FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO IFINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TEORIJI I PRAKSI

UVOD U RAČUNOVODSTVO Suština računovodstva

Postoji više definicija računovodstva u relevantnoj stručnoj literaturi. Navešćemo neke od njih.

1

Prema definiciji Američkog Instituta ovlašćenih javnih računovođa (AICPA) Računovodstvo je definisano kao: nauka o beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja, primarno finansijskog karaktera i veština sastavljanja značajnih izveštaja, analize i interpretacije ovih transakcija i događaja i prenošenja rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu.

Pod računovodstvom se podrazumeva uslužna funkcija preduzeća koja pruža računovodstvene (finansijske) informacije internim i eksternim adresatima za donošenje poslovnih odluka.

Računovodstvo predstavlja sumarni prikaz poslovanja. Ujedno, računovodstvo je najvažniji deo ukupnog informacionog sistema i većina informacija koje se koriste kao inputi u procesu poslovno-finansijskog odlučivanja potiče iz računovodstva.

Računovodstvo je krucijalni deo integralnog informacionog sistema.

Bazični cilj računovodstva je merenje rezultata poslovanja. Ostvareni rezultat poslovanja predstavlja osnovno merilo uspešnosti rada menadžmenta firme. Pored bazičnog cilja, postoje još i sledeći ciljevi:

Utvrđivanje i merenje rezultata poslovanja u svrhu računovodstvene kontrole biznisa i upravljanja sredstvima (rezultat na nivou preduzeća, kao i po tržištima prodaje, proizvodima i dr.);

Kvantitativno identifikovanje finansijske strukture i imovinske situacije preduzeća kako bi se utvrdila ulaganja u aktivi prema nameni i izvori sredstava prema vlasništvu i prema ročnosti, kao i struktura imovine i njenih izvora. Sve to je značajno za utvrđivanje koliko je jedno preduzeće finansijski stabilno i solventno;

Stvaranje osnove za kontrolu rukovanja i čuvanja imovine preduzeća po delovima. Blagajnici, magacioneri, poslovođe, radnici i drugi, su moralno i materijalno odgovorni za sredstva kojima rukuju ili ih čuvaju;

Stvaranje osnove za kontrolu izvršenja planskih (budžetskih) veličina za računovodstvene kategorije – imovina, obaveze, kapital, prihodi i rashodi;

Stvaranje osnove za analizu i budžetiranje.

Širok je spektar korisnika računovodstvenih informacija koji su direktno ili indirektno za njih zainteresovani. "Svaki direktni adresat želi da se deo dobrog poslovanja firme za čije je računovodstvene (finansijske) informacije zainteresovan, prenese i na njegov biznis".

Najčešća podela korisnika (adresata) računovodstvenih informacija jeste na interne i eksterne. Interni korisnici jesu menadžerski organi (menadžeri svih nivoa) koje prevashodno interesuje ispunjenje tri ciljne performanse – profitabilnosti, solventnosti i likvidnosti. Njima stoje na raspolaganju redovni i povremeni izveštaji i mnogo transparentnih informacija, za razliku od eksternih korisnika koji na raspolaganju isključivo imaju set finansijskih izveštaja, odnosno redovni godišnji finansijski izveštaji.

2

Računovodstvo proizvodi informacije za potrebe raznih korisnika. Informacija predstavlja "obrađene podatke koji se prikazuju na način koji je adekvatan za primaoca, te imaju značajnu vrednost u privrednim i drugim aktivnostima ipotrebe donošenja kvalitetnih poslovnih odluka". Uobičajena podela informacija neophodnih prikazano je na sledeći način:

Strukturu računovodstva po celinama čine:

1. Knjigovodstvo sa bilansom:

2. Računovodstveno planiranje koje obuhvata anticipiranje budućih događaja, odnosno planove za različite vremenske periode (jedan mesec, kvartalno, za godinu ili duže);

3. Računovodstveni nadzor koji predstavlja kontrolu računovodstva i to dokumenata i izvršenih knjiženja, kao i kontrolu odgovornih lica za rukovanje pojedinim imovinskim delovima pomoću računovodstvenih podataka;

4. Računovodstvena analiza koja označava kontrolu poslovanja pomoću računovodstva, a koja se obavlja kompariranjem planiranog (obračuni i predračuni) sa ostvarenim, kako bi se otkrio uzrok za dobre ili loše performanse preduzeća. U jednim okolnostima treba menjati planirane veličine, jer su neobjektivno postavljene, a u nekim drugim okolnostima treba korigovati organizaciju izvršenja planskih zadataka.

Samo po sebi, računovodstvo nema svrhu poslovanja, već računovodstvo svoje ciljeve i zadatke crpi iz ciljeva i potreba menadžerske funkcije u preduzeću, kako u internim relacijama, tako i u odnosima sa eksternim adresatima.

Svaki menadžer firme koji želi da bude uspešan treba da poznaje jezik računovodstva, koji jezik poslovne komunikacije, jezik menadžerskog odlučivanja.

Knjigovodstvo je sistematska evidencija koja registruje sve ekonomske promene koje je moguće iskazati u novcu. Knjigovodstvo pored novčanih koristi još i učinkovne jedinice mere, (u materijalnom knjigovodstvu se, primera radi, sirovine vode po količini i vrednosti), kao i obračunske jedinice.

Primarni cilj knjigovodstva je utvrđivanje periodičnog rezultata radi merenja uspešnosti poslovanja privrednog subjekta za određeni vremenski period.

Predmet knjigovodstva predstavljaju finansijski podaci o stanju i promenama stanja imovine privrednog subjekta.

Zadatak knjigovodstva je prikupljanje i prezentiranje informacija o poslovanju privrednog subjekta.

Vrste računovodstva i korisnici

PRIKAZ CELINE KNJIGOVODSTVA

Vrste računovodstva sa aspekta namene jesu:

3

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO

RAČUNOVODSTVO TROŠKOVA

UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO

Orijentisano na eksternim korisnicima ka neophodno je i internim adresatima (bilans stanja, bilans uspeha, bilans novčanih tokova, izveštaj o promenama na kapitalu i beleške uz finansijske izveštaje)

Obuhvata deo uprav-ljačkog računovodstva (informacije menadžerima za potrebe planiranja i kontrole) i deo finan-sijskog računovodstva (obračun troškova proiz-vodnje)

Orijentisano ka internim korisnicima (interni bilansi za upravljačke potrebe; segmentalno izveštavanje)

Korisnici računovodstvenih informacija prema tipu računovodstva jesu:

Finansijsko računovodstvo:

Eksterni korisnici – poreski organi, kreditori, dobavljači, revizori, državne inspekcije, komore, statistika, javno mnjenje;

Interni korisnici – menadžment firme i zaposleni u njemu.

