VRSTE ISTRAŽIVANJA U BIOMEDICINI - Универзитет ... · PDF fileVRSTE ISTRAŽIVANJA Fundamentalna (bazina, osnovna) Genetika Anatomija Biohemija Informatika Primenjena Klinika

VRSTE ISTRAVRSTE ISTRAŽŽIVANJA U IVANJA U BIOMEDICINIBIOMEDICINI

Prof. dr Tatjana PekmezoviProf. dr Tatjana Pekmezovi��Institut za epidemiologijuInstitut za epidemiologiju

VRSTE ISTRAVRSTE ISTRAŽŽIVANJAIVANJA

�� Fundamentalna (baziFundamentalna (bazi��na, osnovna)na, osnovna)��Genetika Genetika ��Anatomija Anatomija ��Biohemija Biohemija ��InformatikaInformatika

�� PrimenjenaPrimenjena��KliniKlini��kaka��EpidemioloEpidemiološškaka

VRSTE ISTRAVRSTE ISTRAŽŽIVANJAIVANJA�� Fundamentalna (baziFundamentalna (bazi��na, osnovna)na, osnovna)

��PovePove��avaju kvantum znanja iz odre�ene avaju kvantum znanja iz odre�ene oblasti, bez cilja da rezultati budu oblasti, bez cilja da rezultati budu direktno primenjeni u medicinskoj direktno primenjeni u medicinskoj praksi praksi

�� PrimenjenaPrimenjena��PraktiPrakti��na vrednost, direktna primena na vrednost, direktna primena

rezultata u sprerezultata u spre��avanju, otkrivanju i avanju, otkrivanju i lele��enju bolestienju bolesti

CILJEVI BIOMEDICINSKIH CILJEVI BIOMEDICINSKIH ISTRAISTRAŽŽIVANJAIVANJA

�� Utvr�ivanje statistiUtvr�ivanje statisti��ke povezanostike povezanosti

�� UtvrUtvr��ivanje uzroivanje uzro��ne povezanostine povezanosti

TIPOVI ME�USOBNE TIPOVI ME�USOBNE POVEZANOSTIPOVEZANOSTI

�� StatistiStatisti��ka nepovezanostka nepovezanost

�� StatistiStatisti��ka povezanostka povezanost��NeuzroNeuzro��na povezanostna povezanost

�� LaLažžna (sluna (slu��ajna ili sistematska greajna ili sistematska grešška)ka)�� Sekundarna (Sekundarna (ConfoundingConfounding))

��UzroUzro��na povezanostna povezanost

KONCEPT UZROKONCEPT UZRO��NOSTINOSTIHilovi kriterijumiHilovi kriterijumi

�� Vremenski redosledVremenski redosled��ako doga�ali slede jedan ako doga�ali slede jedan drugi)drugi)

�� vrstina povezanostivrstina povezanosti (razlika u stopama (razlika u stopama obolevanja izlobolevanja izloožženih i neizloenih i neizložženih)enih)

�� Postojanost povezanostiPostojanost povezanosti (potvrda (potvrda identifikovanih asocijacija u viidentifikovanih asocijacija u višše studija)e studija)

KONCEPT UZROKONCEPT UZRO��NOSTINOSTIHilovi kriterijumiHilovi kriterijumi

�� Slaganje sa postojeSlaganje sa postoje��im poznavanjem bolestiim poznavanjem bolesti(kauzalna priroda asocijacije)(kauzalna priroda asocijacije)

�� Slaganje doze i efektaSlaganje doze i efekta (pove(pove��anje incidencije anje incidencije sa rastusa rastu��im stepenom izloim stepenom izložženosti)enosti)

�� SpecifiSpecifi��nost me�usobne povezanostinost me�usobne povezanosti (jedan (jedan uzrokuzrok--jedna posledica) jedna posledica)

KONCEPT UZROKONCEPT UZRO��NOSTINOSTI

�� Dovoljan uzrokDovoljan uzrok (svi potrebni (svi potrebni ��inioci koji inioci koji dovode do pojave bolesti)dovode do pojave bolesti)

�� Neophodni uzrokNeophodni uzrok (agens)(agens)

