Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin« 

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD:

Analiza uloge MSP u procesu razvoja nacionalne ekonomije

Zrenjanin,2011.

2

Sadržaj:

1.Uvod........................................................................................................................... 3

1.1 Teorijski opis preduzeća............................................................................ 4

2. Analiza uloge MSP u procesu razvoja nacionalne ekonomije

2.1. Definicija malih i srednjih preduzeća........................................................ 4

2.2.Osnovne karakteristike MSP-a.................................................................... 5

2.3. Mala preduzeća............................................................................................ 6

2.4. Velika preduzeća.......................................................................................... 7

2.5. Prednosti i ograničenja MSP...................................................................... 7

2.5.1. Prednosti malih i srednjih preduzeća............................................. 8

2.5.2. Nedostaci malih i srednjih preduzeća.............................................. 9

2.6. Značaj MSP za ekonomski razvoj Republike Srbije................................. 11

2.7.Poslovanje MSP na domaćem tržištu........................................................... 13

2.8. Privredni sektori Republike Srbije............................................................. 13

2.8.1. Prerada poljoprivrednih proizvoda................................................ 14

2.8.2. Industrijska proizvodnja................................................................. 14

2.8.3. Turizam............................................................................................. 14

2.8.4. Elektronsko poslovanje (e-business)............................................... 14

2.9. Mala i srednja preduzeća u Srbiji u krizi................................................... 15

2.9.1. Finansijska podrška MSP od strane države.................................. 16

3. Zaključak ....................................................................................................................... 17

Literatura........................................................................................................................ 18

3

1.Uvod

4

1.1. Teorijski opis preduzeća

Preduzeće je organizacioni sistem orijentisan na budućnost, koji posluje u privredi sa ciljem ostvarivanja sopstvenih interesa,uz uvažavanje ekonomskih principa i standarda. Upravljanje preduzećem predstavlja kontinualni proces kojim se pokreće i usmerava strategija poslavne aktivnosti nekog preduzeća u cilju ostvarivanja poslovanja.

Nosioci strategije razvoja i proizvodnje u vremenu koje dolazi biće mala i srednja preduzeća koja teže ka okončanju tranzicije i imaju značajnu ulogu u ekonomskom napretku.

2. Analiza uloge MSP u procesu razvoja nacionalne ekonomije

2.1. Definicija malih i srednjih preduzeća

Mala i srednja preduzeća (u daljem tekstu MSP) su motor ekonomskog razvoja jedne zemlje. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetništvo. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta. Od ukupno dvadeset miliona preduzeća,koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzeća.Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 66%, i obezbedjuju preko 80 miliona radnih mesta. To zapravo oslikava činjenicu da mala i srednja preduzeća zapošljavaju dve trećine zaposlenih od ukubnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u Evropskoj Uniji.Podelu na mala i srednja preduzeća možemo izvršiti prema obimu proizvodnje i pružanju usluga,kao i prema broju zaposlenih i ostvarenim prihodima. U sledećoj tabeli prikazana je definicija MSP u Evropskoj Uniji, Definicija Svetske banke,kao i definicija prema našim standardima:

5

2.2.Osnovne karakteristike MSP-a

Osnovne karakteristike MSP-a: - u vlasništvu su jednog čoveka ili manjeg broja partnera, - fokusirana su na manje tržišne segmente (lokalnog značaja), - imaju malo tržišno učešće, - lako se prilagođavaju zahtevima tržišta, - upravljanje je "rezervisano" za vlasnike preduzeća, - imaju fleksibilnu organizaciju (bez jasne podele rada i strukture), - veličina preduzeća je mala u odnosu na glavne konkurente u određenoj delatnosti (prema obimu prodaje, broju zaposlenih, vrednosti imovine preduzeća).

6

2.3. Mala preduzeća

Mala preduzeća (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima.Ova preduzeća shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veća preduzeća.Preduzeća male privrede povećavaju stepen i obim korišćenja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i drugim uslovima.Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menadžer preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzeća.Malo preduzeće karakteriše relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta tržišta i zaposlenosti.Broj zaposlenih u malom preduzeću varira od jedne oblasti do druge. Na primer u svetu se smatra malim preduzećem ono koje zapošljava do dvesta radnika u industriji, dok je naprimer u trgovini njegova veličina izražena godišnjim prometom.Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veliko prodaje i sektora usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzećima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagonavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obuća i odeća i sl.).Visok stepen tržišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzeća. Ona su često i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzećima dolazi do izražaja preduzetnička inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki razvoj, jer se preko malih preduzeća lakše prenosi savremena tehnologija. Mala preduzeća imaju izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su često glavni izvor nove zaposlenosti.Mala preduzeća mogu imati i značajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzeća i kompanija.