Računovodstvo troškova:

Interni korisnici – menadžment firme.

Upravljačko (menadžersko, kreativno) računovodstvo:

Interni korisnici – menadžment firme i svi zaposleni

Osobenosti finansijskog računovodstva

Finansijsko računovodstvo (ili Opšte računovodstvo):

predstavlja najvažniji deo integralnog informacionog sistema;

služi potrebama polaganja računa menadžmenta pred eksternim interesentima za imovinski finansijski i prinosni položaj organizacije preduzeća;

generiše finansijske izveštaje – bilans stanja bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu, kao i beleške uz finansijske izveštaje, koje daje eksternim donosiocima odluka kako bi oni procenili kako je neko preduzeće postiglo definisane ciljeve poslovanja, odnosno tržišnim subjektima omogućava procene očekivanja i mogućnosti odabira isključivo prihvatljivih rizika;

primenjuje zakonodavnu i profesionalnu regulativu;

4

ima sledeću strukturu: računovodstveno planiranje,1 knjigovodstvo2

računovodstvenu kontrolu i računovodstvenu analizu;

generiše poreske prijave i druge izveštaje kao npr. molbe za kredit;

subjekt izveštavanja je preduzeće posmatrano u celini;

fokusirano je na vremenske periode: godina, tromesečje ili mesec.

Osobenosti računovodstva troškova

Računovodstvo troškova ima sledeće karakteristike:

usko je povezano kako sa finansijskim/tako i sa upravljačkim računovodstvom;

predstavlja računovodstveni sistem koji obezbeđuje kvantitativne informacije koje menadžeri koriste za potrebe planiranja i kontrole i to za dve svrhe: (1) internu kontrolu visine i strukture troškova i (2) za donošenje internih strateških odluka te je u tom smislu u korelaciji sa upravljačkim računovodstvom;

utvrđuje (meri) troškove proizvoda i produkuje takve informacije, te je u tom domenu u vezi sa finansijskim računovodstvom;

generiše izveštaj o troškovima proizvodnje;

primenjuje određena sredstva i metode koji uređuju kako odluke menadžmenta utiču na visinu i strukturu troškova;

pruža transparentne informacije o troškovima za razne tipove odluka menadžera u preduzeću.

Osobenosti upravljačkog računovodstva

Upravljačko računovodstvo (ili Interno računovodstvo) moguće je podeliti na sledeća dva tipa:

1. Tradicionalno upravljačko računovodstvo(Management Accounting)

Reaktivno, usmereno na jedan period, sa informacijama istorijskog karaktera; manji deo fokusiran na budućnost.

Usmereno na proizvodnu aktivnost. Konvencionalnog karaktera. Fokusirano na proizvodnju.

2. Strategijsko upravljačko računovodstvo(Strategic management accounting)

Proaktivno, uglavnom orijentisano na budućnost, procenu strateških performansi organizacije i strategijskih poslovnih jedinica.

Usmereno na okruženje, tržište, posebno na konkurenciju.

1 U fokusu računovodstvenog planiranja nalazi se planiranje budućih događaja. Knjigovodstvo je najvažniji deo finansijskog računovodstva koji predstavlja metod beleženja poslovnih događaja pomoću dokumenata. Računovodstvena kontrola predstavlja skup aktivnosti usmerenih na kontrolu dokumenata, kontrolu utvrđenih obračuna i sprovedenih knjiženja i kontrolu tačnosti izlaznih informacija. Računovodstvena analiza sadrži analizu povezanih evidentiranih poslovnih aktivnosti u knjigovodstvu i poslovnih aktivnosti utvrđenih planom (razni obračuni i predračuni).2 Treba praviti distinkciju između sledećih tipova knjigovodstva: knjigovodstvo paušalnih obveznika (knjiga evidencije prometa), prosto knjigovodstvo (knjiga PK-a) i dvojno knjigovodstvo.

5

Adaptibilno na promene u okruženju. Fokusirano na proizvodnju i usluge.

Računovodstvo koje se bavi analizom postojećih i mogućih konkurenata preduzeća radi definisanja ključnih elemenata za ostvarivanje konkurentske prednosti naziva se Računovodstvo konkurentnosti (Competitor accounting) i predstavlja segment strategijskog upravljačkog računovodstva.

Računovodstvo u čijem se fokusu nalazi pripremanje i sastavljanje različitih računovodstvenih izveštaja o istorijskim vrednostima koje su ostvarili centri odgovornosti, kao i o anticipiranju vrednosti, predstavlja segment upravljačkog računovodstva poznat pod nazivom Računovodstvo odgovornosti (Responsibility accounting).

Podela računovodstva sa aspekta uticaja zakonskih propisa na računovodstvene sisteme vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja obračuna i izveštaja, podrazumeva razlikovanje četiri računovodstvena segmenta:

1. Računovodstvo za sva pravna lica izuzev za organizacije i korisnike budžetskih sredstava što je regulisano:

Zakonom o računovodstvu i reviziji i njegovim podzakonskim aktima;

Međunarodnim računovodstvenim standardima;

Međunarodnim standardima revizije;

Internom regulativom pravnog lica.

2. Računovodstvo pr ivatnih preduzetnika koje je regulisano Zakonom o porezu na dohodak građana i njegovim podzakonskim propisima.

3. Budžetsko računovodstvo za nosioce budžeta, te direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava regulisano je:

Zakonom o budžetskom sistemu;

Uredbom o budžetskom računovodstvu;

Uredbom o radu i ovlašćenjima budžetske inspekcije i revizije;

Međunarodnim računovodstvenim standardima zajavni sektor;

Međunarodnim standardima revizije.

4. Poresko računovodstvo (knjigovodstvo) javnih prihoda koje organizuje i radi poreski organ za svakog poreskog obveznika javnih prihoda, a regulisano je:

Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima;

Podzakonskim aktima državne uprave.

Sa stanovišta oblasti na koje se računovodstvo primenjuje, razvrstava se na makroračunovodstvo i mikroračunovodstvo. Makroračunovodstvo predstavja društveno računovodstvo koje može biti nacionalno/državno računovodstvo i internacionalno računovodstvo. Društveno računovodstvo se primenjuje kada razne oblasti ekonomskog

6

života odnosno društveni tokovi, treba da se iskažu vrednosno. Postoje razne vrste društvenog računovodstva:

Računovodstvo platnog prometa sa inostranstvom,

Računovodstvo trgovinskog prometa sa inostranstvom,

Budžetsko računovodstvo,

Računovodstvo društvenog bogatstva,

Računovodstvo društvenih investicija,

Računovodstvo finannsijskih tokova,

Računovodstvo neproizvodne potrošnje,

Računovodstvo zaštite okruženja tj. ekološkog računovodstva.

