Uloga i Znacaj Socijalnog Preduzetnistva Ekonomski Fakultet

UNIVERZITET U BEOGRADU

NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD

TEMA: ULOGA I ZNAČAJ SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA U EVROPI I SRBIJI

ŠIFRA: ADVISOR

U Beogradu, septembar 2013.godine

STRUČNI RAD [Uloga i značaj socijalnog preduzetništva u Evropi i Srbiji ]

SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................4

I POJAM PREDUZETNIŠTVA I PREDUZETNIKA.......................................................5

1. Pojam i karakteristike preduzetništva.............................................................................52. Preduzetnik kao element preduzetničkog procesa.........................................................6

II SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO …………………………......…………………...9

1. Vrste preduzetništva prema motivu pokretanja preduzetničkog procesa.....................92. Pojam korporativnog preduzetništva.............................................................................113. Pojam socijalno-motivisanog preduzetništva...............................................................144. Različiti oblici organizovanja socijalnog preduzetništva...........................................18

4.1. Zadruge kao oblik socijalnih preduzeća................................................................194.2. Nevladine organizacije (NVO) kao oblik socijalnih preduzeća.........................224.3. Preduzeća za stručno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao oblik socijalnih preduzeća.......................................................................................23

III ZNAČAJ I PERSPEKTIVE SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA ......................25

1. Uloga države u razvoju socijalnog preduzetništva......................................................252. Značaj socijalnog preduzetništva..................................................................................313. Perspektive socijalnog preduzetništva u EU i Srbiji...................................................34

ZAKLJUČAK.........................................................................................................................38

LITERATURA.......................................................................................................................39

3


UVOD

Širom sveta teoretičari se slažu da preduzetništvo igra veoma važnu ulogu u razvoju

društva i njegovoj dobrobiti. U isto vreme, nemaju svi jednako viđenje preduzetništva i

to otežava kreiranje jedinstvenog tumačenja ovog pojma. Većina ljudi se slaže sa

Šumpeterovim viđenjem koje kaže da preduzetnici podstiču inovacije, ubrzavajući tako

strukturne promene u ekonomiji.1 Stvaranjem nove konkurencije, posmatrano u dugom

roku, preduzetnici doprinose produktivnosti. Ovo viđenje pretpostavlja ambiciozni oblik

preduzetništva koji služi kao katalizator ekonomskog rasta, stvaranja radnih mesta i

nacionalne konkurentnosti. Za neke, uključujući i samog Šumpetera, to je suština

preduzetništva.

Međutim, mnogi smatraju da su i manje ambiciozni oblici preduzetništva, npr. (nove)

poslovne aktivnosti sa ograničenim ili nikakvim rastom, inovacijama i međunarodnom

orijentacijom takođe relevantni oblici preduzetništva. Razlozi za to se traže u socijalnim

ciljevima koji se ostvaruju kroz realizaciju preduzetničke aktivnosti. Gledano iz

socijalne perspektive, ljudi slede svoju potrebu za nezavisnošću ili nemaju alternativnu

opciju za rad, a preduzetništvo im pruža mogućnost da se samozaposle i preuzmu brigu o

sebi i svojim porodicama. Takođe, iz godine u godinu sve je više državnih podsticaja za

razvoj preduzetništva, kao i razvijanje preduzetničkog duha kod brojnih socijalnih grupa.

Ono se može razmatrati i analizirati sa više aspekata. Pre svega se može posmatrati kroz

doprinos ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mesta i povećanju konkurencije.

Takođe, može se analizirati i iz ugla različitih škola preduzetništva, kako onih

tradicionalnih oblika tako i onih vrsta koje su novijeg datuma ili čiji su koncepti tek

nedavno postavljeni.

1Shumpeter, J. (1947). The Creative Response in Economics History. The Journal of Economics History, Vol.7, No.2, str.149-159.

4


I POJAM PREDUZETNIŠTVA I PREDUZETNIKA

1. Pojam i karakteristike preduzetništva

Tokom istorije brojni autori dali su različite definicije preduzetništva. Njihovom

analizom i uvidom u različitost razmišljanja jasno je da jedna, jedinstvena definicija

preduzetništva uopšte ne postoji i ne može se koncipirati. Ako bi se to pak učinilo, ona

bi bila previše opširna, neprecizna i beskorisna. Upravo iz tog razloga, u nastavku rada

nećemo se fokusirati na jedinstveno objašnjenje ovog fenomena, već ćemo sagledati

kako je on percipiran od strane različitih autora tokom vremena.

Reč “preduzetništvo” potiče od francuske reči “entreprendre”2, što znači preuzeti, ili

uraditi nešto, što bi u bukvalnom tumačenju značilo da je „preduzetnik“ bilo koja osoba

koja preduzima određene radnje ili poteze sa svrhom sopstvene ekonomske dobiti.

Međutim, u poslovnom kontekstu reč „preduzetnik“ danas se gotovo isključivo koristi za

osobe koje su samouposlene, odnosno vode i poseduju sopstveni biznis. Pojam

preduzetništvo sreće se još u srednjem veku i od tada se značenje ovog pojma razvijalo i

menjalo. Koncept preduzetništva je poznat još od XII veka, a stvaralačko preduzetništvo se

masovno razvilo tek u XVII veku. Akademsko izučavanje fenomena preduzetništva počinje od

XVIII veka.3

Najstarije shvatanje preduzetničke funkcije vezuje se za posredovanje u trgovini. U to

vreme klasičan preduzetnik je bio farmer, koji je ispoljavao spremnost da ulazi u

poslovni rizik uprkos neizvesnim vremenskim prilikama i drugim promenljivim

poslovnim okolnostima. Nešto kasnije, ovaj pojam je počeo da se proširuje i na

samostalne trgovce, gde se sve više prepoznavala uloga preduzetnika kao vođe i

pokretača „svega novog“ u poslu. U XVI veku preduzetnicima su uglavnom smatrane

osobe koje su vodile vojne ekspedicije. Nešto kasnije, pod ovim nazivom mislilo se

pretežno na sveštenike koji su inicirali i rukovodili izgradnjom brojnih objekata,

katedrala, mostova i sl. Ono što je posebno zanimljivo je činjenica da se u XVII veku

ističe jasna bliskost pojmova rizik i neizvesnost sa definisanjem preduzetnika. Dakle,

2Složenica “entreprendre” sastoji se od glagola “prendre”(uzeti, držati i sl.) i predloga “entre” (između, među, od, na, u).

3Hebert, R., Link, A. (2011). A history of entrepreneurship. International Journal of Business and Social Science. Vol. 2 No. 9, str. 241.

5


ukazuje se na neophodnost snošenja rizika i suočavanja sa neizvesnošću pri obavljanju

preduzetničkih aktivnosti.4 Nakon toga sledi period blagog zatišja i potiskivanja

preduzetničkih aktivnosti. Naime, državni razvojni planovi privrede nisu podrazumevali

pokretanje pojedinačnih preduzetničkih aktivnosti. Zatim, naglim razvojem informacione

i komunikacione tehnologije krajem XX veka, preduzetništvo ponovo dobija na značaju i

postaje ključni katalizator razvoja privrede. Danas, početkom XXI veka preduzetništvo

je u velikoj meri opredeljeno tržišnim uslovima koji vladaju.5 Odnosno, modernu

ekonomiju obeležava postojanje velikog broja konkurenata koji se međusobno bore, pa

je preduzetnička inovativnost i fleksibilnost jedini način za njihov opstanak. Sve ovo ide

u prilog činjenici da bez inoviranja i preduzetničkih poduhvata prisutnost na tržištu ne

samo da neće biti zagarantovana, već neće biti ni moguća.

2. Preduzetnik kao element preduzetničkog procesa

Kao jedna od najbitnijih komponetni samog preduzetničkog modela izdvaja se

preduzetnik ili preduzetnički tim. Tačnije, preduzetnik je taj koji treba da okupi i poveže

sve komponente preduzetničkog procesa kako bi se realizovao određeni poduhvat. Reč

preduzetnik potiče od iste francuske reči kao i reč preduzetništvo entreprendre što se u

ovom slučaju može slobodno prevesti kao i preduzimač, činitelj.

Termin je prvi put upotrebio francuski teorteičar Kantijon još 1775. u svojoj “Raspravi o

prirodi trgovine“, gde je kao preduzetnike prikazao zakupce zemljišta, trgovce, zanatlije,

advokate, lekare, stalno naglašavajući rizik koji oni preuzimaju u poslovanju, deleći ih

na one sa sopstvenim radom i one sa sopstvenim kapitalom.6

Kroz istoriju izučavanja preduzetništva i preduzetnika nailazilo se na najrazličitije

definicije ovog pojma. Iako se najveći broj autora upravo slaže sa činjenicom da je

preduzetnik ključna figura u preduzetništvu kao i sa činjenicom da su personalne osobine

4Adaptirano prema: Paunović, B. (2012). Preduzetništvo i upravljanje malim preduzećima. Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 3.

5Lajović, D. (2006). Preduzetništvom u porodični biznis. Grafo Crna Gora, Podgorica, str.11.

6Brewer, A. (2001). History of Political Economy An Essay on Economic Theory: An English Translation of Richard Cantillon’s Essai sur la nature du commerce en general, dostupno na http://hope.dukejournals.org/content/44/4/693.full.pdf+html , pristupljeno 18.09.2013.godine.

6

http://hope.dukejournals.org/content/44/4/693.full.pdf+html


preduzetnika opredeljujuće za pokretanje preduzetničke aktivnosti, različiti autori

percipiraju preduzetnika na različite načine:7(pogledati tabelu 1.)

Da bi se na pravi način realizovala određena preduzetnička aktivnost pojedinac koji je

pokreće ne može biti bilo ko. On mora da sadrži brojne osobine koje ga odvajaju od onih

koji nisu preduzetnici. Naravno, ponekad sve potrebne osobine ne mora imati jedna

osoba, već tim koji nastoji da ostvari neku preduzetničku ideju. Danas, nakon mnogih

istraživanja na ovu temu ne može se izdvojiti jasan i precizan skup atributa koji odvajaju

preduzetnika od onih koji to nisu.

Tabela 1. Različite percepcije preduzetnika

Različite percepcije preduzetnika

Autori Ko je preduzetnik?

Kantijon Preduzetnik je špekulant

Bodo, Šumpeter Preduzetnik je inovator

Sej, Veber, Šumpeter Preduzetnik je lider

Šumpeter, Mil, Maršal, Menger Preduzetnik je menadžer

Kantijon, Menger, Maršal Preduzetnik je donosilac odluka

Smit, Pigu Preduzetnik je lice koje obezbeđuje finansijski kapital

Najčešće izdvajane osobine uspešnih preduzetnika u literaturi su oblikovane u jedan

model koji je poznatiji pod nazivom 10Ds, jer autor navodi deset reči koje počinju

slovom D na engleskom jeziku koje označavaju te osobine.8

7Sumarni prikaz različitih percepcija preduzetništva i preduzetnika od strane različitih autora, čiji stavovi i doprinosi su istaknuti na početku rada.

8Bygrave, D. (1994). The Entrepreneurial Process- The Portable MBA in Entrepreneurship, John Wiley, New York, str. 7.

