Cvecarstvo Tekst

7/14/2019 Cvecarstvo Tekst

1/198

1

I


2/198

2

:

1.2.

2.1 Paprati1.Adiantum capilus veneris2.Asplenium nidus avis3.Nephrolepis exaltata4. Platycerium sp.2.2 Bromeliaceae5. Tillandsia usneoides6.Aechmea fasciata7.Billbergia nutans8. Vriesea splendens9. Guzmania lingulata10.Ananas comosus2.3Palme11.Areca lutescens12. Phoenix canariensis13. Chamaedorea elegans14. Chamaerops humilis2.4. Fikusi15. Ficus elastica16. Ficus lyrata17. Ficus pumila18. Ficus alii

19. Ficus benjamina2.5.Aralije20. Fatsia japonica21. Fatshedera lizei22. Schefflera arboricola23.Dizygotheca elegantissima2.6. Kozlaci24.Anthurium crystallinum25.Alocasia macrorrhiza26.Alocasia amazonica27. Caladium bicolor28. Crassula ovata

29.Dieffenbachia sp.30.Monstera deliciosa31. Philodendron bipinnatifidum32. Philodendron erubescens33. Philodendron panduriforme34. Philodendron scandens.35. Syngonium podophyllum36. Scindapsus aureus37.Zamioculcas zamiifolia


3/198

3

2.7.Ostale lisno-dekorativne38.Aspidistra elatior39.Aloe arborescens40.Agave americana41.Asparagus plumosus42.Asparagus sprengeri

43. Beaucarnea recurvata44.Begonia rex45.Begonia masoniana46.Begonia corallina47.Begonia ricinifolia48.Begonia erythrophylla49. Chlorophytum comosum50. Codiaeum variegatum51. Coleus blumei52. Cyperus alternifolius53. Cordyline terminalis54. Cissus antarctica

55. Cissus rhombifolia56.Dracaena fragrans57.Dracaena marginata58.Maranta leuconeura `Erythroneura'59.Euphorbia milli63.Euphorbia pulcherrima64.Euphorbia tirucalli65. Fittonia sp.66. Sansevieria trifasciata67. S. trifasciata `Hahnii'68. Tradescantia zebrina69. Tradescantia purpurea70. Tradescantia albiflora71. Pilea cadierei72. Pilea peperomioides73. Yucca elephantipes

3. 3.1.Abutilon sp.3.2.Acalypha hispida3.3.Achimenes sp.

3.4.Aphelandra squarrosa3.5.Begonia sp.3.6.Calceolaria hybrida3.7.Capsicum annuum3.8.Camelia japonica3.9.Cineraria hybrida3.10.Citrus sp.3.11.Cyclamen persicum3.12.Chrysanthemum indicum


4/198

4

3.13.Episcia sp.3.14.Fuchsia hybrida3.15.Gardenia sp.3.16.Gloxinia hybrida3.17.Gerbera jameson3.18.Hibiscus rosa sinensis

3.19.Hoya carnosa3.20.Impatiens sp.3.21.Kalanchoe sp.3.22.Nerium oleander3.23.Oxalis sp.3.24.Passiflora coreluea3.25.Primula obconica3.26.Pelargonium sp.3.27.Rhododendron3.28.Saintpaulia ionantha3.29.Saxifraga stolonifera

CVETNO DEKORATIVNE I LISNO DEKORATIVNEVRSTE - DODATAK

4. GAJENJE I NEGA BILJAKA U ENTERIJERU

4.1. Supstrati za gajenje biljaka

4.2. Posude za gajenje biljaka u enterijeru

4.3. Presaivanje biljaka4.4. Svetlost4.5. Temperatura4.6. Provetravanje4.7.Vlanost vazduha4.8. Odravanje4.8.1. Zalivanje4.8.2. ubrenje4.8.3. Nega biljaka

4.9. Orezivanje biljaka4.10.ienje4.11.Povezivanje i postavljanje oslonaca4.12.Problemi pri uzgajanju biljaka4.13. Biljke zimi

4.14. tetoine biljaka u enterijeru


5/198

5

4.15. Bolesti biljaka u enterijeru5. KORIENJE I RASPORED BILJAKA UENTERIJERU


6/198

6

1.

, , , . , . , , , , . , . , .

, . , . , , , . , .

O ,

,, , , , , , , ,

.

. . , , . .

.

, .

.


7/198

7

2.

Paprati

Danas postoji oko 12 000 vrsta paprati koje rastu na svim kontinetima, izuzevna Antartiku, mada su rasle i tamo pre nekih 200 miliona godina, sudei po fosilnimostacima. Veina paprati je poreklom iz tropskih predela i za rast su im potrebnitoplota i visoka relativna vlanost vazduha. Veliki broj vrsta raste i u podrujima saumerenom ili kontinentalnom klimom, Severna Amerika, Evropa, Azija, kao i uzemljama june hemisfere, Australija, Novi Zeland itd.

Gajenje paprati je bilo popularno u Engleskoj, u viktorijanskom periodu, da bipovratilo svoju popularnost negde polovinom prolog veka, kad se hibridizacijom iselekcijom dobijaju i novi hibridi.

Paprati nemaju cvet i razmnoavaju se sporama Shodno tome, paprati gajimoiskljuivo kao lisnodekorativne vrste. Njihovi listovi mogu biti razliitog oblika,veliine i teksture. Neki listovi su jednostavnog oblika kao kod Phyllitisscolopendrium, dok su neki na primer jako renjeviti, gotovo konasti, npr. kodPolystichum setiferum.

Prilikom gajenja paprati, neophodno je voditi rauna o supstratu, svetlosti ivodi. Pri tom, najvanije je obratiti panju na zahteve biljke za odreenomtemperaturom, to zavisi od vrste, pa i sorte koja se gaji.

Supstrat koji pogoduje veini paprati obino se sastoji iz treseta, sterilnogkomposta i peska i/ili perlita. Ovakvom zemljitu se moe dodati i malo krupnijegljunka. Posude u kojima se gaje paprati obavezno na dnu moraju imati drenani sloj(ljunak).

Veina vrsta zahteva osrednju ili dobru osvetljenost, ali im nikako nepogoduje direktna suneva svetlost. To znai da je paprati najbolje gajiti uprostorijama koje su orijentisane ka istoku ili ak severu. Ukoliko je prostorijaokrenuta ka jugu ili zapadu, posudu sa biljkom ne treba postavljati uz sam prozor ilitreba obezbediti odgovarajuu zasenu (zavesa, roletne).

