Psihologija grupe

Nemanja Mališić Psihologija grupe

UVOD-važnost izučavanja grupe

Ljudi pripadaju većem broju različith grupa. Sa rodjenjem postajemo članovi

porodice, zatim smo članovi vršnjačke grupe, pa školskog odeljenja, bračne zajednice,

radne organizacije, raznih političkih i drugih organizacija i udruženja. Čovek je

istovremeno član više velikih grupa(države u kojoj živi i nacije kojoj pripada).

Pripadništvo odredjenim grupama utiče no samo na trenutno ponašanje ljudi

nego i na formiranje novih osobina i karakteristika kao i na ponašanje u celini (nije

isto da li će se dete tokom života družiti sa “dobrim” vrsnjacima ili će pripadati uličnoj

bandi). U toku funkcionisanja grupe javljaju se psihološki fenomeni na koje ne

nailazimo pri proučavanju izolovanog pojedinca (sami pojmovi kao što su rukovodjenje,

moć, položaj ne bi postojali bez pojma grope).

Posto zivot u grupi i ponašanje u grupi ima neke poseben karakteristike po kojima

se razlikuje od individualnog ponašanja razvila se grana psihologije (socijalna

psihologija) koja se bavi izučavanjem grupe i ponašanjem u grupi.

POJAM I KARAKTERISTIKE GRUPE

Udruživanje u grupe se najčešće objašnjava :

Zadovoijavanjem različitih potreba čovek je član grupe jer smatra da tim članstvom

može zadovoijiti različite potrebe, kao što su za egzistencijom, za afirmacijom, za

emocionalnom vezanošću.Čovek je osim biološkog i socijalno biće, tako da je njegova bitna

odlika drustvenost. To je urodjenja tendencija koja je karakteristična kako za primitivne

organizme (amebe) tako i za čoveka. Čovek oseća potrebu da bude okružen drugon ljudima i da

kontaktira sa njima. Potreba za društvom je naročito: snažna u potpunoj izolaciji. Izvan društva

bio bi nemoguć razvoj ličnosti, specifičnih ljudskih osobina i obrazaca ponašanja.

Proučavanje grupe je predmet proučavanja mnogobrojnih nauka kao što su :

sociologija, filozofija, antropologija. Na razlličite načine svaka od ovih nauka pristupa ovom

problemu, ali su svrhe proučavanja zajedničke za sve:

Izučavanjem karakteristika grupnog ponašanja i korišćenjem saznanja o grupi mi

3


potpunije upoznajemo i boije razumemo pojave koje u vezi sa grupom izucava ma

koja nauka.

Uticaj grupe na razvoj odredjenih osobina licnosti. Zavisno od okruženja u kome se

pojedinac nalazi od toga kako se ostali članovi ophode prema njemu zavisi će kako njegovo

trenutno tako i trajno ponašanje. Naročito je značajan uticaj porodice i vršnjačke grupe.

Članstvom u grupi pojedinac počinje da menja svoje stavove i da prihvata grupne.

Javljaju se ponašanja karakteristična za grupu, a medju njima konformiranje grupno

rešavanje problema, grupno odlučivanje.

Bi1o je mnogo pokušaja da se dodje do jedne definicije koja bi obuhvatila sve vazne

podatke vezane za grupu. Razni naučnici u svojim definicijama ističu značaj različitih

karakteristika grupe. Jedni ističu značaj razvijene interakcije drugi zajednički cilj,

zajedničke norme ponašanja, svest o pripadnosti, strukturu grupe.

Jedna od mnogobrojnih definicija je: “psihološku grupu možemo definisati kao

dva ili više lica koji ispunjavaju sledeće uslove :

- odnosi medju članovima su uzajmno zavisni

- ponašanje ma kog člana utiče na ponašanje drugih članova

- članovi imaju zajedničku ideologiju

- skup verovanja, vrednosti, norme, koje regulišu njihovo uzajamno ponašanje.

