klijawu.

MIKROPILAMIKROPILAMIKROPILAMIKROPILA je otvor na semewa~i koji nastaje u toku oplodwe, na mestu gdepolenova cev~ica probija integument. Okrenuta je prema klici. Pri klijawu krozmikropilu izlazi korenak.

HALAZAHALAZAHALAZAHALAZA se nalazi nasuprot mikropile u obliku nabora (kod pasuqa u oblikudvojnog nabora ili pege). Kroz halazu u fazi klijawa izlaze kotiledoni.Vrste se mogu razlikovati na osnovu boje, oblika, veli~ine i poloàja hiluma:

Pasuq i soja - hilum sa bo~ne strane,Gra{ak - hilum iste boje kao semewa~a,So~ivo - hilum je linearan, na o{troj ivici se nalazi crvenkasta ta~ka (halaza),Bob - hilum je na gorwem pro{irenom delu u udubqewu, ovalan je,Naut - hilum se nalazi u osnovi nosi}a.

KOTILEDONIKOTILEDONIKOTILEDONIKOTILEDONI su dve polovine semena koje su ravnim stranama priqubqenejedna uz drugu, a spojene na mestu gde se nalazi klica. Uloga kotiledona je ista kaouloga endosperma kod ìta, a to je da hrani mladu biqku do prelaska na autotrofan

na~in ishrane. Oblik, veli~ina i boja kotiledona zavise od vrste.KLICAKLICAKLICAKLICA se sastoji iz:

- hipokotila,- epikotila,- korenka,- prviog para pravih listova.

NICAWE ZRNENIH MAHUWAÂNICAWE ZRNENIH MAHUWAÂNICAWE ZRNENIH MAHUWAÂNICAWE ZRNENIH MAHUWAÂ

Sve dikotiledone biqke mogu da ni~u na dva na~ina:

1. Izno{ewem kotiledona (na slici « a» ),

2. Neizno{ewem kotiledona (na slici « b» ).

1. Izno{ewekotiledona (pasuq,soja)

Kod ovog na~inarasta prvo se aktivirahipokotil, a tek posleepikotil. Biqka iznosikotiledone zahvaquju}irastu lu~no savijenoghipokotila koji se pod

uticajem svetla ispravqa,kotiledoni zauzimajuvertikalan poloàj, amomenat kada se razdvojei zauzmu horizontalanpoloàj je faza nicawa.Daqi porast stabla sevr{i iz epikotila.

2. Bez izno{ewa kotiledona (so~ivo, gra{ak, naut).

Za razliku od prethodnog, epikotil se odmah aktivira i razvija se stabaoce sasloènim listovima koji imaju mawi broj liski u listu. U fazi nicawa (ako iznose

kotiledone, mahuwa~e se razlikuju po obliku, veli~ini, debqini i boji kotiledona).Mogu se razlikovati i po prvim pravim listovima (prosti, sloèni, oblik, krupno}a,maqavost lista). Kod nekih vrsta prvi par listova je druga~iji od listova koji sepojavquju kasnije.




30

KORENKORENKORENKOREN zrnenih mahuwa~a je osovinski, vretenast i prodire u dubinu do 2 m ivi{e. Od glavnog korena polaze bo~ni korenovi koji proìmaju veliku zapreminuzemqi{ta. Prema tipu razgranavawa korena zrnene mahuwa~e se mogu svrstati u trigrupe.1. Tip lupine - jako izraèn glavni koren, a slabo razvijeni bo~ni korenovi,

2. Tip gra{ka - dobro razvijen i glavni i bo~ni koren (gra{ak, kikiriki),

3. Tip pasuqa - izuzetno dobro razvijeni bo~ni korenovi, te{ko se razlikuju od

glavnog korena, koji je izraèn samo u gorwem delu (pasuq, soja).Bo~ni korenovi izbijaju po celoj duìni glavog korena, ali najvi{e iz onog

