САВРЕРМЕНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА

43. АНАЛИЗА ЕКОНОМИЈЕ КАО ЦЕЛИНЕ (макроекономија) by Кејнз ! -национално тржиште = систем интеракција везаних за економску активност на нивоу једне нације-државе. = основа за улогу државе у економској активности. НАЦИОНАЛНА ПРИВРЕДА = економска активност на нац.тржишту + економска функција државе.↗економска активност не познаје државне границе. СВЕТСКО ТРЖИШТЕ = глобално тржиште производа & фактора производње. Ту се формирају равнотежне цене и тако се ствара критеријум ефикасности производње који важи за све учеснике. Оно показује стални процес ширења. *Овом процесу су препреке разни обл.државних интервенција, али је процес ширења = моћнији од ограничења у виду државних интервенција, и данас под именом ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ доноси доминацију светског тржишта над националним. У овом процесу још није преовладала тенденција укидања националних тржишта. → основна категорија анализе целине економске активности = репродукција (by Франсоа Кенеј, француска физиократска школа) РЕПРОДУКЦИЈА = стално обнављање економске активности; =процес кретања између тржишта производа и тржишта фактора. (1 тамо произвођач продаје производе. 2 произвођач ангажује ˉ ˉпроизводне фактореутрошене у производњи производа)

↓ однос између производње, расподеле и потрошње. > др.производња=кружни ток. *Кружно кретање друштвене репродукције претвара се у спиралу (изражава увећане економске потенцијале друштва) by Симонд де Сисмонди. АКУМУЛАЦИЈА (економски раст) = проширена друштвена репродукција; друштвена репродукција се анализира у МОДЕЛСКОМ облику . Моделско приказивање = најчешће годишње;

Пигу : ,,Друштвена производња наликује водопаду : општи облик водопада = сталан, али је унутра стална промена положаја појединих капљица.'' ПИГУ & ВОДОПАД!

↓Модел репродукције конструише се у 2 облика :

1)модел изоловане националне привреде2)модел отворене привреде (+ ефекти спољне трговине на нац. репродукцију):

1ˉпретпоставља да се унутар 1е нац.привреде надокнађују сви елементи друштвене производње. Уколико се и претпостави да постоје односи са 2.им нац.привредама, узима се да је овај однос № у вредносном смислу (=размена је једнако корисна за обе земље!) ≠ СИСТЕМ ЗАТВОРЕНЕ ПРИВРЕДЕ = политика државне власти која тежи да (инструментима трговачке политике) изолује нац.производњу од других земаља, како би се несметано од иностране конкуренције могла развијати нац.привреда; Изоловану привреду заговарали СССР пре 2.св.рата, чланице немачке царинске уније (поч.19.века).

≠ механизам санцкија! __________________________________________________________ 2ˉподразумева постојање неједнаких ефеката спољне трговине (вишак увоза/извоза) и узима у обзир њихово дејство на репродукцију посматране државе.

≠ ПОЛИТИКА ОТВОРЕНЕ ПРИВРЕДЕ (која заговара развијени систем односа нац.привреде са светским тржиштем и стимулише интеграције са 2.им државама)

-СПЕ целину економске активности проучава у оквиру МАКРОЕКОНОМИЈЕ (творац овога = Кејнз). ***МИКРОЕКОНОМИЈА – анализира парцијална тржишта.МАКРОЕКОНОМИЈА – проучава интеракцију парцијалних тржишта и правилности које ствара целина економске активности + утицај државе на понашање привреде.

МАКРОЕКОНОМСКИ ЦИЉЕВИ (категорије) – макроекономија овим мери ,,понашање економије као целине''; они су квантитативно изражени (др.производ и економски раст) и квалитативно (висока запосленост, стабилност цена=одсуство инфлације). Савремена УЛОГА ДРЖАВЕ = да утиче економском политиком да се понашање економије реализује у условима стабилне равнотеже; због тога држава користи низ инструмената макро-економске политике (скуп ек-активности државе којим држава утиче на неки од макро-економских циљева). ОСН. ИНСТРУМЕНТИ МАКРО-ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ државе :

1) Фискална политика (сис.прихода&расхода државе везано за пореску функцију)2) Монетарна политика (=пол.управљања емисијом новца & кредита) 3) Политика дохотка (=систем контроле надница & цена ради ек-равнотеже)

44. АГРЕГАТНА ПОНУДА___= ук. количина роба & услуга(_агрегатни производ_) које су сви произвођачи спремни да произведу и понуде тржишту. *графички приказ = крива агрегатне понуде – Кејнз је није много анализирао сматрајући да је већ изанализирана у класичној ПЕ.*Ниво агрегатне понуде = одређен производним могућностима друштва, проиизводним трошковима, нивоом цена и временским периодом производње. ЕКОНОМСКА ПОНУДА = 1 од покушаја стимулисања повећања запослености, смањења инфлације и јачање економског раста ( кроз смањење фискалног оптерећења привреде & дерегулације државе у економији=мере које треба да доведу до повећања агрегатне понуде);

- ПРОИЗВОДНЕ МОГУЋНОСТИ друштва одређују производ ( потенцијални БДП) које оно може произвести у датом временском периоду.

НИВО ДРУШТВЕНЕ ПРОДУКТИВНОСТИ РАДА = ук.количина производа која се може произвести у економији као целини у датој јединици времена. (Стварна агрегатна понуда не мора одг. потенцијалном производу; потенцијални производ одговараће пуној запослености, односно најнижој граници стопе незапослености (ПРИРОДНОЈ СТОПИ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ))*Потенцијалан и актуелан друштвени производ ретко ће се поклопити (само у стању равнотеже). НЕЗАПОСЛЕНОСТ = осн.манифестација производње испод потенцијалних могућности, а изнад потенцијалних могућности – РАСТ ЦЕНА; (*ако се подиже ниво AVG друштвене продуктивности рада – подиже се и ниво агрегатне понуде*) *ВИШИ НИВО ЕФЕКТИВНЕ ТРАЖЊЕ = последица тога кад трошкови производње порасту, па произвођачи повећају понуду само ако се и цене повећају.*Последице прилагођавања агрегатне понуде агрегатној тражњи = или повећање производње или повећање цена! 2 мОдЕлА кОјИ дЕфИнИшУ фОрМиРаЊе УкУпНе ПоНуДе :_____________________

1) Класични модел2) Кејнзов модел

2ˉодн се на прилагођавање агр.понуде променама у агрегатној тражњи на кратак рок.Повећање производње уз непромењене цене (повећава се маргинални производ радника) може трајати само док се не постигне пуна запосленост. У условима пуне запослености производи се оптимални ниво друштвеног производа. Сваки даљи раст тражње имаће за последицу раст надница & других трошкова производње, али неће довести до повећања обима производње. Ако се настави раст тражње, он се испољава у расту цена производа. (крива има вертикалан облик – нееластичан на промене цена)1ˉпосматра агрегатну понуду као на дужи рок нееластичну на промене цена.

*Пораст агрегатне тражње довешће до пораста цена производа, а том расту ће се прилагодити и трошкови производње,па ће однос маргиналних трошкова и маргиналног прихода бити константан. *Ако дође до пада агрегатне тражње (тј.до пада цена производа), цена радне снаге ће пасти и поново ће однос трошкова производње и маргиналног прихода бити константан)РАЗЛИКА ИЗМ. 1&2 = Класична теорија сматра да постоји флексибилност надница јер радници прихватају снижење надница због страха од незапослености, а Кејнз – да постоји ригидност надница на смањење и да постоји присилна незапосленост; → по класичном моделу, на дужи рок постоји потпуна запосленост и производ увек одговара потенцијалном производу.

45. АГРЕГАТНА ТРАЖЊА и ПОТРОШАЧКА ТРАЖЊА___= укупна количина производа која се тражи у датој привреди у одређеном временском периоду. = укупна планирана потрошња = тражња добара намењених :

- приватној потрошњи- инвестицијама- потрошњи државе- нето извозу

*Кејнз = теоретичар агрегатне тражње.↗ Условљена = обимом дохотка друштва; Ако је овај обим дат, онда ниво цена одеђује агрегатну тражњу. *АКО ЈЕ НИВО ЦЕНА ↑, агрегатна тражња = ↓!*ПИГУОВ ЕФЕКАТ = кад становништво део дохотка чува у готовини (или на рачуну), раст цена смањује реалну вредност ових уштеда, што приморава становништво да више троши, повећавајући тако агрегатну тражњу. ВАРИЈАБЛЕ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ = монетарна политика (каматним стопама) и фискална политика државе (ефектима буџетске потрошње) → утичу на обим А-Тражње! *кејнзијанизам наглашава значај фискалне политике, а монетаризам – значај монетарне политике*ЕГЗОГЕНЕ ВАРИЈАБЛЕ = фактори који имају независно кретање од агрегатне понуде& тражње;

↓ ратови, екстерни ек-шокови, технолошке револуције, раст иностране тражње.

