1. Utvrđivanje karakteristika korisnika autobuske stanice

1.1. Merodavni broj korisnika

qα – merodavni broj putnikaq`o– merodavni broj pratilaca i posetilaca

qo– procenat pratilaca i posetilaca

1.2. Srednje vreme boravka korisnika u zoni autobuske stanice

1.3. Stepen korišćenja pratećeg sadržaja

1

1.4. Broj korisnika pratećeg sadržaja

δ – koeficijent jednovremenih polazaka autobusa

a – broj polazaka autobusa na sat

- srednji broj mesta u autobusu (60 za prigradske, 50 za međugradske)

- srednji koeficijent popunjenosti autobusa (0.65-0.9 za međugradski,0.3-0.45 za prigradski)

Usvojeno: =0.65 i =0.3

an – broj jednovremenih polazaka autobusa an=(0.4-0.7)

2

2. Definisanje elemenata autobuske stanice

2.1. Sadržaj staničnog predprostora

U okviru staničnog predprostora potrebno je predvideti postojanje pešačkih staza, stajališta JGP, stajališta za TAXI vozila i parking za putničke automobile

2.2. Sadržaj putničke zgrade

2.2.1. Elementi osnovnog sadržaja: šalteri za prodaju karata šalteri za informacije toalet garderoba hol

2.2.2. Elementi pratećeg sadržaja: elementi ugostiteljstva (klasičan restoran, ekspres restoran, bife, kiosci za hranu i piće) elementi trgovine (klasični kiosci za prodaju štampe, duvana, itd.; prodavnica,

samousluga,...) usluge (telefonske govornice, obućar, pošta, banka, menjačnica,...) zabava

2.2.3. Sadržaj za zaposlene: kancelarija šefa stanice soba otpravnika soba za boravak vozača dispečerski centar

2.3. Autobuski prostor

peroni za dolazak peroni za odlazak parkiralište za autobuse

Na poseban zahtev investitora može se staviti i: stanica za snabdevanje gorivom perionica za automobile objekata za manje intervencije i popravke

3

3. Definisanje opšte i detaljne distribucije korisnika

3.1. Osnovni sadržaji

Šalteri za informacije (koristi ih 0.2% Qm do 12% Qm) Šalteri za prodaju karata (koriste ih 10 % putnika) Garderoba (koriste ih od 1% qα do3% qα) Toalet (koriste od 8% Qm do 12 % Qm) Hol (kapacitet hola definišu korisnici koji jednovermeno borave u njemu)

3.2. Prateći sadržaj

Ugostiteljstvo (koriste 40 % Qm) Prodavnica (koriste 40 % Qm) Usluge (koriste 13% Qm) Zabava (koristi 7 % Qm)

4

4. Proračun kapaciteta elemenata sadržaja autobuske stanice

4.1. Putnička zgrada

4.1.1. Osnovni sadržaj

šalter za informacije

ki – procenat korisnika koji traži informacijeh – procenat korisnika koji traže informaciju, koji traže šaltersku informaciju

; Usvojeno:

Usvojeno:

šalter za prodaju karata

η – prosečan broj karata koje kupuje 1 korisnik (η=1.5)

Usvojeno: tops=40min=0.66h

toalet 5

m – procenat korisnika koji koriste toalet (8-12%)Usvojeno: m=10%

Usvojeno:

garderoba

g– procenat korisnika garderobe (g=1%)lp– prosečan broj koleta prtljaga po 1 korisniku (lp=1.5)

Usvojeno: tops=2h

Hol

P0– stepen korišćenja osnovnog sadržaja ( )

korisnika jednovremeno

4.1.2 Prateći sadržaj

6

1. Ugostiteljstvo

oKiosci za hranu i piće

oEkspres restoran

oBife

2. Trgovina

oKiosci za štampu

o Prodavnica

3.Uslužne delatnosti

oTelefon

o Hemijska čistionica

o Obućar

o Cvećara

4.1.3 Specifikacija površina putničke zgrade

7

Elementi opsluživanja br. linija opsluživanja P(m2)

OSNOVNI SADRŽAJŠalteri za informacije 36 2 2 3 6Šalteri za prodaju karata 906 1.5 11 3 33

Toalet 8989

1.00.5

57 1.5 7,5

10,5Garderoba 20,38 0.5 47 0.3 14,1Hol Kč=612 - 0.6 367,20

PRATEĆI SADRŽAJKiosci za hranu i piće 103 1.0 3 5 15Ekspres restoran 26 0.07 10 2.5 25Bife 42 0.1 10 2 20Kiosci za štampu 120 1.4 2 3 6Prodavnica 51 0.53 3 15 45Telefon 43 0.33 4 0.5 2Hemijska čistiona 17 0.53 2 5 10Obućar 17 0.2 4 3 12Cvećara 9 0.53 2 3 6