dela koji se nalazi u orani~nom sloju. Svaka vrsta zrnenih mahuwa~a ìvi u simbiozisa odre|enom vrstom kvrì~nih bakterija roda Rhizobium . Mahuwa~e od bakterijadobijaju azot, a bakterije od mahuwa~a energetsko gorivo, tj. ugqene hidrate.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO zrnenih mahuwa~a raste pomo}u vr{ne vegetacione kupe. Grana sepomo}u pupoqaka koji se nalaze u pazuhu listova. Zeqasto je, ali sa sazrevawem maweili vi{e odrveni. Moè biti uspravno ili polegqivo. Kod nauta, boba, lupine, soje i~u~avih oblika pasuqa stablo do kraja vegetacije zadrì uspravan poloàj. Stablogra{ka, sastrice, so~iva i poviju{avih sorti pasuqa je polegqivo i traì oslonac.Raste od 0,3-5 m, {upqe je. Stablo moè imati ograni~en ili determinantni porast(ako zavr{ava cva{}u, porast stabla prestaje u momentu cvetawa) i neograni~en iliindeterminantni porast (cvetovi se javqaju u pazuhu listova, a vegetaciona kupa jeaktivna do kraja vegetacije).

LISTLISTLISTLIST je sloène gra|e tj. na jednoj lisnoj dr{ci nalazi se vi{e listova.Tipovi:

1.) PerastiPerastiPerastiPerasti listovi

- neparno perasti - na vrhu lista postoji vr{na neparna liska (naut),

- parno perasti - vr{na liska je preobraèna u ra{qiku (gra{ak, so~ivo, bob,sastrica, kikiriki),

- troper list - ima tri velike, krupne liske (pasuq, soja).2.) PrstastiPrstastiPrstastiPrstasti listovi - sve liske polaze sa jednog mesta i radijalnog su poloàja.

Uvek ima neparan broj liski (lupina).

Veli~ina i oblik liske je razli~it - moè biti maqava (samo sa dowe ili obestrane lista), gola, obodom cela ili nazubqena, presvu~ena vo{tanom prevlakom.Pored liske, zrnene mahuwa~e imaju i zaliske. Zalisci se mogu nalaziti u osnovipojedinih liski ili u osnovi sloènog lista.

CVETOVICVETOVICVETOVICVETOVI (^5 K5 A9+1 G1) su leptiraste gra|e i sastoje se iz pet ~a{i}nih, petkruni~nih listi}a, deset pra{nika (devet srasli, a jedan je slobodan, izuzetak jelupina kod koje su svih deset srasli) i tu~ka sa dugim, blago povijenim stubi}em ikuglastim ìgom. Svaki kruni~ni listi} ima specifi~nu gra|u i poseban naziv(zastavica - vexillum, dva krila - alae, la|ica ili dva srasla listi}a - carina ilinavicula). Stvarawe cvetnih pupoqaka i cvetawe teku postepeno od osnove prema vrhuglavnog stabla i bo~nih grana. Opra{ivawe je re|e autogamno, a ~e{}e ksenogamno -entomofilno. U plodniku se nalazi jedan ili vi{e semenih zametaka.

PLODPLODPLODPLOD je mahuna (legumen) sastavqena iz jednog oplodnog listi}a. Prilikomsazrevawa mahuna puca po le|nom i trbu{nom {avu ovog listi}a. Samo mahune nauta inekih sorti lupina ne pucaju prilikom sazrevawa. O ovoj osobini mahune se moravoditi ra~una prilikom odre|ivawa momenta ètve jer moè da prouzrokuje velikegubitke zrna. Sazrevawe plodova je postepeno kao i cvetawe. U mahuni se nalazi semepri~vr{}eno kratkom dr{kom za wenu le|nu stranu.

FENOLO[KE FAZE ZRNENIH MAHUWAÂFENOLO[KE FAZE ZRNENIH MAHUWAÂFENOLO[KE FAZE ZRNENIH MAHUWAÂFENOLO[KE FAZE ZRNENIH MAHUWAÂKLIJAWEKLIJAWEKLIJAWEKLIJAWE po~iwe kad seme zrnenih mahuwa~a upije odre|enu koli~inu vode {to

u procentima od mase semena iznosi: pasuq 75-110%, soja 110-150%, gra{ak oko115%, so~ivo 100-110%, naut 90-100%, kikiriki 45-51%.