Ekonomika Poslovanja, Prof.Momčilo Živković

7

2.4. Velika preduzeća

Preduzeća srednje veličine imaju izmenu 100 i 300 zaposlenih. Veličina preduzeća se utvrđuje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje količina uloženog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veličine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog značaja preduzeća.Srednja preduzeća se nalaze na prelazu izmenu malih i velikih. Preduzeća srednje veličine imaju odrenene sličnosti i sa malim i velikim preduzećima. Prednost srednjih preduzeća u odnosu na velika su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i tehnološke promene. Ovo je naročito izraženo u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagonavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja.Podela rada i kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. Srednja preduzeća karakteriše relatvino visok stepen specijalizacije poslova i zaokruženost radnog i tehnološkog procesa.Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeću srednje veličine dovodi do povećanja ukupne fleksibilnosti preduzeća.Primena nauke i savremenih dostignuća tehike i tehnologije kod ovih preduzeća veća je negokod malih preduzeća, ali znatno manja nego kod velikih preduzeća. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snažno kao kod malih i srednjih kao i kod velikih preduzeća – jel ovu vrstu preduzeća karakterišu niski fiksni troškovi.Srednja preduteća imaju veću moć prilagonavanja - adaptibilnosti potrebama tržišta i drugihspoljnih faktora, nego velika preduzeća.Organizacija rada u ovim preduzećima se razvija na bazi naučnih principa. Sve neophodnefunkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzeća.Srednja preduzeća su obično preovlanujuće u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje.

Ekonomika Poslovanja, Prof.Momčilo Živković

2.5. Prednosti i ograničenja MSP

Najopštije posmatrano, upravljanje preduzećem predstavlja kontinualni proces kojim se pokreće i usmerava poslovna aktivnost u cilju realizacije svrhe poslovanja.Osnovna svrha upravljanja preduzećem jeste donošenje određenog niza poslovnih aktivnosti kojima se vrši kombinovanje resursa u funkciji ostvarivanja poslovnih ciljeva preduzeća, kao i ostvarivanja stabilne tržišne pozicije, rasta i razvoja. Ali, sva preduzeća se razlikuju po nečemu, pa tako i MSP imaju svoje mane i prednsti.

8

2.5.1. Prednosti malih i srednjih preduzeća

Prednosti, odnosno nedostaci malih i srednjih preduzeća najbolje se uočavaju ako ih poredimo s velikim preduzećima. Smatra se da su mala i srednja preduzeća atraktivnija,inovativnija, flesibilnija i kreativnija od velikih preduzeća.osnovne prednosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike industrijske sisteme su sledeće:

•Mala i srednja preduzeća su dostupna svim pretendentima, zato što obezbjeđuju iste polazne mogućnosti svima koji se odluče za mali biznis i što su relativno dostupna svim slojevima društva i obrazovnim strukturama – bez obzira na pol, starosnu strukturu, imovinske razlike, stepen obrazovanja i sl.

•MSP imaju znatno veću prilagodljivost tržištu i određenim tržišnim kretanjima u odnosu na velika preduzeća. Ona često diktiraju promene na tržištu, što podstiče i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj.

•MSP stvaraju i najveći broj novih radnih mesta, pošto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na povećanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona, što umanjuje učašće radnika u proizvodnim procesima. Povećanaautomatizacija i robotizacija ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu, pa je prisutan trend premeštanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka, gde je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija.

•Motivacija – poznato je da mali biznis započinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam,koji se odlikuje velikom motivacijom, a koja se izražava u činjenici da rade dugonaporno kreativno, a to prenosi na bližnje i sve zaposlene.

•Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno kraći kod malih preduzeća, što utiče na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda.