7


1. Dream- preduzetnik je sklon sanjarenju, jer ima preciznu viziju određenog

poslovanja u budućnosti

2. Decisiveness- uverljiv je, jer odluke donosi brzo i to je ključ njegovog uspeha

3. Doer- preduzetnik je tvorac jer što odluči vrlo brzo i ostvari u praksi

4. Determination- odlučan je, jer retko odustaje, pa čak i kad se suoči sa najtežim

problemom rešen je da istraje do kraja

5. Dedication- posvećen je poslovanju u potpunosti, pa čak i po cenu žrtvovanja

nekih drugih elemenata u životu

6. Devotion- odan je poslovnim partnerima

7. Details- detaljan je jer ne dozvoljava da mu promakne ni najmanja sitnica

8. Destiny- preduzetnik je gospodar sudbine, jer sve drži u svojim rukama

9. Dollars- novac vidi kao sredstvo za povećavanje svog poslovnog poduhvata

10. Distribute-preduzetnik je distributer, jer je spreman na delegiranje ovlašćenja

ključnim saradnicima, nekada i pre nego članovima svoje porodice

Kvalitetno istraživanje na ovu temu uradio je prethodno pomenuti autor Timons. On

smatra da se pojedinac koji poseduje sledećih devet kvaliteta može smatrati uspešnim

preduzetnikom:9

11. Visoko postavljeni, ali nadasve realni poslovni ciljevi

12. Posedovanje energije

13. Dovoljan stepen samopouzdanja kako bi se preuzeo umeren poslovni rizik

14. Sposobnost okupljanja potrebnog tima oko sebe

15. Posedovanje dugoročne vizije posla

16. Visoki poslovni standardi koje je sam postavio

17. Kontinuirano povećanje konkurentske prednosti svog posla

18. Spremnost učenja na sopstvenim greškama

19. Motivacija za dalje razrađivanje posla treba da bude novac zarađen od biznisa

Iako smo na samom početku glave naglasili da ne može jasno definisati koje osobine

mora posedovati uspešan preduzetnik, ipak možemo identifikovati neke njihove lične

kvalitete koji su zajednički većini onih najuspešnijih, a po mišljenju autora to su:

9Timmons, J. (1971). Black Is Beautiful, Is It Bountiful? Harvard Business Review, Vol.6, No.3 str. 81-94.

8


proaktivnost, odlučnost, požrtvovanost, inicijativnost, pronicljivost, posedovanje jasno

definisanog cilja i spremnost za njegovu realizaciju uz prisutnost rizika.

Preduzetnički opredeljena osoba mora sama posedovati osećaj sigurnosti, samostalnosti i

nezavisnosti u aktivnostima. Drugim rečima, to znači slobodu u odlučivanju i

motivisanost za preduzimanje aktivnosti. Vršenje preduzetničke funkcije čini osnovu

tržišno-orijentisanog preduzeća. Inicijativnost kod preduzetnika ogleda se u mogućnosti

kontinuiranog uvođenja i korišćenja novih načina i oblika rada, kao što su uvođenje

novih tehnologija u proizvodnji, stalna promena sirovina i zamena postojećih sa novim

materijalima, otkrivanje novih načina za promociju i marketing proizvoda i usluga i

pronalaženje novih tržišta za prodaju proizvoda. Preuzimanje rizika u procesu pokretanja

preduzetničke aktivnosti je velika hrabrost za budućeg preduzetnika. Preduzetnik ne može

da predvidi rizik u vreme početka preduzetničkih aktivnosti.

Preduzetnik može da predvidi samo faktore, razloge koji ga vode u pokretanje malog

biznisa.

Svaka preduzetnička aktivnost je izložena određenim rizicima. I upravo u takvim

okolnostima njegova ključna uloga je da obezbedi i poveže ostale komponente

preduzetničkog modela, odnosno da prepozna mogućnosti i da identifikuje i pribavi

neophodne resurse, kao i da rukovodi brojnim akrivnostima i procesima u samoj

organizaciji.

II SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO

1. Vrste preduztništva prema motivu pokretanja preduzetničkog procesa

U literaturi su od strane brojnih autora date različite klasifikacije preduzetništva. Još

1776. godine Adam Smit klasifikovao je preduzetničke aktivnosti na zanatske aktivnosti

i preduzetničke aktivnosti u kojima se prepoznaju nove mogućnosti. 10 U zavisnosti od

kriterijuma koji odaberemo mogu se izdvojiti različite vrste preduzetništva. Mada,

krucijalno pitanje je da li se uopšte može govoriti o vrstama preduzetništva, ili su to

10 http://www2.hn.psu.edu/faculty/jmanis/adam-smith/wealth-nations.pdf , pristupljeno 19.09.2013.

9

http://www2.hn.psu.edu/faculty/jmanis/adam-smith/wealth-nations.pdf


samo različite manifestacije jednog jedinstvenog procesa? Da bi odgovorili na ovo

pitanje neophodno je još jednom vratiti se na osnovne faze preduzetničkog procesa.

Kao prvu fazu izdvojili smo iznalaženje ideje, potom događaj koji pokreće,

implementaciju i na kraju rast. U literaturi se sreću najrazličitije manifestacije

preduzetništva koje se izdajaju kao njegove vrste.

Svaka vrsta ima isti ovaj tok u preduzetničkom procesu, tako da se suštinski one ne

razlikuju. Svaka od njih je započela nekom idejom, a završena implementacijom i

rastom. Jedino što može praviti distinkciju je činjenica da je motiv pokretanja

preduzetničkog procesa različit. Tj., razlikuje se ono čime je preduzetnik motivisan u

traženju ideje za novi poslovni poduhvat. Ako se vratimo i na različite percepcije

preduzetništva kroz istoriju, i ako moramo preduzetništvo objasniti jednom rečju, ta reč

bi sigurno bila vrednost. Tačnije, preduzetništvo je jedinstven proces koji za primarni cilj

ima generisanje vrednosti kao krajnji ishod. A na koji način će doći do ostvarenja te

vrednosti upravo zavisi od motiva koji ga pokreće na razmišljanje o iznalaženju ideja za

realizaciju preduzetničkog poduhvata. Drugim rečima, preduzetništvo je jedno i kao

takvo ima za cilj generisanje buduće vrednosti, a u zavisnosti od motiva i cilja koji

preduzetnika pokreće na razmišljanje, kao i od okolnosti u kojima realizuje tu svoju

preduzetničku ideju možemo razlikovati dva pravca ili dve grane preduzetništva. To su:

preduzetništvo koje je isključivo motivisano generisanjem profita i socijalno

motivisano preduzetništvo. Preduzetništvo motivisano isključivo stvaranjem profita

uglavnom se vezuje za osnivanje novih malih i srednjih preduzeća, mada u poslednje

vreme se sve više govori i o preduzetništvu u velikim preduzećima (tkzv. korporativnom

preduzetništvu). Stoga, pored osnivanja novih preduzeća da bi se ostvario profit,

preduzetnička aktivnost se može pokrenuti i u velikim korporacijama, radi oživljavanja

postojećeg načina poslovanja. Budući da prilikom razmatranja teme preduzetništva

uglavnom govorimo o malim i srednjim preduzećima, u nastavku rada više pažnje

posvetićemo ipak analizi preduzetništva u velikim preduzećima. Pored profitno

motivisanog preduzetništva, specifične okolnosti i ambijentalne pretpostavke dovode do

toga da preduzetništvo može imati i drugačiju motivacionu osnovu, gde socijalni element

igra preovlađujuću ulogu. Ali ni kod ove, uslovno rečeno grane preduzetništva, ne remeti

se bazična funkcija preduzetništva, a to je stvaranje profita.

10


2. Pojam korporativnog preduzetništva

Nakon što smo napravili distinkciju između internog i eksternog preduzetništva, u

nastavku rada više pažnje posvetićemo detaljnoj analizi internog preduzetništva. Naime,

savremeni trendovi u privredi kao i procesi globalizacije doprineli su povećanju

konkurencije i stalnim promenama okoline na tržištima širom sveta. Velika preduzeća

počela su uviđati potrebu za inovativnošću i fleksibilnošću u cilju unapređenja

poslovanja. Jedan od načina kako to postići je ujedinjavanje prednosti malih preduzeća

(kreativnost, fleksibilnost, inovativnost, poznavanje tržišta) sa tržišnom snagom i

finansijskim resursima velikog preduzeća. Ovaj koncept danas je poznat pod nazivom

korporativno preduzetništvo.

Korporativno preduzetnistvo je predmet naučnog istraživanja i praktičnog interesovanja

više od dve decenije. Ranih 1980-ih godina, nekoliko istraživača je otkrilo značaj

preduzetništva i njegovu ulogu u obnovi postojećih organizacija, inovacijama,

preuzimanju rizika i stvaranju novih preduzeća. Zbog svog blagotvornog uticaja na

revitalizaciju performansi firme, od tog momenta korporativno preduzetništvo postalo je

predmet interesa mnogih. Interesovanje za razvoj korporativnog preduzetništva raslo je

iz godine u godinu, kako su menadžeri postajali svesniji neophodnosti iznalaženja novih

načina za upravljanje organizacijom, kako bi ostali konkurentni u turbulentnom i

dinaminom okruženju.11

Iako koncept korporativnog preduzetništva zvuči jednostavno, istraživači koriste

različite definicije i imena za preduzetnički fenomen u okviru organizacije. U literaturi

srećemo različite termine kojim se objašnjava ovaj pojam, a to su unutrašnje

preduzetništvo, korporativno preduzetništvo, kao i korporativni venturing.12

Pojam korporativnog ili unutrašnjeg preduzetništva među prvima uveo je Pinčot (1985).

On je unutrašnje preduzetništvo definisao kao uvođenje nečeg novog ili drugačije

kombinovanje postojećih resursa unutar neke organizacije, tj. kao stvaranje novih

11Davis, K. (1999). Decision criteria in the development of potential intrapreneurs. Journal of Engineering and Technology Management, Vol.16, str. 295–327.

12Burgelman, R. (1983). Corporate entrepreneurship and strategic management: Insight from a process study. Management Science, Vol.29, str. 1349–1364. i McMillan, C., Block, Z., Narasimha, S. (1986). Corporate venturing: alternatives, obstacles, encountered and experience effects. Journal of Business Venturing, Vol. 9, str. 177–191.

11


poslovnih mogućnosti unutar postojeće organizacije i njeno strateško obnavljanje. Prema

njegovom mišljenju strateška obnova uključuje stvaranje novog bogatstva kroz nove

oblike kombinovanja resursa.13

Preciznija i široko prihvaćena definicija korporativnog preduzetnistva ukazuje da je to

proces otkrivanja i razvijanja novih prilika za stvaranje vrednosti kroz inovacije bez

obzira na bilo resurse ili poziciju preduzetnika.14 Takođe, neki autori definišu

korporativno preduzetništvo kao proces kojim pojedinci unutar organizacije prate

mogucnosti u i izvan nje i pokušavaju da ih iskoriste, bez obzira na resurse koji su im

trenutno na raspolaganju, a sve to u cilju rešavanja različitih ekonomskih i socijalnih

problema u kompaniji.15

U savremenoj privredi osnova uspešnog poslovanja, pogotovu u globalnim okvirima,

jeste stvaranje povoljne klime u organizaciji koja forsira preduzetničko ponašanje,

inovativnost i fleksibilnost. Prema savremenim shvatanjima preduzetnik više ne mora da

bude pojedinac, koji je vlasnik biznisa. Preduzetnik može biti i pojedinac koji je

zaposlen kod poslodavca, ali da poseduje osobine koje su karakteristične za

preduzetničko ponašanje.