Upijawe vode je energi~nije ukoliko je vi{a temperatura na kojoj seme bubri.Ova faza se zavr{ava pojavom ponika. Potrebe u toploti za izbijawe semena zavise odvrste. Najmawe vrednosti su od 1-3OC do 12-15OC. Za vreme klijawa vegetaciona kupa jeu I etapi organogeneze.






32

Ph. lunatusPh. lunatusPh. lunatusPh. lunatus – iznosi kotiledone, prvi pravi listovi sredwe do krupni sa pepeqkom.Troperi listovi glatki, lancetasti, izduèni. Cvet sitan, beo ili qubi~ast. Mahunekratke, {iroke, srpaste, sa nosi}em (2 - 3). Seme sredwe do krupno, pqosnatoelipti~no, sa radijalnim brazdama od hiluma ka le|ima.

Ph. acutifoliusPh. acutifoliusPh. acutifoliusPh. acutifolius – iznosi kotiledone, prvi pravi listovi jajasto lancetasti. Troperilistovi 1,5 puta mawi od obi~nog, sa kratkim svetlim maqama. Cvet beo, mahunekratke, uske, uspravne, seme sitno.

Ph.Ph.Ph.Ph. aureusaureusaureusaureus – iznosi kotiledone, prvi pravi listovi kopqasti, troperi listovi krupni,maqavi. Cvet zeleno ùt, krupan. Mahune duge, cilindri~ne, bez nosi}a (7 - 10). Semesitno, okruglo ili vaqkasto, ùto ili zeleno.

Varijeteti obi~nog pasuqa

Prema obliku semena razlikujemo slede}e varijetete:

Varijetet Duìna [irina Debqina

sphaericus (loptasto seme) 1 1 1

elipticus (elipti~no) 1,5 1 1

oblongus (vaqkasto) 2 1 1

subcompressus (bubreàsto) 2,5 1,5 1compressus (spqo{teno) 6,25 2,5 1

Odre|ivawe varijeteta je dosta te{ko jer zbog stranooplodwe dolazi doukr{tawa varijeteta. U tom slu~aju oblik zrna se ozna~ava kao sredina izme|u dvavarijeteta (elipticus x sphaericus). Unutar svakog varijeteta moè biti ve}i broj tipova,odre|enih na osnovu neke osobine. Tako imamo:

1. pasuq jednobojnog zrna,

2. pasuq {arenog zrna sa slede}im podtipovima:

- punctatus – ravnomerno raspore|ene ta~ke,- maculatus – sa jednom krupnijom tamnijom pegom,- variegatus – sa tamnim pegama razli~ite veli~ine,- zebrinus – sa tamnim, uglavnom paralelnim linijama.

MORFOLOGIJA PASUQAMORFOLOGIJA PASUQAMORFOLOGIJA PASUQAMORFOLOGIJA PASUQA

KORENKORENKORENKOREN je vretenast, sa bo~nimkorenovima, tzv. tip pasuqa. Granaweglavnog korena po~iwe odmah po nicawu itraje do kraja vegetacije. Prodire udubinu do 1 m, ali glavna masa korena jeu orani~nom sloju. Dobre je usisne mo}i.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je u po~etku zeqasto,kasnije odrveni, na preseku je rebrasto i

{upqe. Po na~inu porasta stablarazlikuju se:

- ~u~avci do 60 cm - polupritka{i do 130 cm - pritka{i 130 - 150 cm

LISTLISTLISTLIST je sloèn, troper sa krupnim,sraslim liskama. Prva dva lista su proste gra|e, jajasto ovalnog oblika i pojavquju senaspramno. Ostali troperi listovi su spiralnog rasporeda i ima ih od 8 - 18 pobiqci. Liske su obi~no gole. Zalisci postoje, ali su sitni i neugledni. Pojavquju sepo dva ispod povr{ine liske i po jedan ispod bo~nih liski. Kotiledoni se iznose ibubreàstog su oblika kao seme, zeleni su i smeùrani.

CVETCVETCVETCVET je leptiraste gra|e, beo, qubi~ast ili zlatnoùt, zavisno od bojesemewa~e. Cvetovi se javqaju iz pazuha listova u grupi 5 - 6, dok se kod ~u~avih formicvasti javqaju na vrhu stabla. Cvetawe je postepeno i traje 20 - 25 dana.




