Prednji mozak kod čoveka predstavlja najveći deo centralnog nervnog sistema i pokriva ostale delove mozga.

Sastoji se od dve hemisfere koje imaju različite uloge i povezane su velikim snopom nervnih vlakana.

Uloga hemisferaRegulisanje pokretljivosti mišića suprotnih strana

tela Funkcije leve hemisfere: govor, pisanje i rešavanje

problema. Leva hemisfera odgovorna je za analiticko, a

desna za sintetsko razmišljanje.

Gradja prednjeg mozga Na površini prednjeg mozga je kora, odnosno siva

masa, a ispod je bela masa koju čine snopovi mijelinskih nervnih vlakana.

Najveci deo(90 odsto) zauzima nova kora organizovana u 6 slojeva tela neurona, a svaki sloj se aktivira na odredjeni stimulus.

Stariji deo(10 odsto) čini limbička kora i mirisna kora.

Nova koraNova kora je podeljena na četiri režnja: čeoni,

potiljacni, temeni i slepoočni.Po ulozi koju vrsi podeljena je na motornu(u čeonom

reznju), senzornu(u temenom reznju) i asocijativnu.

Penfildov motorni coveculjakPenfild, kanadski

naučnik, ustanovio je da se duž centralne brazde nalazi motorna mapa pokretljivosti celog tela.

Telo je i u ovoj zoni naopako predstavljeno, a velicina projekcije srazmerna je gustini receptora u odredjenim delovim tela.

Senzitivni coveculjak

Vidna zonaNalazi se u potiljačnom režnju. Na nju se projetkuje

mreznjača oka. Oštećenje vidne zone dovodi do potpunog slepila.

Slušna zona Nalazi se u gornjem delu slepoočnog režnja i preko

srednjeg mozga i talamusa prima informacije iz slušnih receptora unutrašnjeg uha.

GovorZona koja je ključna za govor nalazi se u čeonom

režnju leve hemisfere i naziva se Brokina govorna zona. Oštećenje ove zone dovodi do potpune nesposobnosti govora – afazije.

Oštećenje jednog dela slepoočnog režnja leve hemisfere dovodi do poremećaja govora – Vernikeova zona.

Elektroencefalografija(EEG)Ovo je postupak merenja bioelektricne aktivnosti

kore prednjeg mozga uz pomoc elektroda prislonjenih na lobanju.

Učestalost EEG talasa razlikuje se tokom budnog stanja i tokom sna. Postoje alfa, beta, teta i delta talasi.

San I spavanje

San je prolazno stanje smanjene osetljivosti organizma na stimuluse iz spoljasnje srdine. San ima svoje faze. Tokom REM faze mišići su opušteni i tada sanjamo. Zove se jos i paradoksalna faza.

Ostatak sna provodimo u ne-REM fazi. U ovoj fazi se smanjuje temperatura tela i utrošak energije, smanjuje se funkcija srca, bubrega i disanje, dok se procesi varenja pojačavaju.