Poslovima u organizaciji se bez obzira na veličinu mora upravljati na preduzetnički

način, da bi preduzeće postalo preduzetnička organizacija. Sve više preduzeća, bez

obzira na veličinu, finansijsku snagu i svojinske odnose, počinje da se ponaša

preduzetnički, usvajajući osnovne postulate preduzetničkog poslovanja i koristeći

preduzetnički menadžment. Ipak, neki autori su učinili napore da uspostave korelaciju

između preduzetničkog ponašanja i tipova firmi. Naime, svrstali su firme u tri grupacije:

jednostavne, one koje planiraju i organske. Oblik i stepen preduzetničkog ponašanja u

njima objašnjavaju na sledeći način: jednostavne firme su male i sve je skoncentrisano u

njihovom vrhu, pa i preduzetništvo. Odnosno, stepen i način preduzetničkog ponašanja u

ovom tipu firmi prvenstveno zavisi od karakteristika njenog rukovodioca. Druga grupa

13Adaptirano prema: Pinchot, G. (1985). Intrapreneuring: Why You Don’t Have to Leave the Corporation to Become an Entrepreneur. Harper & Row, New York, str.55.

14Antoncic, A., Hisrich, R. (2001). Intrapreneurship: Construct refinement and crosscultural validation. Journal of Business Venturing, Vol.16, str. 495–527.

15Schendel, D. (1990). Introduction to the special issue on corporate entrepreneurship. Strategic Management Journal, Vol.11, Summer Special Issue, str.1-3.

12


firmi se uglavnom oslanja na realizaciju ciljeva kroz jasne planirane operacije, pa je i

preduzetništvo inkorporirano u te planove. Konačno, organske firme karakteriše visok

stepen adaptibilnosti i fleksibilnosti kao i nivo komunikacije sa okruženjem, pa je

ispoljavanje i realizacija preduzetničkog ponašanja u funkciji okruženja i strukture. 16

Preduzetničko ponašanje u savremenoj organizaciji nije isključivo vezano za jedno lice i

njegove sposobnosti i iskustvo, već se sve više oslanja na timski rad. U tom smislu

razvijen je model korporativnog preduzetništva, koji potencira timski rad, čiji su članovi

motivisani da rade na postizanju uspeha i prihvatanju rizika. Preduzetništvo danas

podrazumeva kontinualni kreativni proces, čiji je osnovni cilj implementiranje inovacija

u organizaciji u funkciji uspešnog poslovanja i rešavanja problema potrošača i društva.

Savremena organizacija mora svoje poslovanje da bazira na preduzetničkom konceptu

ponašanja, koji potencira strategijski pristup baziran na prihvatanju rizika, kreativnosti,

inovaciji i odgovornosti svakog pojedinca za poslovanje organizacije.

Zahra je primetio da se korporativno preduzetništvo sastoji od formalnih i neformalnih

aktivnosti. Tačnije, on korporativno preduzetništvo zasniva na inovacijama koje se

javljaju u kompaniji. Inovacija može biti novi proizvod ili usluga, administrativni sistem

ili novi plan ili program koji se odnosi na članove organizacije. Ove aktivnosti se mogu

javiti na bilo kom nivou unutar kompanije sa ciljem da se poboljša konkurentska pozicija

i finansijske performanse preduzeca.17 Upravo iz svega navedenog možemo zaključiti da

veličina sama po sebi nije prepreka za preduzetništvo. Najveći broj istraživanja kao

krajnji rezultat dobija stav da se korporativno preduzetništvo javlja svuda, nezavisno od

tipa i veličine organizacije, ali da stepen prihvatljivog preduzetničkog ponašanja

opredeljuje priroda poslovanja kompanije, njeno okruženje kao i trenutna tržišna

situacija.

3. Nastanak socijalno motivisanog preduzetništva

Danas, brojni problemi kao što su nezaposlenost, loši životni uslovi, socijalna

isključenost pojedinaca ili grupacija i sl. predstavljaju jedno od bitnijih pitanja kojim se

16Miller, D. (1983), Correlates of the Entrepreneurship in three types of firms, Management science,

Vol. 29, No.7, str. 770-791.

17Zahra, S., Covin, J. (1995). Contextual Influences on the Corporate Entrepreneurship- Performance Relation-ship: A Longitudinal Analysis. Journal of Business Venturing, Vol.10, str. 43-58.

13


bave vlade i različite javne institucije. Inovativan pristup kroz društveno-ekonomske

poduhvate neophodan je kako bi se svi raspoloživi resursi iskoristili za nove prilike-

generatore zapošljavanja i/ili generatore novih vrednosti društva. Velika nada za boljitak

čovečanstva leži upravo u snazi i učinkovitosti društveno-motivisanih i osnaženih

pojedinaca koji žive za društvene promene.

Krajem XVIII i početkom XIX veka, kao odgovor na probleme koji su bili posledica

velikih promena, prvi put se javlja koncept društvene ekonomije i društvenog

preduzetnišva. Pojam “društvena ekonomija” prvi put je upotrebio francuski ekonomista

Šarl Dunoje u svojoj knjizi “Traktat o društvenoj ekonomiji” 1830. godine, u kojoj se

zalagao za moralniji, više etički pristup u ekonomiji. Značajnu ulogu u razvoju društvene

ekonomije u ono vreme imao je i Džon Stjuart Mil koji je pod etičnošću u ekonomiji

razumevao “sreću svih ljudi”, a velike napore usmeravao je u proces usvajanja prvog

zakona o zadrugama u svetu i Velikoj Britaniji 1852. godine. Njihov rad nastavio je

Leon Valras u svom delu “Studije društvene ekonomije: teorija o podeli društvenog

bogatstva” iz 1896. godine. Do kraja XIX veka oblikovana su i osnovna načela, odnosno

vrednosti društvene ekonomije: demokratsko udruživanje i delovanje, solidarnost i

saradnja.18

Pravi procvat društvena ekonomija i društveno preduzetništvo doživeli su u 80-tim

godinama prošlog veka, ponajviše iz razloga što se tradicionalna tržišna ekonomija nije

znala nositi s velikim problemima poput ogromne dugotrajne nezaposlenosti, socijalnog

isključivanja, loših životnih uslova u ruralnim predelima, zdravstva, obrazovanja, itd.

Ipak, socijalna ekonomija i socijalno preduzetništvo i dalje nisu dovoljno prisutni, ni u

teoriji, a ni u praksi. Ono i dalje predstavlja podcenjeno polje istraživanja, iako se vide

naznake da će u budućnosti situacija biti drugačija.19

Termini “socijalno preduzetništvo“, „socijalno preduzeće“ i „socijalna kooperativa“

ključni su teorijski termini u području „socijalne ekonomije“.20 Koncept socijalne

18Monzon, L., Chaves, R. (2008). The European Social Economy: Concept and dimensions of the third sector. Annals of Public and Cooperative Economics,Vol 79, No 3/4., str. 123-145.

19Othmar, L., Kaniskas, J. (1987). Opportunity Recognition in Social Entrepreneurship: A Thematic Meta Anal-ysis. The Journal of Entrepreneurship, Vol.21, No.1, str.25–58.

20DIESIS (2008). Report Social Economy Map: Map of European and National Social Economy Institutions and Organisations, Brussels, str. 7 – 9, dostupno na: www.ekonomiaspoleczna.pl , pristupljeno 19.09.2013.

14

http://www.ekonomiaspoleczna.pl/


ekonomije obuhvata različite ekonomske inicijative koje ne teže prevashodno

ostvarivanju profita već su usmerene ka ostvarivanju javnog interesa ili interesa

određenih socijalno-isključenih grupa stanovništva. Socijalna ekonomija, dakle,

podrazumeva primat socijalnih ciljeva u odnosu na ekonomske, ali se socijalni ciljevi

ostvaruju ekonomskim načinom delovanja.21

Koren socijalnog preduzetništva se može naći u samoj osnovnoj definiciji

preduzetništva- preduzetnik uvek teži promenama, odgovara na njih i koristi ih . Upravo

iz ovoga proističe i činjenica da je socijalno preduzetništvo ustvari u osnovi

preduzetništvo, kao i svako drugo, jer ekonomski ciljevi su takođe dominantni u

realizaciji poslovnih poduhvata. Jedino što se u ovom slučaju razlikuje, jesu okolnosti u

kojima se realizuje preduzetnički poduhvat.

Možda je najtačnije reći da taj socijalni element predstavlja samo katalizator realizacije

preduzetničkog poduhvata, a ključni cilj je u svakom slučaju generisanje vrednosti

oličene profitom.

Uloga socijalnog preduzetništva, kao oblika socijalne ekonomije, jeste upravo u poboljšavanju

kvaliteta života, kao i u ostvarivanju koncepta održivog razvoja. Ono što je ključno u

razumevanju pojma socijalnog preduzetništva jeste činjenica da se kroz njega socijalni

problemi pretvaraju u upravljačke, jer od strane pojedinaca ili preduzetnika bivaju rešeni na

inovativan i preduzetnički način.

Iako postoji dovoljno prostora za raspravu oko toga je li glavni ili tek najvažniji sporedni cilj

društvenog preduzetništva ispunjenje nekih unapred odabranih društvenih ciljeva, činjenica je

da se ova preduzeća od ostalih preduzeća na tržištu razlikuju i po tome što svoju uspešnost ne

mere samo putem dobiti koju su ostvarila, nego i stupnjem pozitivnih društvenih promena

koje su proizvela– jednom rečju, veličinom stvorenog društvenog (socijalnog) kapitala.22

Razvoj i širenje društvenog preduzetništva predstavlja konkretnu mogućnost adresiranja

potreba socijalno osetljivih grupa i problema u lokalnim zajednicama. Društveno

21Fraczak, P., Wygnanski, J. (2008). The Polish Model of the Social Economy: Recommendations for Growth, Foundation for Social and Economic Initiatives, Warsaw, str. 8.

22Serna, C. (2009). The reflexive assembly: Embryon of a virtous circle in evaluating the cooperative social economy. CIRIEC - International Centre of Research and information on the Public, Social and Cooperative Economy, Belgium, str. 25.

15


preduzetništvo važno je i kao stabilizacijski faktor na tržištu rada. Često su socijalna

preduzeća usmerena na radnu integraciju i inkluziju neke od ugroženih društvenih grupa,

pri čemu ta preduzeća kombinuju poslovni pristup sa obavljanjem funkcije od šireg

društvenog značaja. Oblast delovanja socijalnih preduzeća može biti pružanje socijalnih

usluga koje nisu bile adekvatno regulisane od strane javne vlasti ili ponuda određenih

proizvoda na tržištu, sa namerom da se ostvareni profit usmeri na postizanje socijalnih

ciljeva.

Procenjuje se da sektor socijalnog preduzetništva u svetu danas zapošljava oko 40

miliona ljudi, sa preko 200 miliona volontera. Preko 30 univerziteta u svetu ima

programe socijalnog preduzetništva, uključujući: Kolumbiju, Harvard, Stenford,

Oksford.23 U EU različiti oblici socijalnog preduzetništva (poput zadruga, organizacija

civilnog društva, fondacija, socijalnih preduzeća) čine dva miliona privrednih društava,

(odnosno 10% od ukupnog broja u EU) i zapošljavaju 11 miliona ljudi (oko 6% od

ukupnog broja u EU).24

Kada govorimo o društvenom preduzetništvu, neizostavno je pomenuti i društvene

preduzetnike. Ono što je najbitnije istaknuti kada govorimo o društvenim preduzetnicima

jeste činjenica da njih ne pokreće samo zarada, već pored toga oni žele partnerstva,

saradnju.