33

PLODPLODPLODPLOD je mahuna, koja moè biti razli~itog oblika (prava, slabo povijena,sabqasta, cilindri~na ili pqosnata). Duìne 5 - 25 cm, naj~e{}e 10 -13 cm, sa 2 - 7semenki. Boja je zelena ili ùta sa razli~itim nijansama do maslinaste ili je {arena.Mahuna za boraniju mora biti krta, sastavqena od parenhimskog tkiva (bez konaca,mehani~kog tkiva u {avovima) i pergamentnog sloja.

SEMESEMESEMESEME je razli~itog oblika (podela na varijetete),- razli~ite krupno}e: sitno do 350 g , sredwe krupno do 500 g, krupno do 800 g, - razli~ite boje (bela, ùta, mrka ili crvenkasta).

SOJA - Glycine hispida

Soja je jednogodi{wa biqka iz familije Fabaceae, rod Glycine. Ova vrsta se delina {est podvrsta. U kulturi su najrasprostrawenije dve podvrste:

- Mandxurijska

- Slovenska

Kulturna vrsta podeqena je na varijetete prema visini stabla, polegqivosti,olistalosti, krupno}i listova, duìni internodija, maqavosti, boji dla~ica, cveta,semena, hiluma i drugim osobinama.

KORENKORENKORENKOREN je vretenast, dosta razgranat, sa dobro razvijenim bo~nim korenovima(tip pasuqa). Prodire u dubinu do 150 cm, a ve}ina bo~nih korenova je do 70 cm. Nakorenu, posebno u orani~nom sloju, nalazi se dosta kvrìca. Koren je jake usisnemo}i.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je `bunasto, razgranato, sa 2 - 5 bo~nih grana koje izbijaju iz dowegdela stabla i postavqene su u ravni normalnoj na pravac setve. Stablo je kolen~asto,ima 14 - 25 ~lanaka, a visina je od 40 - 150 cm. Moè biti uspravno ili polegqivo -ako je tawe. Obraslo je maqama koje mogu biti svetlije ili tamne. Mlado stablo jezelene ili qubi~astozelene boje, a zrelo sivoùto ili mrko, vrlo grubo i drvenasto,na popre~nom preseku je okruglo i {upqe.

LISTLISTLISTLIST je sloèn, troper, sa ovalnim ili srcastim liskama koje su maqave sa obestrane. Prvi par listova je prost, ovalnog oblika i maqav. U sazrevawu listovi seodbacuju ili ostaju. Uè liske ozna~avaju otpornost na su{u, a {ire plodnije tipovekoji se gaje u vla`nijim rejonima. Sorte za ishranu stoke u zelenom stawu imajufinije i krupnije li{}e. Zalisci se kao kod pasuqa, nalaze u osnovama liski. Sitnisu i neugledni, po dva ispod vr{ne i po jedan ispod bo~nih liski. Kotiledoni seiznose na povr{inu, po obliku su ovalni, a boja im je intenzivno zelena.

CVETCVETCVETCVET je leptiraste gra|e, boja bela, qubi~asta ili plavi~asta, dosta sitni,neugledni, bez mirisa. Izbijaju iz pazuha listova u grupicama 3 - 5. Prvi cvetovi sejavqaju u pazuhu 5. ili 6. lista (nekad i 3.), na visini 5 - 30 cm iznad zemqe, {tozavisi od sorte i gustine. Poèqno je da se javqaju na visini 10 - 15 cm zbogmehanizovane berbe. Na biqci se pojavquje veliki broj cvetova, ali dosta ih opadne

(30 - 80 %) zbog zemqi{ne ili vazdu{ne su{e ili zbog same sorte.Period cvetawa razli~ito traje:

rane sorte 15 - 40 dana,

sredwe kasne 40 - 60 dana,

kasne 60 - 80 dana.

Cvetawe je postepeno.