Mikroračunovodstvo (poslovno) računovodstvo predstavlja primenjeno računovodstvo u svakom pojedinačnom pravnom subjektu – firmi (preduzeću) ili ustanovi.

Problematika računovodstva proširuje se i na takozvana posebna računovodstva, kao što su:

1. Obračun troškova i učinaka – računovodstvo troškova;

2. Računovodstvo u uslovima monetarnih poremećaja;

3. Potrebno računovodstvo.

Obračun troškova podleže zakonskoj regulativi isključivo u delu koji služi za potrebe finansijskog knjigovodstva. Uobičajeno se organizuje u skladu sa potrebama internih upravljačkih adresata na različitim hijerarhijskim nivoima.

Sa organizacionog aspekta finansijsko i pogonsko knjigovodstvo mogu predstavljati jedinstvenu knjigovodstvenu celinu firme, ili pak da budu podvojene celine – posebno iskazani računi koje čine finansijsko knjigovodstvo, a posebno oni koji čine pogonsko knjigovodstvo, a oba knjigovodstva skupa čine zajedničko knjigovodstvo.

Informacioni portfelj obračuna troška čine sledeći segmenti:

Prvi segment je karakterističan po tome što finansijsko knjigovodstvo pruža pogonskom knjigovodstvu informacije o nastalim poslovnim troškovima po vrstama za potrebni obračunski period (uglavnom je to mesec dana), dok pogonsko knjigovodstvo pruža finansijskom knjigovodstvu podatke o vrednosti zalihe i nedovršenih i gotovih proizvoda na kraju posmatranog obračunskog perioda, što je neophodno za kreiranje bilansa stanja i bilansa uspeha u finansijskom knjigovodstvu.

Drugi segment je primena pune (ponderisane), cene koštanja u oceni profitabilnosti, odnosno određivanju prodajnih cena učinaka u dugom roku. Naime, svaki učinak čija prodajna cena ne može da pokrije punu cenu koštanja. Neophodno je isključiti iz asortimana proizvodnje. Suprotno tome, za određivanje politike cena u kratkom roku, značajna je cena koštanja po varijabilnim troškovima.

7

Za potrebe alternativnog poslovnog odlučivanja neophodni su podaci o troškovima iz pogonskog obračuna, kao što su na primer – odluke o tome da li uvesti nov proizvod, eliminisati postojeći proizvod, prihvatiti dodatnu porudžbinu, promeniti postojeći asortiman proizvoda i slično, što predstavlja treći segment.

Poseban značaj ima četvrti segment koji podrazumeva da podaci pogonskog knjigovodstva treba da posle u svrhu periodičnog planiranja i kontrole troškova. U tu svrhu je formiraju uže organizacione jedinice unutar preduzeća, a što je bitno za merenje performansi u pogledu poslovnog učinka po mestima odgovornosti. Razlikujemo tri pojavna oblika: profitni centri, investicioni centri i mesta troškova.

Profitni centri predstavljaju delove preduzeća koji stvaraju prihode i troškove. Primera radi, profitne centre predstavljaju proizvodne linije u proizvodnim preduzećima, pojedina odeljenja filijale u bankama i dr. Zagovornici teorije profitnih centara zastupaju stav da se ovim traži od svih menadžera da osete "hladan dah konkurencije", jer svaki menadžer odgovara za performanse svojom aktivnošću.

Investicioni centri jesu delovi preduzeća koji generišu troškove, prihode i imaju kontrolu nad uloženim sredstvima koja su raspoloživa za korišćenje. Performanse menadžera profitnog centra je moguće oceniti, primera radi, prema mogućnosti da značajno utiče na investicione odluke, na primer u vezi sa proširenjem proizvodnje.

Centri (mesta) troškova predstavljaju delove preduzeća koji ostvaruju troškove, ali ne i direktne prihode, kao što je na primer proizvodno odeljenje. Veoma su važni za planiranje i kontrolu troškova.

Teorijski okvir knjigovodstva

Poslovni život preduzetnika i privrednog društva podložan je dinamičnim promenama koje imaju intenzivniji ili slabiji uticaj na njihovo poslovanje. To su razne vrste dogadjaja, a ti dogadjaji koji direktno utiču na promene u strukturi i/ili visine njihove imovine nazivaju se ekonomski dogadjaji (transakcije). Da bi čovek mogao da ima uvid u te promene, a s obzirom na to da su mnogobrojne, neophodno ih je beležiti.

Nemoguće je da čovekov um zapamti sve te promene, kada bi čak i to bilomoguće, ljudski život je ograničen sa vremenskog aspekta, tako da jedino beleženje tih promena omogućava njihovo kontinuirano praćenje kroz vreme.

Ekonomski događaji koji se mogu kvantitativno (u brojevima) iskazati, zabeležiti predstavljaju knjigovodstvene promene (događaje).

Većina ljudi ne zna razliku izmedju računovodstva i knjigovodstva. U tom smislu sledi jednostavno objašnjenje. Računovodstvo je širi pojam od knjigovodstva. Jednostavno rečeno, računovodstvo je nauka, a knjigovodstvo je metod, tj. uži deo računovodstva. Računovodstvo je nauka o evidenciji poslovnih promena primarno finansijskog karaktera i veština sastavljanja adekvatnih finansijskih izveštaja sa dve grupe aspekata. To su:

8

1. Interni adresati – (korisnici firmi) – vlasnici, menadžment i zaposleni preko svog sindikata.

2. Eksterni adresati – (korisnici van firme) – poreski organ, postojeći akcionari, potencijalni investitori, kreditori – zajmodavci, dobavljači, kupci i dr.

Šta sve njih zanima?

Odgovor je veoma jednostavan – da se deo dobrog poslovanja jedne firme prenose i na njih. "Svi žele da posluju sa uspešnim privrednicima". Konkretnije, poreskog organa zanima porez na dobit, postojeće akcionare dividenda i druga pravila po osnovu vlasništva nad odredjenom vrstom akcija, potencijalne investitore zanima da li je dobro uložiti kapital u određenu kompaniju (zbog dividende), kreditore interesuje bonitet (finansijski kredibilitet) kompanije u smislu da li će moći da povrate pozajmljena sredstva uz adekvatnu zaradu u vidu kamate, dobavljači razmatraju da li je kompanija likvidna u smislu da li će moći da izmiri obaveze prema njima u slučaju da joj prodaju neko materijalno dobro ili usluge, a kupce zanima da li je firma stabilna zbog ugovora o kupovini na duži rok, konkurente firme zanima zbog poredjenja ostvarenih performansi, odnosno bencmarkovanja i dr.

