Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraajuNi
Seminarski rad iz predmeta:EKONOMIKA I ORGANIZACIJA
POSLOVANJATema:EKONOMSKE FUNKCIJE U PREDUZEU-ULOGA I ZNAAJ
Profesor: Student:Mr Ljubica Blaevi ivan Jeremi MS 75-P/2013
Ni,2015.
SADRAJ1. Uvod32. Preduzee-osnovni privredni subjekt..43.
Funkcije preduzea..54. Klasifikacija funkcija-vertikalni
nivo..94.1. Funkcija upravljanja94.2. Funkcija rukovoenja104.3.
Funkcija izvrenja..115. Klasifikacija funkcija-horizontalni
nivo115.1. Funkcija istraivanja i razvoja...125.2. Funkcija
proizvodnje.135.3. Nabavna funkcija...145.4. Prodajna
funkcija...155.5. Funkcija marketinga..165.6. Finansijska
funkcija...175.7. Kadrovska funkcija186. Zakljuak197.
Literatura20
UVODDa bi preduzee ostvarilo dobit, to je i osnovni cilj zbog
kojeg se osniva, neophodno je izvriti mnoge aktivnosti. Potrebno je
doneti odluke ta e preduzee proizvoditi i na koji nain e pristupiti
tritu, kao i nain na koji e se suprotstaviti konkurenciji.Funkcija
i poslovi u preduzeu se mogu uspeno obavljati samo usklaenim i
povezanim delovanjem ljudii materijalnih komponenata.Zato je
njihova povezanost u okviru preduzea bitan uslov njegovog rada,
funkcionisanja i opstanka.U teoriji i praksi ekonomike preduzea
postoji vei broj klasifikacija funkcija u preduzeu u zavisnosti od
koncepcija i cilja njihovog postavljanja.Zato je njihova povezanost
u okviru preduzea bitan uslov njihovog rada, funkcionisanja i
opstanka.Skup slinih ili istih poslova ili grupna aktivnost
predstavlja funkciju. Funkcije preduzea se mogu klasifikovati prema
vertikalnoj i horizontalnoj dimenziji.Obe grupe funkcija odnose se
na menadzment preduzea i obuhvataju usmeravanje, koordinaciju i
kontrolu poslovanja preduzea.Za svaku od funkcija postoji
odgovarajui organ- sektor ili sluba, pogon, odeljenje.
Preduzee osnovni privredni subjektPreduzee je osnovni privredni
subjekt koji se osniva radi sticanja dobiti. Preduzee predstavlja i
oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti iji je
zadatak da obavlja odreene funkcije u procesu drutvene
reprodukcije.Osnovna obeleja preduzea su odreena karakteristikama
privrede u kojoj preduzee funkcionie. Ekonomska i pravna
samostalnost su znaajne odrednice preduzea u trinoj privredi a
bitna obeleja te samostalnosti se ogledaju u: donoenju planova i
programa, samostalnom donoenju i voenju poslovne politike,
slobodnom ugovaranju poslova, slobodnom utvrivanju cena svojih
proizvoda i/ili usluga, raspodeli ostvarenih rezultata preduzea,
imovinskoj samostalnosti itd.Preduzea organizuju proizvodnju, nude
na tritima odreene koliine roba (gotovih proizvoda), nastojei da
maksimiziraju dobit.Preduzea se uzdravaju od smanjivanja cena, jer
to mogu uraditi i konkurenti.Time mogu vie izgubiti nego
dobiti.Preduzea koja ne vode rauna o trokovima i prihodima mogu
biti eliminisana sa privredne scene, po Darvinovom (biolokom)
zakonu o tome da preive samo najsposobniji.Profit (dobit) je izvor
sredstava za finansiranje rasta preduzea.Ostvarivanje sve veeg
rasta predstavlja najbolju moguu dugoronu strategiju preduzea za
stabilno postizanje to veeg profita.Preduzetnik je ekonomski uesnik
koji zapoljava elemente privreivanja i usmerava ih u proizvodnji
odreenih finalnih proizvoda (usluga).On odluuje ta e se proizvoditi
i koliko e se proizvoditi.Preduzee ili preduzetnik, individualni
ili kolektivni naziv je za svaku delatnost koja ima za cilj
ostvarivanje dobiti.Za preduzee je vano da odredi svoje glavne
alternative preduzetnike mogunosti tj.kojim e se poslovanjem
(preduzetnitvom) baviti.Preduzee je osnovni privredni subjekt na
kome poiva privredni i celokupni drutveni razvoj.Bitna obeleja
preduzea su: faktori privreivanja (materijalni, nematerijalni i
radni resursi), organizacija, delatnost, firma, sedite, iro raun,
opti akti, poslovne knjige, dobit (profit), samostalnost i pravni
subjektivitet.Preduzee ima pravni status i postoji dotle dok
postoji njegov kapital (imovina), ono je osnovno proizvodno-
tehnika jedinica drutvene reprodukcije.Takoe je nosilac dinamike
razvoja proizvodnje i pruanja usluga, razvoja tehnologije, promene
naina proizvodnje.U tome je osnovna uloga preduzea i
preduzetnitva.Preduzee je institucija trine privrede, koja nosi
rizik za svoje poslovanje na tritu, u trinoj konkurenciji.Izbor
trita i trinih segmenata je osnovna struktura odluka preduzea, poto
se njima definie podruje njegovog poslovanja.Ona se sastoji u
zadovoljavanju potreba korisnika usluga iz obavljanja ove
delatnosti.Ustanove se razgraniavaju od preduzea polazei od ciljne
funkcije.Cilja ustanova je: javni interes, iri interes,
zadovoljavanje potreba korisnika njenih usluga, odnosno njenih
lanova.Preduzee opstaje samo kao dobitna organizacija.Ustanova je
nedobitna organizacija.Ponekad i ona ima pozitivan poslovni
rezultat.
