Srbija – strategija zapošljavanja i tržište rada

Mihail Arandarenko

Beograd, 16. mart 2009.

Strateški kontekst – početkom i krajem ove decenije

• Srbija kao siromašna (JI) evropska zemlja• Stoga, dva komplementarna strateška stuba u

ranim 2000tim– Strategija evropske integracije– Strategija smanjenja siromaštva– Zajednički ili veoma slični ciljevi koji uključuju održivi

rast, sprečavanje novog siromaštva i socijalno uključivanje

– Kasnije pridružene Nacionalna strategija zapošljavanja (2005) i Nacionalna strategija privrednog razvoja (2006)

Nacionalna strategija zapošljavanja 2005-2010

• Inspirisana Evropskom strategijom zapošljavanja• Ali, u procesu nacionalizacije ciljevi i smernice

prilagodjeni uslovima tržišta rada Srbije• Reformulisan prvi sveobuhvatni cilj Lisabonske

strategije – postizanje rasta održive zaposlenosti i stope participacije; kvantitativni ciljevi Evropske unije izvan domašaja ali predviđena konvergencija

NESS naspram EES

• EES – orijentisana samo na ponudu, NES – i na ponudu i na tražnju (može da stoji za sebe)

• NESS – suštinski, ima 2 dodatne smernice – privlačenje stranih direktnih investicija i postizanje socijalnog pakta

• Smernice su organizovane oko 3 sveobuhvatna cilja (ponešto arbitraran način povezivanja ciljeva sa smernicama, u svrhu jasnijeg izlaganja)

Smernice NESS – Prvi cilj

• Prema održivom rastu zaposlenosti1. Privlačenje stranih direktnih investicija2. Podrška preduzetništvu i mogućnostima za

otpočinjanje poslovanja3. Finansijski podsticaji da bi se rad isplatio4. Pomoć u traženju posla, sprečavanje dugoročne

nezaposlenosti i rast stopa učešća u radnoj snazi5. Promovisanje adaptabilnosti radnika i preduzeća za

promene6. Podrška profesionalnoj i prostornoj mobilnosti7. Podrška aktivnom starenju

NESS Smernice 2

Cilj 2: Prema unapredjenju kvaliteta i produktivnosti na radu

8. Obezbedjivanje više i kvalitetnijeg ulaganja u ljudski kapital

9. Integrisanje neformalnog u formalni sektor

10. Obezbedjenje zaštite zdravlja i bezbednosti na radu

NES Smernice 3

Cilj 3: Prema koheziji na tržištu rad11. Postizanje nacionalnog socijalnog dogovora i

izgradnja koalicija za zapošljavanje na svim nivoima

12. Smanjenje regionalnih dispariteta na tržištu rada

13. Podrška ravnopravnosti polova (posebno u pogledu plata i zapošljavanja)

14. Borba protiv diskriminacije posebno osetljivih grupa (uključujući osobe sa invaliditetom, izbeglice, etničke manjine, posebno Rome)

Kriza i tržište rada u Srbiji

• Kako danas izgleda tržište rada Srbije?

• Kakve su neposredne perspektive zaposlenosti i plata?

• Kratkoročne mere za suočavanje s krizom

• Dugoročni strateški zaokret u odnosu prema tržištu rada

ARS – stanje osnovnih kontingenata na tržištu rada 2008

St. u radnom dobu (15+)

Lica radnog uzrasta

Ukupno 6.350.000 4.960.000

Neaktivni 3.090.000 1.860.000

Zaposleni 2.810.000 2.650.000

Nezaposleni 460.000 460.000

ARS – indikatori za lica radnog uzrasta

2007 2008

Stopa aktivnosti 63,4 62,6

Stopa zaposlenosti 51,5 53,3

Stopa nezaposlenosti 18,8 14.7

Stopa neaktivnosti 36,6 37,4

Struktura zaposlenosti prema ARS

2007 2008 Razlika

Zaposleni radnici

1.941.000 1.904.000 - 37.000

Samozaposleni

535.000 661.000 +126.000

Pomažući članovi

180.000 241.000 + 61.000

Ukupno 2.636.000 2.806.000 +170.00

ARS 2008 u poređenju sa 2007: tumačenje rezultata

• Veoma visok rast zaposlenosti duguje se tektonskom rastu samozaposlenosti (skoro 20%) i broja pomažućih članova domaćinstva (30%) – zbog ‘inercije’ svake, čak i neformalne zaposlenosti mora se odbaciti pretpostavka da je dominantno reč o stvarnom porastu.

• Znači, rast zaposlenosti je u najvećoj meri posledica promenjene (unapređene) metodologije!