VRSTE ISTRAVRSTE ISTRAŽŽIVANJAIVANJA

�� DESKRIPTIVNADESKRIPTIVNA

�� ANALITIANALITI��KAKA

�� INTERVENTNAINTERVENTNA

DESKRIPTIVNE STUDIJE DESKRIPTIVNE STUDIJE

1. KO???1. KO???

2. GDE???2. GDE???

3. KADA???3. KADA???

MALIGNI TUMORI U EVROPSKOJ MALIGNI TUMORI U EVROPSKOJ UNIJI (UNIJI (IARC, 1999IARC, 1999))

INCIDENCIJAINCIDENCIJA MORTALITETMORTALITET1. Austrija (238/100.000)1. Austrija (238/100.000) 117/100.000117/100.0002. Belgija (263/100.000) 2. Belgija (263/100.000) 138/100.000 138/100.000 3. Danska (270/100.000)3. Danska (270/100.000) 150/100.000150/100.0004. Finska (234/100.000)4. Finska (234/100.000) 104/100.000104/100.0005. Francuska (265/100.000)5. Francuska (265/100.000) 133/100.000133/100.0006. Nema6. Nema��ka (253/100.000)ka (253/100.000) 130/100.000130/100.0007. Gr7. Gr��ka (184/100.000)ka (184/100.000) 107/100.000107/100.0008. Irska (244/100.000)8. Irska (244/100.000) 137/100.000137/100.0009. Italija (240/100.000)9. Italija (240/100.000) 124/100.000124/100.00010. Luksemburg (252/100.000)10. Luksemburg (252/100.000) 132/100.000132/100.00011. Holandija (266/100.000)11. Holandija (266/100.000) 137/100.000137/100.00012. Portugalija (219/100.000)12. Portugalija (219/100.000) 114/100.000114/100.00013. 13. ŠŠpanija (207/100.000)panija (207/100.000) 117/100.000117/100.00014. 14. ŠŠvedska (239/100.000)vedska (239/100.000) 104/100.000104/100.00015. Engleska (230/100.000)15. Engleska (230/100.000) 133/100.000133/100.000

EU u celini (242/100.000) EU u celini (242/100.000) 127/100.000127/100.000

PREVALENCIJA DEMENCIJA PREVALENCIJA DEMENCIJA (Meta(Meta--analiza, analiza, Ritchie K, 2003Ritchie K, 2003))

44,544,595+95+

31,531,59090--9494

22,322,38585--8989

13,613,68080--8484

6,86,87575--7979

3,53,57070--7474

1,51,56565--6969Prevalencija (5)Prevalencija (5)UzrastUzrast

REGISTAR ZA MULTIPLU REGISTAR ZA MULTIPLU SKLEROZU BEOGRADASKLEROZU BEOGRADA

�� Populacioni registarPopulacioni registar�� Osnovan 1996. godineOsnovan 1996. godine�� Lokacija: Institut za neurologiju KCS Lokacija: Institut za neurologiju KCS �� IncidencijaIncidencija MS: 2/100.000MS: 2/100.000�� PrevalencijaPrevalencija MS: 45/100.000MS: 45/100.000�� MortalitetMortalitet MS:0,4/100.000MS:0,4/100.000

KRETANJE PREVALENCIJE MULTIPLE KRETANJE PREVALENCIJE MULTIPLE SKLEROZE U BEOGRADUSKLEROZE U BEOGRADU

�

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

Prev/100.000

TRENDOVI MORTALITETA OD TRENDOVI MORTALITETA OD MALIGNIH TUMORA U SAD, MALIGNIH TUMORA U SAD,

19301930--1980. godine1980. godine

MUMUŠŠKARCIKARCI ŽŽENEENEPorast: Porast: Porast:Porast:

--prostataprostata --pluplu��aaOpadanje:Opadanje: Opadanje:Opadanje:

--pluplu��aa --cervix utericervix uteri--žželudaceludac --žželudaceludac--jetrajetra Stabilan trend:Stabilan trend:

--dojkadojka

PLANIRANJE ISTRAPLANIRANJE ISTRAŽŽIVANJAIVANJA

�� Definisanje populacijeDefinisanje populacije�� Definisanje obeleDefinisanje obeležžjaja

