11-DEVIZNI KURS.ppt

DEVIZNI KURS

POJAM I FUNKCIJE DEVIZNOG KURSA

Devizni kurs je cena strane valute izražena u domaćoj valuti.

1 EUR = 95 RSD (direktno notiranje)

1 RSD = 0,01 EUR (indirektno notiranje)


Od deviznog kursa zavisi cena domaće robe na inostranom tržištu i cena strane robe na domaćem tržištu.

Važi i obrnuto: kretanje domaćih i inostarnih cena su osnovni uzrok promena deviznog kursa.

Osnovna funkcija deviznog kursa je da omogući upoređivanje cena u zemlji i inostranstvu.


Devizni kurs može biti:

fiksan, kada država određuje zvanični valutni paritet svoje valute, ili

prepušten zakonima ponude i tražnje (fleksibilan devizni kurs).

Ponuda i tražnja deviza proističu iz transakcija platnog bilansa.

Deficit platnog bilansa znači veću tražnju od ponude deviza, a

suficit platnog bilansa veću ponudu od tražnje deviza.


Ponuda deviza potiče, npr. od: izvoznika, stranih investitora, kredita uzetih u inostanoj valuti...

a tražnja od: uvoznika, domaćih investitora u inostranstvu, vraćanja kredita uzetih u inostranstvu...


Kurs koji izjednačava ponudu i tražnju deviza naziva se ravnotežni devizni kurs, i pri njemu je platni bilans u ravnoteži.

Kurs koji izjednačava opšti nivo cena u zemlji i inostranstvu naziva se realni devizni kurs.


Dve vrste nerealnog deviznog kursa su:

Precenjena domaća valuta – nerealno nizak devizni kurs

npr. 1 EUR = 50 RSD

Potcenjena domaća valuta – nerealno visok devizni kurs

npr. 1 EUR = 200 RSD


Efekti precenjene domaće valute na trgovinu: visok uvoz, nizak izvoz, nerealna slika komparativnih prednosti zemlje.

Efekti potcenjene domaće valute na trgovinu: nizak uvoz, visok izvoz, nerealna slika komparativnih prednosti zemlje.

FIKSNI DEVIZNI KURS

Monetarne vlasti određuju dugoročni valutni paritet, a deviznom kursu se dozvoljava da pod uticajem ponude i tražnje varira u malom intervalu oko pariteta.

Centralna banka ima obavezu da “brani” devizni kurs intervencijama na deviznom tržištu. Ona to čini tako što u prometu deviza učestvuje:

kao ponuđač (prodavac deviza – smanjenje deviznih rezervi) ili

kao kupac (povećanje deviznih rezervi).

FIKSNI DEVIZNI KURS

949596979899

100101102103104105106

jan feb mar apr maj jun jul avg sep

valutni paritet 1EUR=100RSD, graniceoscilacija +/- 5%

CB interveniše prodajom deviza

CB interveniše kupovinom deviza

FIKSNI DEVIZNI KURS

Prednosti fiksnog deviznog kursa:

eliminiše devizni rizik u međunarodnom poslovanju, pa tako podstiče spoljnu trgovinu i međunarodne investicije,

destimuliše špekulativno kretanje kapitala,

podstiče štednju u domaćoj valuti...

FIKSNI DEVIZNI KURS

Nedostaci fiksnog deviznog kursa:

sprečava uticaj ponude i tražnje deviza na devizni kurs,

zahteva usklađivanje domaćih i inostranih cena (ograničava samostalnu monetarnu politiku),

potrebne su visoke devizne rezerve...

FLEKSIBILAN DEVIZNI KURS

Formira se pod uticajem ponude i tražnje deviza, tj. pod uticajem stanja platnog bilansa.

Deficit platnog bilansa (veća tražnja od ponude deviza) dovodi do rasta deviznog kursa;

Suficit platnog bilansa (veća ponuda od tražnje deviza) dovodi do pada deviznog kursa.


