SMIRNOF 1. Konstitucionalna datost Je izvesno stanje mentalnig funkcionisanja koje osposobljava osobu, vie-manje, da u sluaju potrebe izdri frustracije, stres i da integrie tokove sazrevanja. 2. ta je konstitucionalno Podrazumeva sve uroene faktore koje dete donosi sa sobom na roenju. Oni obuhvataju kako nasledne, tako i steene inioce u toku intrauterinog ivota. Zavise od fiziolokog i psikolokog stanja majke. 3. Rakamije od ega zavise posledice ranog afektivnog liavanja Posledice su najozbiljnije na psiholokom planu. Oseajni nedostatak moe da prouzrokuje zastoj razvoja koga treba razlikovati od pravih mentalnih zaostalosti. Takvo steeno nesazrevanje svedoi o deficitu JA u njegovoj f-ji posrednika izmeu osobe i okoline. Osoba ima nesposobnost da voli i da bude voljena. Rakamije je to oznaio kao apersonalizaciju i to objanjava tekou koju imaju takva deca da se identifikuju sa roditeljskom slikom. Postoje odojad koja su osetljivija nego druga deca na afektivni nedostatak. Rakamije to objanjava nivoom instinktivno vegetativne integracije, koja je konstitucionalni inilac = neka odojad imaju naroito nizak prag na frustraciju. Posledice af. li. su znaajnije ukoliko nailaze ranije u ivotu; Posledice su jae ukoliko oseajno li. traje due; Rano odvajanje stvara nepovratne posledice. 4. Rakamije inioci afektivnog liavanja Posledice su najozbiljnije na psiholokom planu, oseajni nedostatak moe prouzrokovati zastoj razvoja.Osiromaenje JA, koliko u narcistinim, toliko u objektnim investiranjima nesposobnost da se voli, da se bude voljen Rakamije je oznaio nazivom apersonmalizacija i to objanjava tekou koju imaju takva deca da se identifikuju sa roditeljskom slikom. Javljanje i razvoj sindroma afektivnog nedostatka podlee izvesnim iniocima: 1. postoje odojad koja su osetljivija nego druga deca na afektivni nedostatak. Rakamije to objanjava - neka odojad imaju naroito nizak prag tolerancije na frustraciju; 2. posledice su u toliko znaajnije ukoliko nailaze kasnije u ivotu deteta. Najvee su u toku 2. i 3. tromeseja i utoliko su jae ukoliko je odoje od poetka bilo podizano u boljim uslovima; 3. posledice su utoliko jae ukoliko traju due; 4. materinstvo, pod raznim vidovima, omoguava obnavljanje normalnog razvoja. Ali nakon izvesnog trajanja isuvie jake jaine, rano odvajanje stvara nepovratne posledice koje mogu biti ravne konanom defektu budui da je deficit utisnut u samu strukturu psihosomatske organizacije osobe.

5. Po Frojdu odnos psihikog traumatizma i neuroza Roenje kao osnovni raskid veze sa majkom, odbijanje od dojke kao prelaz od potpune deje zavisnosti do prvog stupnja nezavisnosti, Edip kao naputanje objekta prve elje bitni su za linost i neurozu. Ali ukoliko naknadne okolnosti oive afekt vezan za ove traumatizme koji su stvorili nereena i potisnuta konfliktna neraspoloenja, oni e u budue moi da igraju patogenu ulogu. Majka koja patogeno zatiuje, Afektivno odsutan otac, Prikriveni sado-mazohistiki odnosi roditeljskog para... mogu najverovatnije biti patogeniji nego traumatini dogaaji koji se rado optuuju da bi se objasnile neuroze. 6. Ekran seanja Amnezija obuhvata sve bitne dogaaje ranih konfliktnih situacija ako bi ovi, zbog afektivne nezrelosti deteta, bili suvie muni da bi im dete pristupilo, suvie teki da bi bili reeni, te bi jedino ponitenje omoguilo detetu da ih zaboravi umesto da ih rei. Tako cele povrine detetovog ivota propadaju u zaborav, dozvoljavajui esto da preive samo indiferentna seanja, ekran seanja, mnestiki predstavnici lieni svakog efekta 7. Tri fantazma po Frojdu 1. Fantazam falusne majke, 2. Fantazam kastracije, 3. Fantazam roditeljskog koitusa (Frojd ga je nazvao primitivna scena). 8. Retroaktivno ponitavanje eli da se uini ili misli neto to bi bilo odreeno da izbrie, na realan ili imaginaran nain, akciju ili misao koju JA ne prihvata. 9. Polimorfno kod Frojda Uobiajeno je govoriti o polnim nastranostima u odraslom dobu. Kako je dete i normalno polimorfno nastrano od roenja (Frojd) i njegova polnost podvrgnuta igri parcijalna pulzija povezanih sa drugim delovima tela, a ne genitalnim, izraz polna nastranost retko se koristi u deijoj psihijatriji sem izuzetno, kad su odstupanja u psihosexualnom razvoju upadljivo velika i konana. 10. Razlike izmeu klasine psihoanalize i teorije objektnih odnosa Sa pojmom objektni odnos analitika psihoanaliza je teila da objasni interakciju osobe i okolne sredine - kako preko postupnih faza razvoja osoba malo po malo uspostavlja svoje veze sa objektima, tj. kako se odvija prelaz od fiziolokog ka psiholokom, od materinon parazitizma do ustanovljenja hijerarhizovanog drutvenog odnosa.

