1. Nastanak i razvoj ekologije Naziv I prvu def. ekologije dao je Ernst Hekel 1866. Termin ekologija Hekel je skovao od dve grcke reci: oikos-dom I logos-nauka. Prva def bioloske ekologije Hekel, glasi Pod ekologijom podrazumevamo celokupnu nauku o odnosima organizma I spoljasnjeg sveta koji ga okruzuje u koju mozemo u sirem smislu ubrojiti sve egzistencijalne uslove. Osnivacm ekologije tbalo bi smatrati Carlsa Darvina, medjutim I on sam odaje veliko priznanje Hekelu: Gotovo sve zakljucke do kojih sam dosao potvrdio je I taj prirodnjak cije je znanje u mnogo cemu potpunije od mog. Ekologija kao bioloska nauka prolazila je kroz razlicite faze razvoja, sto je dovelo do osnovne podele na:autoekologiju, populacionu ekologiju I sinekologiju. Autoekologija je podgrana ekologije koja proucava medjuodnose pojedinih organizama ili njihovih grupa, u okviru iste ili razlicitih vrsta, I uslova u njihovoj okolini. Populaciona ekologija je podgrana autoekologije I predstavlja nauku ostrukturi I dinamici populacija pojedinih vrst . a Sinekologija je omogucila da se prvobitnog organskog, preko populacionog nivoa, ekologija razvije u nauku o zajednicama biljaka, zivotinja I mikroorganizama I njihovoj medjusobnoj povezanosti, kao I povezanosti sa njihovom anorganskom okolinom. Tako je ekologija postala nauka o ekosistemima. Dalji razvoj ekologije odvijao se putem postepenog ukljucivanja coveka I drustva u focus ekoloskih razmatranja. Savremena ekologija vise paznja posvecuje istrazivanju nacina, obima I karaktera uticaja ljudskog dr ustva na prirodu, zivotnu sredinu. Ekologija gubi jednoznacnost koju je u pocetku razvoja imala kao bioloska disciplina. Ekologija ima odlucujuci uticaj drustva I coveka na prirodu I zivotnu sredinu. Osnovni naucni interes ekologije je dvostruk: 1. Kao prirodna, naucna disciplina istrazuje fizikalne, hemijske, geoloske, biolooske, astrofizicke I druge fenomene I zakone koji su znacajni za odrzavanje prirodne ravnoteze nastavljanje nenarusene dinamike prirodnih procesa na zemlji. 2. kao Disciplina drustvenih nauka, ili socijalna ekologija, proucava I otkriva medjuzavisnosti ljudskog drustva I prirode I to sa aspekta uticaja drustva na prirodne procese. 2. Predmet i podela ekologije Sinisa Stankovic ekologiju je def kao nauku koja proucava splet medjusobnih odnosa izmedju zivi bica, jednih prema drugima I prema uslovima nezive prirode. Elementi njenog predmeta proucavanja: ziva bica, sredina(okolina) medjusobni uticaj zivih bica u sredini, I odnos zivih bica I sredine. Ekologije bi se mogla def kao nauka koja proucava odnos zivih bica prema njihovoj zivotnoj sredini, njihov medjusobni odnos u zivotnoj sredini, uticaj zivotne sredine(okoline) na ziva bica. Krajnji cilj ekologije je da dodje do saznanja na kojim nacelima pociva zajednicki zivot organizama u svakoj zivotnoj oblasti. Ekologija mora polaziti od saznanja da je covek istovremeno prirodno ali I drustveno, kulturno bice. Ekologiju je moguce podeliti na: ekologiju biljaka, ekologiju zivotinja I humanu ekologiju. Ekologija biljaka u sredistu paznje ima odnose biljaka prema drugim biljkama u njihovoj okolini. Pristup je: opisivanje vegetacione I biljne kompozicije jednog podrucja I taj pristup uvek odbacuje uticaj zivotinja na biljke. Ekologija zivotinja se bavi proucavanjem rasta populacije, rasporedom, ponasanjem I odnosima izmedju zivotinja I njihove okoline. Humana ekologija proucava specificne odnose koji postoje izmedju coveka I njegove okoline, a koji se mogu istrazivati razlicitim disciplninama I sa razlicitih aspekata. Cetiri osnovne teme humane ekologije:1.stanovnistvo2.okolina.3.tehnologija4.organizacija. polazeci od ekosistema kao osnovne jedinice za proucavanje u ekologiji I pojma coveka kao prirodnog, drustvenog I kulturnog bica, humana ekologija bi se mogla odrediti kao grana ekologije koja izucava mesto coveka u ekosistemu, medjusobni uticaj coveka I ekosistema I promene koje iz tog uticaja proizilaze. 3. Pojam okoline sredine U najsirem smislu reci okolina obuhvata sve sadrzaje I odnose koji se nalaze oko nekoga ili necega na sta se ili na koga se ti sadrzaji (prirodni I drustveni) odnose. To znaci da u samom pojmu okolina moramo imati na umu neki subjekt (neke aktere) o cijoj okolini govorimo. To moze biti neka biljna ili zivotinjska zajednica, covekova zajednica (drustvena grupa, odnosno drustvo) I sl. Okolina je relaciona kategorija jer je pojmljiva u odnosu na neki subject, pri

cemu se oretpostavlja I postojanje izvesne komunikacije izmedju tog subjekta I njegove okoline. Okolina predstavlja postojanje odredjenog centra. Taj centar je aktivan prema okolini. On je I sam oredjena (raznolika) struktura ili u sebi sadrzi aktivne structure(tako kazemo fruska Gora I njena okoline). Pod prirodnom okolinom coveka podrazumevamo uglavnom tlo, vodu, vazduh, kao I zivotni proctor za biljke, zivotinje I mikroorganizme. Oni zajedno cine prirodnu okolinu coveka. Pod socijalnom okolinom mozemo podrazumevati ljudskim radom stvorena materijalna dobra(zgrade, pruge, namirnice I sl..). pojam okoline I ekologije, sirio se iz prirodnog podrucja posebno sa bioloskog-na socijalno, ali ne napustajuci prirodno podrucje (nastaje tzv kiber-prostor), sto znaci da (pojam) okolina nema staticki karakter ni apsolutno znacenje vec relativno I dinamicko znacenje. Prirodna I socijalna okolina coveka su one stvarnosti- ekoloski system (ili globalni eko-sistem) koje se ne mogu strogo odvojiti jedna od druge. 4. Prirodni i dru tveni sistemi Prirodni sistemi su karakteristicni po:1.ono su organski sistemi, organskog karaktera. Unutar sistema odrzava se postojece stanje materije, energije, informacija I odnosa struktura. Izvesna ravnoteza ne znaci apsolutnu ravnotezu. 2.Prirodni sis su sis cirkulacije, postoji process propadanja I obnavljanja u sistemu ili citavog sistema.3.Oni sun a izvestan naci logicki sis sto znaci da imaju neku unutrasnju deterministicku prirodu kretanja.4.prirodni sis su stabilni I otvoreni sis, mogu asimilovati negativne posledice koje proizilaze iz njihovih unutrasnjih odnosa ili odnosa medju pojedinim sistemima, te se autonomno regenerisati.5.prirodni sis medjusobno su dopunjujuci, kompenzativni I u tom smislu medjusobno zavisni sis.6.prirodni sis su hijerarhijski organizovani sto znaci da postoje sis nizeg I viseg ranga, jedan od drugog zavise u opstoj cirkulaciji materije I energije. Njihova hijerarhija nije hijerarhija moci ver reciprociteta,razmene I uzajamnosti. Covekovi drustveni sis poseduju sl. Obelezja: 1.covek je stvorio nove, sopstvene sis svojim radom. Rad se ne odvija individualno I spontano, vec organizovano I drustveno, shodno nekim ciljevima I potrebama.2. struktura tako stvorenih sis je organizacija. Podela rada ima karakteristican uticaj na organizaciju samog sistema3.covekovi sis su od materije, a ne od organizma kao u prirodnim sis.4.covekovi sis su zatvoreni sis, koji ne primaju strane elemente ukoliko nisu I na sasvim odredjenom mestu u sis predvidjeni.5.covekovi sis su delimicni sis.oni ne mogu da egzistiraju kao samodovoljni, vec zive na racun drugih sistema koji ih okruzuju, a posebno prirodnih sis.prirodni sis su neprolazna osnova covekovih sistema.6.covekovi sis su funkcionalni sis.oni nisu stvoreni da bi kao takvi postojali vec da bi ostvarili neku funkciju. U toku svoje istorije covek moze ugroziti ili potpuno dovesti u pitanje svoj stvoreni sis, ali priroda sama ne ili vrlo retko. 5. Ekosistem jedinstvo ive i ne ive prirode Ekosistem-gr,oikos-kuca, domacinstvo, sistema, sastav, Celina. Je temeljni pojam za razumevanje ekoloske stvarnosti. Pod ekosistemom se uglavnom podrazumeva deo biosfere(Zemljin omotac, ukupan zivotni prostor organizama), sa zivim I nezivim sastavom-jedinstveno biocenoze I biotope. Oni uspostavljaju vrlo slozene medjusobne odnose I istovremeno se , odredjenim odnosima, povezuju sa okolinom u kojoj zive. Medju najvaznije ekosisteme ubrajaju se ekosistemi mora, ekosistemi voda na kopnu, ekosistemi kopna. Ekosistemi imaju svoju samostalnost odnosno prirodnu sposobnost samoregulacije I ocuvanja stabilnosti koja se ispoljava preko tri lanca ishrane. Pojava pojma ekosistem omogucila je iskorak ekologije izvan okvira strogo bioloskih istrazivanja. Ekosistemi nisu zatvoreni sistemi nego, putem medjusobne razmene materija I energije, obrazuju sistemsko jedinstvo (sistem viseg reda) svih manifestacija zivota u planetarnim razmenama koji se naziva biosfera. Savremena ekologija se vise ne moze zamisliti bez planetarnog nivoa. U nauci je prisutno I shvatanje da jedino planeta Zemlja predstavlja pravi ekosistem, posto se on smatra samodovoljnim, samopodesavajucim sistemom. Savremena ekologija je u focus svojih proucavanja I istrazivanja potpuno opravdano ukljucila uticaj coveka I drustva. U tom smislu pojam ekosistema nuzno ukljucuje I integrise razlicite faktore covekovog uticaja(mat sredstva, znanja, tehnologija, nauka I sl.). treba naglasiti da se razlikuje pojam ekosistem od pojma ekoloski system (globalni ekosistem). Ekoloski system (globalni ekosistem) sadrzi sledece ekoloske faktore:1.abioticke faktore:a)klimatski faktori..b)edafski faktori..c)orografski faktori 2.bioticki faktori:a)uzajamni uticaji zivotinja I biljaka..b)antropogeni factor

6. Kru enje materije i proticanje energije u biocenozama lanac ishrane Biocenoza I biotope predstavljaju zajedno ekoloski system u kome energija protice a materija kruzi izmedju obe komponente sistema I unutar svake od njih.Put kojim energija prolazi kroz zivotnu zajednicu I odnosi ishrane izmedju nekih vrsta koje u njoj zive opisuje pojam lanac ishrane.Energija je zajednicka osnova zivog sveta.Energija u biosferu ulazi u obliku sunceve svetlosti. Bez sposobnosti zelenih biljaka da vrse fotosintezu, veliki deo ove energije bi posle zagrevanja Zemljine povrsine bio naprosto ponovo vracen u svemir u obliku zracenja. U odredjenom ekosistemu veze medju vrstama se zasnivaju na hrani I na ulozi svake vrste u lancu ishrane. 1.PRIMARNI PROIZVODJACI, autotrofi jer mogu da vezu energiju koja im treba-samoishranjivaci, to su biljke koje imaju sposobnost fotosinteze. 2.POTROSACI, heterotrofi jer njih ishranjuju drugi. Primarni potrosaci su biljojedi I oni se hrane biljkama. Sekundarni ili tercijalni potrosaci su mesojedi. 3.RAZLAGACI, organizmi koji se hrane ostacima mrtvih biljaka I zivotinja.To su bakterije, gljivice, koje razlazu organske materije I na taj nacin vracaju minerale u zivotnu okolinu Postoje dve osnovne putanje kojima se energija krece kroz lanac ishrane-od biljojeda ka mesojedima(lanac ispase) I od razlagaca ka mesojedina(razlagacki lanac ishrane) 7. ivotno stani te (biotop), ekolo ka ni a i ekolo ka valenca Staniste, zivotno staniste ili BIOTOP je prostorno ogranicena jedinica, koja se odlikuje specificnim kompleksom ekoloskih faktora. Svaki organizam zivu u odredjenom tipu zivotnog stanista, u jednom jezeru, reci ili pustinji, I tug a je moguce lako pronaci. EKOLOSKA NISA je jedinstvo faktora kojima se neka vrsta prilagodila. Ona oznacava interakciju izmedju vrste I njenog stanista, opisujuci gde jedna vrsta zivi I kako tamo zivi. Nisa se ponekad opisuje kao uloga neke vrste u njenoj zajednici. Ekoloska nisa predstavlja specifican I jasno definisan ekoloski prostor kome je prilagodjena vrsta koja ga naseljava a time je odredjen I njen funkcionalni polozaj pre svega u lancima ishrane u biocenozi. EKOLOSKA VALENCA je granica tolerancije vrste na uslove zivota. Ona predstavlja sirinu kolebanja pojed inih ekoloskih faktora u cijim granicama je moguc opstanak neke vrste. Granica tolerancije -ekoloska valenca moze biti uska I siroka.Ridje lisice npr mogu da prezive na najrazlicitijim mestima I imaju siroku valencu. Korali imaju usku valencu I mogu da opstanu samo u uzanom pojasu okeana oko ekvatora gde temp vode nikada ne pada ispod 20 stepeni.