ПОТРОШАЧКА ТРАЖЊА Потрошња становништва = трошење расположивог дохотка на финалне производе & услуге. Агрегатни обим потрошње зависиће од ук.расположивог реалног дохотка становништва и обрнуто, његова потрошња од раста расположивог дохотка; СКЛОНОСТ СТАНОВНИШТВА ПОТРОШЊИ (Кејнз) →људи су склони да повећавају своју потрошњу с повећањем свог дохотка, али не за онолико за колико се повећао њихов доходак. ~али ово говори само о релативној тенденцији; (нулти ниво дохотка = параметар за одр нивоа склоности потрошњи)ФУНКЦИЈА ПОТРОШЊЕ = њоме се изражава однос дохотка & потрошње; АУТОНОМНА ПОТРОШЊА = потрошња при нултом нивоу дохотка. Ако је ниво дохотка већи од ове ТАЧКЕ ПРЕЛОМА, становништво је довољно богато па може и да сачува део дохотка, али ако је ниво дохотка ИСПОД те тачке – становништво колективно троши више од расположивог дохотка; МАРГИНАЛНА СКЛОНОСТ ПОТРОШЊИ = однос промене потрошње & промене дохотка, то је пораст потрошње по јединици пораста дохотка; ~ИНДУКОВАНА ПОТРОШЊА се мери овим односом; *Темпо раста индуковане потрошње увек је мањи од темпа раста дохотка.

ШТЕДЊА = део расположивог дохотка који није потрошен; *Доходак је или потрошен или уштеђен;* Штедња & Потрошња расту са порастом дохотка!; ФУНКЦИЈА ШТЕДЊЕ = однос између нивоа дохотка и нивоа штедње; АУТОНОМНА ШТЕДЊА = износ штедње на нивоу нултог дохотка која је исдентична тачки прелома; *Код потрошње на вишем нивоу дохотка, штедња = позитивна величина; на нижем нивоу од преломне тачке штедња не постоји! (=НЕГАТИВНА ШТЕДЊА = кад становништво троши залихе уштеђене у претходном периоду)-Са растом дохотка изнад преломне тачке, штедња расте, али спорије од раста дохотка; МАРГИНАЛНА СКЛОНОСТ ШТЕДЊИ = стопа промене нивоа штедње у односу на промену нивоа дохотка; ОБЈЕКТИВНИ ЧИНИОЦИ ПОТРОШЊЕ = ниво укупног дохотка појединца, величина расположивог дохотка, промене у вредности капитала, промене у пореској политици и промене у предвиђању односа изм.садашњег & будућег дохотка; ДЕТЕРМИНАНТЕ ПОТРОШЊЕ = обим дохотка; 4 хипотезе како доходак утиче на потрошњу :

1) Хипотеза апсолутног дохотка (Кејнз) : потрошач одређује део текућег расположивог дохотка намењеног потрошњи на бази апсолутног обима тог дохотка; Раст апсолутног дохотка води повећању дела дохотка намењеног потрошњи. Потрошачи који су на истом нивоу дохотка показују исти образац потрошње; кад се потрошачи нађу на вишем нивоу дохотка, њихова склоност потрошњи ће опасти;

2) Релативног дохотка → део дохотка потрошача намењен потрошњи зависи од нивоа његовог дохотка у осносу према дохотку других потрошача с којима се он идентификује!а не од апсолутног обима дохотка; *НПР > Апс.ниво дохотка потрошача расте, па расте и њихов апс.ниво потроње & штедње, али релативна подела дохотка остаје иста!; ова хипотеза изводи образце потрошње из ЕФЕКТА УГЛЕДАЊА на друге, тј.процеса имитације потрошње других.

3) Перманентног дохотка (Милтон Фридман) : потрошачи одлуке доносе на осн.дохотка којег ће остварити у дужем временском периоду, сагласно својим очекивањима;

4) Дохотка у животном циклусу (Франко Модиљани) : текућа потрошња увек мора бити условљена очекивањем будућег дохотка & потрошње у периоду који се односи на остатак живота потрошача → доходак који потрошач стиче у току живота = неравномеран : пре запослења, он троши више него што зарађује (има негативну штедњу), док ради – зарађује више него што троши, штедећи за трећи период; кад се пензионише – трошиће уштеђено. Његова потрошња стабилно расте јер је условљена очекиваним, а не текућим дохотком!

46. ИНВЕСТИЦИОНА ТРАЖЊА___= друга компонента агрегатне тражње (1.=потрошачка тражња); =улагање дела дохотка у повећање производње у будућности. Има утицај и на формирање капитала *који представља везу садашњости & будућности (КЕЈНЗ !) ↗Инвестирање = сваки облик улагања који обезбеђује неки принос у будућности. Произилази из схватања капитала као активне имовине (=акумулисани доходак који даје профит у будућности).ФИНАНСИЈСКА АКТИВА = харије од вредности, финансијски инструменти; → доносе приход у виду камата/дивиденди; ↗ Одлука да се инвестира зависи од 3 осн. елемента :

1) Очекиваног приноса од улагања 2) цене инвестиционог добра 3) тржишне каматне стопе*Кејз се посебно посветио ПРВОМ елементу сматрајући да је он условљен неизвесностима које економски живот доноси, увек када данашње одлуке зависе од будућности. Рационална

очекивања & квантификације будућег приноса = један од елемената инвестиционе одлуке; Други важнији елемент = спонтани оптимизам код предузетника, који их тера на доношење инвестиционе одлуке, а то је ,,животињски нагон'' у човеку да у будућности очекује реализацију повећаног богатства; ОЧЕКИВАНИ ПРИНОС ИНВЕСТИЦИЈЕ = збир будућих доходака које ће донети инвестиција (=приходи остварени продајом производа МИНУС трошкови производње)ЦЕНА ИНВЕСТИЦИОНОГ ДОБРА = она по којој произвођач купује то добро; *Да ли ће се инвестирати ако је сума будућег дохотка већа од цене по којој се може набавити инвестиционо добро? Не. * ''Новчана илузија'' (Ирвинг Фишер) = неспособност да се примети да се вредност неке новчане јединице шири / скупља. *Инвестиција укључује интертемпорално поређење очекиваног будућг приноса & садашњих издатака. ↓ САДАШЊА ВРЕДНОСТ = свођење будућег тока дохотка (од инвестиције) на вредност те новчане суме у тренутку доношења инвестиционе одлуке. Она се врши процесом ДИСКОНТОВАЊА тог будућег тока одређеном каматном стопом. Садашња вредност зависи од временског периода, дисконтне стопе и износа очекиваног прихода. *Само ако је очекивани принос виши од тржишне каматне стопе, инвеститор ће се одлучити на улагање у инвестиционо добро; његова инвестиција биће профитабилна. *МАРГИНАЛНА ЕФИКАСНОСТ КАПИТАЛА = каматна стопа која изједначава садашњу вредност очекиваних прихода инвестиције са ценом инвестиционог добра. → поређење тржишне каматне стопе & маргиналне ефикасности капитала даће критеријум за инвестирање : АКО ЈЕ ПРВА НИЖА ОД ДРУГЕ, ИНВЕСТИЦИОНА ОДЛУКА БИЋЕ ДОНЕТА!; Инвестиције ће бити реализоване ако дају позитивну разлику (нето стопа приноса = позитивна)..;