Kod psihoanalize izraz objek je ono to obezbeuje zadovoljenje pulzije. Po Frojdu objekt nije nuno spoljanji i moe da sainjava deo vlastitog tela. 11. Seksualne pulzije Razlikuju se od drugih instinktivnih pulzija po sledeim osnovnim crtama:

opire se prilagoavanju osobe na spoljanje uslove; suprotno gladi ili ei sexualne pulzije su pogodne za auto-erotsku gratifikaciju i mogu biti ak trenutno zadovoljene halucinarnom gratifikacijom; izmiu neumoljivoj nunosti potrebe za prilagoavanjem na sredinu; objekt sex. pulzije se pojavljuje u potpuno posebnom poloaju u odnosu na druge objekte.

12. Koji stadijum psihoanalize odgovara objektnom stadijumu kod pica Oralni stadijum 13. Karakteristike analnog karaktera Urednost - tanost: ne samo u odevanju, ve i u radu, nainu miljenja, moralu, odnosu prema drugima. Posvojnost krtost Poviena osujetljivost Potovanje pravila ponaanja Dvojnost oseanja i tenji...

14. ta je falusni primat Frojd je primetio da se u falusnoj fazi, gde se parcijalne pulzije pokoravaju investiranju genitalnih zona, jedino ceni muki polni organ i to isto tako kod deaka, kao i devojica. To je nazvao falusni primat. 15. Genitalni stadijum, razlika izmeu ovom decom Oko 2. godine dolazi do novih preokupacija kod deteta koje potvruju interes deteta za genitalnu zonu i za sve funkcije koje se njoj pridruuju. Deija masturbacija svedoi da genitalni aparat dostie status erogene zone. Ovu masturbacijutreba razlikovati od primarne masturbacione aktivnosti koja postoji ve kod odojeta i koja se ispoljava erekcijama, a me biti podravana runim manipulacijama. Oko aktivnosti genitalne erogene zone organizuje se falusna faza. Psihiki ivot deteta, njegove igre i radoznalosti, interesi i objektni odnosi polarizirae se buenjem genitalne seksualnosti. 16. Indikacije za psihoanalizu po M. Klajn