Gde svi oni mogu da vide kako jedna firma posluje? Iz godišnjeg obračuna (seta finansijskih izveštaja) koji svako pravno lice firme sastavlja na kraju poslovne godine (31.12.). Delovi godišnjeg finansijskog izveštaja prema važećoj regulativi (obrasci) se razlikuju u zavisnosti od toga koje pravno lice je obveznik prema odgovarajućem zakonu.

Finansijsko izveštavanje - osnove

Finansijski izveštaji pružaju informacije o preduzeću različitim korisnicima koje su zasnovani na računovodstvenim informacijama.

Finansijski izveštaji, odnosno informacije koje su u njima sadržane treba da poseduju sledeća obeležja:

1. Razumljivost2. Uporedivost3. Konzistentnost4. Pravovremenost

1. Bilans stanja pokazuje imovinu jedne firme na odredjeni dan posmatranu sa dva aspekta:

1) prema obliku sredstava i 2) prema izvorima sredstava.

Iz njega se uočava finansijski položaj firme.2. Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda i rashoda jedne firme za odredjeni

obračunski period radi obračuna periodičnog rezultata (dobitka ili gubitka).3. Bilans novčanih tokova (izveštaj o tokovima gotovine) pokazuje novčane prilike

(izvore gotovine) i novčane odlive (upotreba gotovine) jedne firme za odredjeni period. Iz bilansa uspeha uočava se učinak u vidu rezultata poslovanja.

9

4. Izveštaj o promenama na kapitalu pokazuje promene na kapitalu kako bi se uočile promene u neto imovini za odredjeni period. Znači, iz bilansa novčanih tokova vidljiva je dinamika u finansijskom položaju.

5. Napomene uz finansijske izveštaje prikazuju dodatne informacije.Imovina firme ne stoji neaktivna. Ona se koristi u procesu poslovanja, te nastaju tri

vrste efekata po osnovu upotrebe te imovine i to:

1. Prihodi – Zarada firme Prvi efekat upotrebe imovine2. Rashodi – Razna trošenja imovine uočava se u bilansu

1. Priliv gotovine Drugi efekat upotrebe imovine2. Odlivi gotovine uočava se u bilansu

3. Promene na sopstvenom kapitalu Treći efekat upotrebe imovineVidljiv je u izveštaju

(neto imovini) o promenama na kapitalu

GODIŠNJI IZVEŠTAJ PO DELOVIMA:

S

et f

inan

sijs

kih

izve

štaj

a pr

ema

MR

S-1

1

Bilans stanja – Pokazuje imovinu firme, obaveze i kapital; (šta pravno lice poseduje od sredstava i njihovo poreklo na odredjeni dan);Bilans uspeha – Pokazuje uspešnost poslovanja pravnog lica; (da li pravno lice posluje sa dobitkom ili gubitkom za odredjeni obračunski period tj. da li je profitabilna (rentabilna) ili je neprofitabilna;Bilans novčanih tokova – Služi za upravljanje gotovinom (odakle se gotovina pribavlja i zašta se koristi za odredjeni obračunski period);Izveštaj o promenama na kapitalu – Sadrži sve bitne promene u sopstvenom kapitalu pravnih lica za odredjeni obračunski period;Napomene uz finansijske izveštaje – Sadrže bitne informacije koje nisu vidljive iz prethodnih izveštaja uključujući i računovodstvene politike i razna obelodanjavanja u skladu sa MRS, MSFI);2

Statistički aneks – U njemu se nalaze razni statistički i statusni podaci;Poreski bilans i poreska prijava – predstavljaju osnov za obračun poreske obaveze

za konkretnog obveznika.

1 MRS – Međunarodni računovodstveni standardi.2 MSFI – Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja.

10

11

Bilans stanja

Nije dobitak sam po sebi ciljna performansa, jer je moguće da se raspodeli (potroši), već dobitak u funkciji povećanja sopstvenog kapitala.

Vezu izmedju bilansa stanja i bilansa uspeha predstavlja finansijski rezultat – dobitak (profit) ili gubitak.

Pitanje:Šta prvo pomislimo kada vidimo veliki broj poslovnih zgrada jedne kompanije?

Odgovor:Naravno, koliki kapital kompanija poseduje i intrigira nas da saznamo

ko je vlasnik firme? Ali, da li je to kapital (pasiva) ili imovina (Aktiva). Odgovor je veoma jednostavan te zgrade su imovina (aktiva) i kapital (pasiva) istovremeno. Razlika je samo u uglu posmatranja – ako to gledamo kao nešto konkretno onda je reč o aktivi, a ukoliko to posmatramo malo apstraktuje tj. iz ugla vlasništva onda je reč o kapitalu (sopstvenom ili pozajmljenom). Primera radi, ako je vlasnik kupio te zgrade iz sopstvenih sredstava u iznosu od 500.000 din. Onda je sledeća situacija:

AKTIVA = PASIVA(zgrade 500.000 din.) = (sopstveni kapital

500.000 din.)Ukoliko je pak vlasnik kompanije kupio zgrade uzevši kredit (pozajmicu) od banke prikaz je sledeći:

Aktiva (zgrade) = Pasiva (pozajmljeni kapital tj. obaveze prema banci)

500.000 din. = 500.000 din. Shema: Komponente (bilansa) izveštaja iz godišnjeg obračuna

U pojedinoj stranoj stručnoj literaturi se pod pasivom podrazumevaju isključivo finansijske obaveze prema drugim preduzećima, a kad se na pasivu doda neto vrednost – imovina (kapital) dobijaju se ukupni izvori sredstava. Zbog pojednostavljenja stvari, pod pasivom ćemo podrazumevati zbir i obaveze.

Svaki poslovni menadžer, u bilo kom trenutku, treba da zna finansijski položaj preduzeća, da bi mogao da odluči kako bi raspodeli resurse i kreira vrednost za svoje vlasnike. Dakle, menadžer treba da napravi distinkciju razliku između resursa preduzeća, s jedne strane, kao i izvora tih sredstava s druge strane. Firma može imati svoju imovinu, ali i tuđu imovinu.