47. ФИСКАЛНА (буџетска) и извозна)) ТРАЖЊА___*фискална политика = буџетска политика (државе) – односи се на ниво трошења за производе & услуге од стране државе, ниво трансферних издатака и структуру пореских оптерећења. *Непосредна потрошња државе на производе & услуге подиже ниво агрегатне тражње. ↗Државна потрошња = државна куповина производа (за потребе војске, полиције..) и за изградњу инфраструктурних објеката (путеви, аеродроми..) → Фискални мултипликатор (он зависи од склоности потрошњи учесника у циклусу потрошње) = он активира економски раст у у условима недовољне запослености. ЈАВНИ РАДОВИ (Кејнз!) активирају мултипликатор који доводи до повећања запослености и производње. *Овде би деловање државе било некорисно у условима пуне запослености (као и код стимулисања инвестиционе тражње); ПОЛ. БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА ;ПОЛ. ТРАНСФЕРА = прерасподела дохотка кроз плате у јавним службама и кроз социјалне помоћи. ПОРЕЗИ на ДОХОДАК – раст пореза смањује расположиви доходак становништва, па смањујући потрошњу смањује и тражњу. *Кејнз је рекао да је склоност потрошњи већа при нижем нивоу дохотка, па онда држава може механизмом РЕДИСТРИБУЦИЈЕ дохотка (прогресивно опорезивање) да смањи доходак богатих који имају мању склоност ка потрошњи!; *Ако држава финансира своје приходе повећавањем пореза на профит предузећа, она смањује инвестициону тражњу предузећа, па тако и укупну тражњу. ПРОЦЕС ,,ИСТИСКИВАЊА'' = кад државном акцијом буде истиснута приватна инвестициона потрошња; *Потрошачка, инвестициона и фискална тражња = ограничене на затворену привреду!*

ИЗВОЗНА ТРАЖЊА – увоз мора бити искључен из укупне тражње, јер је већ укључен у компоненте домаће тражње : потрошачку, инвестициону и фискалну. Извоз 1е земље условљен = друштвеним производом и дохотком њених трговинских партнера. Што су ове величине веће (под условом отворености земље, трговинског партнера) – тражња за производима које се у њу извозе је ВЕЋА. *Извоз зависи и од релативног односа цена домаћих & иностраних производа : извозиће се они производи чија је цена нижа у земљи која извози. Међу главне факторе извоза спада и ДЕВИЗНИ КУРС домаће валуте! *Ако девизни курс земље извознице пада, њени производи ће појефтинити на светском тржишту и извоз ће расти; Ако курс расте – тај раст ће стимулисати увоз. ↗Увез зависи од истих фактора као и извоз, само у обрнутом правцу;

48. МЕРЕЊЕ ЕКОНОМСКОГ РАСТА___-Економска теорија углавном говори о расту а не о назадовању нација : то одсликава природну предрасуду о позитивним очекивањима од будућности, иако је она неизвесна. Економски раст = РАЗВОЈ, увећање производних потенцијала & подизање стандарда становништва (задовољавања њихових потреба у већем обиму); ЕКОНОМСКИ РАСТ = пораст укупног производа једне привреде у одр.економском периоду; ↗шта би једна темља могла производити ако би у потпуности користила расположиви капитал и становништво (пуна запосленост)..ДРУШТВЕНО БОГАТСТВО = расположивост слободног времена, социјална сигурност..;ИНДЕКС КВАЛИТЕТА ЖИВОТА – они мере разлике у степену раста & развоја кроз индикаторе благостања. Зановани су на објективним показатељима / субјективним оценама. →Објективни индекси полазе или од друштвеног производа или од потрошње > оба коригованим степеном неједнакости у расподели. Најпознатији објективни индекс = ИНДЕКС ЉУДСКОГ РАЗВОЈА!-Уједињених нација, чије су компоненте : друштвени производ, животни век и ниво образовања. → Субјективни индекси засновани су на процени о нивоу сопственог животног задовољства или личне среће.

У посматрању ИЗВОРА раста користи се концепт агрегатне производне функције;

49. ГРАНИЦЕ РАСТА_( друштвене & природне )__ - пракса показује неравномерност раста, разлике у стопама раста између земаља, кризе; *постоје друштвене границе, али новија анализа раста уочила је да постоје и ПРИРОДНЕ ГРАНИЦЕ (=границе које расту поставља природно окружење и ресурси Земље).

Друштвене границе = РЕЛАТИВНЕ, али природне су АПСОЛУТНЕ! * ↗ Досадашњи економски раст био је праћен растућим негативним последицама по природно окружење! ОДРЖИВИ РАСТ : ограничења које поставља погоршање услова животне средине довела су до преиспитивања значаја економског раста – све више се заговара или његово заустављање или усклађеност са условима које намеће природно окружење.

Пројекат ,,Границе раста'' by организација Римски клуб (1972.) Резултати истраживања компјутерске симулације варијабли : ,,око 2020.године може се очекивати колапс цивилизације услед прекомерног раста становништва, недостатка хране, исцрпљивања ресурса и загађености природне средине. ИЗЛАЗ = промена правца раста и успостављање економске & еколошке стабилности. Аутори предлажу НУЛТИ ПРИВРЕДНИ РАСТ. ↗Неомалтузијанизам = контрола рађања;

ИЗЛАЗ = у одрживом развоју, тј.у расту који је сагласан са захтевима одржања животне средине.

50. РАСТ и РАЗВОЈ__↗Одрживи раст = усвојен као глобални приступ проблемима раста. Свет је још увек подељен на развијене & неразвијене земље. РАЗВОЈНА ЕКОНОМИЈА = грана ПЕ, бави се проблемима сиромашних земаља тј.земаља у развоју!; - бави се резултатима раста, тј.развојем (=раст економског благостања једне земље на дужи рок);- као критеријум користи индикатор per capita националног дохотка. *Додатни индикатори : број неписмених, стопа смртности итд. → Економска неразвојеност земаља = очити резултат надмоћи капиталистичког начина производње над традиционалним! *Неомарксистичка теоријска оријентација користи термин ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА РАСТА која се бави анализом фактора одговорних за обим & начин коришћења економског вишка у циљу економског развоја; 1. НЕОМАРКСИСТИЧКА ТЕОРИЈА ↗Узроке економске неразвијености види у наметнутом капиталистичком развоју неразвијеним земљама; Њихова економска структура гради се под утицајем захтева развојених земаља, па је неуравнотежена. С друге стране, конкуренција индустријски развијених земаља онемогућава развитак домаћих прерађивачких индустрија, које су носилац економског раста. → Теорија ИНПЕРИЈАЛИЗМА = доминирала неомарсистичком ПЕ; *Неомарксистичка ПЕ, чак иако није посебно инсистирала на империјализму, сматрала је да се кроз сâмо деловање 1е светске цене врши трансфер економског вишка из земаља у развоју у развојене земље. У земљама у развоју доминирају радно – интензивне индустрије из којих се део економског вишка прелива у развијене земље, које располажу капитално – интензивном индустријом. 2. ТЕОРИЈА ЗАВИСНОСТИ ↗Пребишева хипотеза : положај неразвијених земаља је заснован на сталном релативном погоршавању користи из међународне трговине неразвојених земаља. 3. НЕОКЛАСИЧНА ТЕОРИЈА- из теорија произилази да ће неразвијене земље тежити ка конвергенцији са развијеним земљама (= да ће њихов раст бити бржи од раста у развијеним земљама) *ТЕХНОЛОГИЈА = фактор једнако доступан свим земљама;4. ЕНДОГЕНА ТЕОРИЈА РАСТА Претпоставља да нема могућности конвергенције раста између 2 групе земаља и поред тога што је знање = јавно добро, јер примена технологије подразумева постојање одговарајућег нивоа знања чије одсуство спречава неразвијене земље да је користе. 5. ХИПОТЕЗА ,,УЗЛЕТА'' (В.Ростов ) Наглашава значај развитка ,,водећих сектора'' привреде за почетак економског раста – економски узлет, после кога ,,раст постаје нормалан услов''. Овај степен заснован је на активирању нових технолошких достигнућа, прво у индустрији, затим у пољопривреди, високој стопи инвестиција која ,,надмашује притисак становништва''. ↗Овај приступ претпоставља да неразвијене земље могу достићи ниво развијености напредних земаља. Наглашена је улога и значај државе која стимулише извозно – оријентисани раст. 6. ТЕОРИЈА РЕЛАТИВНЕ ЗАОСТАЛОСТИ Доказује да се развој неразвијених земаља може остварити коришћењем капитала & технолошких достигнућа развијених земаља. Тако се скраћује период развитка. Земље у развоју стога могу имати релативно бржи раст од развијених земаља на истом нивоу друштвеног производа.