•Pošto zapošljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19), MSP ne mogu izazvati velike društvene poremećaje u slučaju propadanja, a veoma čestosto su to porodične firme, koje su najstabilniji do svake privrede. Nasuprot tome, propadanje velikih industrijskih sistema, za posledicu je imalo otpuštanje radnika, uz velike društvene, političke isocijalne poremećaje.

•U malim i srednjim preduzećima najčešće je vlasnik ujedno i direktor firme, što predstavlja objedinjenost vlasništva i upravljačke funkcije, potiče racionalno i savesno korištenje kapitala, te predstavlja dodatnu motivaciju za uspeh. U velikim sistemima, koja su najčešće deonička društva, vlasništvo je odvojeno od upravljanja, jer vlasnici samo nadziru rad uprave, preko svojih predstavnika u nadzornim odborima.

9

•Mogućnost samozapošljavanja i zapošljavanja podrazumijeva kako vlastito zapošljavanje, tako i zapošljavanje članova uže porodice.

• Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a, zato što vlasnik preduzeća sve drži pod kontrolom i može brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom.

•Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža, zbog spoja upravljačke i vlasničke funkcije, tako da vlasnik – menadžer istovremeno obavlja više funkcija.

•Mali sistemi su, zbog jednostavnijih tehnoloških procesa, koji se u njima obavljaju,ekološki prihvatljiviji od velikih sistema, koji su, najčešće, glavni zagađivači okoline.

•Međuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji, zbog svakodnevnog zajedničkog suočavanja sa istim problemima i, najčešće, zajedničkog rešavanja istih. Možemo reći da su mala i srednja preduzeća humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme, u kojima se ta individualnost gubi.

•Psihološka prednost podrazumeva da biti preduzetnik znači imati izvesnu nadmoć i sigurnost, pogotovo tamo gde preduzetnici raspolažu specifičnim tržišnim umiećem,znanjima i sposobnostima.

•Mala preduzeća, svojim učešćem u ukupnom broju preduzeća, značajno utiču na elastičnost privrednog sistema jedne društvene zajednice, pošto svojom prilagodljivošću lakše napuštaju svoju dotadašnju domenu i započinju proizvodnjun ovih proizvoda.

2.5.2. Nedostaci malih i srednjih preduzeća

Pored nespornih navedenih prednosti, mala i srednja preduzeća imaju i određene nedostatke, kao posledicu ograničenosti i specifičnosti, koje proizlaze upravo iz veličine preduzeća. Među glavne nedostatke malih i srednjih preduzeća ubrajamo:

•Mogućnost bržeg propadanja u odnosu na velika preduzeća. Statistički je dokazanoda 30-40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja, a čak 60% u razdoblju od osam do deset godina.  Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode, a među najznačajnije spadaju:-nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suočavanje s praktičnim funkcionisanjem celine firme, te jasno uočavanje bitnih od nebitnih aktivnosti;- nedovoljna tehnička znanja, koja se odnose na prostu nemogućnost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nužna za određenu proizvodnju proizvoda i usluga;- površna ili neadekvatno provedena analiza tržišta, posebno kada je u pitanju buduća potražnja;- nedovoljna osposobljenost u vođenju administrativnih poslova, utoliko pre što se oni više menjaju;- nemogućnosti kontrole ujednačenosti poslovanja, tj. teško obezbeđivanj ekontinituiteta i predviđanja oscilovanja u pojedinim razdobljima;

10

-nemogućnost predviđanja financijskih tokova; -nemogućnost dobijanja kratkoročnih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora.•Mali preduzetnici imaju loš novčani tok, pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljačima i nenaplaćenih potraživanja, često dolaze u poziciju nelikvidnosti,odnosno nemogućnost izvršavanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. Plaćanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi, koje namaju dovoljnu moć da „finansiraju“ i „kreditiraju“ nedisciplinu tržišta i velike sisteme, koji mogu, zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama,sami određivati dospelost obaveza.

•Zbog niskog stepena podele rada, produktivnost u malim firmama je relativno niska, pošto jedna osoba obavlja više različitih operacija i poslova, čime se smanjuje mogućnost usavršavanja i uže specijalizacije.

• Nedovoljna informisanost je veoma izražena slabost malih i srednjih preduzeća.

•Plate u malim preduzećima su, uglavnom, manje, naročito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima, gde su im prava zaštićena kolektivnim ugovorima i gde ih štiti sindikat. Kako bi se izbegle poreske obaveze prema državi, često se do plate isplaćuje „na ruke“, što je štetno kako za državu, takoi za same radnike.