8. Biosfera jedinstven ekolo ki sistem planete Zemlje Svi ekosistemi Zemlje cine funkcionalnu celinu nazvanu BIOSFERA (sfera zivota). Biosferu sacinjavaju delovi ostalih Zemljinih sfera: atmosfera (sloj vazduha koji cini perifernu oblogu nase planete) hidrosfera (vodeni omotac zemlje) I litosfera (spoljasnji, povrsinski, tvrdi pokrivac Zemlje) naseljene zivim bicima. U biosferi se objedinjuju svi stupnjevi organizacije zivog sveta tako da biosfera predstavlja vrhunski bioloski system. Biosfera zapravo obuhvata citav zivi svet I naseljeni proctor sa unutrasnjim ekoloskim ekvilibrijem u pojedinim ekosistemima I medju njima.U citavoj biosferi nastaje, drzava se I razvija zivot. To znaci das u neprestano prisutna stanja ravnoteze I neravnoteze.Delovanjem antropogenog faktora (coveka) I narocito snagama naucnotehnoloske revolucije, biosfera prelazi u novi kvalitet nazvan noosfera, odnosno razumski sloj. Radi se o opstem evolucionarnom procesu u kojem se evolucija uzdize na sve vise nivoe uz povecanje svesti. Biosfera ili sfera zivota ponekad se definise I kao cetvrti omotac I odnosi se na sve zivotne pojave na planeti ili na onom delu planete gde postoji zivot. 9. Pojam i zna aj biodiverziteta Pod pojmom biodiverzitet ili bioloska raznovrsnost podrazumeva se sveukupnost gena, vrsta I ekosistema na Zemlji. Biodiverzitet se realizuje kroz tri osnona, medjusobno uslovljena I bioloski nerazdvojiva nivoa: genetickom, specijskom, ekosistemskom. GENETICKI DIVERZITET ukupan broj raznovrsnosti gena. Svaka organska vrsta

poseduje specificnu kombinaciju gena, koja je neponovljiva I rezultat je dugotrajne evolucije. SPECIJSKI DIVERZITET ukupan broj organskioh vrsta na Zemlji. Na Zemlji postoji preko 80 miliona vrsta ali je poznato I opisano samo 1.5 milion vrsta. EKOSISTEMSKI DIVERZITET ukupna raznovrsnost stanista I biocenoza, kao I ekoloskih procesa kojima se ostvaruje funkcionalnost ekosistema posredstvom realizatora-miliona zivih bica na zemlji. Poznavanje I ocuvanje bioloske raznovrsnosti predstavlja pravi concept zastite prirode, biolosku osnovu, teoriju, praksu, I filozofiju opstanka planete Zemlje I omogucava racionalno koriscenje prirodnih dobara. Ocuvana bioloska raznovrsnost prirodnih ekosistema ima globalni znacaj I predstavlja vrhunski uslov opstanka coveka I civilizacije uopstesa razvojem modernog I industrijskog drustva I civilizacije biodiverzitet se zakonito smanjuje (brojem vrsta) I osiromasuje, a njegovo progresivno opadanje moze da ugrozi I funckionisanje prirode. Buduci da je biodiverzitet uslov odrzanja zemljine biosfere, danasnje covecanstvo ima veliku odgovornost za obezbedjenje racionalnog I odrzivog koriscenja bioloskih resursa I zastitu vitalnih delova biodiverziteta, narocito genofonda I prirodnih ekosistema, kao osnovnih ciljeva I zadataka zastite prirode. 22. maj-dan zastite biodiverziteta-UN proglasila. Srbija-bitan centar biodiverziteta u Evropi jer poseduje bogat genofond divljih I gajenih biljnih I zivotinjskih vrsta I varijeteta, koji predstavljaju nezamenljive resurse za razvoj mnogih privrednih grana.

10. Nastanak i razvoj socijalne ekologije Prelaz od ekologije biljaka I ekologije zivotinja kao bioloskih, naucnih disciplina ka humanoj ekologiji odvija se pocetkom 20og veka 1921. E.R. Park I E. W. Bardzers su pod socijalnom ekologijom podrazumevali ekoloski nacin posmatranja ljudskog drustva, a posebno procesa planiranja razvoja velikih gradova (urbanizacija). Tek od vremena drugog svetskog rata pod socijalnom ekologijom podrazumevaju se istrazivanja oblika razvitka ljudske zajednice. Snazan podsticaj razvoju socijalne ekologije ce dati rimski klub pocetkom 60ih godina 20. veka. Diskusijama o granicama rasta ekoloska problematika dobija nove dimenzije I postaje drustveni problem. Uocavanje povezanosti izmedju ekoloske I socijalne problematike jedna je od presudnih cinjenica za nastanak socijalne ekologije. Za razvoj socijalne ekologije od presudnog su znacaja bile tri takve tendencije:1.PRODUBLJIVANJE I PROSIRIVANJE PREDMETA proucavanja I istrazivanja ekologije kao klasicne bioloske discipline u kontekstu prirodnih nauka.2. TENDENCIJA Vezana je za sve vecu orijentaciju istrazivanja od coveka kao jednog organizma, prirodnog bica, ka drustvenim aspektima njegove egzistencije-coveku kao kulturnom bicu.3.TENDENCIJA je neprestano pogorsvanje covekove okoline I prirode-od iscrpljivanja prirodnih resursa I sve veceg zagadjivanja do globalnog zagrevanja I opasnosti od promene klimatskih obrazaca.

11. predmet socijalne ekologije Prvu def socijalne ekologije dao je Mek Kenzi 1925. on je misljenja da je predmet soc ekologije proucavanje vremenskih I prostornih odnosa covekovog nacina zivota, kako se oni stvaraju selektivnim, distributivnim I adaptivnim snagama okoline. U ruskoj filozofskoj I socioloskoj literature veoma je uticajno shvatanje prema kojem soc ekologija proucava procese formiranja I funkcionisanja noosfere, to je system socioprirodnih odnosa koji se formira I funkcionise kao rezultat svesne, osmisljene delatnosti ljudi. Concept ekologije kao integrativne nauke zastupa Gerd Weigmann. Sa stanovista istrazivacke predmetnosti I metoda on ekologiju diferencira na nekoliko disciplina 1.bioekologija(autoekologiju, populaciona ekologija, sinekologija)2.humanu ekologiju3.socijalnu ekologiju

Concept ekologije kao integrativne nauke zastupa I E. P. Odum. On def ekologiju: nova ekologija ne stoji izmedju disciplina, vec je jedna nova integrirajuca disciplina koja se bavi stupnjevima organizacije koji nadilaze pojedinacne individume. Danilo Z. Markovic, je misljenja da je socijalno ekologiju moguce odrediti kao posebnu sociologiju koja za predmet svog proucavanja ima specificne veze izmedju coveka I njegove zivotne sredine, istrazujuci uticaj zivotne sredine kao ukupnosti prirodnih I drustvenih cinilaca na coveka, kao I uticaj coveka na njegovu zivotnu sredinu sa stanovista njegovoog ocuvanja kao okvira covekovog zivota, kao prirodno-drustvenog bica Utemeljenje socijalne ekologije Ivan Cifric objasnjava interakcijom u odnosima tri bitna sistema: industrijskog, ljudske zajednice(drustvo), prirodnog sistema. Drugacije receno: tehnickog, socijalnog I prirodnog sistema. Izmedju svakog od ova tri sistema postoje medjusobni odnosi koji se mogu predstaviti u disciplinarnom smislu: -izmedju industrijskog sistema I prirode postoje ekoloski aspektii -izmedju industrijskog sistema I covekove zajednice postoje ekonomski aspekti -izmedju covekove zajednice I prirode postoje humanoekoloski aspekti. Prema prof. Cifricu postoji I cetvrti ujedno I najslozeniji aspect, odnosno kombinovani system relacija koji bi se mogao nazvati socijalnoekoloski. On se sastoji u sledecem: sa jedne strane priroda daje covekovoj zajednici prirodne vitalne snage koje covek(u zajednici) putem rada unosi u industrijski system. Sa druge strane postoji povratna veza od industrijskog ka prirodnom sistemu: industrijski system pruza ljudskoj zajednici potrosna I upotrebna dobra koja zajednica transformise u svoju prirodnu okolinu kao kulturna dobra I kao kulturnu delatnost. Covekova zajednica ovde je centralni punkt relacija izmedju osamostaljenog industrijskog sistema I prirodne okoline. Bez namere da ovom prilikom definitivno odredimo predmet socijalne ekologije, misljenja smo da pri definisanju njenog predmeta treba poci od tri navedene tendencije u njenom razvoju, iz kojih sledi da bi trebalo razvijati holisticko misljenje I integrativni pristup pojedinih nauka u resavanju problema ekoloske krize.

12. Odnos socijalne ekologije prema drugim naukama Globalna ekologija I socijalna ekologija se shvataju kao posebne nauke iako im se predmeti proucavanja na odredjeni nacin poklapaju. Ove dve nauke poklapaju se u onom delu u kome se razmatra ekolosko sadejstvo drustva I biosfere. Razlike izmedju socijalne ekologije I globalne ekologije zasnivaju se na tome sto soc ekologija ne izucava sadejstvo biosfere sa ostalom neorganskom prirodom, a globalna ekologija ne izucava sadejstvo drustva sa organskom prirodom. Medjusobna saznanja do kojih dolaze koriste humana I socijalna ekologija. Humana ekologija je predhodila nastanklu soc ekologije. Za nastanak soc ekologije bitna je cinjenica da je krajem 50ih god 20og veka u humanoj ekologiji razvijen concept ekoloskog kompleksa koji se sastoji od 4 urzocno I funkcionalno povezane varijable:stanovnistvo, sredina, tehnologija I organizacija. Za soc ekologiju znacajna su saznanja koja pruza geografija. Geografska nauka ima razradjene metode I system istrazivanja kompleksa zivotne sredine. Ona ima veliki fond informacija o stanju prirode I radom stvorene sredine, o prirodnim resursima, ljudskoj popul;aciji I tehnickoj snazi ljudskih drustava, te I o prostornom razmestanju degradacija I zagadjivanja kako sredine u celosti tako I njenih komponenti-Ljesevic. Geografske nauke koriste saznanja do kojih dolazi ekologija pa I socijalna ekologija. Poseban znacaj ima odnos sociologije I njenih posebnih disciplina prema soc ekologiji. Sociologija je pokazala interesovanje za ekoloske probleme razvojem soc ekologije kao posebne istrazivacke oblasti, ali je kao opsta teorijska disciplina ostala po strain drzeci se tradicionalne seme disciplinarnih podela. -Mitic. Sociologija je krajem 20og I pocetkom 21og veka usla u fazu ponovnog preispitivanja predmeta istrazivanja I osnovnih kategorija, I shodno svom disciplinarnom pristupu kompetentnije se ukljucila u resavanja savramenih ekoloskih problema.

Socijalna ekologija postala je predmet izucavanja I ekonomije, prava, psihologije, pedagogije I dr. pri tom se cesto isticu I nastojanja za konstituisanje novih naucnih disciplina koje bi proucavale probleme narusavanja ekoloske ravnoteze. Nastaje ekolosko pravo, ekoloska psihologija, ekopedagogija I dr. od posebnog znacaja su nastojanja da se ekoloski problemi proucavaju I sa etickog stanovista. Rayni Kothary: razmisljati I ekoloski delovati stvar je etike kao I postovati prava ostalih bica.