Slika – Prezentacija bilansa stanja

AKTIVA - SREDSTVA IZVORI SREDSTAVABILANSNA AKTIVA

(IMOVINA)BILANSNA PASIVA (IZVORI SREDSTAVA

FIRMEVANBILANSNA AKTIVA VANBILANSNA PASIVA (IZVORI

IMOVINE)

Na osnovu bilansa stanja moguće je steći uvid u finansijski položaj preduzeća, odnosno da li je on povoljan ili nepovoljan kao i to da li ga treba eventualno popraviti. Adresat kome je dat bilans može da uoči da li preduzeće ima obezbeđenu solventnost, koliki je stepen poslovnog rizika sredstava iz aktive, kao i finansijskog rizika za koji je ishodište struktura pasive.

Da bi se nešto smatralo imovinom (sredstvom) i priznalo u bilansu firme, ono mora biti sposobno da firmi daje ekonomske koristi koje se reflektuju u budućem prilivu novca kroz njegovu upotrebu, ili pak prodaju.

Imovina jedne firme predstavlja bruto iznos sredstava koji se koriste radi ostvarivanja poslovnih ciljeva, mogu biti finansirana iz kapitala (sopstvenog) ili iz pozajmljenih izvora (obaveze). Neto imovina predstavlja ovaj deo sredstava koji je finansiran sopstvenim kapitalom.

IZVORI SREDSTAVA- KAPITAL- REZERVISANJA- OBAVEZE

Slika: Izvori sredstavaKarakteristike sopstvenog kapitala jesu da je trajnog karaktera tj. nema

roka dospeća (izuzev pri likvidaciji firme) povećava se dobitkom, smanjuje se gubitkom (Zavisi od finansijskih rezultata) tj. neelastičan je i daje odredjena vlasnička prava. Sopstveni kapital čini deo koji je uložen i deo koji je zaradjen. Vrsta sopstvenog kapitala zavisi od vrste pravne forme preduzeća.

Obaveze su tudje vlasništvo i imaju rok dospeća (dugoročne ili kratkoročne) nezavisne su od finansijskih rezultata. Mogu iti obaveze sa teretom u vidu kamate (primljeni kratkoročni i dugoročni krediti, obaveze za obveznice i dr.) i obaveze bez kamate kao što su razne tekuće obaveze prema trećim licima koje se sporadično javljaju (obaveze prema dobavljačima za kupljena materijalna dobra ili usluge, obaveze prema zaposlenima za zarade, obaveze za razne vrste poreza i dr.).

Pod likvidnošću firme podrazumeva se njena sposobnost da izmiruje dospele obaveze o roku. Likvidnost sredstava (imovine) predstavlja brzinu pretvaranja imovinskih delova u gotovinu tj. novac.

Postoji veliki broj kriterijuma za podelu imovine. Prema fizičkoj supstanci poslovna sredstva se mogu podeliti na: (1) materijalna (realna) sredstva i (2) monetarna sredstva. U prvu grupu spadaju: zemljište, oprema, zgrade, materijal, gotovi proizvodi, roba i dr. Druga grupa obuhvata gotovinu i

13

gotovinske ekvivalente i potraživanja, koja kroz naplatu treba da se transponuju u gotovinu (novac).

Prema vremenu vezivanja novca u pojedinim oblicima sredstava odnosno brzini obrt, sredstava se dele na: (1) stalna sredstva i (2) obrtna (tekuća) sredstva. U stalna sredstva novac je uložen sa rokom povraćaja dužim od godinu dana, te je koeficijent obrta manji od 1 u toku godine. Kroz obrtna sredstva se novac obrne više puta u toku jedne godine, te je koeficijent obrta veći od 1.

U aktivi se prikazuje i gubitak iznad visine sopstvenog kapitala.Sva sredstva koja su identifikovana u aktivi firme imaju svoje poreklo –

izvor od koga su dobijena ili kome pripadaju. Prema vlasničkoj pripadnosti izvori sredstava se mogu podeliti na: (1) sopstvene izvore – kapital i (2) pozajmljene izvore – obaveze. Prema roku dospeća izvori sredstava se mogu podeliti na (1) dugoročne izvore koje karakteriše rok vraćanja preko jedne godine (2) kratkoročne izvore sa rokom vraćanja do jedne godine.

Napred navedeno se sažeto može prikazati na sledeći način:

Shema: BILANS STANJA

Sta

lna

imov

ina 1.Nematerijalna ulaganja

2. Materijalna ulaganja3. Dugoročni finansijski plasmani

Dug

oroč

ni k

apit

al

1. Sopstveni kapital2. Dugoročna rezervisanja3. Dugoročne obaveze

Obr

tna

imov

ina

4.Zalihe5. Kratkoročna potraživanja i finansijski plasmani 6. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Kra

tkor

očni

kap

ital

4. Kratkoročne obaveze i pasivna vremenska razgraničenja

14

Sopstveni kapital nastaje ulaganjem sredstava od strane vlasnika firme i iz profita ostvaren poslovanjem. On najkasnije dospeva, povećava se dobitkom, a smanjuje gubitkom. Predstavlja sigurnost za poverioce, a pozitivna komponenta su mu prihodi, negativna rashodi.

Sopstveni izvori podrazumevaju da se tako predstavljena sredstva mogu koristiti trajno, a sredstva pribavljena iz tuđih izvora se mogu koristii predstavljena do momenta kada dospeva obaveza na isplatu.

Pozajmljeni (tudji) izvori sredstava se mogu klasifikovati na (1) obaveze sa teretom (kratkoročni krediti, dugoročni krediti, emisije obveznica i dr.), i bez tereta – razne tekuće obaveze, obaveze prema dobavljačima, obaveze za zarade, obaveze za poreze i dr.).

Firma koja je novoosnovana ima samo sopstveni kapital u izvorima finansiranja, a već na početku poslovanja, nastaju i prve obaveze.

Izbor izvora finansiranja u uskoj je vezi sa vrstom imovine koja se pribavlja. Priera radi, za finansiranje stalne imovine i trajne obrtna imovine (npr. stalnih zaliha neophodni su dugoročni izvori finansiranja), a za finansiranja privremenog rasta zaliha neophodno je uzeti kratkoročne izvore finansiranja.

Najveća umešnost i jeste u tome da se napravi optimalna kombinacija odnosa izmedju sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Uobičajeno, važi pravilo da uz veći rizik ide i veće učešće sopstvenog kapitala.