•Rizik od propadanja preduzeća i gubitka radnog mesta značajno je veći u malim i srednjim preduzećima, u odnosu na velika preduzeća.

•Mala preduzeća nisu konkurentna na međunarodnom tržištu, ukoliko ne nastupaju udruženo ili pod plaštom velikih preduzeća (tzv. „ekonomija obima“).

Zbog svega navedenog, mala i srednja preduzeća predstavljaju vrlo osjetljiv segment privrednog poslovanja, kojem je, zbog svega što se pred njih stavlja, potrebna intenzivna i neprekidna institucionalna pomoć i podrška.

11

2.6. Značaj MSP za ekonomski razvoj Republike Srbije

Mala i srednja preduzeća u Republici Srbiji:U ukupnom broju preduzeća učestvuje sa 99,8% u ukupnom broju zaposlenih sa 66,7% u prometu sa 67,8%u bruto domaćem proizvodu sa 33%u bruto dodatnoj vrednosti sa 57,4%u izvozu 50,5%i u uvozu 60,9%

Razvoj sektora MSP je jedan od ključnih elemenata u procesu evropskih integracija Republike Srbije, jer je neizostavan činilac integracije domaće ekonomije u šire evropske privredne okvire i uspostavljanje poslovnih veza sa drugim evropskim zemljama.Mala i Srednja preduzeća predstavljaju jedan od glavnih oslonaca privrede u razvoju Srbije u periodu rane tranzicije. Očekivanja od ovog segmenta privatnog sektora ekonomije Srbije su veoma ambiciozna , jer prema Vladinoj strategiji razvoja malih I srednjih preduzeća i privatnog preduzetništva u Republici Srbiji 2003-2008, predviđa se otvaranje i do milion novih radnih mesta a ukupan broj malih I srednjih preduzeća poveća sa sadasnjih 76000 na čak 150000.O ekonomskoj snazi “male privrede” najbolje govore podaci da mala i srednja preduzeća učestvuju sa 70% u ukupnom prometu. Ako vršimo medjunarodna poredjenja rezultata malih i srednjh preduzeća moramo porediti i uslove u kojima se oni ostvaruju. Mala i srednja preduzeća u razvijenim, ali i zemljama u tranziciji (sa kojima je celishodnije porediti napredak Srbije u narednom periodu) posluju u drugačijem poslovnom okruženju i uživaju značajnu pomoć i podršku države, što svakako doprinosi njihovim boljim rezultatima poslovanja i većem doprinosu ekonomiji zemlje u celini. Privredna kretanja. Na makroekonomskom nivou, od početka reformi u 2001. godini najvidljiviji pozitivni rezultati ostvareni su u oblasti monetarne politike, odnosno obaranju stope inflacije (koja je u 2002. godini svedena na 14.8%) I održavanju relativno stabilnog kursa dinara. Statistika pokazuje, takođe, rast bruto društvenog proizvoda, mada postoje indicije o padu industrijske proizvodnje u 2003. godini (što je teško pouzdano utvrditi s obzirom da statistika još uvek prati prevashodno društvena preduzeća kojih je sve manje). 

Broj preduzeća:

12

Iako mala i srednja preduzeća po broju već sada čine oko 99% ukupno aktivnih preduzeća i u Srbiji, njihov doprinos zapošljavanju i rezultatima privrede značajno je manji nego u Evropskoj Uniji. Ohrabrujuće je, međutim, da se iz godine u godinu beleži pozitivan trend kod većine pokazatelja poslovanja. Uprotekle dve godine ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru porastao je za preko 100 000. Iako se jedan deo ovog povećanja može objasniti smanjenjem sive ekonomije, odnosno prijavom radnika koji su ranije radili “na crno”,evidentno je da je, ako ne u dvogodišnjem nego nešto dužem vremenskom periodu, ipak ostvaren značajan porast broja radnih mesta u ovom sektoru. Treba spomenuti i da su mala i srednja preduzeća bila najvitalniji deo srpske ekonomije u periodu sankcija, iako nisu uživala nikakvu značajniju pomoć države i često se nalazila u neravnopravnom položaju u odnosu na velika preduzeća.

