www.puskice.org

2.1 Pojam i definisanje investicijaInvesticije predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i realizaciju stalnog nastojanja Ooveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za to efikasnije zadovoljenje svojih potreba. Bez investicija nema tehnolokog progresa a ni napretka u celini. Investicije, odnosno investiranje, predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuelnog procesa kojim svako drutvo i svako preduzee osigurava svoje budue efikasno poslovanje. Ivestiranje dolazi kao zavrni Oin celokupnog procesa, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi a time i celokupan razvoj. Svaka organizacija je prinudena da investira, jer investiranje predstavlja jedini naOin realizacije ciljeva razvoja. Investicije su stoga neophodnost jer je dalji razvoj svakog preduzea vezan za dobro planiranje i efikasnu realizaciju investicija. Postoji veliki broj razliOitih definicija pojma investicija i investiranja, mada ne postoji opta saglasnost oko definicije investicija, ali se veinom autori slau da investicije tj. investiranje predstavlja podnoenje rtava, odricanje od potronje u sadanjosti, da bi se dobile odreene koristi u budunosti. P. Masse daje jednu optu definiciju: "Investiranje predstavlja razmenu neposrednog i izvesnog zadovoljenja od koga se odustaje, za nadu koju ovek dobija i koja se zasniva na investiranom dobru." H. Peumans daje sledeu definiciju: "Investiranje se sastoji u nabavci realnih dobara, a to e rei u plaenju jedne sadanje cene sa ciljem da se u budunosti raspolae izvesnim prihodima. To je dakle razmena neeg izvesnog za niz nada rasporeenih u vremenu." rtve koje se podnose u sadanjosti i koristi, odnosno prihodi, koji se oOekuju u budunosti predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika investicija i procesa investiranja. Ova karakteristika oznaOava investiranje kao vremensku sponu izmedu sadanjosti i budunosti. Jedna od najznaOajnijih karakteristika investiranja je vreme u kome se odvija ovaj proces. Veoma znaOajna karakteristika procesa investiranja je i neizvesnost. Efekti koji se oOekuju u budunosti su neizvesni, jer je i sama budunosti neizvesna. to je due vreme investiranja, odnosno to se ide dalje u budunosti u oOekivanju efekata to je neizvesnost sve vea. Pod investicijama se najOee podrazumevaju ulaganja finansijskih sredstava u stvaranje odredenih proizvodnih dobara. Prema P.Masseu: "Investicija u obinoj terminologiji, oznaava u isti mah delo irezultat tog dela, u isti mah odluku za investiranje i investirano dobro." Pod investicijama se u svakodnevnoj praksi podrazumevaju: NovOana sredstva koja se ulau u odredena proizvodna dobra Proces transformacije novOanih sredstava u proizvodna dobra Predmet u koji se investira i koji se dobija kao rezultat procesa investiranja

www.puskice.org 1

www.puskice.org Definisanje investicija kao ulaganja u realna proizvodna dobra se u teoriji smatra definisanjem investicija u uem smislu. Definisanje investicija u irem smislu obuhvata i ulaganja za nabavku robe, sirovina, potronoih materijala, a isto tako i za plaanje usluga. Za definisanje investicija u irem smislu Oesto se navodi i francuski autor G. Depallens koji pod investicijama podrazumeva pored nepokretnosti i sve operacije kojima se neki novOani iznos pretvara u neki element koji se mode koristiti u preduzeu tokom dueg ili kraeg perioda. Depallens pod investicijama podrazumeva: Nepokretnosti (zemljite, zgrade, materijal i opremu, transportna sredstva) Hartije od vrednosti koje predstavljaju participaciju Neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzea Obim kredita odobrenih klijentima u odredenoj stalnoj valuti Intelektualne investicije (trokovi organizacije i usavravanja kadrova) Sive investicije (trokovi istraivanja, nauOnih ili tehnolokih) TehniOke investicije (istraivanje i realizacija novih proizvodnih procesa) Komercijalne investicije (razvoj sopstvene trgovaOke mree) Investicije u irem smislu obuhvataju: Ulaganja u objekte, opremu, instalacije, postrojenja Ulaganja za obezbedenje trajnih obrtnih sredstava Ulaganja u hartije od vrednosti Ulaganja u nove konstrukcije i prototipove, ulaganja u poboljanja postojeih i razvoj novih proizvoda Ulaganja u nova tehniOko-tehnoloka reenja i poboljanje tehnolokog procesa Ulaganja u obuku i u usavravanje kadrova Ulaganja u nabavku patenata, licenci i drugih prava Ulaganja u nauOna istraivanja Ulaganja u razvoj trgovaOke mree, servise, reklamu Ulaganja u dugogodinje zasade i ume Ulaganja u osnovno stado U odnosu na tretman ulaganja u proizvodna dobra moe se zakljuOiti da se ne pridaje dovoljan znaOaj ostalim investicijama - u organizaciju, istraivanje trita, obuku kadrova i posebno investicijama u nauOnoistraivaOki rad. Investiciona problematika se moe posmatrati sa dva osnovna aspekta. Makroekonomski aspekt obuhvata razmatranje problematike investicija na nivou nacionalne privrede, dok mikroekonomski aspekt obuhvata ukupnu problematiku planiranja i realizacije investicije na nivou osnovnih privrednih subjekata.

www.puskice.org 2

www.puskice.org

2.2 Klasifikacija investicijaU teoriji investicija postoji veliki broj klasifikacija investicija koje se razlikuju prema kriterijumu koji je upotrebljen kao osnova za klasifikaciju.

2.2.1 Privredne i neprivredne investicijeJedna od osnovnih klasifikacija investicija na makroekonomskom nivou, izvedena je prema nameni ulaganja na privredne i neprivredne. Privredne investicije obuhvataju sva ulaganja privrednog karaktera, odnosno ulaganja namenjena za poveanje osnovnih i obrtnih fondova privrede. Osnovni zadatak privrednih investicija je poveanje proizvodnih mogunosti svakog drutva, a time i poveanje ukupnog drutvenog bogatstva. Neprivredne investicije obuhvataju sva ulaganja neprivrednog karaktera, odnosno ulaganja namenjena za zamenu i poveanje osnovnih fondova u neprivredi. I neprivredne investicije imaju osnovni cilj poveanje ukupnog drutvenog bogatstva.

2.2.2 Bruto, neto i nove investicijeJedna od osnovnih podela koja takode potiOe sa makroekonomskog aspekta, mada se upotrebljava i na mikroekonomskom nivou je podela na bruto, neto i nove investicije. Bruto investicije predstavljaju deo drutvenog bruto proizvoda koji se ulae za odravanje i zamenu postojeih i izgradnju novih osnovnih fondova, kao i za poveanje obrtnih fondova. U mikroekonomskom aspektu pod bruto investicijama se podrazumeva ju ukupna ulaganja koja se preduzimaju radi zamene postojeih osnovnih fondova i poveanja osnovnih i trajnih obrtnih fondova. Neto investicije predstavljaju deo nacionalnog dohotka koji se ulae za izgradnju novih osnovnih i poveanje obrtnih fondova. One predstavljaju deo bruto investicija kojima je poveana sadanja, neotpisana vrednost osnovnih fondova. NtI = BI UA NtI neto investicije BI bruto investicije UA uplaena amortizacija U teoriji se uvodi i pojam neto investicija, koje se nalaze izmedu bruto i neto investicija. Nove investicije predstavljaju deo bruto investicija koji dovodi do poveanja osnovnih fondova iznad njiohove nabavne, inicijalne vrednosti. NI = BI UtA NI nove investicije UtA utroena amortizacija

www.puskice.org 3

www.puskice.org

2.2.3 Klasifikacija investicija prema tehnikoj strukturiKlasifikacija investicija prema tehniOkoj strukturi, razlikuje gledanja u: Gradevinske objekte izgradnja novih proizvodnih objekata (proizvodne hale, magacini, kotlarnice, trafo stanice) i rekonstrukcija i proirenje postojeih objekata Oprema maine, uredaji, postrojenja, instalacije, transportna sredstva Ostalo studije i istraivanja, priprema i obuka kadrova, otkupi i odtete, osnovno stado

2.2.4 Klasifikacija prema nameniKlasifikacija investicija prema nameni razlikuje sledee osnovne vrste investicija: Investicije u zamenu vri se zamena dotrajalih sredstava, zamena najOee ne predvida kvantitativno poveanje proizvodnje Investicije u modernizaciju vri se radi uvodenja novih, modernijih maina i na toj osnovi poveanja produktivnosti, snienja trokova poslovanja, poboljanja kvaliteta proizvoda, a Oesto i radi kvantitativnog poveanja proizvodnje. Investicije u proirenje proizvodnje vre se radi proirenja, odnosno izgradnje novih proizvodnih kapaciteta u cilju kvantitativnog i kvalitativnog poveanja proizvodnje i ostvarenja znaOajnih ekonomskih i finansijskih rezultata.

2.2.5 Klasifikacija prema izvorima sredstavaOva klasifikacija deli investicije prema izvorima iz kojih se obezbeduju sredstva za realizaciju investicija. U tom smislu investicije se dele prema vrsti izvora, znaOaju izvora i dr.

2.2.6 Klasifikacija prema nainu ulaganja i ostvarivanja efekataF. i V. Lutz vre podelu investicija prema naOinu ulaganja sredstava i ostvarivanju efekata od investicija, i razlikuju tri globalne grupe: a) Ulaganja u jednom trenutku (jednokratna) efekti u jednom trenutku; to su investicije kod kojih se ulaganja (I) vre u jednom vremenskom trenutku t0 dok se prihodi od investicije (E) takode ostvaruju u jednom vremenskom trenutku tn.

E t0 tn I

www.puskice.org 4

www.puskice.org

b) Kontinuelna ulaganja (viekratna ulaganja) efekti u jednom trenutku; to su investicije kod kojih se ulaganja vre kontinuelno u odredenom vremenskom periodu, dok se prihodi od investicija ostvaruju u jednom vremenskom trenutku. E t0 I0 t1 I1 t2 I2 tm tn Im

c) Ulaganja u jednom trenutku efekti kontinuelni; to su investicije kod kojih se ulaganja vre u jednom trenutku a efekti ostvaruju kontinuelno u odredenom vremenskom periodu. E1 E2 En t0 t1 I0 t2 tn

2.2.7 klasifikacija prema efektima investicijaNemaOki autor L. Pack izvrio je podelu investicija prema efektima koji se od njih oOekuju: 1. Prema kvantitativnim efektima: 1.1. U raznim sektorima preduzea 1.1.1. Investicije u opremu 1.1.2. Investicije u eksploataciona dobra 1.1.3. Investicije u organitzaciju preduzea 1.2. Investivcije u realna dobra 1.2.1. PoOetne (inicijalne) investicije 1.2.2. Realne bruto investicije 1.2.3. Realne dezinvesticije 1.2.4. Realne neto investicije 1.2.5. Investicije za zamenu 1.2.6. Investicije za proirenje 1.3. Sa gledita finansijskih sredstava 1.3.1. Nove investicije 1.3.2. Bruto investicije 1.3.3. Dezinvesticije 1.3.4. Neto investicije 1.3.5. Reinvesticije ili kumulirane reinvesticije 1.3.6. GraniOne investicije 1.3.7. Marginalne investicije www.puskice.org 5

www.puskice.org 1.3.8. Komplementarne investicije 2. Prema kvalitativnim efektima: 2.1. Investicije za zamenu sa kvalitativnim efektima 2.2. Investicije za poboljanje 2.3. Investicije za racionalizaciju 2.4. Investicije socijalnog karaktera 3. Prema vremenskim efektima 3.1. Kontinualne investicije 3.1.1. Bezvremene 3.1.2. KratkoroOne 3.2. Diskontinualne investicije 3.2.1. SrednjoroOne 3.2.2. DugoroOne

2.2.8 Klasifikacija prema motivaciji za investiranjegrupe: J. Dean vri klasifikaciju investicija prema motivaciji za investiranje i razlikuje 4 Investicije za zamenu njima se vri zamena dotrajale ili zastarele opreme novom Investicije za proirenje preduzimaju se radi zadovoljenja porasta traTnje Investicije za modernizaciju vre se pre svega da bi se smanjili proizvodni trokovi, uvodenjem nove opreme, zatim radi poboljanja kvaliteta postojeih proizvoda Strategijske investicije preduzimaju se da bi se smanjio rizik preduzea koji stvara tehniOki progres ili konkurencija; ovde spadaju ofanzivne investicije koje potpomaTu vertikalnu integraciju, kao i ujedno ofanzivne i defanzivne namenjene prvenstveno istraTivanjima i investicije socijalnog karaktera.