7. ТЕОРИЈА УРАВНОТЕЖЕНОГ РАСТА (Кузнец & Луис)

Претпоставља да се стопа економског раста не може значајно увећати, јер на дужи рок одговара домаћим расположивим ресурсима. Стога се и разлике у стопама раста међу земљама не могу значајније смањити. 1.8 НЕОМАРКСИСТИЧКА ТЕОРИЈА ↗види излаз у убрзаној ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈИ неразвијених земаља. Само значајнијим растом индустрије може се остварити технолошки прогрес, повећана продуктивност друштвеног рада, па тако и виши обим друштвеног дохотка. Процес индустријализације заснива се на планском усмеравању раста, и омогућава лакши трансфер економског вишка из пољопривреде у индустрију. ↗Концепција убрзане индустријализације = постала модел развитка у социјализму уопште!; Његова основна обележја :_____________

1. централно планирање привреде са нагласком на развој тешке индустрије, 2. одвојеност од светског тржишта, 3. колективизација пољопривреде, 4. наглашен идеолошки утицај на мотивацију радника5. чврста политичка власт (комунизам)

*Комунизам = био оријентисан на коришћење унутрашњих ресурса и имао је за мотив ,,стићи и престићи'' најразвијеније капиталистичке земље. Остварене су високе стопе раста, али истовремено остварена је неуравнотежена привредна структура (нерационална алокација ресурса). Данас су социјалистичке земље у процесу ТРАНЗИЦИЈЕ , ка изградњи тржишне (капиталистичке) привреде.

51. ТЕОРИЈЕ ЦИКЛУСА__- економска теорија је покушала да пронађе крајњи узрок цикличног кретања капиталистичке привреде : Да ли су циклуси & кризе, као њен најизраженији негативни појавни облик, узроковани егзогеним факторима, или је нестабилност уграђена у сâм капиталистички механизам репродукције?

1. Теорије спољашњих узрока ( из класичне ПЕ) – узимају у обзир нûз фактора чије дејство може дестабилизовати нормалан ток репродукције (природне околности, друштвене промене, утицаје окружења). Постоје 3 схватања ↓

а) Теорија циклуса узрокованих појавом сунчаних пега ( by Џевонз) : Периодична активност Сунца условљава циклус обиља & оскудице жетви пољопривредних производа, а стога и флуктуацију привредне активности. б) Циклуси као производ мешања државе ( by Милтон Фридман) у функционисање капиталистичке привреде; Фридман сматра да је утицај спољашњих фактора нарочито везан за улогу државе. Да држава није добила наглашен теоријски & практични значај, криза кретања не би била тако наглашена, јер би унутрашњи механизам капиталистичке привреде аутоматски обезбедио повратак у стање равнотеже. То је случај у монетарној области (=полуга за отклањање кризе) јер се у кризи слама кредитни систем, па готов новац постаје основни медијум плаћања. в) Теорија реалних пословних циклуса (Нова класична економија : Лукас, Прескот и Кидленд) : Флуктуације у друштвеном производу & запослености настају услед дејства реалних шокова који имају за последицу привремену економску неравнотежу. Ти шокови могу бити : 1)нагли пораст продуктивности рада (због технологије) 2)нагли пораст надница 3)нагли раст државних издатака. Привреда се прилагођава на дејство шокова. То значи да флуктуације економске активности нису израз неспособности тржишта да координира економске процесе, него да су природна последица конкурентске привреде у којој по1инци доносе оптималне одлуке о интер –

темпоралној алокацији ресурса, као одговор на непредвиђене последице промена у производној функцији. *Схватања о егзогеном карактеру цикличног кретања наглашавају способност сâме капиталистичке производње да обезбеди равнотежу & раст. Кризе = привремени застој!;

2 . Теорије унутрашњих узрока засноване су на хипотезама о деловању фактора који су инхерентни капиталистичкој организацији друштвене производње; а) Теорије недовољне потрошње ( by Симонде де Сисмонди) је најстарија теорија ендогених фактора цикличног кретања & криза капиталистичког облика производње. Сеј & Рикард су рекли да је годишња производња једнака годишњем дохотку. Међутим, ако сва произведена роба не нађе тржиште, онда произвођачи морају да снизе цене и тако губе део свог капитала коришћеног у производњи. Зато капиталисти не могу платити своје обавезе, и нема додатних наруџбина, не могу се задуживати, смањују наднице, а велики део радника не може да нађе посао, а магацини су пуни робе. Овакве појаве = природни резултат чињенице да је у богатим нацијама производња често била одређена обиљем капитала (а не потребама), па је то превазилазило потрошњу. → Потрошња НИЈЕ нужна последица производње! ЗАГУШЕЊЕ ТРЖИШТА = неизбежни резултат система у коме се налазимо!; б) Кејнзова теорија циклуса : Циклуси су последица смањења тражње за инвестицијама, проистекле из исцрпљења могућности производног коришћења капитала (=смањења маргиналне ефикасности капитала); Раст трошкова производње и скок каматних стопа = фактори који делују на смањење граничне ефикасности капитала. Криза се манифестује кроз повећану жељу за ликвидношћу, тј.држањем готовине & повећањем каматне стопе. Каснији пâд каматне стопе биће основа за поновни инвестициони циклус, али само ако је праћен и обновом поверења у будуће приносе од инвестирања. *КЕЈНЗ заговара државну интервенцију у стимулацији процеса инвестирања!; в) Теорија иновација ( by Хикс & Шумпетер) : Технолошка примена научних & техничких достигнућа нужна је у процесу акумулације капитала. Иновације се не креирају регуларно, већ су подложне утицају технолошких, економских и друштвених околности. *ИНОВАЦИЈЕ = увођење нових комбинација производних фактора у процес производње*Управо њима својствено нерегуларно појављивање је довољно да изазове привредни циклус : иновације стимулишу интензивне инвестиције; интензивна акумулација = идентична просперитету. Процес застаревања иновација води ДЕАКУМУЛАЦИЈИ (кризним феноменима). А ако је иновација природно амортизована, кризне појаве ће трајати дуже, све до отварања циклуса производне примене нових иновација. г) Неокласична теорија циклуса ( by Алберт Афталион) : он у основу циклуса ставља задовољавање потреба потошача производима који имају субјективну корисност. Да би се ови производи, као добра првог реда (намењена непосредној потрошњи) произвели, потребан је дуги циклус производње у коме се троше добра другог реда (капитал); Док тај дуг процес траје, снабдевање тржишта потрошним добрима је одложено. На тржишту влада оскудица добара и њихове цене су високе, што додатно стимулише инвестирање у стални капитал и омогућава додатну производњу. Циклус се налази у фази просперитета. Пошто се инвестиције заврше, на тржиште излази велика количина финалних производа и тржиште је ПРЕЗАСИЋЕНО. Тако долази до слома цена. Циклус улази у период

кризе. Са постепеним растом маргиналне корисности потрошних добара, производња ће ући у фазу опоравка!; д) Марксистичке теорије циклуса : Маркс је тежиште ставио на процес производне примене иновација као узрок (,,материјалну основицу'') периодичних криза; Недовољна реализација економског вишка спречава даље инвестиције капиталиста и цене произвоедених роба су пале. То није симптом кризе него њен узрок. *Неомарксисти су за узрок цикличног кретања капиталистичке привреде узимали и њену анархичност која изазива диспропорционалност развоја по1иних области производње, као и односа производње & потрошње (Хилфердинг & Туган – Барановски ). Морис Доб тумачи циклусе противречношћу између капиталистичке акумулације која примењује технолошка усавршавања и има за резултат велики обим производње & падајуће рентабилности капитала (пâд AVG профитне стопе), која прати ту акумулацију. Чим се појаве знаци ,,слабости'' профитне стопе, акумулација се обуставља и наступа криза. Да би превазишао кризе, капитал мора имати на располагању сталну квоту незапослених радника, могућности ширења тржишта и нова технолошка достигнућа.

