1

2

1. Obeležja Nacionalnih Bankarskih Sistama

Savremeni bankarski sistemi u svetu predstavljaju multiservisne finansijske institucije usmerene ka formiranju adekvatnog finansijskog potencijala,koji pored osnovnih funkcija obezbeđuje kontigente finansijskih usluga,strukturno efikasnu i racionalnu alokaciju kredita,organizuje novčane transfere i povezuje mneđunarodne finansijske sisteme.

1.1. Banakarski sistem SAD

• Intencija reformisanju bankarskog sistema u pravcu povećanja kvaliteta plasmana,sigurnosti kapitala,smanjivanju razlika između komercijalnih i investicionih banaka i većoj afirmaciji banaka univerzalnog tipa;

• Dualizam u vidu postojanja nacionalnih banaka koje su u nadležnosti federalnog zakonodavstva i državnih banaka koje su pod ingerencijama država članica;

• Postojanje bankarske holding kompanije-velike komercijalne američke banke:Bank of Amerika,City Bank,Chase Bank,J.P.Morgan i dr.

• Sistem centralne banke u SAD(FEDERAL RESERVE SYSTEM) –Osnovana je 1913. i odmah dodeljen monopol emisione banke.Od novembra 1914.godine dvanaest banaka u rezervi je počelo da funkcioniše kao složeni sistem.Kapital FED-a formiran je od kapitala banaka koje su članice sistema.Bankom upravlja Guverner koji presedava odborom koji čine sedam članova.Sedište Banke je u Vašigtonu.

1.2. Bankarski sistem Engleske

• Koncentracija bankarskog poslovanja i rigorozno pridržavanje pravila, • Domonacija manjeg broja krupnih banaka,sa visokim depozitima, • Zastupljenost sistema bezgotovinskog platnog prometa; • Efikasno funkcionisanjeklirinškog obračunavanja dugovanja i

potraživanja komitenata banaka, • Egzistiraju: komercijalne, depozitne, eskontne, efektne, banke za

međunarodni promet, akceptne i zavodi za dugoročno finansiranje; • Centralna banka Engleske (BANK OF ENGLAND). Osnovana je

1694.godine kao jedinstvena emisiona ustanova. Na čelu Banke je Guverner, zamenik guvernera i Odbor direktora. Sedište banke je London;

3

1.3. Bankarski sistem Nemačke

• Velika otvorenost tržišta novca, kapitala, hartija od vrednosti, centralizacija bankarskog upravljanja i decentralizacija poslovanja;

• Bankarski sistem se zasniva na bankarskim principima i načelima rentabilnosti,ažurnosti i produktivnosti;

• Egzistiraju univerzalne, komercijalne, investicione, specijalizovane banke, štedionice i druge finansijske institucije;

1.4. Bankarski sistem Francuske

• Prisutno veliko administriranje države – postojanje vladinih komesara • Egzistiraju depozitne,poslovne,kreditne i druge finasijske institucije; • U cilju prebijanja međusobnih potraživanja banaka osnovane su

posebni obračunski zavodi; • Značajnu funkciju u unutrašnjem platnom prometu imaju dve

poštanske finansijske organizacije; .

1.5. Bankarski sistem Italije

• Kao i u Francuskoj veliki uticaj države; • Posebnu grupu banaka sačinjavaju šest tzv.banaka javnog prava(Banca

Nazionale del Lavoro,Banco di Napoli,Instituto bancario San Paolo di Torino kao i Monte del Paschi di Siena);

• Nekoliko velikih depozitnih banaka predstavljaju tzv.banke nacionalnog interesa (Banko di Roma, Credito italiano i Banka Commerciale);

• Postojanje narodnih banaka specijalizovanih za štednju;

1.6. Bankarski sistem Japana

• Jaka orjentacija ka prikupljanju štednje građana; • Specifičnost čine posebni depoziti-negocijabilni certifikati o depozitu

koji doprinose većoj mobilizaciji slobodnih sredstava preduzeća; • Centralna banka Japana(BANK OF JAPAN). Osnovana je