Papratima ne odgovara suv vazduh, to moe biti problem u prostorijama sacentralnim grejanjem. Takoe, ne odgovara im ni promaja ili nagle temperaturne

promene. Na primer, ukoliko se nalaze pored prozora koji se otvara zimi radiprovetravanja, hladan vazduh tada moe otetiti biljke.

Najei problemi prilikom gajenja paprati su posledica nepravilnog zalivanja.Pri tom se ee deava da biljke propadaju zbog vika vode nego zbog njenognedostatka. Paprati treba obilno zaliti, pustiti da se viak vode ocedi, i ponovitizalivanje tek kada se povrina zemljita osui. Ako se supstrat suvie brzo osui,mogue je da je biljka prerasla saksiju (najvei deo zauzima korenov sistem, a

supstrata gotovo da nema), pa je onda treba presaditi u veu.Mnoge paprati (Adiantum, npr.) zahtevaju visoku relativnu vlanost vazduha,to moe biti problem kod gajenja. Zbog toga se preporuuje da se saksija postavi natanjiri napunjen ljunkom i vodom. Mogue je postaviti i vie biljaka blizu, jedna dodruge, kako bi gusto sklopljeno lie zadravalo vlagu koja nastaje transpiracijom. Netreba ih oroavati.

Pojedini autori preporuuju oroavanje paprati kao redovnu meru nege,meutim treba voditi rauna da ukoliko se kapljice vode zadre na listovima, moe


8/198

8

doi do pojave ra i trulei. To je est sluaj kod Adiantum-a ili kod sortiNephrolepis-a sa kovrdavim listovima.

Prihranjivanje paprati treba vriti obazrivo, a ubrivo treba dodavati u upolamanjoj koncentraciji u odnosu na onu koja se inae dodaje lisnodekorativnim

biljkama. Paprati imaju relativno slab korenov sistem i suvie visoka koncentracijahranljivih materija bi ga otetila. Kao alternativa moe se koristiti folijarno

prihranjivanje.Od ostalih mera nege, redovno treba uklanjati suve i stare listove, naroito akoje biljka gusto razranata, pa svi listovi nemaju dovoljno svetlosti.

Nije poznato da spore paprati izazivaju alergiju kod ljudi.

Najee gajene vrste paprati u enterijeru

RodAdiantum (Pteridaceae)

Engleski naziv: Maidenhair ferns (devojaka kosa)

Ime roda potie od grke rei ''adiantos'', to znai ''prosuti vodu'' ili ''ne moese pokvasiti'' to se odnosi na karakteristike listova da ne zadravaju kapljice vode nasebi. Naravno, ovo je osobina samo nekih vrsta ovog roda. Poreklo domaeg nazivavrste ponekad je u vezi sa nekim legendama koje se zasnivaju na slinosti korenova istabljika sa pramenovima duge kose. Tako, na primer, u Nemakoj postoji pria omladiu koji se pretvorio u vuka, nakon ega se devojka koja ga je volela bacila salitice. Dok je padala, njena crna kosa se zaplela u bunje i pretvorila u koren iz kogase razvila ova paprat.

Pojedine vrste iz ovog roda su neki narodi koristili kao lekovite (za oboljenjakoe, astmu itd.), ili u narodnoj kozmetici (alkalna svojstva, u kombinaciji sa mausu pravili sapun).

Mnoge vrste ovog roda su poznate i esto se gaje, kako u enterijeru, tako i ueksterijeru. Ovom rodu pripada oko 150 do 200 vrsta rasprostranjenih irom sveta, narazliitim stanitima. Zbog toga se brojne vrste i kultivari ovog roda mogu nai usobnim uslovima (ukoliko su osetljive na mraz), ali i u batama i vrtovima u

predelima sa umerenom klimom.Ovaj rod se karakterie listovima koji imaju sjajne, lomljive stabljike, u

nijansama crne, plave ili smee boje, a liske su nene, tanke, zelene boje, renjevitepo obodu sa klinastim ili pravougaonim renjevima. Lepezaste, horizontalnopostavljene liske su karakteristika familije, i javljaju se kod veine vrsta.

U enterijeru im odgovara svetao poloaj, ali nikako direktno sunce. Obziromda se vremenom stabljike razvijaju u pravcu svetlosti, kao i kod drugih vrsta, posudusa biljkom je potrebno povremeno okrenuti kako bi razvoj izdanaka i oblik bokora bio

pravilan. Takoe, treba voditi rauna da biljka bude zatiena od promaje ili da nebude direktno izloena strujanju vazduha iz klima ureaja i sl.Vrstama ovog roda ne odgovara da budu u posudama koje su znatno vee od

korenove bale. Treba ih presaivati u posudu malo veu od prethodne , tako da nebude vie od oko 2 cm sveeg supstrata oko starog busena.

Prihranjivanje treba sprovoditi oprezno, dosta razblaenim rastvorom ubriva,u malim koliinama, u periodu vegetacije. Ukoliko se ne razvijaju novi listovi, u

periodu mirovanja biljke, prihranu treba obustaviti. Ne treba koristiti spororazlauaubriva.


9/198

9

Zalivanje takoe treba sprovoditi paljivo i umereno. Vrste ovog roda najeepropadaju zbog prekomernog zalivanja. Voda koja se zadrava u posudi poveavakiselost supstrata, zbog ega treba zalivati tek kada je povrina zemljita suva i pustitida se viak vode ocedi (proveriti da li voda otie iz posude, da se odvod nije zapuio).

Naravno, ne treba dozvoliti ni da se listovi osue, jer nee doi do njihoverehidratacije, mada e se vremenom razviti novo lie. Takoe, biljke ne treba zalivati

hladnom vodom, temperatura vode treba da bude priblina sobnoj temperaturi.Stare listove treba uklanjati, najbolje je kompletno orezati celu biljku uprolee, sa kretanjem vegetacije kada novi listovi ponu da se razvijaju. Listovi semogu uklanjati i postepeno, jedan po jedan, ali to zahteva vie vremena i panje jer ese novi listovi razviti u meuvremenu.

Adiantum capilus venerisEngleski naziv: Southern maidenhair,Venus-hair fernEtimologija: ''venerina kosa''

OpisTo je listopadna vrsta, visine oko 30 cm. Rizom je kratak, puzei. Lisne drke

su uspravne, crne, ljebaste i obino ine treinu ukupne duine lista. List jetrouglastog oblika, sa tamnom drkom, perasto sloen, a listii su povijeni, klinastogoblika. Razmnoavaju se sporama koje se rasejavaju vetrom, a biljka stvara i boneizdanke. Veina listova su fertilni (sporofili).

RasprostranjenjeTo je jedna od najvie rasprostranjenih vrsta roda Asplenium, autohtona je u

tropskim i umereno toplim podrujima, ak i tamo gde su zime neto hladnije(prosena minimalna godinja temperatura oko -7C), a leta topla. Odgovara imkrenjaka podloga, a uglavnom se mogu nai pored vode.