Broj zaposlenih prema veličini preduzeća ( 2010 god.):

Na osnovu svega iznetog opravdano je očekivati da mala i srednja preduzeća potencijalno zaista mogu značajno da doprinesu oporavku i razvoju srpske privrede.

13

2.7.Poslovanje MSP na domaćem tržištu

Jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije jeste da sektor MSP postigne međunarodnu konkurentnost. U tom smislu, neophodno je postići predhodnu konkurentnost sektora MSP na domaćem tržištu i to u ambijentu otvorene tržišne privrede. Sektor MSP u svim zemljama značajno je prisutan na domaćem tržištu i koristi lokalne tržišne mogućnosti. Postoje tri glavne oblasti delovanja koje treba da omoguće bolji pristup MSP domaćem tržištu.Kooperantsko povezivanje MSP sa velikim preduzećimaMenunarodni trend već nekoliko decenija je da se velika industrijska preduzeća koncentrišu na ključne aktivnosti, a da za mnogobrojne druge aktivnosti, kao koperante, angažuju specijalizovana MSP. Uspostavljanje ovakvih odnosa smatra se da ima presudan značaj za konkurentnost u sektoru industrije. Osim toga, razgranata mreža MSP kao kooperanata predstavlja pozitivan faktor za podsticaj direktnih stranih investicija. Procesi privatizacije i restrukturiranja velikih društvenih preduzeća treba da uključe i razvoj ovakvih poslovnih odnosa sa sektorom MSP.Uključivanje sektora MSP u javne nabavke proizvoda kao što su uniforme, školski nameštaj,oprema za bolnice, granevinski materijal i sl.Velika preduzeća obično imaju konkurentsku prednost u pogledu zadovoljavanja zahteva i propisa sistema tenderske nabavke, ali su vlade mnogih zemalja preduzele mere da obezbede ravnopravniji položaj sektora MSP kroz bolje informisanje i jednostavnije tenderske procedure. Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o javnim nabavkama (“Sl. Glasnik RS” broj 39/2002) u julu 2002.g., a Agencija za javne nabavke je u procesu osnivanja.Veća penetracija roba široke potrošnje sektora MSPNa domaćem tržištu, u maloprodaji, nalazi se veliki broj artikala poreklom iz različitihdržava. Iako je domaće tržište ograničeno po veličini, značajan spoljnotrgovinski deficitukazuje na potrebu za većim učešćem domaćeg sektora MSP na domaćem tržištu.· Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvapripremiće predloge za podsticanje boljeg poslovanja sektora MSP nadomaćem tržištu.

2.8. Privredni sektori Republike Srbije

Svaki preduzetnik, malo ili srednje preduzeće ima određnenu vrednost za Republiku Srbiju.Pojedini privredni sektori imaju poseban strateški značaj zahvaljujući svojoj sposobnosti,dodavanja nove vrednosti prirodnim resursima, doprinosu povećanja deviznog priliva, uticajuna povećanje zaposlenosti, podsticanju regionalnog razvoja i stvaranju uslova da Republika Srbija iskoristi mogućnosti koje se otvaraju napretkom informacionih i komunikacionih tehnologija. Imajući u vidu izneto, identifikovana su četiri privredna sektora koja imaju najvećiekonomski potencijal:- prerada poljoprivrednih proizvoda,- industrijska proizvodnja,- turizam i-elektronsko poslovanje (e-business).

14

2.8.1. Prerada poljoprivrednih proizvoda

Poljoprivreda ima poseban značaj za Republiku Srbiju jer stvara oko 20% bruto društvenog proizvoda. Postoje realne mogućnosti za povećanje obima prerade poljoprivrednih proizvoda,uz pretpostavku da se izvrše neophodna ulaganja u kvalitet i marketing.

2.8.2. Industrijska proizvodnja

Iako će vremenom udeo industrije u bruto društvenom proizvodu opasti, ova privrednagrana će uvek imati važnu ulogu u privredi Republike Srbije. U nasleđenoj privrednoj strukturi velika koncentracija industrije je u mašinogradnji i metalurgiji. Ovim industrijskim granama predstoji neophodno restrukturiranje, ali ne treba zanemariti akumulirana znanja koja predstavljaju potencijal koji se može iskoristiti za razvoj sektora MSP u oblasti inženjeringa i kooperacije. Osim toga, MSP u Republici Srbiji imaju značajne potencijale i u drugim industrijskim granama, uključujući i nove industrijske grane poput audio-vizuelne produkcije kulturnih sadržaja. Jak proizvodni sektor, u kome važno mesto ima sektor MSP, od presudne jevažnosti za razvoj privrede Republike Srbije.