2.4 Investicije u nekretnineKada se govori o ulaganju u nekretnine, najOee se razmatraju tri grupe nekretnina: Komercijalne kancelarije, prodavnice Boravine kue, stanovi, vikendice Poljoprivredne zemljite, ume, farme Ulaganja u komercijalne nekretnine preduzimaju se da bi se po zavretku objekta prodajom ostvario vei prihod koji e nadmaiti ukupna uloTena sredstva. U komercijalne nekretnine uglavnom ulaTu institucionalni investitori. SliOan sluOaj je i sa boravinim nekretninama koje se mogu prodati ili rentiranjem ostvariti prihod. U njih najOee ulaTu individualni investitori. Ulaganja u nekretnine mogu imati i karakter kapitalnih investicionih projekata. Investicioni projekti, kao i neki drugi industrijski ili saobraajni investicioni projekti

www.puskice.org 6

www.puskice.org zahtevaju velika i viekratna ulaganja, a mogu svom investitoru doneti jednokratne ili viekratne efekte. Ulaganja u poljoprivredne nekretnine se odnose na zemljite, ume farme i sl. Ova ulaganja najOee donose viekratne efekte koji se zasnivaju na korienju zemljita od strane investitora ili drugog subjekta koji ga je uzeo u zakup. Ulaganja u nekretnine mogu se globalno podeliti u dve grupe: . Ulaganja u poslovne zgrade (administrativne zgrade, trgovine, skladita) . Ulaganje u stambene zgrade (kue, stanovi, apartmani) Oba tipa ulaganja mogu biti za: . Sopstveno korienje . Za sticanje prihoda: . Izgradi prodaj . Izgradi rentiraj Kod uaganja u nekretnine veoma je znaOajno na koji naOin se pripremaju studije ili elaborati koji omoguavaju analizu i ocenu opravdanosti ulaganja u odredenu vrstu nekretnina. Ukoliko su u pitanju: . Poslovne zgrade sadrTaj studije opravdanosti je veoma sliOan studiji za industrijske investicione projekte sa manjim razlikama koje se odnose na tehniOko-tehnoloki deo i analizu trTita . Stambene zgrade: . Komercijalno korienje odnosno sticanje prihoda sadrTaj studije opravdanosti je sliOan sadrTaju studije za industrijske investicione projekte . Sopstveno korienje sadrTaj studije opravdanosti je sliOan sadrTaju studije za industrijske investicione projekte sa znaOajnom razlikom koja se odnosi na naOin sticanja prihoda (renta) Ocena ulaganja u nekretnine se vri uz pomo poznatog instrumentarija za ocenu tj. poznatih kriterijuma koji se koriste za ocenu ulaganja u industrijske investicione projekte. Tu moTemo navesti dve grupe kriterijuma: . Tradicionalni kriterijumi razni koeficijenti i stope profitabilnosti . Kriterijumi diskontovanja neto sadanja vrednost, rok vraanja U zapadnoj finansijska i druga podrazumevaju: . . . . . . . . literaturi se pod investicijama u najirem smislu podrazumevaju sredstva koja se koriste za stvaranje rasta i prihoda, pod tim se Ekvivalenti u novcu Sertifikati depozita Obveznice Akcije ZajedniOki fondovi Nekretnine Plemeniti metali Kolekcionarstvo www.puskice.org 7

www.puskice.org Investicije u nekretnine obuhvataju ulaganje u zemljite i zgrade, u ovu vrstu investicija spadaju tri posebne kategorije: . Stambene jedinice zauzete od vlasnika . Stambene jedinice zauzete od nevlasnika . Komercijalne nekretnine

2.4 Ostala ulaganjaOstala ulaganja uglavnom u osnovna sredstva osim: . Ulaganja u hartije u vrednosti . Ulaganja u nekretnine . Ulaganja u kovani novac, antikvitete, umetniOka dela, potanske marke

www.puskice.org 8

www.puskice.org

Svako preduzee prinudeno je da investira, jer investiranje predstavlja jedini naOin i sredstvo kojim moTe obezbediti realizaciju svojih ciljeva razvoja. Investicije predstavljaju neophodnost u svim zemljama i privredama. Ostvarenje ciljeva drutveno ekonomskog razvoja postiTe se realizacijom pravilno odabrane i usmerene investicione politike. Razvoj preduzea vezan je za pravilan izbor i efikasnu realizaciju investicija. Investicije predstavljaju deo globalnog problema razvoja kao permanentnog procesa kojim preduzee osigurava svoju buduu egzistenciju i svoje efikasno poslovanje sutra. Investiranje dolazi kao zavrni Oin celokupnog procesa razvoja, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi, a time i celokupan razvoj. Bitna povezanost razvoja, odnosno razvojne politike i investicija, odnosno investicione politike je oOigledna. Razvoj nije mogu bez investicija, jer su one osnovno sredstvo za njegovo ostvarenje, a investicije bez pravilno definisanog razvoja i dobre razvojne politike su najOee promaaj, koji vodi u teke gubitke, a ne ka Teljenim razvojnim ciljevima.

3.1 Pojam razvojaRazvoj se definie kao integralan i kontinuelan proces, koji je svojstven svim sistemima koji poseduju sposobnos da evoluiraju tokom vremena, i tako prelaze u vie nivoe organizovanosti i efikasnija stanja. Da bi prili malo detaljnijem razmatranju i definisanju pojma razvoja poi emo sa stanovita teorije i sa stanovita kibernetike. Teorija zahteva da se u definisanju pojma razvoja najpre krene od pojma kretanja. Ako kretanje definiemo kao promenu poloTaja objekta u prostoru tokom vremena, razvoj se moTe definisati kao takva promena sistema kojia dovodi sistem u kvalitetno novo, bolje stanje. Medutim, iako svako kretanje predstavlja odredenu promenu, svaka promena ne predstavlja razvoj, ve samo opta kvalitativna promena sistema dovodi do prelaska na vii razvojni stupanj. U kibernetskom smislu, razvoj se moTe definisati kao integralan i kontinuelan proces transformacije sistema iz postojeeg stanja, u novo stanje vie efikasnosti. To je proces stalnih promena, celovitog i neprekidnog prilagodavanja aktivne adaptacije sistema u promenljivoj okolini u kojoj on ostvaruje svoju egzistenciju i u sklopu koje nastoji ostvariti svoje razvoj. Posmatrajui proces razvoja sa stanovita vremenskog odvijanja, kao stalan napredak, stalno kretanje napred, onda se samo trenutno funkcionisanje u sadanjem trenutku t0, moTe podvesti pod pojam funkcionisanja. Sve ostalo, od trenutka t0 pa nadalje, predstavlja budue funkcionisanje, znaOi razvoj. Od sadanjosti, od trenutka t0, pa nadalje, sve je budunost, pa prema tome sve je razvoj. Sldei prethodno razmatranje svako budue funkcionisanje sistema treba tretirati kao razvoj. Da bi oznaOavalo razvoj budue funkcionisanje mora da bude sa pozitivnim prirastom rezultata. Nastavak funkcionisanja bez razvojnih elemenata, bez prirasta www.puskice.org 9

www.puskice.org pozitivnih rezultata, oznaOava stagnaciju koja vodi u propast. Razvijati se mora, jer je to neophodnost vlastitog opstanka. Razvoj je, znaOi borba za opstanak, prirodni zakon koji se proteTe i na sve privredne organizacije. Definisan na prethodni naOin, razvoj predstavlja upravljaOki proces, proces kojim se mora upravljati da bi tekao u Teljenom smeru. Upravljanje razvojem je neophodno, da bi se postigli Teljeni ciljevi i rezultati, da bi se proces razvoja uopte i mogao odvijati. Osnovne karakteristike procesa razvoja su sledee: . Razvoj predstavlja opti napredak, progres sistema . Razvoj obuhvata kvantitativne i kvalitativne promene sistema . Razvoj je dinamiOan i kontinuelan proces . Razvoj je veoma kompleksan proces koji se sastoji od velikog broja faza i aktivnosti . Razvoj obavezno prati neizvesnost, jer se proteTe u budunost . Razvoj je neophodan kod svih drutvenih sistema . Razvoj je upravljaOki proces, proces kojim se mora upravljati da bi se efikasno odvijao U praksi se Oesto, ne pravi vea razliku izmedu razvoja i rasta, ve se svode na isto i najOee izraTavaju poveanjem vrednosti ostvarene proizvodnje. Medutim, sasvim je oOigledno da je to prikazan rast. Razvoj je kompleksniji od rasta i on bi to obuhvatio, pored odgovarajueg poveanja vrednosti proizvodnje, poboljanje proizvodne tehnike, tehnologije i organizacije; poboljanje metoda rada u drugim oblastima poslovanja, poboljanje ukupne organizacije... U pokuaju definisanja razvoja i rasta preduzea moramo poi od toga da su to dva kvalitativno razliOita, ali ipak neodvojiva pojma. Oba su okrenuta budunosti preduzea i teTe promenama koje bi omoguile uspeno poslovanje u budunosti. I dok rast obuhvata kvantitativno poveanje obima poslovanja, kvantitativne promene koje ne predvidaju bitnije izmene postojeih poslovnih aktivnosti, dotle razvoj podrazumeva, pored kvantitativnog poveanja obima poslovanja, i kvalitativo proirivanje, poboljanje i inoviranje postojee proizvodnje i poslovanja uopte, dakle kvalitativne promene koje se obezbeduju uvodenjem novih poslovnih aktivnosti. Prema tome, kod rasta je akcenat na kvantitativnim, a kod razvoja na kvalitativnim promenama.

3.2 Strategija razvoja preduzeaStrategija razvoja preduzea predstavlja pravac ili naOin kretanja preduzea u budunosti radi dostizanja postavljenih ciljeva razvoja. Strategija je pojam koji potiOe iz vojne terminologije. Podimo od jedne definicije koja se odnosi na vojnu problematiku: Strategija je kada ostanete bez zaliha municije ali i dalje drite vatru tako da neprijatelj to ne moe da oseti. Ova definicija je vezana za vojnu problematiku i terminologiju, odakle ovaj pojam i potiOe, ali je odavno prenet u poslovnu problematiku. U poslovnoj problematici strategija je pre svega vezana za budue poslovanje preduzea odnosno njegov rast i

www.puskice.org 10

www.puskice.org razvoj. U tom smislu strategija se definie kao vodiO u budunosti, znaOi naOin vodenja preduzea u budunosti. Strategija razvoja preduzea predstavlja skup pravila odluOivanja i vodiO koji vodi proces razvoja preduzea. Skupovi pravila odluOivanja obuhvataju sledea obeleTja: 1. Kriterijume kojima se ocenjuje sadanje i budue delovanje firme. Kvalitativne oznake ovih kriterijuma se obiOno nazivaju zadaci, a Teljene kvantitativne oznake ciljevi. 2. Pravila za razvijanje odnosa firme sa spoljanjim okruTenjem. Skup ovih pravila se naziva proizvodno trina ili poslovna strategija. 3. Pravila i procesi uz pomo kojih se uspostavljaju odnosi i procesi unutar same organizacije. Ovaj skup pravila naziva se administrativna strategija. 4. Pravila pomou kojih firma upravlja svakodnevnim poslovanjem. Skup ovih pravila naziva se operativna strategija. Skup pravila koji predstavljaju poslovnu strategiju je od izuzetnog znaOaja za razvoj svakog preduzea. Ova strategija ima sledea karakteristiOna obeleTja: 1. Odredivanje poslovne strategije ne rezultira neposrednom akcijom. Ona daje opte pravce razvoja i mesto firme u budunosti, ne odreduje operativne procedure. 2. Trebala bi da se pre svega koristi za generisanje stratekih projekata kroz istraTivaOke procese. 3. U sluOaju kada su istraTivaOki procesi usmereni ka Teljenim ciljevima strategija nije potrebna. 4. Prilikom formulisanja strategije nisu poznate sve alternativne mogunosti, pa se utvrdivanje strategije bazira na uoptenim nepotpunim informacijama o moguim alternativama. 5. IstraTivanja mogu kasnije otkriti dodatne informacije to moTe dovesti u pitanje postavljenu strategiju. 6. Povezanost strategije i ciljeva Oini ih sliOnim, mada se u osnovi razlikuju. Ciljevi prdstavljaju krajnje domete koje firma Teli da postigne, a strategija sredstva za postizanje tih dometa. 7. Strategija i ciljevi mogu biti zamenljivi zavisni od vremena i nivoa organizacije. Neka obeleTja poslovanja mogu biti ciljevi firme u jednom vremenu, a strategija u drugom. U istraTivanju novih pristupa upravljanju razvojem, savremena teorija posmatra preduzee kao skup razliOitih stratekih poslovnih podruOja koja nude razliOite mogunosti razvoja preduzea. U tom smislu moderni pristupi definiu dve osnovne strategije, to su portfolio i kompetitivna strategija. Portfolio strategija se odnosi na izbor podruOja biznisa u kojima firma namerava da posluje u budunosti, dok se kompetitivna strategija odnosi na puteve ili naOine koje e firma koristiti u izabranim podruOjima. Portfolio strategija znaOi pruTa odgovore na pitanje u kojim podruOjima e firma poslovati, a kompetitivna kako e se poslovati na ovim podruOjima.