GajenjeNajbolje uspeva u polusenci. U supstrat je poeljno dodati malo usitnjenog

krenjaka.

KultivariFimbriatum (''konast'') -uspravna biljka visine do 45 cm. Sjajne, crne lisne

drke ine vie od polovine duine lista. iroke liske su duboko useene i kovrdave.Jako je osetljiva na mraz, ali dobro uspeva na neutralnim zemljitima tako da je lakaza gajenje u odnosu na osnovnu vrstu.

Imbricatum (''preklapajui'') - je kultivar sa svetlozelenim listovima koji sekaskadno preklapaju. Ovaj kultivar se moe razmnoavati sporama. Prilikomzalivanja ne kvasiti listove.

Scintilla(''blistav'') -se ree gaji. To je zanimljiv i atraktivan nov kultivar,ali je neto zahtevniji od 'Fimbriatum'. Duboko useene liske izledaju kao da suiseckane. Ovoj biljci je neophodna konstantna vlaga, ali se listovi ne smeju prskativodom.

6-118


10/198

10

Adiantum hispidulumEngleski naziv: Rosy maidenhair, rough maidenhairEtimologija: ''bodljikav, nakostreen''

OpisTo je listopadna biljka, visine 30-60 cm. Ima kratak rizom. Lisne drke su

crne, due su od polovine ukupne duine lista i prekrivene su otrim dlakama (to se

moe uoiti ako se protrlja stabljika). Listovi su prstasto sloeni i sastavljeni iz gustihperastih segmenata. Liske su tamnozelene boje, a kod mladih listova su crvene todoprinosi dekorativnosti itave biljke.

RasprostranjenjeOva vrsta je rasprostranjena u Australiji, Novom Zelandu i na Pacifikim

ostrvima, a ima je i u Indiji, Kini i Africi. Uz to se naturalizovala i u SAD. Uprirodnim uslovima, za svoj rast ne zahteva puno i moe se sresti u umama, poredputeva, i u bunastim zajednicama u uslovima polusenke.

GajenjeOva vrsta se esto sree kao atraktivna sobna biljka i jedna je od najmanje

zahtevnih vrsta roda Adiantum. Treba je gajiti na osvetljenom mestu, sa dovoljnorelativne vlage u vazduhu i zatititi od isuivanja. Ne treba je saditi u suvie veliku

posudu i ne treba preterati sa zalivanjem, ve zalivati umereno i samo kada je supstratna povrini suv pod prstima ili ako je posuda sa biljkom lagana. Razmnoava se lako,

podelom bokora ili sporama.

KultivariWhitei - listovi su prekriveni belim dlakama, stabljike su vie uspravne u

odnosu na osnovnu vrstu; potie iz Australije.

Adiantum raddianum(syn.A. cuneatum)Engleski naziv: Delta maidenhairEtimologija: ''zrakasto se prostirati''

OpisTo je zimzelena biljka (u sobnim uslovima), visine 30-60 cm. Ima kratak,

horizontalan rizom. Lisne drke su sjajne, crne i ine oko jedne etvrtine ukupneduine lista. Listovi su obino trouglastog oblika i dvostruko perasto sloeni. Treba

pomenuti da danas postoji veliki broj kultivara koji se razlikuju od osnovne vrste.

Razlika izmeuA. capillus-veneris iA. raddianum:Obod lista je duboko useen kod A. capillus-veneris, nervi se zavravaju u

vrhovima renjeva, a sorusi su izdueni, dok je kod A. raddianumobod lista plitak,

nervi se zavravaju izmeu renjeva, a sorusi su bubreastog oblika.Rasprostranjenje

Ova vrsta se uglavno moe nai u tropskim podrujima june hemisfere.

GajenjeJedna je od najee gajenih vrsta roda Adiantum u zatienom prostoru.

Uslovi koje zahteva slini su kao i kod ostalih vrsta ovog roda.


11/198

11

KultivariDanas postoji veliki broj razliitih kultivara, tako da emo ovom prilikom

pomenuti nekoliko najvanijih koji se esto sreu u komercijalnoj prodaji.

Cluster Glory- izuzetno dekorativna biljka sa listovima koji su viestruko sloeni,a liske su sitne, zelene i stavaraju lep kontrast sa crnom strukturom stabljika. Ukupna

duina lista je manja od 30 cm.Fragrans(divan, miriljav) -popularna biljka, esta u trgovinama gde se moe naii pod imenom Fragrantissimum. Visine je do 60 cm, bunastog habitusa. Liske suiroko klinastog oblika. Ovaj kultivar odlino podnosi sobne uslove, ponekad se

prodaje posaen saEuphorbia pulcherrimazbog efektnog kontrasta.Gracillimum (malen, draestan) - listovi su viestruko sloeni, sa sitnim, nenimliskama, poput izmaglice, dugi i povijeni na dole, tako da su naroito pogodni zasadnju u viseim korpama. Zahteva poveanu vlanost vazduha.Ocean Spray- popularan kultivar sa tamnozelenim listovima lepezastog oblika.Variegated Tessellate - kultivar sa gustim, panairanim i nazubljenim listovima.

Najbolje uspeva u uslovima sa dosta toplote i vlage.Variegatum - listovi su kompaktni, duine do 30 cm, sa sitnim mrljama ukasto

bele boje.

Adiantum venustumEngleski naziv: Himalayan maidenhairEtimologija: ''lep, draestan''

OpisZimzelena biljka visine 30-45 cm. Rizom je razgranat, horizontalan. Lisne

drke su crne, sjane i ine polovinu ukupne duine lista. Listovi su iroko trouglasti,dvostruko sloeni, u prolee crvenkasti. Listovi drugog reda, takoe su trouglastogoblika i naizmenino su rasporeeni du stabljike koja je ''cik-cak'' oblika. Listii suna tankim, tamnim drkama, blago asimetrini i konini sa ravnim ivicama iokruglastim i nazubljenim sredinjim delom.

RasprostranjenjeOva paprat potie iz umovitih planinskih podruja Azije, zbog ega moe da

prezimljava u uslovima umereno kontinentalne klime.

GajenjeU naim uslovima moe se gajiti kao perena, dobar je pokriva tla. U uslovima

enterijera moe se koristiti kao rezano zelenilo. Trajnost listova u razliitimaranmanima je preko 2 nedelje.

RodAsplenium

Ovaj rod obuhvata oko 800 vrsta i kultivara. Ime roda je grkog porekla, znai''bez melanholije'' i vezano je za lekovita svojstva koja su stari Grci (Plinije), oko 60god. p.n.e. pripisivali ovim papratima. Preporuivali su je za leenje depresije.