13. Metod socijalne ekologije Teskoce u izgradjivanju metoda socijalne ekologije: 1.Teskoce u odredjivanju predmeta Istrazivanja I formulisanja polaznih hipoteza proizilaze iz:a)slozenosti samog predmeta proucavanja b)nedovoljnog naucnog saznavanja tih pojava I veza izmedju njih 2.Izrada plana istrazivanja obuhvata organizacijski tok istrazivanja, metode, tehnike koje ce biti koristene u prikupljanju cinjenica I podatke o osobama koje ce ucestvovati u Istrazivanju I organizaciji istrazivackih ekipa. Teskoce se mogu javiti u prikupljanju podataka I njihovom sredjivanju I zakljucivanju 3.U fazi prikupljanja podataka se najcesce koriste sl. Metode: posmatranje, ispitivanje, matematicko statisticke metode I uporedjivanje. Teskoce u primeni ovih metoda I tehnika u socijalnoj ekologiji proizilaze iz njenog veoma sirokog polja u okviru koga se proucava I istrazuje odredjena pojava (ili vise pojava) 4.u fazi sredjivanja I klasifikacije prikupljenih podataka uspostavlja se odredjeni red medju prikupljenim podacima.Postoje pravila klasifikacije I njih treba prilagoditi predmetu proucavanja u socijalnoj ekologiji odnosno socijalnnoekoloskom kontekstu. 5. U fazi naucnog objasnjenja potrebno je doci do saznanja sadrzaja, structure, funkcije, uzroka I nacina nastanka, razvoja I nestanka pojava koje su predmet njenog proucavanja. Teskoce bi mogle biti savladane ako bi se prevazisla shvatanja raskoraka izmedju deskriptivnih zakona koji vladaju u prirodi I normativnih zakona koji postoje u drustvu. Naucna saznanja u soc ekologiji podlezu proveravanja-verifikaciji.Proveravanja u UZEM smislu postoji kada se neposredno po naucnom zakljucivanju pristupa prikupljanju novih podataka I njihovoj teorijskoj interpretaciji. Proveravanja u SIREM smislu predstavlja verifikaciju naucnog zakljucivanja kroz dugotrajan process razvoja nauke I ljudskog drustva. Prihvatljivije je proveravanja u uzem smislu. OSNOVNI ELEMENTI METODA SOC EKOLOGIJE Osnovna tri elementa svakog metoda jesu:1.prethodno znanje o predmetu 2.postupak dolazenja do novih znanja 3.sredstva koja se koriste u saznavanju predmeta Za soc ekologiju mogle bi biti znacajne teorijsko-metodoloske orijentacije pozitivizma I istorizma Iz pozitivistickog metoda soc ekologija bi mogla da kriticki preuzme zalaganje za utvrdjivanje uzrocnih I funkcionalnih veza medju pojavama I koriscenje induktivnog pristupa u zakljucivanju. Iz istorijskog metoda soc ekologija mogla bi da kriticki preuzme metod razumevanja kojim se otkrivaju unutrasnja znacenja koja ljudi pridaju svom delovanju I tvorevinama tog delovanja. Metodoloski postupak u proucavanju I istrazivanju sistema priroda drustvo, moga bi se zasnivati na indukciji I sintezi, tj na induktivno-deduktivnoj I empirijsko-racionalnoj metodi. Nezaobilazno polaziste za izgradjivanje I predmeta I metode soc ekologije je ekoloski pogled na svet. Za soc ekologiju posebno su znacajni:sistemsko shvatanje sveta, ekoloska kriza, kriza ljudskog bitisanja u savremenom svetu..

Metode, tehnike I instrumenti za prikupljanje podataka u socijalnoekoloskim istrazivanjima trebalo bi da budu prilagodjeni specificnostima predmeta istrazivanja socijalne ekologije. U kontekstu soc ekologije trebalo bi kriticki promisljati I prakticno unapredjivati matematicko-statisticke metode I metod modelovanja koji se mogu koristiti u istrazivanju ekoloskih problema. 14. Pojam i struktura dru tvenog delovanja Socioloski posmatrano delovanje je smisaono, usmereno na zadovoljavanje potreba, interesa I vrednosti, odredjeno ponasanje coveka, sto proizvodi odredjene posledice.Posledice nastaju kao rezultat povezivanja ljudi medjusobno u procesu delovanja. Najvazniji elementi u strukturi drustvenog delovanja I drustvenog odnosa su svescom obdareni ljudi kao akteri, zatim potrebe koje pokrecu na delovanje, predmeti I sredstva koji ga omogocavaju, vrednosti koje ga osmisljavaju, interesi koji ga usmeravaju I drustvene norme koje ga uredjuju.-Tripkovic Kljucno mesto u strukturi drustvenog delovanja ima covek. Bez ljudi ne moze biti nikakvog drustvenog delovanja kao drustvenog procesa. Predmet delovanja takodje biraju ljudi koji koriste I odredjena sredstva, neposredno zadovoljavajuci svoje potrebe, ostvarujuci vrednosti I interese (ciljeve) Covek je subject koji povezuje I objedinjuje sve druge elemente drustvenog delovanja, U procesu prakticnog delovanja covek aktivira sve ostale elemente drustvenog delovanja: sredstva koristi za izmenu predmeta delovanja u skladu sa odredjenim potrebama, vrednostima, interesima I prihvacenim normama.

15. Potrebe Potreba se izrazava kao dinamicka snaga pojedinca ili grupe, motiv koji daje sadrzaj ismisao covekovoj delatnosti. Potrebe nastaju:a)kao osecaj nedostatka necega koji pokrece, motivise, usmerav da se taj nedostatak nadomesti I a pribavi ono sto nedostaje(novac, znanje, ljubav, pitka voda, cist vazduh) I b)kao visak necega cega se treba osloboditi ili ga usmeriti I pokrenuti kako bi bila uspostavljena prirodna ravnoteza I povoljno stanje (visak energije, novca, robe, zagadjujucih materija u vazduhu..) Prema osnovnom znacenu za coveka potrebe mogu biti: 1)primarne 2)sekundarne Prema subjektima odnosno nosiocima potrebe mogu biti: 1. potrebe pojedinca 2. potrebe grupe I 3. potrebe zajednice. 16. Predmeti i sredstva dru tvenog delovanja Predmeti I sredstva delovanja se sustinski ne razlikuju od ljudi kao zivih bica I kao aktera drustvenog delovanja I drustvenog zivota uopste. Drustveno delovanje je uvek predmetno I ispoljava se uvek objektivno kao promena koja nastaje na objektu delovanja usled dejstva subjekta. Object delovanja je priroda u najsirem smislu; na nju ljudi zajednicki deluju I prilagodjavaju je svojim potrebama, proizvodeci predmete kojih u prirodi nema a za kojima kod pojedinca ili grupa postoje potrebe. Object drustvenog delovanja mogu biti I drugi ljudi, individualne ili drustvene tvorevine, drustveni odnosi, kulturne tekovine koje se koriste, razaraju, nadgradjuju, sire, usvajaju ili odbacuju. Sredstva covekovog delovanja nisu samo fizicki predmeti vec I neki psiholoski sadrzaji drustvene svesti. Njih treba shvatiti kao materijalne I duhovne tvorevine pomocu kojih ljudi deluju u prirodi I drustvu. Sredstva drustvenog delovanja cine bitan konstitutivni elemenat svakog drustva I svakog istorijski odredjenog nacina proizvodnje drustvenog zivota. 17. vrednosti Interesovanja za vrednosti proizilaze iz covekove teznje da osmisli svoj zivot I zivote drugih ljudi. Dragomir Pantic:Vrednosti su relativno stabilne, opste I hijerarhijski organizovane karakteristike pojedinca I grupa, formirane medjusobnim delovanjem istorijskih, aktuelno-socijalnih I individualnih cinilaca koje zbog tako pripisane pozeljnosti usmeravaju ponasanje svojih nosilaca ka odredjenim ciljevima.

Vrednosti poseduju sledece karakteristike:1)relativnu stabilnost 2)One su opste, nisu specificne preferencije 3)hijerarhijski su organizovane 4)karakteristike su pojedinca 5)karakteristike drustvenih grupa 6)Formirane medjusobnim delovanjem istorijskih, aktuelno socijalnih I individualnih cinilaca 7)imaju pripisanu pozeljnost 8)usmeravaju ponasanje svojih nosilaca 9)manifestuju se u ponasanju 10)imaju svoje nosioce 11)povezane su sa ciljevima mada se na njih ne svode Postoje ciljevi koji imaju opsteljudski karakter:sloboda, mir, ljdska prava, ekologija, demokratija, razvoj, solidarnost, altruizam, druzenje, doslednost, licni integritet. Vrednosti su istorijski promenljive kategorije. Postoji stalna borba izmedju starih I novih vrednosti, izmedju pozitivnih vrednosti I vrednosti-projekcija. Vrednosne orijentacije licnosti I drustvenih grupa nastaju u odredjenoj drustveno-kulturnoj sredini. Mnogi cinioci iz te sredine nastoje da onemoguce razvoj individualnosti ili da njen razvoj prilagode svojim ciljevima I potrebama. Na taj nacin se sputava razvoj kreativnosti, samostalnosti I slobode licnosti, a zahteva poslusnost, privrzenost opstim interesima I konformizam, sto deluje vrlo nepovoljno na razvoj coveka I ljudskog drustva. 18. Interesi Interes (od latinskog interesse-ucestvovati, biti izmedju, imati udela) oznacava aktivan odnos subjekta prema objektu delovanja, usmerenost na objekat usled njegove vaznosti za subjekat koji od ucestvovanja u zainteresovanom delovanju I ponasanju ocekuje zadovoljavanje svojih primarnih potreba I osnovnih vrednosti. U drustvenom smislu interesi su izraz objektivnog sklopa drustvenih odnosa u kojima se nalazi neki pojedinac ili grupa I razlikuje se od interesa u psiholoskom smislu shvacenih kao racionalizacija subjektivnih zelja. U osnovi svih interesa leze ljudske potrebe. Kant je razlikovao patoloske interese cula za ono sto je prijatno I korisno I sto proizilazi iz potrebe I prakticne interese uma za ono sto je dobro I sto budi potrebu. Interes je relaciona kategorija kojom se iskazuje odredjeni drustveni odnos bez obzira da li je njihov nosilac pojedinac ili kolektiv. Habersman:Interesima nazivam osnovne orijentacije koje su vezane za odredjene fundamentalne uslove moguce reprodukcije I samokonstituisanja ljudskog roda, naime za rod I interakciju. Te osnovne orijentacije nisu usmerene na zadovoljavanje neposrednih empirijskih potreba, nego na resavanje sistemskih problema uopste. 19. Dru tvene norme Drustvene norne (lat. Norma-pravilo, propis) su drustvene tvorevine koje predstavljaju misljenje o onome sta treba da bude. Norma moze da bude potpuna I nepotpuna.Potpuna norma sadrzi 4 elementa:1)hipotezu dispozicije 2)dispoziciju 3)hipotezu sankcije 4)sankciju. Obzirom na process nastajanja norme mogu biti pravne I moralne. Pravne norme stvara ovlasceni organ u predvidjenoj proceduri a njihovo nepostovanje sankcionise za to ovlasceni organ u takodje predvidjenoj proceduri. Moralne norme stvaraju pojedinci I drustvene grupe, njihovo sankcionisanje je spontano I difuzno. 20. Socijalnoekolo ka akcija Socijalnoekoloska akcija je internacionalna ljudska aktivnost koja je usmerena na izmenu odredjene ekoloske situacije.u strukturi soc akoloske akcije postoje svi vec izlozeni elementi structure drustvenog delovanja ali se oni ovde odnose na ekoloski aspect covekove aktivnosti ciji je cilj zastita I unapredjenje zivotne sredine. Akteri mogu biti ekolosko osvesceni pojedinci, ekoloske grupe I pokreti, ekoloske nevladine organizacije, drzavni organi, vaspitno obrazovne ustanove.. Kao drustvena pojava soc ekoloska akcija je razlicita od prirodne I licne pojave. Sastoji se od delovanja povezanog ponasanja najmanje dva coveka kao svesnih I voljnih bica. Takvo povezano ponasanje proizvodi neku promenu u

prirodi I drustvu-npr uklanjanje otpada u odredjenom delu naselja, ciscenje I odrzavanje zelenih povrsina u gradu, ekolosko uredjenje decijeg vrtica I sl. Svojim neekoloskim ponasanjem covek je opteretio okolinu tako da samo ekoloskim ponasanjem moze da je dovede do ozdravljenja.