Ova kategorija preduzetnika motivisana je stvaranjem društvenih promena, sposobna je

organizovati druge, sposobna je motivisati druge, sposobna je prepoznati prilike za nove

preduzetničke poduhvate.25 Možemo reći da je “društveni preduzetnik pojedinac koji

koristi profitabilne strategije kako bi ostvario ciljeve, simultano tražeći i finansijske i

društvene prinose na investiciju.”26

Socijalni preduzetnik kontinuirano traga za inovativnim metodama prilagođavajući se

novonastalom stanju na globalnoj i lokalnoj sredini. On mora odgovarati za svoje

postupke, donešene odluke i ishode preduzetih aktivnosti. Socijalni preduzetnik je

23Leadbeater, C. (1997). The Rise of Social Entrepreneur. Blackwell, London, str. 10.

24CIRIEC (2007). The Social Economy in The European Union. Organization publishing center, Genewa, str. 3.

25Spreckley, F. (2010). Social Enterprise Business Planing. British Council, unpublished.

26The Institute for Social Entrepreneurs (2002). A glossary of useful terms. dostupno na http://www.snpo.org , pristupljeno 19.09.2013.godine.

16

http://www.snpo.org/


uporni vizionar koji s inovativnim rešenjima pristupa rešavanju postojećih društvenih

problema. Koristeći se novim načinima i pristupom oni iskorišćavaju prilike koje drugi

propuste te poboljšavaju efektivnost kreirajući održiva partnerstva.

Socijalni preduzetnik kombinuje preduzetničke veštine sa društvenom odgovornošću u

cilju podsticanja održivog razvoja. Isto tako on mora biti ambiciozan, dosetljiv,

snalažljiv, etičan, samodisciplinovan i vođen misijom za ostvarenje postavljenih ciljeva.

Iz ovoga proističe upravo zaključak koji ide u prilog našoj prvobitnoj tvrdnji da su sve

ove manifestacije preduzetništva, pa i samih preduzetnika u biti iste.

Sve vrste preduzetnika, tradicionalni (misli se na preduzetnike koji osnivaju mala

preduzeća), korporativni, a i socijalni su prvenstveno motivisani prilikom koju vide i

zato slede svoju viziju bez obzira na sve prepreke. Odnosno, svima njima je zajednički

rizik koji preuzimaju radi dostizanja nekog konkretnog cilja. Bitno je naglasiti i važnost

vlastitog zadovoljstva zbog uspešne realizacije ideja, koje je prisutno kod njih.

Kao razlika između profitnog i socijalnog preduzetnika može se izdvojiti činjenica da je

za profitnog preduzetnika na prvom mestu tržište koje može platiti i na taj način

realizovati ostvarenje profita prodajom proizvoda ili usluge. Socijalni preduzetnik stremi

visokim vrednostima socijalnih transformacijskih procesa, a realizovani profit se

reinvestira u razvoj zajednice. Ali svakako to ne znači da će socijalni preduzetnik

izbegavati novčane rezultate tog poslovnog poduhvata.

4. Različiti oblici oraganizovanja socijalno motivisanog preduzetništva

U zemljama EU postoje različiti oblici organizovanja socijalnog preduzetništva s obzirom na

uslove i specifičnosti svake zemlje, što daje mogućnost da svaka zemlja razvije upravo onaj

tip socijalnog preduzetništva koji odgovara njenim uslovima. Ono što je, međutim, zajedničko

za sve oblike organizovanja socijalnog preduzetništva, jeste da nisu profitno orijentisani, što

znači da se ostvarena dobit ponovo ulaže u cilju daljeg razvijanja delatnosti određenog oblika

socijalnog preduzetništva.

Dakle, socijalno preduzetništvo počiva na izrazito etičkim, humanim principima uzajamne

solidarnosti i odgovornosi prema onim članovima društva koji nisu u stanju sami da se uključe

17


u oštre uslove tržišne konkurencije. Pored zapošljavanja, kojim se ovakvim licima daje

mogućnost da prevaziđu siromaštvo, ovaj tip preduzetništva omogućuje ovim licima

uključivanje u društvo i razvijanje svesti o ličnoj odgovornosti. Cilj socijalnih preduzeća je

razvoj lokalnih zajednica, često su osnovana od strane grupe građana a distribucija profita je

izrazito limitirana jer se isti reinvestira u misiju socijalnog preduzeća. U kojoj formi će ona

biti osnovana prvenstveno zavisi od vrste socijalnog cilja, tržišne niše kao i od pravnih i

ekonomskih ograničenja i regulativa posmatrane zemlje. U nastavku rada nećemo se baviti

oblicima socijalnih preduzeća u svetu, već ćemo pažnju usmeriti na oblike socijalnih

organizovanja kod nas i njihov značaj za srpski razvoj i privredu u celini.

Pregledom literature može se naići na brojne klasifikacije socijalnih preduzeća, ali mi

smo odabrali jednu koju su definisali istraživači SeConS-a.27 Naime, oni su prepoznali

sledeće organizacione forme u Srbiji koje skoro u potpunosti ili približno odgovaraju

konceptu socijalnog preduzeća:28

- zadruge,

- NVO,

- preduzeća za stručno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Jedno istraživanje iz 2008. godine sprovedeno na prostoru naše zemlje identifikovalo je

162 NVO, 898 zadruga i 55 preduzeća za zapošljavanje lica sa invaliditetom.

Značajan deo sektora predstavljaju zadruge, pre svega poljoprivredne, koje tako

značajno utiču na opšte odlike ovog sektora.29 U nastavku ćemo posvetiti pažnju analizi

svakog od pomenutih oblika ponaosob.

27 Secons je nezavisna organizacija stručnjaka koji se prvenstveno bave empirijskim istraživanjima u sferi socijalne ekonomije. Nastao kao inicijativa grupe sociologa, društvenih naučnika i istraživača, koji su dugi niz godina radili na pitanjima društvenog razvoja na univerzitetu i organizacijama civilnog društva u zemlji i inostranstvu. Detaljnije o Secons-u pogledati na http://www.secons.net/organisation.php?lng=srb#aboutus , pristupljeno 19.09.2013.godine.

28Bilten o socijalnom preduzetništvu, dostupno na http://www.emins.org/uploads/useruploads/dokumentipdf/Bilten-o-socijalnom-preduzetnistvu.pdf , pristupljeno 20.09.2013.

29 http://www.emins.org/uploads/useruploads/projektipdf/P5_Slobodan_Cvejic.pdf , pristupljeno 20.09.2013.

18

http://www.emins.org/uploads/useruploads/projektipdf/P5_Slobodan_Cvejic.pdf

http://www.emins.org/uploads/useruploads/dokumentipdf/Bilten-o-socijalnom-preduzetnistvu.pdf

http://www.secons.net/organisation.php?lng=srb#aboutus


4.1. Zadruge kao oblik socijalnih preduzeća

Prva socijalna preduzeća u zadružnoj formi javljaju u Italiji 70-ih godina XX veka kao

rešenje za pružanje usluge socijalne zaštite za ekonomski siromašnije slojeve društva,

kako bi se na taj način smanjio finansijski teret države za realizaciju socijalnih

programa. Zadruge su u pravni sistem Italije ušle pod nazivom socijalne zadruge. Ove

socijalne zadruge pokrivale su aktivnosti staranja (upravljanje socijalno-zdravstvenim

staranjem, obrazovne usluge, kućno staranje i smeštaj ugroženih kategorija, čuvanje i

briga o deci, kulturne aktivnosti i inicijative za zaštitu životne sredine), odnosno,

aktivnosti obučavanja (uvođenje ljudi koji su u nepovoljnom položaju u društvu i koji ne

mogu da se uključe u „normalne“ proizvodne krugove, u poslovne i aktivnosti

zapošljavanja). Upravo zbog ove različite poslovne filozofije socijalnih zadruga

izdvajaju se dva tipa: socijalne zadruge tipa A (ital. cooperative sociali di tipo A) i

socijalne zadruge tipa B (ital. cooperative sociali di tipo B).30

U svojem najuticajnijem delu, „Načela političke ekonomije“, Mil je detaljno razmotrio

prednosti i nedostatke radničkih zadruga, pozivajući na podsticanje ovakvih vrsta udruženja

zbog njihovih ekonomskih i moralnih prednosti. Kao Mil, i Leon Valras je smatrao da

zadruge mogu ispuniti važnu funkciju u rešavanju socijalnih sukoba igranjem značajne

"ekonomske uloge, ne tako da se reše kapitala, nego da svet učine manje kapitalističkim, kao i

moralne uloge, ne manje važne, koja se sastoji od uvođenja demokratije u funkcionisanje

procesa proizvodnje".31

Odmah nakon osnivanja prvih zadruga u evropskim zemljama, kao rezultat rastuće

potrebe siromašnih seljaka da se brane od zelenaša i trgovačkih špekulanata, osnivaju se

i prve zadruge kod nas. U Srbiji su osnovane socijalne zadruge slične onima koje su

zastupljenje u italijanskoj praksi. Prva zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu

Vranovo kod Smedereva, kao poljoprivredno-kreditna unija. Mada pravi oblik

kooperativa vezuje se za XX vek i osnivanje prvih omladinskih i studentskih zadruga,

kao vid interesnog udruživanja studenata za rad na privremenim i povremenim

30Thomas, A. (2004). The Rise of Social Cooperatives in Italy, Voluntas: International Journal of Voluntary and Non-profit Organizations, Vol. 15, No. 3; str. 243-263.

31Monzón, J., Ávila, R. (2007). Study on the Social Economy in the European Union , Europeanc Eco-nomic and SocialeCommittee, Brussels, str.16.

19


poslovima.32 Zadruge, se osnivaju i deluju po specifičnim (zadružnim) principima,

saglasno odredbama Zakona o zadrugama. Za razliku od privrednih društava, zadrugu

mogu osnovati samo fizička lica, radi ostvarivanja svojih ekonomskih, socijalnih i

kulturnih interesa, na principima dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratičnosti,

ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i

međuzadružne saradnje.33

Zadruge se osnivaju najviše u oblasti poljoprivrede, ekoloških inicijativa povezanih sa

razvojem lokalne zajednice i preduzetničkih inicijativa u okviru ženskog pokreta. Kao

poseban vid poljoprivrednih zadruga nastaju različiti oblici nezavisnih organizacija koje

kao male kompanije preduzimaju aktivnosti koje bi se mogle svrstati u ekološke

kooperative. Ovde se uglavnom radi o programima koji pod zaštitom prirodne sredine

podrazumevaju proizvodnju zdrave hrane što postaje vrlo popularno u savremenim

uslovima. U ovu klasifikaciju bi se mogle svrstati i zadruge koje se povezuju sa

turizmom, lokalnim stvaralaštvom, podsticanjem tradicionalnog stvaralaštva (štrikanje,

tkanje) i drugim aktivnostima povezanim sa lokalnom turističkom ponudom. Polazeći od

podataka da su žene najveći gubitnici u tranziciji, zadruge su prepoznate i kao model

ekonomskog osnaživanja žena.

Zadruge mogu biti zemljoradničke opšte i specijalizovane, stambene, potrošačke,

zanatske, zdravstvene, omladinske, studentske, učeničke, a mogu biti organizovane i za

druge vrste usluga.

Pored toga, zavisno od akta o osnivanju i zadružnih pravila, zadruge mogu biti sa

udelima ili bez udela. Zadrugom upravljaju zadrugari, po principu jedan čovek jedan

glas. Svaki zadrugar ima jednak udeo u zadruzi.