Prednosti fleksibilnog deviznog kursa:

rezultat je ponude i tražnje deviza, omogućava nezavisno kretanje

domaćih cena u odnosu na inostrane (nezavisna monetarna politika),

ne zahteva velike devizne rezerve...


Nedostaci fleksibilnog deviznog kursa:

postoji devizni rizik u poslovanju sa inostranstvom,

podstiče špekulativno kretanje kapitala, stimuliše zamenu nestabilne domaće

valute za strane stabilnije valute...


Nijedan režim deviznog kursa nije optimalan za sve zemlje i za sva vremena.

U praksi postoji mnogo međuvarijanti između čisto fiksnog i čisto fleksibilnog deviznog kursa, kao što su: puzeći kurs, rukovođeno fluktuirajući devizni kurs i dr.

KRETANJE KURSA EVRO/DINARU POSLEDNJE TRI GODINE

KRETANJE KURSA EVRO/DINARU POSLEDNJIH GODINU DANA

KRETANJE KURSA EVRO/DOLARU POSLEDNJE TRI GODINE

KRETANJE KURSA EVRO/DOLARU POSLEDNJIH GODINU DANA

TEORIJE O DEVIZNOM KURSU

U periodu zlatnog standarda kursevi su bili određeni “kovničkom stopom”, tj. količinom zlata sadržanom u jedinici valute.

U novije vreme papirni novac nije zamenljiv u zlato, a na visinu deviznog kursa utiču mnogi faktori.Objasnićemo tri teorije o deviznom kursu: teoriju pariteta kupovnih snaga, platnobilansnu teoriju i teoriju pariteta kamatnih stopa.


Prema teoriji pariteta kupovnih snaga devizni kurs izjednačava opšti nivo cena u zemlji i inostranstvu.

Devizni kurs se menja u skladu sa promenama kupovne moći (opšteg nivoa cena) u dve zemlje.

Pad kupovne moći neke valute (rast opšteg nivoa cena - inflacija) podrazumeva pad vrednosti te valute.


Dakle, ako je inflacija u Srbiji veća od inflacije u Evro zoni, vrednost dinara u odnosu na evro pada, tj. devizni kurs raste.

Obrazac za izračunavanje novog deviznog kursa je:

K1=K0 * ICdom/ICino


Prema platnobilansnoj teoriji, devizni kurs se formira i menja u skladu sa promenama ponude i tražnje deviza, odnosno u skladu sa stanjem platnog bilansa.

Deficit platnog bilansa znači veću tražnju od ponude deviza i dovodi do rasta deviznog kursa.

Suficit platnog bilansa znači veću ponudu od tražnje deviza i dovodi do pada deviznog kursa.


Prema teoriji pariteta kamatnih stopa, devizni kurs zavisi od pravaca međunarodnog kretanja kapitala.

Pravac kretanja kapitala određen je: sigurnošću kapitala, stopom prinosa (kamatnom stopom).

Veća kamatna stopa u zemlji nego u inostranstvu podrazumeva priliv kapitala, veću tražnju domaće valute i rast njene vrednosti.

MNOGOSTRUKI DEVIZNI KURSEVI

Mnogostruki devizni kursevi podrazumevaju istovremeno postojanje više različitih deviznih kurseva za različite vrste transakcija. Primenjuju ih samo zemlje sa deviznom kontrolom.

Vlasti određuju jedan zvaničan, centralni kurs, kao i “lepezu” kurseva nižih i viših od centralnog.

MNOGOSTRUKI DEVIZNI KURSEVI

Cilj upotrebe mnogostrukih deviznih kurseva je:

podsticaj određene vrste izvoza (upotrebom deviznog kursa višeg od centralnog),

destimulisanje određene vrste uvoza (upotrebom deviznog kursa višeg od centralnog), destimulisanje određene vrste izvoza (upotrebom deviznog kursa nižeg od centralnog), ili podsticaj određene vrste uvoza

(upotrebom deviznog kursa nižeg od centralnog).

Documents

11-DEVIZNI KURS.ppt