11-DEVIZNI KURS

8/8/2019 11-DEVIZNI KURS

http://slidepdf.com/reader/full/11-devizni-kurs 1/27

DEVIZNI KURS



POJAM I FUNKCIJE

DEVIZNOG KURS A

Devizni kurs je cena strane valuteizraena u domaoj valuti.

1 EUR = 95 RSD (direktno notiranje)

1 RSD = 0,01 EUR (indirektno

notiranje)



POJAM I FUNKCIJE

DEVIZNOG KURS A

Od deviznog kursa zavisi cena domaerobe na inostranom tritu i cena stranerobe na domaem tritu.

Vai i obrnuto: kretanje domaih iinostarnih cena su osnovni uzrok promenadeviznog kursa.

Osnovna funkcija deviznog kursa je daomogui uporeivanje cena u zemlji iinostranstvu.



POJAM I FUNKCIJE

DEVIZNOG KURS A

Devizni kurs moe biti:

fiksan, kada drava odreuje zvanini valutniparitet svoje valute, ili

preputen zakonima ponude i tranje(fleksibilan devizni kurs).

Ponuda i tranja deviza proistiu iztransakcija platnog bilansa.

Deficit platnog bilansa znai veu tranju odponude deviza, a

suficit platnog bilansa veu ponudu od tranjedeviza.



POJAM I FUNKCIJE

DEVIZNOG KURS A

Ponuda deviza potie, npr. od: izvoznika,

stranih investitora,

kredita uzetih u inostanoj valuti...

a tranja od: uvoznika,

domaih investitora u inostranstvu,

vraanja kredita uzetih u inostranstvu...



POJAM I FUNKCIJE

DEVIZNOG KURS A

Kurs koji izjednaava ponudu i tranjudeviza naziva se ravnoteni devizni kurs,i pri njemu je platni bilans u ravnotei.

Kurs koji izjednaava opti nivo cena uzemlji i inostranstvu naziva se realnidevizni kurs.



POJAM I FUNKCIJE

DEVIZNOG KURS A

Dve vrste nerealnog deviznog kursasu:

Precenjena domaa valuta ±

nerealno nizak devizni kurs npr. 1 EUR = 50 RSD

Potcenjena domaa valuta ±

nerealno visok devizni kurs npr. 1 EUR = 200 RSD



POJAM I FUNKCIJE

DEVIZNOG KURS A

Efekti precenjene domae valute natrgovinu: visok uvoz,

nizak izvoz, nerealna slika komparativnih prednosti zemlje.

Efekti potcenjene domae valute na

trgovinu: nizak uvoz,

visok izvoz,

nerealna slika komparativnih prednosti zemlje.



FIKSNI DEVIZNI KURS

Monetarne vlasti odreuju dugoroni valutniparitet, a deviznom kursu se dozvoljava da poduticajem ponude i tranje varira u malomintervalu oko pariteta.

Centralna banka ima obavezu da ³brani´devizni kurs intervencijama na deviznom tritu.Ona to ini tako to u prometu deviza uestvuje:

kao ponua (prodavac deviza ± smanjenjedeviznih rezervi) ili

kao kupac (poveanje deviznih rezervi).



FIKSNI DEVIZNI KURS

94

95

96

97

98

99

100

101

102

103104

105

106

jan feb mar apr maj jun jul avg sep

valutni paritet 1EUR=100RSD, graniceoscilacija +/- 5%

CB intervenieprodajom deviza

CB interveniekupovinom deviza



FIKSNI DEVIZNI KURS

Prednosti fiksnog deviznog kursa:

eliminie devizni rizik u meunarodnomposlovanju, pa tako podstie spoljnutrgovinu i meunarodne investicije,

destimulie pekulativno kretanje

kapitala, podstie tednju u domaoj valuti...



FIKSNI DEVIZNI KURS

Nedostaci fiksnog deviznog kursa:

spreava uticaj ponude i tranje devizana devizni kurs,

zahteva usklaivanje domaih iinostranih cena (ograniava samostalnu

monetarnu politiku), potrebne su visoke devizne rezerve...



FLEKSIBIL AN DEVIZNI KURS

Formira se pod uticajem ponude i tranjedeviza, tj. pod uticajem stanja platnogbilansa.