Pozajmljeni izvori finansiranja jesu:1. krediti i dugoročni krediti od banaka;2. lizing kao način finansiranja (bez učešća) od lizing kompanija (najčešće

za opremu);3. odloženo plaćanje na rok do 30 dana ili kraće (bez kamate) od strane

dobavljača;4. krediti osiguravajućih kompanija;5. krediti brokerskih kuća/firmi (iz dobijenih zajmova ili sopstvenih

sredstava);6. faktoring kao način finansiranja – finansiranje kupovine na duži rok

(direktnim finansiranjem ili otkupom potraživanja od praodavca) i dr. Bilans se uobičajeno mogu podeliti na sledeće vrste:

Osnivački bilans;

Završni (zaključni) bilans;

Bilans fuzije;

Likvidacioni bilans

Aktiva PasivaOd likvidnijih ka manje likvidnim

1.Gotovina2. Potraživanja3. Zalihe4. Stalna imovina

1. Kratkoročne obaveze2. Dugoročne obaveze3. Kapital

Od izvora sredstava koji najranije dospevaju na isplatu ka izvorima sredstava koji najkasnije dospevaju

Rastuća ročnost

Imovina se može rangirati po kriteriju rastuće ili opadajuće likvidnosti.Rastuća laikvidnost podrazumeva da se imovina rangira od manje

likvidnih ka više likvidnim delovima imovine. Opadajuća likvidnost podrazumeva suprotno rangiranje od više

likvidnih ka manje likvidnim delovima imovine. Dospelost tj. ročnost (rok dospeća) izvora u pasivi podrazumeva

rangiranje izvora prema rastućoj ili opadajućoj dospelosti – odnosno prema roku dospeća.

15

Kada je u pitanju novoformirano preduzeće, bilans osnivanja nastaje ulaganjem kapitala, što se prikazuje u inventaru – popisu imovine. Ukoliko je pak, preduzeće koje kontinuirano posluje, bilans stanja nastaje kao proizvod zaključka računa glavne knjige prethodne godine.

Bilans stanja može biti prikazan u formi dvostranog računa i u formi liste jednostranog pregleda.

Bilans uspeha

Cilj svake firme je da ostvari profit u svom poslovanju, a on se može videti iz bilansa uspeha. Bilans uspeha je osamostaljeni deo bilansa stanja – pozicije kapitala u kome su rashodi sučeljeni prihodima radi obračuna periodičnog rezultata – dobitka (profita) ili gubitka.

S obzirom na to da je veoma značajan ostvaren rezultat za kontrolu poslovnih tokova, važno je da je moguće utvrditi ga u svakom u trenutku, a to se postiže tekućim obuhvatanjem računovodstvenih kategorija prihoda i rashoda preko posebnih pozicija, a račun sopstvenog kapitala ima tretman čistog računa stanja.

Ostvareni rezultat poslovanja se može obračunati na dva načina:1. Iz bilansa stanja kao razliku između aktive s jedne strane i

obaveza i kapitala s druge strane; i2. Iz bilansa uspeha kao razliku između ukupnih prihoda i ukupnih

rashoda. Neophodno je da se sastavlja bilans uspeha, jer se iz bilansa stanja ne

može videti poreklo odnosno struktura rezultata, već samo njegov kvantum – pozitivan ili negativan.

Dobitak predstavlja neutrošeni deo dohotka u toku njegovog generisanja i može poslužiti za potrošnju, investiciju i dr.

Bilans stanja predstavlja fotografiju, odnosno presek trenutnog stanja imovine preduzeća, za razliku od bilansa uspeha i bilansa novčanih tokova koji predstavljaju "zabeležene snimke" glavnih promena, i to:

Bilans uspeha – klasifikovane promene u vlasničkom kapitalu na prihode i rashode,

Bilans novčanih tokova – fokusiran je na solventnost, odnosno pružanje detaljnog uvoda u novčano stanje preduzeća.

DOBITAK obračunat u bilansu stanja pokazuje činjenicu koja označava da li je preduzeće stvorilo bilo kakvu neto dodatnu vrednost.

DOBITAK predstavlja povećanje bogatstva preduzeća proisteklo iz njegove poslovne aktivnosti.

Kod bilansa uspeha koristi se koncept obračunskog Akrualnog računovodstva jer se priznavanje prihoda vrši u trenutku fakturisanja – kad se izvrši prodaja (ne čeka se trenutak na plate), a troškovi se priznaju kada nastanu a ne kada su plaćeni). Naravno, bilans uspeha je moguće kreirati primenom gotovinske metode, što zapravo znači priznavanje prihoda tek kada su naplaćeni, a troškovi kada su plaćeni.

Postoje dve računovodstvene metode (tehnike) koje se mogu primeniti u računovodstvu:

1. Obračunska i 2. Gotovinska

Elementi bilansa uspeha Vrste računovodstvenih metoda

16

Obračunski (aktualni) metod Gotovinski metod

Prihodi Kada se zaradi (princip fakturisane realizacije)

Kada se naplati, odnosno primi novac

Rashodi/izuzetno troškovi

Kada nastane (iskoristi se usluga tj. primi)

Kada se izvrši plaćanje, odnosno izda novac

Finansijski izveštaj Obuhvataju se potraživanja i obaveze, kao i unapred plaćeni troškovi/rashodi i unapred naplaćeni prihodi

Ne obuhvataju se potraživanja i obaveze, kao i unapred plaćeni troškovi/rashodi unapred naplaćeni prihodi

Shema: Obračunski v.s. gotovinski metodMale firme (po obimu poslovanja) koje nisu u obavezi da primenjuju

Međunarodne računovodstvene standarde mogu da primenjuju gotovinski metod. Međunarodni računovodstveni standardi zahtevaju primenu obračunskog metoda. Primeri za pojašnjenje:

Slučaj prvi:Račun za komunalne usluge je primljen u decembru 2007. godine za

iste usluge iz novembra 2007. Plaćen je naredne godine u februaru. Primenom tehnike obračunskog računovodstva račun bi se knjižio u 2007. godini, a ne u 2008. godini kada je i plaćen.

Slučaj drugi:Firma "X" je primila fakturu od firme "Y" za troškove popravki opreme

u poslednjem mesecu prethodne godine, a te usluge su plaćene tek početkom naredne godine. Troškovi popravki primenom tehnike obračunskog računovodstva treba knjižiti u godini kada je faktura i primljena, a ne kada su plaćeni.

Slučaj treći:Firma za pružanje računovodstvenih usluga izvršila je svoje usluge

klijentu za mesece novembar i decembar 2007. godine, a izvršila naplatu tek u januaru 2008. godine. Prema tehnici obračunskog računovodstva prihodi treba da budu evidentirani u 2007. godini, kada su zarađeni, a ne u 2008. godini kada su i naplaćeni.