PLODPLODPLODPLOD je mahuna, bledo ùte do crne boje, jako maqava po povr{ini. Po oblikuje prava ili srpasta, duìne 2 - 5 cm, sa 2 - 4 semenke. Mahune su uglavnom ravnomernoraspore|ene na stablu, a kod nekih sorti prete`no na dowem delu stabla.

SEMESEMESEMESEME je po obliku okruglo, ovalno, izduèno, poluspqo{teno. Boja bledoùta,

ùta, mrka, sivoùta do crna. Povr{ina moè biti glatka, sjajna ili naborana bezsjaja. Hilum je iste boje kao semewa~a ili crn. MHZ = 80 - 280 g .






35

LISTLISTLISTLIST je sloèn, neparno perastneparno perastneparno perastneparno perast sa 13-17 listi}a. Liske su elipti~ne ili jajaste,po obodu, nareckane, maqave sa `lezdama koje lu~e jabu~nu i oksalnu kiselinu(za{titna uloga). Najotporniji je na su{uNajotporniji je na su{uNajotporniji je na su{uNajotporniji je na su{u od zrnenih mahuwa~a.

CVETCVETCVETCVET je leptiraste gra|e, sitan, obi~no bele ili ùtozelene boje, re|eruì~ast, crven ili plavi~ast. Cvetovi se pojavquju pojedina~no u pazuhu listova.

PPPPLODLODLODLOD je mahuna, kratka, ovalna, nazubqena sa kratkim povijenim vrhom. Obi~noje slamnoùte boje, sa gustim maqama. Ima 1-3 semenke.

Seme je okruglasto ili uglasto sa izraènim nosi}em. Boje bele, ùte, sive ilicrne. Kotiledone ne iznosi.

KIKIRIKI - Arachis hypogaea

Rod Arachis ima osam divqih i jednu kultrunu vrstu:

1. Arachis hypogaea:

a. ssp. australiamericana,

b. ssp. asiatica (prve dve se gaje u tropima, imaju dugu vegetaciju i polegqivostablo),

v. ssp. vulgaris - najrasprostrawenija, gaji se kod nas (kra}a vegetacija i obi~nouspravno stablo). Deli se na 4 grupe varijeteta (prolesa) od kojih su zna~ajnaslede}a dva:

1. Arachis hypogaea ssp. vulgaris pr. Albidoseminea:

- var. microcarpa - {panski tip,

- var. media - poboq{ani {panski tip,

- var. brachicarpa – java tip,

2. Arachis hypogaea ssp. vulgaris pr. Rubroseminea:

- var. subrosea – tenesi tip,

- var. anthozyna – valensija tip,- var. erithrici – crveni tenesi tip.

KORENKORENKORENKOREN je osovinski dobro razvijen,razgranat, tip gra{ka, prodire u dubinu1,8-2 m, a u {irinu do 1,4 m, jake je usisnemo}i.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je zeqasto, razgranato,visoko 30-60 cm, uspravno ilipolupolegqivo. Na popre~nom preseku~etvrtasto i {upqe. Po povr{ini maqavo.

LISTLISTLISTLIST je sloèn, parno perast,sastavqen iz dva para jajolikih liski, azavr{ava se drugim parom liski, bezvr{ke ili zupca. Liske su sa gorwe straneglatke, a sa dowe strane maqave. Zaliscisu izduèni, {iqasti, maqavi, mawi odliski.

CVETCVETCVETCVET je leptiraste gra|e, sa dugimstubi}em. Javqaju se dve vrste cvetova:

- nadzemni ili normalninadzemni ili normalninadzemni ili normalninadzemni ili normalni cvetovikoji su ùte ili naranxaste boje, apojavquju se u pazuhu lista po jedan

ili dva, a re|e i po tri u grupama.- podzemni ili kleistogamnipodzemni ili kleistogamnipodzemni ili kleistogamnipodzemni ili kleistogamni cvetovi

koji su bezbojni.




36

Cvetawe po~iwe 25-30 dana od nicawa i produàva se tokom vegetacije. Posleoplodwe koja je autogamna, dr{ka tu~ka po~iwe da se izdvaja u obliku igli~asteizrasline sa zadebqalim vrhom koji se naziva GINOFORGINOFORGINOFORGINOFOR. U po~etku raste uspravno, akasnije se okre}e prema zemqi i uvla~i se u zemqu na dubinu 8-10 cm gde nastavqaporast. Usev se ogrne da bi se ginofori pre uvukli u zemqu. Ginofori koji ostanuiznad zemqe su{e se i uginu.