Ta se ideologija razvijala dok članovi grupe rade zajedno na zajedničkim zadacima i sa

vremenom ona postaje do izvesnog stepena svojstvena njima kao članovima grupe i izdvaja

njihovu grupu od ostalih grupa.”1 Medjutim, pošto je.sam termin grupa jako širok i obuhvata

veći broj skupina nemoguće je da se sve one obuhvate jednom definicijom.

VRSTE GRUPA

Postoji veliki broj grupa koje se mogu klasifikovati na razlicite načine. Jedan od

načina klasifikovanja grupa je struktuiranost. Na osnovu nje moguća je podela na:

NESTRUKTUIRANE (publika, masa, socijalni pokret)

STRUKTUIRANE (male, velike društvene grupe, organizacija)

Za sve grupe bilo da su one struktuirane iii nestruktuirane zajedničke su sledeće

karakteristike:

1 Krec D., Elementi psihologije, Naučna knjiga, Beograd, 1969, str. 68.

4


odredjeni broj osoba, da bi smo uopšte mogli da govorimo o grupi. Potrebno je da postoji

veza izmedju odredjenog broja osoba, koji može biti veći iii manji. Kod nestruktuiranih taj broj

može da bude veoma veiiki i do nekoliko miliona, dok kod struktuiranih taj broj može da bude i

veoma veliki, ali i veoma mali.

Druga karakteristika je povezanost članova, npr. da članovi imaju slična interesovanja.

NESTRUKTUIRANE GRUPE čine osobe koje su okupljene na nekom prostoru i imaju

zajednički cilj, ali ne preduzimaju zajedničke akcije da bi taj cilj ostvarili.One se još

nazivaju i grupe u širem smislu. Uglavnom su privremene i kratkotrajne. Najznačajnije

nestruktuirane grupe su :

-publika podrazumeva veći broj ljudi trenutno okupljenih koji se nalaze na istom

mestu i imaju zajednički cilj okupljanja. Primer za to je koncert grupe "Bijelo

Dugme".

-masa ill gomila je takodje privremeno okupljena prostorno povezana grupa, ali

kod nje postoji stanje povećane uzbudjenosti koje se prenosi sa jednog na

druge clanove i čije ponašanje nije uvek kontrolisano.

-socijalni pokreti označavaju više lica koji se aktivno zalažu za ostvarivanje

odredjenih ciljeva. Članovi nisu u medjusobnom kontaktu, niti postoji utvrdjen sistem

položaja i uloga. Za razliku od publike i mase, socijalni pokreti su relativno trajni i

imaju jasno utvrdjen cilj. Socijalni pokreti imaju značajnu ulogu jer doprinose

drustvenim promenama. Najznacajniji su: ekološki, feministički i mirovni pokreti.

STRUKTUIRANE GRUPE se još nazivaju i grupe u užem smislu. Kada u svakodenvnom

govoru koristimo termin grupa najčešće mislimo na grupe u užem smislu. Jedna od

osnovnih karakteristika ovih grupa je da postoji uskladjena zajednička akcija članova, radi

ostvarivanja zajedničkog cilja u kome svaki član ima svoje mesto i ulogu. Struktuirane grupe

imaju i opžte karakteristike po kojima se razlikuju od nestruktuiranih grupa, a to su:

zajednički cilj, uskladjene aktivnosti (zajednička akcija članova), da bi grupa uspesno

funkcionisala razvijaju se grupne norme tj. pravila ponašanja pojednih članova u grupi, razvija se

svest o pripadnosti grupi, odnosi medju članovima grupe su stabilniji, trajniji. Struktuirane

grupe se dele prema sledećim kriterijumima.

1. Prema složenosti:

-male grupe se sastoje od ograničenog broja članova (od 2 do 20) medju kojima postoji

neposredni uticaj i zajednicka shvatanja. Omogućen je kontakt svakog sa svim članovima.