Funkcije preduzeaSistem informacija, organizaciona podela
preduzea, podela rada, metode rada, su faktori koji imaju znaajnu
ulogu u orgnizovanju preduzea.Njihova vrednost je nezavisna od
karaktera drutvenog sistema i drugih specifinosti.Sistem
informacija je bitan elemenat uspenosti poslovanja.Dobro izabrane i
pravovremene informacije omoguavaju donoenje bolje odluke.Podela
rada i organizaciona podela preduzea imaju osnovne ciljeve u to
preciznijoj vertikalnoj i horizontalnoj podeli funkcija u
preduzeu.S obzirom na vertikalnu podelu funkcija u preduzeu su
prisutne funkcije upravljanja, rukovoenja i i izvavanja.Prema
horizontalnoj podeli funkcija u preduzeu prisutne su: funkcija
proizvodnje, funkcija nabavke, funkcija informisanja, kadrovska
funkcija, funkcija kontrole, funkcija istraivanja i razvoja,
funkcija planiranja.Ovo su organizacioni zahvati, kojima su
svojstveni savremeni metodi rada koji treba da doprinesu uspenom i
efikasnom poslovanju preduzea.Organizacionu strukturu preduzea ine
i uslovi, dinamika (delovanje), funkcionisanje.Poslovanja preduzea
obavlja se uz prisustvo ekonomskih i organizacionih faktora.Oni ine
uslove poslonog uspeha.Efikasnost organizacije preduzea je
posledica svih faktora.Funkcionisanje organizacije, pri istim
uslovima koje ine ekonomski i organizacioni faktori, bie efektivno
ako su efikasniji sami faktori dinamike procesa koji ih
objedinjavaju.Prisustvo informacionih sistema omoguuje donoenje
pravovremenih odluka.Meutim, izmeu mogunosti i delovanja nalazi se
deo faktora organizacije.Ukoliko se proces organizacije odvija tako
da se odstupa od programiranog rada, onda uslovi organizacije
ostaju izvan samog postupka.Proces rada ima dve dimenzije.Jedna je
nain korienja uslova za efikasniju organizaciju, a druga je
stvaranje takvih uslova.Sam proces funkcionisanja organizacije
dovodi do stvaranje faktora, jer njihovo nepromenjeno prisustvo
nije dovoljno za efikasnu organizaciju.Organizacionu strukturu
preduzea ine njegovi elementi (podsistemi) kao i odnosi izmeu
njih.Organizaciona struktura preduzea je okvir u kojem se ostvaruju
njegove pojedine poslovne funkcije.Oblikovanje odosno izgradnja
organizacione strukture vri se polazei od ciljeva poslovanja i od
uslova u kojima e oni biti ostvareni.Pri tome se moraju imati u
vidu: zadaci preduzea, sredstava, zaposleni radnici, strategija,
propisani uslovi.Efikanost organizacione strukture preduzea prati
se na bazi Opte teorije sistem, u kojoj fundamentalnu ulogu iamju
pojmovi realnih (konkurentnih) i organizacionih sistema.To su
sistemi, sposobni da izvravaju operacije, da obezbeuju tok
tehnolokih i drugih procesa, to da reavaju zadatke i dostiu
postavljene ciljeve.Organizaciona struktura ima procesualni
karakter.To znai da se ona nalazi u stalnom procesu nastajanja i
sticanja novih svojstava u podruju ouvanja i kvalitativnih
opredeljenja, od kojih je najvanija stabilnost.Ona izraava dinamiki
proces kao statistiki sa aspekta ili spoljnih ili unutranjih
karakteristika.Razlikuju se etiri osnova sistemska opisa
organizacione strukture preduzea: procesulani, funkcionalni,
hijerarhijski i makro opis.U procesualnom aspektu, organizacija
preduzea se razmatra dinamiki kao proces.Funkcionalni aspekt
organizacije vezuje se za njeno shvatanje kao skupa funkcija, tj
aktivnosti kojima se ostvaruju zadaci u procesu ostvarivanja
efikasnosti poslovanja preduzea.Svaki deo organizacije izvrava
odreenu funkciju.Skup svojstava prvog reda, razmotrenih odvojeno od
svojstava drugog reda, predstavljaju funkcionalno mesto
delova.Organizaciona struktura preduzea je skup funkcionalnih mesta
i odnosa, koji zavise od delatnosti preduzea.Funkcionalni sadraj
preduzea, pri tome ostaje isti.Menja se samo nain