�� Formulisanje hipotezeFormulisanje hipoteze�� Razrada metodologijeRazrada metodologije

POSTAVLJANJE HIPOTEZEPOSTAVLJANJE HIPOTEZE

�� ‘’‘’Videti razlikeVideti razlike’’’’�� ‘’‘’Proveriti delovanjeProveriti delovanje’’’’�� ‘’‘’Opisati vlastito iskustvoOpisati vlastito iskustvo’’’’�� ‘’‘’Ispitati zanimljivu pojavuIspitati zanimljivu pojavu’’’’

OVO NISU HIPOTEZE!!!OVO NISU HIPOTEZE!!!

POSTAVLJANJE HIPOTEZEPOSTAVLJANJE HIPOTEZE

�� Jasna Jasna �� JednostavnaJednostavna

JEDNOSTAVNOST NE LEJEDNOSTAVNOST NE LEŽŽI U I U KONTRADIKCIJI VEKONTRADIKCIJI VE�� U U

SKLADU!!!SKLADU!!!

TESTIRANJE HIPOTEZETESTIRANJE HIPOTEZE

�� Kako primereno testirati hipotezu?Kako primereno testirati hipotezu?

NAJTENAJTEŽŽE I NAJVAE I NAJVAŽŽNIJE NIJE PITANJE U NAUPITANJE U NAU��NONO--

ISTRAISTRAŽŽIVAIVA��KOM RADU!!!KOM RADU!!!

TESTIRANJE HIPOTEZETESTIRANJE HIPOTEZE

�� Testiranje svih moguTestiranje svih mogu��ih i logiih i logi��nih nih posledica hipotezeposledica hipoteze

�� Sveobuhvatnost testiranjaSveobuhvatnost testiranja

PLANIRANJE ISTRAPLANIRANJE ISTRAŽŽIVANJAIVANJA

�� Definisanje ulaznih i izlaznih varijabliDefinisanje ulaznih i izlaznih varijabli�� Planiranje kontrolnih grupaPlaniranje kontrolnih grupa�� VeliVeli��ina uzorkaina uzorka

��Tip studijeTip studije

VREMENSKA ODRE�ENOST VREMENSKA ODRE�ENOST ISTRAISTRAŽŽIVANJAIVANJA

PROPROŠŠLOST SADALOST SADAŠŠNJOSTNJOST BUDUBUDU��NOSTNOSTCaseCase--control studijecontrol studije

Kohotne studijeKohotne studijeRetrospektivne Retrospektivne kohortne studijekohortne studije

Studije presekaStudije preseka

CASECASE--CONTROL STUDIJACONTROL STUDIJA

SluSlu��ajeviajevi KontroleKontroleIzloIzložženieni aa bbNeizloNeizložženieni cc d d Proporcija izloProporcija izložženihenih a/(a+c)a/(a+c) (b/b+d)(b/b+d)


aaxxccRRRR = = ----------------

bbxxdd

RR = 1RR = 1RR RR >> 11RR RR << 11


CILJCILJ: Identifikacija faktora rizika za izuzetno retku : Identifikacija faktora rizika za izuzetno retku kongenitalnu anomaliju kuka kongenitalnu anomaliju kuka VREMEVREME: 1960: 1960--1961. godine1961. godineMESTOMESTO: Hamburg (Nema: Hamburg (Nema��ka)ka)GRUPA OBOLELIHGRUPA OBOLELIH: 112 majki : 112 majki ��ija su deca imala ija su deca imala anomalijuanomalijuKONTROLNA GRUPAKONTROLNA GRUPA : 188 majki : 188 majki ��ija su deca bila ija su deca bila zdravazdravaFAKTOR RIZIKAFAKTOR RIZIKA: Talidomid: Talidomid

CASECASE--CONTROL STUDIJA CONTROL STUDIJA (Kori(Korišš��enje aspirina i Reyeov sindrom)enje aspirina i Reyeov sindrom)