Za obaveze u pravnom prometu zadruga odgovara celokupnom svojom imovinom, dok

zadrugari odgovaraju solidarno, najmanje do visine svog udela, ako ugovorom o

osnivanju ili zadružnim pravilima nije predviđeno da odgovaraju većim iznosom. Kao

što je navedeno, zadruge se mogu osnivati radi ostvarivanja ekonomskih, ali i socijalnih

i kulturnih interesa svojih članova. Međutim, iz zakonske definicije pojedinih oblika

32 http://www.inkluzija.gov.rs/?p=5056 , pristupljeno 20.09.2013.

33Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ“, br. 41/96, 13/98, „Službeni glasnik RS“, br 1012/2005., 34/2006.).

20

http://www.inkluzija.gov.rs/?p=5056


zadruga (poljoprivredne, zanatske, stambene, itd.), proizilazi da se zadruge prevashodno

osnivanju radi ostvarivanja određenih ekonomskih interesa (prodaja roba i vršenje usluga

za nadoknadu na tržištu), mada pod specifičnim uslovima. 34 Na samom kraju

funkcionisanje ovog oblika socijalnog preduzetništva ilustrovaćemo jednim primerom iz

naše zemlje.

Primer kooperativnog modela socijalnog preduzeća iz Srbije: Nova vizija je

registrovana kao zadruga, osnovana 2010. godine, na jugoistoku Srbije, u Pirotu.

Zadruga se bavi mešovitom poljoprivrednom proizvodnjom, a sve u cilju integracije i

smanjenja siromaštva prognanih i izbeglih lica, socijalno ugroženih i siromašnih starih

osoba. Osnivači zadruge su 20 privatnih lica iz ugroženih kategorija stanovnistva,

prvenstveno raseljeničke populacije. Nova vizija se prvenstvno bavi proizvodnjom

žitarica i povrtarskih proizvoda na parceli koju su dobili na korišćenje od grada Pirota.

Takođe,u planu je i nabavka plastenika i sistema za navodnjavanje, kao i širenje

postojeće obradive površine i asortimana proizvodnje u smislu otpočinjanja odgoja

svinja. Višak profita će se investirati u širenje članstva zadruge, promociju ideje

socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou i u programe za ugrožene kat egorije. U

raspodeli dobiti jednako učestvuju svi zadrugari.

4.2. Nevladine organizacije (NVO) kao oblik socijalnih preduzeća

Radi se o udruženju ili organizaciji koja nije pod nadležnošću vlade i čiji osnivač nije

država. Zbog toga su NVO uglavnom nezavisne od vlade.

Nevladine organizacije su neprofitne i na volji građana zasnovane grupe koje su

organizovane na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.35

Nevladine organizacije su usmerene na određene društvene probleme, ciljeve i zadatke i

vođene su ljudima koji imaju zajednički interes. One pružaju različite vrste usluga,

servisa i obavljaju niz humanitarnih funkcija. Socijalne usluge se mogu ostvarivati u

vidu: psiho-socijalne podrške, dnevnog boravka, zaštićenog smeštaja, kućne nege i

pomoći u kući, socijalnog preduzetništva i zapošljavanja, edukacije, zagovaranja prava i

sl.

34Isto kao 33.

35 http://bs.wikipedia.org/wiki/Nevladina_organizacija , pristupljeno: 21.09.2013.

21

http://bs.wikipedia.org/wiki/Nevladina_organizacija


Nevladine organizacije, kao deo civilnog društva, imaju veliki značaj u socijalnoj

politici razvijenih zemalja, naročito zbog toga što savremena i velika država ne može da

zadovolji sve potrebe građana, pa mnoge svoje programe prepušta nevladinom sektoru.

Na taj način nevladin sektor postaje alternativa i novi partner (ali ne i konkurencija)

državnom sektoru u kojem se ljudi u kriznim situacijama oslanjaju na vlastite snage.

Jedan od najrasprostranjenijih oblika NVO-a su i Teledomovi (i telekolibe). To su

nevladine organizacije koje pružaju usluge informacionih i komunikacionih tehnologija

kako bi podržali ruralni razvoj i povezali seoske zajednice sa širim društvom. Pokret

teledomova razvija se u Srbiji od 2000. godine i obuhvata oko 70 teledomova širom

Srbije. To su mali informacioni centri koji su otvoreni za sve članove lokalne zajednice

pružajući različite usluge informacionih tehnologija. Telekolibe su udružene u Teledom

savez Srbije i kombinuju komercijalne aktivnosti sa humanitarnim i civilnim

aktivnostima. Teledom je samoodrživ–on se izdržava kroz komercijalne delatnosti, sa

uslugama čije su cene ispod tržišnih, dok se usluge civilnim organizacijama nude po

izuzetno povoljnim uslovima. Teledom kombinuje komercijalne delatnosti s

humanitarnim i civilnim radom pružajući administrativne usluge, usluge informacionih i

komunikacionih tehnologija (korišćenje intereneta i kompjutera), informacije (o

tržištima, poslovima, konkursima, kreditima), organizuje kurseve engleskog jezika po

povoljnim cenama, organizuje programe obuke za informacione i komunikacione

tehnologije za preduzetnike i sarađuje s Nacionalnom službom za zapošljavanje. U tim

delatnostima angažuje nezaposlene ljude koji prolaze obuku u Teledomu (i koji su

plaćeni za to od strane Nacionalne službe za zapošljavanje) tokom šestomesečnog

perioda. Samostalno ili u saradnji s Crvenim krstom ili Udruženjem osoba sa

invaliditetom organizuje humanitarne i aktivnosti zaštite životne sredine. 36

4.3. Preduzeća za stručno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao

oblik socijalnih preduzeća

Najstarija forma, odnosno tradicionalni oblik socijalnih preduzeća koja su poznata i kod

nas kao zaštitne radionice za zapošljavanje invalida, jesu preduzeća koja rade na

angažovanju hendikepiranih (mentalno ili fizički obolelih lica) kojima je neophodna

rehabilitacija i zapošljavanje u skladu sa preostalim sposobnostima.

36 http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=2866 , pristupljeno, 22.09.2013.

22

http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=2866


Radi se o zapošljavanju rizičnih grupa koje ne mogu da se uključe na klasičan način na

tržište rada i kojima socijalna preduzeća pružaju stalnu podršku, a posebno ako se radi o

članovima preduzeća koji imaju teži hendikep i kojima je neophodno obezbediti tzv.

zaštićeno zapošljavanje.

Istraživanja rađena u drugim zemljama ukazuju da mnoge osobe sa invaliditetom mogu

obavljati radne zadatke na približno istom nivou kao i osobe koje nemaju invaliditet.

Izvestan broj osoba sa invaliditetom zapošljava se u preduzećima u otvorenoj privredi.

Međutim, mnogi od njih gube posao, jer se nedovoljno integrišu u radnu sredinu, a ne

zato što ne mogu da izvršavaju radne zadatke.37 Dakle, sprovedena istraživanja ukazuju

na socijalnu deficijentnost ove kategorije zaposlenih. Osnivači ove vrste socijalnih

preduzeća najčešće su udruženja građana (udruženja lica sa invaliditetom) i profitna

preduzeća. Kako bi dobila podršku od države Srbije, preduzeća za zapošljavanje lica sa

invaliditetom moraju da ispune određene zakonske uslove, kao što su: 38

- da zapošljavaju 40% ili više lica sa invaliditetom,

- da zapošljavaju odgovarajuće profile stručnjaka za ljudske resurse (psihologe,

defektologe i nastavnike prakse u okviru stručnog osposobljavanja),

- da izrade programe za stručno osposobljavanje lica sa invaliditetom koje moraju da

odobre Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja,

- da obezbede adekvatan prostor i tehničke uslove.

Takođe, u želji da se podrži razvoj ovih preduzeća, podigne nivo njihovog poslovanja i

time omogući povećano zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji

Regionalna privredna komora Zrenjanin, kao i Udruženje preduzeća za profesionalnu

rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom sproveli su projekat „ Izrada studije

izvodljivosti za uspostavljanje robne marke FER PROIZVOD za proizvode i usluge

invalidskih preduzeća“ u okviru Programa podrške razvoju preduzeća i preduzetništva,

koji je finansirala Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju. Osnovni

37Greenspan, S., Shoultz, B. (1981). Why Mentally Retarded Adults Lose Their Jobs: Social

Competence as a Factor in Work Adjustment, Institute for applied research in mental retardation, USA, str. 13.

38 http://www.secons.net/admin/app/webroot/files/publications/Mapiranjesocijalnihpreduzeca.pdf , pristupljeno 22.09.2013.

23

http://www.secons.net/admin/app/webroot/files/publications/Mapiranjesocijalnihpreduzeca.pdf


cilj studije bilo je elaboriranje mogućnosti institucionalnog označavanja proizvoda i

usluga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invalditetom. 39

Na osnovu svega navedenog možemo zaključiti da u određenoj meri država reguliše

njihovo zapošljavanje i kroz određene zakonske elemente utvrđuje adekvatne uslove za

njihovo poslovanje. Naravno, to je još uvek nedovoljno, tako da uloga države mora biti

još izraženija u narednom periodu kako bi učinak bio veći. O ulozi države i sličnim

pitanjima biće više reči u narednoj tački ove glave.

III ZNAČAJ I PERSPEKTIVE RAZVOJA SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA

1. Uloga države u razvoju socijalnog preduzetništva

Evropska društva se suočavaju sa ekstenzivnim rastom i diversifikacijom potreba,

zasnovanim u izmenjenim obrascima životnih stilova i socijalnih i ekonomskih

ponašanja različitih društvenih grupa. U isto vreme, nemogućnost da se obezbedi

nekadašnji nivo sigurnosti kroz garantovanu zaposlenost, starosne penzije, besplatnu

zdravstvenu zaštitu i druge usluge, vodila je ka nezaposlenosti i smanjenom obimu

usluga od opšteg interesa, posebno za one koji ne mogu da plate.40

Koristeći rezultate jednog sveobuhvatnog istraživanja sagledavamo stepen poznavanja

pojma socijalne ekonomije u Evropi. Upitnik korišćen u istraživanju se sastojao iz

donekle zatvorenih pitanja o socijalnoj ekonomiji i sličnim pojmovima u različitim

državama EU. Ispitanici su bili profesori, funkcioneri i najviši predstavnici u državnoj

javnoj upravi koji su imali određena ovlašćenja u području socijalne ekonomije. Stupanj

prepoznavanja podeljen je na tri grupe koje su označavane zvezdicom, i to: (*) one u

kojima ne postoji prepoznavanje ove ideje ili je neznatno, (**) one u kojima postoji

39 http://www.rpkomora-zr.co.rs/jp/index.php?option=com_content&view=article&id=48:projekat-q , pristupljeno 23.09.2013.

40Borzaga, C., Galera, G., Nogales, R. (2008). Social Enterprise: A new model for poverty reduction and employment generation. UNDP and EMES, Bratislava, str. 16.

24

http://www.rpkomora-zr.co.rs/jp/index.php?option=com_content&view=article&id=48:projekat-q


srednji stepen prepoznavanja i (***) one u kojima je stepen prepoznavanja visok, što

upućuje na institucionalizovano prepoznavanje ideje u posmatranoj državi.