1882.godine kao jedinstvena emisiona ustanova.Bankom upravlja Odbor od sedam članova,dok operacijama na otvorenom tržištu rukovodi izvršni komitet na čelu sa guvernerom.Sedište banke je u Tokiju;

4

2. Bankarski Sistem Evropske Unije

Koncept evropskog bankarskog sistema, sa aspekta sistemske regulative, definisan je i dat u formi:

• Prve i Druge bankarske direktive, odnosno smernice koje imaju snagu osnovnog Zakona o bankama i drugim finansijskim institucijama Unije,

• u formi bankarskih direktiva koje imaju snagu dopune i izmene zakona, u formi preporuka koje imaju snagu podzakonskih akata i

• u formi bankarskih standarda koji imaju snagu obavezujućih odluka Evropskog parlamenta.

Prva bankarska direktiva je doneta na sednici Saveta Evropske zajednice od 12.12.1977. godine, na predlog Komisije Saveta i po dobijenom odobrenju Evropskog parlamenta i Evropskog odbora tog parlamenta. Njen zvanični i službeni naziv je ,, Prva smernica - ( direktiva ) Saveta vezana za koordinaciju ekonomskih, pravnih i upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i način obavljanja bankarske delatnosti kreditnih ( bankarskih ) institucija ''. Druga bankarska direktiva je doneta po istoj proceduri kao i Prva, na sednici Saveta Evropske zajednice od 15.12.1989. godine, dakle 12 godina kasnije. Njen zvaničan i službeni naziv je ,, Druga smernica ( direktiva ) Saveta vezana za koordinaciju ekonomskih, pravnih i upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i način obavljanja bankarske delatnosti kreditnih ( bankarskih ) institucija sa izmenama i dopunama Prve bankarske direktive ''. Prva bankarska direktiva – L322/30 nom. br. 77/780/EWG, svoje polazište ima u Ugovoru o osnivanju EEZ u kome je jasno naglašeno da je zabranjeno svako diskriminirajuće tretiranje, ne samo finansijskih institucija, već i drugih privrednih subjekata, na bazi nacionalne pripadnosti ili činjenice da finansijska institucija – banka nije locirana u zemlji članici u kojoj obavlja svoju delatnost.. U prvom poglavlju Prve bankarske direktive utvrđeni su osnovni elementi vezani za pojam, sadržinu i predmet poslovanja kreditnih institucija. Tako se, na primer, već u prvom članu direktive navode sledeće definicije ovih pojmova:

• kreditna institucija je preduzeće čija se delatnost sastoji u tome da prihvata uloge i ostala povratna novčana sredstva od publike i da za sopstveni račun odobrava kredite;

• poslovnica ili poslovna jedinica je služba koja predstavlja ravno nesamostalni deo kreditne institucije i neposredno obavlja sve ili jedan deo poslova povezano sa delatnošću kreditne institucije;

• sopstvena sredstvasu, ustvari, sopstveni kapita kreditne institucije, uključujući tu i novčana sredstva koja se po osnovu propisa pojedinih država mogu poistovetiti sa kapitalom .

5

U drugom poglavlju direktive tretiraju se pitanja vezana za kreditne institucije koje imaju sedište u jednoj zemlji i jednu ili više filijala u drugim zemljama članicama. Da bi kreditna institucija dobila ovlašenje za poslovanje od zemlje domaćina, potrebno je da ona, nezavisno od opštih uslova utvrđenih propisima pojedinačnih zemalja ispuni sledeće uslove:

• raspolaže sopstvenim sredstvima

• poseduje dovoljan minimalni kapital

• da broj osoba koje obavljaju poslove u kreditnoj instituciji iznosi najmanje dva izvršioca. Nadležni organi dozvolu neće izdati ukoliko te osobe ne ostavljaju utisak dovoljne pouzdanosti i potrebnog iskustva za obavljanje aktivnosti kreditne institucije.