realizacije.Makro- predstavljanje organizacione strukture
karakterie njeno shvatanje kao nedeljive celine.Ovde je vaan pojam
okruenja (okolne sredine).Okolna sredina je skup svih objekata, ija
izmena svojstava utie na organizaciju i na koju utie izmena
svojstava organizacije.Hijerarhijsko predstavljanje organizacije
preduzea, kao hijerarhijeske ureenosti, zasnovano je na pojmu
podsistema i jedinice, koju treba razlikovati od pojma
element.Organizacija se predstavlja u vidu skupa jedinica.Skup
jedinica, koje pripadaju jednom horizontalnom nizu organizacione
hijerarhije predstavlja nivo hijerarhije.Drugi vaan pojam
hijerarhijskog predstavljanja organizacije je pojam nivo
analize.Mogu se izdvojiti dva tipa funkcionalnih veza izmeu
jedinica organizacione hijerarhije horizontalne i
vertikalne.Horizontalne veze (veze koordinacije) postoje izmeu
jedinica jednog nivoa hijerarhije.Vertikalne veze postoje izmeu
jedinica razliitih nivoa hijerarhije.Jedinice svakog nivoa
izraavaju se kroz skup vertikalnih i horizontalnih veza.Svakoj od
njih odgovara jedinica nieg nivoa hijerarhije.Procesi koji se
odvijaju u preduzeu dele se u dve grupe: osnovni i pomoni.U osnovne
spada razvitak i funkcionisanje preduzea.Procesi razvitka, za
razliku od funkcionisanja, mogu se izdvojiti samo pri komparaciji
preduzea sa drugim preduzeima.To su spoljni procesi
preduzea.Procesi funkcionisanja izdvajajuse sa aspekta dostizanja
od strane preduzea.Pri osnivanju preduzea, ije se funkcionisanje
menja u periodu ivota, procesi razvitka iamju odluujui
znaaj.Nemogue je osnivati preduzee orijentiui se na se samo na
sadanje zahteve.Potrebno je prognozirati njihovu promenu,
obuhvatiti u projektu mogue promene u njegovom realnom
funkcionisanju.Svako stanje u poslovanju preduzea moe se
predstaviti kao celina organizacije i okruenja.Samo preduzee moe se
razviti u hijerarhiju jedinica sve do graninog nivoa
hijerarhije.Istovremeno, svaka jedinica hijerarhije preduzea moe se
predstaviti kao skup funkcionalnih mesta i odnosa predstavljenih
odreenom strukturom.Procesualno, hijerarhijsko funkcionalno, makro
i mikro- predstavljanje preduzea moe se, u potpunosti, opisati sa
aspekta izmene njegove strukture.Funkcionalno predstavljanje bitno
dopunjuje makro- predstavljanje: pri opisu strukture preduzea
izdvajaju se istovremeno i funkcionalne karakteristike njegovih
elemenata- predmeta rada, sredstava za rad i radne snage.Redosled
predstavljanja preduzea procesualno- funkcionalno- makro-
hijerarhijsko- mikro predstavljanje odreuje karakter njegovog
obuhvatanja, radi praenja i unapreivanja poslovanja.Odreivanje
procesualnih karakteristika preduzea uvek prati funkcionalni i
statiki opis njegovog funkcionisanja (poslovanja).Hijerarhijsko
predstavljanje preduzea odreuje proceduru funkcionalnog
inkorporiranja (umetanje) podsistema, koja se ponavlja mnogo
puta.Makro i mikro predstavljanje preduzea predstavljaju razvijen
opis gornje i donje granice date procedure.Sistemsko predstavljanje
preduzea i dati pojmovi, kao sredstvo izraavanja i praenja
poslovanja preduzea i projektovanja njegovog razvoja odnose se na
nivo konkretne naune metodologije.To je metodologija Opte teorije
sloenih orijentisanih sistema.Data teorija je postavljena uz
razmatranje i reavanje kompleksne problematike: formalizacije u
okvirima teorije sloenih sistema; upravljanje u sloenim dinamikim
sistemima; mehanizma izbora ciljeva upravljanja; planiranja kao
glavne funkcije upravljanja putem cilja; modeliranja kao najvanijeg
metoda razvijanja procesa donoenja odluka.Analiza poslovanja
preduzea vri se sa aspekta modeliranja upravljanja i kontrole u
njegovoj dinamici.Pojava savremenih raunara postavila je tu analizu
u nove uslove i postala odluujui uslov irokog uvoenja simulacionih