www.puskice.org 11

www.puskice.org Portfolio strategiju karakteriu 4 onovne komponente: . Prva komponenta je vektor geografskog rasta, koji oznaOava obim i pravac budueg poslovanja preduzea. . Druga komponenta je konkurentska prednost. Nju bi preduzee trebalo da traTi na svom poslovnom podruOju na kome deluje. . Trea kompoinenta je sinergija, koju bi preduzee trebalo da traTi unutar svojih poslovnih podruOja. . etvrta komponenta je strateka fleksibilnost, postoje dva naOina kako se ona moTe postii: 1. Spoljani, po ovom naOinu strateka fleksibilnost se ostvaruje kroz diverzivikaciju geografskih prostora na kojima firma deluje. 2. Baziranje delovanja firme na resursima i kapacitetima koji su lako transferabilni unutar stratekih poslovnih podruOja. Kompetitivna strategija obuhvata utvrdivanje posebnih pristupa ili puteva koje e preduzee da koristi da bi uspeno poslovalo na svakom poslovnom podroOju, koje je izabrano definisanjem odgovarajue portfolio strategije. Danas se smatra da su za uspeh preduzea u razliOitim poslovnim podruOjima najzasluTnije sledee strategije: . Strategija maksimizacije uOea na trTitu . Strategija rasta preduzea kojom preduzee pokuava da osigura svoj budui rast . Strategija diferencijacije trTita kojom se uspostavlja specifiOan imidT proizvoda u svesti potencijalnih kupaca . Strategija diferencijacije proizvoda kojom se vri diferencijacija uOinka sopstvenih proizvoda u odnosu na konkurentske.

3.3 Planiranje razvoja i razvojna politikaRazmatranje razvoja kao fundamentalnog procesa u preduzeu i strategije razvoja preduzea, logiOno zahteva razmatranje planiranja razvoja i razvojne politike, da bi kasnije zakljuOili sa sagledavanjem investicija i investicione politike, kao prirodne veze i nastavka razvoja u pravcu njegove realizacije. Planiranje razvoja obuhvata predvidanja buduih stanja u kojima se sistem moTe nai i definisanje aktivnosti Oijom realizacijom sistem moTe prei u najbolje budue stanje. To je proces permanentnog sagledavanja i usmeravanja budueg kretanja sistema, Oime se obezbeduje njegovo kontinuelno i efikasno kretanje u budunost, dakle njegov razvoj. Planiranje razvoja preduzea preduzea predstavlja kontinuelan proces u kome preduzee, na osnovu analize dosadanjeg razvoja u prethodnom periodu sagledavanja i prognoza moguih buduih kretanja i dogadaja u okruTenju, definie ciljeve razvoja koje u budunosti Teli realizovati i odgovarajue akcije i aktivnosti kojima e se dostii zadati ciljevi. Proces planiranja razvoja u preduzeu odvija se kroz izradu odgovarajuih planova, kao svojevrsnih dokumenata elaborata u kojima su definisani ciljevi razvoja i aktivnosti kojima se realizuju ti ciljevi. Plan razvoja je kompleksan projekat koji se sastoji iz

www.puskice.org 12

www.puskice.org niza komponentnih planova - plan prodaje, plan istraTivaOko razvojnog rada, plan proizvodnje, plan kadrova. Pre nego to pride definisanju i izradi plana razvoja, preduzee trebe da definie i usvoji svoju razvojnu politiku. Razvojna politika preduzea se definie kao deo opte politike koja se odnosi na njegovo dugoroOno poslovanje. Razvojna politika obuhvata definisanje osnovnih ciljeva razvoja koje preduzee u odredenom razdoblju Teli postii i odredivanje puteva, sredstava i mera za njihovu realizaciju. U osnovi jednog opteg prilaza prouOavanju, definisanju i usmeravanju razvoja, izradom odgovarajue razvojne politike, stoje dve globalne oblasti istraTivanja, to su : 1. IstraTivanje i analiza dosadanjeg razvoja 2. IstraTivanje mogunosti i utvrdivanje budueg razvoja Opti postupak definisanja razvojne politike sadrTi tri osnovne faze: 1. Prva faza obuhvata analizu dosadanjeg razvoja i ocenu postojeeg stanja, i treba da pruTi bazu za sagledavanje razvojnih mogunosti, definisanje ciljeva razvoja i utvrdivanje pravaca razvoja. Posebno je potrebno sagledati postojei proizvodni program, njegovo kretanje u prolom periodu, kao i slabosti i prednosti postojeeg asortimana proizvoda, postojee probleme realizacije i trTita, postojee stanje tehnike i tehnologije... 2. Sledea faza u definisanju razvojne politike, obuhvata definisanje ciljeva razvoja je kljuOna, jer odreduje pravce budueg razvoja i mogue ostvarivanje razvoja u celini. Ciljevi razvoja preduzea trebali bi da izraze mogua stanja u budunosti koje preduzee moTe i treba da ostvari u sledeem razvojnom periodu, ovi ciljevi trebali bi da budu konzistentni sa globalnim ciljevima drutveno ekonomskog razvoja. 3. Zadnja faza u definisanju razvojne politike obuhvata utvrivanje pravaca razvoja Oijom realizacijom se ostvaruju postavljenji ciljevi razvoja. Radi se o globalnim pravcima razvoja koji zaokruTuju odredene mere i akcije, kojima se realizuju ciljevi razvoja, a Oija ukupnost daje ukupnu koncepciju razvoja u narednom periodu. Prilikom razmatranja procesa planiranja razvoja potrebno je uoOiti razliku izmedu razvojne politike i plana razvoja. Razvojna politika je opta i naOelna, dok je plan razvoja konkretniji i precizniji, plan razvoja je dinamiOniji i fleksibilniji od razvojne politike.

3.4 Investiciona politikaRealizacija bilo koje razvojne aktivnosti ili akcije zahteva ulaganja znatnih finansijskih sredstava. Investicije ili potrebna ulaganja u oprenu, tehnologiju, istraTivanja, kadrove predstavljaju uslov realizacije razvoja. Investiciona politika predstavlja politiku ulaganja u realizaciju razvoja. Ona definie prioritete i daje osnovne kriterijume za globalno rangiranje i selekciju investicionih projekata, znaOi smiljeno uticanje na realizaciju razvoja. Zbog toga se ona mora bazirati na principima razvojne politike. Razvojna politika je opta i odnosi se na politiku u duTem vremenskom periodu, dok je investiciona politika konkretnija i operativnija, i odnosi se na krai vremenski

www.puskice.org 13

www.puskice.org period. Razvojna politika definie ciljeve razvoja i uopteno, naOine i mere njihove realizacije. Investicionom politikom se odreduju konkretni programi Oijom realizacijom se ostvaruju ciljevi razvoja. Investiciona politika se bazira na nekim osnovnim naOelima: . Uskladenost sa baziOnim ciljevima drutva kao celine . Uskladenost sa baziOnim ciljevima preduzea . Potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzea . IstraTivanje kao osnova za vodenje investicione politike . Objektivnost u odluOivanju o najpovoljnijim investicionim reenjima . Uskladenost sa politikom rasta Tivotnog standarda Postoji i odredeni broj faktora koji determiniu definisanje investicione politike, a najznaOajniji su: . TrTite . Nauka i tehnologija . Kadrovske i finansijske mogunosti preduzea . Institucionalni uslovi . Organizacione mogunosti preduzea S obzirom da se razvojna politika ostvaruje investicionom politikom, sasvim je jasno da se one ne mogu izjednaOiti, to se Oesto u praksi Oini. U literaturi se navodi nekoliko veoma znaOajnih momenata koji ukazuju na razliku. Prvo, preduzea obiOno vre ulaganja sredstava u realizaciju sopstvenog razvoja, znaOi za realizaciju sopstvene razvojne politike, medutim ona Oesto ulaTu u druga preduzea radi obezbedenja potrebne energije, sirovina, delova itd. Drugo, preduzee moTe ostvariti sopstveni razvoj bez ulaganja finansijskih sredstava ili sa veoma Oesto malim sredstvima. To se posebno odnosi na razvoj postojee tehnolpgije, razvoj organizacije, kadrova itd. Tree, odredena ulaganja ne moraju dovesti, ili ne dovode do razvoja preduzea. To se odnosi na neefikasna ulaganja, ulaganja koja proistiOu iz definisane razvojne politike, ovakva ulaganja ne podstiOu razvoj ve ga usporavaju. ZnaOi da su razvojna i investiciona politika razliOite aktivnosti, ali ih ne treba sasvim odvajati i suprotstavljati. Razvojna politika se po pravilu ostvaruje kroz investicionu politiku, a takode razvoj preduzea se usmerava preko investicionih ulaganja.

www.puskice.org 14

www.puskice.org

4.4 Proces investiranjaU teoriji investicija najOee se operie optim pojmovima investicija i investiranja podrazumevajui pod njima, sasvim uopteno, sadanja ulaganja koja se vre u realna dobra, radi dobijanja odredenih efekata u budunosti i na taj naOin poveanja ukupnog bogatstva organizacije i drutvene zajednice. Proces investiranja obuhvata skup svih aktivnosti u celokupnom periodu planiranja, pripreme i realizacije jednog investicionog projekta, odnosno celokupan proces realizacije, od stvaranja ideje za investiranjem, do konaOnog zavretka investicionog poduhvata. To je veoma sloTen proces koji obuhvata veliki broj podprocesa, faza i pojedinaOnih aktivnosti, Oija ukupnost u efikasnoj pripremi i realizaciji dovodi do ostvarenja prvobitne zamisli, znaOi do realizacije planiranog investicionog projekta. Upravljanje investicijama odnosno celokupnim procesom investiranja, je neophodnost proistekla iz ogromne sloTenosti ovog procesa, i ujedno prvi uslov njegovog efikasnog odvijanja i konaOne realizacije. MoTemo rei da se proces investiranja sastoji iz sledeih faza: . Prethodne (predinvesticione) analize (prethodna studija opravdanosti) . Izrada investicionog programa (studija opravdanosti) . Donoenje odluke o realizaciji investicije . Izrada tehniOke dokumentacije . Realizacija investicije izgradnja investicionog objekta . Putanje u rad i probna proizvodnja Detaljnija razrada ovih faza bila bi sledea: . UoOavanje i definisanje ideje za investiranjem . ObrazloTenje ideje za investiranjem ciljevi koji se Tele i mogu postii realizacijom investicije . Prethodno sagledavanje investicije, predinvesticione analize i izrada predinvesticione studije (prethodne studije opravdanosti) . Razmatranje dobijenih prethodnih rezultata i ocena da li je opravdano da se ide u dalju realizaciju investicije . Potrebne analize i izrada investicionog programa (studije opravdanosti) . Razmatranje investicionog programa (studija opravdanosti) . Utvrdivanje konstrukcije finansiranja investicije . Donoenje odluke o realizaciji investicije . Ugovaranje kupovine potrebne opreme, uredaja, znanja... . Izbor organizacije koja e raditi tehniOku dokumentaciju . Izrada tehniOke dokumentacije . Pribavljanje potrebnih dozvola i saglasnosti . Ugovaranje realizacije investicije, izvodenje investicionog objekta . Planiranje izvodenja investicionog objekta . Izvodenje investicionog objekta

www.puskice.org 15

www.puskice.org . . . . . Praenje i kontrola izvodenja Isporuka i montaTa instalacija, opreme i uredaja Putanje investicionog objekta u rad Probna proizvodnja Putanje u redovnu proizvodnju

Proces investiranja, odnosno realizacije jednog investicionog projekta moTe se sasvim globalno podeliti na dva osnovna podprocesa: 1. Pripremni deo obuhvata sve aktivnosti neophodne da se otpoOne sa realizacijom procesa investiranja: prethodna i detaljna istraTivanja uticajnih faktora i pojava, izradu predinvesticione studije i investicionog programa, obezbedenja potrebnih sredstava, donoenje investicione odluke, pribavljanje potrebnih dozvola i saglasnosti, izrada tehniOke dokumentacije, izbor izvodaOa... 2. Deo realizacije odnosi se na konkretno izvodenje investicionog projekta, obuhvata sve aktivnosti koje su neophodne da se posmatrajui od poOetka realizacije, jedna konkretna investicija realizuje i pusti u dalju upotrebu.Pripremni deo Prethodno odluOivanje Donoenje investicione odluke Deo realizacije

Izrada investiciono tehniOke dokumentacije, pribavljanje dozvola

Definisanje selekcija ideja

Predinvesticiona studjia (prethodna studija opravdanosti)

Izrada investicionog programa (studija opravdanosti)

Izrada investicionog objekta

Ukupno razmatranje jednog investicionog poduhvata pretpostavlja da se izvri vremenska podela na period ulaganja sredstava period investiranja i na period dobijanja efekata period eksploatacije.