Direktivom je, takođe, predviđen i postupak oduzimanja dozvole za poslove kreditne institucije, koji sprovodi organ koji je dozvolu i izdao, naravno u slučajevima kada institucija ili njena filijala:

a) ne realizuje dozvolu u roku od 12 meseci,

b) ukoliko su dozvolu dobili na osnovu lažnih izjava ili na neki drugi protiv zakonit način,

c) ako institucija više ne ispunjava preduslove kojima je dozvola uslovljena,

d) ukoliko nosilac dozvole više ne raspolaže dovoljnim sopstvenim sredstvima i

e) u slučaju da je došlo do situacije u kojoj je po osnovu internih pravnih propisa određene zemlje predviđeno oduzimanje dozvole.

Treće poglavlje pod naslovom ,, Poslovnice kreditnih institucija sa sedištem u zemljama izvan Unije ''. U ovom poglavlju ukazuje se na to da poslovnice kreditnih institucija sa sedištem izvan EU ne mogu da imaju povoljniji položaj nego što je to slučaj sa filijalama kreditnih institucija koje imaju sedište u zemljama članicama EU. O svakoj izdatoj dozvoli za poslovnicu kreditne institucije koja ima sedište van EU nadležni organi su dužni da obaveste Komisiju i Savetodavni odbor. U četvrtom poglavlju direktive sadržane su odredbe koje se primenjuju u specifičnim situacijama. Tako, na primer, kreditne institucije koje su obavljanje svoje delatnosti započele po odredbama zemlje članice u kojoj imaju svoje sedište, pre stupanja na snagu odredbe o realizaciji direktive, tretiraće se kao institucija sa odobrenim dozvolama.

U poslednjem, petom poglavlju, Prve bankarske direktive sadržane su završne odredbe u kojima se ističe da su zemlje članice obavezne da preduzmu mere potrebne, za udovoljavanje ovoj direktivi u roku od 24 meseca po njenom objavljivanju. O preduzetim merama zemlje članice moraju da obaveste Komisiju. Isto tako, zemlje članice su obavezne da počev od momenta objavljivanja ove direktive, obaveštavaju Komisije o tekstu bitnijih pravnih propisa koji se donose u sferi delatnosti koje podpadaju pod ovu direktivu.

6

Druga bankarska direktiva – L386/1 nom. br. 89/646/EWG jednoglasno je usvojena 15.12.1989. godine. Ova direktiva stupila je na snagu, odnosno primenjuje se počev od 01.01.1993. godine. Nakon usvajanja i praktičnom primenom ove direktive EU će postati najveće i najotvorenije bankarsko tržište sa 320 miliona ljudi (veličine kao SAD i Japan). Posebna pažnja u okviru ove bankarske direktive posvećena je problemima vezanim za nastup institucija EU na tržištima trećih zemalja. Usvajanjem Druge bankarske direktive povećan je i izbor finansijskih usluga na čitavoj teritoriji EU, s obzirom da je sektor finansijskih usluga momentalno jedan od sektora koji se najbrže razvija zemljama članicama EU, smatra se da će taj sektot biti jedan od glavnih izvora novih radnih mesta u drugoj polovini 90 – tih godina. Prvo poglavlje Druge bankarske direktive sadrži odredbe vezane za uslove koje kreditna institucija mora da ispuni da bi dobila ovlašćenje za poslovanje. U ovom poglavlju obrađena su sledeća pitanja: početni kapital, vlasništvo, kapital filijale i saradnja nacionalnih vlasti.

Drugo poglavlje Druge bankarske direktive obuhvata odredbe kojima se regulišu odnosi sa trećim zemljama, i to odredbe o: informisanju, reciprocitetu i roditeljstvu. U trećem poglavlju sadržane su odredbe putem kojih se usklađuju uslovi poslovanja kreditnih institucija. Tu se obrađuju sledeći pojmovi:

- sopstvena sredstva, vlasništvo, holding u drugim tipovima poslovanja,

- odgovarajuća nadležnost organa matične zemlje i zemlje domaćina. Odredbe četvrtog poglavlja direktive odnose se na uputstva vezana preduzimanje mera u slučaju da vlasti zemlje domaćina utvrde da kreditna institucija koja ima filijalu na njenoj teritoriji ili pruža usluge spolja, ne poštuje lokalne propise. Matična zemlja preduzima sve potrebne mere u cilju otklanjanja nastalih neregularnosti, a o preduzetim merama dužna je da izvesti zemlju domaćina. Ukoliko kreditna institucija nastavi sa povredama propisa, koji su u pitanju, organi zemlje domaćina imaju mogućnost da preduzmu odgovarajuće mere, da spreče ili kazne dalje neregularnosti i dalje obavljanje tih poslova.