Rezultati su omogućili podelu zemalja na svedeće tri grupe:41

- Države u kojima je pojam socijalne ekonomije široko prihvaćen: u Španiji, Francuskoj,

Portugalu, Belgiji, Irskoj i Grčkoj, pojam socijalne ekonomije najviše prepoznaju tela

državne vlasti. Naravno, ističu se prve dve države: u Francuskoj je pojam o socijalnoj

ekonomiji i začet, a Španija je prva, 2011. godine, usvojila Evropski zakon o socijalnoj

ekonomiji.

- Države u kojima je pojam socijalne ekonomije umereno prihvaćen: Italija, Kipar,

Danska, Finska, Luksemburg, Švedska, Poljska, Bugarska, Island.

- Države u kojima pojam socijalne ekonomije nije prihvaćen ili je slabo prihvaćen: ova

grupa uglavnom obuhvata germanske države i države koje su pristupile EU u

poslednjem krugu proširenja. Pojam socijalne ekonomije slabo je poznat, u nastajanju ili

nepoznat u sledećim državama: Austriji, Češkoj, Estoniji, Nemačkoj, Mađarskoj,

Holandiji, Slovačkoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Sve ovo ukazuje na činjenicu da je aktivnost države u sferi socijalnog preduzetništva na

niskom nivou upravo zbog nepoznavanja samog fenomena. Nažalost, slična situacija je i

u našoj zemlji.

Naime, neki od najvažnijih problema u Republici Srbiji svakako jesu povećanje

siromaštva građana kao direktna posledica ekonomske krize, smanjenje zaposlenosti i

povećanje nezaposlenosti i neaktivnosti stanovništva, uz istovremeno povećanje broja

korisnika različitih usluga socijalne zaštite i primalaca novčanih socijalnih pomoći.

Broj siromašnih građana koji ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe

konstantno se povećavao poslednjih godina, a ispod linije siromaštva je oko 700.000

lica. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u Republici Srbiji broj

nezaposlenih lica prikazan je u narednoj tabele.42

41Monzon J., Chaves, R. (2012). The Social Economy in the European Union, the International Centre of Research and Information on the Public, Social and Cooperative Economy (CIRIEC), Brussels, str.38.

42Nacionalna služba za zapošljavanje (2013). Statistički bilten. dostupno na: http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/1/1082_bilten_nsz_-_jun_2013.pdf , pristupljeno 23.09.2013.

25

http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/1/1082_bilten_nsz_-_jun_2013.pdf


Tabela 2.: Ukupan broj nezaposlenih lica u Srbiji po godinama

Ukupan broj nezaposlenih lica u Srbiji po godinama

Godina 2009 2010 2011 2012

Broj nezaposlenih lica 746.605 744.222 752.838 761.834

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje (2013). Statistički bilten. dostupno na: http :// www . nsz . gov . rs / live / digitalAssets /1/1082_ bilten _ nsz _-_ jun _2013. pdf , pristupljeno 23.09.2013.

Iz prethodne tabele vidimo da se broj nezaposlenih lica povećavao u poslednje tri

godine, što ponovo ide u prilog činjenici da je veća aktivnost države po tom pitanju

neminovna.

Siromaštvo i nezaposlenost su višedimenzionalni problem koji, pored nedovoljnih

prihoda za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, podrazumeva neadekvatan pristup

uslugama socijalne zaštite, obrazovnim, zdravstvenim i drugim uslugama, kao i velike

teškoće pri zapošljavanju.

Politika smanjenja siromaštva, u skladu sa najboljim tradicijama zemalja EU,

podrazumeva istovremeno definisanje i sprovođenje politike socijalne inkluzije, te je,

pored povećanja obuhvata korisnika usluga socijalne zaštite i omogućavanja što lakšeg

pristupa tim i drugim uslugama, potrebno na svim nivoima preduzimati specifične

međusektorske mere sa posebnim naglaskom na osetljive i marginalizovane grupe

stanovništva.

Koncept socijalne inkluzije motivisan je i opredeljenjem Republike Srbije za

sprovođenje procesa evropskih integracija i usaglašavanje različitih politika koje vode

delotvornijoj socijalnoj koheziji.

U cilju rešavanja ovih problema, jedna od mera kojima se može uticati na navedene

negativne trendove jeste razvoj socijalnog preduzetništva. Tako se kroz različite

manifestacije socijalnog preduzetništva stvaraju nove mogućnosti za rešavanje

socijalnih, ekonomskih i drugih problema, teži zapošljavanju lica i njihovih zajednica,

26



sprečavanju nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti i jačanju društvene

solidarnosti i kohezije.

Uloga države u razvoju i podsticanju socijalnog preduzetništva je itekako važna i

neizostavna. Rešenja za društvena pitanja kao što su ublažavanje problema u vezi sa

dugoročnim siromaštvom i nezaposlenošću često zahtevaju transformacije u političkim,

ekonomskim i socijalnim sistemima.43

U Srbiji je neophodno izvršiti niz mera i akcija koje će pospešiti razvoj kako socijalnog,

tako i preduzetništva uopšte, kao jednog od ključnih privrednih pokretača zemlje. Kako

bi se u narednom periodu situacija u Srbiji popravila predočavamo ključne mere delovanja

kako bi se stvorilo povoljno okruženje za socijalno preduzetništvo i socijalna preduzeća.

Govorimo o tri tipa državnih strategija i mera:

- Mere koje jačaju pravni okvir za socijalna preduzeća, koje su neophodne da bi se

podržalo i kontrolisalo ostvarivanje socijalnih ciljeva, učinkovitost ekonomskih

aktivnosti i uspostavljanje državnih struktura koje omogućavaju učešće svih interesnih

strana;

- Različite mere podsticanja preduzetničkog obrazovanja i različitih edukativnih

programa koji će ukazivati na značaj socijalnog preduzetništva

- Mehanizmi direktne i indirektne intervencije države na tržištu, kao što su subvenicije za

podršku upošljavanja ciljnih grupa, poreske olakšice, regulisanje cena, povlašćeni

tretmani, krediti, garancije i slično;

Zakonska regulativa - U Republici Srbiji koncept socijalnog preduzetništva do sada nije

na adekvatan način prepoznat od strane pravnog sistema. Ne postoji pravni propis koji na

sveobuhvatan način reguliše ovu materiju, ali u nekoliko zakona i strategija postoje

odredbe koje su osnova i podrška budućeg razvoja socijalnog preduzetništva.

Cilj kome svakako treba težiti, jeste usvajanje zakona u ovoj oblasti, kako bi postojala

adekvatna i jasna pravna osnova za njegov razvoj.

43Alvord, S., Brown, D., Letts, C. (2004). Social Entrepreneurship and societal transformation. Journal of Applied Behavioral Science, Vol.40, No. 3, str. 260-282.

27


Podsticanje preduzetničkog obrazovanja i različitih edukativnih programa je takođe

jedna od bitnih mera države, gde će razvijanje svesti o značaju i humanosti ovog oblika

preduzetništva doprineti celokupnom privrednom i ekonomskom razvoju zemlje.

Prema rečima stručnjaka u ovoj oblasti, ono što bi u velikoj meri pomoglo podsticanje

preduzetništva u društvu je i razvoj strategije profesionalnog obrazovanja i obuke,

stvaranje novih profila koji odgovaraju novoj ekonomskoj realnosti, zatim promene u

organizaciji nastavnog procesa, uvođenje modularnih oblika nastave, kao i redefinisanje

opštih znanja i utvrđivanje prave kombinacije između opšteg teorijskog i praktičnog

transfera znanja.44

Reformisano stručno obrazovanje treba da omogući:45

- kognitivna i teorijska znanja kao podlogu za sticanje više sofisticiranih stručnih

kvalifikacija i sposobnosti, s obzirom na tehnološke promene u procesu rada;

- široke kompetencije koje su potrebne savremenoj proizvodnji i uslužnom sektoru, kao

osnovu za kontinuirano, doživotno osposobljabvalje i učenje kadrova;

- stručno obrazovanje koje će podržavati samozapošljavanje i podsticati produktivost.

Finansijska podrška- Naravno, kada govorimo o ulozi države u podsticanju

preduzetništva, pored zakonskih mera koje će biti dobra osnova za početak i

usmeravanje poslovnih poduhvata, neizostavno je pomenuti i neophodnost finansijske

pomoći. U funkciji podrške pokretanju sopstvenog biznisa, Vlada Republike Srbije je

usvojila Program za povoljno kreditiranje početnika. Planirani iznos za start up

kreditiranje je 2,2 milijarde dinara. U periodu od 2007. godine do 2009. godine preko

konkursa Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Nacionalne službe za

zapošljavanje i Fonda za razvoj otvoreno je 6.625 novih preduzeća i zaposlen 21.121

radnik, što ukazuje na opravdanost finansiranja ovog programa.

Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj Republike Srbije, kroz Nacionalnu

agenciju za regionalni razvoj, omogućava preduzetnicima širok spektar pomoći, i to

44Paunović, B., Šećibović, R. Stručno obrazovanje u funkciji razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.

Dostupno na:www.arhiva.srbija.gov.rs/.../ strucno _ obrazovanje_u_funkciji _ razvoja msp.ppt , pristupljeno 23.09.2013..godine.

45Isto kao 44.

28

http://www.arhiva.srbija.gov.rs/.../strucno_obrazovanje_u_funkciji_razvojamsp.ppt


kroz: nefinansijsku i finansijsku podršku, projekte podrške preduzetništvu, kao i

sajamsku promociju.

Najnoviji projekat Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj predstavlja protokol o

saradnji u okviru projekta „Uspostavljanje partnerstva za doživotno preduzetničko

obrazovanje u Srbiji“, koji je pokrenula Evropska fondacija za obuku (ETF).

Nedavno je u Srbiji osnovana agencija pod nazivom KORS (Koalicija za razvoj

socijalnog preduzetništva) koja u velikoj meri podstiče državu u realizaciji brojnih

ciljeva koji pospešuju razvoj socijalnog preduzetništva. Cilj Koalicije je da kroz različite

edukativne i mentorske programe radi na jačanju kapaciteta postojećih i izgradnji

kapaciteta novih socijalnih preduzeća, čime bi se povećale prilike za zapošljavanje i

socijalnu inkluziju marginalizovanih grupa. Jedan od prioriteta Koalicije jeste i

uspostavljanje partnerstava sa relevantnim društvenim subjektima- državom, lokalnim i

međunarodnim organizacijama civilnog društva i privatnim sektorom u cilju ubrzanja

rada na ispunjenju predviđenih ciljeva.46

Takođe, jedan od vidova podrške razvoju socijalnog preduzetništva je i Centar za

društveno odgovorno preduzetništvo (CDOP). To je organizacija koja je osnovana

avgusta 2010. godine sa glavnim ciljem da stalno prepoznaje društveno odgovorne ideje,

pojedince i organizacije, da ih aktivno podržava kroz svoje edukativne i razvojne

aktivnosti podstičući ih u ostvarivanju održivih društveno-odgovornih ideja i projekata. 47

Da bi se socijalno, ali i preduzetništvo uopšte dalje razvijalo, neophodno je više ovakvih

inicijativa, akcija i organizacija. Jedan od primera podsticanja socijalnog preduzetništva

u Srbiji je preduzeće Lastavica, osnovano još davne 1996. godine kao udruženje za

podršku ženama, posebno onima koje su izbegle iz Hrvatske.

Uglavnom su žene članice bile starije žene i one sa jako niskim i slabim kvalifikacijama,

tako da su njihove veštine najčešće bile ograničene na domaće aktivnosti. Udruženje je

organizovano kako bi pomoglo ovim ženama da se radno aktiviraju, ali i da im obezbedi

dodatne treninge i obuke za rad.