12/198

12

Vrste ovog roda imaju uspravan rizom. Lisne drke su crne spolja, a zelene naunutranjoj strani ili su cele crne boje. Listovi su zimzeleni i variraju od prostih dodvostruko ili trostruko sloenih. Sorusi su linearni i nalaze se na naliju list, dunerava.

Neke vrste rastu u podruju umerene klime, na planinama, na kamenitojpodlozi i teko uspevaju u drugaijim uslovima. One se mogu primenjivati u

alpinetumima, posaene u kontejnerima u kojima e biti odgovarajui supstrat (sadodatkom krenjaka).Tropskim vrstama koje se gaje u enterijeru potrebna je poveana vlanost

vazduha,sade se u male posude, odgovara im polusenka i smanjeno zalivanje. Slinokao i kod prethodnog roda, mnogo ee propadaju zbog preteranog zalivanja negozbog isuivanja.

Aspleniumi retko formiraju bone izdanke, pa se mnogo ee razmnoavajusetvom spora.

U prolosti su vrste ovog roda koriene kao sastojak razliitih biljnih,lekovitih meavina. Osim za leenje depresije, korieni su kao obloga za ozlede ilikao biljni tonik za elavost itd.

Asplenium nidus avisEngleski naziv: Birds nest fernEtimologija: ''gnezdo''

OpisZimzelena biljka visine 1 - 1.75 m (u sobnim uslovima obino oko 0.5 m).

Listovi su celog oboda, gotovo sedei, tanki, vrsti, formiraju rozetu. Spoljanji listovipostepeno odumiru i tada ih treba isei.

GajenjeNa prirodnom stanitu raste kao epifita, ali se moe bez problema gajiti kao

saksijska vrsta, u dobro aerisanom, oceditom supstratu, u uslovima polusenke. Uspevai u prostorijama sa centralnim grejanjem, ali ima slabiji porast.

Ovoj vrsti je potrebno obezbediti dovoljno prostora za nesmetan razvoj jer selistovi lako mogu otetiti.

Asplenium antiquumVrsta potie sa Tajvana i iz Japana. Slina je prethodnoj, ali su listovi manji,

talasasti po obodu, vri, pa samim tim i manje osetljivi.

Rod CyrtomiumEngleski naziv: Holly fernsEtimologija: ''luni, izboen''Latinski naziv roda potie od grke rei ''kyrtoma'', to znai luno savijen i

odnosi se na splet nerava na listu. Domai, engleski naziv se odnosi na slinost listiaove paprati i listova boikovine (Ilex, holly plant).


13/198

13

Cyrtomium falcatumEngleski naziv: Japanese holly fern, Asian holly fernEtimologija: ''srpastog oblika''

Opis

Zimzelena biljka, visine 30 - 60 cm. Ima uspravan rizom. Lisne drke su bojeslame, gusto pokrivene ukasto mrkim ljuspama i priblino ine jednu treinuukupne duine lista. Listovi su perasti, sa 5-18 parova listia. Listii su zailjeni,sjajni, blago talasasti na obodu.

RasprostranjenjePotie iz Japana, Kine, Indije i Vijetnama, a danas je naturalizovana u SAD-u,

Junoj Americi, Australiji i Novom Zelandu.

GajenjeOvo je relativno otporna vrsta na uslove enterijera. Odlino podnosi

nedostatak svetlosti, uspeva i u polusenci, ali je treba zatiti od direktnog sunca jer e

se pojaviti oegotine na listovima. Podnosi topao i suv vazduh, ali relativna vlanostne bi trebala da se spusti ispod 50 %. Tokom zime najbolje je ostaviti je u prohladnoj

prostoriji, gde e uspeno prezimiti ak i na temperaturama koje su par stepeni iznadnule, uz veoma smanjeno zalivanje.

Listovi ove paprati se mogu koristiti u araniranju.

KultivariKultivari se mogu razmnoavati setvom spora, zadravaju osobine sorte.

Butterfieldii-listii su nazubljeni po oboduEco Korean Jade- patuljasta forma, visine do 30 cm. Listovi su sa najvie 5 parimanje ili vie izduenih listia.

RodDavalliaOvaj rod obuhvata oko 30-ak vrsta koje su rasprostranjene u tropskim

oblastima Tahitija i Afrike, u Japanu, Koreji, Australiji, na Himalajima. Ime roda datoje u ast vajcarskog botaniara - Edmond Davall (17631798). Vrste se karakteriudugim, vunasto dlakavim rizomima koji puze po povrini zemljita, dugim lisnimdrkama i fino renjevitim, ali vrstim, trouglastim listovima.

Ove vrste su pogodne za primenu u viseim korpama. Naroito je efektno akose posade u posudama u kojima ima dovoljno prostora za razvoj rizoma koji se

prepliu na povrini supstrata (slika....). Redukovanim zalivanjem smanjuje se porast

lisne mase, pa dekorativnost rizoma dolazi do izraaja.Vrste ovog roda se brzo i lako razmnoavaju deljenjem, dok je setvom sporapotrebno vie vremena do dobijanja novih biljaka.


14/198

14

RodDryopterisEngleski naziv: Wood ferns, buckler fernsEtimologija: ''umska paprat''

OpisRodDryopteris obuhvata oko 225 vrsta sa velikim brojem kultivara. Ime roda

potie od grke rei ''drys'' to znai hrast ili uma i ''pteris'' to znai paprat.

Zanimljivo je pomenuti da su umske nimfe koje su ivele u hrastovim stablima ugrkoj mitologiji nazivane ''drijade''.Veini vrsta odgovaraju bogata, kisela zemljita, ali nemaju velike zahteve za

negom, mogu da podnesu suu i uspevaju i na neto suvljim zemljitima.

Dryopteris erythrosoraEngleski naziv: Autumn fernEtimologija: ''crveni sorusi''

OpisZimzelena biljka visine 60-90 cm. Ima kratak, puzei rizom iz kog u prolee

izbija veliki broj mladih, crvenkastih listova. Listovi su dvostruko perasti, iroki,

sjajni, trouglastog oblika, sa vie od deset pari listia. Listovi tokom vegetacijemenjaju boju od bakarno crvene u prolee do intenzivno zelene tokom leta kada setakoe mogu nai mladi listovi crvenkaste boje.

RasprostranjenjeAutohtona je u Japanu, Kini, Koreji i na Filipinima.

GajenjeTo je veoma dekorativna biljka skromnih zahteva zbog ega je rado uzgajaju

poetnici. Podnosi nedostatak vlage i suv vazduh, mada je bolje da prezimi uprostoriji koja se ne greje.