1 18 18 25 281 18 18 25 28nene

26 12 6 20 1526 12 6 20 15dada

SluSlu��ajevi ajevi Kontrola 1 Kontrola 2 Kontrola 3 Kontrola 4Kontrola 1 Kontrola 2 Kontrola 3 Kontrola 4Intenzivna Druga Drugovi OpIntenzivna Druga Drugovi Opšštata

nega odeljenja iz nega odeljenja iz šškole populacijakole populacija

Upotreba Upotreba aspirinaaspirina

KOHORTNA STUDIJAKOHORTNA STUDIJA

DA LI JE IZLODA LI JE IZLOŽŽENOST AGENSU ENOST AGENSU POVEZANA SA POJAVOM BOLESTI?POVEZANA SA POJAVOM BOLESTI?

UZROKUZROK POSLEDICAPOSLEDICA


FAZE IZVO�ENJAFAZE IZVO�ENJA::��Izbor kohorteIzbor kohorte��Obezbe�enje informacija o izloObezbe�enje informacija o izložženostienosti��PraPra��enje uenje u��estalosti obolevanja i umiranja estalosti obolevanja i umiranja me�u izlome�u izložženim i neizloenim i neizložženim hipotetienim hipoteti��nom nom faktorufaktoru

KOHORTNA STUDIJAKOHORTNA STUDIJANEKI KRITERIJUMI ZA NEKI KRITERIJUMI ZA UKLJUUKLJU��IVANJE U KOHORTU:IVANJE U KOHORTU:

��Pogodnost identifikacije i praPogodnost identifikacije i pra��enja ispitanikaenja ispitanika��Posebno izraPosebno izražžena ekspozicijaena ekspozicija��Pripadnost odre�enoj populacijiPripadnost odre�enoj populaciji

KOHORTNA STUDIJAKOHORTNA STUDIJANEKI KRITERIJUMI ZA NEKI KRITERIJUMI ZA ISKLJUISKLJU��IVANJE IZ KOHORTE:IVANJE IZ KOHORTE:

��Osobe koje su veOsobe koje su ve�� obolele ili su suspektne obolele ili su suspektne na oboljenjena oboljenje��Osobe za koje ne postoji moguOsobe za koje ne postoji mogu��nost da nost da obole od bolesti koja je predmet ispitivanjaobole od bolesti koja je predmet ispitivanja

KOHORTNA STUDIJAKOHORTNA STUDIJAIZBOR KOHORTE:IZBOR KOHORTE:

��OpOpššta populacija ili njen uzorakta populacija ili njen uzorak��Osobe odre�enih zanimanjaOsobe odre�enih zanimanja��Grupe dobrovoljacaGrupe dobrovoljaca��UU��enici, studenti, vojnicienici, studenti, vojnici

KOHORTNA STUDIJAKOHORTNA STUDIJAIZBOR KOHORTE:IZBOR KOHORTE:

��ObstetriObstetri��ne populacijene populacije��Prevremeno ro�ena decaPrevremeno ro�ena deca��Specijalno eksponirane populacijeSpecijalno eksponirane populacije

VELIVELI��INA UZORKAINA UZORKA

253525351771774848

57.10057.1003.1003.100567567

1,21,22,02,04,04,0

50501/1001/100

253525351771771414

513751372662664242

1,21,22,02,04,04,0

50501/101/10

253525351771774848

576.732576.73231.44331.44358155815

1,21,22,02,04,04,0

50501/10001/1000

CaseCase--control control studijastudija

Kohortna Kohortna studijastudija

RRRRUU��estalost estalost detektabilnog detektabilnog

obeleobeležžja u ja u populaciji (%)populaciji (%)

Incidencija u Incidencija u grupi grupi

neizloneizložženihenih


IncIncizl.izl.

RRRR = = ----------------IncIncneizl.neizl.

RR = 1RR = 1RR RR >> 1 1 ARAR= = IncIncizl. izl. -- IncIncneizl.neizl.