M. Klajn se ne obraa strukturnim datostima u pravom smislu. Ona pristupa ovom problemu koristei druge krterijume, treba otkritikako se nereeni konflikti odraavaju na osobu, tj. proceniti patogenu nabijenost strahom i inhibirajui svojstva koja deja neuroza vri na psihiko f-sanje. Njen dijagnostiiki postupak usmeren je na otkrivanje straha iza izvesnih simptoma, ali isto tako i na otkrivanje inhibicija nekih ponaanja. Indikacije: Poremeaj sna, Tekoa ishrane, Fobini simptomi. M. Klajn u prvom redu razmatra znake dejeg straha, insistirajui na poremeajima sna, tekoama ishrane i fobinim simptomima. Poremeaj sna uznemireno, esto prekidano uspavljivanje, rana buenja ili nesposobnost da se spava u toku dana. Ove tekoe su ekvivalenti nonih strahova i direktno su vezani za fantazme koji navode na strah. Poremeaji u podruju ishrane mogu biti pokazatelji neuroze. Originalnost M. Klajn tei da proceni tekoe deteta, ne polazei od simptoma, nego od promene svakodnevnih ponaanja. Ona privlai panju na izvesne inhibicije koje se odnose na aktivnost igranja. Indikacije e biti ire i pod idealnim okolnostima. M. Klajn ne vidi nikakvu prepreku za profilaktinu analizu sve dece. S praktinog gledita psihoanaliza e biti namenjena sluajevima gde deja neuroza ne moe nai spontano reenje. 17. Tip kao da na granici neuroze i psihoze Vrsta shizoidnog karaktera, koji se ponaa kao da ima uobiajene emocionalne odgovore na situacije. 18. ta je genetiki pristup i kakav je kod poremeaja dece Hartman i Kris su definisali genetiko gledite i suprotstavili ga dinamikom. Genetiki pristup ide za tim da rasvetli ponaanje pozivajui se na istorijsko poreklo ili na anamnestike podatke. Genetiko gledite dokazuje da je svaki psihiki fenomen podvrgnut zakonima kauzalnostiu i da istoriju uzroka treba slediti do njihovog porekla, dalo je podstrek tzv. metodama posmatranja. U svojim radovima, Genetiko gledite je akcenat na odnosu majka-dete i istiu prirodu objektivnog odnosa i posebno ispituju uticaj koji su na doivlje. i linost deteta mogli vriti izvesni tipovi materinskog ponaanja, ak i izvesni drutveni i kulturni uslovi. 19. Na kom stadijumu dete prelazi iz aktivnog u pasivni psihosexualni razvoj Na sado-analnom stadijumu 20. Kada se dete igra i u igri oivljava sukobe taj mehanizam odbrane je: Prisila ponavljanja.

21. Stadijum ogledala J. Lancan - stadijum ogledala - predstavlja vaan trenutak u stvaranju jedinstvene slike o sebi i u doivljavanju sebe kao celine. Svoju sliku u ogledalu dete doivljava i prepoznaje kao celinu koja vie nije onaj drugi. Doivljavajui svoje telo kao celinu, dete se oslobaa munih doivljavanja svog tela kao iscepkanog, rasparanog i stopljenog sa drugima, iako su drugi i te kako prisutni u njemu i ostaju tamo do kraja ivota. Sve do 7. godine slika se preteno odnosi na oblik tela - figurativna, a zatim postaje slika tela koje dejstvuje - operativna, to se moe videti i na deijem crteu. 22. Rano afektivno liavanje Potrebe odojeta: 1. Ppotrebe prvog detinjstva, potreba sisanja, potreba za stalnou. 2. Posledice ranog afektivnog liavanja jedan od bitnih uslova, koji obezbeuje mentalno zdravlje osobe jeste uspostavljivanje oseajnog, trajnog odnosa izmeu majke i deteta, odnosa koji daje sigurnost. Ovaj odnos je neophodan da bi se kontrolisali strah i krivica, koji ne treba da prevaziu normalne psiholoke odbrane. Kad takav odnos nedostaje u prvom detinjstvu, govori se o ranom oseajnom liavanju. 23. Razlike izmeu neuroza i poremeaja nedostataka Rakamije razlikuje jasno patologiju nedostatka i neurozu. Liavanje uvodi u ivot poetni nedostatak iz koga osoba mora da izae oslabljena. Ni u jednom momentu nije re o konfliktnoj frustraciji elja koju bi bilo mogue nadvladati i ije bi reenje moglo sainjavati, kao u edipovom komplexu, iskustvo koje oblikuje. Frustracija koja se sree kod neurotiara nikada nema autentinost ovog stvarnog nedostatka. Odnos sa roditeljima, koji je ouvan u neurozi, dozvoljava osobi da ue u imaginarnu igru identifikacija, a iz koje je, afektivno lieno dete upravo iskljueno. 24. Naini reagovanja dece na odbijanje od dojke po M. Ribl Dva tipa: 1. Reakcija obeleena negativizmom sa odbijanjem grudi, gubitkom apetita, miinom krutou, povrnim disanjem 2. Nazvan depresivni tip oznaen je ravnodunou, miinom mlitavou, bledilom i stomano-cravnim poremeajima

25. Karakteristike oralnog karaktera Karl Abraham zapazio uticaj oralnih iskustava na formiranje karaktera.

Opisao oralni karakter podvlaio da oralno zadovoljstvo ne iezava nikada potpuno i da libidoizne gratifikacije vezane za sisanje ostaju u nejednakim oblicima ponaanja odraslog. Sreu se ekstremne varijacije od linosti obeleenih: optimizmom, poverenjem i ljubaznou do ispoljavanja: zavisnosti, zavisti, neprijateljstva, uznemirenosti prema doivljaju prvih oralnih iskustava. Obeleja koja se povezuju sa oralnou:

Pasivnost, samoljubivost, agresivnost, pesimizam i optimizam, zavisnost, slab / dobar apetit, pohlepnost, sklonost ka grienju, puenju, grickanju noktiju.