Medjusobno se razlikuju prema ciljevimai zadacima, pa postoje prijateljske, porodične,

psihoterapeutske grupe...

5


-velike grupe obuhvataju velike skupine za koje je karakteristično osećanje zajednicke

pripadnosti i slična sudbina (država , nacija...)

-organizacije su grupe ljudi kod kojih postoje zajednički zadaci, uskladjena aktivnost

članova, interakcija koja ne mora biti neposredna medju svim članovima grupe.

2. Prema intenzitetu medjusobnih odnosa madju članovima postoje primarne i

sekundarne grupe.

Za PRIMARNE grupe za razliku od sekundarnih karakteristična je jaka emocionalna

vezanost, jako osećanje vezanosti, ne samo medju članovima već i za grupu, jak uticaj grupe na

ponašanje članova, trajniji kontakt izmedju članova "licem u lice". Tako se nazivaju jer su to

prve grupe sa kojima se susrećemo, ali i zbog toga što jako deluju na ličnost. Tu spadaju

porodica, bračna zajednica, prijateljska grupa. Pripadnošću ovim grupama zadovoijavaju se

socijalne potrebe i pruža se osećaj sigurnosti. Male grupe u kojima ne postoji izrazita

emocionalna povezanost medju članovima grupe kao i sve velike grupe nazivaju se

SEKUNDARNIM grupama.

3. S obzirom na uticaj koji grupa ima na rešavanje problema i na ponašanje članova:

referentne i nereferentne grupe. Referentne grupe služe kao model (uzor) i kao merilo za

uporedjivanje i vrednovanje sopstvenog ponašanja. Usvajaju se stavovi, načini ponašanja,

norme koje su karakteristične za grupu kojoj pripadamo tako da ona za nas ima normativnu

funkciju. U detinjstvu porodica je referentna grupa, a u adolescenciji vršnjacka grupa. Referentna

grupa ne mora da bude ona grupa kojoj pripadamo, već to može da bude grupa kojoj bi zeleli da

pripadamo. Čovek ne mora da bude član političke stranke, all ona i njen program mogu da mu

služe kao uzor za mišljenje i ponašanje.

4. Prema tome da li su funkcije članova grupe formalno utvrdjene ill nisu: formalne i

neformalne. Formalne nastaju kao potreba izvršavanja nekog organizovanog zadatka. Unapred

su utvrdjeni položaji i uloge koje idu uz taj položaj, nastaju planski. Odnosi medju članovima

proizilaze iz položaja koji zauzimaju i uloge koju imaju u ostvarivanju zadatka grupe. Neformalne

nastaju sponatano na osnovu ličnih potreba i interesovanja članova koji se udružuju. Odnosi

medju članovima se zasnivaju na poverenju, naklonosti uvažavanju i teže ka ostvarivanju

zajedničkog cilja. Mogu nastati u okviru formalnih grupa, da bi se zadovoijila potreba za

bližim socijalnim kontaktom. Članstvo u neformalnoj grupi omogućava da se zadovolje potrebe

za druženjem, afektivnom vezanošću, sigurnošću.

6


5. Prema ciljevima zbog kojih postoje grupe mogu biti: sociološke i psihološke.

Sociološke nastaju radi ostvarivanja objektivnih ciljeva, a psihološke radi ostvarivanja potreba

za druženjem i zbog zadovoljstva pripadnosti grupi.

6. Prema trajanju mogu biti privremene i trajne

7. Na osnovu licnog odnosa grupe se dele na vlastite i tudje. Vlastite su grupe kojima

pripadamo. Takvim grupama i njihovim članovima pripisuju se pozitivna svojstva. Neke grupe su

povezane tako sto se njihovi članovi za njih čvrsto vezuju, stalno ističu pripadnost grupi

i njene vrline. Nasuprot ovim su tudje. Prema njima imamo distancu i pripisujemo im negativna

svojstva.