RR RR << 11


STUDIJA BRITANSKIH LEKARASTUDIJA BRITANSKIH LEKARAIZBOR KOHORTEIZBOR KOHORTEPoslato 59.600 upitnika o puPoslato 59.600 upitnika o puššaa��kim navikama lekarima, kim navikama lekarima, ��lanovima BMAlanovima BMA

Odgovorilo 40.633 (34.000 muOdgovorilo 40.633 (34.000 mušškaraca i 6633 karaca i 6633 žžena)ena)

pupuššaa��i nepui nepuššaa��ii

Ponovljen upitnik o puPonovljen upitnik o puššaa��kim navikama 1957, 1960, 1972, 1978, 1990. godinekim navikama 1957, 1960, 1972, 1978, 1990. godine


NURSESNURSES’’ HEALTH STUDY IIHEALTH STUDY II

--POPO��ETAKETAK: 1989. : 1989. godinegodine--CILJCILJ: : IspitivanjeIspitivanje potencijalnihpotencijalnih kasnihkasnih

konsekvencikonsekvenci upotrebeupotrebe oralnihoralnih kontraceptivakontraceptiva--ISPITANICEISPITANICE: Medicinske : Medicinske sestresestre ((116.686116.686) )

uzrastauzrasta 2525--42 42 godinegodine u 14 u 14 ameriameri��kihkih drdržžavaava


NURSESNURSES’’ HEALTH STUDY IIHEALTH STUDY II

--PRAPRA��ENJEENJE: : SvakeSvake 2. 2. godinegodine popunjavajupopunjavaju upitnikupitnik o o

prisutnimprisutnim bolestimabolestima i i temamatemama vezanimvezanim zazazdravljezdravlje ukljuuklju��ujuuju��ii pupuššenjeenje, , korikorišš��enjeenjehormonahormona, , reproduktivnureproduktivnu istorijuistoriju i i menopauzalnimenopauzalni status. status.

SvakeSvake 4. 4. godinegodine popunjavajupopunjavaju food frequency food frequency questionnaire i questionnaire i upitnikupitnik o o kvalitetukvalitetu žživotaivota

EPIC StudyEPIC Study

EUROPEAN PROSPECTIVE INVESTIGATION EUROPEAN PROSPECTIVE INVESTIGATION INTO CANCER AND NUTRITION (EPIC)INTO CANCER AND NUTRITION (EPIC)

CILJCILJ: Ispitivanje uticaja ishrane i drugih faktora : Ispitivanje uticaja ishrane i drugih faktora sredine na rizik obolevanja od malignih bolestisredine na rizik obolevanja od malignih bolestiUU��ESNICIESNICI: zdrave osobe (njih oko 400.000) iz 22 : zdrave osobe (njih oko 400.000) iz 22 centra u zemljama EUcentra u zemljama EUPREDVI�ENO VREME PRAPREDVI�ENO VREME PRA��ENJAENJA: 15 godina: 15 godina

EPIC StudyEPIC StudyPRIKUPLJANJE PODATAKAPRIKUPLJANJE PODATAKA: Upitnik: UpitnikINFORMACIJEINFORMACIJE: ishrana, fizi: ishrana, fizi��ka aktivnost, ka aktivnost, pupuššenje, upotreba alkohola, zanimanje, enje, upotreba alkohola, zanimanje, socijalnosocijalno--ekonomski status, reproduktivna ekonomski status, reproduktivna istorija, upotreba kontraceptiva i hormonske istorija, upotreba kontraceptiva i hormonske supstitucione terapije, prethodna oboljenja i supstitucione terapije, prethodna oboljenja i korikorišš��enje lekovaenje lekovaDOPUNSKA MERENJADOPUNSKA MERENJA: te: težžina, visina, ina, visina, uzorci krviuzorci krvi

STUDIJE PRESEKASTUDIJE PRESEKA

Definisana populacijaDefinisana populacija

Prikupljanje podataka o izloPrikupljanje podataka o izložženosti i bolestienosti i bolesti

Izl.obol. Neizl.obol. Izl.zdravi Neizl.zdraviIzl.obol. Neizl.obol. Izl.zdravi Neizl.zdravi

STUDIJA PRESEKA (CROSSSTUDIJA PRESEKA (CROSS--SECTIONAL)SECTIONAL)HPV infekcija i faktori rizikaHPV infekcija i faktori rizika

90 19 (21,1%) 1,090 19 (21,1%) 1,0101 33 (32,7%) 1,5101 33 (32,7%) 1,593 51 (54,8%) 2,693 51 (54,8%) 2,666 37 (56,1%) 2,766 37 (56,1%) 2,7