52. ДУГИ ЦИКЛУСИ ( by Кондратјев )__ ↗У развоју капиталистичке производње могу се изоловати и дугорочни временски периоди раста & опадања по1иних агрегатних показатеља; формулисање теорије дугих циклуса; Кондратјев је уочио смену таласа повишења & смањивања вредности варијабли (зараде, каматне стопе, обим спољне трговине и обим производње..). Таласи просечно трају око 25 – 30 година, дајући дуги циклус приближно 50 – 60 година. У историји раста капитализма постојала су 3 дуга циклуса. Одатле → емпиријске правилности : узлазни таласи 2.циклуса имају велике социјалне потресе и преврате у друштвеном животу; трећа правилност показује велику депресију пољопривредне производње у опадајућем таласу дугих циклуса. Ове емпиријске правилности не настају случајно, већ су дугорочно прилагођавање капиталистичке привреде улагањима у стокове основних капиталних добара која се обично реализују у таласима, као последица значајних открића & промене у технологијама. Дуги циклуси изражавају успостављање дугорочне динамичке равнотеже капиталистичке привреде на променљивој, новој техно-основи. ↗Дуги циклуси отпочињу револуцијама у технологији. Али, у растућој фази циклуса долази до пооштравања класних & социјалних конфликата и борбе за тржиште. То има за последицу смањење темпа акумулације, што доводи до прелома темпа економског развоја & његовог успоравања. Наступа опадајући талас циклуса. ↗ Карлота Перез сматра да техно-промене доводе до дугорочних таласа економске активности, идентификујући 5 циклуса! → 3 циклуса код Кондратјева + четврти = доба нафте, аутомобила & масовне производње, а пети (савремени) = доба информатике & телекомуникација (почео открићем компјутерског чипа '71.)

53. ПОЛИТИЧКИ ПОСЛОВНИ и САВРЕМЕНИ ЦИКЛУСИ__↗ Политички пословни циклус : циклично кретање привреде може се ставити у функцију пол.изборног механизма. Овде је реч о циклусима изазваним деловањем мера економске политике. Теорија политичких пословних циклуса проучава интеракцију између одлука економске политике & политичких обзира!; Политичари у жељи да буду реизабрани усвајају мере економске политике, посебно усмерене на повећање запослености & сузбијање инфлације, које ће им максимизовати шансе за реизбор. У ту сврху на почетку мандата спроводе мере оштрих

ограничења (да би наводно исправили грешке претходне власти) које привреду гурају у рецесију. Пред крај мандата мере економске политике су усмерене на стимулисање фактора раста, како би довели до позитивног опредељења бирача. Савремени циклуси (таласи експанзије & рецесије) : у савременом капитализму су мање изражене карактеристике циклуса. (*Најразвијенија економија = САД*) Одсуство општих & дуготрајних криза (мада наглих шокова & криза и данас има) – довело је до тврдњи да су циклуси изгубили основна обележја. Смена кретања реализује се у облику таласа експанзије & рецесије; пошто одсуствују кризни елементи циклуса, може се говорити да су циклуси отклоњени као појава капиталистичке производње. Али, стварност показује да цикличних флуктуација има. Циклично кретање = присутно, али у ублаженом облику. АНТИЦИКЛИЧНА ПОЛ. ДРЖАВЕ је дала резултате. Произашле нарочито из Кејнзове анализе, мере економске политике усмерене на уравнотеживање процеса инвестирања, контролу инфлације & смањење незапослености омогућиле су државама да ублаже оштрину криза. *Посебно значајни инструменти античикличне политике = монетарна и фискална политика! ↗ Методи предвиђања пословних циклуса постали су поузданији , што помаже да контролишу временску динамику осцилација и да утичу на скраћивање периода рецесија. ↗ Структурне промене у капиталистичкој производњи ублажавају циклусе. Најзначајније су : Глобализација проиводње, промене у кредитном систему & финансијском тржишту, другачији обрасци запослености, раст неразвијених земаља, информативна технологија, ↗ Осцилације које произилазе из савремене повезаности привреда су ублажене & контролисане у оквиру усаглашених мера економске политике најразвијенијих земаља Групе 7 (G-7) : ОНИ ДОНОСЕ ПРЕПОРУКЕ & ПРЕДУЗИМАЈУ КОНКРЕТНЕ АКЦИЈЕ У АНТИЦИКЛИЧНОЈ ОБЛАСТИ. Екстерни шокови који би изазвали ЕФЕКАТ КЛАТНА на привреде најразвијенијих земаља нису спречени само тим процесима координације, него и променама у међународном монетарном систему (напуштање фиксних девизних курсева); ↗ Економска теорија је указала на грешке које је ранија економска политика (посебно монетарна) имала на појаву & дубину криза. Периоди техно-преврата су релативизовани, јер се формирање нових технологија реализује као континуиран процес. Једном уведене у производни процес, нове технологије се усавршавају серијом измена мањег обима, што ствара основу за циклично кретање.

54. МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА__= коришћење контроле над емисијом новца. Монетарном политиком држава настоји да као циљ оствари стабилност цена (КОНТРОЛА ИНФЛАЦИЈЕ) али има и друге циљеве : смањење незапослености, економски развој, ублажавање оштрине цикличног кретања привреде. *Ови циљеви могу бити и конфликтни, поготову у погледу рокова за њихово остваривање. Монетарна политика, за разлику од других сегмената макро – економске политике, има нужну флексибилност : МОЖЕ БИТИ ВЕОМА БРЗО ПРОМЕЊЕНА!*- Монетарна политика делује варирањем понуде новца, па се може говорити о рестриктивној, експанзивној и неутралној монетарној политици! Новац = самоникли производ процеса размене и потребно средство да се она реализује. Робни новац = достигао свој најразвијенији облик у систему ЗЛАТНОГ СТАНДАРДА, тј.кроз функционисање злата као новца!- Монетарна пол. = производ историјски настале монополизације емисије новца од стране државе. Њена основа = стављање под контролу државе понуде новца (емисија папирног новца). Овај процес је историјски био веома дуг. ЗЛАТНИ СТАНДАРД =деф.окончан одлукама о напуштању везаности енглеске £ за злато, '33, тј.укидањем конвертибилности за злато америчког долара '71.

↗ На могућност (зло)употребе уплитања државе указала је већ класична ПЕ, и у чланку ,,манифест монетаризма'' Милтон Фирдман прича о упозорењу Џона Стјуарта Мила. *Две супротстављене школе извеле су закључке који стоје у основи и савремених полемика о карактеру монетарне политике & њеним домањајима :

1. Новчана школа – сматрала је да емисија папирног новца мора бити ограничена на износ који би одговарао количини злата у оптицају, када не би било емисије папирног новца. Потребно је донети закон који би ограничио слободу централне монетарне институције у емисији новца и емисију везао за строга правила → СВАКА ЕМИСИЈА ПАПИРНОГ НОВЦА МОРА БИТИ ПОКРИВЕНА ИСТО ТОЛИКОМ СУМОМ ЗЛАТА У ТРЕЗОРИМА ЕМИСИОНЕ УСТАНОВЕ. Ако би централна банка емитовала новац без покрића, он би био заменљив за злато и дошло би до смањења златне резерве. Ово би водило и смањењу количине новца у оптицају!;

2. Банкарска школа : монетарна политика не мора бити везана тако строгим правилима, јер се и без њих врши аутоматско регулисање понуде новца. НЕ МОЖЕ СЕ ДЕСИТИ ДА БУДЕ ЕМИТОВАН У ВЕЋЕМ ОБИМУ ОД ПОТРЕБЕ ПРОМЕТА. Уравнотежење се постиже емисијом новца на подлози ЗАЈМОВА привредним & трговачким субјектима, који се аутоматски гасе са реализацијом робе, која је уз њихову помоћ произведена, па продата.

*Новчана школа сматра да емисија новца може произвести раст цена (инфлацију) ако не поштује правила покрића емисије златним резервама. VS → Банкарска школа тврди да је немогућа прекомерна емисија, с обзиром да је она увек условљена потребама промета и да једино реални поремећаји у привреди могу довести до привременог раста цена! Прва полази од емисије новца као узрочног фактора који изазива поремећаје у реалној економској активности, а друга од реалне економске активности и раста цена, сматрајући да емисија новца само региструје, санкционише реалне поремећаје. ↑Ово друго становиште класичне ПЕ понавља и монетаризам. Фридман закључује да монетарна политика треба да има основни задатак – ,,да спречи сâм новац да буде извор поремећаја у привреди'' тиме што ће понуду новца учинити зависном од реалног раста друштвеног производа! Монетарна пол. мора да утиче на ублажавање дејства значајнијих поремећаја који долазе из производње (РЕАЛНИ СЕКТОР) или државе (БУЏЕТСКА ПОЛИТИКА).___________________________КРЕДИТНИ СИСТЕМ = Целина односа, инструмената и институција које су засноване на кредиту! Изведен је из монетарног, тј.из новчаног оптицаја и њиме је условљен. Све док учесници у економском процесу имају позитивну процену будућности, монетарни & кредитни систем егзистирају упоредо. Са губљењем поверења и преовладавањем песимистичког осећања будућности, настаје ИНВЕРЗИЈА кредита у готов новац! Ово се дешава у тренуцима економских криза! - И кредитна пол.произилази из монетарне,па се оне могу посматрати као јединствена политика коју спроводи и за коју је одговорна централна банка!; → Утицај моентарне пол. се обично анализира заједно са кредитном политиком (= утицај државе на обим кредитне активности предузећа & финансијских посредника). Економске трансакције не реализују се само кроз тренутна плаћања, већ и узимањем у обзир економске динамике (одлагање плаћања), што је основа настанка кредитног односа! Овај однос = заснован на поверењу, отуда се и зове – кредит. КРЕДИТНИ НОВАЦ > – трговачки кредит рађа меницу и промисори ноту;

– банкарски кредит рађа депозит и зајам;– државни кредит ствара облигацију – обвезницу;

БАНКЕ = класични представник институција које се специјализују за кредитне послове и могу се ставити на располагање оним економским актерима који за њима имају потребу. Те институције = финансијски посредници! *Остварује се рационална алокација привредне активности пошто се брже реагује на промене у тражњи & понуди производа инвестирањем / деинвестирањем. *Омогућава се савладавање проблема капитализацијом будућих приноса, па важи Кејнзовамаксима да је и кредитни систем = ,,облик везе садашњости & будућности''!