KultivariBrilliance - mladi listovi su narandasti i dugo zadravaju ovu boju tokomvegetacije.

RodNephrolepisRod obuhvata oko 30 -40 vrsta. Ime roda potie od grkih rei ''nephros'' -

bubreg i lepis - ljuspa, odnosi se na oblik sorusa. Listovi su perasti, sastavljeni izvelikog broja listia. esto se razvijaju stolone koje se lako ukorenjuju.

Stare listove treba uklanjati, ali je jednostavnije orezati celu biljku jednomgodinje jer e ubrzo izbiti novi listovi.

Nephrolepis exaltataEngleski naziv: Boston fern; sword fernEtimologija: ''visok''

OpisZimzelena biljka sa puzeim rizomom koja obrazuje brojne ljuspaste stolone.

Drke listova su kratke, a listovi su perasto sloeni sa i do 50 parova listia.


15/198

15

RasprostranjenjeVrsta je iroko rasprostranjena, a ponegde se moe se sresti i kao epifita.

GajenjeOva vrsta se esto gaji. Naroito je efektna u viseim korpama. Zahteva dosta

svetlosti, ali ne direktne i dobru drenau. Uz redovno zalivanje uspeva i u uslovima

smanjene vlanosti vazduha. Neki autori ne preporuuju oroavanje jer se kapljicevode mogu zadrati na listovima i prouzrokovati pojavu trulei. Ova vrsta ne podnositemperature ispod 12C. Ukoliko lie pouti i listii ponu da opadaju, to moe biti

prouzrokovano nedovoljnim zalivanjem, nedovoljnom koliinom svetlosti ili je biljcipotrebna prihrana.

KultivariBostoniensis- to je stari kultivar iz koga su danas izvedeni mnogi drugi. Listovi suluno savijeni, duine 90 - 120 cm.Fluffy Ruffles- kultivar sa ''kovrdavim'', tamnozelenim listovima, visine je oko 30cm.Tiger - listovi su sa utim i bledo zelenim arama.

Whitmanii- listovi su viestruko perasti sa nazubljenim, sitnim listiima.

RodPellaeaOve paprati rastu na kamenitoj podlozi, u pukotinama stena, na skeletnom i

siromanom zemljitu, na suvim i sunanim stanitima. Rod obuhvata oko 55 - 70vrsta rasprostranjenih u aridnim predelima irom sveta, a veliki broj njih potie izSeverne Amerike. Ime roda potie od grke rei ''pellos'' - tamne boje i odnosi se na

boju listova koji su plavo sive boje zahvaljujui kojoj delimino odbijaju sunevezrake i tako smanjuju zagrevanje lisne povrine. Intenzitet plave boje se menjazavisno od koliine suneve svetlosti. Takoe, listii paprati mogu da se saviju i skupetako da transpiracija bude to manja.

Rizom je puzei, razliite duine. Lisne drke su tanke, lomljive, tamnoljubiaste do crne boje. Mladi izdanci su toksini za ivotinje. Listovi su zimzeleni,

perasto ili viestruko perasto sloeni.

Pellaea rotundifoliaEngleski naziv: Button fernEtimologija: ''zaobljeni listovi''

OpisZimzelena biljka, visine 15 -45 cm. Rizom je puzei. Drke listova su tamno

braon boje, gusto prekrivene rastim dlakama i ljuspama i obino ine jednu treinuukupne duine lista. Listovi su linearni, luno savijeni, perasto sloeni, sa vie od 30parova sjajnih, irokih, okruglastih gotovo sedeih listia. Sorusi se nalaze du obodalistia.

RasprostranjenjeOva vrsta je endemit Novog Zelanda, gde raste u svetlim, suvim umama,

mada se ponekad moe sresti i na vlanijim stanitima.


16/198

16

GajenjeUspeno se moe gajiti u uslovima enterijera. Zahteva dobro dreniran i kiseo

supstrat sa dodatkom krupnog peska ili ljunka. Odgovara joj svetao poloaj, ali nedirektna svetlost i oskudnije zalivanje jer previe vode moe dovesti do propadanja

biljke.

RodPhyllitisEngleski naziv: Harts tongue fernsIme roda je grkog porekla i znai ''prost list''. U prolosti su ove biljke esto

koriene u magijske i lekovite svrhe. Smatralo se da se list paprati moe koristiti kaoprotivotrov za zmijski ujed, zbog slinosti naina na koji list treperi i oblika lista(jezik) i jezika zmije. Zbog srcaste osnove lista (to asocira na ljubav i romansu)korien je za pravljenje razliitih napitaka i amajlija.

Phyllitis scolopendrium

syn.Asplenium scolopendrium

Engleski naziv: Harts tongue fernsEtimologija: ''sa puno nogu kao stonoga'' - odnosi se na soruse

OpisZimzelena biljka visine 30 - 60 cm. Ima uspravan rizom. Lisne drke su

kratke, tamno ljubiaste, gusto dlakave. Listovi su uspravni, celog oboda, srcasteosnove i zailjeni na vrhu. Sorusi su na naliju listova, rasporeeni paralelno sa

bonim nervima.

RasprostranjenjeVrsta je poreklom iz Evrope, raste na krenjakoj podlozi, du obala, na

vlanim stanitima u polusenci.

GajenjeOva vrsta (jelenji jezik) se moe u naim klimatskim uslovima uspeno gajiti

kao perena. U uslovima enterijera potrebno joj je obezbediti dovoljno vlage i supstratsa dosta krenjaka.

KultivariDanas postoji veliki broj kultivara kod kojih se razlikuje obod lista koji

razliito moe biti naboran, talasast, izrezan, uvijen itd. Mnogi od tih kultivara susterilni i ne mogu se razmnoavati sporama, ve se proizvode u laboratorijama zakulturu tkiva. Veliki broj kultivara pripada grupi 'Cristata', meu kojima su CrispaCristata(talasaste i ''izrezane'' ivice lista), Crispa Fimbriata(talasast obod lista sa

resastom ivicom) i mnogi drugi.

RodPlatyceriumEngleski naziv: staghorn fernsU prirodi ove biljke rastu kao epifite. Ime roda potie od grke rei ''platy'' -

prostran, irok, i ''keras'' - rogat. Srpski naziv je ''jelenji rogovi''. Rod obuhvata 18vrsta koje rastu u tropskim predelima Afrike i Azije, izuzev jedne vrste koja jeautohtona u Junoj Americi.