SADRŽAJ ZAPOSLENIHKancelarija šefa stanice - - - - 16Kancelarija dispečara - - - - 12Kancelarija otpravnika - - - - 12Soba za vozače - - - - 20

Σ 639,30

4.2 Autobuski prostor

4.2.1 Broj perona za odlazak

ε - koeficijent iskorišćenja broja perona ( )υ - vreme ranijeg postavljanja autobusa na peron (15 minuta - međugradski, 10 minuta –prigradski)

4.2.2 Broj perona za dolazak

8

– koeficijent jednovremenih dolazaka autobusa ( )– koeficijent iskorišćenja autobusa u dolasku ( )

4.2.3 Broj parking mesta za autobuse

– procenat autobusa koji odlazi na parking direktno po dolasku na stanicu, Usvojeno:

, Usvojeno:

parking mesta

4.3 Stanični predprostor

4.3.1. Broj parking mesta za putničke automobile

– procenat korisnika koji na stanicu dolazi automobilom

9

, Usvojeno: =0.05

– prosečan broj ljudi po automobilu, Usvojeno:

Usvojeno:

parking mesta

10

7. Definisanje načina prijema i otpreme putnika i autobusa

Uloga autobuske stanice je da opslužuje putnike i prevoznike u pojedinim fazama putovanja.. Cilj izgradnje autobuske stanice je da se na jednom mestu ponudi organizovana i kvalitetna usluga korisnicima autobuske stanice. Pa stoga autobuska stanica mora da ima niz funkcija kojima će zadovoljiti zahteve putnika i prevoznika.Ljudi dolaze na autobusku stanicu u različitom broju, koncetraciji u toku vremena i sa različitim zahtevima i ciljevima.

Na autobuskoj stanici postoji posebna služba čiji je zadatak da organizuje prijem, otpremu i kretanje autobusa unutar stanice. Ova služba se zove kontrolna, a njeni zadaci su sledeći:

o identifikacija autobusa u prispeću, o regulisanje kretanja autobusa u zoni stanice, o kontrola redovnosti dolazaka autobusa na polazne perone,o kontaktiranje sa osobljem autobusa, o daje znak za pripremu i polazak autobusa,o po potrebi kontroliše ulazak vozila u stanicu.

Kontrolna služba je obično smeštena u posebnom objektu koji se nalazi na ulazu u autobusku stanicu. Informacije o prispieću autobusa ova služba može da dobije:

o vizuelnim putem, o automatskom identifikacijom putem magnetnog koda, o daljinskom identifikacijom.

Autobus po ulasku u autobusku stanicu upućuje se prema peronima za dolazak. Svaki peron je označen brojem. U slučaju da autobus nije blagovremeno postavljen na peron, kontrolni centara obaveštava otpravnika koji ispituje i otklanja uzrok. Ako autobus kasni kontrolni centar određuje novu poziciju za postavljanje na peronu.Odlazak autobusa sa perona automatski se signališe u kontrolnom centru putem detektora prisustva.

Najbitnije kod prijema putnika je da se omogući kupovina karte. Idejnim projektom autobuske stanice definisan je broj šaltera ili automata za prodaju karata. Ostaje da se definiše način prodaje i da se formira sama karta za putovanje.

Autobuska stanica može prodavati karte i za više prevoznika; u tom slučaju karta mora biti posevno obrađena, da bi mogla da se vrši kontrola prodatih karata od strane vozačkog osoblja. Karta u tom slučaju mora da ima duplikat, i to ili u vidu indiga, ili da se sastoji iz dva dela od kojih se jedan poništava i zadržava u autobusu. Pri ulasku putnika u autobus osoblje uzima deo karte i na taj način kontroliše broj prodatih karata za svaki pravac.Korisnici autobuske stanice mogu na bilo kojoj biletarnici da dobiju informacije o redu vožnje, cenama i raspoloživosti sedišta. Informacije o redu vožnje mogu se dobiti dobiti za odlazak ili povratak. Na raspolaganju stoje sledeće mogućnosti:

o u odnosu na traženo vreme, o za polaske počev od traženog vremena, o za polaske do traženog vremena.

Informacije koje se još mogu dobiti su: broj polaska, cena karte, naziv prevoznika, oznaka linije, mogućnost kupovine povratne karte, mogućnost korišćenja markice i raspoloživa sedišta.

13