2.8.3. Turizam

Zbog teških okolnosti usled raspada SFRJ, Republika Srbija nema značajnije razvijen sektorturizma. Turizam doprinosi povećanju zaposlenosti i životnog standarda i koristan je za sveregione i sektore, pa stoga njegovo oživljavanje i razvoj predstavljaju prioritet za Republiku Srbiju.Turistički ‘proizvod’ zemlje podrazumeva kako prirodna bogatstva, tako i izgrađene kapacitete i širok spektar komercijalnih usluga koje obuhvataju hotele i druge vrste smeštaja,restorane i ostale ugostiteljske objekte, prodavnice, saobraćaj i sportske aktivnosti, a usluge u pomenutim oblastima uglavnom pruža sektor MSPP.

2.8.4. Elektronsko poslovanje (e-business)

Najjednostavnija definicija elektronskog poslovanja glasi: “to su sve poslovne transakcijekoje se obavljaju elektronskim putem, najčešće preko Interneta”. Elektronsko poslovanje jejedan od sektora koji se najbrže razvija u svetu i pruža velike mogućnosti za ekonomski razvoj. Tehnologije koje podržavaju elektronsko poslovanje imaju sve jači uticaj na sveprivredne aktivnosti. Republika Srbija ne treba da dozvoli da ostane po strani i mora da učiniznatan napor da bi dostigla odrenene standarde i razvila svoje kapacitete u elektronskomposlovanju. U tom smislu, posebnu pažnju treba posvetiti razvoju industrije softvera u MSPsektoru, jer Republika Srbija raspolaže mladim kadrovima sa znanjem i iskustvom u ovojoblasti koja poseduje i značajan izvozni potencijal.Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, u saradnji saMinistarstvom za privredu i privatizaciju, Ministarstvom trgovine, turizma i usluga,Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivredepripremiće tokom 2012.g. operativne programe razvoja sektora MSP u oblastima prerade poljoprivrednih proizvoda, industrijske proizvodnje, turizma i elektronskog poslovanja, u skladu sa strategijskim opredeljenjima ovih ministarstava. Nadležna ministarstva pripremiće i predložiti Vladi Republike Srbije potrebne mere za realizaciju ovih programa.

15

2.9. Mala i srednja preduzeća u Srbiji u kriziEkonomisti smatraju da su mala i srednja preduzeća razvojna šansa Srbije. Ipak, ne ide sve u skladu sa planovima i projekcijama.Mala i srednja preduzeća su u svakoj evropskoj zemlji praktično najbrojnija i na njima se temelji veliki deo ekonomije. Lako se prilagođavaju promenama i usvajaju tehnološke novine.

Svakog dana se u Srbiji, za osam radnih sati, ugasi, odnosno prestane da radi, oko 20 preduzetničkih radnji. Poslednjih meseci je broj zatvorenih od broja otvorenih zanatskih radnji, veći za nekoliko stotina.

Dva su osnovna razloga: kriza koja ne prestaje i visoke dažbine koje se plaćaju državi po raznim osnovama.

“Troškovi poslovanja su enormni. Vi kad imate neku firmu ili radnju, vi imate toliko da platite državi, da za vas ne ostane više ništa. I onda stariji ljudi idu u penziju, zatvaraju radnje, jer ne mogu više da izdrže taj tempo. A ovo novo što se otvara, to je otvoreno pro forme radi, samo da bi se konkurisalo za nešto nešto“, objašnjava potpredsednik asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije Dragomir Rakić.

Zvanični podaci Agencije za privredne registre potvrđuju trend gašenja poslovanja, ne samo kod preduzetnika, već i kod malih i srednjih firmi, privrednih društava kako ih zakon definiše.

U avgustu je osnovano 589, a ugašeno 1273 privredna društva. Preduzetnici su, takođe u avgustu, osnovali 2478 preduzeća, a ugasili 2.840.