Slika: Analiza poslovnih transakcija prema uticaju na profit/gotovinu

Poslovne transakcije Uticaj na gotovinu Uticaj na profit1. Kupovina robe na

kredit2. Amortizacija opreme3. Kupovina hartija od

vrednosti za gotovinu 4. Isplata5. Obezvređenje zaliha6. Obezvređenje

potraživanja7. Rezervisanja

(troškovi)8. Naplate potraživanja

od kupaca9. Isplata obaveza prema

dobavljačima10. Konverzija

kratkoročnih u

Bez uticajaBez uticaja

SmanjenjeSmanjenjeBez uticaja

Bez uticaja

Bez uticaja

Povećanje

Smanjenje

Bez uticajaSmanjenje

Bez uticajaBez uticajaSmanjenje

SmanjenjeSmanjenjeSmanjenje

Bez uticaja

Bez uticaja

17

dugoročne kredite11. Unapred plaćen zakup

za godinu dana 12. Unapred naplaćena

ležarina – za jednu godinu

Bez uticaja

Smanjenje

Povećanje

Bez uticaja

Bez uticaja

Bez uticaja

Primer: Preduzeće "LM" započinje svoj posao veleprodaje knjiga 01.01.2003. godine sa 50.000 din. vrednosti zaliha i 70.000 din. u efektivi. Obaveze izmiruje odmah, a kupcima prodaje robu na odloženo plaćanje od 30 dana. Na zalihama robe je prisutna vrednost jednaka očekivanoj prodaji u toku narednih 30 dana. Po isteku od 30 dana u Izveštaju o profitu stoje sledeći podaci.

Slika: Izveštaj o profitu

Elementi Ostvareno u januaru Planirano za februar

1. Prihod od prodaje 60.000 din. 85.000 din

2. Rashodi 50.000 din. 70.000 din.

3. Profit (1-2) 10.000 din. 15.000 din.

Menadžer mora da obraća pažnju na protok novca najmanje isto toliko, kao i na profit. Naime, profit nije jednak protoku novca, odnosno činjenica da preduzeće posluje sa profitom, ne obezbeđuje da će protok novca u njoj biti dovoljan da se održi solventnost.

Ostvareni profit od 10.000 dinara u januaru je preduzetnik tretirao kao svoj veliki uspeh dok nije dobio informaciju od banke da je ostao bez gotovine. Šta je uzrok tome?

Rad:Problem je u tome što 10.000 dinara predstavlja samo "profit na

papiru", a koji ne prati kretanje gotovine. Naime, novac koji nedostaje vezan je u zalihama robe i potraživanjima od kupaca. Preduzetnik ima potraživanja od kupaca u iznosu od 60.000 dinara, a početni ulog od 70.000 dinara u gotovini je iskoristio za stvaranje zaliha zbog anticipirane prodaje u februaru u iznosu od 85.000 dinara. U tom smislu bilo je neophodno napraviti projekciju gotovinskih tokova na sledeći način:

Elementi Januar Februar

Prihod od prodaje 60.000 85.000

Priliv gotovine od prodaje 0 60.000

Odliv gotovine za nabavku zaliha 70.000 80.000

Dobitak ili gubitak po osnovu gotovinskih tokova (70.000) (20.000)

Gotovina na početku 70.000 0

Gotovina na kraju 0 (20.000)

Naime, da je preduzetnik pripremio projekciju novčanih tokova, brzo bi uočio da će ostati bez gotovine već krajem februara.

Za formiranje bilansa uspeha, koristi se jedna od sledeće dve metode koje se razlikuju po načinu sistematizacije rashoda.

18

KLASIFIKACIJA RASHODA ↓ ↓

KLASIFIKACIJA PO PRIRODI"Metod prema prirodi rashoda"" Metod ukupnih troškova"Ovaj metod klasifikuje rashode prema njihovoj prirodi (nabavka materijala, transportni troškovi, ostali porez i, osim poreza na dobit, rashodi za plate i amortizacija, itd.

KLASIFIKACIJA PO FUNKCIJI"Metod troškova prodatih proizvda"Ovaj metod klasifikuje troškove prema njihovoj ulozi u određivanju dobiti (trošak prodate robe, komercijalni, distributivni ili administrativni troškovi su uobičajene distinkcije u ovom slučaju)

Tabela 1.Bilans uspeha prema prirodi (vertikalni)NETO PRIHOD OD PRODAJE+ OSTALI PRIHODI OD REDOV-NOG POSLOVANJA- NABAVKA ROBEPROMENE U ZALIHAMA ROBE +- TROŠKOVI RADA I ZAPOSLE-NIH- OSTALI OPERATIVNI TROŠKOVI - TROŠKOVI AMORTIZACIJE= DOBIT OD REDOVNOG POSLOVANJA

Tabela 2.Bilans uspeha prema funkciji (vertikalni)NETO PRIHOD OD PRODAJE- TROŠAK PRODATE ROBE(troškovi prodaje)= BRUTO MARŽA- TROŠKOVI PRODAJE DISTRIBUCIJE- TROŠKOVI ADMINISTRACIJE- OSTALI OPERATIVNI TROŠKOVI= DOBIT OD REDOVNOG= POSLOVANJA

Osnovna pretpostavka metode ukupnih troškova jeste da su sva ulaganja u poslovni proces u toku jednog obračunskog perioda rashodi ukupnih troškova toga perioda, te kao takvi obuhvaćeni na kontima rashoda po vrstama, ulaze u obračun rezultata. Drugim rečima, ukupnim troškovima jednog perioda stoje nasuprot prihodi koje su oni izazvali, nezavisno od toga da li su nastali po osnovu prodaje na tržištu ili su samo lagerovani učinci.1

Po metodi ukupnih troškova prikazuju se ukupne aktivnosti proizvodnje i prodaje kroz prihod realizovanih i nerealizovanih učinaka, te njena primena ne inicira premeštanje prihoda i rashoda između obračunskih perioda. Poslovni rashodi su razvijeni po vrstama troškova što je informaciona prednost u odnosu na metodu troškova prodatih učinaka. Veoma je podesna za izradu društvenih računa.

Metoda troškova prodatih učinaka implicira kroz realizovane prihode isključivo aktivnost funkcije prodaje. Nije adekvatna za izradu društvenih računa o ukupnoj proizvodnji i nacionalnom dohotku, već je neophodno kreirati dopunske izveštaje a posebno o vrstama poslovnih troškova.

Kod ove metode postoji mogućnost da dođe do situacije da je u jednom periodu moguće imati manji ili veći obim prihoda od proizvodnje za isti period, prodavajući zalihe proizvedene iz prethodnog perioda ili da bude ostavljen deo proizvodnje tekućeg perioda u zalihama. Posebno je podobna za obračun i analizu rezultata prema tržišnim segmentima, kanalima prodaje, grupama proizvoda, individualnih kupaca i dr.

Redovne aktivnosti jesu aktivnosti koje čine deo poslovanja preduzeća, a vanredne stavke karakteriše to što se ne očekuje njihovo redovno ili često ponavljanje.