102 70 (68,6%) 3,3102 70 (68,6%) 3,3

Broj seksualnih Broj seksualnih partnerapartnera-- 11-- 22--33-- 44--55-- 66--99-- 10+10+

437 207 (47,4%) 1,0437 207 (47,4%) 1,030 6 (20%) 0,430 6 (20%) 0,4

BraBra��ni statusni status--neudataneudata--udataudata

Broj Broj žžena ena HPV + RRHPV + RR

DIZAJNIRANJE INTERVENTNIH DIZAJNIRANJE INTERVENTNIH STUDIJASTUDIJA

�� Protokol studijeProtokol studije�� Izbor ispitanikaIzbor ispitanika

��VELIVELI��INA UZORKAINA UZORKA��RANDOMIZACIJARANDOMIZACIJA

�� Procena ishodaProcena ishoda��Otkljanjanje pristrasnosti u proceni ishodaOtkljanjanje pristrasnosti u proceni ishoda

PROTOKOL INTERVENTNIH PROTOKOL INTERVENTNIH STUDIJASTUDIJA

�� CiljeviCiljevi�� KRITERIJUMI ZA SELEKCIJU KRITERIJUMI ZA SELEKCIJU

ISPITANIKAISPITANIKA�� ŠŠema randomizacijeema randomizacije�� Opis proceduraOpis procedura�� Opis ishoda eksperimentaOpis ishoda eksperimenta

IZBOR ISPITANIKA U IZBOR ISPITANIKA U INTERVENTNIM STUDIJAMAINTERVENTNIM STUDIJAMA

Eksperimentalna populacijaEksperimentalna populacija

Studijska populacijaStudijska populacija

Target populacijaTarget populacija

OSOBINE UZORKAOSOBINE UZORKA

�� REPREZENTATIVANREPREZENTATIVAN�� MerljivMerljiv�� Dovoljne veliDovoljne veli��ineine�� Usmeren ka cilju istraUsmeren ka cilju istražživanjaivanja�� OstvarivOstvariv�� EkonomiEkonomi��anan

VELIVELI��INA UZORKAINA UZORKA

Korektan Korektan zakljuzaklju��ak ak (1(1--) ) ‘’‘’powerpower’’’’

GreGrešška I reda ka I reda (())

Tretmani se Tretmani se razlikujurazlikuju

GreGrešška II reda ka II reda (())

Korektan Korektan zakljuzaklju��akak

Tretmani se ne Tretmani se ne razlikujurazlikuju

Tretmani se Tretmani se razlikujurazlikuju

Tretmani se ne Tretmani se ne razlikujurazlikuju

ZAKLJUZAKLJU��AKAK

REALNOSTREALNOST

VELIVELI��INA UZORKAINA UZORKA((=.05, 1=.05, 1--=.80)=.80)

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

Razlike u stopi izleRazlike u stopi izle��enja izme�u enja izme�u dva tretmanadva tretmana..05 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .5005 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50

Donji nivo stope Donji nivo stope izleizle��enjaenja

RANDOMIZACIJARANDOMIZACIJA

�� Razvrstavanje ispitanika metodom Razvrstavanje ispitanika metodom sluslu��ajnog izboraajnog izbora

�� Cilj randomizacijeCilj randomizacije�� PrevazilaPrevazilažženje uzoraenje uzora��ke pristrasnostike pristrasnosti

TEHNIKE RANDOMIZACIJETEHNIKE RANDOMIZACIJE

�� Prosta randomizacijaProsta randomizacija –– tablica slutablica slu��ajnih ajnih brojeva, slubrojeva, slu��ajno razvrstavanje preko ajno razvrstavanje preko kompjuterske listekompjuterske liste

�� Restriktivna randomizacijaRestriktivna randomizacija –– blok blok randomizacija (AABB, ABBA, BAAB, BABA)randomizacija (AABB, ABBA, BAAB, BABA)

�� Stratifikovana randomizacijaStratifikovana randomizacija�� Dizajn meDizajn me��ovanih parovaovanih parova�� Faktorijal dizajnFaktorijal dizajn