U oktobru osnovano je 543, a ugašeno 875 privrednih društava. Preduzetničkih radnji otvoreno je 2.569, a katanac na bravu u oktobru je stavilo 2.626 preduzetnika.

Pitanje je, može li Srbija da učini poslovnu klimu za preduzetnike i male firme lakšom i podnošljivijom, jer na taj način unapred eliminiše moguće socijalne probleme.

“U uslovima krize, kada morate da neke stvari prilagodite i pojednostavite, ako treba neke dažbine i da pojeftinite. Vrlo je pogrešan način da mislite da povećanjem dažbina popunite manjak u državnoj kasi to se nikada ne dešava. Jer ako se ugase mala i srednja preduzeća bojim se da će država u budućnosti imati još više problema sa finansiranjem“, kaže direktor instituta Ekonomskih nauka Dejan Erić.

Da su realnost poslovanja i svakodnevica neretko složeniji nego što pokazuje statistika, uočavaju i u Uniji poslodavaca.

“Uočena je jedna tendencija da se mnogo firmi koje se otvaraju, praktično svaka druga, ili nema ni jednog zaposlenog ili ima jednog. Drugim rečima, mnoge od tih firmi se otvaraju da bi neke druge firme koje su nelikvidne ili u problemima pokušale da prebace neki deo svoje imovine ili neka novčana sredstva pre nego što budu zatvorene ili odu u stečaj. Tako da i ta statistika, pitanje je uopšte koliko odražava realno stanje“, smatra Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Dobra ilustracija neveselog stanja je i činjenica da svega 10,45 odsto malih i srednjih preduzeća zarade isplaćuje na vreme, a da oko 15 odsto ima kašnjenje duže od tri meseca.

16

2.9.1. Finansijska podrška MSP od strane države

Nema sumnje da su mala i srednja preduzeća postala značajna poluga ekonomskog razvoja Srbije. Sada "mali biznisi" ostvaruju oko dve trećine ukupnog prometa i oko 60 odsto bruto dodate vrednosti. Ovaj sektor je u prethodnim godinama ponudio najviše novih radnih mesta i danas angažuje 67 odsto svih zaposlenih u privredi. MSP imaju apsolutnu prevlast u ukupnom broju poslovnih subjekata. Od oko 333.500 svih registrovanih firmi, na ovu grupaciju se odnosi čak 99,8 odsto.

Sve to ne znači da nema razvojnih problema u ovom sektoru. Oni se ogledaju u usitnjenosti poslovnih subjekata, niskoj konkurentnosti, nedovoljnoj razuđenosti finansijskog tržišta, neodgovarajućoj strukturi tržišta rada, nepovoljnom regionalnom rasporedu, administrativnim preprekama i slično. U našoj prošlogodišnjoj anketi kod 3.000 MSP, najveći problemi bili su nedostatak sredstava i zakonske regulative, zatim nedostatak radnika odgovarajućih kvalifikacija, neusklađenost poslovanja sa zahtevima standarda kvaliteta i nedovoljnu informisanost o tržištima i tehnologijama. Najveće nezadovoljstvo ispoljeno je u vezi sa poreskim propisima i procedurama i dugim i skupim postupcima prilikom izdavanja građevinskih dozvola. Nakon toga, slede rad inspekcijskih organa, problemi sa uknjižbom nepokretnosti, komplikovani postupci prijave i odjave radnika, spora naplata potraživanja.

Država za sada pokušava da probleme nedovoljnih izvora finansiranja ublaži stimulativnim kreditnim linijama za započinjanje poslovanja, investiranje u nerazvijena područja, unapređenje turističko-ugostiteljske ponude. Postoje i subvencije za samozapošljavanje i opremanje radnih mesta. Znatan deo realizovanih subvencija kod odobravanja kredita za otklanjanje posledica ekonomske krize odnosi se na MSP. Nacionalna agencija za regionalni razvoj realizuje program podrške uspešnim preduzećima i preduzetnicima za jačanje konkurentnosti. Slični podsticaji odobravaju se preko SIEPA u okviru podrške internacionalizaciji MSP, a AOFI finansira izvozne poslove i osiguranje potraživanja. Preko nadležnih ministarstava finansijski se podržavaju inovatori i klasteri.