17/198

17

Ovo su dimorfne biljke koje formiraju dva tipa listova - ''zatitni'' koji suporozni, neupadljivi i imaju funkciju da privrste biljku zapodlogu -rave grana iliodgovarajuu vetaku podlogu. Mogu biti manji i okruglastog oblika, a mogu biti iuspravni, krupni i duboko renjeviti. Na njima se ne formiraju spore. Ovi listovi su u

poetku zelene boje, kasnije potamne i u donjem delu su titasto ispupeni kako bi seu udubljenju sakupljala voda i hranljive materije. U podrujima sa malom koliinom

padavina listovi su vie ispupeni, dok na stanitima sa puno kie oni su priljubljeni upodlogu kako bi spreili ispiranje zadranog humusa i oteenja biljke.Iz osnove sastavljene od zatitnih listova, izbijaju dugi, zeleni listovi koji

podseaju na jelenje rogove, pa otuda i domai naziv biljke (jelenji rogovi). Oniizbijaju uspravno, na gore, ali je ei sluaj da svojim renjevitim delom padaju nadole. Ovi listovi su prekriveni beliastim, mekim, zvezdastim dlakama. Na ovimlistovima mogu da se obrazuju spore i tada na naliju obrazuju nepravilne ''mrlje''smeih sporangija.

Kod vrsta ovog roda najvanije je ne preterati sa zalivanjem. Kao indikatormogu posluiti zatitni listovi koji se blago pritisnu i ako su gnjecavi i isputaju voduonda treba saekati sa zalivanjem. Potrebno im je obezbediti i dosta svetlosti i lak,siromaan supstrat. Ukoliko za to postoje mogunosti, preko leta se mogu izneti

napolje.Danas se gaji veliki broj vrsta ovog roda sa brojnim kultivarima koje se malo

razlikuju u uslovima koje zahtevaju, tako da emo ukratko navesti nekoliko najeih.

Platycerium coronariumEtimologija: formirati venacKao i druge vrste iz ovog roda, raste kao epifita na umskom drveu. iroko je

rasprostranjena u tropskim preelima Azije. Obrazuje 2 tipa listova, uspravne i pri vrhurenjevite i listove koji padaju, duboko su renjeviti, kovrdavi, duine i preko 2 m.

Platycerium alcicorne

Etimologija: jelenji rogovi, rogovi losaObrazuje uspravnu masu linearnih, fertilnih listova, koji su po obodu izdeljeni

u brojne renjeve. Lako se gaji. Obrazuje bone pupoljke kojima moe da serazmnoava.

Platycerium bifurcatumEtimologija: podeljen na jednake deloveJedna je od najee gajenih vrsta ovog roda. Ima ravaste listove koji luno

padaju. Starije biljke obrazuju masu listova koja se zrakasto iri. Obrazuje bonepupoljke kojima se razmnoava.

RodPterisEngleski naziv: Brake fernsIme roda potie od grke rei ''pteron'' to znai paprat. Obuhvata oko 300

vrsta koje su kosmopoliti, ali su preteno rasprostranjene u tropskim predelima.Rizom je obino uspravan, kod manjeg broja vrsta je kratak i puzei. Drke

listova su brazdaste ili ljebaste, a listovi se sastoje iz dugih, uskih listia na ijemnaliju du oboda se nalaze spore.


18/198

18

Pogodne su za gajenje u enterijeru, treba im obezbediti lak, porozan,siromaan supstrat, dobru drenau i ne treba previe zalivati.

Pteris creticaEngleski naziv:Ribbon fern, Cretan brake

Etimologija: poreklom sa KritaOpisBiljka je visine 30-60 cm, ima kratak, puzei rizom. Drke listova su visoke i

ine jednu polovinu ukupne duine lista, mogu biti zelene ili braon boje. Listovi superasti, sa dva ili etiri para dugih, linearnih listia ije su ivice neznatno savijene.Donji par listia je sa kratkom drkom i grana se, dok su gornji parovi sedei. Sterilnilistovi se pruaju horizonzalno, dok su fertilni uspravni i zailjeni. Sorusi se nalazedu oboda listova.

RasprostranjenjeOva vrsta raste irom sveta u tropskim i suptropskim podrujima i lako i brzo

se naturalizuje u novim krajevima, tako da se granice njenog aerala ne mogu tano

utvrditi. moe se nai izmeu stenja, na osunanim livadama, ali i na ivicama uma, upolusenci ili senci. esta je na krenjakoj podlozi, ali uspeva i na drugim t ipovimazemljita.

GajenjeTo je popularna i prilagodljiva sobna biljka, kojoj je potrebno obezbediti dosta

indirektne svetlosti ocedit supstrat i umereno, ali ne i preterano zalivanje.

KultivariAlbo-lineata- listovi su sa belim arama.Cristata Mayi-ima bele i zelene are du listova, a vrhovi listia su nazubljeni.

Parkeri- krupna biljka sa listovima tamnozelene bojePing Wu- patuljasta forma visine oko 30 cm, sa gusto zbijenim listovima.Rivertoniana-ima upav, nepravilno iseen, renjevit obod listia.

Pteris ensiformis

Engleski naziv: slender brakeEtimologija: oblik sabljeTo je listopadna biljka visine 30 -40 cm. Postoji veliki broj kultivara meu

kojima su:Evergemiensis - popularna forma, listovi su dvostruko do trostruko perasto

sloeni, sa prugama krem boje du sredinjeg dela lista.Victoriae - kultivar sa manje ara u odnosu na prethodni, uglavnom samodu centralne ose.


19/198

19

Pteris tremulaEngleski naziv: trembling brakeEtimologija: koji treperiOvo je listopadna biljka, bunastog habitusa. Rasprostranjena je u suptropskim

i umereno kontinentalnim podrujima Australije, Novog Zelanda, na Azorskim iKanarskim ostrvima. Listovi su viestruko perasto sloeni i viestruko perasto deljeni,

trouglasti, duine 60 - 120 cm. Odgovara joj zasena.

Familia Bromeliaceae

Familiju Bromeliaceae ini oko 56 rodova sa priblino 3000 vrsta koje surasprostranjene u Severnoj, Centralnoj i Junoj Americi. Mogu se nai na razliitimstanitima, poev od predela sa niskom nadmorskom visinom, kao i na planinamaiznad granice drvea na preko 3600 m nadmorske visine, u vlanim, tropskim

umama, ali i u aridnim pustinjskim podrujima. Do danas je selekcionisano preko6000 hibrida i kultivara.

