13

Inflacija u otvorenoj privredi

Udžbenik: Miroljub Labus “Osnovi ekonomije“

Aleksandra JovanovićPravni fakultet

Univerzitet u Beogradu

2

13

“Depecijacija marke uništila je bogatstvo stabilnijih delovanemačkog društva i ostavila je za sobom moralnu i ekonomsku neravnotežu, otvarajći prostor za predstojećupropast. Hitler je posinak hiperinflacije. “

Lord Lionel Charles Robbins

3

13Inflacija

Inflacija je porast opšteg nivoa cena.Efekti – ekonomski, socijalni, politički;Ekonomski efekti:1. Redistribucija dohodaka i imovine2. Iskrivljuje – nerealno obračunava

troškove i koristi3. Rasipanje resursa4. Visoka neizvesnost

4

13Stopa inflacije

Stopa inflacije π predstavlja meru povećanja cenaizmeđu 2 perioda

π =((Pt-Pt-1)/Pt-1) x 100Stopa inflacije meri se praćenjem cena određenekorpe roba

da li i vi možete meriti kretanje cena na ovajnačin?

Stopa inflacije se može meriti na nekoliko načinapraćenjem cena robe i usluga na malopraćenjem proizvođačkih cena i uslugapraćenjem troškova života

5

13Klasifikacija inflacija

Prema porekluinflacija tražnje

troškovna inflacija

strukturna inflacija

Prema trajanjujednokratna ilikratkotrajna - akutna

dugotrajna - hronična

Prema intenzitetuniska ili puzajuća

do 10% godišnjeumerena

do 30%-100% godišnjegalopirajuća

100% i višehiperinflacija

Cagan - 50% mesečnoDornbush - 20% mesečno

samogenerišuća hiperinflacija

6

13Inflacija u Jugoslaviji

desna skalakoristi se zastubiće

leva skala koristi se zalinijski dijagram

1

10

100

1000

10000

87 89 91 93 95 97 99100

1000

10000

100000

1E+06

1E+07

1E+08

1E+09

1E+10

1E+11

1E+12

1E+13

1E+14

1E+15

I hiperinflacija

II hiperinflacija

7

13Uzroci inflacije

M V Ξ P Y

identitet kvantitativne jednačine novca ne

određuje šta je uzrok a šta posledica

novac ⇒ cene

cene ⇒ novac

Različite škole ekonomske misli na različit način

objašnjavanju prirodu ove veze

8

13Inflacija kao čisto monetarni fenomen

Monetaristički stavNovac se drži zbog kupovne moći tj. tražnja zanovcem je tražnja za realnim novcem.Tražnja novca zavisi od realnog dohotka i realnekamatne stope.Na tržištu ponuda realnog novca M/P mora bitijednaka njegovoj tražnji L(Y,r).

Kamatna stopa (r) se uvek prilagođava tako daomogući uspostavljanje ravnoteže.

9

13Objašnjenje u 10 koraka

1. NBJ uvećava novčanumasu sa M⇑ na M1;

2. Na kratak rok cene i plate se sporije prilagođavajupa raste realna novčanamasa ⇑ M1/P;

3. Kamatna stopa uvekpreuzima teretprilagođavanja r⇓;

4. Pad kamatne stopeuvećava investicije I⇑;

5. Uvećanje investicija Idovodi do rasta AD⇑ i rasta Y⇑;

6. Na srednji rok uvećana ADdovodi do rasta cena P ⇑;

7. Uvećane cene P⇑smanjuju realne plate W/P⇓;

8. Radnici traže rast plataW⇑, a preduzeća im usledvećih profita izlaze u susret;

9. Na dugi rok rast W⇑ jeveći od rasta cena P⇑ pa rastu i realne plate W/P ⇑;

Promene novčane masene menjaju realne veličine- društveni proizvod i zaposlenost, već samomenjaju cene.

Promene novčane masene menjaju realne veličine- društveni proizvod i zaposlenost, već samomenjaju cene.

10. Preduzeća smanjujuproizvodnju time i agregatnu ponudu AS⇓ a time dovode do rasta cenaP⇑ ;

Efekti:• rast novčane mase• rast cena i nominalnih plata• društveni proizvod i

zaposlenost ostaju isti

10

13Nemonetaristi: Inflacija nije samomonetarni fenomen

Inflacija jeste monetarni fenomen, ali je pitanjezašto dolazi do pojave inflacije, a ne kako se onaispoljava.

Centralne banke emituju novac i nakon stabilizacije cena, ako bi novac bio isključivi uzrok inflacije, onda bi period stabilizacije cena zahtevao prestanak emisije novca, ali se to ne događa

S-I=(G+B-T)+(E-U)Inflacija može nastati kao posledica:

deficita javne potrošnje - budžetskog računadeficita platnog bilansa

Neravnoteža na desnoj strani pokreće mehanizaminflacije, preko nesamostalne centralne banke.