21. Antropocentrizam Je filofski pogled na svet koji smatra da e ovek, tj ljudksi rod osnov i svrha postojanja svega postoje eg, itavog ustrojstva svete i svih zbivanje u njemu. Grd ki ovek i sredi te. Karakteri e je slede i stav. Samo ljudska bi a poseduju ili nose unutarnje moralne vrednosti tj, samo su ljudi i njive vrednosti podlo ni moralnim vrednostima, rasu ivanjima i vrednovanjima, a ostatak prirode ima isklju ivo instrumentalnu vrednost kao sredstvo koje slu i ciljevima ljudi Prvu antropocentir nu ekti ku poziciju zasnovao je anti ki filozof Sokrat, Aristotel jedino je ljudima svojstveno da imaju ose anje odobra i zla, pravde i nepravde i druga ose anja istoga reda. U savremenoj ekolo koj literaturi ubediljivo je sidkreditovan instrumentalni odnos prema prirodi i nagla eno da ciljevi oveka i sredstva njihovog postizanja moraju biti odvedeni u sklad sa ekolo kim zahtevima. 22. Ekocentrizam Po njoj u sredi tu eti kog pitanja nije ovek, ve ekosistem , prioda. Prvi utemeljivan i ekolo ke etike je Zenon, osniva stoi ke filozofske kole. Montenj 16. Vek surov odnos prema ivotinjama vodi do surovog odnosa prema ljucima. Nakon toga openhauer, Kant. Na simboli kom nivou, utemeljiva ekolo ke etike je indijanski poglavica Sietl. ( pro itati pismo i pri ati o njemu) U na oj tradiciji deci se esto govorilo- da se ne ubija ivotinja bez zrazloga, da se ne baca prljav tina u izvor vode za pi e, da je greh da se baca hleb, da se mu e ivotinje 23. Anomoetika animals rights pozicija ovek je odavnina pokazivao interes za ivotinje. ovekov stav prema ivotinjama je ambivalentan- u toku svog razvoja nastojao je da se to vi e izdigne ivotinja, a sa druge strane oduvek je nastojao da se pribli i ivotinjama i da ih pripitomi. Pojavom knjige Prava ivotinja H.S. Salit, 1982. Kona no su postavljeni temelji oblasti prava iovotinja. Zahtevi za obezbe ivanem prava ivotinjama danas su legitimni , pravno regulisani i zakonski sankcionisani. Isto tako sve je ve i boroj ljudi koji su mi ljenje da je ovek obavezan da se pona a moralno ispravno prama ivotinjama, kako zbobog sopstevnih moralnih normi, tako i zbog potreba uspostavljanja autonomnih eti kih normi u komunikaciji izme u ljudi i ivotinja, usled uvi anja i uva avanja vrednosti koje ivotinjae imaju po sebi, a ne samo u odnosu na oveka. 24. Biocentri na etika: po tovanje ivota Biocentri an zna i ka ivotu okrenut. Ako neki objekat poseduje intrsi nu vrednost o sebi, a ne prosto na osvnovu svojih upotreba. To zna i da taj objekat poseduje neko sebi svojstveno dobro, i to je dobro za njega ne zavisi od spolja njih faktora. Po biocentri noj etici sva iva bi a, na osnovu toga to su iva, imaju moralno dostojanstvo. Jednu verziju biocentri ne etike predstavlja princip strahopo ovanja prema ivotu koje je zastupao nema ki lekar i humanist Albert vajcer- shvatanje da ja sam ivot koji ho e da ivi, usred ivota koji ho e da ivi smatrao najosnovnijom injenicom ljudske svesti. Bio je uveren da u prirodi postoji dobro, izvesna vrednost koja bi mogla biti od pomo i da se obezbedi osnova za ove asnku etiku. Biocentir na etika je utemeljena na stanovitu da je ljuska vrsta mo e ne samo trajno opstati kao jkooperativni deo biosfere,ve da je opstanak biosfere i ivota u njoj, trajna i najvi a vrednost, a bitna pretpostavka za o uvanje te vrendosti je po tovanje biodiverziteta. 25. Etika zemlje Najuniverzalnije pro ienje ekolo ke etike, koje ne uklju uje samo iva bi a, nego i planine, reke i itavu povr inu zemlje predstavlja etika zemlje. Osniva je Aldo Leopold, njegova zbirka ogleda pod naslovom Almanoah okruga Send predstavlja klasi ni tekst ekolo kog pokreta. Po njegovom mi ljenju zemlju ne mo emo vi e tretirati kao puki objekat, koji se mo e koristiti i oblikovati po ovekovoj eljizemlje, nije samo tlo, ona je izvor energije koja proti e korz kolo tla, biljaka i ivotinja. Problem lova- re io je tako to je

rekao da je moralno dopu teno ubiti nekog jelena sve dok se titi celovitost, stavilnost i lepota populacije jelena. U ovom kontekstu fokus moralnog uva avanja pomera se sa pojedinca na bioti ke celine. 26. Ekozofija Arne Nes Ekolog izNorve ke, def ekozofiju shvatam kao filozofiju ekolo ke harmonije, kao vrstu mudrosti, koja sadr i norme, uloge, postulate, vrednosne prioritete i hipoteze koje se odnose na univerzm. Formulisao je sedam principa dubinske ekologije i dubinskih ekolo kih pokreta 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. odbacivanje slike oveka u okru enju u korist relacione prestave celinea-polje biosferi ni egalitarizam u u principu. Principi diverziteta i simbioze anti-klasni stav borba protiv zaga enje i iscrpljivanja kopleksnost, a ne komplikovanost lokalna autonomija i decentralizacija

sa svojih sedam su tinskih principa, dubinska ekologija je filozofska osnova na eg odno enja prema planeti Zemlji, ineternacionalni pokret za budu i ivot, put za samorealizaciju i kompas za svakodnevnu ekolo ku akciju. 27. Motivi ovekovih odnosa prema biljnom i ivotinjsakom svetu ovek se razli ito odnosi prema drugom oveku, ili dru tvenim skupinama sa razli itim obele jima- rasnoj , eti koj, verskoj, klasnoj... pa tako i prema ivotinjama i biljkama kao jedinkama, ali i kao vrstama. Iz socijalne psihologije je poznato da prema drugima druga ijim od nas nastaju druptvene predsrasude, unapred formirana stanovi ta o drugima bez potrebe za racionalnom argumentaciojom ili li nom proverom stanovi ta o ispravnosti stavova koje smo a priori zauzeli. Neovisno od predrasudama prema drugima nastaju odnosi manje ili ve e bliskosti ili distanciranja. U slu aju prema ivotinjama radi se o bioti koj distanci, karakteristi ne ne samo za pojedince ili skupine ve i za kulture. U emprijskim istra ivanjima odnos prema ivotinjama i biljnim vrstama mo e se konkretizovati preko etiri relacije u kojima ovek nalazi izvor motiva za brigu o ivotinjama i biljkama, koje su ujedno i na ela za ovekovo pona anje 1. ETI NOST implicira ovekovu du nost da vodi brigu o biljkama i ivotinjama. Du nost proizilazi iz ovekove pozicionalnosti po kojoj je ovek vrednost po sebi i zato ima du nost da se brine o susvetu, koji je sve vi e ugro en emu je i sam doprineo. Tako e du nost proizilazii iz respekta ivota kao takvog kojeg nije sam stvorio, zbog normativne vrednosti ivota. 2. UTILITARNOST- korisnost- ovekaova korist je klju ni motiv za brigu o biljkama i ivotinjama. Jasno je da je ivi svet prirodni izvor oveku na raspolaganju od kojeg mo e imati razne koristi i to dok su ivi ( rad, zabava, ukras, odr avanje biolo ke ravnote e), kad su mrtvi ( hrana, gra evinski materijal...) 3. EMOTIVNOST- kao motiv ovekova postupuanja prema biljkam i ivotinjama pretpostavlja da one kod oveka izazivaju odre ene emocije ( ljubav, saose anje), ili este identifikacije ( ovek bira psa sli nog sebi) i da iz tih razlga ljudi birnu o biljkama i ivotinjama. Emotivno postupanje je e e prema jedinkama nego celoj vrsti, 4. SITUACIJA- razli ite okolnosti uslovljavaju i opravdavaju ovekov razli it odnos prema biljkam i ivotinjama. U nekom dru tvu ili sredini odnos prema njima naj e e je uobi ajen i konstantan, ali individualni postupci variraju 28. Od antropocentri ne ka ekocentri noj etici u procesu vaspitanja i obrazovanja Ekocentri na eti ka pozicija sadr i sasvim opravdan holisit ki pristup koji nagla ava me usobne moralne obaveze i veze izme u ljudi, ivotinja i biljaka kao ravnopravnih lanov jedinstvene bioti ke zajedice. ovek je , za razliku od drugih vrsta socijalno bi e i to je bitna odlika njegove vrste . kod moralnog delovanja u dru tvu zna ani su kako rezultati delovanje tako i motivi. Sa gledi ta ekolopkog u inka, pa ak i sa gledi ta pobuda, ne ini nam se zna ajnim da li smo neku umu za titili radi rekreacijskih potreba, radi erozijskih opasnosti ili radi ume same. ovek modernog industijskog dru tva i civilizacije isuvi e duboko je ukorenjen u tradicionalnu antropocentri nu eti ku paradigmu i previ e otu en od problema okoline da bi se mogao tako lako probuditi iz dogmatskog antropocentri nog dreme a.centralno pitanje je kako pravilnim vaspitanjem preobraziti ljude da poseduju maksimalan ose aj za prvadoljublje i istinoljublje i da spremno do ekaju svoju budu nost. Sa aspekta primene znanja kultura mo e biti podru je ostvarivanja ve e ovekove

slobode, ali i podru je ve e manipulacije. Proces konstituisanja novog svetskog-globalnog morala kojeg nikada do sada nije bilo, tj prelaz u ekolopko dru tvo i ekolo ku kulturu, ne e biti mogu bez promene na e sveukupne duhovnosti. Da bi agensi socijalizacije ( porodica, pred kolska ustanova, kola ,sredstva masovnih komunikacija) mogle adekvatno da odgovore izazovima vremena, da iza u iz ablona i suo e se sa novim ivotnim istinama i da sa tolerancijom omogu e deci i omladidni da to isto iska u, potrebne su duboke i sveobuhvatne dru tvene i civilizacijske promene. Put u ekolo ko dru tvo posredovan je kulturom.. To pretpostavlja kriti ku valorizaciju osnovnih pretpostavki modernog industrijskog dru tva i civilizacije: Produktivisi ke logike- prema kojoj proizvodnja materijalnih dobara postoji radi sticanja profita, a ne radi zadovoljavanja autenti nih ljudskih potreba Opsesivne ( patolo ke) potro nje- u kojoj vrednosti imati stvari ima prednost nad biti ostvarenja ljudskih potencijala Jednodimenzionalnog ( tehni kog) progresa koji pretvara i prirodu i oveka u svoje instrumente. 29. Dubinska ekologija Pojam dubinska ekologije skovao je filozof i ekolog iz Norve ke Arne Nes. A predlo io je novu disciplinu ekosofiju koja sa principom biosferi nog egalitarizma zaseca u same korene dominiraju e paradigme zapadnog shvatanja prirode. Prvi put je A.Nes izlo io dubinsku ekologiju na Tre oj svetskoj konferenciji o budu nosti resursa u Bukure tu. Platforma dubinske ekologije sadr i slede e principe: Napredak ljudskog i ne ljudsko ivota na zemlji ima vrednost samo po sebi. Bogatstvo i raznovrsnot oblika ivota sami po sebi predstavljaju vrednosti i doprinose napretku ljudksog i ne ljudskog ivota na zemlji Ljudi nemaju pravo da redukuju to bogatsvo i tu raznovrsnost, izuzev da bi zadovoljili vitalne potrebe Sada nje ljudsko me anje u neljudski svet je preterano Zna ajna promena u korist boljih ivotnih uslova zahteva promene u politikama Ideolo ka promena uglavnom se odnosi na razumevanje kvaliteta ivota pre nego na privr enosti visokom standardu ivljenja. Oni koji se sla u sa prethodnim ta kama obavezni su da direktno ili indirektno u estvuju u poku aju da se ostvare ove neophodne promene. Dubinski ekolozi poku avaju da izrade alternativni filozofksi pogled na svet koji je holisti ki i koji nije okrenut ka oveku. Polje koje se bavi tim pitanjima Nes je nazvao eko-filozofiju, a svako osobeno izra ivanje alternativnog pogleda na svet naziva ekozofijom. Postoje dve opasnosti u kojima se ekologija poima kao osnovna nauka. Opasnost pretvaranja ekologije u sveobuhvatni pogled na svet Opasnost da ekologiju smatamo kao nauku koja mo e da ponudi nau ne odgovore na specifi ne probleme, jer bi to vodilo zabludi da je mogu e na i neko brzo tehnolo ko re enje. Kritika dubinske ekologije Dubinskoj ekologiji nedostaje kritika politike.oni ne pro iruju ekolo ki koncept me usobne povezanosti, na tehnologiju i profiterski industijalizam, ne uvi aju porebu modernizacije demokratije Iako priznaju injenicu da je enormni rast ljudske populacije razlog za zabrinutost- blizu milijarde ljudi u obom trenutku je neuhranjeno ili gladuje. Dubinski ekolozi ne uvi aju protivre nosti autoritarne globalizacije, koja ne jednoj strani proizvodi ekonosku efikasnost, a na drugoj globalizuje siroma tvo, pretvaraju i tako savremeni svet u zajednicu opasnosti.