U petom poglavlju sadržane su odredbe o slobodnom osnivanju kreditniih institucija i pružanju usluga. U odredbama ovog dela direktive iznet je postupak u vezi sa osnivanjem filijale u drugoj zemlji članici. Sam postupak otpočinje obaveštavanjem nadležnog organa matične zemlje. Obaveštenje sadrži:

1) naznačenje zemlje članice u kojoj se namerava osnovati filijala,

2) prezentiran program delatnosti uz navođenje minimalnog broja planiranih poslova i organizacionu strukturu filijale,

3) adresu domaćina u zemlji članici i

4) imena osoblja odgovornog za vođenje filijale.

7

Ostale bankarske direktive kojima se reguliše jedinstveni bankarski sistem EU su: Bankarska direktiva L373/3 nom.br. 85/611/EWG koja se odnosi na liberalizaciju transakcija sa kapitalom, zajedničkim ulaganjima i hartijama od vrednosti, regulisani su svi odnosi ponašanja i poslovanja oficijelnih privrednih subjekata ( OGAW – a ) kao učesnika u poslovnim operacijama na jedinstvenom finansijskom tržištu novca i kapitala EU. Tu su odredbe koje se odnose na:

• pojam i definiciju statusa OGAW – a, odnosno koji subjekt može biti nosilac i učesnik u transakcijama kapitalom i hartijama od vrednosti (prvi deo direktive ili prvo poglavlje direktive),

• dozvolu za rad OGAW –a i uslovi njenog sticanja (drugo poglavlje direktive ),

• način osnivanja, upravljanja i poslovanja investicionog fonda kao institucionalizovanog oblika OGAW – a (treće, četvrto i peto poglavlje direktive),

1

• obaveze međusobnog informisanja (četvrto poglavlje direktive)

• kreditna i devizna prava svakog OGAW – a naspram nacionalnih ekonomija i EU (sedmo poglavlje direktive),

• nadzor nad radom GAW – a, način kontrole, sankcije i tome slično. Bankarska direktiva L372/1 nom. br. 86/636/EWG koja se odnosi na bankarsko knjigovodstvo, završni račun i konsolidovani bilans banaka i drugih finansijskih institucija, regulisani su svi odnosi knjigovodstvene evidencije poslovnih operacija banaka i drugih finansijskih organizacija, a pre svega:

• određivanje i definisanje banaka i drugih institucija na koje se direktiva odnosi – poglavlje I,

• sveukupna pitanja koja se odnose na sastavljanje završnog računa,bilansa stanja i bilansa uspeha – Poglavlje II, III, IV,

• utvrđivanje metodologije bilansnih pozicija vezanih za raspodelu dobiti – Poglavlje V, VI, VII i

• utvrđivanje sadržaja i načina izrade konsolidovanog bilansa banke Poglavlje IX,

• definisanje oblika, forme i sadržaja obavezne kontrole završnog računa banke, kao i njegovog obaveznog objavljivanja kao javnog dokumenta itd.

1) Bankarska direktiva L236 od 20.10.1986. godine o reorganizaciji i

prilagođavanju postojećih banaka i drugih finansijskih institucija novom evropskom bankarskom sistemu,

2) Bankarska direktiva L332 od 26.11.1986. godine o liberalizaciji trgovinskih

operacija sa vrednosnim papirma sa kojima se trguje na berzi efekata,

8

3) Bankarska direktiva L33 od 04.02.1987. godine: a) o nadzoru i kontroli velikih kredita i kreditnom limitu na pojedinačnom kreditu banaka i drugih kreditnih institucija i b) o načinu obezbeđenja garancija za sve vrste i oblike depozita u bankama i drugim finansijskim institucijama.