11

13Deficit platnog bilansa

PB predstavlja račun prihoda i rashoda zemlje u razmeni sa inostranstvom.Prihode čine izvoz roba i usluga, doznake radnika, naplaćene kamate na kapital koji se drži u stranimbankama.Rashode čine uvoz roba i usluga, podignutaefektiva sa deviznih računa građana radi plaćanjau inostranstvu, isplaćene kamate stranimzajmodavcima.Rashodi > Prihodi ― deficit

12

13Deficit platnog bilansa

Devizniprihodi

Deviznirashodi

Deviznerezerve

Narodnabanka Inostrani dug

izvoz

doznake

usluge

uvoz

kamate

efektiva

13

13Deficit platnog bilansa i realni kurs

Nominalni kurs je odnos razmene domaće prema stranojvaluti.

1din = 1/87 eur ili 1eur = 87 din1US$ = 0.81 eur ili 1eur = 1.22 US$

Realni devizni kurs je odnos između stranih i domaćih cenapreračunat pomoću nominalnog kursa.

Realni kurs odražava skupoću stranih u odnosu na domaćerobe.

Platni bilans zavisi od realnog kursa.Ako raste realni kurs dolazi do poskupljenja stranih roba.

14

13Deficit platnog bilansa i realni kurs

Pad realnog deviznog kursa (evra, dolara) pojeftinjuje strane robe u odnosu nadomaće robe, raste uvoz, smanjuje izvoz i pretvara suficit u deficit

visok realni devizni kurs (evra) ⇒ suficit platnog bilansanizak realni devizni kurs (evra) ⇒ deficit platnog bilansa

visok realni kurs dinara ⇒ deficit platnog bilansanizak realni kurs dinara ⇒ suficit platnog bilansa

15

13Kratka istorija problema

Početak sedamdesetih uvođenje novog privrednog sistemadogovorna ekonomija - neefikasan sistem privređivanja

1973 naftni šokjugoslovenska privreda ne vrši strukturno prilagođavanje već se zadužuje

Jeftin kapital i niske kamatne stoperaste spoljni dug zemlje

1979 drugi naftni šokrastu kamatne stope a krediti dospevaju na otplatuprivreda ne može da plaća uredno strani dug, niti dotadašnji visoknivo uvoza

Administrativno ograničavanje uvozanedovoljno da bi se prešlo u suficit PB i otplaćivali strani kredit

16

13Definicije hiperinflacije

Caganova definicijaHiperinflacija počinje u mesecu u kome inflacija pređenivo od 50% mesečno, a završava se u mesecu kadapadne ispod 50% i ispod tog nivoa je najmanje 12 meseci. Godišnji nivo -12 875%.

Dornbushova definicijaHiperinflacija počinje kada pređe nivo od 20% mesečnoi time postaje osnovini problem u privredi pri čemu se beleže sve više i više stope. Godišnji nivo 1 440%.

Hiperinflacija je inherentno nestabilan procesrasta cena.

17

13Inflacija u Jugoslaviji

Hronična inflacija skoro 20 godina visokih godišnjih stopa rasta cena;

Spoljni i unutrašni faktori inflacijespoljni šokovi- naftna kriza, dužnička kriza, raspad zemlje;unutrašnji uticaji;

18

13Politički i institucionalni uzroci hiperinflacije

ZEMLJA

Austrija raspad zemlje slabo razvijen BD ne nebitan

Nemačka ratni poraz slabo razvijen BD i DPB ne nebitan

MađarskaII sv.rat i

gradjanski rat

slabo razvijen BD ne nebitan

Argentina spoljni rat slabo razvijen izražene BD i DPB postoji postoji

Brazil izražena slabo razvijen izražene BD i DPB postoji postoji

Poljska tranzicija slabo razvijen BD ne postoji ne postoji

SFRJ tranzicija slabo razvijen BD i DPB postoji manje izražene

SRJ građanski rat slabo razvijen manje izražene BD postoji izražen

manje izražene

manje izražene

manje izražene

manje izražene

manje izražene

OKOLNOSTI

POLITIČKANESTABILNOST

DEMOKRATSKIPOREDAK

SOCIJALNENEJEDNAKOSTI

FINANSIJSKASITUACIJA

TRADICIJAINFLACIJE

MOTIVREDISTRIBUCIJEBOGATSTVA

Izvor: Bojan Dimitrijević “Hiperinflacija“ 1996

19

13Poređenje hiperinflacijeNemačke (1921-24)i Jugoslavije (1992-94)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29

loga

ritam

mes

ečno

gpo

rast

ace

na

meseci hiperinflacije

20

13PRVA HIPERINFLACIJA

Prva faza: spoljni šok Na prvi naftni šok 1973.g. jugoslovensk a privreda nije reagovala, nego je povećala svoje zaduživanje u inostranstvu. Na drugi naftni šok 1979.g. je reagovala, jer je on bio p ov ezan sa rastom kam atnih stopa na inostranom tržištu kapitala.