30. Gea hipoteza Gea hipotezu je nau nim metodama formulisao britanski hemi ar atvosfere D ejms Lavlok. Po ovoj hipotezi planeta ne samo da vrvi ivotom, ve izgleda da je i ona sama po sebi ivo bi e. Po njemu planeta Zemlja je samoreguli u i ivi organizam, kojii ivi u me usobnim vezama u tkanini ekolo kih procesa u kojima u estvuju i ljudi kao deo tog sistema. Gea hiopteza je u vezi sa sistemskom teorijom koja se tako e pojavila u dvadesetom veku. I koja svet sagledava kroz pojmove sistema, gde je svaki sistem kao celina vi e od zbira njegovih delova, ali je svaki takav sistem deo ve ih sistema. Prema Gea hipotezi ako uni timo ume, zagadimo mora i naru imo prirodnu ravnote u do i e do uni tenja Zemlje. Vrednost Gea hipoteze sastoji se u tome to ona podsti e na razmi ljanje o na em pona anju na planeti Zemlji. Ona nam omogu uju da shvatimo da se svi mi, sva na a industija nalazimo u jednom golemom ivom organizmu, koji stalno pro i ava atmosferu i okeane, reguli e temeraturu i snabdeva nas plodnim tlom i pitkom vodom.Ona mnam omogu uje da postaemo svesni da odr ivi razvoj ljudskog dru tva nije mogu ako civilizaija uni ti prirodne servise stvaranja plodnog tla, regulacije temperature i pre i avanja vazdha, reka i okeana. 31. Biopolitika Je su tina delovanja Me unarodne biopoliti ke organizacije Biopolitics International Organization koju je osnovala profesorka dr Agni Viavianos-Arvanitis u Atini 1985. Godine. Ova organizacija je osnovana kao odgovor na urgentnu potrebu podizanja svesti gra ana o sada njim problemima ivotne sredine i ubrzanja implenentacije novih i efikasnijih pristupa o uvanju planete zemlje za generacije koje dolaze . izraz biopolitika je stvoren iz ljubavi prama biologiji i uverenja da je BIOS- ivot veza koja ujedinjuje sve ljude. Uz predstvanike 120 zemalja irom sveta ovo je jedna od najbr e rastu ih ekolopkih organizacija. B.IO. unapre uje promenu od antropocenti nog ka biocentri nom sistemu vrednosti u dru tvu, zala e sa za obuzdavanje destrukcije ivotne sredine Me unarodna obrazovna reforma i efikasno globalno bio-obrazovanje putem inerneta, kori enje satelita i drugih komunikacionih veza Svetski referendum za milione gra ana na planeti koji bi potvrdili spremnost za za titu ivotne sredine i prava budu ih generacija.poslenih u zamenu z dobrovoljni doprinos za titi ivotne sredine. Elektronske banke ideja u kojim nauka, nau nici i eksperi kao i dr. Zabrinuti gra ani, mogu doprineti pove anju fonda injenica i informacija o ivotnoj sredini Me unarodna kampanja za za titu ivotne sredine Olimpijada i dodeli nagrade BIOS pojedincima Prekid vatre za vreme Olimpijskih igara Globalna bio-procena tehnologija, da bi se osigurao tehnolopki i ekonomski napredak koji podr ava biogoriva u okolini Me unarodnoa zakonodavstva o pravu za ivot i ljudskimobavezama prema ivotnoj sredini. Zelena plata umesto zbrinjavanja nezaposlenih u zamenu za dobrovoljni doprinos za titi ivotne sredine. 32. Pojam i uzroci ekolo ke krize Ekolo ka kriza se ispoljava na tri razli ita nivoa 1. Ekolo ki problem- obuhvata tetne uticaje oveka na ekosisteme koji se ipak na ovom nivou jo mogu sami regenerisati 2. Stepen ugro avanja egzistencije ekosistema 3. Ekoloka katastrofa- stepen ugro enosti i destrukcije ekosistema kada mo e do i do izumiranja broih ili svih vrsta ivih bi a u nekom geografskom podru ju. Ekolo ka kriza pojmovno zna i da savremena industrijska civilizacija, njen odnos prema prirodi, njene institucije i vrednosti, ideologija i svest o nastavkutakvog puta u budu nost nema perspektivu. O te enje ivotne sredine te e poga a siroma nje slojeve stanovni tva, jer naj ep e ive u zaga enijim delovima grada i lo ijim stanovima.

Najve i broj ekolo kih katastrofa je izazvao ovek direktno ili indirektno, te je zato ekolo ka kriza duboko povezana sa socijanim faktorima i svim onim ionocima koji izazivaju krizu savremene civilizacija i otpora razvoju. Ekolo ka re enja zavise od socijalnih re enja. Ekolo ka kriza je globalna,ona ima objektivnu i subjektivnu dimenziju. Objektivna dimen je zzija ekolo ke krize sastoji se u utvr ivanju injenica, procesa i promena , a subjektivna u svesti o posotjanju ekolo ke krize. Saznanje o uzrocima ekolopke krize je zna ajno jer od shvatanja uzroka razaranja prirode i ovekove okoline, zavisi i na in re avanja ekolo kih problema i izlazak iz ekoloke krize Uzroci ekolo ke krize se otkrivaju uz dve vrste pristupa: Pristup sa stanovi ta prirodnih i tehni ko-tehnolopkih nauka karakteristi no je da se uzroci krize tra e i nalaze u efektima ljudksih delatnosti. Pristup sa stanovi ta dru tvenih nauka i humanisti kih disciplina karakteristi no je da navedeni inioci nisu krajnji , pravi, istinski uzroci nasanka ekolo kih problema i ekolop ke krize, ve su to samo posledice odre enog tipa razvoja ljudskog dru tva i civilizacije koji, imaju negativno ekolo ko dejstvo na ivotnu sredinu. U naj irem filozofsko-antropoelo kom smislu pravi i najdublji uzrok ekolo ke krize je filosofsko politi ki i prirodno-nau ni pogled na svet u osnovi svakog napretka je te nja za vladanjem nad prirodom. Uzrok ekolo ke krize je istorijski tip dru tva i njegov na in proizvodnje koji funkcioni e na principu: posle mene potop- sticanje profita Iracionalna-patolo ka potro nja- koja slu i pove anju presti a u statusnoj trci. neprestano lansiranje novih proizvoda Demografska eksploatacija- kao uzrok ekolo ke kriz 33. Populaciona eksplozija i problemi porasta stanovni tva Sve brojnija razvmatranja problema porasta stanovni tva nastajal su kao posledica osnovnih pretpostavki da bi ubrzan populacioni rast, koji do tada nije postojao u istoriji ove asnstva , mogao ozbiljno ugroziti ekosistem planete Zemlje, naro ito ako je taj porast neujednoa en u svim regionima sveta. Ubrzani populacioni rast otpo eo je sa prvim velikim nau no-tehnolo kim otkri ima, pronalascima i indusrtijalizacijom. Tokom najve eg dela ljudske istorije na zemlji je ivelo relativno konstantan broj ljudi od 200-400 miliona. U XX veku svetska populacija je porasla sa oko 1,6 milijardi stanovanika , kolik o ih je bilo u 1900. Godini, na vi[e od 6 milijardi u 2000. Godini. Zaklju ak koji su doneli autori knjige Granice rasta (1972) je da se ukoliko tenedencija rasta stanovni tva ostane nepromenjena, planeta Zemlja e se u narednom veku suo iti sa ekolo kom i ekonomskom propa u. U knjizi koju su napisali 1996 - Preko granica do li su do zaklju ka da smo ve prema ili ekolo ke granice to se ti e brojnosti populacije. Uzroci ovakve populacione dinamike obuhvataju najmanje dva inioca. 1. Nau no-tehnolo ki razvoj sa posebnim naglaskom na ekonomski razvoj i medicinska otkri a 2. Kontekst kulture, posebno nizak nivo kulturnog razvoja u ve ini zemalja Afrike i ju ne Amerike u kojima ne dolazi do pada stope nataliteta Demografska eksplozija stvara problem osiguravanja hrane za stanovni tvo. Problem ishrane danas ima ne samo regionalni ve i globalni karakter. Oko 30 miliona ljudi godi nje umire od gladi. Glad postaje sve ve i problem zemalja tre eg sveta. Nesrezmera izme u stope na kojoj se uve ava stanovni tvo ovih zemalja i resursne osnove za poizvodnju hrane, mo e dovesti do potpune ekoli ke destrukcije i ugro avanja biolo kog opstanka ljudi u ovim zemljama. Za proizvodnju hrane u pove anom obimu treba e mnogo vi e energije, to e usloviti br i rast entropije ukupne okoline. Zaga enje i erozija tla zbog upotrebe pesticida i ve ta kih ubriva utica e na pove anje tro kova koje mora snositi itavo dru tvo, a naro ito poljop rivredni sektor. Pove anje tro kova vodi ka jo ve em pro irenju i centralizaciji ekonomskih institucija u sektoru poljoprivrede. Problem proizvodnje hrane za rastu i broj stanovnika na planeti pokrenuo je brojna istra ivanja u oblasti in enjeringa i uop te biotehnologije, to je pokrenulo pitanje ekolo kih i medicinskih posledica masovnog kori enja geneti ki modifikovanje hrane. Najve i problem ipak bi e pitanje snabdevanje vodom i odr avanje njenog kvaliteta, ali i problem neravnomernih mogu nosti njenog kori enja.

34. kriza neobnovljivih resursa i energetska kriza Nezavisnov od oveka u dogotrajnom procesu , nastao je ogroman prirodni sirovninski i energetski potencija. Kao delano bi e, ovek je u procesu prisvajanja prirode za zadovoljenje vlastitih potreba jedan deo prirodnih potencijala pretvorio u prirodna dobra- resurse. Prevaranje prirodnih potencijala prirodne resusrse zavisi od faktora kao to su : tehni ka mo , ekonomska celishodna kori enja, koli ina prirodnih potencijala i karakter proizvodno-potro a kih odnosa u odre enom dru tvu. Do lo se do saznanja da posotje neobnovljivi i obnovljivi resusrsi, i da su rezerve resursa ograni ene, pa ipak kori enje resursa nije obustavljeno ve je nastavljano to je uzrokovalalo nastanak ekolo kih problema i ekolopku krizu. Predvi anja da Fe e biti jo 64-380 godina, zlata 9-30 godina, Zn 11-50 godina, ... ubrzani ekonomski rast nije doneo samo materijalno blagostanje, pobolj anje uslova ljudskog ivota i rada, smanjenje siroma tva, produ enje ivotnog veka oveka ve i razaaranje prirode i ekspanziju globalne ekolo ke krize, koja sada preti ove anstvu. Prekomeran eksploatacija prirodnih resursa i smanjenje njihovih zaliha podsti e modernu tehnologiju na tra enje supstituta prirodnih resursa, a to ubrzava stvaranje pove ane mase novih materija koje priroda ne mo e da primi u svoj tok kru enja materije i energije. Godi nja potro nja uma- sveke godine u proseku bude pose eno 14 miliona hektara ume i pra ume, od ega 90 % u topskim krajevima. 35. Neobnovljivi i obnovljivi izvori energije Neobnovljivi izvori energije su : nuklearna energija i fosilna goriva ( ugalj, nafta , prirodni gas). Glavni izvor energije fosilnih goriva je ugalj, pri njegovom sagorevanju u atmosferu odlazi puno ugljen-dioskida, to je i glavni problem upotrebe svih fosilnih goriva. Ugalj, pored ugljen-dioksida ispu ta i sumpor, koji se u atmosferi spaja sa vodenom parom i stvara sumpornu kiselinu, koja pada na tle u obliku kiselih ki a ( najizra eniji problem u SAD i Kanadi. ) Nuklearne elektrane ne ispu taju ugljen-dioksid, ali nakon upotrebe nuklearno gorivo je izuzetno radioaktivno i potrebno ga je skadi titi vi e desetina godina u sigurnim betonskim bazenima ili podzemnim bunkerima. , ali potencijalna opasnost od havarije ini ih ektremno opasnim ( ernobil, Japan). Bespo tedno iscrpljivanje resursa najve e je u visokorazvijenim oblastima, gde ivi 12-15 % stanovni tva, ali tro e 90 % svetskih izvora energije i sirovina. Energetska potro nja SAD, Japana i Zapadne Evrope je nejve i razlog to celokupno ove asntvo ne mo e da oseti blagodeti energetskih potencijala kojim raspola e ceo svet. Sada nja generacija veoma brzo i bespo tedno iscrpljuje prirodne izvore sirovina i neobnovljive energije, tako da bi se budu e generacije mogle na i bez njih. Rasipni tvo, na kojem po iva moderna industija , utoliko je gore to one ne vodi ra una o potrebama budu ih generacija i to mnoge od tih materija odlaze zauvek izgubljene kao enetgetski potencijal. Obnovljivi izvori energije su : - klasi ni. Sagorljivi obnovljivi i otpaci ( vrsta biomasa, drveni ugalj,poljoprivredni i ivotinjski otpaci, komunalni i industrijski otpaci, biogas) i hidro-elektrane - novi obnovljivi izvori: male hidroelektrane, geotremalna energija, sun eva energija, energija vetra, energija mora ( plima, oseka, tremalni gradijent) Iz obnovljivih izvora energije dobija se 18 % ukupne svetske energije, ali je ve ina od toga energija dobijena tradicionalnim iskori avanjem biomase za kuvanje i grajanje 13-18%. Novi izvori energije proizvode samo 2,4 % ukupne svetske energije. Razvoj ovnovljivih izvora energije va an je zbog nekoliko razloga: - bnovljivi izvori energije imaju vrlo va nu ulogu u smanjenju emisije ugljen-dioksida u atmosferu - pove anje udela obnovljivih izvora energije pove ava energetsku odr ivost sistema. - o ekuje se da e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnoim izvorima energije. Obnovljivi izvori energije mogu biti posebno podgodni za zemlje u razvoju. U ruralnim i udaljenim podru ima, prenos i distribucija energije koja je dobijena iz fosilnih goriva mo e biti kompkikovana i skupa. Proizvodnja obnovljive energije na lokalnom nivou mo e ponuditi mogu u i jako uspe nu altrenativu. Kenija je svetski lider u broju instaliranih solarnih sistema po stavnovniku