eksperimenata.Na bazi njih mogue je reprodukovati raznolike
scenarije.S druge strane postavljaju se i izvravaju zadaci obrade
ekonomske informacije; znalaki biraju tehnika sredstva za njihovo
reavanje; koriste algoritamski jezici i aplikativni programski
sistemi; efektivno koriste mogunosti oprativnih sistema savremenih
raunara; vri razrada i uvode mnogobrojni projekti modeliranja
upravljanja, rukovoenja, izvravanja i kontrole u dinamici
poslovanja preduzea.Organizacija uspenih i efikasnih preduzea je
fleksibilna, kreativna, inovativna (na informacijama zasnovana),
znanjem intenzivna, prema kupcima i dobavljaima usmerena,
prilagodljiva sve turbolentnijem i izbirljivijem okruenju.U
preduzeu treba stavljati teite na izbor poslovne strategije koja
uvaava situaciju i delovanja faktora okruenja.To su fleksibilne
strategije poslovanja, koje determiniu postavljanje fleksibilnih
organizacionih struktura, sposobnihda prihvate rizik i da ponuene
anse iskoriste na optimalan nain.Poslovanje treba usmeravati na
bazi upravljakih odluka, kojima se obezbeuje odreena prednost i
udovoljava faktorima, koji su kritini za poslovni uspeh
preduzea.Potrebno je posvetiti panju i iznalaenju naina efektivnog
i efikasnog prilagoavanja preduzea promenama i meunacionalnoj
ekonomiji.
Klasifikacija funkcija vertikalni nivoKlasifikacija funkcija
sledi hijerarhiju postavljanja ciljeva,zadataka i planova, kao i
nadlenosti organa i pojedinaca, kao nosilaca funkcija u
preduzeu.Uzimajui u obzir ove kriterijume i vertikalnu
funkcionalnupovezanost preduzea, javljaju se tri vertikalna nivoa
osnovnihfunkcija preduzea: upravljanje, rukovoenje i
izvravanje.
Funkcija upravljanjaOsnovni zadatak funkcije upravljanja jeste
usmeravanje preduzea prema ostvarivanju postavljenih
ciljeva.Upravljanjem se definiu i postavljaju ciljevi, strategija i
politika preduzea.Sadraj upravljake funkcije ine predvianje,
planiranje, usmeavanje i kontrola.Kroz ove etiri faze se i odreuju
i aktivnosti funkcije rukovoenja i izvrne funkcije.Politika
preduzea je mesto definisanja svih aktivnosti i naina ostvarivanja
datih ciljeva, a ujedno i funkcija najvee odgovornosti.Sadraj
funkcije upravljanja se moe definisati kroz sledee
aktivnosti:postavljanje ciljeva, strategija i poslovne politike
preduzeapostavljanje organizacije preduzeapostaljanje spoljnih i
meuodnosa u okviru preduzeaupravljanje i raspolaganje
sredstvimaupravljanje rezultatima i raspodelom rezultata
poslovanjakontrola poslovanjaodluivanje o svim statusima promenama
preduzeaNosioci funkcije upravljanja su pojedinci il kolektivni
organi.Oni imaju ovlaenja i snose odgovornost za obavljanje
funkcije upravljanja.Organi upravljanja u preduzeu skuptina
vlasnika (akcionara), upravni odbor ili odbor direktora i nadzorni
odbor.Upravljanje regulie sve druge funkcije preduzea i predstavlja
voenje preduzea ka postavljenim ciljevima korienjem rukovoenja i
izvravanja.Zavisno od veliine, sloenosti i i unutranje politike
konkretnog preduzea zavisi i struktura funkcije upravljanja.To se
ogleda u veem broju upravljakih nivoa i nivoa raznovrsnosti
njihovih odnosa.Nosioci funkcije upravljanja Aktuelni zakon o
preduzetnicima regulie upravljake aktivnosti kroz tri nivoa
nosilaca, delegiranih od vlasnika.Oni imaju ovlaenja i odgovornosti
za uspeno obavljanje funkcija upravljanja.Organi upravljanja u
preduzeu su:1.Skuptina akcionara2.Upravni odbor3.Nadzorni
odborSkuptina akcionara je najvaniji odbor u preduzeu i obavlja
najznaajniju funkciju.Upravni odbor preduzea je prvi i najvaniji
operativni organ upravljanja, bira ga skuptina preduzea i njoj
odgovara za rad.Nadlenosti ovog organa upravljanja su:ostavlja i
razreava direktora preduzea, priprema obraun rezultata, donosi
investicione odluke, odluuje o osnivanju novog preduzea.