PLODPLODPLODPLOD je mahuna koja se stvara iz oplo|enog plodnika koji se nalazi na vrhu

ginofora. Po{to se ginofor uvla~i u zemqu (ina~e propada), zna~i da se mahunarazvija i sazreva u zemqi. Izgled mahune podse}a na oblik kokona svilene bube u kojojse nalazi 1-6 semenki (naj~e{}e 2-3). Po povr{ini su mreàste i ùte boje. Prilikomsazrevawa ne pucaju.

SEMESEMESEMESEME je loptasto, izduèno ovalnog oblika, obavijeno je svetloqubi~astom,crvenom, qubi~astom ili mrkom semewa~om koja je dosta tanka i ne`na.

SOÎVO - Lens esculenta

Rod Ervum ima 4 divqe i 1 kulturnu vrstu. Vrsta Ervum lens se prema krupno}isemena deli na dve podvrste:

- Ervum lens ssp. macrosperma - krupnosemeno so~ivo,- Ervum lens ssp. microsperma – sitnosemeno so~ivo.

Krupnosemeno so~ivoKrupnosemeno so~ivoKrupnosemeno so~ivoKrupnosemeno so~ivo ima vi{e stablo (do 75 cm), krupnije listove, cvetove,mahune i seme ~iji pre~nik iznosi 5,5-9 mm. Ima duù vegetaciju i ve}e zahteve premavodi.

Sitnosemeno so~ivoSitnosemeno so~ivoSitnosemeno so~ivoSitnosemeno so~ivo ima niè stablo (do 50 cm), sitnije li{}e, cvetove, mahunei seme ~iji pre~nik iznosi 2-5,5 mm. Ima kra}u vegetaciju i otpornije je prema su{i.

KORENKORENKORENKOREN je slabo razvijen, prodire do 40-50 cm dubine, i u odnosu na ostale zrnenemahuwa~e najslabije je razvijennajslabije je razvijennajslabije je razvijennajslabije je razvijen.

STABLOSTABLOSTABLOSTABLO je ~etvrtasto, visine 15-75 cm,uspravno ili polegqivo, dobro razgranato.

LISTOVILISTOVILISTOVILISTOVI su parno perastiparno perastiparno perastiparno perasti, sastavqeniod 2-6 pari liski, a zavr{avaju se ra{qikom.Zalisci su sitni, mali, trouglasti u osnovilista.

CVETOVICVETOVICVETOVICVETOVI su sitni, beli ili qubi~asti,pojavquju se u pazuhu listova pojedina~no ilinekoliko u grupi.

PLODPLODPLODPLOD je spqo{tena kratka mahuna, sa 1-3semenke.

SEMESEMESEMESEME je sitno ili sredwe krupno (2-9mm), spqo{teno, raznih boja (zelene, sive,svetomrke i crvenomrke). Naro~ito je cewenoseme zelene boje.

Kotiledone ne iznosiKotiledone ne iznosiKotiledone ne iznosiKotiledone ne iznosi.

Autor: [email protected]/866 34 37VII/2003

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]




SADR@AJ

UVOD .................................. 1

@ITA ................................. 1

Zajedni~ka morfologija ìta ................. 2

Fenolo{ke faze kod ìta ................... 6

P{enica ............................... 12

Je~am ................................. 15

Ovas .................................. 17

Ra` .................................. 19

Kukuruz................................

20Sirak ................................. 24

Proso ................................. 26

Pirina~ ............................... 27

Heqda ................................ 28

ZRNENE MAHUWAÊ ........................ 28

Zajedni~ka morfologija zrnenih mahuwa~a ........ 28

Fenolo{ke faze zrnenih mahuwa~a.............

31

Pasuq ................................. 31

Gra{ak ................................ 34

Soja .................................. 33

Naut .................................. 34

Kikiriki ............................... 35

So~ivo................................

36

Documents

Posebno Ratarstvo 1. Deo - Kolokvijum