Period ulaganja

Period dobijanja efekata

Period investicije

Period eksploatacije

www.puskice.org 16

Probna proizvodnja

PoOetak Redovne proizvodnje

PoOetak realizacije

MontaTa opreme i instalacija

Period ulaganja investicije

www.puskice.org

Period dobijanja efekata - eksploatacije

Period ulaganja poOinje sa prvim ulaganjima, odnosno sa poOetkom procesa investiranja, jer se i na samom poOetku ovog procesa mora ulagati, a zavrava se zadnjim ulaganjem; preiod ostvarivanja efekata poOinje sa dobijanjem prvih efekata od investicije i zavrava se zavretkom investicije, odnosno zavretkom njenog roka trajanja. Investiranje se nastavlja na istraTivanje i razvoj, mada se Oesto proces investiranja obavlja i bez prethodnog istraTivanja i razvoja, na osnovu uoOene potrebe za investiranjem. Proces realizacije jedne investicije, odnosno jedan investicioni projekat bi trebalo da se nastavlja na drugi, novi investicioni poduhvat, Oime se odrTava kontinuitet realizacije razvoja.

4.5 Upravljanje procesom investiranjaUpravljanje jednim investicionim poduhvatom se moTe oznaOiti kao uTi pristup upravljanju investicijama, nasuprot irem pristupu gde se realizacija pojedinih investicionih projekata povezuje u celinu realizacija razvoja preduzea. ZnaOi iri pristup obuhvata planiranje i realizaciju vie uzastopnih, povezanih investicionih projekata kojima se realizuju odredeni razvojni ciljevi, a time i razvoj preduzea u celini. Upravljanje procesom investiranja obuhvata smiljeno i efikasno vodenje i usmeravanje ovog procesa ka unapred definisanom cilju, znaOi ka efikasnoj realizaciji odredenog investicionog projekta, nakoji se proces investiranja odnosi. Ovo upravljanje se odnosi na sve delove procesa investiranja. ZnaOi i na pripremni deo, kojim se obuhvata planiranje investicije i neposredna priprema za realizaciju, i na deo koji se odnosi na konkretnu realizaciju investicije, odnosno izgradnju investicionog objekta. Upravljanje investicijama sadrTi navedene globalne faze kao i opti proces upravljanja planiranje, realizaciju i kontrolu. Upravljanje procesom investiranja obavlja se uz pomo razliOitih upravljaOkih metoda. Poznat je vei broj metoda planiranja mreTno planiranje, metode matematiOkog programiranja i dr. koje se koriste za upravljanje procesom investiranja. Posebno treba napomenuti da je veoma izraTeno korienje razliOitih kvantitativnih kriterijuma i metoda u delu procesa investiranja koje se odnose na izbor izmedu vie investicionih alternativa, ocenu efikasnosti investicionih projekate i u tom smislu donoenje investicionih odluka. Izbor izmedu vie investicionih alternativa predstavlja deo ukupnog problema upravljanja investicijama koji se odnosi na nauOnu pripremu i donoenje investicionih odluka. Problem izbora investicija u preduzeu se sastoji u odredivanju onih investicionih alternativa, iz skupa raspoloTivih, koje pri raspoloTivim i najOee ograniOenim sredstvima za investiranje, donose najvee efekte.

www.puskice.org 17

www.puskice.org Potrebno je najpre izabrati cilj investiranja, zatim kriterijum kojim se meri dostizanje postavljenog cilja, te na osnovu toga, iz skupa raspoloTivih investicija izabrati najbolju investiciju, tj. onu koja najbolje dostiTe postavljeni ciljinvestiranja, a prema definisanom kriterijumu. Bez obzira na sloTenost izbora i najOee nemogunosti brzog merenja i uporedivanja investicija, investicione odluke su se donosile, a i dalje se ponekad donose na osnovu intuicije i empirije, a manje na osnovu egzaktnih proraOuna.

www.puskice.org 18

www.puskice.org

Analizirajui proces pripreme realizacije jednog investicionog projekta, moTe se konstatovati da ovaj proces obuhvata izradu: . Predinvesticione studije (prethodne studije opravdanosti) . Investicionog programa (studije opravdanosti) . TehniOke dokumentacije

5.1 Predinvesticione analizePrethodna istraTivanja i analize koje imaju globalni karakter poOetnog razmatranja nekoliko osnovnih faktora, odnosno preduslova za efiksanu realizaciju investicije, nazivaju se predinvesticione analize i one se prezentiraju u vidu predinvesticione studije (elaborata). U poznatim inostranim metodologijama (UNIDO metodologija) ova studija se naziva predstudija izvodljivosti (prefeasibility study). Predinvesticione analize se obavljaju radi prethodnog sagledavanja i razmatranja vie raspoloTivih investicionih alternativa ili radi prethodnog sagledavanja i ocene opravdanosti daljeg ulaTenja u proces realizacije jedne investicije. Izrada investicionog programa, koji omoguava donoenje konaOne odluke o realizaciji odredenog investicionog projekta, traTi odredena sredstva i vreme za detaljniju obradu. Zbog toga je neophodno, naroOito kod veih i znaOajnijih investiciija izraditi najpre predinvesticionu studiju, koja omoguava donoenje prethodne ocene o opravdanosti dalje realizacije investicije i izrade investicionog programa. U okviru predinvesticionih analiza obiOno se definie i analizira nekoliko investicionih alternativa kojima se posmatrana investiciona ideja moTe realizovati. Predinvesticione analize obuhvataju prethodna istraTivanja i analize nekoliko osnovnih i najznaOajnijih elemenata svake investicije. To su, pre svega trTina analiza, zatima analiza moguih tehniOko tehnolokih reenja, organizaciono kadrovska i ekonomsko finansijska analiza. Pored navedenih faktora predinvesticiona analiza, moTe obuhvatiti i analizu gradevine i instalacija, ekoloki aspekt i dr. U odredenim sluOajevima mogue je da predinvesticiona analiza, odnosno predinvesticiona studija, obuhvati skoro sve osnovne elemente koje obraduje i investicioni program. Naravno, predinvesticiona studija nee obraditi sve ove elemente onako detaljno i precizno kako to treba da uradi investicioni program.

5.2 Izrada predinvesticione studijePredinvesticiona studija predstavlja elaborat u kome su smeteni i na odgovarajui naOin rasporedeni rezultati predinvesticionih analiza. Izrada predinvesticione studije je sloTen postupak koji, u skladu sa osnovnim aspektima realizacije investicionih poduhvata, treba da krene od potrebnog i pretpostavljenog sadrTaja ovog elaborata, koji treba da pruTi mogunosti prethodnog sagledavanja i ocene odnosnog investicionog poduhvata.

www.puskice.org 19

www.puskice.org Osnosvni delovi predinvesticione studije su: . Analiza trita radi se u cilju sagledavanja trTine opravdanosti razmatranog investicionog projekta i ona treba da pruTi informacije o mogunostima plasmana predvidene proizvodnje ili usluga, odnosno o mogunostima trTine realizacije outputa od investicije u predvidenom veku eksploatacije projekta; treba da pruTi i informacije o mogunostima nabavke svih potrebnih inputa koji se koriste u eksploataciji investicije . Tehniko - tehnoloka analiza radi se u cilju sagledavanja tehnolokih i proizvodnih mogunosti eksploatacije investicionog projekta; treba da pruTi informacije o izabranoj tehnolokoj koncepciji za realizaciju predvidene proizvodnje ili dobijanje usluga, zatim o tehniOko tehnolokoj postavci proizvodnje, i o uslovima i naOinu ostvarivanja predvidene proizvodnje; omoguava i sagledavanje arhitektonsko gradjevinske koncepcije investicionog objekta i odgovarajuih reenja svih potrebnih instalacija i postrojenja . Organizaciono - kadrovska analiza treba da pruTi informacije o organizacionom definisanju investicije u eksploataciji, zatim o naOinu organizovanja proizvodnje i o organizovanju i radu neproizvodnih funkcija; ova analiza treba takode da pruTi podatke o strukturi i brojupotrebnih proizvodnih i neproizvodnih radnika koji e da rade u eksploataciji investicionog projekta. . Ekonomsko - finansijska analiza treba da pruTi podatke o potrebnim finansijskim sredstvima za realizaciju razmatrane investicije, o izvorima pribavljanja potrebnih finansijskih sredstava i obavezama prema izvorima, kao i podatke o rezultatima poslovanja investicije u periodu eksploatacije. . Ocena predinvesticione studije treba da pruTi informacije o efektima koje donosi razmatrani investicioni projekat i ona omoguava prethodnu ocenu rentabilnosti investicionog projekta; na osnovu ove prethodne ocene rentabilnosti, odnosno opravdanosti realizacije razmatranog investicionog projekta donosi se odluka o nastavku rada na realizaciji odnosne investicije

5.3 Sadraj predinvesticione studijePostoje dva pristupa u sagledavanju sadrTaja predinvesticione studije detaljniji sadrTaj predinvesticione studije ili iri pristup i manje detaljan sadrTaj ili uTi pristup. Manje detaljan sadrTaj predinvesticione studije obuhvata: 1. Analizu razvojnih mogunosti investitora 2. Analizu trTita prodaje 3. TehniOko tehnoloku analizu 4. Analizu trTita nabavke 5. Analizu organizacije i kadrova 6. Ekonomsko finansijsku analizu 7. Ocenu studije

www.puskice.org 20

www.puskice.org Kod razrade detaljnijeg sadrTaja predinvesticione studije moTemo obuhvatiti sledee elemente: 1. Uvod U uvodu predinvesticione studije daju se osnovni podaci o investitoru vezani za naziv, regisatraciju, sedite, predmet poslovanja, granu grupaciju i sl. 2. Analiza razvojnih mogunosti investitora Analiza razvojnih mogunosti investitora treba da pruTi podatke o tehnolokim, ekonomskim, kadrovskim i razvojnim mogunostima i sposobnostima investitora da realizuje razmatrani investicioni poduhvat; analizira se ostvareni razvoj investitora u proteklom periodu i procenjuje se budui razvoj i mogunosti investitora da ostvari budui razvoj;razmatraju se osnovni elementi poslovanja investitora vezani za proizvodni program, za trTite prodaje i nabavke, zatim za uslove i mogunosti tehnologije i proizvodnje, za organizaciju i kadrove i na krajuse daju ekonomski pokazatelji vezani za opremljenost i efikasnost poslovanja. 3. Analiza trita prodaje Ova analiza treba da pruTi podatke o mogunostima plasmana proizvodnje ili usluga od investicionog projekta po godinama predvidenog veka eksploatacije projekta; neophodno je da se izvri istraTivanje i analiza traTnje za planiranim proizvodima ili uslugama, zatim istraTivanje i analiza ponude, i da se na osnovu toga izvri procena mogue prodaje, odsnosno procena mogunosti plasmana planiranih proizvoda ili usluga; analiza ponude i traTnje vri se klasiOnim marketing principima; istraTivanje i analiza trTita u okviru predinvesticione studije u najveem broju sluOajeva je manje detaljna i sistematiOna, pa prema tome i manje kompletna od one koja se radi u okviru investicionog programa 4. Tehnoloko reenje Daje se prikaz i osnovne karakteristike izabranog tehnolokog reenja, tehnoloko reenje treba da obuhvati: . Proizvodni program . Prikaz odabranog tehnolokog reenja . emu i opis tehnolokog procesa . Specifikaciju potrebne opreme, uredaja i alata . Bilans potrebnih sirovina, materijala i energije . Strukturu i broj proizvodnih radnika 5. Graevinsko reenje Obuhvata kratak prikaz odabranog gradevinsko aritektonskog reenja za sve potrebne proizvodne i pomone objekte i reenja za objekte infrastrukture i