36. Zaga enost voda i nedostatak pitke U irem smislu zaga enost je ukupna koli ina iskoristive energije koja je transformisana u neiskoristiv oblik. U ekolo kom smislu pod zaga enjem se mo e podrazumevati dodavanje okolini br om stopom, nego to mo e podneti, neke materije ili energije koje su potencijalno tetne za ivot. Jo su Rimljani imali problem zaga enja ivotne sredine , pa su izgradili prvi kanalizacioni sistem za odvo enje ljudkish fekalija iz grada prenatrpanim sme em. Voda z je uslov ivota plavo zlato, za vodu ka emo da je krvotok zemlje. A nje , naro ito pitke vode, ima sve manje. Iako je 71% pov ine zemlje prekriveno vodom, samo 2,4 % mogu koristiti ljudi za zadovoljenje svojih potreba. Teorijski ovek mo e da ivi sa 5l vode dnevno, Svetska zdravstvena organizacija zahteva da se obezbedi 40-50 l. Jedna afri ka porodica potro i 20 l vode dnevno, evropska 165l, a kanadska 350, u urbanim sredinama i do 600l. Kao izvori ta za vodosnabdevanje koriste se podzemne vode ( nalaze se u vodonepropusnim slojevima zemlje, za ti ene su od spolja njih uticaja, ali one su resurs koji se iscrpljuje i ije je trajanje ograni eno) i povr inske vode( reke, jezere ve ta kih akumulacija- koje su sve vi e zaga ene). Procenjuje se da oko milijardu ljudi nema pitku vodu, 2,4 milijarde nema ni higijesnki upotrebljivu vodu. Zaga iva i vode mogu biti te ni, vrsti ili gasoviti. Naj e i su : otpadne vode naselja koja se nepro i ena ispu ta u podzemne ili povr inske vode, intenzivna poljoprivreda- pesticidi,herbicidi..., otpadne vode saobra ajnica( ulja, te ki metali...)uticaj zaga enja iz atmosfere ( kisele ki e, ), korip enje hemikalija u procesu obrade voda-hlor... Voda se zaga uje na tri na ina. Fizi ki, hemijski i biolo ki Fizi ki: zbog ispu tanja termalnih voda koje nastajuu procesima industrijske proizvodnje- topionica, eljezare, tremoelektrane- takva voda mo e za nekoliko stepeni da podigne t. vode i na taj na in izazove uginu e niza biljnih i ivotinjskih vrsta, osetljivih na promenu temper. vode. Primeri: u vedskoj je zaga eno 20 od 90 hiljada jezera, u azijskim rekama procenat Pb je 20 puta ve i od dozvoljenog, u nerazvijenim zemljama dijareja izazvana zaga enom vodom ubija svake godine ok 5 miliona osoba. U svetu ima ok 100000 sinteti kih hemikalija, a svake godine se pojavi jo 1000 novih i sve one se mogu prona i u rekama- od sredstva za za titu od sunca, plasti ne materijala, kozmeti kih preparata...... 37. Zaga enost vazduha Vazdu ni omota oko Zemlje naziva se atmosfera. Debilja vazdu nog omota a je oko 800 km. Ona ima veliki zna aj za Zemlju i oveka. Sastav: azot oko 78%, kiseonik oko 21%, ugljen-dioksida oko 0,03% i ostali gasovi oko 1%. Atmosfera snabdeva ivi svet kiseonikom i ugljendioksidom. Ozonskim slojem titi ivi svet od ultraljubi astog zra enja, a vodenim padavinama doprinosi kru enju vode. Bez atmosfere ne bi bilo ivota na planeti, jer kiseonik je neophodan za disanje, ugljen dioksid za fotointezu, a azot je osnova za sintezu belan evina. Zaga enje vazduha je uvo enje hemikalija, pra kastih materija ili bilolo kih materijala koji prozrokuju tetu ili neprijatnost za ljude ili druge ive organizme, ili e izazvati o te enje prirodne okoline. Pod zaga enjem vazduha smatra se vazduh koji sadr i normalne sastojke u enorminim ili tetnim koli inama, ili sadr i nove sastojke koji su tetni po biocenozu ili biotop. Izvori zaga enja vazduha mogu biti: 1. Prirodni izvori zga enja vazduha a) Vulkani b) Mineralni i termalni izvori c) umski po ari d) Kosmi ka pra ina e) Elementarne katastrofe ( zemljotresi, cikloni) 2. Ve ta ki izvori zaga enja vazduha

a) Industrija b) Saobra aj c) Toplane i termoelektrane d) Doma instva e) Spaljivanje organske materije f) Pu enje duvana U industrijski razvijenim zemljama automobilski saobra aj daje vi e od 60% svih zaga uju ih materija u vazduhu. Zaga uju e materije deluju kompleksno na biocenozu, jer se obi no u vazduhu nalazi vi e zaga uju ih materija. Zaga enje mo e imati : 1. Lokalni efekat- koji se naj e e vi a iznad gradova i naseljenih mesta, u vidu promene mikroklima, ali i tetno deluje na biljke, ivotinje, oveka I materijalnim dobrima. Posebno se ogleda u tome to je vidljivost smanjena, prose na godi nja temperatura je ve a, obla nost je pove ana. 2. Globalni efekat- koji se uo avaju u celokupnoj promeni klime na Zemlji, u smanjenju sun evog zra enja, u pregrevanju ni ih slojeva atmosfere.to se posebno ogleda u efektu staklene ba te. Posebno je bitno zaga enje vazduha u obliku tzv. zimskog i letnjeg smoga. Smog se poznaje po u kasto plavi astoj izmaglici koja se nalazi u prozemnim slovjevima vazduha. 1. Zimski smog- nastaje u hladnim danima, u sadejstvu magle ( vodene pare) i zaga uju ih materija iz fosilnih lo i ta (ugalj, nafta) pri emu nastaju otrovne estice po ljudski organizam i biocenozu, a istovremeno dolazi do smanjene vidljivosti. 2. Letnji smog ili fotohemijski nastaje u toplim danima, pre svega kada su leta arka, usled sadejstva ultraljubi astih zraka i zaga uju ih materija iz motornih vozila. Zaga enje vazduha izaziva promene u ekosistemu kao to su kisele ki e I klimatski poreme aji. Globalno zagrevanje uzrokovano emisijom ugljen dioksida, I drugih tetnih gasova e biti vrtoglavo ubrzano posle 2009 .godine Najve i poizvo a i c CO2 su SAD 20,6%, Kina 14,8 %... 1997. Godine u Kjotu usvojen je Kjoto protokol koji je kao najva niji svetski dokument u ovoj oblasti potpisalo 114 zemalja, ali bez SAD I Australije, on je stupio na snagu 16. Februara 2005. On obavezuje da se do 2012 . smanji emisija ugljendioksida za 5,2%. U srbiji uzroci zaga enja vazduha su : sagorevanje lo eg goriva, lo kvalitet motornih goriva, upotreba starih volzila bez katalizatora, zastarela tehnologija u industrijskom I energetskom sektoru, nepostojanje nacionalnog popisa gasova staklene ba te. U Pan evu najte e rtve zaga enja su deca starosti do sedam godina. U proseku svako dete ima oko tri bolesti organa za disanje. 38. Otpad i recikla a Recikla a je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. 1t sakupljenog recikliranog papira , spa ava od se e oko 17 stabala prose ne veli ine. Recikla om ove koli ine papira, u tedi se oko 32 000 litara vode, i oko 4200 kw elektir ne energije recikla a se primenjuje na tri osnovna principa R- reduce- smanjiti R reuse- ponovo koristit i 1. vra anjem u proces proizvodnje) 2. Nereciklabilni ( ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije- spaljivanjem ili se na ekoli ki bezbedan na in skladi te) 3. Opasni- hazardni ( mate. Koji su tetni za oveka i njegovo okru enje) 4. Bezopasni- mat. Koji nisu tetni za oveka i njegovo okru enje Klju ni principi politike EU u oblasti recikla e su:

1. Hijerarhija otpada- sadr i slede e opcije- prevencija, ponovno kori enje, recikla a, ponovno dobijanje energije, spaljivanje, odlaganje 2. Princip predustro osti- princip prevencije podrazumeva da dono enje odluka, treba da bude striktno tamo gde nama dovoljno raspolo ivih nau nih informacija da bi se moglo dati puno poverenje predvi anjima budu eg uticaja na ivotnu sredinu 3. Princip zaga iva pla a- def. Je od strane OECD-a kao princip na osnovu koga zaga iva treba da snosi tro kove, vr enja merenja, koje zahteva dr avna uprava da bi obezbedio da ivotna sredina bude u prihvatljivom stanju 4. Princip odgovornosti proizvo a a- ukazuje na to da je odgovornost proizvo a a da uspostavi sisteme sakupljanja istro ene opreme i da proizvode kreira tako da ih je lako reciklirati. 5. Dobrovoljna praksa- sadr i slede e elemente eko-menad ment, evropska Eko-oznaka, zelene javne nabavke, okvirno zakonodavstvo o otpadu 39. Zaga ivanje tla i devastacija zemlji ta Pod zaga enjem zemllji ta podrazumevaju se promene fizi kih, hemijskih i biolo kih svojstava zemljita, koje dodovi do smanjenja njegove poldnosti i sposobnosti za normalno odvijanje procesa razlaganja a time i kru enja materije u prirodi. ovek svojim aktivnostima neprekidno smanjuje ukupnu povr inu zemlji ta. Ujedinjene nacije procenile su da svake godine erozija odnese izme u 5 i 7 miliona hektara poljoprivrednog zemlji ta. Osnovne ovekove aktivnosti koje najvi e degradiraju tlo odnose se prvenstveno na irenje gradova, izgradnju industijskih kompleksa i saobra ajnica, kao i deponovanje otpadnog materijala. Erozija nastaje kao posledica se e uma, raznih gra evinskih i hidrotehni kih zahvata. Sve ve e kori enje hemijskih sredstava dovodi do znatnog zaga ivanja poljoprivrednog zemlji ta. Poljoprivredna zemlji ta zaga uju se neposredno hemijski- pesticidi, ali i prekomernom upotrebom ve ta kih ubriva, zatim deponije komunalnog i industijskog otpada , rudnici sa povr inskim kopom, kamenolomi, ve ta ka akumulaciona jezera koja potapaju plodna zemlji ta, neadekvatan urbanizacija, se a uma. Indirektni izvor zaga ivanja zemlji ta predstavljaju kisele ki e. Samo 7000 biljaka ( 2,6% biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani. Posebnu opasnost danas predstavlja gubitak agro-diverziteta, nestanak i degradacija tropskih uma predstavlja e jedini veliki uzrok izumiranja ivih vrsta za 50godina Pseban oblik zemlji ta predstavljaju za ti ene povr ine koje su takvim progla ene s ciljem da bude za ti ena osetljiva ivotna sredina, ivotninjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povr ina ili njihova turisti ka korist. U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara za ti enih povr ina, od toga najvi e u Africi i Ju noj Americi. Kada obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se parkovi mira. 40. Uni tavanje uma i ugro enost biljnog i ivotinjsakog sveta od kiselih ki a uma je ekosistem u kome razli ite vrste drve a dominiraju u izgradnji biocenoze. Osnovni delovi umskog ekosistema su geolo ka podloga, zemlji te, vazduh i umska ivotna zajednica. ume su najrasprostranjeniji kopneni ekosistemi. U njima pored drve a ivi mnogo drugih vrsta biljaka , ivotinja, gljiva i mirkoorganizama. Slo enost uma se ogleda u njihovoj izra enoj spratovnosti i raznovrsnoj povezanosti svih lanova ivotne zajednice. Najve a korist uma je proizvodnja kisonika. 21.mart je Svetski dan uma, a pokrenula ga je Generalna skup tina evropske konferencije poljoprivrede 1971.godine. ume zauzimaju 28% povr ine Zemlje. 2004. Godine kenijski ekolog Vangari Mathai dobila je nobelovu nagradu za mir, radi osnivanja pokreta Zeleni pojas za spa avanje afri kih uma, organizovala je siroma ne ene afrike koje su od 1974.godine do sada zasadile preko 30 miliona stabala. Istra ivanja su pokazala da bukova uma proizvede oko 9.6 t suve materije po hetraru za godinu dana, i ok 4 tone kiseonika za isti period. Danas polovina svetskog stanvni tva ivi u gradovima te treba ista i vrednost urbanih uma. ume i zelene povr itne sni avaju gradksu temperaturu, modifikuju temperaturu ekosistema, pobolj avaju mikroklimu grada, pre i avaju vazduh, apsorbuju ugljendioksid i aerodolne estice koje sadr e i estice te kih metala, redukuju buku, koja se esto navodi kao nevidljiv zaga iva , tite zemlji te naro ito osetljive ekosisteme na strimim nagibima sa oskudnom vegetaciom i obilnim sezonskim ki ama ptite i na taj na in ljudske ivote i njihove domove, poma u u za titi snabdevanja gradova vodom- sistemom tretmana otpadnih voda i regulisanju bui nih voda, i sli no. ume imeju polifunkcionalni karakter koji se izrra ava kroz tri funskcije. Proizvodna funkcija- proizvodnja drveta, porizvodna zdravstveno-bezbedne hrane i lekovitog bilja,kao i uzgoj divlja i