8. S obzirom na nastanak postoje:

- vestacke grupe i

- prirodne grupe

Porodica kao najznačajnija mala, primarna grupa služi za zadovoljavanje mnogih društvenih i

individualnih potreba (potrebe za afirmacijom, za vezanošću...). Tokom razvoja društva

menjala se i forma porodične grupe. U patrijahalnoj porodici otac ima legitimnu moc, što

zanači da mu članovi porodice daju pravo da ima vodeći položaj u njoj U savremenoj porodici

do odredjenog uzrasta roditelji odredjuju norme ponašanja deteta. U toku adolescencije

roditeljski uticaj se sve više smanjuje i javlja se otpor prema pojedinim težnjama roditelja.

Kultura u kojoj pojedinac živi odredjuje strukturu uloga u porodici: odredjuje položaj majke,

oca, dece, odnos ravnopravnosti i potčinjenosti. Podela prava i moći u porodici zavisi od

ekonomskog položaja članova porodice. U porodici u kojoj otac jedini privredjuje on je dominantan

i sa većom moći nego u porodici u kojoj i žena radi. Užu porodicu čine samo roditelji i deca i

ona je najvažnija primarna grupa. Karakterišu je obimna i razvijena povezanost medju

članovijma, slobodno manifestovanje osobina i snažan uticaj na socijalizaciju ličnosti. Tri

najznačajnije funkcije porodice su: vaspitna (vazan instrument društva); reprodukciona

(održavanje populacije); ekonomska (materijalno obezbedjenje dece i pomoć članovima).

Vršnjačka grupa je druga po važnosti mala grupa koju čini ograničen broj pojedinaca istog

uzrasta. Ovakva grupa nastaje zbog uzajamne privlačnosti njenih članova, all bez unapred

odredjenlh ciljeva ili regulisanih odnosa. Zajedničke aktivnosti su drugovanje i zabavijanje.

Onaj član koji inicira aktivnost postaje vodja u datoj situaciji.U sledećoj situaciji biće to

neko drugi. Kroz pripadnost u ovakvoj grupi osoba ostvaruje potrebu za socijalnim kontaktom.

7


Pošto je to veoma važna psiholoska potreba otuda je vršnjačka grupa veoma bitna za svakog

člana jer daje mogućnost da se razvije socijalnu zrelost ličnosti. Postoji veliki broj prijateljskih

grupa a jedna od njih je adolescentna grupa. Adolescentnu grupu karakteristisu :

zajedničke aktivnosti ( zabava i način korišćenja slobodnog vremena)

zadovoljavanje potrobe i žeija. A to su želja za afirmacijom, kontaktom sa

osobama suprotnog pola, za oslobadjanje od roditeljskog uticja , za

samostalnošću i ličnim indentitetom.

Za adolescentske grupe karakteristično je i konformiranje (prilagodjavanje pojedinca

zahtevima grupe bez obzira na ubedjenja i navike koje nosi iz porodice).

Adolescentl medju sobom ne razgovaraju samo o odeci, muzici, filmovima vec I o raznim

drustvenim dogadjajima I problemima zivota.

FORMIRANJE GRUPA

"Grupa se formira iz skupa osoba medju kojima su se pojavili različiti oblici

interakcije"2. Uvek je potrebno odredjeno vreme da bi se iz skupine osoba razvila grupa, da

grupa razvije unutrašnju strukturu i da ovlada svojim funkcijama. Grupnost u različitim fazama

razvoja grupe može biti izražena u ražličitom stepenu.

Članstvom u grupi ljudi zadovoljavaju mnogobrojne potrebe. Sve se to potrebe mogu

podeliti na dve osnovne vrste. Prvu čine potrebe kojima grupa služi kao sredstvo, npr da

bi se neko bavio muzikom postaje član nekog muzičkog ansambla ill polazi u muzičku

školu. Drugu vrstu čine potrebe za koje je članstvo u grupi postalo cilj. To su potrebe za druženjem,

potreba susretanja sa bliskim odnosima, da nas neka grupa i njeni članovi prihvate (porodica,

prijateljska grupa).