www.puskice.org 21

www.puskice.org instalacije;daju se i odgovarajui crteTi, eme i preseci koji omoguavaju prethodni globalni uvid u potrebne gradjevinske objekte. 6. Analiza trita nabavke U ovoj analizi treba prezentirati podatke o mogunostima nabavke svih potrebin inputa za realizaciju planirane proizvodnje; na osnovu definisanih potreba datih u tehnolokom reenju treba izvriti procenu mogunosti nabavke pojedinih vrsta sirovina i materijala u budunosti, a takode i procenu cena pojedinih sirovina i materijala. 7. Analiza lokacije Ova analiza treba da pruTi podatke o valjanosti odabrane lokacije za realizaciju investicionog poduhvata, ova analiza obavlja se kvalitativnom analizom odredenih lokacionih faktora, kao to su: . Pogodnosti i opremljenost lokacije . Udaljenosti prodajnog i nabavnog trTita . RaspoloTivost energetskih izvora . RaspoloTivost potrebnih kadrova . Komunikacione veze i dr Analiza lokacije je globalna i okvirna, i ne obuhvata sve potrebne makrolokacione i mikrolokacione faktore niti je njihova analiza iscrpna i detaljna. 8. Analiza ekologije Analiza ekologije treba da pruTi podatke o uticaju investicionog projekta na zagadivanje Oovekove okoline; u okviru ove analize treba utvrditi i analizirati eventualne zagadivaOe, zatim naOine njihovog zagadivanja vode, zemlje i vazduha, kao i eventualne mogunosti zatite Oovekove okoline od pojedinih zagadivaOa; i ova analiza je prethodna i globalna. 9. Analiza organizacije i kadrova U ovom delu predinvesticione studije potrebno je definisati organizacionu strukturu investicionog poduhvata u eksploataciji i na osnovu toga odrediti i broj potrebnih neproizvodnih radnika. 10. Ekonomsko finansijska analiza U ovom delu se definiu potrebna investiciona sredstva i izvori dobavljanja sredstava i procenjuju efekti koji e investicioni projekat da donese u periodu eksploatacije; ekonomsko finansijska analiza obuhvata: . ProraOun obima, strukture i dinamike ukupnih ulaganja . Definisanje strukture i dinamike izvora finansiranja i proraOun obaveza prema izvorima . ProraOun ukupnog prihoda koji se ostvari u eksploataciji . ProraOun trokova poslovanja www.puskice.org 22

www.puskice.org . . ObraOun liOnih dohodaka Izrada bilansa uspeha

5.4 Ocena predinvesticione studijeOcena predinvesticione studije treba da pruTi prethodne podatke o rentabilnosti i opravdanosti realizacije razmatranog investicionog poduhvata. Kao kod investicionog programa, ocena predinvesticione studije moTe da obuhvati tri vrste ocena: . Ocenu finansijske (komercijalne) efikasnosti uzima u obzir samo efekte koje projekat donosi investitoru i to pod uslovima koji vladaju na trTitu . Ocenu nacionalne (drutvene) efikasnosti razmatra doprinos koji investicioni projekat daje drutvenim ciljevima i uzima u obzir sve efekte koje projekat donosi zemlji u celini . Ocenu u uslovima neizvesnosti razmatra investicioni poduhvat u realnim uslovima neizvesne budunosti u kojima se vri njegova eksploatacija Sve tri ocene se obavljaju uz korienje odredenog broja pokazatelja, odnosno kriterijuma kojima se mere odgovarajui doprinosi projekta. Sve tri ocene mogu biti statike i dinamike. Kod statiOke ocene koriste se podaci iz samo jedne, reprezentativne godine perioda eksploatacije, dok dinamiOka ocena obuhvata celokupan period eksploatacionog investicionog projekta. Poto predinvesticiona studija ima karakter predhodne, globalne studije, kod nje se za ocenu, u najveoj meri, koristi statiOki pristup oceni projekta. MoTe se rei da se kod manjih i srednjih projekata koristi samo statiOki pristup oceni, dok se kod veih i sloTenijih projekata koristi dinamiOki pristup i to ocene finansijske efektivnosti.

www.puskice.org 23

www.puskice.org

6.1 Definisanje investicionog programaDobra priprema je prvi garant efikasne realizacije investicionog projekta. U okviru pripreme realizacije jednog investicionog projekta, izrada investicionog programa (investicione studije) predstavlja jednu od najznaOajnijih aktivnosti. Izrada investicionog programa vri se u fazi planiranja i pripreme realizacije investicije, na osnovu ovog elaborata vri se donoenje investicione odluke, to predstavlja klasiOan momenat u pripremi realizacije investicije. Investicioni program se radi nakon predinvesticione studije ukoliko prethodna odluka o nastavku realizacije investicionog projekta bude pozitivna. To je veoma sloTen elaborat koji obraduje sve aspekte investicionog projekta i obuhvata znaOajan broj istraTivanja i analiza. U poznatim inostranim metodologijama, kao to je npr. UNIDO metodologija, investicioni program se naziva studija izvodljivosti fizibiliti studija (feasibility study) studija opravdanosti. Investicioni program predstavlja elaborat kojim se vri ocena drutvene i ekonomske opravdanosti izgradnje odredenog investicionog objekta i na osnovu koga se donosi investiciona odluka. To je elaborat kojim se analiziraju i razraduju tehniOki, tehnoloki, ekonomski, energetski, urbanistiOki, geoloki, hidroloki, saobraajni i drugi uslovi od uticaja na ocenu drutvene i ekonomske opravdanosti ulaganja u izgradnju investicionog objekat. Sadanji Zakon detaljno razraduje pojam tehniOke dokumentacije, koja obuhvata sledee projekte: generalni projekat, idejni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvodaOki projekat i projekat izvedenog stanja. Zakon ne pominje predinvesticionu studiju i investicioni program, ve uvodi prethodnu studiju opravdanosti i studiju opravdanosti koje povezuje sa generalnim i idejnim projektom.

6.2 Izrada investicionog programaDa bi se pristupilo konkretnoj izradi investicionog programa, potrebno je prikupiti i obraditi veliki broj podataka, odnosno izvriti odredeni broj istraTivanja i analiza, Oiji e rezultati biti podloga za izradu investicionog programa. U najznaOajnije analize, spadaju: Analiza trita TrTite predstavlja osnovni i najznaOajniji faktor koji opredeljuje realizaciju svakog investicionog poduhvata, pa samim tim i izradu investicionog programa. IstraTivanje i analiza trTita treba da pruTi uvid u mogunosti plasmana proizvoda ili usluga koji se dobijaju realizacijom posmatranog investicionog poduhvata. Podaci o mogunosti plasmana su neophodni i opredeljujui za dalji rad na planiranju i realizaciji odnosne investicije. Ukoliko analiza trTita pokaTe da ima mogunosti da se odnosni proizvod ili usluga plasira na trTitu, pod prihvatljivim uslovima, pre svega u pogledu cene i koliOina, onda su otvorene perspektive daljeg rada na realizaciji posmatrane investicije.

www.puskice.org 24

www.puskice.org TrTite predstavlja jedan od najznaOajnijih faktora od koga zavisi efikasnost poslovanja svakog preduzea. IstraTivanje i analiza trTita treba da otpoOne jo od samog poOetka procesa investiranja, odnosno jo od samog poOetka planiranja realizacije odredenog investicionog projekta. Ako se istraTivanjetrTita kod investiranja ne obavi valjano, onda je gotovo sigurno da e u bliToj budunosti organizacija imati problema sa plasmanom svojih proizvoda, te e je to odvesti u neefikasno poslovanje. Osnovni cilj istraTivanja i analize trTita je da proceni i prezentira podatke o tome kolike su realne mogunosti plasmana odnosnog proizvoda ili usluge, i kakve su realne mogunosti snabdevanja inputima za organizovanje budue proizvodnje. Postupak istraTivanja i analize trTita prodaje obuhvata: . IstraTivanje i procenu traTnje istraTivanje i ocenjivanje ukupnih potreba na domaem i inostranom trTitu; traTnja na inostranom trTitu se obiOno zamenjuje ukupnim izvozom, a nakon toga se vri istraTivanje i drugih elemenata na osnovu kojih se donosi konaOna procena o efektivnoj traTnji za odnosnim proizvodom; posebno treba izvriti analizu i prikazati kretanje cena odnosnog proizvoda ili usluga na domaem ili inostranom trTitu. . IstraTivanje i procenu ponude istraTivanje i procena ukupne ponude odnosnog proizvoda ili usluga od domaih proizvodaOa na domaem trTitu, a takode i ponudu koja dolazi iz uvoza, zatim ukupnu ponudu na inostranim trTinim segmentima za koje smo procenjivali traTnju, ukupnu ponudu supstitivnih proizvoda koji mogu da smanje potencijalnu traTnju, odnosno poveaju ponudu; vri se i uporedivanje odnosnog proizvoda sa konkurentskim i supstitutivnim . IstraTivanje i procenu plasmana na osnovu procene ukupne traTnje i ukupne prodaje vri se procena mogue prodaje odnosnog proizvoda ili usluge na domaem ili inostranom trTitu; predstavlja jedan od osnovnih i najznaOajnijih podataka za ocenu da li se moTe ii dalje u realizaciju investicije IstraTivanje i analiza trTita nabavke obuhvata, istraTivanje mogunosti nabavke svih potrebnih sirovina, materijala i delova za odvijanje normalne proizvodnje. Treba definisati potrebe za pojedinim imputima, a zatim na osnovu istraTivanja trTita zakljuOiti da li je mogue snabdevati proizvodnju, koja se ostvaruje realizacijom investicija. Takode treba analizirati i proceniti po kojim je cenama mogue obezbediti pojedine vrste sirovina, materijala i delova, i na osnovu toga i drugih relevantnih faktora (rok i kvalitet) opredeliti se za potencijalne snabdevaOe. Analiza tehnologije Tehnologija pored trTita predstavlja osnovni i determiniui faktor planiranja i realizacije svakog investicionog poduhvata. Tehnologija opredeljuje naOin proizvodnje i odredujue utiOe na efekte koji se ostvaruju u eksploataciji investicionog projekta. Pri tome se pod tehnologijom podrazumeva i tehnoloki proces i sva potrebna tehnika za realizaciju odnosne proizvodnje. Da bi se izvrio valjan izbor tehnologije potrebno je prikupiti i analizirati veliki broj podataka o rspoloTivim tehnologijama, to u uslovima nauOno tehnolokog progresa www.puskice.org 25

www.puskice.org predstavlja problem. Da bi se izabrala za posmatrani investicioni poduhvat najbolja tehnologija, potrebno je analizirati vie alternativnih tehnologija. Analiza tehnologije obuhvata analizu i definisanje osnovnih karakteristika izabrane tehnologije definisanje potrebnih maina, uredaja i alata; odredivanje obima i asortimana proizvodnje; prikaz tehnolokog procesa i proizvodnog procesa; analizu potrebnih sirovina, materijala, energije i fluida; analizu potrebnih proizvodnih radnika. Iako se teknoloka reenja u investicionom programu daju u vidu idejnog projekta, postoji dosta elemenata vezanih za odnosni proizvod, maine, uredaje i alate, tehnoloki proces, potrebne sirovine i energiju, koje treba detaljno analizirati, razraditi i definisati kako bi se stekao uvid da li predloTeno tehnoloko reenje omoguava planiranu proizvodnju, kako u tehniOkom tako i u ekonomskom smislu. Analiza lokacije Obuhvata istraTivanje, analizu i izbor optimalne lokacije izmedu vie raspoloTivih, ili istraTivanje i analizu valjanosti jedne lokacije koja je odabrana za realizaciju odredenog investicionog poduhvata. Analiza lokacije se obavlja istraTivanjem i definisanjem mogunosti smetaja investicionog objekta na irem i uTem podruOju. Smetaj investicije na irem geografskom podruOju predstavlja problem makrolokacije, dok smetaj na uTem prostornom podruOju odnosno smetaj i raspored proizvodnih, pomonih objekata predstavlja problem mikrolokacije. U najznaOajnije makrolokacione faktore spadaju: . Privredna razvijenost ireg regiona . Udaljenost trTita prodaje . Udaljenost trTita nabavke . Transportni putevi i saobraajnice . RaspoloTivost energetskih izvora . RaspoloTivost vode . RaspoloTivost radne snage . Ekoloki uslovi . Klimatski uslovi . Vojnostrateki znaOaj.. U najznaOajnije mikrolokacione faktore spadaju: . Opta pogodnost i opremljenost lokacije . Blizina saobraajnica . Komunalna opremljenost lokacije . Udaljenost energetskih izvora . Ekoloki zahtevi... UvaTavajui znaOaj analize lokacije treba rei da postoje sluOajevi (izgradnje na ve postojeoj ili unapred dobijenoj lokaciji) gde se problem lokacije ne postavlja na gornji naOin. Danas se Oesto problemi lokacije ne analiziraju i reavaju za svaki pojedinaOni investicioni objekat, ve se planiraju za Oitave privredne i industrijske grane u okviru regionalnih zajednica, planiranjem i uredivanjem industrijskih zona.