Za titno-regulatorna (ekolo ka) fukcija za titu zemlji ta, za titu vode, mirko-klima grada, kvalitet vazduha Socio-kulturna fukcija- rekrativnu, za titu prirode i ure enje prostora i edukativnu kunkciju. Godi nje nestane oko 16000000 hk uma na svetu, evropa je izgubila 70% svog umskog bogatstva. U amazoniji se pose e 5000 kvadratnih milja uma godi nje. Globalno zaga ianje svih komponenti ivotne sredine uslovljava bitne promene u prirodi me u kojima je i fenomen kiselih ki a. Pod kielim ki ama se podrazumevaju padavine: ki a, sneg, susne ica, izmaglica , magla, oblaci koji u sebi sadr e zaga uju e materije (sumpordioksid, azotoksid, amonijak i dr) normalna ph ki e je 5,5pH, kisele su 4-4,5pH. Glavni uzro nici kisele ki e su termoelektrane. Posledice kiselih ki a su: - uni tavanje i o te enje biodiverziteta - uni tavanje useva i poljoprivrednih kultura -izumiranje uma -zaga ivanje voda - pomor ivotinjskog sveta, pre svega u vodi( uzrokuju promenu ravnote e u vodenim ekosistemima sni enje ph vrednosti, te dolazi do uginu a ikre riba, aba kao i skvati nih ivotinja) - korozija spomenika kulture, gra evina od kamena, mermera, kre a, kao i metalnih konstrukcija najvi e je stradala ba tina Italije i Gr ke. -naru avanje ljudskog zdravlja- ( neispravnosti pitke vode dovodi do kancerogenih obolenja probavnog trakta kod stanovnika koji piju t vodu, posledca porasta nitrata u podzemnim i povr inskim vodama) Od listopadnog drve a najvi e je ugro en hrast, a od igli astog jela. Kada padnu na tlo, kisele ki e , menjaju njegovu strukturu- hemiski sastav. Deluju na Ca iz humusa i Al u tlu, pri emu se o te uje korenje stavala ili vodom dospevaju u li e ili iglice drve a i tamo o te uju njihova tkiva. Nastaju fleke sme e boje. 41. Biodiverzitet i ugro enecija, vrste

42. Isku enja biotehnologije i geneti kog in enjeringa BIOTEHNOLOGIJA predstavlja primenu biolo ke aktivnosti za dobijanje nekog proizvoda ili ostvarivanje nekog procesa deli se na : Tradicionalnu- koja obuhvata oplemenjivanje biljaka i doma ih ivotinja, kori enje mikoorganizama za hranu, pi e i dr, preradu voda, proizvodnju bio gasa isl Savremenu- u koju spadaju geneti ki in enjering, kloniranje i in enjering tkiva Geneti ki in enjering obuhvata metode ve ta kog obrazovanja novih kombinacija novih materijala. U zavisnosti od toga koji se deo geneti kog materijala prenosi, razlikuje se genski, hromozomski i genomski in enjering (celim garniturama hromozoma) 43. Rast gradova u kultura urbaniteta 44. Kvalitet ivota i kvalitet ovekove sredine u savremenoj urbanoj civilizaciji Pojam kvalitet ivota, kao pojam pojavljuje se u drugoj polovini 20.veka. - ovaj pojam bi mogao da ozna i zadovoljavanje potreba ljudi u odre enim dru tvenim uslovima sa ose anjem zdovoljstva to se na izbarani na in i u odre enom obimu potrebe zadovoljavaju u okviru date vrednosne orijentacije 45. Ekolo ka rekonstrukcija urbanih prostora 46. Pojam ekolo ke svesti 47. Porodica kao faktor razvoja ekolo ke svesti 48. De iji vrti i kola kao faktori razvoja ekolo ke svesti

49. Sredstva masovnih komunikacija kao faktori razvoja ekolo ke svesti 50. Radna sredina kao faktor razvoja ekolo ke svesti 51. Ekolo ka svest i ekolo ka kultura 52. Pojam, ciljevi i vrste ekolo kog obrazovanja i vaspitanja 53. Ekolo ko obrazovanje kao kulturni kapital porodice i dru tva 54. Ekolo ko obrazovanje za odr ivi razvoj 55. Pojam globalizacije i stvaranja svetskog dru tva 56. Dru tvena konstrukcija rizika stari i novi rizici 57. Globalno zagrevanje 58. Genetski modifikovana hrana 59. Odgovori na globalizaciju ekolo kih rizika 60. Svetsko dru tvo rizika 61. Institucionalne mre e modernog sveta 62. Uloga dru tvenih pokreta u projektovanju alternativnih budu nosti 63. Autortarna globalizacija i ivotna sredina 64. Autoritarna globalizacija i ekolo ka alternativa 65. Pojam odr ivog razvoja 66. protivre nosti autoritarne globalizacije i odr ivi razvoj 67. Protesti protiv autoritarne globalizacije traganje za alternativama 68. ka globalizaciji humanijeg lika i odr ivom razvoju 69. Istorijski razvoj i tokovi ekolo kog pokreta 70. Neformalni zakoni ekologije (B. Komoner) 71. Dan Zemlje 72. Granice rasta (Rimski klub) 73. Svetski fond za prirodu, Prijatelji Zemlje i Grinpis 74. Zna aj i savremena obele ja ekolo kih pokreta 75. teorijski okvir za ekolo ke radionice dece pred kolskog i mla eg kolskog uzrasta 76. Kako uvesti ekolo ki princip u rad sa decom metodi ke preporuke 77. Uvodne eko-radionice za decu 78. Kako deci pribli iti osnovne ekolo ke pojmove 79. Dom kao bazi ni simbol ekologijeEkolo ki program za decu, Nikolaja N. Veresova Zemljani 80. U enje o sa ivotu sa okolinom 81. Ekolo ke igre za razumevanje koncepta me uzavisnosti postojanja u sistemima Mi

Igre su 1.Zale ena vre a pasulja- deca se kre eu po prostoriji nose i vre e na glavama, ako vre a pdne sa ne ije glave, to dete ostaje zale eno sve dok mu neko ne pritekne u pomo i vrati vre u na glavu. Deca brzo uvede da mogu da se osloniti jedno na drugo u tra enju pomo i. 2. Paukova mre a- mo e se napraviti u u ionici , postavljanjem dece u krug, sa zadatkom da dobacuju klupko vune jedan drugom. Kada su na taja na in, svi obuhva eni paukovom mre om, mogu poku ati da se kere u po prostoriji, vode i ra una da paukova mre a ostane netaknuta. 3. Igra stolica(sedi mi u biotop)- Ova igra je ilustracija pojma stani ta i principa me uzavisnosti. Elementi svakog stani ta su : voda, hrana, zaklon(ku a) i prostor u kome se sve nalazi u odre enom redu-ravnote igrupa dece se podeli u 4 jednake podgrupe . Iz svake podgrupe izlazi po jedno dete te zajedno postepeno formiraju krug u kome se stalno ponavlja redosled: voda, hrana , ku a, prostor. Kada su svi s u krug, tali voditelj komanduje okret nalevo i jedan iskorak ka centru kruga kako bi se u esnici to je mogu e vi e pribli iti jedan drugom i formirali kompaktan krug. Zatim zahteva da svaki u esnik stavi ruku na prethodnika i da na komandu jedan dva tri polako sednu jedan drugom u krilo. Voditelj naru ava pri om o disbalansu jednog od elemenata stani ta. Npr. danima je padala ki a, reke su narasle, do lo je do polava .. i potom zatra i da sve vo e ustajanjem iz sede eg polo aja demonstriraju poplavu. Naru avanjem ravnote e ceo krug se raspada i u esnici uz smeh, popadaju po podu. Igra se ponavlj vi e puta svaki put se naru ava ravnote a drugog elementa stani ta. U esnici neosetno ovladavaju pojmovima : stabi te, ravnote a i me uzavisnost, bez posebnog insitiranja na definisanju. Ako u grupi inma mla e dece , u igru uvodimo neke ivotine-zeka, vrabac, lisica i sl. Pa deca mogu nau iti ime se koja ivotinja hrani. 4. Lanac ishrane- jesti i biti pojeden- U ekosistemu biljke i ivotinje su povezane odnosuma ishrane. Ti odnosi se nazivaju lanci ishrane. Prozvo a i hrane (biljke) u svojoj ishrani koriste prvi potro a i- ivotinje biljoljedi, a njih korite drugi potro a i- ivotinje mesojedi. ovek je potro a koji se hrani : biljkama, biljoljedima, mesojedima.U svakom ekosistemu postoje i razlaga i. To su pe urke, neke vrste insekata i ona si u na bi a bakterije koje se mo e videti smao uz pomo mikroskopa. 5. Pravimo slikovnicu kru nog toka ishrane- Nacrtati ili iz asopisa ise i slike raznih biljaka i ivotinja nalepiti na karton i , na ise ene ili nacrtane modele deca trebaju da nacrtaju kru ni lanac koji sama poznaju ili su ga u tioku etnje u prirodi otkrili. Po iscrtanim oznakama presaviti medel u oblikuharmonike na kraju i na po etku zalepiti vr i karton i tako napraviti slikovnicu. U kojoj se rastezanjem otkriva ucrtani lanac ishrane. 6. Igra klupkoili raznobojna mre a- Vaspita priprem avi e crte a koji ilustruje slo eni lanac ishrane po principu ko kome slu i kao hrana- ko koga jede Slu ajnim izborom svaki u esnik dobiije po jedan crte koji mu odre uje ulogu neke biljku, ivotinje ili oveka. Vaspita tra i da u esnici se polako kre u po krugu i na uzvikstop da se svi zaustave na mestu kome su se zatekli. Odabere se jedan od u esnika lanaca ihrane i prema tome ta on jede i ko njega jede u esnici se povezuju nitima deblje vunice . Stvara se mre a. Kada se pove u svi u esnici lanac ishrane, zahteva se da se sedne ili kre e po prostoriji. U prvom poku aju kretanja dolazi do poreme aja u mre i i opasnost da se pokida. 7.Lanac ishrane-pri a Zeleno li e je ukusna hrana za insekte .Insekti su hrana abama. abe s hrane u zmijama. Zmije su plen orla. Orlove niko ne jede. Ono to povezuje svih pet ivotinja naziva se lanac ishrane. 82. Kako deci pribli iti problem zaga enja okoline i prirode Kroz razne aktivnosti ili razne pri e ili pesmice kao to su kupanje, Izve atj o vodostanju.. To je zaga enje okoline Zaga enje vode Tema: Zaga enje vode Cilj: ove demonstracije da deca shvate da se voda ne zaga uje sama od sebe, ve da to ine nesvesni ljudi. Materijal: akvarijuma , u jednom akvarijumu prave ribe ,a u drugom ribe- igra ake(s tim da se zamisle da su prave) svako dete dobija odpatke koje e ubacivati u drugi akvarijum. Postupak: Jedno po jedno dete u akvarijum ubacuje konzervu, plasti ni kesu, odgrizak od jabuke. Dok se akvarijum sve vi e puni deca vide da njihova riba ima sve manje prostora i da na kraju biva zatrpana otpatcima . Da bi se ponovo plivalo deca vade otpatke iz akvarijuma i tako spasavaju ribu. Razgovarati sa decom o void za pi e. Pitati ih da li bih oni pili vodu u kojoj pliva ulje ulu plutaju ostaci plastike, hrane.. Mogu se postaviti pitanja u vezi sa temepreraturom vode. Zaklju ak: Zaga enje reke , jezera ili bare smeta biljkama i ivotinjama u koje u njoj ive Zaga enje vazduha Tema: Zaga enje vazduha Cilj: eksperimenta da se poka e kako dim zaga uje vazduh i kodi ivim bi ima Materijal: Dve male biljke u saksijama I dve staklene tegle dovoljne velike da moggu da pokriju biljke sa saksijama. Male trake novinske hartije. ibice.