Ova familija je dobila ime u ast Olansa Bromela, vedskog botaniara koji jeiveo u 18. veku. Prva vrsta iz familije bromelija koja je uvezena u Evropu bila jeananas, a uvezena je krajem 17. veka radi dobijanja plodova. Kao ukras bromelije

poinju da se gaje u 18. veku, a prva meu njima bila je Guzmania lingulata.Poetkom 20. veka, kada poinju da se grade staklenici sa ugraenim grejanjem,

bromelije stiu veu popularnost. Tada se organizuju putovanja u podruja koja suprirodna stanita bromelija i donose se razliite vrste koje brzo osvajaju evropskotrite. Uzgoj zapoinje u Belgiji, a odatle se iri po botanikim batama drugihzemalja.

Vie od polovine vrsta iz ove familije su epifite, ostale su terestrine ili rastuna povrinama stena. Epifitne bromelije nisu paraziti, ne priinjavaju tetu domainu,ve ga samo koriste kao visoki oslonac kako bi doprle do svetlosti jer u umama jakomalo svetlosti dopire do tla. Korenov sistem je mali i prvenstveno ima funkciju da

privrsti biljku za rave drveta ili za stenu, dok su listovi preuzeli apsorpciju vode ihranljivih materija.

Kod veine vrsta listovi su sedei i obrazuju rozetu formirajui svojimosnovama ''rezervoar'' koji sakuplja i uva vodu (tzv. ''fiek''), a specijalizovane elijeu osnovi tih listova omoguavaju biljci da usvaja vodu. Ovu sakupljenu vodu, na

prirodnom stanitu, koriste i mnoge sitne ivotinje (insekti, siuni guteri i sl.) ilinjihove larve koje ive na stablima drvea u blizini bromelija. Ovaj ''fiek'' nemajuvrste koje rastu u pustinjskim podrujima i koje su adaptirane na suu. Neke bromelije

(Tillandsia usneoides) sakupljaju vodu preko listova (pomou trihoma).Korenov sistem se takoe razlikuje zavisno od vrste bromelije i stanita.Terestrine bromelije imaju razvijen korenov sistem kojim usvajaju vodu i hranljivematerije, dok epifitne bromelije imaju vrste i tanke korenove kojima se privrujuza podlogu.

Cvetno stablo se razvija iz rozete, a cvetovi su obino u klasastim cvastima,sitni i neugledni dok su brakteje veoma dekorativne i intenzivnih boja. Biljka moe daivi nekoliko godina dok se ne obrazuje cvetno stablo, cvetanje traje nekoliko meseci,nakon ega materinska rozeta polako odumire i zamenjuju je nove, mlade rozete koje


20/198

20

se razvijaju u osnovi stare. Ponekad materinska rozeta moe da traje jo 1 - 2 godinenakon precvetavanja, ali postepeno gubi obojenost listova koji se sue jedan zadrugim.

Tokom evolucije bromelije su razvile sposobnost prilagoavanja estimpromenama uslova u kojima rastu (genetski adaptivne biljke). Ovu sposobnost sumanje ili vie nasledili i kultivari koji se danas gaje, tako da se bromelije lako

prilagoavaju uslovima enterijera. To su vrste koje se lako gaje, relativno su jeftine iveoma dekorativne. Najpoznatiji rodovi koji se gaje kod nas su: Aechmea,Billbergia,Cryptanthus, Guzmania,Neoregelia, Tillandsia, VrieseaiAnanas.

Primena bromelijaBromelije se u enterijeru mogu saditi u posudama pojedinano ili vie njih

zajedno, ili se mogu postaviti na komadu debla ili kore (slika...). Vizuelni efekat sedobija odgovarajuim kombinacijama razliitih oblika habitusa i boja listova. Veina

bromelija se uzgaja u malim posudama.Pored toga, bromelije se mogu uzgajati i epifitski na razliitim delovima

stabala (komadu drveta, na debljoj grani, komadu kore, bambusovoj trski i sl.). Mladebiljke se u osnovi omotaju vlanim tresetom i mahovinom i sve se privrsti pomou

plastificirane ice. Ovako pripremljeno korenje se icom privrsti za podlogu.Prethodno se izabere podloga i u njoj izdubi upljina u kojoj e se smestiti bromelija.Poeljno je da podloga ima prirodno udubljenje (rave grana na delu debla). Trebavoditi rauna da se mahovina ne isui previe, kao i da u rozeti bude dovoljno vode.

Mahovina se moe sakupiti u umi, vano je da se uzimaju celi jastuii, tokrupniji jer e se kasnije manje rasipati. Kada se biljka izvadi iz saksije blago serastrese zemlja jer bi inae ispadala iz mahovine. Sve se to dobro uvee, a zatim setokom privrivanja dodaje jo mahovine oko donjeg dela biljke i uvezuje kako bi

biljka bila to stabilnija. Biljke treba vrsto uvezati, ali voditi pri tom rauna da se nezgnjei.

Rod Tillandsia

Vrste ovog roda su rasprostranjene u pustinjama, umama i na planinamaCentralne i June Amerike, u Meksiku i junom delu SAD-a. Biljke sa tankimlistovima obino rastu u kinim podrujima dok su listovi bljaka koje podnose suuzadebljali. Ime su dobile u ast vedskog fiziara i botaniara Elias-a Tillander-a(1640-1693).

Ove biljke su epifiti i veini supstrat nije potreban za rast i razvoj. Biljke sesnabdevaju vodom i hranljivim materijama iz vazduha (praina, sitni delii listova

koji opadaju i druge estice) preko karakteristinih dlaka na liu - trihoma (slika...).Pored toga to vre funkciju korenova, trihome gusto prekrivaju povrinu listovasmanjujui isparavanje vode i transpiraciju. One imaju i posebne elije koje su debelihzidova, ispunjene vazduhom i reflektuju sunevo zraenje, a slue i kao izolacija kodnaglih promena temperature.

Korenovi slue jedino da privrste biljku za podlogu. Neke od ovih vrsta semogu nai ak i na dalekovodima (slika...).

Vrste ovog roda se gaje prvenstveno kao lisnodekorativne i u vreme cvetanjamogu da menjaju boju listova (obino postaju crveni). Za svoj rast trae dosta


21/198

21

svetlosti, podnose i direktnu svetlost, a odgovara im i dopunsko osvetljenje ukolikonema dovoljno prirodne svetlosti.

Veini vrsta odgovara toplota, osetljive su na mraz i ne podnose temperaturenie od 10C, izuzev vrste T. usneoides koja e preiveti i ako se tokom noitemperatura spusti i do -10C.

Zalivanje se vri tako to se listovi biljke dobro pokvase obino 2 - 3 puta

nedeljno, ee ako su u toplom, suvom okrunju, a ree ako su u hladnom ilivlanom. Biljka moe i da se kompletno istuira, a zatim paljivo okrene i laganoprotrese kako bi se viak vode stresao. Listovi biljke ne bi smeli da budu dugo vlani,zapravo trebalo bi da se prosue nekoliko sati nakon ''zalivanja''. Ako je biljka

postavljena u neku posudu ili je na kori drveta, tu ne bi smela da se zadrava voda, jermoe doi do truljenja i propadanja biljke. Ukoliko biljkama nedostaje voda, listovi seuvijaju, postaju udubljeni, sasueni.