46 http://www.sens.rs/korsp , pristupljeno 24.09.2013.

47 http://www.cdop.rs/ , pristupljeno 24.09.2013.

29

http://www.cdop.rs/

http://www.sens.rs/korsp


U početku, udruženje se finansiralo iz različitih donacija, da bi veoma brzo nakon toga

počelo planiranje projekata koji su obezbeđivali generisanje profita. Upravo ovo je

omogućilo samoj organizaciji da pored socijalnih ciljeva koji su bili prvobitni motiv za

pokretanje ovog poslovnog poduhvata, ostvari i neke ekonomske ciljeve.

Reprezentativan primer socijalno-preduzetničkog poduhvata je i Divac HOD d.o.o. To je

socijalno preduzeće koje celokupan profit usmerava u projekte Fondacije Ana i Vlade

Divac. Preduzeće se prvenstveno bavi proizvodnjom i prodajom različitih predmeta koji

promovišu Srbiju ili prenose pozitivne vrednosti- majice, šolje, podmetači, dečje stvari,

itd. Razlog za nastanak ovog socijalnog preduzeća je prikupljanje dodatnih sredstava za

realizaciju projekata Fondacije Ana i Vlade Divac koja se bavi smeštajem izbeglih i

raseljenjih lica u koletivnim centrima. Preduzeće je članica mreže SENS- mreže

Socijalne Ekonomije Srbije koja povezuje socijalna preduzeća koja zapošljavaju

ugrožene kategorije društva.

Takođe, klub žena Hera je organizacija koja se bavi pružanjem pomoći ženama žrtvama

nasilja u porodici i nezaposlenim ženama u ruralnim sredinama. Zbog okolnosti u kojima

se nalazi organizacija nije u mogućnosti da se finansijski osamostali, te nije u prilici da

bude samoodrživo socijalno preduzeće, već i dalje radi u ograničenoj formi nevladine

organizacije. Važno je istaći da se pitanjem razvoja preduzetničkog ponašanja mora

baviti više interesnih grupa, kao što su: država sa svojim institucijama i ministarstvima,

zatim univerziteti, udruženja preduzetnika, kao i mediji koji na svoj način mogu

pozitivno da utiču na stvaranje odgovarajućeg ambijenta za pokretanje malog biznisa, jer

jedino se na taj način može podstaći preduzetničko ponašanje kao i privredni razvoj

čitave zemlje.

2. Značaj socijalnog preduzetništva

U narednoj tabeli je prikazan ukupan broj ljudi koji je zaposlen u socijalnoj ekonomiji,

kao i ukupan broj zaposlenih po državama u Evropi, tako da se iz iz tih podataka može

videti udeo socijalnog zapošljavanja iz čega proizilati i njegov značaj. 48

48 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-DO-12-001/EN/KS-DO-12-001-EN.PDF , pristupljeno 24.09.2013.

30

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-DO-12-001/EN/KS-DO-12-001-EN.PDF


Glavni zaključak koji se može izvući jeste da je u Evropi socijalna ekonomija izuzetno

važna i u ljudskom i u ekonomskom smislu, budući da omogućava plaćeni rad za preko

14 miliona ljudi, tj. oko 6,5% radnog stanovništva u EU-27. Ovi podaci pokazuju da je

to stvarnost koju društvo i njegove institucije ne mogu, niti bi smeli ignorisati.

Dakle, socijalno preduzetništvo i socijalni preduzetnik od velikog su značaja jer

prepoznju društveni problem i koriste preduzetničke principe za organizovanje, kreiranje

i upravljanje poduhvtom za postizanje društvenih promena. Stoga je glavni cilj

socijalnog preduzetnika da unapredi razne društvene vrednosti: humanitarne, ekološke,

kulturne, itd. Socijalna preduzeća mogu da poboljšaju privredu zajednice, otvore nova

radna mesta i rešavaju socijalne probleme.

Ona preispituju neke od aktuelnih politika i pomažu vladi da unapredi način organizacije

i pružanja javnih usluga. Ona takođe mogu da uzdignu nivo etičkih standarda poslovanja

i društvene odgovornosti korporacija.

Tabela 3: Plaćeno zapošljavanje u socijalnoj ekonomiji upoređeno sa ukupnim plaćenim radom u Europskoj Uniji (2009.godine-2010.godine)49

Država Zaposlenost u socijalnoj ekonomiji

Ukupna zaposlenost

Učešće socijalne u ukupnoj zaposlenosti u %

Austrija 233,53 4096,30 5,70%Belgija 462,54 4488,70 10,30%Bugarska 121,3 3052,80 3,97%Kipar 5,07 385,1 1,32%Republika Češka 160,09 4885,20 3,28%Danska 195,49 2706,10 7,22%Estonija 37,85 570,9 6,63%Finska 187,2 2447,50 7,65%Francuska 2318.54 25692,30 9,02%Nemačka 2458,58 38737,80 6.35%Grčka 117,12 4388,60 2,67%Mađarska 178,21 3781,20 4,71%Irska 98,74 1847,80 5,34%Italija 2228,01 22872,30 9,74%Letonija 0,44 940,9 0,05%Litvanija 8,97 1343,70 0,67%Luksemburg 16,11 220,8 7,30%Malta 1,68 164,2 1,02%

49Podaci su izraženi u hiljadama i odnose se na radnu populaciju od 16 do 65 godina.

31


Holandija 856,05 8370,20 10,23%Poljska 592,8 15960,50 3,71%Portugal 251,1 4978,20 5,04%Rumunija 163,35 9239,40 1,77%Slovačka 44,91 2317,50 1,94%Slovenija 7,09 966 0,73%Španija 1243,15 18456,50 6,74%Švedska 507,21 4545,80 11,16%

Ujedinjeno Kraljevstvo 1633,00 28941,50 5,64%

Država pristupnicaHrvatska 9,08 1541,20 0,59%Island 0,22 165,8 0,13%UKUPNO EU-15 12806,37 172790,40 7,41%UKUPNO EU- 27 14128,13 216397,80 6,53%

Izvor:http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-DO-12-001/EN/KS-DO-12-001-EN.PDF, pristupljeno 24.09.2013.

Kao potvrdu značajnosti i sve većeg doprinosa socijalne ekonomije prikazujemo i

rezultate sledeće studije. Naime, CIRIEC je u sklopu pilot projekta pod nazivom "Treći

sistem i zapošljavanje" sproveo studiju za Evropsku komisiju u kojoj naglašava rastuću

važnost zadruga, uzajamnih društava u otvaranju i zadržavanju radnih mesta kao i u

ispravljanju ozbiljne ekonomske i socijalne neravnoteže.50

I pored ukazivanja na višestruki značaj socijalnog preduzetništva, i dalje postoji veliki

broj stanovnika koji su nezaposleni i koji su socijalno potpuno isključeni. Prema

podacima Eurostata u 2011. godini čak 24% evropskog stanovništva je u opasnosti od

siromaštva i socijalne isključenosti. Najveći procenat ovog stanovništva otpada na

Bugarsku, Rumuniju, Litvaniju, Mađarsku i Grčku.51

Sve ovo ukazuje na činjenicu da uloga države u podsticanju socijalne ekonomije mora

biti sve veća i izraženija, a mere sve jasnije i preciznije. Jer da bi država bila uspešna

mora se fokusirati na goruće probleme i tražiti njihovo rešenje, a to su to na prvom

mestu nezaposlenost i siromaštvo. Jedno od rešenja je upravo podsticanje socijalnog

preduzetništva.

50CIRIEC (2000). The Enterprises and Organizations of the Third System: A strategic challenge for employ-ment., dostupno na: www.uv.es/uidescoop/ciriec, pristupljeno 24.09.2013.51 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/3-03122012-AP/EN/3-03122012-AP-EN.PDF , pristupljeno 24.09.2013.

32

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/3-03122012-AP/EN/3-03122012-AP-EN.PDF

http://www.uv.es/uidescoop/ciriec



Jer kako Bil Gejts kaže: "Ako možemo provesti prvu deceniju XXI veka u pronalaženju

pravih pristupa koji zadovoljavaju potrebe siromašnih uz pomoć modela koji generišu profit i

kreiraju radna mesta, onda smo na putu pronalaženja održivog načina za smanjenje

siromaštva u svetu." 52

3. Perspektive socijalnog preduzetništva u EU i Srbiji

Iz samog značaja socijalnog preduzetništava, kao i preduzetništva uopšte mogu se i

izdvojiti njegove perspektive. Tačnije, očekivanja su da će svako pospešivanje

preduzetničkih aktivnosti dovesti do smanjenja siromaštva i nezaposlenosti, kako u

svetu, tako i u Srbiji. Što se tiče daljeg razvoja preduzetništva u EU, važno je naglasiti i

činjenicu da je ono itekako obuhvaćeno u Evropskoj strategiji razvoja 2020. Tačnije,

kako pred zemlje članice, tako i pred zemlje kandidate postavljena su tri prioriteta: 53

1. „pametan“ razvoj: razvoj ekonomije zasnovan na znanju i inovacijama;

2. održivi razvoj: promocija efikasnije, „zelenije“ i konkurentnije ekonomije;

3. inkluzivni razvoj: podsticanje otvaranja novih radnih mesta u cilju društvene i

teritorijalne kohezije.

Upravo odavde možemo naslutiti koliko će preduzetničko ponašanje biti značajno i

neophodno u budućnosti, kako u EU tako i zemljama koje teže njenom članstvu.

Socijalne inovacije, socijalno poduzetništvo i socijalna ekonomija rastuća su tema u

različitim društvenim sferama.

Usled finansijske krize iz 2008. godine EU pokazuje sve više interesa za ovo područje

razvoja koje je u prilici da odgovori na brojne izazove s kojima se suočavaju savremena

društva i lokalne zajednice. Još ako pridodamo statistički podatak da socijalna

ekonomija predstavlja 10% evropskog biznisa i 6% ukupno zaposlenih, onda se na ovaj

koncept gleda kao na jedan od najznačajnijih koji doprinosi zapošljavanju i socijalnoj

integraciji ugroženih kategorija stanovništva.

Iako je većina zemalja EU shvatila značaj socijalnog preduzetništva i u skladu sa tim

razvila buduće startegije njegovog razvoja, nažalost to ne možemo tvrditi i za našu

52 http://izreka.com/index.php/osobe/205-bill-gates-izreke-citati-misli , pristupljeno 24.09.2013.

53 http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-kroz-evropu-2020.pdf , pristupljeno, 24.09.2013.

33

http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-kroz-evropu-2020.pdf

http://izreka.com/index.php/osobe/205-bill-gates-izreke-citati-misli


zemlju. Stanje socijalnog preduzetništva u Srbiji se ocenjuje kao neiskorišćena

mogućnost da se smanji siromaštvo, nezaposlenost i da se omogući ravnomerniji

regionalni razvoj. U Srbiji, ne postoji jedinstveno pojmovno određenje društvene

ekonomije, društvenog preduzetništva, društvenog preduzeća i društvenog preduzetnika.

Iako Srbija nema jasno pravno regulisanu oblast socijalnog preduzetništva, z ačeci

socijalnog preduzetništva već se naziru u nekoliko zakona – prvenstveno u Zakonu o

profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom54, kojim se, po prvi put, u

našu legislativu uvodi termin “socijalno preduzeće”, kao i u nacrtu novog Zakona o socijalnoj

zaštiti. Mada, predviđa se uskoro i usvajanje Zakona o privrednim društvima, kojim bi bili

definisani pojam i suština socijalnog preduzeća, kao i promene fiskalne politike koja treba da

podstakne socijalnu ekonomiju. Zakonsko regulisanje će u velikoj meri pospešiti razvoj ovog

fenomena u Srbiji.