4) Bankarska direktiva L185/81 od 04.07.1987. godine o formi, sadržini i

načinu izrade '' Prospekta '' kao obaveznog dokumenta pri emisiji hartija od vrednosti na tržištu kapitala.

5) Bankarska direktiva L100/31 od 19.04.1988. godine, o koordinaciji

zakonskih propisa i administrativnih odredaba koje se odnose na transfer kapitala, politiku investiranja i ulaganja u transferabilne hartije od vrednosti,

6) Bankarska direktiva L178 od 07.08.1988. godine o potpunoj liberalizaciji

kretanja kapitala, 7) Bankarska direktiva L288/5 od 21.10.1988. godine u vezi sa

uspostavljanjem tržišta informacionih usluga, odnosno jedinstvenog sistema bankarskog marketinga,

8) Bankarska direktiva L348/62 od 17.12.198. godine o formi i sadržini javne

informacije koja će biti objavljena u slučajevima kada većinski deo kapitala banke bude na tržištu kapitala prodat ili otkupljen od neke nove osobe,

9) Bankarska direktiva L44/40 od 16.02.1989. godine o obavezama filijala

banaka, kreditnih i drugih finansijskih institucija koje su osnovane u zemlji članici, a čije su centrale izvan te zemlje članice u pogledu samostalnog objavljivanja godišnjih poslovnih izveštaja i bilansa ili zajedno i u okviru izveštaja centrale,

10) Bankarska direktiva L124/8 od 05.05.1989. godine o koordinaciji - zahteva

za izradu i distribuciju '' Prospekta '' u operacijama plasmana hartija od vrednosti na berzi efekata i

11) Bankarska direktiva L124/16 od 05.05.1989. godine o definisanju i načinu

upotrebe sredstava vlastitih fondova banaka i drugih finansijskih institucija. Najvažnije od donetih bankarskih preporuka bile bi: 1) Bankarska preporuka C - 32 doneta od Saveta i objavljena u Službenom

listu Evropske zajednice 18.10.1986. godine, o pojmu, definiciji i karakteru osnivačkog – akcijskog kapitala i osnovnog – vlastitog banke ( osnivački kapital uvećan za rezerve i kapitalne depozite),

2) Bankarska preporuka C – 36 od 04.11.1987. godine o usaglašavanju zakona,

propisa i administrativnih odredbi u vezi sa prestankom rada banaka i drugih finansijskih institucija i o načinu osiguranja depozita,

9

3) Bankarska preporuka C – 42 od 14.02.1988. godine o poslovanju sa hipotekarnim kreditima,

4) Bankarska preporuka C – 153 od 11.06.1988. godine o kodeksu, odnosno o

poslovnoj tajni i pravilima ponašanja i čuvanja poslovne tajne, 5) Bankarska preporuka C – 153 od 25.05.1988. godine o postepenom

usaglašavanju postojeće, novoj strukturi osnovnog kapitala banaka i drugih finansijskih institucija i

6) Bankarska preporuka C – 167 od 03.07.1989. godine o koeficijentu

solventnosti. Standard je prema definiciji koju su usvojili Međunarodna organizacija za standardizaciju i Ekonomska komisija UN za Evropu “ tehnička specifikacija ili drugi dokument dostupan javnosti, sačinjen uz saradnju i saglasnost ili opšte odobravanje svih interesa kojih se tiče, zasnovan na integrisanim rezultatima nauke, tehnologije i iskustva, usmeren na unapređivanje optimalnih interesa EU i koji odobrava tim stručnjaka priznat na nacionalnom, regionalnom i međusobnom nivou ”. Od mnogobrojnih standarda, koji se odnose na bankarsko poslovanje na području EU ( u primeni se nalazi 274 vrste bankarskih standarda ) najvažniji su standardi koji se odnose na poslovanje sa takozvanom ,, publikom “. To su standardi za:

a) efikasno bankarsko poslovanje, b) racionalizaciju bankarskog poslovanja, c) postizanje ažurnosti, d) automatizaciju u bankarskom poslovanju i e) obezbeđivanje efikasne kontrole korišćenja instrumenata bankarskog

poslovanja.