www.puskice.org 26

www.puskice.org Analiza ekologije Ekoloki problemi, vezani za oOuvanje izatitu Oovekove okoline, su od izuzetnog znaOaja kod izrade investicionih projekata i realizacije investicionih poduhvata. Postoje odredene vrste investicija koje imaju veliki najOee tetan uticaj na Oovekovu okolinu, te prirodno zahtevaju da se analizi ekologije pride veoma ozbiljno i temeljnom analizom ispitaju i utvrde mogue situacije u budunosti i potrebna reenja. IstraTivanje i analiza ekologije kod izrade investicionog programa bi trebala da pode od utvrdivanja vrste, naOina i intenziteta tetnog uticaja investicije na Oovekovu okolinu, takode je potrebno utvrditi sve mogue zagadivaOe, na koji naOin i gde oni tetno utiOu na okolinu (voda, zemlja, vazduh) i eventualno proceniti intenzitet eventualnog tetnog uticaja. Nakon toga detaljno analizirati i definisati odgovarajue mere i naOine zatite Oovekove okoline od pojedinih zagadivaOa. Analiza organizacije i kadrova IstraTivanje i analiza organizacije u okviru izrade investicionog programa se vre da bi se sagledale realne mogunosti organizovanja planiranog investicionog objekta u eksploataciji. Analiza obuhvatanajpre utvrdivanje organizacionog statusa budueg investicionog objekta, zatim razmatranje razliOitih varijanti za projektovanje organizacione strukture, definisanje naOina organizovanja proizvodnje i funkcionisanja ostalih vitalnih funkcija kao to su IR, marketing, finansije i dr. Analiza obuhvata utvrdivanje potrebnih kadrova, po zanimanjima i kvalifikacijama, koji su neophodni u eksploataciji investicije, takode treba da obuhvati i naOin obezbedenja potrebnih kadrova, i eventualne obuke i specijalizacije. Finansijska analiza Realizacija svakog investicionog poduhvata zahteva odredena finansijska sredstva, koja se ulaTu da bi se planirani investicioni poduhvat doveo do eksploatacije. U okviru finansijske analize vri se proraOun i utvrdivanje ukupnih potrebnih investicionih sredstava, znaOi obim, struktura i dinamika ukupnih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. Zatim se vri utvrdivanje izvora finansiranja i obaveza prema izvorima. Nakon toga se vri obraOun rezultata poslovanja investicionog projekta u eksploataciji, a to znaOi utvrdivanje ukupnog prihoda, obraOun materijalnih trokova i amortizacije, obraOun liOnih dohodaka, obraOun raznih doprinosa i obaveza. Finansijska analiza se zavrava izradom bilansa stanja i bilansa uspeha investicionog projekta u periodu eksploatacije.

6.3 Sadraj investicionog programaNa osnovu prethodno navedenih istraTivanja i analiza, a shodno zakonskoj i drugoj regulativi proistupa se izradi investicionog programa. Investicioni program u osnovi sadrTi sve glavne pravce i elemente prethodnih istraTivanja. Njegova osnovna struktura i sadrTaj se baziraju na rezultatima istraTivanja i uglavnom su zavisno od pojedinih osnovnih vrsta investicija i primenjene metodologije, standardni. Ako

www.puskice.org 27

www.puskice.org govorimo o izgradnji jednog investicionog objekta u privredi, osnovna struktura investicionog programa obuhvata: . Analizu trTita . Tehnoloki deo . Gradevinski deo . Organizacioni deo . Ekonomsko finansijski de . Ocena investicionog programa Naravno ovo je jedna sasvim globalna struktura, Oija dalja razrada treba da dovede do konaOnog definisanja sadraja investicionog programa: 1. UVOD U ovom delu se prezentiraju osnovni ciljevi investiranja i povezanost i uskladenost investicionog projekta sa planovima razvoja. Zatim se daje krai prikazrezultata predinvesticionih analiza i napomene u vezi eventualne izrade separatnih studija i drugih podloga za izradu investicionog programa; takode se daje krai prikaz osnovnih elemenata investicionog programa vezanih za: trTite, tehniOko tehnoloke elemente, gradevinu, lokaciju, ekologiju, organizaciju i kadrove, potrebne investicije, izvore finansiranja, rezultate poslovanja i ocenu investicionog programa. 2. ANALIZA RAZVOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA U ovom delu daju se osnovni proizvodni, trTini, tehniOko tehnoloki, organizaciono kadrovski, ekonomski, finansijski i investicioni podaci o investitoru u prethodnom periodu i prognoza za budui period. 2.1 opti podaci o investitoru Ovde se prezentuju osnovni podaci o investitoru naziv, adresa, predmet poslovanja, delatnost, naOin organizovanja investitora, dosadanji razvoj itd. 2.2 podaci o proizvodnji i tehnologiji Prezentiraju se podaci o postojeem programu proizvodnje, o realizovanoj proizvodnji, o korienoj tehnologiji i opremi, o instalisanim i korienim kapacitetima. 2.3 podaci o tritu Treba prezentirati osnovne podatke o dosadanjoj prodaji i nabavci kao to su: obim i vrednost prodaje po vrstama, koliOine pojedinih sirovina i materijalakoji se nabavljaju i vrednosti nabavki, cene inputa i outputa, podaci o kupcima i dobavljaOima, podaci o uvozu i izvozu.

www.puskice.org 28

www.puskice.org 2.4 podaci o kadrovima Potrebno je prikazati podatke vezane za ukupan broj i strukturu zaposlenih, podatke o proizvodnom i administrativnom osoblju, o rukovodeim kadrovima, o kretanju zaposlenosti i sl. 2.5 podaci o poslovanju Ovde treba dati podatke o osnovnim i obrtnim sredstvima i izvorima finansiranja, o finansijsko poslovnim rezultatima, o spoljnotrgovinskom poslovanju, postojeim obavezama po kreditima i sl. 2.6 dosadanja i planirana ulaganja Treba dati podatke o realizovanim investicionim projektima i njihovim osnovnim karakteristikama, o investicijama u toku i ocene potreba i mogunosti njihove realizacije, ocenu da li investitor moTe ui u nove investicije i da li je sposoban da ih realizuje. 3. ANALIZA TRITA 3.1 osnovni podaci o proizvodu Prezentirati osnovne karakteristike o proizvodu koji e se proizvoditi u investicionom objektu, sa posebnim opisom mogunosti i naOina upotrebe, iste podatke prezentirati i o supstitutivnim proizvodima. 3.2 analiza tranje Dati rezultate obavljene analize traTnje, kroz podatke o dosadanjoj prodaji odnosnog proizvoda na domaem i inostranom trTitu. Na osnovu toga dati procenu ukupne traTnje za razmatranim proizvodom po godinama perioda eksploatacije investicije (isto i za supstitute). 3.3 analiza ponude Dati rezultate obavljene analize ponude kroz podatke o dosadanjoj proizvodnji odnosnog proizvoda u zemlji, o ukupnom uvozu proizvoda koji poveava ponudu i o ukupnom izvozu koji smanjuje ponudu. Na osnovu toga dati procenu ukupne ponude na domaem trTitu po godinama perioda eksploatacije investicije. 3.4 procena mogue prodaje Na osnovu analize traTnje i analize ponude treba dati procenu mogueg plasmana proizvoda u zemlji i inostranstvu i to dinamiOki po godinama perioda eksploatacije investicije. Navesti najvaTnije potencijalne kupce, treba dati prognozu prodajnih cena, naOine prodaje i distribucije proizvoda.

www.puskice.org 29

www.puskice.org 3.5 analiza trita nabavke Dati podatke o proizvodnji i potronji odgovarajuih sirovina i materijala kod nas i u svetu, podatke o uvozu i izvozu, i na kraju procenu mogunosti snabdevanja proizvodnje potrebnim vrstama i koliOinama sirovina i materijala, procenu dati dinamiOki. Navesti najznaOajnije potencijalne dobavljaOe, definisati mogunosti supstitucije kljuOnih sirovina i materijala i dati podatke i procene cena pojedinih sirovina i materijala. 4. TEHNOLOKI PROJEKAT najee se radi kao poseban elaborat 4.1 program proizvodnje Dati pregled postojee proizvodnje ukoliko postoji, po proizvodima ili grupama proizvoda i njihove koliOine, kao i neke karakteristike postojeih proizvoda, zatim dati pregled novog proizvodnog programa po proizvodima ili grupama proizvoda i njihove koliOine za celokupan vek eksploatacije investicionog projekta. 4.2 izbor tehnologije Dati podatke o tehnologijama koje su analizirane, opisati naOin izbora najbolje tehnologije i naznaOiti njene osnovne karakteristike i prednosti nad ostalim analiziranim tehnologijama. 4.3 tehnoloka opreme Dati proraOun potrebne proizvodne opreme, maina uredaja i alata, zatim specifikaciju i cene opreme, maina, uredaja i alata. Navesti osnovne tehniOko eksploatacione karakteristike opreme sa opisom naOina rukovanja i odrTavanja. 4.4 tehnoloki proces Opisati i grafiOki prikazati odvijanje tehnolokog procesa. Prikazati raspored povezanosti pojedinih tehnolokih linija i odeljenja, i dati reenje unutranjeg transporta i skladitenja, definisati poterbnu konstrukcionu i tehnoloku dokumentaciju, recepture i dr. 4.5 normativi i bilansi Odrediti normative utroka sirovina, materijala, energije, fluida i vremena izrade po pojedinim delovima i proizvodima i napraviti bilanse za celokupnu proizvodnju i to dinamiOki. Prezetirati podatke o izvorima energije i fluida, naOine snabdevanja i dopreme iz pojedinih izvora i sl. 4.6 proizvodni radnici Dati proraOun i pregled potrebnih proizvodnih radnika i specifikaciju po zanimanjima i kvalifikacijama. www.puskice.org 30