Druga faza: poboljšanje platnog bilansa Zbog potrebe urednog servisiranja stranog duga država je počela da vodi deviznu politiku zasn ovanu na realnoj devalvaciji dinara. Tim e su obarane realne plate, ali su trošk ovi uvoznih roba brže rasli nego što je bio realni pad troškova rada.

Treća faza: povećanje unutrašnjeg duga Devalvacija je pogoršala stanje na području unutrašn jih dugova. Deficit javne potrošnje, u koji ubrajamo i deficite društvenih preduzeća i banaka, te deficit N arodne banke na osn ovu negativnih kursnih razlika, povećan je. D ržava se sve više oslanja na em isiju prim arnog no vca kao izvor finansiranja ovog deficita. U z to, ekspanzivnom m onetarnom politikom pokušava se podstaći agregatna tražnja i porast bruto domaćeg proizvoda. O vim se, m edjutim , više ubrzava inflacija nego što se oživljava proizvodnja

Četvrta faza: povećana rigidnost realnih plata Rigidnost realnih plata nadole već je počela naglo da se povećava. O pšte zam rzavanje cena i pok ušaj stabilizacije u 1987.g. ponovo su sm anjili realne plate dve godine uzastopno. N o, ta vlada je pala i u poslednjoj fazi dolazi slaba vlada koja ne m ože da se odupre povećanju realnih plata. M ehanizam inflacije koji je odavno stavljen u pokret eksplodira krajem 1989. godine. Paralelan rast agregatne ponude i tražnje ispoljava se sam o na prom eni cena.

21

13Prva hiperinflacija

hronična inflacija prerasta u galopirajuću a zatim u hiperinflaciju;niz neuspelih stabilizacionih programa;manji intenzitet i kraći vremenski period trajanjahiperinflacije;ne postoji dominantan uzrok – (deficit platnog bilansa);politička nestabilnost nije nužan preduslov;

HETERODOKSNI PROGRAM - MARKOVIĆEV PROGRAM

22

13Druga hiperinflacija

svetski rekordinajveći intenzitet u toku jednog meseca januar 1994. - 3,13x108

najveća nominalna vrednost novčanice - 500 000 000 000lik Jovana Jovanovića Zmaja

drugi na svetu - ukupni rast cena 2.35x1023

treći na svetu - 24 mesecasvakog meseca emitovane 4 nove novčanicecena vekne hleba 22. decembra 1993. - 4 000 000 000

(kako je 30. septembra 1993 izvršena denominacija - skinuto 6 nulacena bi bila 4 000 bilijardi)

januara 1994. dnevni rast cena bio je preko 60% - ili preko 2% nasat;

23

13Druga hiperinflacija

osnovni uzrok budžetski deficit i platnobilansni šokvisok emisioni prihod, fiskalni sistem ne funkcioniše –deficit pokrivan emisijom primarnog novcajak intenzitet koji završava izuzetno visokim mesečnimstopamapotpuni raspad monetarnog sistemanestanak indeksacijeinflatorna inercija

ORTODOKSNI PROGRAM - AVRAMOVIĆEV PROGRAMkonvertibilnost bez zamrzivanja plata i cena

24

13Zaključak

Stabilizacioni programi su po pravilu heterodoksni -pored fiskalne i monetarne sadrže i politiku dohodakakoja uklanja inflacionu inerciju i indeksaciju.Neuspešni programi su nedovoljno radikalni i istrajni u smanjenju budžetskog deficita uz veliko oslanjanje napolitiku dohodaka.Uspeh zahteva spoljnu finansijsku podršku i strukturneprivredne reforme.Politička nestabilnost, loša ekonomska politika i nespremnost za eksterne šokove osnova nastankahiperinflacije.

25

13Šta očekujemo od makroekonomije?

Kratak rok i dug rokDva cilja – niska inflacija i visoka zaposlenost

na kratak rok ovi ciljevi su konkurentni

Pravila ili diskreciono pravošta je bolje?

26

13Pravila za monetarnu politiku (1)

Konstantna stopa rasta – monetaristički način vodjenja monetarne politike

cilj sprečiti fluktuacije u realnom sektoru usled promena ponude novcapravilo konstantne stope rasta - 5%problem sa ovim pristupom

promena V (u MxV=PxY) dovodi do promene količine novca u opticajumodifikovan pristup – najava NBS o planiranoj stopi rasta za iduću godinuako Y raste više od planiranog raste i M

27

13Pravila za monetarnu politiku (2)

Pristup određivanja ciljne stope inflacijevođenje monetarne politike u cilju ostvarivanja željene stope inflacijebrži rast cena od planiranog znači smanjivanje količine novca u opticajusporiji rast cena od planiranog znači uvećanje količine novca u opticaju – što dovodi do rasta AD

www.nbs.yu

28

13Pravila za fiskalnu politiku

Deficit javne potrošnjeda li pomaže u ublažavanju recesije ili je bolje insistirati na budžetskoj ravnoteži bez obzira na stanje privrednog ciklusa

Visina poreskih opterećenjavisoki porezi destimulišu privrednu aktivnostizbegavati česte promene poreskih stopa

www.mfin.sr.gov.yu