Dobra zaposlenost i dalje opada, a raste samo ‘ranjiva’ zaposlenost

• MOR definiše ranjivu zaposlenost kao zbir samozaposlenih i pomažućih članova

• Zaposlenost za platu je u našim uslovima proksi za ‘dobru’ zaposlenost, i ona je u 2008 opala i prema ARS i prema anketi preduzeća RAD

• Destrukcija radnih mesta kao posledica tranzicije još uvek veća od kreiranja novih poslova

• Ranjiva zaposlenost trećina ukupne zaposlenosti u Srbiji• Nastavlja se dualizacija tržišta rada (zaštićeno i

privilegovano primarno i nezaštićeno sekundarno) – veliki rast plata u primarnom sektoru preliva se u rast ranjive zaposlenosti u sekundarnom

Struktura formalne zaposlenosti (RZS anketa preduzeća RAD)

• Iza prividne stabilnosti i statičnosti kriju se dalekosežne promene i u formalnoj zaposlenosti:

• Zaposlenost za platu opala za više od 200.000 u poslednjih 5 godina

• Samozaposlenost porasla za oko 150.000• Zaposlenost u društvenom sektoru skoro iščezla• Jedino zaposlenost u javnom sektoru skoro

nepromenjena!

Serbia Economic Growth Activity

Privatni sektor – uska baza za rast zaposlenosti

Restrukturiranje uz otpuštanja još nije okončano

Brzi rast de novo preduzeća je neophodan!

Employment structuretotal employed 2,650,000

500,000

600,000550,000

1,000,000

public sector

self-employed andtheir employees

agriculture

private and soon tobe privatized

Struktura zaposlenosti – koncept kvaliteta zaposlenosti

Nisu svi poslovi dobri!

Nemaju svi poslovi potencijal za rast!

Obrasci prilagođavanja tržišta rada kriznim uslovima

• Smanjenje količina (časova rada i zaposlenosti)

• Smanjenje cena (nadnica i plata) – direktno ili kroz inflaciono obaranje realnih plata ili kroz povećanje docnje u isplati (wage arrears)

• Srbija se 90ih oslanjala pre svega na veliku fleksibilnost realnih plata (inflacija i docnja)

Ali, šta se će se dešavati sa zaposlenošću po segmentima?

• Primarno tržište rada – javni sektor, velike privatizovane i de novo privatne firme

• Sekundarno tržište rada – ostaci društvenog sektora, radnje, preduzetnici i samozaposlenost, poljoprivreda, rad na crno

• Zaposlenost u primarnom sektoru – prociklična, ali u sekundarnom uglavnom kontraciklična – poslednje utočište za preživljavanje!

• Posledica – umesto pada ukupne zaposlenosti dalja erozija dobrih poslova!

A nezaposlenost?

• Ako primarno tržište rada bude reagovalo fleksibilnošću plata (uključujući job sharing, tj. porast podzaposlenosti), priliv u nezaposlenost neće dramatično porasti

• Ipak, nezaposlenost će se povećati zato što će se ODLIV iz nezaposlenosti bitno smanjiti, posebno u primarno tržište koje će se skoro potpuno zatvoriti

• Dakle, umeren rast nezaposlenosti

Šta kažu administrativni podaci o nezaposlenosti?

• Veoma nesavršen indikator• Period oktobar 2008 - januar 2009:

– Broj novoprijavljenih stabilan, oko 40000 mesečno– Ali, odliv iz nezaposlenosti se smanjuje– Posledično, ukupan broj registrovanih nezaposlenih

se povećao za oko 20000– Broj prestanaka radnog odnosa se povećao za 5-

10000 mesečno, uglavnom zbog neprodužavanja ugovora o radu na određeno vreme

– Stalno zaposleni radnici još ne gube posao više nego ranije, stabilnih 4000 tehnoloških viškova mesečno

Koje grupe će dakle biti najviše pogođene krizom?

• Mladi i svi novi ulaznici na tržište rada• Visokoobrazovani nezaposleni usmereni

prema primarnom tržištu rada• Tradicionalno ranjivim grupama će se

potpuno zatvoriti ulazak na primarno tržište rada

• Nezaposleni sa kvalifikacijama vezanim za sektore koji će biti najviše pogođeni krizom – tražnja za radom je izvedena tražnja!

Kako onda pratiti efekte?

• Prvenstveno, šta se dešava sa zaposlenošću u primarnom sektoru (uklj. ukupnu zaposlenost kod pravnih lica, zaposlenost za platu u privatnom sektoru, zaposlenost u 100 najvećih firmi)

• Sekundarno, šta se dešava sa nezaposlenošću – priliv, odliv i neto promena.

• Kretanje prosečne plate i prihoda od poreza na plate (hvata docnju)

Kratkoročni odgovor

• Zaboravljene vrednosti: solidarnost i kohezija

• Javni sektor: kompresija plata i racionalizacija

• Privatni primarni sektor: koncesiono pregovaranje i job sharing

Načela strateškog odgovora:

• Investitorima ulaganje u radna mesta treba da se isplati više od špekulativno-rentijerskih alternativa

• Pripadnicima radne snage rad treba da se isplati više od ne-rada i neaktivnosti (ne tako očigledno kao što izgleda – naša stopa participacije je manja od prosečne stope zaposlenosti u EU!)

Strateški odgovor: drastično smanjenje ukupnog poreskog opterećenja rada

• Povećanje neoporezivog dela zarade do visine bruto minimalne plate

• Uvođenje neoporezivog toplog obroka do 10% minimalne plate

• Uvođenje sintetičkog progresivnog poreza na dohodak

• Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i finansiranje opšte zdravstene zaštite iz posrednih poreza