Grupe mogu da nastanu :

o sponatano zbog uzajamne privlačnosti ili zbog zadovoljstva zbog članstva i

zadovoljstva zbog kontakta sa drugim članovima grupe. Od članova zavisi kakav će odnos

biti u grupi. Tu spada prijteljska grupa.

o namerno radi ostvarivanja nekog cilja. Unapred se utvrdjuje kako ce se članovi ponasati.

Tu spada npr. fabrika igračaka koja se osniva zbog proizvodnje igračaka.

Medjutim, sve grupe bilo da one nastaju spontano ili namerno treba da prodju kroz proces

razvoja da bi uspešnije obavljali ciljeve zbog kojih postoje.

Na koji način će se formirati grupa, koje će biti njene bitne karakteristike zavisi od:

2 Nenad H., Psihologija za drugi razred srednje medicinske škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995, str. 94

8


o neposrednog socijalnog okruženja u kome se grupa nalazi. Različiti su načini formiranja

školskog odeljenja i nekih adolescentskih grupa.

o veliku ulogu u formiranju grupa imaju interesi i ciljevi članova, blizina i

raspored u prostoru imaju značajnu ulogu kao i komunikacija medju članovima

o personalni činioci formiranja; ono što ljudi očekuju od grupe kojoj pripadaju ima veliki uticaj

na njihov opšti odnos prema grupi. Nekada su grupe privlačne jer omogućavaju svojim

članovima da javno ispoljavaju svoje mišljenje, all nekada se čovek pokorava zahtevim

grupe, konformira se.

U svakoj grupi postoje dve vrste ciljeva: individualni i grupni. Individualni ill lični su lični

ciljevi članova, a grupni ill zajednički su ciljevi većine ill svih članova, važni su za održavanje i

funkcionisanje grupe. U grupama koje nastaju sponatano grupni ciljevi su uglavnom lični. Da bi

pojedinac prihvatio stavove i mišljenja grupe, grupa ga na različite načine na to podstiče

(nagradjivanjem i kažnjavanjem). Radi uspešnog ostvarivanja ciljeva u grupi ponekad postoje

propisana pravila ponašanja ili grupne norme. U prijateljskim gruparna ta pravila ponašanja

nisu propisana, all ih se članovi pridržavaju jer je to uslov za očuvanje grupe. Ove grupne norme su

najčešće vezane za funkicionisanje grupe. Članovi znaju na koji način treba da se ponašaju, znaju šta

se od njih očekuje i šta mogu da očekuju od ostalih članova. Članovi prihvataju norme ukoliko

su one značajnije za ostvarivanje cilja grupe, ukoliko je veća vezanost članova za grupu ill

ukoliko je veći pritisak da se norme postuju.

RUKOVODJENjE GRUPOM

Unutar svake grupe bilo da je ona formalna iii neformalna, članovi imaju

odredjeni položaj i uloge koje su za taj položaj vezane. Neki članovi imaju više, a

drugi manje uticaja na opšte ponašanje grupe. Ponašanje i uspeh grupe zavisi od toga

kakav je uticaj vodje i kakav je način rukovodjenja. Rukovodjenje je grupno

ponašanje koje je usmereno ka ostvarivanju zajedničkih ciljeva vodje i članova grupe.

Pod vodjom se podrazumeva osoba koja zauzima poseban položaj, mesto u grupi i

ima posebnu ulogu. To je osoba koja je dominantna i ima veliki uticaj na druge članove

grupe. Za formalne grupe gde je uloga članova unapred odredjena, unapred je odredjeno i

ko će biti vodja, dok u neformalnim članovi sami biraju ko će ih voditi. Obično se

formalni zove rukovodilac, a neformalni vodja. Medjutim, u formalnim pored

rukovodioca moze da postoji i vodja, koji nema zvanični položaj, ali ima uticaj na

pojedince i ponašanje grupe u celini. Uglavnom obavljaju one funkcije koje je

rukovodilac zanemario.