Funkcija rukovoenjaOsnovni zadatak funkcije rukovoenja je
pretvaranje upravljakih odluka u konkretne zadatke.Rukovoenje je
struno voenje poslova preduzea.Osnovni zdatak ove funkcije je da
upravljake odluke transformie u konkretne radne
aktivnosti.Karakteristino je za preduzea u vidu kolektiva, gde je
rad zajedniki za vei broj ljudi. Rukovoenje moemo posmatrati u uem
smislu, kao sprovoenje upravljakih odluka i u irem smislu,
usklaivanje svih funkcija i poslova u okviru date
organizacije.Sadraj funkcije rukovoenja ine:definisanje i
poveravanje radnih zadatakakoordinacija svih aktivnosti u procesu
ostvarivanja ciljevakontrola izvrenja aktivnostiFunkcija rukovoenja
zaduena je za organizaciju funkcionisanja preduzea.Meu
rukovodiocima u preduzeu postoji jasna podela zadataka i
odgovornosti.Tamo gde prestaje funkcija upravljanja poinje funkcija
rukovoenja.Prema nainu rukovoenja i delovanja rukovoenje moe
biti:autokratskobirokratskodemokratskokonsultantskoRukovoenje je
struno voenje voenje poslova preduzea.Osnovni zadatak ove funkcije
je da upravljake odluke transformie u konkretne radne
aktivnosti.Karakteristino je za preduzea u vidu kolektiva , gde je
rad zajedniki za vei broj ljudi.Rukovoenje moemo posmatrati:U uem
smislu, kao sprovoenje upravljakih odlukaU irem smislu, usklaivanje
svih funkcija i poslova o okviru date organizacijeNosioci funkcije
rukovoenja- glavni nosioci ove funkcije su direktori i rukovodioci
pojedinih sektora.Osnovni nain funkcionisanja strukture rukovoenja
je izdavanje naloga od strane nadreenog- podreenom da u predvienom
roku izvri date obaveze.Meusobni odnosi izmeu rukovodilaca vieg
nivoa i rukovodilaca nieg nivoa su reulisana brojnim
pravilima.Funkcija izvrenjaOsnovni zadatak funkcije izvrenja je
samo operativno izvravanje zadataka preduzea.Nosioci ove funkcije
su svi zaposleni radnici preduzea.Izvravanje kao funkciju preduzea
karakteriu:zadatakizvrilacradno mestorezultatIzvrenje znai da se
radni zadaci neposredno obavljaju i to na radnim mestima u okviru
pojedinih delova preduzea.Konkretni radni zadatak utvruje se na
osnovu tehnike podele rada.Nosioci ove funkcije su svi zaposleni
pojedinanoKlasifikacija funkcija horizontalni nivoHorizontalna
podela funkcija sledi njihov prirodan tok i odvijanja u tehnolokom
(radnom) procesu i obavljanju poslova preduzea.Preko horizontalnih
poslova i funkcija se ostvaruje tehnika podela rada u lancu svih
aktivnosti u jednom zaokruenom procesu reprodukcije.U ovoj
klasifikaciji funkcija obuhvata skup meusobno povezanih poslova
kojima se obavlja odreeni poseban zadatak ili deo zadatka
preduzea.Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti:
Makro-organizacione struktura preduzea reprezentuje, u sutini
podelu na poslove funkcije.Sastav poslovnih funkcija u
industrijskom proizvodnom preduzeu evoluirao je tokom vremena, da
bi aktuelna podela rada na poslovne funkcije bila sledea:
istraivanje i razvoj marketing proizvodnja nabavka prodaja
kadrovska finansijska raunovodstvoNezavisno od vrste i nivoa
klasifikacije, funkcije u preduzeu uvek moraju biti koordinirane i
povezane. Izvravanje poslova i zadataka jedne funkcije je
pretpostavka za ostvarivanje drugih.Funkcije, pojedinano
predstavljaju karike u lancu funkcionisanja preduzea.Zadatak ove
funkcije je organizacija tehnolokog procesa preduzea.Organizacija
tehnike, odnosno proizvodne funkcije sledi tok tehnolokog procesa i
podele rada u preduzeu.Za izvravanje posebnih i sprecifinih
zadataka u preduzeu, formiraju se posebni funkcionalni delovi, kao
organizacione- radne poslovne jedinice ili funkcije.One su
uslovljenje tehnolokim zahtevima, radnim procesima, vrstom i
veliinom kao i trinom pozicijom konkretnog preduzea.Posebni zadaci
u preduzeu mogu se raslaniti na na vei broj pojedinanih zadataka.To
raslanjivanje se postie tzv.horizontalnom podelom rada.Tom podelom
rada se posebne grupe zadataka organizacijski uobliavaju u
odgovarajue funkcije, a pojedinani zadaci u odgovarajui broj radnih
mestaili grupe radnih mesta.Na koliko e se radnih mesta
konkretizovati pojedina funkcija preduzea zavisi od prirode i
znaaja te funkcije u okviru preduzea, raspoloivih sredstava,
thnologije, sposobnosti i strunosti rukovodilaca i izvrilaca
poslova i sl.