Ispoljavanje ovih crta linosti zavisie od stepena uvrenja instinktivne kateksije na objekt, u prvom redu libidne i agresivne. Ako uvrenje zahvata veliki deo energije, ostaje manje energije za prelazak u sledee faze razvoja i za nove raspodele. 26. A. Frojd: problem transfera kod psihoanalize deteta Ona smatra neophodnim da dete uspostavi srdane odnose sa terapeutom, tj. pozitivan transfer. Uvia da su odnosi izmeu deteta i terapeuta afektivno nabijeni ljubavlju ili privrenou, pobunom ili suprotstavljanjem. Ona kae da ova oseanja ne sainjavaju pravu neurozu transfera. Ako u toku analize odrasla osoba zaista moe da dezinvestira objekte sa kojima je povezuju fantazmi i spremna je da ponovo stvori svoju neurozu u analitikoj situaciji gradei je oko osobe analitiara, takav transfer izgleda nemogu u sluaju deteta, i to iz 2 razloga: 1. Za dete, poetna situacija odnos s roditeljima ostaje uvek aktuelna, jer ono zavisi od njih. Ovi konfliktni objekti su spoljanji i jo nisu interiorizovani kao kod odraslog. Analitiar moe da ue u ovo kruno kretanje, ali on zaista ne moe ni u kom sluaju da zauzme mesto roditelja, jer dete ne osea nikakvu potrebu da u njemu nae substitutivnu figuru. 2. Stav koji analitiar zauzima prema detetu je druga prepreka. Analitiar dece, po A. Frojd, treba da bude sve drugo nego senka, jer ne bi smeo da se odrekne svoje vaspitne uloge i dete mora da prepozna normativni cilj terapijskog poduhvata u ovim uslovima Ani Frojd analitiar izgleda kao osrednji transferni objekt. Ona smatra da u normalnim uslovima transfer nije ni mogu ni poeljan. Smatra da se nikad ne radi o pravoj transfernoj neurozi, i to zbog spoljanjih uslova, tj. stvarnog prisustva roditelja odgovornih za vaspitanje deteta. 27. Razlike M. Klajn i A.Frojd u terapiji igrom M. Klajn Obratila se igrama i crteima da bi uspostavila kontakt sa detetom i tako mu dozvolila da izrazi svoje fantazije. Igra, kao prirodna aktivnost deteta, uinila joj se kao idealan nain, utoliko pre to se kroz igru, nastavljenu u prisustvu analitiara, izraava fantazmatski ivot. S jedne strane, igra izraava nesvesne sexualne i agresivne fantazme, ali u obliku igranja koje je istovremeno simboliko i aktivno. S druge strane, aktivnosts igranja u prisustvu analitiara daje igri novo znaenje, poto je analitiar tu da pokae da igra ide mnogo dalje od igre i da se on meau detetov odnos sa libidinoznim objektima. Oko igre se uspostavlja odnos analitiar dete, koji igoe transferna situacija. Dete se