Postupak: Deca posmatraju biljke i uo avaju koje su boje listovi , da li se sjaje i sl. Potom sledi razgovor o zaga enju . Decu treba pitati ta misle ta e se desiti biljci ako je vazduh koji je obavija zaga en. Jednu saksiju prekrivamo staklenom teglom. Oko druge stavimo komadi e hartije koje zapalimo. Potom saksiju , da bi se pratio efekat dima na biljku, tako e pokrijemo staklenom teglom. Postupak ponovimo nekoliko puta u toku sedmice. Posmatranje: Zajedno sa decom posmatramo i upore ujemo biljke . Uo ava se razlika u boji , sjaju i vrstini listova. Zaklju ak: Zaga en vazduh negativno deluje na biljku Napomena : Za ovaj ogled treba koristiti biljke sa tankim so nim listovima. Nisu pogodni kaktusi i ostale izdr ljive biljke, jer sporije reaguju na dim. Vode je malo!- uvajmo je- cilj je ovog ogleda da deca shvate da moraju da tede vodu, tako to ve i sud stave ispod slavine, koja kaplje. Razgovor sa decom da je voda neophodna za ivot svim ivim bi ima , ivotinjama,i oveku. Pre nego to zapo nemo zazgovor stavimo sud ispod slavine. Na kraju razgovora o zna aju vode za ivot dovesti decu da vide koliko je u sudu se skupilo vode. Skupljenu vodu koriste za zalivanje cve aili pravljenje soka. Poterbno je spre iti rasipanje vode. 83. Kako deci pribli iti problem globalno zagrevanje planete Zemlje Aktivnostima kao: Tema: Globalno zagrevanje planete Zemlje Cilj aktivnosti: na primeru globalnog zagrevanja uo avati sa decom da svi ovekovi postupci imaju posledice u iroji u oj sredini u kojoj ive. Predhodne aktivnosti: Od prirodnog materijala napraviti maketu prirodnog okru enja . U sobnoj fontani od prirodnog materijala (kamenje, ku ica drveta trave io cve a) napraviti ivotnu sredinu(ku ice , fabrike , drve e livade reke..) U pozadini je veliki grumen leda kao Severni pol iznad prirode je veliko par e gaze koja je ozonski omota . Iza omota a je Sunce (pravljeno od najlona). Sve je isto i nezaga eno. Tok aktivnosti: Zaga enjem prirode naru ava se ta idila , ovek zaga uje sredinu bacanjem sme a , lomljenjem u se om drve a, ispu tanjem gasova iz fabri kih dimnjakaitd. Stvaraju se rupe na ozonu (gazi). Sunce ja e greje iled po inje da se topi. Toplota sunca do arava se fenom za kosu. Nastaje poplava u fontani. Potapaju se ivotinje, ku e se ru e, zemlja spira i formiraju se klizi ta usled velike toplote mo e do i i do po ara u kojima nestaju ume i naselja. Razgovor se vodi o tome ta sve ovek mo e da preduzme da do toga ne do e. 84. Kako deci pribli ivi problem otpada i recikla e Staklo kao ibica Cilj ove demonstracije da deca shvate da razbijena staklena fla a u prirodi mo e da povredi ivotinju i izazove po ar. Materijal: za demonstraciju uzeti lupu ili par e debljeg stakla Postupak: Namestiti lupu (staklo) tako da na njega padaju sun evi zarci . U ta ci gde se formira i a postaviti suvog li a i par ence hartije. Suvo li e se zapali i izgori Zaklju ak: Staklo mo e biti uzrok po ara. Deca donose odluku da ne ostavljaju otpadke u prirodi i misle o posledicama koji neki nepromi ljen postupak mo e da izazove. Napomena:Deci se ispri a ili pro ita pri a Po ar ili neka sli na koja e ih odvratiti od elje da bez prisustva starijih poku aju da ponove ono to im je pokazano Otpaci Cilj ove aktivnosti da deca postanu svesna svoje neposredne sredine i da ne bacaju ubre okolo, odnosno da pomognu da sredina bude ista.Materijal: Papirne kese , kutije od papirnih maramica ili male kartonske kutije i bojice za crtanje. Postupak: Kutije se oslikavaju ili oblepe likom neke ivotinje . Na mesta gde si nacratna ivotinji usta napravi se otvor. Tako se dcea sama napravila kontenjer za svoju sobu. Deca skupljaju otpatke i hranu ivotinje. Decu treba pitati da li znaju ta su otpatci i navesti ih da zaklju e da sve to nije na svom mestu da si to otpatci. Voditi e e u obilazak vrti a i pomagati da uo e otpatke. Po eljno organizovati i takmi enje ija je soba naj istija, ija ivotinja najvi e otpadaka progutala. Napomena: Decu treba svremena na vreme podsetiti da ne bacaju ono to se mo e jo iskoristiti. Istinita pri a o recikla i Koliko ko ta prazna limenka?

Devon Grin , skupljaju i metalni otpad , misli na zdravlje Planete. Kada je imala 5 godina Devon je dobila na poklon 5 praznih limenki od koka kole , iako na prvi pogled bezvredan nije htela da ga baci, razmi ljala je ta sa njim mo e da uradi, i po ela je da se raspituje. Otac joj je objasnio da se konzerve mogu reciklirati i da je to dobar na in da se za titi priroda, ali i da se zaradi novac. Tada je devoj ica prvi put ula za recikla i. Zajedno sa svojom porodicom po ela je da skuplja metalni otpad.Godi nje sakupe oko 2,5 tone aluminijuma, mesinga.. Nvac nije najva niji ka e ona Treba da recikliramo otpad da bih smo spasili svet 85. Deca u ekolo kim akcijama Pre neke konkretne ekolo ke akcije, sa decom bi trebalo razgovarati o tome ta mo e da se dogodi kada sme e na e tamo gde mu nije mesto. Npr. kada se potro e baterije iz igra ke, bacamo ih u sme e , ali one i dalje rade. Na deponiji posle izvesnog vremena iz njih curi otrovna hemikalija i zagadi zemlju. Po to deca vole ivotinje , zanimljiv bih bio razgovot o opasnostima kada se sme e na e tamo gde mu nije mesto, jer tada mo e povredi ivotinju. Npr kesa i druge plasti ne stvari koje plutaju po moru, smrtonosna su opasnost za mnoge morske stanovnike. Moskim kornja ama kese li e na meduze ikada ih progutaju uginu. Sa decom bih trebalo razgovarati io tome da ivotinje i na kopnu nisu bezbedne, npr. jeleni i druge ivotinje esto poseku jezik na poluotvorenu konzervu. Male ivotinje , kao veverice m znaju da zavuku glavu u plasti nu kutiiju, poku avaju i da dohvate ostatke hrane, estoo se zaglave i desi se da takko uginu. Postoje nekoliko ekolo kih akcija, kao to su: Velika metla , Ekolo ka akcija Razvrstavanje otpada, Ekolo ka akcija Kompost- koristan otpad , Ekolo ka akcija Novogodi nji restoran za ptice , Ekolo ka akcija Hranimo ptice- ne bacamo hranu , Ekolo ke akcije Crtanje i pisanje pisama gradskoj isto i , Ekolo ka aktivnost Moj drug - drvo

86. Kako deci pribli iti problem zaga enja i o uvanja vode Zaga enje vode Tema: Zaga enje vode Cilj: ove demonstracije da deca shvate da se voda ne zaga uje sama od sebe, ve da to ine nesvesni ljudi. Materijal: akvarijuma , u jednom akvarijumu prave ribe ,a u drugom ribe- igra ake(s tim da se zamisle da su prave) svako dete dobija odpatke koje e ubacivati u drugi akvarijum. Postupak: Jedno po jedno dete u akvarijum ubacuje konzervu, plasti ni kesu, odgrizak od jabuke. Dok se akvarijum sve vi e puni deca vide da njihova riba ima sve manje prostora i da na kraju biva zatrpana otpatcima . Da bi se ponovo plivalo deca vade otpatke iz akvarijuma i tako spasavaju ribu. Razgovarati sa decom o void za pi e. Pitati ih da li bih oni pili vodu u kojoj pliva ulje ulu plutaju ostaci plastike, hrane.. Mogu se postaviti pitanja u vezi sa temepreraturom vode. Zaklju ak: Zaga enje reke , jezera ili bare smeta biljkama i ivotinjama u koje u njoj ive Zaga enje vazduha Tema: Zaga enje vazduha Cilj: eksperimenta da se poka e kako dim zaga uje vazduh i kodi ivim bi ima Materijal: Dve male biljke u saksijama I dve staklene tegle dovoljne velike da moggu da pokriju biljke sa saksijama. Male trake novinske hartije. ibice. Postupak: Deca posmatraju biljke i uo avaju koje su boje listovi , da li se sjaje i sl. Potom sledi razgovor o zaga enju . Decu treba pitati ta misle ta e se desiti biljci ako je vazduh koji je obavija zaga en. Jednu saksiju prekrivamo staklenom teglom. Oko druge stavimo komadi e hartije koje zapalimo. Potom saksiju , da bi se pratio efekat dima na biljku, tako e pokrijemo staklenom teglom. Postupak ponovimo nekoliko puta u toku sedmice. Posmatranje: Zajedno sa decom posmatramo i upore ujemo biljke . Uo ava se razlika u boji , sjaju i vrstini listova. Zaklju ak: Zaga en vazduh negativno deluje na biljku Napomena : Za ovaj ogled treba koristiti biljke sa tankim so nim listovima. Nisu pogodni kaktusi i ostale izdr ljive biljke, jer sporije reaguju na dim. Vode je malo!- uvajmo je- cilj je ovog ogleda da deca shvate da moraju da tede vodu, tako to ve i sud stave ispod slavine, koja kaplje. Razgovor sa decom da je voda neophodna za ivot svim ivim bi ima , ivotinjama,i oveku. Pre nego to zapo nemo zazgovor stavimo sud ispod slavine. Na kraju razgovora o zna aju vode za ivot dovesti decu da vide koliko je u sudu se skupilo vode. Skupljenu vodu koriste za zalivanje cve aili pravljenje soka. Poterbno je spre iti rasipanje vode.

87. Kako deci pribli iti problem zaga enja zemlji ta Pri a o zemlji tu- u na im krajevima zemlji te je dobri i rodno ali nije svuda isto uz tami je muljevito i klizavo, njivi crno i rastresno, u Delibatskoj pe ari uto i sipko. Na savkom od ovih zemlji ta rastu razli ito bilje u kojim od i od kojih ive razne ivotinje. Uz Tami rastu trska, a , trave, vodene biljke, a u njima se kriju plovke pu evi , kornja e, abe.. Na njivi uspeva sve to ovek posadi, a u zemlji ive razne bube, rovci krtice.. U U delibatskoj pe ari raste mak, bo ur, ljuti ..a njima se kriju lasice, lisice, vukovi.. Zadatak 1: Sa raznih lokaliteta uzeti razne vrste zemlji ta, pome ati sa vodom i staviti u staklenu teglu. Posle nekolikom dana uo iti i prou iti nastale slojeve.Erozija tla: Na a ishrana zavisi od obrade zemlji ta. Prekomerna ispa a , slabo navodnavanje i se a uma ogoljuje zemlji te koje zatim jaka ki a spira, vetar odnosi. Ta pojava se naziva erozija tla. Ako se nemaran odnos prema zemlji tu nastavi uskoro ne e biti dovoljno plodnog zemlji ta za prozvodnju hrane za sve nas.

88. Kako deci pribli iti problem obnovljivih i neobnovljivih izvora energije Obnovljivi izvori iako su pozanati vekovima tek nakon energetske krize1974 god. dobijaju na ve em zan aju. Prema novoj definiciji koju je predlo ola Me unarodna agencija za energiju 2000 god. , u obnovljive izvore energije spada 1.Klasi ni: sagorljivi obnovljivi i otpaci( vrsta biomasa, drveni ugalj, poljoprivredni i ivotinjski otpaci, komunalni i industriski otpaci, biogas) i hidroelektrana 2.Novi obnovljivi izvori: male hidroelektarnee, geotermalna energija, sun eve svetlost, energija vetra, energija mora (talasi, plima i oseka) Neobnovljivi izvori energije su : nuklearna energija, ugalj, nafta, prirodni gas. Raznim aktivnostima se najbolje pribli i dece kao to su. Sunce izvor ivotne energije pri a Sunce je najva niji inilac ivotne sredine i bez njega bi na a Planeta bila smrznuta gromada kamena ileda. Sunce daje energiju biljkama i ivotinjama potrebnu za ivot putem svetlosti i toplote. Zelene biljke koriste sun evu energiju da proizvode hranu od vode i minerala i zemlji ta i vazduha. Zato to proizvode biljke se nazivaji proizvo a i. ivotinje ne mogu da proizvode hranu ve koriste hranu iz biljaka i ona im daje energiju za ivot.. Zbog toga se ivotinje zovu potro a i. Zagrevanje vode: Materijal: Stakleni terarijum ili neka druga iroka posuda sa poklopcem od staklsa ili kakakv drugi prirodan materijal za izolaciju, aluminijumska folija, prazne konzerve od piva ili koka kole bez gornjeg poklopca, crna boja. Postupak: Unurta njost staklene posude oblo i se prvo kartonom, potom aluminijumskom folijom tako da folija prelazi gornju ivicu. U nju se stave konzerve, prethodno spolja obojene crnom bojom. Konzerve se napune hladnom vodom i steklene posude pokrije poklopcem i stavi mesta koje je obasjano Suncem. Posle nekoliko sati treba pustiti decu da dodirivanjem konzerve osete da se voda u konzervi ugrejala. Napomena: Sa decom mo ete razgovarati o suncu kao izvoru toplote. Kad bismo uptrebljavali sun evu toplotu za zagrejavanje vode, ta bismo sve u tedeli?

89. udna mo biljaka Biljke snagatori- mo da tako izgleda da su biljke sasvim nemogu e i nepokretne, ali i one imaju svoje toseve. Bilderi da li ste nekad videli masla ak kako raste iz asfalta? Kako je to mogu e Napojene vodom , elije biljke se nadimaju poput balona. Masla ak raste, uporan u elji da iza e na svetlost. Pre ili kasnije krrr ak! Probija asfalt estoki otpor- pred o trim ivotinjskim zubima biljke su uglavnom bespomo ne, ali