Fukcija istraivanja i razvojaIstraivanje je kritiko prouavanje
razliitih pojmova sa ciljem da se otkriju nova znanja radi
stvaranja novih proizvoda, procesa i usluga.Razvoj se odnosi na
proces u kome e se rezultati istraivakog rada primeniti u
praksi.Svrha istraivanja je upoznavanje zakona (prirodnih i
drutvenih), a svrha razvoja je da ovi zakoni nau svoju praktinu
primenu.Zadaci funkcije istraivanja i razvoja su: efikasnost
poslovanja preduzea (blagovremeno izvravanje zadataka preduzea)
pronalaenje novih mogunosti u poslovanjuFunkcija istraivanja i
razvoja je JEZGRO KOJE POKREE PREDUZEE NAPRED.Rezultati funkcije
istraivanja i razvoja koriste se za donoenjeo odluka u vezi sa
ciljevima, rastom i razvojom i strategijom.Fundamentalna
istraivanja ine osnovu za dalja istraivanja. Oni istrauju nova
znanja u okviru teorijske nauke. Zahtevaju velika ulaganja i dug
vremenski period. Primenjena istraivanja odnose se na mogunosti i
primenu znanja u otpimalizaciji proizvodnje (sa min ulaganjem
postii max rezultate). Ona se odnose na kreiranje novih proizvoda,
alternativnih sirovina, novih tehnologija itd.Razvojna istraivanja
se odnose na usavravanje i razvoj proizvoda, procesa, i ideja,
istraivanje trita nabavke i prodaje, razvoj marketing
koncepcije.Saradnja funkcije istraivanja i razvoja sa ostalim
funkcijama u preduzeu:Proizvodna funkcijaProdajna funkcija
(marketing)Funkcija proizvodnjeFukcija proizvodnje predstavlja
odnos izmeu inputa (uloenih faktora proizvodnje) i outputa
(ostvarenih rezultata proizvodnje).Transformacija faktora
proizvodnje u uinak zove se proces proizvodnje. Ekonomisti uglavnom
koriste osnovnu funkciju proizvodnje - pojednostavljeni opis odnosa
izmeu ulaganja i uinka u ekonomiji - da bi uputili na skup svih
procesa proizvodnje.Funkcija proizvodnje pojednostavlja milione
proizvodnih procesa u ekonomiji od pravljenja elika, preko
stoarstva, do rada na berzi i kombinuje ih u jedan jedini proces
proizvodnje.
Preduzea ulau novac u inpute proizvodnje, to prouzrokuje trokove
proizvodnje, proizvode autpute koje realizuju na tritu i ostvaruju
prihode. Razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova
proizvodnje je profit, a to je cilj poslovanja svakog
preduzea.Nabavna funkcijaNabava je temeljna funkcija nekog poduzea
jer je ona preduslov za razvoj proizvodne i prodajne funkcije.
Nabavna sluba je mesto u organizaciji koje prvo dolazi u dodir s
novim idejama i proizvodima, ima kontakt s dobavljaima, poznaje
njihove sposobnosti, prednosti i nedostatke. S obzirom na
sposobnosti dobavljaa poduzee bira onog koji najbolje odgovara
njegovim zahtevima i ciljevima. Nabavna sluba mora osigurati
nesmetan tok proizvodnog procesa pravovremenom i ekonominom
nabavkom potrebnog reprodukcijskog materijala(reprodukcijski
materijal je materijal koji se koristi za stvaranje novih
materijala u proizvodnom procesu) i ostalog to ukljuuje poslove
preuzimanja, skladitenje i izdavanja.Vrednost nabavljene robe
iznosi od 50 do 60 pa ak i vie procenata od vrednosti ukupne
godinje proizvodnje, iz ega moemo zakljuiti da trokovi materijala
ine najvei deo ukupnih trokova poslovanja, tj. visina dohotka
zavisi od uspeha koji je postignut u nabavci reprodukcijskog
materijala. Ako nabavna sluba nabavi materijal uz povoljnije cene,
snizie se i trokovi proizvodnje. Vai i obrnuto. Tu je takoe
vidljiva zavisnost proizvodne funkcije od nabavne, odnosno vanost
nabavne funkcije za razvoj proizvodne funkcije.Prodajna
fukcijaProdjn funkcij pripd horizontlnoj diferencijciji funkcij.