Pored zakonske regulative, u narednim godinama neophodno je razviti programe i mere

kojima se pruža dodatna podrška siromašnim građanima i socijalno-isključenim

kategorijama stanovništva kako bi se omogućio njihov pristup obrazovanju, tržištu rada,

mogućnostima za rešavanje stambenog pitanja i finansijama. Ovo se prvenstveno odnosi

na sledeće aktivnosti:

- ulaganje u razvoj veština i znanja iz oblasti preduzetništva

- promociju društveno-odgovornog poslovanja, kroz zapošljavanje marginalizovanih

grupacija

- modernizaciju tržišta rada

- obezbeđenje dobre institucionalne podrške

- ponudu povoljnih kredita

- uvođenje u praksu grantova za zapošljavanje

Postoje brojne dileme i izazovi koje treba savladati u daljnjem razvitku socijalnog

poduzetništva. Jedan od njih svakako je nedostupnost ili manjak resursa.

54Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Službeni glasnik RS, br. 36-09) zasniva se na načelima poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi - u skladu sa profesionalnim sposobnostima, podsticanja zaposlenosti osoba sa invaliditetom na odgovarajućim radnim mestima i u odgovarajućim uslovima rada, zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, jednakih prava i obaveza i rodne ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.

34


Iako se mogu naći u mnogim kontekstima, socijalna preduzeća su najbliže povezana sa

zajednicama sa ograničenim pristupom resursima i tipično nastaju kao odgovor na njihov

manjak u zajednici. Manjak resursa ih podstiče na nalaženje novih i inovativnih

rešenja.55 Većina socijalnih preduzeća ne može se samostalno finansirati kroz prodaju ili

investicije. Oni nisu profitabilni da bi konkurisali na tradicionalnim finansijskim

tržištima, krećući se u finansijsko-socijalnom međuprostoru. Manjak prilika za

finansiranje jedan je od glavnih nedostataka socijalnih preduzeća, na čemu bi trebalo da

se poradi u narednom periodu.

Vrsta resursa kojim se koriste socijalna preduzeća bitna je za ekonomsku i društvenu

uspešnost socijalnih preduzeća i igra drugačiju ulogu u različitim fazama razvoja

socijalnog preduzetništva. Veća transparentnost i preciznost s obzirom na socijalne

ishode pomoćiće u odvajanju socijalnih povraćaja i rizika socijalnih poslova od

finansijskih. To će pomoći socijalnim preduzetnicima i ulagačima da nađu prikladan

balans između donorskog i ne-donorskog kapitala i odatle preduzeće može koristiti

zamah i infrastrukturu finansijskih tržišta u punom smislu. Postoje mnoge specijalističke

organizacije, mreže, namenjene socijalnom preduzetništvu. Potpora može biti

finansijska, pristup treningu ili informaciji, programima treninga ili edukacija,

organizacijskog i ličnog razvoja, prilika za umrežavanje. Dalje, moraju biti spremni za

saradnju s drugim neprofitnim organizacijama, privatnim preduzećima i državama da bi

došli do resursa ključnih za organizaciju.56

Konačno, povrh njenog kvantitativnog značaja, u poslednjim decenijama socijalna

ekonomija nije samo potvrdila svoju sposobnost davanja učinkovitog doprinosa

rešavanju novih socijalnih problema, nego je i ojačala svoju poziciju institucije nužne za

stabilan i održiv rast kao i za pravedniju raspodelu prihoda i bogatstva, koja usklađuje

usluge prema potrebama, povećava vrednost ekonomskih aktivnosti u službi socijalnih

potreba, ispravlja neravnotežu na tržištu rada i ukratko, produbljuje i jača ekonomiju

jedne zemlje.

55Domenico, D., Tracey, H. (2010). Social Bricolage: Theorizing Social Value Creation in Social Enterprises. Entrepreneurship Theory and Practice, Vol 34, No. 4, str. 683.

56Stevenson, A., Skilerm, W. (2006). Social and Commercial Entrepreneurship: Same, Different, or Both? Entrepreneurship Theory and Practice, Vol.30, No.e 1, str.11-13.

35

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/etap.2006.30.issue-1/issuetoc





ZAKLJUČAK

I pored ukazivanja na višestruki značaj socijalnog preduzetništva, i dalje postoji veliki

broj stanovnika koji su nezaposleni i koji su socijalno potpuno isključeni. Prema

ZAKLJUČAK 36


podacima Eurostata u 2011. godini čak 24% evropskog stanovništva je u opasnosti od

siromaštva i socijalne isključenosti.57

Sve ovo ukazuje na činjenicu da uloga države u podsticanju socijalne ekonomije mora

biti sve veća i izraženija, a mere sve jasnije i preciznije. Jer da bi država bila uspešna

mora se fokusirati na goruće probleme i tražiti njihovo rešenje, a to su to na prvom

mestu nezaposlenost i siromaštvo. Jedno od rešenja je upravo podsticanje socijalnog

preduzetništva.

Jer kako Bil Gejts kaže: "Ako možemo provesti prvu deceniju XXI veka u pronalaženju

pravih pristupa koji zadovoljavaju potrebe siromašnih uz pomoć modela koji generišu profit i

kreiraju radna mesta, onda smo na putu pronalaženja održivog načina za smanjenje

siromaštva u svetu." 58

Cilj ovog rada je upravo bio ukazivanje na te različite modele poslovanja koji za rezultat

imaju razvoj socijalnog preduzetništva, kako u Evropi, tako i u Srbiji. Otuda, važno je još

jednom naglasiti da povezivanje zemalja, razmena iskustava, strategija i modela može u

velikoj meri doprineti rešavanju ovog problema.

57 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/3-03122012-AP/EN/3-03122012-AP-EN.PDF , pristupljeno 25.09.2013.godine.

58 http://izreka.com/index.php/osobe/205-bill-gates-izreke-citati-misli , pristupljeno 25.09.2013.godine.

ZAKLJUČAK 37




LITERATURA

1. Alvord, S., Brown, D., Letts, C. (2004). Social Entrepreneurship and societal transformation. Journal of Applied Behavioral Science, Vol.40, No. 3

2. Borzaga, C., Galera, G., Nogales, R. (2008). Social Enterprise: A new model for poverty reduction and employment generation. UNDP and EMES, Bratislava

3. CIRIEC (2007). The Social Economy in The European Union. Organization publishing center, Genewa

4. Domenico, D., Tracey, H. (2010). Social Bricolage: Theorizing Social Value Creation in Social Enterprises. Entrepreneurship Theory and Practice, Vol 34, No. 4

5. Fraczak, P., Wygnanski, J. (2008). The Polish Model of the Social Economy:

Recommendations for Growth, Foundation for Social and Economic Initiatives, Warsaw.

6. Greenspan, S., Shoultz, B. (1981). Why Mentally Retarded Adults Lose Their Jobs: Social Competence as a Factor in Work Adjustment, Institute for applied research in mental retardation, USA

7. Leadbeater, C. (1997). The Rise of Social Entrepreneur. Blackwell, London

8. Monzon, L., Chaves, R. (2008). The European Social Economy: Concept and dimensions of the third sector. Annals of Public and Cooperative Economics,Vol 79, No 3/4.

9. Monzón, J., Ávila, R. (2007). Study on the Social Economy in the European Union, Europeanc Economic and SocialeCommittee, Brussels

10. Monzon J., Chaves, R. (2012). The Social Economy in the European Union, the Inter-national Centre of Research and Information on the Public, Social and Cooperative Economy (CIRIEC), Brussels

11. Miller, D. (1983), Correlates of the Entrepreneurship in three types of firms, Management science,Vol. 29, No.7

12. Othmar, L., Kaniskas, J. (1987). Opportunity Recognition in Social Entrepreneurship: A Thematic Meta Analysis. The Journal of Entrepreneurship, Vol.21, No.1

13. Serna, C. (2009). The reflexive assembly: Embryon of a virtous circle in evaluating the cooperative social economy. CIRIEC - International Centre of Research and information on the Public, Social and Cooperative Economy, Belgium

14. Spreckley, F. (2010). Social Enterprise Business Planing. British Council, unpublished.

15. Stevenson, A., Skilerm, W. (2006). Social and Commercial Entrepreneurship: Same, Different, or Both? Entrepreneurship Theory and Practice, Vol.30, No.e 1,

16. Zahra, S., Covin, J. (1995). Contextual Influences on the Corporate Entrepreneurship- Per-formance Relationship: A Longitudinal Analysis. Journal of Business Venturing, Vol.10

LITERATURA 38






17. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ“, br. 41/96, 13/98, „Službeni glasnik RS“, br 1012/2005., 34/2006.).

Internet izvorihttp://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/3-03122012-AP/EN/3-03122012-AP-EN.PDF , pristupljeno 25.09.2013.godine.

http://izreka.com/index.php/osobe/205-bill-gates-izreke-citati-misli , pristupljeno 25.09.2013.godine.

http://izreka.com/index.php/osobe/205-bill-gates-izreke-citati-misli , pristupljeno 24.09.2013.

http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-kroz-evropu-2020.pdf , pristupljeno, 24.09.2013.

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/3-03122012-AP/EN/3-03122012-

AP-EN.PDF , pristupljeno 24.09.2013.

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-DO-12-001/EN/KS-DO-12-

001-EN.PDF , pristupljeno 24.09.2013.

http://www.sens.rs/korsp , pristupljeno 24.09.2013.

http://www.cdop.rs/ , pristupljeno 24.09.2013.

http://www.secons.net/admin/app/webroot/files/publications/Mapiranjesocijalnihpreduzeca.pdf , pristupljeno 22.09.2013.

http://www.rpkomorazr.co.rs/jp/index.php?option=com_content&view=article&id=48:projekat-q , pristupljeno 23.09.2013.

http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=2866 , pristupljeno, 22.09.2013.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Nevladina_organizacija , pristupljeno: 21.09.2013.

http://www.inkluzija.gov.rs/?p=5056 , pristupljeno 20.09.2013.

Nacionalna služba za zapošljavanje (2013). Statistički bilten. dostupno na:

http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/1/1082_bilten_nsz_-_jun_2013.pdf ,

pristupljeno 23.09.2013.

Bilten o socijalnom preduzetništvu, dostupno na

http://www.emins.org/uploads/useruploads/dokumentipdf/Bilten-o-socijalnom-

preduzetnistvu.pdf , pristupljeno 20.09.2013.

LITERATURA 39




http://www.inkluzija.gov.rs/?p=5056

http://bs.wikipedia.org/wiki/Nevladina_organizacija

http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=2866

http://www.rpkomorazr.co.rs/jp/index.php?option=com_content&view=article&id=48:projekat-q

http://www.rpkomorazr.co.rs/jp/index.php?option=com_content&view=article&id=48:projekat-q



http://www.cdop.rs/

http://www.sens.rs/korsp





http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-kroz-evropu-2020.pdf






The Institute for Social Entrepreneurs (2002). A glossary of useful terms. dostupno na

http://www.snpo.org , pristupljeno 19.09.2013.godine.

LITERATURA 40

http://www.snpo.org/

Documents

Uloga i Znacaj Socijalnog Preduzetnistva Ekonomski Fakultet