ЦЕНТРАЛНА БАНКА : Централне банке су добиле монополско право емисије новца од стране државе, али то не значи да су под директном контролом влада. Данас је тенденција да централне банке буду независне иституције. У пракси €-пске централне банке је независност од утицаја држава чланица у спровођењу монетарне политике. ↓ ФУНКЦИЈЕ : - емисија новца, одржавање вредности домаћег новца (стабилност цена и девизни курс), одржавање стабилног и здравог монетарног & кредитног (финансијског) система кроз контролу пословања његових институција, спречавање финансијских поремећаја & криза (ФУНКЦИЈА ПОСЛЕДЊЕГ КРЕДИТОРА У СЛУЧАЈУ ТЕШКОЋА), обављање послова кредитирања државе.

55. ЦИЉЕВИ & ИНСТРУМЕНТИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ__- Монетарна пол.се састоји из низа узајамно повезаних & условљених операција, везаних за повећање/смањење понуде новца. ЦИЉЕВИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ обично су постављени у законским текстовима који регулишу положај централне банке. Уколико централна банка нема независност од извршне власти, циљеве монетарне политике може формулисати и влада, али то има негативне последице по стабилност монетарног система, јер су одлуке владе условљене дневним интересима. *ОСНОВНИ ЦИЉ = СТАБИЛНОСТ ЦЕНА. ↗Према степену стабилности цена мери се и степен независности централне банке. Али еволуцијом државне интервенције формулишу се и други циљеви. Задатак монетарне политике коју спроводи Bank of England је и да обезбеди стабилан економски раст. Раст или смањење емисије новца (и кредита) треба да допринесе остваривању ових циљева.

ИНДИКАТОРИ (таргети) МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ = економске варијабле које повезују оперативне инструменте монетарне пол. & њене циљеве. Ово је нужна посредна карика у монетарној политици, јер ова не може директно остварити постављене циљеве, већ само реализујући индикаторе! Монетарна политика = рестриктивна, експанзивна или неутрална!; Таргет мора имати предвидив утицај на циљ који се жели постићи. Савремена пракса монетарне политике као таргете користи :

- Монетарне агрегате .- каматне стопе (централна банка бира оне к.стопе на које може утицати својим

инструментима; обично се користе оне на тржишту резерви и ликвидности банака),- номинални друштвени производ (- количина новца у оптицају мора бити довољна да се

реализује пораст друштвеног производа. Ако је монетарна пол = експанзивнија, долази до инфлације!),

- девизни курс (промене спољне вредности домаће валуте – економска пол.=експанзивна, ако се смањује девизни курс домаће валуте; а рестриктивна – ако се он повећава!; Ако

постоји фиксни девизни курс – карактер монетарне пол.изразиће притисак на извоз/увоз!;),

- стопе инфлације (централна банка може да прилагоди своје инструменте према одређеној прихватљивој стопи инфлације, тако да цене не порасту више од таргетиране стопе инфлације.)

ИНСТРУМЕНТИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ = процедуре централне емисионе установе у емисији новца :

- операције на отвореном тржишту- дисконтне операције- обавезна резерва

1 Централна банка купује/продаје државне краткорочне обвезнице од банака, односно других ˉинвеститора. Куповином – она повећава ликвидна средства банака, омогућавајући им да повећају обим кредита; Продајом – она повлачи новац из оптицаја. На овај начин утиче на формирање каматне стопе на тржишту резерви ликвидности, ПОВЕЋАВАЊЕМ РЕЗЕРВИ БАНАКА СНИЖАВА СЕ КАМАТНА СТОПА. Операције = на кратак и на дуги рок; 2 = позајмљивање ликвидног новцаод централне банке уз залогу/продају (дисконтовање) ˉкредитних и финансијских инструмената (меница, обвезница). Каматна стопа коју централна банка наплаћује за ову операцију = ДИСКОНТНА (есконтна) СТОПА. Варирајући висину дисконтне стопе, централна банка ,,поскупљује'' или ,,појефтињује'' новац. 3 овим се утиче на депозитну мултипликацију. Повећавајући стопу обавезне резерве банака, ˉцентрална банка сужава депозитну мулитипликацију, и обрнуто.

КРЕДИТИ ЗА ЛИКВИДНОСТ БАНКАМА = реализација функције зајмодавца у крајњој инстанци коју врши централна банка у случајевима кредитне ,,стиске'' и финансијских криза, када је расположива понуда ликвидних средстава на новчаном тржишту незнатна или потпуно одсуствује. Овим омогућава банкама да очувају ликвидност тј.да обезбеде кредите које су обећале. На тај начин се спречава БАНКАРСКА ПАНИКА (=кад становништво због неповерења желе одједном да подигну своја средства из банке). Она престаје када се поверење у банке врати, тј.када је извесно да се у свако доба може располагати депозитом у банци. *Овај инструмент емисије новца се ретко примењује..довољно је да централна банка само обећа да ће користити средство зајмодавца у кајњој линији, па да се тржиште смири!* Централна банка може користити и непосредну контролу количине новца и кредита, ограничавајући обим кредитних пласмана банака, али ово се готово не практикује више*

- Ако централна банка откупи обвезнице емитоване од стране државе директно, онда она емитује новац ,,без покрића'' – извршила је монетаризацију дуга државе, креирајући примаран новац. Ова операција = ,,ШТАМПАЊЕ НОВЦА'' и има инфлаторно дејство.

ДИРЕКЦИОНО ПРАВО или ОГРАНИЧЕЊЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ : Да ли централна банка треба сâма да одређује количину новца у оптицају, или њена одлука мора бити подложна ограничењима = Уоснови дебате о монетарној политици!; ↗ Присталице МОНЕТАРНОГ ПРАВИЛА : количина новца у оптицају мора равномерно да расте, по унапред познатој фиксној стопи, па ограничена овим правилом, централна банка неће варирати количину новца у оптицају цупротно природним захтевима реалног сектора. ↗ Присталице ДИРЕКЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ тврде да она мора имати самосталност у регулисању количине новца у оптицају, с обзиром на циљеве монетарне политике. *Међутим, теорија рационалних очекивања сматра да монетарно правило не може бити примењено, јер претпоставља стабилну брзину оптицаја новца, што није случај у реалности.

56. ИНФЛАЦИЈА & ДЕИНФЛАЦИЈА__1 = обележје модерног капитализма (уз незапосленост & рецесију), по1ини аутори је називају ˉи ,,патологија''. Њено појавно обележје = висок & дуготрајан раст цена. Инфлација = сталан и значајан раст цена (Милтон Фридман) и она је увек & свуда монетарни феномен. Праћена је великом експанзијом емисије новца (ово је њено ОПШТЕ СВОЈСТВО) и по кејнзијанским и по монетаристичким аргументима! Она се јавља са напуштањем златног стандарда & појавом активне улоге државе у регулисању економских процеса. ДЕВАЛУАЦИЈА = смањење количине злата у 1иници рачунског средства; овако опада вредност AU! ДЕФЛАЦИЈА = супротна тенденција кретања цена – кад је количина АУ у оптицају смањивана. ЧИСТА ИНФЛАЦИЈА = појава која је везана за прекомерну емисију папирног новца само у условима суспензије златног стандарда, када није постојала конвертибилност папирног новца у златни новац.