Horizontln diferencijcij funkcij vri se prem redosledu izvrenj zdtk
u procesu reprodukcije, to zni od obezbeenj sredstv z ulgnj preko
proces proizvodnje do ostvrenih rezultt odnosno gotovi proizvod
koji se plsirju n trite i ijom npltom se ostvruje ukupn prihod i
dobit.Nosioci svkog od ovih zdtk su posebni orgnizcioni delovi i ko
tkvi predstvljju posebne funkcije.Te funkcije su:
nbvk,proizvodnj,prodj,finnsije.Prodjn slub ko nosilc prodjne
funkcije bvi se relizcijom proizvod ko izlzim iz proces
reprodukcije. Izlzi treb d su vei od ulgnj u reprodukciju d bi ist
bil ekonomski celishodn i oprvdn. U tom procesu odvij se
trnsformcij iz mterijlnog u novni oblik ime se izrvju rezultti
poslovnj.D bi prodjn funkcij uspeno funkcionisl mor d poznje
trite,d prti prodjne cene,koristi sredstv propgnde, njvniji je
kvlitet i sortimn proizvod koji nudi z prodju.Informcije s trit
pruju osnov z donoenje odluk o prodji kko bi se ostvrili
njpovoljniji rezultti. Orgnizcij sistem informcij stvr uslove z
efiksno odvijnje prodje,z donoenje odluk koje e imti njpovoljnije
ekonomske posledice,ne smo z prodju ve i z preduzee u celini.Zdci
prodje odnose se n ktivnosti oko relizcije dobr i uslug.Efiksnost
prodje ogled se u brzini pretvrnj proizvedenih dobr i uslug u novn
sredstv.Zdci prodje: plnirnje obim i sortimn prodje u skldu s
proizvodnim progrmom prenje i nliz obim prodje i trokov prodje,
sklpnje kupoprodjnih ugovor izvrenje prodje.D bi se uspeno ovi zdci
izvrili potrebne su informcije u vezi s plnirnjem prodje i
izvrenjem prodje.Fukcija marketingaMarketing kao poslovnu funkciju
je mogue posmatrati sa mikro i sa makro aspekta. Ukoliko se
marketing generalno shvati kao aktivan pristup poslovanju, onda
izgradnja sistema marketinga moe da se ostvari samo ako se razviju
odgovarajue i mikro i makrofunkcije marketinga. Marketing kao
poslovna fukcija izvodi se , inae, preteno iz mikrosistema
preduzea, pa se pored postojanja funkcije razvoja, proizvodnje,
kadrovske funkcije lako moe ustoliiti i funkcija
marketinga.Mikrofunkcija marketinga obuhvata izmeu ostalog
identifikaciju trita, predvianje prodaje, permanentno definisanje
ciljeva, politika-strategija, planova, taktika itd. Ova funkcija
pretpostavlja razvijenost i odgovarajuu organizovanost potrebnih
aktivnosti kao to su: Istraivanje trita, Planiranje proizvoda,
Prodaja i distribucija, Promocija.Istraivanje trita ima za cilj da
proui probleme okruenja, tj.trita, te da podatke sreuje i obrauje.
Sreenii obraeni podaci se prezentuju u vidu informacija i sugestija
ostalim funkcijama u preduzeu ili organima upravljanja u cilju
donoenja poslovnih odluka. Problemi i podruja kojima se bavi ova
funkcija prilikom istraivanja preteno su sledei: potroai,
posrednici, proizvodi, konkurencija, cene, distribucija,
tehnologije itd.Planiranje i razvoj proizvoda kao funkcija
marketinga ima zadatak da, pored ostalog, planira proizvode , da se
brine o prikupljanju i selekciji ideja o novim proizvodima, da
lansira nove proizvode, da se stara o blagovremenom povlaenju
proizvoda sa trita itd.Funkcija prodaje i distribucije ima zadatak
da istrauje optimalne puteve roba i usluga od proizvoaa do potroaa.
Izmeu proizvoaa i potroaa postoji itav sistem veza sa ciljem da
proizvod stigne u pravo vreme na pravo mesto i po prihvatljivim
cenama za potroaa.Promocija kao funkcija marketinga ima zadatak da
informie potroaa o proizvodima , da od potencijalnih potroaa stvori
potroae putem objektivne i pravovremene informacije, da ukae na
aktivnosti preduzea u vezi sa nainom prodaje, da publicitetom i
odnosima prema javnosti utie na imid preduzea itd.
Finansijska funkcijaZa trine uslove privreivanja je
karakteristino da svaki privredni proces zapoinje i zavrava se
novcem, odnosno ulaganjem u pojedine faze procesa reprodukcije.