www.puskice.org 5. GRAEVINSKI PROJEKAT Prikazati idejno gradevinsko reenje investicionog objekta koje obuhvata: situacioni plan; grafiOki prikaz objekata i arhitekture; mesta za prikljuOak na saobraajnice, vodovod, kanalizaciju, elektriku, gas i dr; tlocrte svih etaTa, potrebne izglede, preseke i eme; skraeni prikaz obavljenog statiOkog proraOuna; predmet i predraOun radova. 6. PROJEKTI INSTALACIJA Prikazati sva idejna reenja svih potrebnih instalacija elektro, hidro i termoinstalacije, instalacije za gas telefonske i gromobranske instalacije. Prikazi treba da sadrTe tehniOki opis sa svim tehniOko eksploatacionim karakteristikama, sve potrebne crteTe, eme i preseke, obavljene proraOune... 7. ANALIZA LOKACIJE 7.1 analiza makrolokacije Podaci o izvrenoj analizi ire lokacije, imajui u vidu sledee najvaTnije makrolokacione faktore: raspored ostalih proizvodaOa, udaljenost trTita prodaje, razvijenost ireg podruOja i postojea infrastruktura, udaljenost sirovinske baze i snabdevanje energijom, potrebni raspoloTivi kadrovi, prirodni uslovi. Dati naOin i rezultat kvantitativne i kvalitativne analize navedenih faktora i izbor najbolje lokacije. 7.2 analiza mikrolokacije Dati podatke o izvrenoj analizi mikrolokacije imajui u vidu smetaj i razmetaj objekata na uTem podruOju, geomehaniOka svojstva tla, hidroloke, meteroloOke, i seizmiOke uslove, blizinu komunalnih i energetskih prikljuOaka, transportne i komunikacione uslove i dr. Dati rezultate ove analize i prikazati naOin izbora najbolje lokacije, odnosno vrednovanja raspoloTivih lokacija. 8. ANALIZA EKOLOGIJE Dati podatke o uzvrenoj analizi ekologije, o analizi uticaja odabrane tehnologije na Oovekovu okolinu, a takode i irem uticaju investicije na okolinu u vezi predvidenih promena u naseljenosti, komunalnoj izgradnji. Dati prikaz analize moguih zagadivaOa i naOin njiohovog tetnog uticaja na Oovekovu okolinu. Posebno prezentovati mere koje su predvidene za zatitu Oovekove okoline od analiziranih zagadivaOa, i dati prikaz idejnih projektnih reenja uredaja i instalacije za zatitu Oovekove okoline. 9. PROJEKAT ORGANIZACIJE Prikazati makro i mikroorganizacionu strukturu investicionog objekta u eksploataciji, proizvodne i organizacione veze sa drugim organizacijama, organizovanje i funkcionisanje pojedinih sluTbi i org. jedinica, i informacioni sistem koji omoguava efikasno funkcionisanje. Prikazati naOin organizovanja neposrednog procesa proizvodnje i pojedinih pomonih jedinica u proizvodnji, prikazati naOin organizovanja www.puskice.org 31

www.puskice.org radnih mesta i naOin operativnog planiranja i terminiranja proizvodnje sa potrebnom operativnom dokumentacijom. 10. ANALIZA KADROVA 10.1 pregled potrebnih kadrova

Prikazati proraOun i dati pregled potrebnih proizvoidnih i administrativnih radnika po zanimanjima i kvalifikacijama za svaku organizacionu jedinicu i preduzee u celini, zatim prikazati naOin obezbedenja kadrova, kao i obezbedenje standarda radnika. 10.2 obuka i usavravanje kadrova

Navesti potrebne oblike obuke, specijalizacije i usavravanja raznih profila kadrova neophodnih za eksploataciju investicionog projekta i dati naOin kada e se i kako izvoditi ova obuka i usavravanje. 10.3 obezbeenje postojeih kadrova

U sluOaju ulaganja u rekonstrukciju i modernizaciju dati pregled postojeih kadrova i naOine prekvalifikacije i zapoljavanja ovih kadrova Oiji rad prestaje zbog nove investicije. 11. POTREBNA INVESTICIONA SREDSTVA Ukupna investiciona sredstva obuhvataju ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. 11.1 investicije u osnovna sredstva

Dati obraOun i pregled potrebnih ulaganja po tehniOkoj strukturi i dinamici ulaganja. Redni broj 1. 2. Vrsta investicije Gradevinski objekti OsnivaOka ulaganja Ukupno: Dinamika ulaganja 1god, 2god...mgod Ukupan iznos

www.puskice.org 32

www.puskice.org 11.2 investicije u obrtna sredstva

Dati podatke o proraOunu potrebnih obrtnih sredstava i tabelarni prikaz ulaganja u obrtna sredstva. Redni broj 1. 1.1 2. 2.1 (1-2) 11.3 Vrsta investicije Obrtna sredstva Zalihe got. proizvoda Izvori iz tek.poslovanja DobavljaOi Potrebna obrtna sred. rekapitulacija ukupnih investicija Godinja vrednost Dani vezivanja Koeficijent obrta Potrebna obrtna sr.

Dati tabelarni pregled ukupnih potrebnih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. Redni broj 1. 2. Vrsta investicije Investicije u osnovna sredstva Investicije u obrtna sredstva Ukupno: Dinamika ulaganja 1god, 2god...mgod Ukupan iznos

12. IZVORI FINANSIRANJA 12.1 izvori finansiranja

Prikazati tabelarno sve izvore finansiranja po strukturi i dinamici, i dati osnovne uslove dobijanja sredstava. Redni broj 1. Izvor finansiranja Sopstvena sredstva investitora Ukupno: Ukupan iznos vrednost % Kamatna stopa Period otplate

www.puskice.org 33

www.puskice.org 12.2 obaveze prema izvorima

Dati prikaz obraOuna po svim kreditima i prezentirati odgovarajue planove otplate kredita. Izvriti obraOun i dati prikaz interkalarne kamate i ostalih obaveza prema kreditima. Redni broj 1. Period otplate Ukupno: 13. OBRAUN UKUPNOG PRIHODA Dati prikaz ukupnog prihoda koji e investicioni projekat da ostvari u periodu eksploatacije i to dinamiOki za svaku godinu perioda eksploatacije. Redni broj 1. Naziv proizvoda Ukupno: 14. OBRAUN MATERIJALNIH TROKOVA Dati prikaz materijalnih trokova koje e investicioni objekat da ostvari u toku perioda eksploatacije. ObraOun treba da bude dat dinamiOki po godinama perioda eksploatacije investicionog projekta. Redni broj 1. Struktura trokova Investiciono odrTavanje Ukupno: Godinja vrednost 1god, 2god....ngod. Godinja koliOina Cena po komadu Godinja vrednost 1god, 2god...ngod. Ostatak duga Glavnica Kamata Anuitet

15. OBRAUN AMORTIZACIJE Dati prikaz amortizacije osnovnih sredstava po vrstama u njihovom periodu eksploatacije. Redni broj 1. Struktura osnovnih sredstava Gradevinski objekti Ukupno: Nabavna vrednost Stopa amortizacije Godinji iznos amortizacije

www.puskice.org 34

www.puskice.org 16. OBRAUN LINIH DOHODAKA Prema odredenom broju kadrova i njihovom organizacionom rasporedu na odredena radna mesta, i shodno odredenom sistemu raspodele dohodaka izvriti, obraOun liOnih dohodaka svih zaposlenih u periodu eksploatacije investicije. Redni broj 1. 2. Kvalifikaciona struktura VSS SSS Broj radnika Meseni Oisti LD Doprinosi MeseOni bruto LD Ukupni bruto LD

17. BILANS USPEHA PROJEKTA Izraditi bilans uspeha investicionog projekta za svaku godinu iz predvidenog veka eksploatacije i prikazatiga ga u skladu sa propisanom metodologijom za izradu bilansa uspeha. U sluOaju ulaganja u rekonstrukciju potrebno je izraditi i prikazati bilans uspeha i pre i posle rekonstrukcije. 18. FINANSIJSKI TOK PROJEKTA Finansijski tok projekta (tok gotovine) obuhvata sve primitke (prihode) i sve izdatke (rashode) u celokupnom veku trajanja projekta i predstavlja osnov za ocenu finansijske pogodnosti projekta. Prikazuje se tabelarno za svaku godinu veka eksploatacije projekta. Prihodi obuhvataju: ukupan prihod, izvore finansiranja, godinji povrat dugoroOnih plasmana i ostatak vrednosti projekta, dok rasodi obuhvataju: ukupne investicije, trokove poslovanja (bez amortizacije i zarada), bruto zarade i obaveze prema izvorima finansiranja. Razlika ukupnih primitaka i ukupnih izdataka daje neto primitke finansijskog toka. 19. EKONOMSKI TOK PROJEKTA Ekonomski tok projekta (tok gotovine cash flow) sluTi za finansijsku (komercijalnu) ocenu rentabilnosti projekta i obuhvata sve stavke kao i finansijski tok, osim izvora finansiranja i godinjeg povrata dugoronih plasmana u primicima i obaveza prema izvorima finansiranja u izdacima. Neto primici ekonomskog toka predstavljaju osnovni parametar za izraOunavanje kriterijuma za ocenu rentabilnosti projekta. 20. DRUTVENI TOK PROJEKTA SluTi za nacionalnu (drutvenu) ocenu projekta. Drutveni tok se moTe dobiti kada se iz ekonomskog toka iskljuOe sve stavke koje imaju karakter transfernih plaanja, kao to su: izvozne premije, subvencije, carine, doprinosi i sl. Na taj naOin dobijamo primitke i izdatke, odnosno neto primitke, sa stanovnitva zemlje u celini.

www.puskice.org 35

www.puskice.org 21. FINANSIJSKA OCENA PROJEKTA Finansijska ocena rentabilnosti projekta koristi neto primitke iz ekonomskog toka projekta i obuhvata izraOunavanje jednog broja statiOkih i dinamiOkih kriterijuma: neto sadanja vrednost, jediniOna neto sadanja vrednost, interna stopa rentabilnosti i rok povraaja. 22. NACIONALNA OCENA PROJEKTA Uz pomo podataka iz drutvenog toka projekta treba izraOunati drutvenu neto sadanju vrednost i drutvenu internu stopu rentabilnosti i utvrditi nacionalnu ocenu projekta. 23. OCENA PROJEKTA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI Koristei metodukritiOne taOke, analizu osetljivosti i druge metode, izvriti ocenu projekta u uslovima neizvesnosti. 24. TERMINSKI PLAN REALIZACIJE INVESTICIJE Izvriti analizu mogunosti izvodenja investicionog projekta i uz pomo mreTnog dijagrama ili gantograma prikazati i terminski plan realizacije investicionog projekta, od donoenja odluke do putanja u redovnu proizvodnju.

www.puskice.org 36

www.puskice.org

7.1 Opti pristup oceni investicionih projekata 7.2 Finansijska (komercijalna) ocenaFinansijska ocena obuhvata razmatranje efekata od investicionog projekta koje ima investitor. Finansijska ocena obuhvata ocenu rentabilnosti i likvidnosti projekta. Ocena rentabilnosti se vri zavisno od naOina obuhvata efekata koje donosi projekat, statiOkim i dinamiOkim pristupom. STATIKA OCENA StatiOka ocena rentabilnosti investicionog projekta ne uzima na adekvatan naOin vreme u postupku analize i ocene jednog investicionog projekta. Ona se oslanja na podatke iz samo jedne, normalne godine perioda eksploatacije investicije. StatiOka ocena rentabilnosti investicionog projekta obavlja se proraOunom odredenog broja jednostavnih statiOkih kriterijuma. Neki od kriterijuma su sledei: A. Kriterijum roka vraanja Kriterijum roka vraanja se zasniva na Oinjenici da je za onog ko investira veoma vaTno da vreme, za koje e se investicija otplatiti, bude to krae. TaOnije da vreme za koje e neto priliv (efekat) koji nastaje eksploatacijom investicije da otplati uloTena sredstva u realizaciju investicije, bude to krae. Rok vraanja investicije predstavlja vremenski period izraTen u godinama za koji e neto efekti stvoreni eksploatacijom investicije da otplate ukupna uloTena sredstva. MatematiOki izraz ovog kriterijuma je sledei: =

NP Gde su: t rok vraanja u godinama I uloTena sredstva NP godinji iznos neto efekata (neto priliv) od investicije U nekim sluOajevima (investicije za zamenu) izraOunava se rok u godinama potreban da se povrate uloTena sredstva, kroz utede ostvarene tom investicijom. MatematiOki izraz u tom sluOaju glasi: = Gde su: T1 postojei trokovi eksploatacije T2 novi trokovi eksploatacije Ti T2

www.puskice.org 37

www.puskice.org Ukoliko je neto priliv od realizovane investicije po godinama konstantan, rok vraanja se dobija pomou gornjeg obrasca, deljenjem ukupnih uloTenih sredstava sa godinjim iznosom neto priliva od investicije. Ukoliko neto priliv od investicije nije konstantan po godinama, tada sabiramo iznose neto priliva tokom uzastopnih godina, dok se njihov kumulativ ne izjednai sa ukupnim uloenim sredstvima. Broj godina za koji je taj kumulativ postignut predstavlja rok vraanja. MoTe se rei da opti oblik izraza za rok vraanja izgleda ovako:n n