- Савремена инфлација = везана за тежњу државе да оствари свој циљ економске политике који је у сукобу са циљем стабилизације цена – а то је смањење незапослености!

МЕРЕЊЕ ИНФЛАЦИЈЕ : СТОПОМ ИНФЛАЦИЈЕ (=коефицијент промене општег нивоа цена у посматраном периоду у односу на неки претходни период. Општи ниво цена изражава се као индекс цена (просек цена који се посматра). Највише је у употреби ИНДЕКС ЦЕНА ПОТРОШАЧКИХ ДОБАРА (=AVG просек цена добара које домаћинства користе за своју потрошњу)-,,потрошачка корпа'' = репрезентативни избор есенцијалних потрошачких добара; *Користе се и други индекси за мерење инфлације; *БАЗНА ГОДИНА = почетна година у којој је утврђена дистрибуција потрошње;

ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИНФЛАЦИЈЕ : -Смањење ефикасности алокације ресурса, редистрибуција дохотка и богатства, сужавање функције новца; Инфлација доводи до дисторзија у рел.ценама производа; она искривљује ,,ценовне сигнале'' тј.смањује информативну вредност цена. Економски субјекти не могу знати да ли су промене у ценама тренутне или постојане!; Инфлација доноси редистрибуцију дохотка између тржишних учесника. Она посебно погађа кредитни систем. Дужници добијају ДУЖНИЧКУ (инфлаторну) ДОБИТ. Повериоци су на губитку јер је инфлација смањила куповну моћ новчане суме коју добијају. Губе и власници штедње. Губе и економски субјекти који имају фиксне новчане приходе (пензије, накнаде, камате), а добијају они који имају променљиве приходе. ИНДЕКСИРАЊЕ = средство за заштиту од оваквог дејства инфлација = прилагођавање дохотка променама у општем нивоу цена. - у инфлацији новац наставља да функционише као средство, мада са смањеном вредношћу. ,,ТРОШАК ЂОНОВА'' = трошак тражења који инфлација намеће ек-субјектима (треба да купе док новац вреди, да га замене реалним добрима. *Честа појава у инфлацији = да се нац.новац, који губи вредност, замењује новцем других држава (девизама). ДОЛАРИЗАЦИЈА = кад становништво у неразвијеним земљама користи долар као средство плаћања и чувања куповне моћи. *Позитивно обележје инфлације = смањење незапослености на кратак рок!;

ТЕОРИЈЕ ИНФЛАЦИЈЕ : Ако је инфлација = монетарни феномен, то не значи да је понуда новца изнад тражње за новцем искључиви узрок инфлације. Према Џ.С.Милу, инфлација може бити и резултат реалних поремећаја у привреди.

ТРОШКОВНА ИНФЛАЦИЈА = раст цена изазван растом трошкова производње. РАСТ НАДНИЦА = основни узрок трошковне инфлације! ИНФЛАЦИЈА ТРАЖЊЕ = последица промена у агрегатној тражњи, чије повећање изнад агрегатне понуде повлачи раст цена. Раст цена = праћен растом надница и на тај начин се инфлација убрзава. *Емисија новца делује на раст свих сегмената агрегатне тражње* ИНЕРЦИОНА ТЕОРИЈА ИНФЛАЦИЈЕ = теорија инфлаторних очекивања. У савременој привреди постоји сталан притисак на раст цена условљен економском политиком државе усмереном на смањење незапослености. Зато економски субјекти у своје одлуке уграђују очекивани раст цена, па тако узрокују сталан раст цена. Ово = УМЕРЕНА ИНФЛАЦИЈА и свака привреда је има. ИНФЛАЦИЈА & НЕЗАПОСЛЕНОСТ : Филипсова крива = методолошки оквир за изучавање односа инфлације & незапослености и извор макроекономске политике усмерене на регулисање (1ог од) ова 2 феномена : Пораст стопе незапослености = праћен падом стопе инфлације!; Ако је незапосленост ниска, радници захтевају повећање надница. Наднице се подижу изнад раста продуктивности, изазивајући пораст трошкова у производњи. VS ако је незапосленост висока, а тржиште депресирано, послодавци одбијају да повећају наднице и трошкови остају стабилни, па нема инфлаторног притиска и цене мирују. Осим у случајевима стагфлације. СТАГФЛАЦИЈА = раст инфлације и раст незапослености, у исто време (кад радници издејствују веће наднице)!; *Стопа раста номиналних надница = индикатор инфлације* ПРИРОДНА СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ (М.Фридман) : и сама дефиниција пуне запослености укључује % незапослене радне снаге; *Ни стопа незапослености, ни стопа инфлације не може бити једнака нули!; На кратак рок макро – економска политика може варирати однос инфлација & незапослености, али на дужи рок, незапосленост одговара природној стопи и не може се мењати монетарном политиком! Незапосленост се може смањити само смањењем природне стопе незапослености и то само СТРУКТУРНИМ ПРОМЕНАМА на тржишту рада (интервенцијом државе).

ДЕФЛАЦИЈА = постојано опадање општег нивоа цена. Настаје ако се производња развија брже од количине новца у оптицају. Релативно је РЕДАК феономен, настаје у периоду економских криза. Последице су бројне :

- Смањује се профит предузећа (РИГИДНОСТ НОМИНАЛНИХ НАЈАМНИНА НА СНИЖАВАЊЕ – КЕЈНЗ : радници не пристају на мање плате иако цене падају, па се радници отпуштају!

- Прерасподеле дохотка становништва & предузећа у корист финансијских институција које их кредитирају!

- Ниске номиналне каматне стопе које у дефлацији падају на нулу, па спречавају централну банку да води монетарну политику коришћењем канала каматне стопе. ЗАМКА ЛИКВИДНОСТИ = кад се банкама више исплати да држе готовину, него да је позајмљују предузећима јер би могло да дође до невраћања кредита + не би имале зараду.

→ Дефлација није ништа мање пожељна од инфлације. Из ње се излази УМЕРЕНОМ ИНФЛАЦИЈОМ! РЕФЛАЦИЈА = умерена инфлација којом се излази из дефлације.

57. ДЕЗИНФЛАЦИЈА & ХИПЕРИНФЛАЦИЈА__1 = скуп мера анти-инфлационе макроекономске политике ради сузбијања инфлације. ˉОРТОДОКСНА АНТИ – ИНФЛАЦИОНА ПОЛИТИКА : ослања се на монетарну и фискалну политику. У пракси га примењује ММФ! Инфлација тражње сузбија се ограничавањем сегмената агрегатне тражње (рестриктивном монетарном политиком : ограничавањем емисије новца & кредитне активности, и рестриктивном фискалном политиком : повећањем пореза и такси и

смањењем соц-давања)! Држава не може спречити настајање трошковне инфлације, али може спречити преливање у инфлацију са рестриктивном монетарном и фискалном политиком. ХЕТЕРОДОКСНА АНТИ – ИНФЛАТОРНА ПОЛИТИКА = монетарна & фискална политика + мере непосредне контроле (државно ограничење & контролисање по1иних економских варијабли) :

- Контрола надница & цена : држава их ,,замрзава''. Ограничења раста надница су вид ПОЛИТИКЕ ДОХОТКА – оне се ограничавају до новоа раста продуктивности рада. РЕПРЕСИРАНА ИНФЛАЦИЈА = појава до које долази ако је овај облик контроле дуготрајан, а да се наставља експанзивна монетарна политика и манифестује се несташицом робе чије су цене замрзнуте, избегавањем рада, креирањем сиве економије која избегава опорезивање..

- Либерализација тржишта. - Замрзавање девизног курса – како би се спречило преношење екстерних шокова који могу

изазвати трошковну инфлацију. *Анти – инфлационе политике морају бити постојано опредељење државе, морају имати КРЕДИБИЛИТЕТ код економских субјеката. ШОК ТЕРАПИЈА (нова класична економија) : да се наглом применом мера монетарне политике сузбије раст цена *Само су неочекиване промене успешне, јер спречавају процес адаптације економских субјеката на дужи рок!!*

ХИПЕРИНФЛАЦИЈА = раст цена изнад 50% месечно. У основи свих хиперинфлација = била прекомерна емисија новца. Њено деловање у дужем периоду доводи до :

- Несташице производа, огромне прерасподеле доходака (,,инфлаторна добит''), високих друштвених трошкова обезбеђивања реалне потрошње (,,трошкови ђонова''), формирања црног тржишта основних добара итд.