Problemi brojnosti i neusaglašenosti propisa i pratećih normi biće rešeni u toku sprovođenja strategije regulatorne reforme. Napravljeni su prvi koraci u tom pravcu. Prilikom registrovanja preduzeća kod APR dobija se istovremeno i PIB i time je skraćeno vreme za otpočinjanje delatnosti. Od ove godine završni računi predavaće se samo na jednom mestu - kod APR, a ne na tri mesta kao do sada. Sprovođenjem Zakona o uređenju prostora uvešće se red u oblasti nekretnina.

Te druge mere treba da omoguće još brži i kvalitetniji razvoj sektora MSP koji se kao i društvo u celini nalazi u fazi tranzicije. Pokrenut je čitav front aktivnosti na unapređivanju poslovnog ambijenta u Srbiji. MSP su prepoznate kao jedan od razvojnih prioriteta. U tom kontekstu, može se reći da je njihova perspektiva prilično izvesna. Treba samo imati u vidu da se radi o procesu koji u mnogim aspektima zahteva određeni period.U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku MSP,i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.

17

3. Zaključak 

Posmatramo li razvoj svetske ekonomije i događaje koji prate proces globalizacije svetskog tržišta, naročito krajem prošlog i početkom ovog veka, uočavamo da su mala i srednja preduzeća (MSP) uspela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. Zahvaljujući svojim karakteristikama, kao što su: fleksibilnost,lakša primena novih menadžment trendova, bolja komunikacija unutar preduzeća i slično,omogućilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzeća predstavlja imperativ za sve zemlje koje žele da svoju ekonomiju prilagode novim tržišnim uslovima. U želji da opstanu na tržištu, MSP moraju stalno da rade na unapređivanju svojih proizvodnih procesa,stvarajući na taj način još bolji proizvod, odnosno uslugu. Mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu evropske ekonomije, stvaraju najviše radnih mesta i pospešuju razvoj evropske ekonomije. Jedan od bitnih faktora, koji obezbeđuje opstanak na tržištu jeste postizanje poslovne izvrsnosti, koje MSP-u omogućuje da svoje poslovanje prilagodi zahtevima savremenog poslovanja. Postizanje poslovne zrelosti, za MSP je vrlo dug i težak proces, koji zahteva dosta ulaganja samog vlasnika, ali i svih zaposlenih. Međutim,samo na taj način naša mala i srednja preduzeća će biti sposobna da odgovore zahevima tržišta, koje svakim danom postaje sve zahtevnije, zahvaljujući sve većoj konkurenciji, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.Male firme i velike kompanije imaju različitu ulogu u inovativnom procesu. MSP su,generalno posmatrano, više tržišno i manje istraživački orijentisana, brža su u iskorišćavanju novih mogućnosti ekonomskog i tehnološkog razvoja i više orijentisana na male inkrementalne inovacije.Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a, njihov broj, pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, visoko relativno učešće zaposlenih MSP u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama, na jednoj strani, i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji, na drugoj strani,ukazuju da strateški cilj Srbije treba da bude upravljanje razvojem MSP-a.Država direktnim i indirektnim merama podrške treba da pozitivno utiče na okruženje MSP-a, kako bi se obezbedilo ispunjenje napred definisanog strateškog cilja. Okruženje za MSP predstavlja: država-vlada, lokalna uprava, privredne komore, univerziteti, instituti, razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom, edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoći.Mala i srednja preduzeća treba da se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. Na kraju, možemo reći da je potrebno više koordinacije između svih institucija i projekata da bi se povećala efikasnost institucija u budućnosti, i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se interveniše ili se pokreću nove inicijative.

18

Literatura

Dr Zvonko Sajfert, Dr Dejan Đorđević, Dr Cariša Bešić: Menadzment trendovi, TF „Mihajlo Pupin“ , Zrenjanin, 2006.

Dr Dejan Đorđević, Cariša Bešić, Srđan Bogetić : Osnove funkcionisanja savremene ekonomije,TF“Mihajlo Pupin“, Zrenjanin,2004.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, dostupno na : www.merr.gov.rs(poslednji put posećeno 26.11.2011.)

Nacionalna agencija za regionalni razvoj „NARR“,dostupno na:www.narr.gov.rs(poslednji put posećeno 26.11.2011.)

Vlada Republike Srbije,dostupno na:www.srbija.gov.rs(poslednji put posećeno 26.11.2011.)