1 Videti detaljnije o tome: Ranković M. J.: Teorija bilansa, Centar za izdavačku delatnost Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 76-78.

19

Bilans uspeha je moguće predstaviti u jednostepenoj i u klasifikovanoj formi.

Klasifikovana forma je preporučljivija, jer ima veću iskaznu moć za korisnike.

Jednostepeni bilans uspeha

1. Ukupni prihodi 1.220.000Prihodi od prodaje 1.100.000Prihodi od kamata 50.000Ostali prihodi 70.000

2. Ukupni rashodi 400.000Troškovi materijala 120.000Akumulirana amortizacija 130.000Troškovi proizvodnih usluga 70.000Troškovi neproizvodnih usluga 50.000Ostali rashodi 30.000

3. Dobit (1-2) 820.0004. Porez na dobit xxx5. Neto dobit (3-4) xxx

Klasifikovani bilans uspehaPoslovni prihodi i poslovni rashodi

1. Prihodi od prodaje2. Troškovi prodate robe 3. Bruto dobitak (1-2)

Drugi poslovni rashodi 4. Troškovi prodaje 5. Troškovi opšte uprave i administracije6. Operativna dobit (3-4-5)

Ostali prihodi i rashodi 7. Dobici od prodaje8. Manjkovi 9. Razlika ostalih prihoda i rashoda (7-8)10. Dobit pre oporezivanja (±9)11. Porez na dobit12. Neto dobit (10-11)

1.500.000400.000

1.100.000

100.000200.000800.000

90.000110.000(20.000)780.000

xxxxxx

Shematski prikaz bilans uspeha

PRODAJA

TroškoviProdateRobe

Brutodobit

Troškovi opšte uprave i prodaje

Dobit preoporezivanja

Porezi

Neto dobit

20

PR

IHO

DI

- Povećanje imovine koje utiče na povećanje kapitala- Smanjenje obaveza koje utiče na povećanje kapitala

RA

SH

OD

I- Smanjenje imovine koja utiče na smanjenje kapitala- Povećanje obaveza koje utiče na smanjenje kapitala

Važne bilansne jednačine na relaciji bilans stanja – bilans uspeha

Imovina = Obaveze + KapitalVrednost od koje se očekuju buduće koristi

Novčani iznosi dugova jedne firme

Rezidualna vrednost imovina – (obaveze vlasništvo – dugovi)

Sredstva = Obaveze + Vlasnički kapital + Neraspoređena dobitSredstva = Obaveze + [Vlasnički kapital + (Prihodi – Rashodi)]Profit (gubitak) za period = Ukupni prihodi – Ukupni rashodi nastali

prilikom sticanja prihoda.

Sredstva = Obaveze + Vlasnički kapitalSredstva = Obaveze + Kapital + ProfitSredstva = Obaveze + Kapital + Prihodi – Rashodi

Jednačine:Ukupni prihodi - Ukupni rashodi nastali u funkciji sticanja prihoda - Profit (gubitak) za posmatrani period

Sredstva = Obaveze + Kapital + Prihodi + Rashodi

Obrasci koji dovode u vezu bilans stanja i novčane tokove

Imovina = Obaveze + KapitalTekuća imovina + Stalna imovina = Obaveze + KapitalNovac + Tekuća imovina1 + Stalna imovina = Obaveze + KapitalNovac = Obaveze + Kapital – Tekuća imovina – Stalna imovina

Iz poslednje jednakosti proizilazi sledeći zaključak:Rast novca nastaje po osnovu rasta obaveza i kapitala smanjenjem

pozicija aktive, a smanjenje novca nastaje u suprotnom slučaju tj. smanjenjem obaveza i smanjenjem kapitala kao i povećanjem aktive.

Bilans novčanih tokova

1 Tekuća imovina je bez novčanih sredstava.

Profit+

Početni kapital↓

Kapital vlasnika

21

Da bi menadžer mogao da ima potpunu sliku o finansijskom poslovanju preduzeća, potreban je još jedan dokument koji čini neophodnu komponentu finansijskih izveštaja, pored dva bazična izveštaja (bilansa stanja i bilansa uspeha). Reč je o CASH FLOW izveštaju ili Izveštaju o tokovima gotovine.

Slika koja se dobija na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha može se pokazati ograničenom zato što:

Bilans stanja nudi samo statičku sliku finansijskog položaja preduzeća,

Bilans uspeha, zasnovan na akrualima.1

Gotovina je krv bilo kog preduzeća. Ni bilans stanja, niti bilans uspeha ne pokazuju dinamiku novčanih priliva i odliva iz preduzeća.

Informacije sadržane u izveštaju o Gotovinskim tokovima mogu da pomognu investitorima, poveriocima i drugim korisnicima u proceni aspekata finansijskog položaja preduzeća i to: (1) sposobnosti preduzeća da kreira buduće tokove gotovine, (2) sposobnosti preduzeća da isplaćuje dividende i ispunjava svoje obaveze, (3) razloge za nastalu razliku između neto dobiti i neto gotovine ostvarene po osnovu poslovnih aktivnosti i (4) aktivnosti Ciklus konverzije gotovine u proizvodnji

Izveštaj o novčanim tokovima služi da pruži pomoć menadžmentu, investitorima, poveriocima i drugim licima da procene sve značajne aspekte finansijskog stanja (zdravlja) jedne firme. Informacioni portfelj ovog izveštaja je širok a uključuje sledeće važnije informacije:

Sposobnost firme da kreira buduće tokove gotovine; Sposobnost firme da isplaćuje dividende akcionarima; Sposobnost firme da izmiruje razne vrste obaveza;

Uzroke neslaganja između neto dobitka i neto gotovine i dr.

U izradi bilansnih novčanih tokova koriste se:1. bilans stanja (dat komparativno – za dve godine);2. bilans uspeha za tekuću godinu i 3. ostale značajne dopunske informacije.

Cilj izrade bilansa novčanih tokova je identifikovanje sledećih informacija:

1. Koji su izvori gotovine (odakle potiče) gotovina u posmatranom periodu?

2. U koju svrhu se gotovina upotrebljava u posmatranom periodu?3. Kakva je dinamika gotovine u toku posmatranog perioda?Osnovni element u bilansu novčanih tokova je gotovina uključiv i

ekvivalente gotovine, kao visoko likvidna sredstva.

1 Termin akruali se odnosi na obračunske vrednosti jer nije svaki prihod novčano primanje i nije svaki rashod novčano izdavanje. Profit iskazan u bilansu uspeha retko je identičan sa raspoloživom gotovinom na tekućem računu.

22