↗ Социјални немири = пратећа појава хипер-инфлације, али она има и дубље дејство : осиромашње средњих слојева у корист пролетаријата (СССР), отварање пута Хитлеровој диктатури.. →У хипер-инфлацији новац = и даље средство плаћања, али се његова функција обрачунског средства смањује до најнижег нивоа. Последица = штампање све крупнијих номиналних апоена новчаница, које све мање вреде. Урушава се и монетарни систем. Количина емитованог новца има веома малу вредност, па скоро престаје тражња за њиме. БАРТЕР = неутрална размена; ИЗЛАЗ ИЗ ХИПЕРИНФЛАЦИЈА = увођење малих новчаних јединица чија је вредност везана за неки постојећи параметар. Није нужна контрола надница & цена.

58. ПОЈАМ, ТЕОРИЈЕ & ОБЛИЦИ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ__- НЕЗАПОСЛЕНОСТ ПРАТИ КАПИТАЛИЗАМ ОД ЊЕГОВОГ НАСТАНКА. Негативна дефиниција незапослености = преко концепта пуне запослености, а позитивна – одређивањем елемената незапослености. Класична економска теорија сматра да постоји пуна запосленост када је тржиште рада у равнотежи тј.када је обим понуђене запослености једнак обиму запослености који радници траже. Ако у случају те равнотеже ипак постоје незапослени, то само значи да они нису вољни да прихвате одг надницу и радије остају ван радног процеса. ↓ Ово је ДОБРОВОЉНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ. Пуна запосленост се остварује снижавањем номиналних најамнина. ФРИКЦИОНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ = привремена незапосленост радника док траже одговарајући посао.

КЕЈНЗ : пуна запосленост = максимална запосленост радника. ПРИНУДНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ = вишак радника који траже посао. Запосленост може да се повећа само упоредо са снижењем радних најамнина. МОНЕТАРИСТИЧКО СХВАТАЊЕ незапослености подразумева постојање природне стопе незапослености (=критеријум монетарне политике у трагању за релативном равнотежом привреде. МАРКСОВА ТЕОРИЈА : Најамнине се подижу и тај процес угрожава профит, акумулација престаје, формира се нови слој незапослености → ово је ситуација у првом периоду развоја капитализма! Акумулација капитала = умножавање пролетаријата (Маркс). Што се капитализам више развија, то је све већи обим незапослености. Али, што је већи обим незапослености, то је већа беда и бесперспективност незапослених. ↗Марксов општи закон капиталистичке акумулације : ,,Акумулација беде одговара акумулацији капитала.''*Незапосленост се мери СТОПОМ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ (=однос изм.незапослених & укупне радне снаге).

ОБЛИЦИ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ : 1) ФРИКЦИОНА = обично добровољна. Ту спадају радници који су привремено остали без

посла па га брзо опет налазе, плаћено одсуство, незапослени на бироу... 2) СТРУКТУРАЛНА = последица неусклађености понуде & тражње за радом у одр.сегментима

тржишта рада. 3) ЦИКЛИЧНА – кад општа тражња није у складу са понудом. = ПРИНУДНА! 4) ТРАЈНА = радно способно становништво које има најнижу продуктивност рада. Маркс : то

је ЛУМПЕНПРОЛЕТАРИЈАТ (искључени из друштва, има их у свим државама, беда). *→ Тржишна структура незапослености показује 2 облика незапослености :

1) Добровољну 2) Принудну незапосленост (=услед недовољне агрегатне тражње).

→ Са становишта емпиријске структуре , незапосленост се може испољити као полна, расна, квалификациона, временска.. → У дугорочном тренду у структури незапослених, уочљив је тренд повећања образованог нивоа незапослених (отпуштају се и менаџери); → Незапосленост се повећава и у периодима рецесије али и у периодима стабилног привредног раста! → Однос незапослености & сиромаштва = позитивно корелисан : незапослени су на дну лествице расподеле дохотка односно богатства. → Друштвени трошкови незапослености – могу се мерити или неоствареним обимом друштвеног производа (који се губи) или обимом трансфера које држава врши кроз разне форме соц-помоћи.

ОКУНОВ ЗАКОН – формулише однос неоствареног друштвеног производа & незапослености! Из овога се израчунало да после велике рецесије трошкови незапослености имају тренд раста.

59. ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА, НЕЗАПОСЛЕНОСТ & СОЦ-СИГУРНОСТ__1 = део макро-економске политике државе којом држава остварује своје циљеве утичући на ˉперформансе привреде (ниво друштвеног производа & обим запослености). Она је ЕКСПАНЗИВНА ако се користи смањењем пореза & повећањем државних расхода, а КОНТРАКТНА ако је усмерена

на повећавање пореза & смањење државних расхода. Фискална политика користи се самостално или у комбинацији са монетарном политиком ради смањења незапослености.

Фискална политика делује на све облике агрегатне тражње, али конкретан утицај на инвестициону, потрошачку или државну тражњу зависиће од конкретног облика фискалне политике!

Средства којима делује на агрегатну тражњу : 1)државни расходи 2) пореска стопа Експанзивна фискална политика повећава агрегатну тражњу! Да би се приалгодила

повећаној тражњи, агрегатна понуда мора порасти, што значи да се повећава производ & смањује незапосленост.

Раст каматних стопа = узрок смањења инвестиционе тражње = смањење раста производа & запослености! → ,,ИСТИСКИВАЊЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ ТРАЖЊЕ''! Ово сузбија марко-економска политка стимулацијом приватних инвеститора > комбинација две политике = Policy Mix

СТАБИЛИЗАЦИОНА ПОЛИТИКА = коришћење фискалне & монетарне политике као ефикасна средства за ублажавање оштрине цикличног кретања привреде! КЕЈНЗ = наглашавао значај фискалне политике за излазак из кризе смањењем пореза & повећањем државних издатака!

Која ће од ове 2 политике бити примењена зависи и од брзине реализације њихових ефеката.

АУТОМАТСКИ СТАБИЛИЗАТОРИ – у оквирима фискалне политике , они делују на стабилизовање привреде без обзира на процес одлучивања (који је успорава, за разлику од монетарне), нпр : такав инструмент = надокнада незапосленима.

ЦИКЛИЧНА КОМПОНЕНТА БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА – формира се у условима рецесије : ради смањења буџетског дефицита & обезбеђивања нужне флексибилности фискалној политици, држава примењује неке процедуре : ______1) Емисију дугорочних финансијских инструмената позајмљујући новац од инвеститора.

ЈАВНИ ДУГ = државни дуг настао на тај начин!2) Позајмљивање од централне банке – има инфлаторно дејство!3) Приватизацију државне имовине (националних предузећа) : омогућава и трајно

отклањање буџетског дефицита јер су државна предузећа оптерећена великим губицима.

СОЦ – СИГУРНОСТ : Фискална политика смањује незапосленост & обезбеђује соц-сигурност становништва. СОЦ-ОСИГУРАЊЕ – обезбеђује заштиту од беде, породичне додатке, здравствену заштиту и пензију. Ово је 1.пут уведено у Немачкој крајем 19.века. Ово функционише кроз ДИСТРИБУТИВНИ ПРИНЦИП (“Pay as you go” )*ДАНАС : у свим земљама – соц-осигурање = елемент ,,државе благостања'' – социјалне функције државе! → Заговара се приватизација социјалне функције државе јер је све мањи однос између запослених и пензионера! Та приватизација се реализује формирањем приватних пензионих фондова и приватних фондова здравствене заштите. ↗Пензијски фондови послују на бази принципа капитализације, односно трајногулагања средстава. ↗ Здравствена заштита се такође приватизује, али у мањем обиму. ↗ Дилема око јавног/приватног система социјалног осигурања разрешава се УВОЂЕЊЕМ МЕШОВИТОГ СИСТЕМА.

2 облика дисторзија _

1) МОРАЛНИ ХАЗАРД – постоји када по1инци, ослањајући се на чињеницу да су осигурани, не избегавају животне ризике од којих су осигурани, а које би иначе избегавали да нису били осигурани.

2) НЕГАТИВНА СЕЛЕКЦИЈА – односи се на асиметричност информација, тј.на понашање по1инаца који знају боље од осигурања за ризике с којима су суочени и управо се осигуравају од тих ризика (нпр. Одређене болести) што повлачи за собом веће трошкове осигурања него што би иначе били.