igra u prisustvu analitiara i njegova igra tako gubi svoju spontanost. Ono se igra, ali se igra u situaciji pred nekim ko ga nadgleda i ko mu govori. Tako igra vie nije spontana. A. Frojd Ne zadovoljava se jedino verbalnim materijalom obraa se crteima koje dete pravi u toku seansi. Ona ne porie da bi se igra mogla interpretirati simbolikim izrazima, ali ona podvlai da ako asocijacije koje stvara odrasli svedoe o voljnom naporu da se svesno ne preuti nita iz svog govora igra deteta ne odgovara takvom stavu ona naroito osporava mogunost da se interpretira materijal igre u okviru transferne situacije, i ova tekoa za nju predstavlja najveu prepreku u analizi deteta. 28. Doivljaj prascene Fantazam koji potie od Frojda. Predstavlja dramatizaciju edipovske situacije, u kojoj je Frojd prepoznao poetak pravog seanja. Sporno je da li postoji prvobitni fantazam o primarnoj sceni bez prisustva polnom inu izmeu roditelja, ili dete svoje misli o polnom sjedinjenju izmeu roditelja razvija nakon gledanja ovog odnosa. Dete moe polni odnos izmeu roditelja da shvati kao agresivni ili sadistiki in na osnovu prividnog izgleda sile koji ovde primenjuje jai nad slabijim, otac nad majkom. Ovakva shvatanja mogu da budu praena strahom od heteroseksualnih dodira u odraslom dobu. 29. Razlike u shvatanju transferne neuroze po A. Frojd i M. Klajn M. Klajn konstatuje da simptomi variraju zavisno od variranja od analize i od neuroze transfera. A. Frojd smatra da nema prave neuroze transfera kod deteta u toku koje analitiar u afektivitetu malog pacijenta zamenjuje prvobitne objekte. Za nju je svakodnevna okolina deteta, naroito njegovi roditelji, ukljuena u polje leenja. Za M. Klajn stvarna okolina zauzima samo podreeni poloaj u vezi sa unutranjim subjektivnim konflliktom. Za analizu vrede jedino projekcije i introjekcije dobrih i loih objekata. Transfer ima svoje poreklo u procesima koji u najranijim stadijumima odreuju odnose s objektima. 30. Engleska kola - tehnike interpretacije

interpretacije su date u ranom stadijumu analize, esto od prvih seansi. interpretacije se odnose na nesvesni sadraj igara i crtea, ciljanju u njima edipovske teme, introjekcije i projekcije, sukob izmeu spoljanjih i unutranjih objekta, zavisno od primitivne scene i strahovanja od kastracije i komadanja.

na kraju se insistira na potrebi sistematskog interpretiranja negativnog transvera bez ega nijedna analiza ne bi mogla da bude dovedena do kraja i rizikovala bi da utone u imaginarnu igru s terapeutom. 31. Malinovski Edipov kompleks Malinovski insistira na kulturnom relativizmu osnovnih kompleksa oslanjajui se na prouavanje Melanezijskog stanovita Trobrijanskih ostrva,

Malinovski smatra da edipov kompleks moe postojati samo u drutvu patrijahalnog tipa, dok je na ovim ostrvima, gde se porodica struktuira preko matrilinearnog tipa, oev autoritet prenet na ujaka, u takvoj drutvenoj strukturi edipo kompleks je premeten u kompleksnu matrilinearnu situaciju. 32. Indikacije za psihodinamsku psihologiju Potrebna je strukturna dijagnoza, koja treba da govori o neurotinom trpljenju, bilo da osoba sama dolazi da trazi pomo pod pritiskom neizdrivog straha, bilo da karakterni ili funkcionalni simptom remeti njeno drutveno funkcionisanje, porodini ivot, kapacitete za ljubav ili rad. Dijagnozu postavljamo na osnovu uporedivanja izvesnog br. injenica dobijenih sledeim izraavanjem: 1) Anamnestiko ispitivanje, 2) Kliniko ispitivanje.

33. Zato funkcionalni poremeaji nisu dovoljni da se dijagnostifikuju Funkcionalni poremeaj je reaktivni poremeaj ponaanja. Pojavljivanje fobinih, opsesivnih simptoma kod deteta, kolskih tekoa, poremeaja, porodinog ponaanja, psihomotornih ispoljavanja nije dovoljno da se potvrdi neuroza iju dijagnozu treba tano dokazati. Uslovi sredine obino iezavaju kada se poprave odgovorni spoljanji uzroci, dok osoba jo nije interiorizovala konflikt. 34. Kako M. Klajn opisuje teinu neuroze Merila: 1. 2. 3. 4. 5. Inhibicija epistemofilnih tendencija; Potiskivanje imaginarnog ivota; nesposobnost da se podnese frustracija; prekomerno prilagoavanje na vaspitne zahteve nain afektivnih odnosa deteta sa njegovom porodinom okolinom i drugom decom.