Stoga u trinim uslovima privreivanja postoji problem veliine
potrebnih novanih sredstava kao i odnos izmeu novanog i proizvodnog
(nenovanog) kapitala. Ovi odnosi su najee odreeni obimom i
strukturom proizvodnje i prilagoeni su ulaganjima sredstava u
proizvodnju u produktivnom obliku. Ograniavajui faktor ulaganja u
proces proizvodnje jeste obim raspoloivog novca.Za svaki proces
reprodukcije neophodno je raspolagati poetnim novanim sredstvima.
Ukoliko ih nema neophodno je ista nabaviti na tritu finansijskih
sredstava. Trite finansijskih sredstava moe biti organizovano (sa
posrednikom) i neorganizovano (bez posrednika). Cilj organizovanja
novanog trita jeste da se omogui brz i efikasan kontakt subjekata
koji nude finansijska sredstva i subjekata koji trae finansijska
sredstva. Zadaci finansijske funkcije su:1. Planiranje finansijskih
sredstava,2. Obezbeenje finansijskih sredstava,3. Realizacija
proizvoda i naplata potraivanja po tim osnovama.Navedeni zadaci
ukazuju da se tokovi reprodukcije kreu u nizu: finansijska nabavna
proizvodna - prodajna finansijska funkcija.Ukoliko finansijska
funkcija ne raspolae sa dovoljnim iznosom sopstvenih sredstava,
tada ona iste nabavlja na eksternom tritu posredstvom poslovnih
banaka i centralne banke. Praktina iskustva ukazuju da je mogue
reprodukcioni tok usmeriti bez proizvodnog, te da on tada ima
sledei niz: finansijska nabavna, finansijska prodajna funkcija. Ako
su tokovi usmereni na finansijske odnose izmeu nabavne i
finansijske funkcije tada su u pitanju avansi i rabati za vee
koliine nabavke, odnosno izmeu prometne i finansijske funkcije tada
su u pitanju kasa-skonta za prevremenu naplatu potraivanja.
Finansijska funkcija treba da ima vezu i sa investicionom
funkcijom.
Kadrovska funkcijaKadrovska funkcija obezbeuje kadrove potrebne
za funkcionisanje sistema u skladu sa stratekim ciljevima,
poslovnom politikom i planovima. Odgovorna je za kontinualnu
analizu trita radne snage i potreba poslovnog sistema, kolovanje,
pripremu, profesionalni razvoj i praenje kadrova u toku celog
njihovog radnog veka. U okviru podele rada najznaajnije je:
Kreiranje strategija i programa rada u oblasti kadrova. Obezbeenje
sistema nadzora i kontrole sprovoenja usvojene strategije i
programa rada i postignutih rezultata u ostvarenju poslovne
politike u delu kadrova. Kreiranje i predlaganje dugorone kadrovske
politike. Iznalaenje i primena motivacionih faktora u cilju
stimulisanja za doprinos u realizaciji planova. Organizacija i
realizacija programa obrazovanja i obuke. Saradnja sa obrazovnim i
nauno-istraivakim ustanovama. Projekcija i organizacija sistema
praenja kadrova. Projekcija i organizacija sistema nagraivanja i
plata.
ZAKLJUAK
Moe se konstatovati da se poslovanje preduzea u savremenim
uslovima odvija u kompleksnom okruenju gde se deavaju brze promene
koje mogu predstavljati ansu ili rizik.U sve otrijoj konkurenciji,
firme su primorane da se odluuju na dramatina poboljanja, ne samo
da bi se nadmetale i ile napred ve i da bi jednostavno preivele.
Pred menaderima se postavljaju sve vei izazovi na polju
transformacije. Zato menaderi moraju da formiraju strategije koje
ukljuuju fleksibilnost, adaptivnost, i sposobnost predvianja
promena u okruenju.Donoenje odluka o ciljevima tekueg poslovanja i
razvoja preduzea zahteva obimne i sloene pripremne aktivnosti kako
bi se izbegli rizici od promaaja, odnosno gubitka. Realizacija
svake od ovih odluka uslovljena je ulaganjem odgovarajueg novanog
iznosa kapitala. Zato upravljanje i voenje kao funkcija na najviem
nivou hijerarhijske podele rada u preduzeu ima posebnu ulogu i
znaaj za uspeno poslovanje i ostvarivanje ciljeva preduzea.
LITERATURA
1. Vunjak, M. N., (2014), Finansijski menadment (Knjiga 7
Poslovne finansije), Ekonomski fakultet, Subotica.2. Vasiljev S.,
(2013), Marketing principi, Ekonomski fakultet, Subotica.3.
Jakovevi K., Komazec Lj., Tomi S., (2010), Ekonomika preduzea,
Ekonomski fakultet, Subotica4. Web sajt:
https://www.wikipedia.org/
2