TABLICA SLUTABLICA SLU��AJNIH BROJEVAAJNIH BROJEVA

0000--0404 0505--0909 1010--1414 1515--19190000 5634856348 0145801458 3623636236 07253072530101 0937209372 2765127651 3010330103 37004370040202 4478244782 5402354023 6135561355 71692716920303 0438304383 9095290952 5720457204 57810578100404 9819098190 8999789997 9883998839 76129761290505 1626316263 3563235632 8810588105 59090590900606 6203262032 9074190741 1346813468 02647026470707 4845748457 7853878538 2275922759 12188121880808 3678236782 0615706157 7308473084 48094480940909 6330263302 5510355103 1970319703 7474174741

PROCENA ISHODA U PROCENA ISHODA U INTERVENTNIM STUDIJAMAINTERVENTNIM STUDIJAMA

�� Individualna procenaIndividualna procena�� Jednostruko slepa tehnikaJednostruko slepa tehnika�� Dvostruko slepa tehnikaDvostruko slepa tehnika�� Trostruko slepa tehnikaTrostruko slepa tehnika

TERENSKA INTERVENTNA TERENSKA INTERVENTNA STUDIJASTUDIJA

�� Ispitanici su Ispitanici su ZDRAVEZDRAVE osobeosobe

�� Testiranje efikasnosti sredstava i postupaka u Testiranje efikasnosti sredstava i postupaka u prevencijiprevenciji oboljenjaoboljenja

�� Izvodi se tamo gde je uIzvodi se tamo gde je u��estalost bolesti visoka estalost bolesti visoka ili me�u osobama izloili me�u osobama izložženim visokom rizikuenim visokom riziku

261.248261.248AmeriAmeri��kih lekarakih lekara

130.000130.000odgovoriliodgovorili

50.000 50.000 žželeli ueleli u��eešš��ee

22.071 22.071 randomizovanirandomizovani

130.000130.000Nisu odgovoriliNisu odgovorili

Ispitivanje efekata aspirina i betaIspitivanje efekata aspirina i beta--karotena na KVB i maligne bolesti karotena na KVB i maligne bolesti

IskljuIsklju��enieni--kancerkancer--infarktinfarkt--MUMU--TIATIA

Ispitivanje efekata aspirina i betaIspitivanje efekata aspirina i beta--karotena na KVO i maligne bolestikarotena na KVO i maligne bolesti

22.071 ispitanika22.071 ispitanika

11.03711.037aspirinaspirin

11.03411.034placeboplacebo

55175517betabeta--karotenkaroten

55205520placeboplacebo

55205520betabeta--karotenkaroten

55145514placeboplacebo

1988. g. PREKID ZA ASPIRIN1988. g. PREKID ZA ASPIRINRizik od infarkta sniRizik od infarkta snižžen za 44%en za 44%

1995. g. PREKID ZA BETA1995. g. PREKID ZA BETA--KAROTENKAROTENCa pluCa plu��a: 474/84.192 osobaa: 474/84.192 osoba--godinagodinaPlacebo: 402/84.632 osobaPlacebo: 402/84.632 osoba--godinagodina

INTERVENTNA STUDIJA U INTERVENTNA STUDIJA U DRUDRUŠŠTVENOJ ZAJEDNICITVENOJ ZAJEDNICI�� Jedinica ispitivanja: Jedinica ispitivanja: DRUDRUŠŠTVENA TVENA

ZAJEDNICAZAJEDNICA

�� Testiranje efikasnosti sredstava i postupaka u Testiranje efikasnosti sredstava i postupaka u prevenciji prevenciji oboljenjaoboljenja

�� Pore�enje stanja pre i posle intervencije ili Pore�enje stanja pre i posle intervencije ili pore�enje s kontrolnom drupore�enje s kontrolnom drušštvenom tvenom zajednicomzajednicom

Documents

VRSTE ISTRAŽIVANJA U BIOMEDICINI - Универзитет ... · PDF fileVRSTE ISTRAŽIVANJA Fundamentalna (bazina, osnovna) Genetika Anatomija Biohemija Informatika Primenjena Klinika