35. Melani Klajn vreme javljanja neuroza Delovi linosti i meh. odb. su veoma ranog porekla, iz prvih meseci ivota i ve na tom uzrastu postoji unutranji sukob (kako u okviru ono, izmeu nagona ivota i smrti tako i izmeu ono, ja i nad-ja) koji je gotovo nezavistan od okoline. 36. Uzroci mucanja kod dece Mucanje je poremeaj govora. Poremeaj ritma, odnosno vremenskog odnosa izmeu glasova u rei i reenici. Takav govor karakterie esto ponavljanje ili produivanje glasova, slogova ili rei ili naizmenino este pauze. Poetak mucanje obino pre 10. godine (izmeu 3. i 5. g.).

1 % dece nastavlja da muca i u adolescenciji reakcije na dogaaje koji su stresni, burni. Uzroci: Psihogeni Organski i Fizioloki Pored nedovoljnog biolokog sazrevanja, zona mozga odgovornih za govor, vanu i procentualno znatno eu ulogu u nastanku poremeaja imaju emocionalni faktori (stres u detinjstvu) i uticaj okoline u kojoj dete ivi (poremeen odnos dete-roditelji). Mucanje je najee traumatogenog porekla. Jedan od uzroka je strah od sopstvene agresije, pa re zastaje u grlu. ei kod deaka. 37. Ciljevi terapije roditelja Terapeut nee moi da deluje ako smenjuje autoritativnog, omrznutog ili eljenog roditelja, ili ako preuzima ulogu zamene roditelja. Njegova akcija postaje uspena samo pod uslovom da pomogne roditeljima da postanu svesni psihikih konflikata koji napinju njihov odnos sa detetom i da ih ree. 38.ta je pripremna faza, primarni proces i obeleja

Pripremna faza

A. Frojd predlae da svakoj psihoanalizi deteta prethodi pripremna faza. Smisao ove faze je da se od samog poetka sredi nepogodna situacija, tj. da se dete motivie da zapone i izdri terapijski odnos. U toku nje osoba sa terapeutom moe da uspostavi veze zasnovane na poverenju. Terapeut treba detetu da se uini kao osoba koja se interesuje za njega, koja mu moe biti korisna i koja raspolae izvesnom moi. Terapeut treba da postane neophodan detetu.

Primarni proces:

Prvobitni nain nesvesne misaone delatnosti u kome psihika E slobodno, bezvremeno protie od jedne predstave do druge, premeta se i zgunjava. 39. Psihoterapija podrke kod roditelja Tei da: 1. 2. 3. 4. umanji frustraciju i oseanje krivice, podigne granicu tolerancije prema psihoterapiji njihovog deteta, rasvetljava znaenje koje ova terapije ima za dete, kao i razoaranja i tekoe koje ona povlai, ova terapija podrazumeva razgovore koji odraavaju, u promenljivom ritmu, trajni kontakt s jednim ili oba roditelja.

Psihoterapija podrke: Re je o tome da ona ne kani da direktno razrei neurotine probleme roditelja, ve da olaka napetosti prouzrokovane psihoterapijom deteta. Tehnike u okviru ove terapije:

CASE-WORK omoguava ne samo da se uskladi ova psihoterapija sa roditeljskim reakcijama, ve esto da se ide izvan toga da bi se odrasla osoba suoila sa svojim vlastitim problemima. 40. Razlika izmeu neurotinih i psihotinih mehanizama odbrane po M.Klajn Psihotini mehanizmi odbrane, tj. cepanje, naputeni i zamenjeni neurotinim odbranama, potiskivanjem, premetanjem i inhibicijom. Ona smatra da paranoidne i depresivne pozicije predstavljaju take psihotine fiksacije. Kad osoba regradira na one arhaine faze svog razvoja, ona gubi znaenje realnosti i postaje psihotina. Ako je osoba bila sposobna da prevazie ove stadijume, nee regradirati na taj nivo i moi e postati neurotina... Ona vidi razliku izmeu psihoze i neuroze uglavnom u dubini regresije: neurotina regresija nedostie nikad prve faze... 41. Deiji crte Ana Frojd se ne zadovoljava jedino verbalnim materijalom i takoe se obraa crteima koje deca prave u toku seansi. esto se dogaa da crtei zamenjuju svaki drugi nain komunikacije izmeu deteta i terapeuta. Dete se moe obratiti crteu da na svoj nain predstavi stvarne ili imaginarne scene. Prie koje osim latentnog znaenja koje se ocrtava iza ovih jasnih produkcija, moi e da slui kao mamac slobodnim asocijacijama.