Deficit platnog bilansa (vea tranja odponude deviza) dovodi do rasta deviznogkursa;

Suficit platnog bilansa (vea ponuda odtranje deviza) dovodi do pada deviznogkursa.




Prednosti fleksibilnog deviznogkursa:

rezultat je ponude i tranje deviza,

omoguava nezavisno kretanjedomaih cena u odnosu na inostrane

(nezavisna monetarna politika), ne zahteva velike devizne rezerve...




Nedostaci fleksibilnog deviznogkursa:

postoji devizni rizik u poslovanju sainostranstvom,

podstie pekulativno kretanje kapitala,

stimulie zamenu nestabilne domaevalute za strane stabilnije valute...




Nijedan reim deviznog kursa nijeoptimalan za sve zemlje i za svavremena.

U praksi postoji mnogo meuvarijantiizmeu isto fiksnog i isto fleksibilnogdeviznog kursa, kao to su: puzei kurs,

rukovoeno fluktuirajui devizni kurs i dr.



KRET ANJE KURS A EVRO/DIN AR

U POSLEDNJE TRI GODINE



KRET ANJE KURS A EVRO/DIN AR

U POSLEDNJIH GODINU D AN A



KRET ANJE KURS A EVRO/DOL AR

U POSLEDNJE TRI GODINE



KRET ANJE KURS A EVRO/DOL AR

U POSLEDNJIH GODINU D AN A



TEORIJE O DEVIZNOM KURSU

U periodu zlatnog standarda kursevi su biliodreeni ³kovnikom stopom´, tj. koliinomzlata sadranom u jedinici valute.

U novije vreme papirni novac nije zamenljivu zlato, a na visinu deviznog kursa utiumnogi faktori.Objasniemo tri teorije odeviznom kursu: teoriju pariteta kupovnih snaga, platnobilansnu teoriju i

teoriju pariteta kamatnih stopa.




Prema teoriji pariteta kupovnih snagadevizni kurs izjednaava opti nivo cena uzemlji i inostranstvu.

Devizni kurs se menja u skladu sapromenama kupovne moi (opteg nivoacena) u dve zemlje.

Pad kupovne moi neke valute (rastopteg nivoa cena - inflacija)podrazumeva pad vrednosti te valute.




Dakle, ako je inflacija u Srbiji vea odinflacije u Evro zoni, vrednost dinara uodnosu na evro pada, tj. devizni kurs

raste.

Obrazac za izraunavanje novog deviznogkursa je:

K1=K0 * ICdom /ICino




Prema platnobilansnoj teoriji, devizni kursse formira i menja u skladu sapromenama ponude i tranje deviza,

odnosno u skladu sa stanjem platnogbilansa.

Deficit platnog bilansa znai veu tranju odponude deviza i dovodi do rasta deviznog

kursa. Suficit platnog bilansa znai veu ponudu od

tranje deviza i dovodi do pada deviznogkursa.




Prema teoriji pariteta kamatnih stopa,devizni kurs zavisi od pravacameunarodnog kretanja kapitala.

Pravac kretanja kapitala odreen je: sigurnou kapitala,

stopom prinosa (kamatnom stopom).

Vea kamatna stopa u zemlji nego uinostranstvu podrazumeva priliv kapitala,veu tranju domae valute i rast njenevrednosti.



MNOGOSTRUKI DEVIZNI KURSEVI

Mnogostruki devizni kursevipodrazumevaju istovremeno postojanjevie razliitih deviznih kurseva za razliite

vrste transakcija. Primenjuju ih samozemlje sa deviznom kontrolom.

Vlasti odreuju jedan zvanian, centralni

kurs, kao i ³lepezu´ kurseva niih i viihod centralnog.



MNOGOSTRUKI DEVIZNI KURSEVI

Cilj upotrebe mnogostrukih deviznih kurseva je:

podsticaj odreene vrste izvoza(upotrebom deviznog kursa vieg od centralnog),

destimulisanje odreene vrste uvoza

(upotrebom deviznog kursa vieg od centralnog),

destimulisanje odreene vrste izvoza

(upotrebom deviznog kursa nieg od centralnog), ili

podsticaj odreene vrste uvoza

(upotrebom deviznog kursa nieg od centralnog).

Documents

11-DEVIZNI KURS