Od standarda koji se primenjuju u poslovnim odnosima sa privrednim društvima važni su sledeći: a) Standardi kojima je regulisana tehnologija rada na području rada menica i

hartija od vrednosti koji se koriste kao zaloga. Standardima na području eskontovanja menica i na podučju utvrđivanja postupaka za protest i naplatu menica, reguliše se materija od izuzetnog značaja, a sam postupak protesta menica regulisan je standardom za utvrđivanje i naplatu meničnog potraživanja.

b) Standardi kojima se određuje način i postupak emitovanja hartija od

vrednosti zajmovnog karaktera, odnosno obveznica i hartija od vrednosti, kojima se ostvaruje refinansiranje za date kredite.

10

c) Standardi vezani za jedinstveno regulisanje klasifikacije zaloga, u onim kreditnim poslovima gde se krediti odobravaju na bazi zaloge pokretne imovine privatnog lica ili firme. Ovim standardom, u svim zemljama EU, na jedinstven način su regulisana pitanja vezana za identifikaciju pokretne imovine koja može biti primenjena kao zaloga, utvrđivanje visine kredita na bazi zaloga u vidu pokretne imovine i sva pitanja vezana za upravljanje i raspolaganje imovinom koja je uzeta u zalog.

d) Standardizacija zaloge u obliku plemenitih metala i hartija od vrednosti, sa

aspekta jedinstvene ocene kvaliteta plemenitih metala i hartija od vrednosti i sa aspekta visine kredita koji se može odobriti kod banke.

Direktivom ( br. 77/780 ) uređeno je da bankarski sektor EU čine četiri kategorije banaka:

1) Komercijalne ( univerzalne ) banke, koje se bave i međunarodnim poslovanjem. Udružene su u asocijaciju Europian Banking Federation;

2) Depozitne i štedne institucije koje su organizovane u asocijaciji Saving Bank Group EU;

3) Kooperativne ( zadružne ) i uzajamno ( mutual ) organizovane banke. Njihova asocijacija je Association of Cooperative Bank;

4) Specijalizovane kreditne institucije, među kojima se ističu Hipotekarno kreditne institucije i Štedionice za stambenu izgradnju,kao i druge Specijalizovane institucije.Njihove najpoznatije asocijacije su EU Mortage Federation i Europian Federation of Building Societis.

U pogledu vlasničke strukture, pretežno su komercijalne banke u vlasništvu privatnog sektora, a investicione banke su uglavnom u državnom vlasništvu. Takođe,kako je u EU razuđena bankarska mreža, prisutna je visoka koncentracija novčanog kapitala u malom broju banaka u svakoj zemlji EU.

11

3. Evropska Centralna Banka Evropska centralna banka(ECB) i Evropski sistem centralnih banaka(ESCB) su osnovani 01.06.1998.godine. Osnovni zadaci ECB su:

• stabilnost cena • definisanje i sprovođenje zajedničke monetarne politike • obavljanje deviznih operacija i deviznim rezervama • obezbeđenje sistema plaćanja

Upravljačaka struktura ECB:

• Savet guvernera • Izvršni savet i • Upravni savet;

Samostalnost ECB se ogleda u sledećem:

• Instuticionalna nezavisnost • Operacionalna nezavisnost • Nezavisnost osoblja • Finansijska nezavisnost

Osnovni instrumenti delovanja ECB:

• Minimalne reserve • Operacije na otvorenom tržištu • Monetarne kvantitativne i kvalitativne kontrolne mere • Politika kamatnih stopa

Egzistencija panevropskog sistema za platni promet TARGET,koji povezuje nacionalnie sisteme i platne mehanizme,sistemom poravnanja u realnom vremenu.