9


Osnovne funkcije vodje su :

1. upravljanje grupom tj. pokretanje članova grupe na rad radi ostvarivanja ciljeva

grupe (postavljaju i planiraju ciljeve grupe, utiču na dobre odnose medju

članovima i razrešavaju sporove ukoliko do njih dodje).

2. staranje o članovima (preuzimanje odgovornosti za rad članova, davanje primera članovima).

Vodja grupe može da utičce na grupu na različite načine. Neke vodje više naredjuju,

zahtevaju pokornost i koriste moć nagradjivanja i kažnjavanja. Drugi više ubedjuju, podstiču

motivaciju članova da obave zadatke, a radije koriste moć stručnjaka i moć informisanja.

Kako će se vodja ponašati prema članovima zavisi od njegovih ličnih karakteristika, od

njegovih shvatanja o ljudskoj prirodi, od stavova grupe, ciljeva grupe... Po pravilu svaki vodja

koristi više tipova moći, ali neke od njih češće. S obzirom na to koji tim moći koristimo

razlikujemo nekoliko tipova rukovodjenja. Postoje dva osnovna tipa rukovodjenja: demokratsko i

autokratsko a neki govore i o liberalnom rukovodjenju.

U autokratskom rukovodjenju vodja inma centralnu i dominantnu ulogu. On sve

rešava sam i od njega zavisi grupa i aktivnost u grupi. Insistira na poslušnosti i

pokornosti, razvija osećanje ugroženosti i nesigurnosti članova da bi povećao zavisnost

od vodje. lnsistira na produktivnsoti grupe, vodi računa da svako obavi svoje zadatke I

procenjuje, njihovo izvršavanje. Sam odredjuje politiku grupe kao i aktivnost članova.

Odlučno se suprotstavlja svakoj promeni u grupi i tako učvršćuje sebi centralno

mesto. Ne upušta se u diskusiju sa članoviam u vezi stvari bitnih za posao. Trudi se da

bude što manje komunikacije medju članovima ili da se komunikacija obavlja preko

njega. Ponekad ova grupa može da postigne ove rezultate, ali često se javljaju agresivni

sukobi i frustracije. Demokratski vodja nije izolovan od ostalih članova već saradjuje sa njima.

Nastoji da što više poboljša komunikaciju medju članovima. Radi prema sugestiji

članova. Odgovornost je rasporedjena medju članovima pa su zato i oni vise zainteresovani i

motivisani za rad. Podstiče samostalnost pojedinca uvažava njegovu ličnost kao i

individualne potrebe članova. Ako se grupa nadje u teškoćama članovi su spremni da se

žrtvuju zarad grupe.

Način rukovodjenja menja se sa razvojem društva i društvenih odnosa. Tip

rukovodjenja ne zavisi samo od ličnosti vodje već i od situacije u kojoj se grupa nalazi.

Autoritarne ličnosti teže autokratskom rukovodjenju, ali ako se grupa nadje u krizi javlja

se potreba za autokratskim vodjom iako je do tada vodja bio demokratski.

Poznati su eksperimenti o efektu tipa rukovodjenja na ponašanje članova u grupi

koje je izvodio Levin sa saradnicima još 1940 g. radio je sa dve eksperimentalne grupe

koje su činili dečaci od 10 godina, a koji su radili pod nadzorom starijih dečaka.