=k=O k=O

NP

Investicija se u principu smatra povoljnijom ukoliko je njen rok vraanja krai. Ako se radi o oceni vie investicija najprihvatljivija je ona kod koje je rok vraanja najkrai. Ako se radi o oceni jedne investicije za koju treba odluOiti da li je opravdana ili ne, investicija se smatra opravdanom ukoliko je njen rok vraanja manji od nekog maksimalnog normativnog roka vraanja (t < tmax). Opravdanost primene ovog kriterijuma kao osnovnog kriterijuma za donoenje odluke moTe se svesti na specijalne sluOajeve: . Kada je nedostatak investicionih sredstava najznaOajniji faktor koji determinie investicionu politiku preduzea, te je veoma znaOajno da se uloTena sredstva to pre vrate i omogue brTi tempo razvoja preduzea . Kada je tempo tehniOko tehnolokih inovacija veoma brz te postoji znaOajan rizik tehniOkog i ekonomskog zastarevanja investicije. Jedan od najznaOajnijih nedostataka kriterijuma roka vraanja se ogleda u tome to on ne uzima u obzir efekte koji nastaju nakon povratka investiranog kapitala, tj. ne uzima u obzir ukupne efekte investicije tokom celog perioda eksploatacije. S obzirom na to da je cilj svakog investitora da i posle povratka uloTenih sredstava ostvari izvesnu dobit jasno je da se efikasnost investicija mora raOunati uzimajui u obzir celokupni vek eksploatacije. Drugi vaTan nedostatak je to ovaj kriterijum ne vodi raOuna o dinamici priticanja sredstava, tj. ne uzima u obzir vremenski raspored neto priliva od investicije. Kao znaOajnije prednosti ovog kriterijuma u ocenjivanju investicije moTemo navesti sledee: . Kriterijum roka vraanja je veoma jednostavan kako u teoretskom pogledu tako i u praktiOnoj primeni . Posebno je primanljiv u uslovima oskudice investicionih sredstava jer omoguava brTi povraaj uloTenog kapitala . Jednostavnost ovog kriterijuma doprinosi Oinjenica da on ne zahteva procenu godinjih trokova kapitala . Brzim povratkom uloTenih sredstava ovaj kriterijum doprinosi likvidnosti.

www.puskice.org 38

www.puskice.org Aktivizacioni period investicije Odnosno investicioni period koji je potreban da se ulaganje u odredeni investicioni projekat dovede do zavretka realizacije. Naziva se jo i period imobilizacije investicije, i predstavlja vreme od poOetka ulaganja sredstava u realizaciju odredenog investicionog poduhvata do poOetka eksploatacije investicije. TeTnja je da ovaj period bude to krai, tj. da se minimizira ovaj kriterijum Oime se skrauje umrtvljavanje uloTenog kapitala. Prilikom ocene i izbora investicija ovaj kriterijum se uporeduje sa nekim maksimalnim normativnim periodom, a pri oceni i izboru izmedu vie investicija najbolja je ona koja ima najkrai aktivizacioni period. B. Kriterijum jedinine cene kotanja Kriterijum jediniOne cene kotanja to je cena kotanja jedinice proizvoda koji se dobija u eksploataciji realizovanog investicionog projekta. MatematiOki izraz ovog kriterijuma je sledei:k

=

Gde su: ck traTena jediniOna cena kotanja A godinja amortizacija I godinji iznos kamata na proseOno uloTeni kapital T godinji trokovi eksploatacije N broj proizvedenih jedinica godinje U optem sluOaju ocene i izbora izmedu vie investicionih alternativa najbolja je ona koja donosi najniTu jediniOnu cenu kotanja. U sluOaju investicija za zamenu i rekonstrukciju, kada jedinica proizvoda ostaje ista, ona e biti opravdana ako je nova jediniOna cena manja od stare. Ukoliko se realizacijom neke investicije dobija nova jedinica proizvoda, ocena se vri uporedenjem jediniOne cene kotanja i mogue jediniOne prodajne cene. Jedan od nedostataka ovog kriterijuma se ogleda u tome to on ne vodi dovoljno raOuna o ukupnom iznosu potrebnih investicionih sredstava, osim kroiz veliOinu amortizacije kao komponente jediniOne cene kotanja. U izvesnim sluOajevima, velika ulaganja mogu doneti nisku jediniOnu cenu kotanja a samim tim i ekonomsku opravdanost izvesne investicije. Medutim u takvim sluOajevima jediniOna cena kotanja ne moTe, bez uzimanja u obzir ukupnog iznosa potrebnih investicionih sredstava, opredeljivati ocenu. Velika uloTena sredstva, naroOito ako su vezana duTe vremena mogu biti znaOajan faktor usporavanja uvodenja tehniOko tehnolokih inovacija, a samim tim usporavanja razvoja organizacije. Ovaj kriterijum u nekim sluOajevima moTe biti neprihvatljiv, jer odbacuje mogunost realizacije neke investicije iako preduzee ima za njom neophodnu potrebu.

+ +T N

www.puskice.org 39

www.puskice.org Pored navedenih ovom kriterijumu se mogu pripisati i sledei nedostaci: . Vrednost ovog kriterijuma se izraOunava na osnovu proseOnih podataka nekog reprezentativnog perioda . Ne uzima u obzir vek eksploatacije investicije . Ne uzima u obzir dinamiku pristizanja sredstava od investicije Medutim ovaj kriterijum je vrlo upotrebljiv u sluOaju kada je najvaTniji cilj investiranja smanjenje jediniOne cene kotanja. U praksi se ovaj kriterijum retko upotrebljava kao osnovni kriterijum ve samo kao dopunski uz neki drugi. C. Pokazatelj produktivnosti investicije Produktivnost kao pokazatelj rezultata rada i uspenosti poslovanja najOee se izraTava odnosom ostvarene proizvodnje i broja zaposlenih, ili odnosom vrednosno iskazanog ostvarenog efekta i broja zaposlenih. = P BR

Gde su: p produktivnost investicije UP ukupan prihod od investicije u nekoj proseOnoj godini perioda eksploatacije BR broj radnika zaposlenih u eksploataciji investicije Ocena investicionog projekta se vri tako to se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. Investicioni projekat je povoljan ako je njegova produktivnost investicije VEA od proseka u odnosnoj grani ili grupaciji. D. Pokazatelj ekonominosti investicije EkonomiOnost se obiOno izraTava odnosom ostvarenih efekata i utroenih sredstava za njihovo ostvarenje. = P

Gde su: e ekonomiOnost investicije US utroena sredstva u eksploataciji investicije u nekoj proseOnoj godini Ocena investicionog projekta se vri tako to se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. E. Pokazatelj rentabilnosti investicije Rentabilnost se obiOno izraTava odnosnom nekog Oistog efekta i ukupno angaTovanih sredstava za ostvarenje tog efekta. Rentabilnost se najOee izraTava odnosom dobiti (neto efekata) i ukupno uloTenih sredstava.

www.puskice.org

40

www.puskice.org D I

r= Gde su: r rentabilnost investicije D dobit (neto efekat) od investicije I ukupna uloTena sredstva

Ocena investicionog projekta se vri tako to se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. F. Devizna rentabilnost investicije Kriterijum devizne rentabilnosti investicije izraTava se odnosom proseOnog godinjeg neto deviznog efekta koji ostvari investicija i ukupnih deviznih ulaganja. rd = NEd Id

Gde su: rd - devizna rentabilnost investicije NEd neto devizni efekat od investicije u proseOnoj godini perioda eksploatacije Id ukupna devizna ulaganja Investicioni projekat se smatra prihvatljivim ako je njegova devizna rentabilnost vea od proseka u grani ili grupaciji. G. Koeficijent tehnike opremljenosti Pokazatelj tehniOke opremljenosti je predstavljen odnosom ulaganja u osnovna sredstva i broja zaposlenih. kt = Gde su: IOS ukupna ulaganja u osnovna sredstva IOs BR

Ocena investicionog projekta se vri tako to se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. H. Koeficijent zapoljavanja Koeficijent zapoljavanja ili koeficijent cene radnog mesta, se dobija kao odnos ukupnih ulaganja i broja zaposlenih radnika u eksploataciji investicionog projekta. kcr = I BR

Ocena investicionog projekta se vri tako to se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. Ako je izraOunati koeficijent zapoljavanja

www.puskice.org 41

www.puskice.org MANJI od proseka u grani ili grupaciji, onda se posmatrani investicioni projekat moTe smatrati efikasnim i opravdanim za realizaciju. I. Koeficijent utroka energije

Koeficijent utroka energije po jedninici proizvoda, prikazuje se odnosom ukupnog utroka energije i godinje koliOine proizvoda. k"# = E N

Gde su: UE utroak energije u proseOnoj godini perioda eksploatacije N godinja koliOina proizvoda Ocena investicionog projekta se vri tako to se izraOunati pokazatelj poredi sa prosekom u odnosnoj grani ili grupaciji. Ako je izraOunati koeficijent utroka energije MANJI od proseka u grani ili grupaciji, onda se posmatrani investicioni projekat moTe smatrati efikasnim i opravdanim za realizaciju. J. Nedostaci statikih kriterijuma StatiOki pogled na proces investiranja i ograniOeno posmatranje investicija samo u jednom vremenskom trenutku je nedozvoljena aproksimacija koja moTe dovesti do velikih greaka u oceni jedne investicije, pa Oak i presudno uticati na ocenjivanja rentabilnosti investicija. Investiranje je dinamiOki proces koji se odvija tokom vremena i to tokom duTeg perioda vremena, te nema realnog opravdanja da se u oceni investicija upotrebljavaju oni kriterijumi koji ne prate dinamiku procesa investiranja. StatiOki kriterijumi posmatraju samo jedan vremenski presek u procesu investiranja, odnosno najOee se posmatra samo jedna godina perioda eksploatacije investicije. Na taj naOin izvedena ocena investicionog projekta ne obuhvata celinu perioda eksploataciije to je neophodno za sagledavanje ukupne efikasnosti jedne investicije, niti uzima u obzir, Oesto vrlo znaOajne, apsolutne pokazatelje pozitivnih rezultata investicije. Poseban nedostatak ovakvog naOina ocene je da on ne pruTa podatke o samnjenim efektima investicije u poOetnom i zavrnom vremenu perioda eksploatacije, pa time ni mogunosti za planiranje pravovremenih intervencija i poboljanja. SVOENJE NA SADANJU VREDNOST A. Diskontni raun Metoda svodenja na sadanju vrednost metoda diskontovanja (aktuelizacije). Pomou ove metode uzimaju se u obzir efekti tokom celokupnog perioda eksploatacije jedne investicije, odnosno godinji iznosi prihoda i trokova od investicije, i svode na vreme u kojem se vri proraOun, Oime se dobija mogunost uporedivanja i ocenjivanja investicionih projekata. Ako posmatramo dve investicije koje donose u istim vremenskim periodima razliOitu dobit, ali tako da je dobit jedne uvek vea od druge, ocenjivanje i izbor www.puskice.org 42

www.puskice.org efikasnije investicije bio bi veoma jednostavan. Medutim u investicionim problemima skoro uvek imamo daleko komplikovanije sluOajeve, tj. skoro uvek imamo razliOite nizove prihoda i trokova od pojedinih investicijama i u razliOitim vremenskim rokovima. Potrbno je nizove buduih prihoda i trokova od pojedinih investicija odredenom merom, koja predstavlja vezu izmedu budunosti i sadanjosti, svesti na izabrani, zajedniOki trenutak vremena i izraOunati ukupne vrednosti prihoda i trokova u tom trenutku vremena. RaOun kojim se nizovi buduih iznosa svode na neko odabrano zajedniOko vreme se naziva diskontni raOun ili raOun aktuelizacije. Postavlja se pitanje zbog Oega je potrebno ovo svodenje buduih iznosa na sadanju vrednost i u Oemu je ekonomsko opravdanje metoda svodenja na sadanje vreme. Zbog Oega smatramo da se jedan isti iznos u sadanjem trenutku i u budunosti ne mogu uporedivati, niti meriti? P. Masse navodi sledee objanjenje: Pored fiziki istovetnog izgleda, jedan dinar raspoloiv odmah i jedan dinar raspoloiv kroz deset godina ine dva razna ekonomska dobra, isto onako kao jabuka i kruka koje su raspoloive u isto vreme. Oni se ne mogu porediti, niti sabirati direktno. I ova tekoa se savlauje na isti nain u oba sluaja pribegavanjem sistemu cena. Kod problema