10


Dogovor je bio da jedan od vodja rukovodi grupom demokratski, a drugi autokratski. U

autokratskoj grupi vodja je o svemu odlučivao sam. Sam je planirao aktivnost, sam je

donosio odluke šta će se i kako uraditi, sa članovima nije razgovarao o budućim operacijama

već je davao samo kratkotrajne zadatke. Odredjivao je ko će sa kim da radi, a članove je

hvalio ili grdio bez ikakvog obrazlozenja. Ostao je po strani od svih grupnih

aktivnosti... U demokratkoj grupi vodja je planirao zadatke i donosi odluke na osnovu

savetovanja sa članovima grupe. Ako bi ga članovi grupe pitali za savet predlagao bi

nekoliko rešenja i dozvoijavao da dečaci sami kroz grupnu diskusiju donesu odluku

šta će se uraditi. Dečaci su sami birali zadatke kao i saradnike u poslu, a vodja se

trudio da ocenjuje radni učinak objektivno i da prema objektivnim kriterijumima hvali

ili grdi članove grupe.

Lipit konstatuje sledeće razlike u ponašanju članova ovih dveju grupa:

o U autokratskoj veća je agresivnost ii apatija clanova nego kod demokratske grupe.

Agresija je uperena na žrtve (najslabiji dečaci u grupi), a ne na vodju.

Agresivnost se javlja čim vodja napusti grupu.

o U autokratskoj grupi bilo jo mnogo više pokušaja da se privuče pažnja vodje

nego u demokratskoj .

o Jedinstvenost grupe je bila veća u demokratskoj nego u autokratskoj grupi.

o Kada su dečaci bill sistematski ometani u razvoju u demokratskoj grupi su

reagovali organizovanim pokušajima da reše teškoće, dok su u autokratskim

okrivljavali jedni d rug e za n e uspeh.

o Demokratska grupa je pokazivala veći grupni moral nego autokratska grupa. Pod

grupnim moralom podrazumeva se efikasnost grupnog funkcionisanja, solidarnost i

jedinstvenost u grupi.

11


LIČNOST VODJE

Često se postavlja pitanje da li postoje takve ličnosti koje će u bilo kakvoj grupi i situaciji

postati vodje. Pokazalo se da od sastava grupe, od zadataka koje grupa treba da izvrsi zavisi ko će

postati vodja. Medjutim, postoje neke osobine koje su česte kod onih koji postaju vodje a to su pre

svega:

-inteligenicja veća od prosečne u grupi

-sigurnost u sebe

-uspešno rešavanje zadataka

-dobar kontakt sa ljudima

-lične težnje i ambicije da se istakne od ostalih članova

Da bi rukovodilac mogao da održava skladne odnose u grupi, da bi mogao uspesno da planira,

da kontroliše članove, neophodno je da članovi vodju vide kao svog čoveka u pogledu stavova ciljeva,

načina resavanja problema a ne kao stranca. Rukovodilac mora da prihvata želje, ciljeve stremljenja

članova i da ih vodi ka ostvarenju, mora da obavlja one funkcije kakve grupa zahteva i da se

ponaša kako grupa zahteva. Medjutim, rukovodilac ili vodja ne bi trebalo da suviše odskače

od proseka članova, mora da ispuni očekivanja članova i da bude onakav kakvim ga grupa zamislja.

Raznim istrazivanjima utvrdjeno je da su za različita radna mesta i za različita zanimanja

potrebna različita svojstva i sposobnosti. Vodja mora da za svaki posao koji obavaija osim

opšitih sposobnosti poseduje i niz specifičnih sposobnosti koje njegov posao zahteva. Pa se

prema tom mišljenju sve vodje medjusobno razlikuju. Ali bez obzira na različite karakteristike

pojedinih vodja postoje i neke opšte karakteristike koje su zajedničke za sve bez obzira kojoj

grupi pripadaju i o kom tipu rukovodjenja je reč a to su: težnja za postignućem, upornost,

umešnost u ophodjenju. Danas se radi ostvarivanja boljih odnosa u grupi a pre svega radi

podizanja produktivnosti grupe preduzima i vezbanje za rukovodjenje. Fidlerovi nalazi su značajni za

shvatanje o načinima i vrednosti vežbanja za uspešno rukovodjenje. Sam Fidler ukazuje na

mogućnost korišćenja njegovih nalaza za unapredjivanje efikasnost rukovodjenja. Danas se za

vezbanje u veštini rukovodjenja koriste različite metode: predavanja,demonstracije uspešnog

rukovodjenja, igranje uloga vodje, igranje uloga članova grupe, učestvovanje u grupnim

diskusijama i slicno.

12


ZAKLJUČAK- efikasnost grupe

Sve grupe se obrazuju i održavaju radi ostvarivanja odredjenih zadataka. Za neku

grupu kažemo da je uspešna odnosno efikasna ukoliko uspešno obavlja zadatke zbog kojih je

formirana. Uspešnost se može ogledati u većoj ili manjoj proizvodnji, u donošenju pravilnih i

dobrih odluka k a o i u ostvarrivanju različitih zadataka. Često se postvalja pitanje da li je

uspešnije individualno ili grupno rešavanje zadataka. Neki od faktora od kojih zavisi

rešavanje zadataka su: osobine članova grupe, od njihovih medjusobnih odnosa, od

prirode zadataka… Najčešće se smatra da je bolji način resavanja problema grupni. Pri

grupnom resavanju problema dolazi do izražaja više ideja, pa se pogrešne ideje lakše

otkrivaju i odbacuju, podstiče se nalažanje boljeg rešenja .

Medjutim, da bi neka grupa koja donosi odluku mogla koristiti prednosti grupnog

rešavanja zadataka potrebno je da budu zadovoijeni odredjeni uslovi. Neki od takvih uslova

su:

-da je sasvim prisutan jasan cilj sastanka ;

-da svi prihvataju taj cilj i žele da nadju najbolje rešenje;

-da postoji diskusija u kojoj članovi slobodno iznose svoje mišljenje;

-da postoje i razlike u mišljenjima, a da se te razlike niti preterano ističu niti suviše

pokrivaju;

-da kritikovanje tudjeg mišljenja ne sadrži omalovažavanje njegove ličnosti;

-da onaj koji rukovodi ne teži da se istakne;

-da atmosfera u grupi bude radna.

Različiti autori su istraživali povezanost stepena efikasnosti i tipa rukovodjenja.

Dobijeni rezultati nisu se podudarali. Neki su isticali da je demokratsko rukovodjenje

efikasnije dok su drugi smatrali da je autokratsko znatno efikasnije. Razlozi za navedene

protivrecnosti su različiti. Pre svega efikasnost ne zavisi samo od stila rukovodjenja već i od

drugih faktora. Sam problem uspešnosti koji se u proizvodnim delatnostima meri kroz

količinu i kvalitet u neproizvodnim deatnostima je mnogo teže odrediti. Sledeći problem

efikasnosti je da l i gledamo kratkotrajne rezultate ili je efikasnija ona grupa koja bolje

posluje i osigurava veći prihiod. Pošto se radi o psihološkoj analizi moramo meriti i stepen zadovoljstva

članova grupe a po ovom kriterijumu neosporno je efikasnija demokratska grupa.

13


LITERATURA

1. Mihailović Dobrivoje, ,,Psihologija u organizaci”, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2004.

2. Nikola Rot, ,,Psihologija grupe”, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999.

3. Nikola Rot, ,,Osnovi socijalne psihologije”, Zavod za izdavanje udžbenika Srbije, Beograd, 1972.

4. Dejvid Krec, Ričard Krecvild, ,,Elementi psihologije”, Naučna knjiga, Beograd, 1969.

5. Normanj Majer, ,,Industrijska psihologija”, Panorama, Zagreb, 1965.

6. Nenad Havelka, ,,Psihologija za drugi razred srednje medicinske škole”, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.

14

Documents

Psihologija grupe