Ove biljke se mogu prihranjivati preko listova specijalnim ubrivima zabromelije ili 4 puta razblaenim ubrivima za folijarno prihranjivanje drugih biljaka.

Razmnoavaju se semenom ili bonim izdancima. Ove biljke cvetaju jednom,nakon ega materinska rozeta odumire, a tokom cvetanja se stvaraju nove, mladerozete koje nastavljaju rast. Cvetovi, zavisno od vrste traju od nekoliko dana do

nekolio meseci. Obino cvetaju krajem zime i tokom prolea. Jedna biljka obrazuje 2- 8 , nekad i preko deset bonih, malih rozeta. Nove rozete se mogu odvojiti odmaterinske biljke, a mogu se i ostaviti da rastu zajedno s tim da se materinska rozeta

paljivo ukloni kada pone a se sui.Ukoliko se mlade rozete odvajaju i sade posebno, treba saekati da dostignu

1/3 do 1/2 veliine materinske rozete. Ukoliko se nove rozete ne odvajaju lakorukama, treba koristiti no i sei to blie materinskoj biljci. Materinsku biljku netreba odbaciti dok se ne osui, jer kod nekih vrsta moe rasti jo par godina nakoncvetanja i produkovati jo novih rozeta.

Ove biljke se mogu privrstiti za razliite podloge i gajiti na razliitimkamenovima, na komadima korala, u ukrasnim keramikim saksijama, na komadimadrveta (bitno je da nije impregnirano sredstvima na bazi bakra, to e smetati

biljkama). Najbitnije je da biljke imaju dovoljno svetla i da ih je mogue ''zalivati''.Bitno je da ne budu u posudama u kojima se zadrava voda, to e dovesti do

propadanja biljaka. Takoe oko tilandsia ne treba postavljati mahovinu, jer onazadrava vodu i moe doi do truljenja.

Biljke se mogu privrstiti za odabranu podlogu korienjem ice, konca zapecanje ili specijalnog vodootpornog lepka (nikako superlepka ili lepka koji sadribakar, jer su letalni za biljke). Ukoliko biljke imaju drvenaste stolone, oni se moguuvrstiti ekseriima.

Ukoliko su biljke tek kupljene, nakon otpakivanja, treba ih potopiti u vodu 0.5-1 h, zatim paljivo stresti viak vode i postaviti na dobro osvetljeno mesto gde e se

prosuiti. Ne treba ih prihranjivati barem tri nedelje.

Tillandsia punctulataPoreklom je iz vlanih, senovitih podruja Centralne Amerike (Kosta Rika,

Honduras, Meksiko, Nikaragva i Panama). Listovi su linearni, zeleni i obrazujurozetu. Biljka formira bone rozete nakratkim stolonama (duine oko 4 cm). Cvastisu proste ili razgranate sa primarnim braktejama crvene boje i sekundarnim

braktejama koje su zelene, a latice su ljubiaste sa belim arama i krupnim anterama(slika...).


22/198

22

Najvie joj odgovara polusenka, a ako je suvie mrano okruenje, moe sedesiti da se brakteje ne razviju potpuno ili da ne budu intenzivnih boja.

Tillandsia usneoidesEngleski naziv: spanish moss

Etimologija: bradati liajRasprostranjena je od jugoistoka SAD-a pa do Argentine, gde naseljava toplapodruja sa dovoljno relativne vlage. Stabljike su duge i tanke sa naizmeninorasporeenim listovima. Listovi su linearni, duine 2 - 6 cm, irine oko 1 mm, uvijeniili kovrdavi, gusto prekriveni trihomama (slika...). Stabljike i listovi su isprepletani iobrazuju jednu dugu, viseu strukturu, duine 1 - 2 m (slika...). Cvetovi su sitni ineugledni.

Razmnoava se semenom i vegetativno pomou fragmenata koji se otkidaju inoeni vetrom zakae za grane drveta ili ih raznose ptice koristei ih za gnezda.

RodAechmea

Aechmea fasciataEngleski naziv: silver vasePoreklom je iz Brazila. Visine je oko 60 cm. Listovi su iroki, linearni, srebrno

zelene boje, obrazuju dubok i uzan ''fiek'', poput vaze, pa otuda engleski naziv biljke.Cvasti su sa ruiastim braktejama i sitnim plavim i crvenim cvetovima. Cvetanjetraje nekoliko meseci, a zatim poinju da se razvijaju nove rozete, a stara postepenoodumire. Nove rozete se mogu odvojiti od matine kada porastu oko 10-ak cm.

Biljke cvetaju kada dovoljno porastu, a cvetanje se moe indukovati iprskanjem odgovarajuim hormonima. U kunim uslovima, posuda sa bromelijom semoe staviti u plastinu kesu zajedno sa zrelom jabukom i ostaviti 7 - 10 dana. ''Fiek''rozete ne treba da bude pun vode, jer je inae isparavanje smanjeno, a vlanost

poveana. Jabuka oslobaa gas etilen koji indukuje cvetanje. Posle ovakvog''tretiranja'' biljka bi trebala da cveta nakon 1 - 2 meseca.

Supstrat treba da sadri dosta treseta, moe se napraviti meavina jednakihdelova treseta i humusnog supstrata za lonanice. Odgovaraju joj neutralna do kiselazemljita. Vano je da je supstrat ocedit i da se osui izmeu dva zalivanja. Zalivanjese obavlja i tako to se voda sipa u ''fiek''. Biljke se mogu oroavati u prostorijama sasuvim vazduhom. Prihranjivanje se vri jednom meseno, upola blaomkoncentracijom od propisane ili specijalnim ubrivima za bromelije.

Za rast trai dosta svetlosti i toplote. Moe da podnese kratkotrajne mrazeve (-2C do -3C) sa malim oteenjima.

Billbergia nutansEngleski naziv: queen's tears, friendship plantRod Billbergia je dobio ime u ast vedskog botaniara i zoologa (Gustaf

Johan Billberg). Vrsta je poreklom iz Argentine, Brazila i Urugvaja. Ima duge,uske listove, koji su maslinasto zelene boje. Biljka moe biti visine oko 50 cm. Cvetaobino u prolee, brakteje su ruiaste, a cvetovi su cevasti, okrenuti na dole, zelene i

plave boje sa jarko utim anterama (slika...). Cvetovi traju svega nekoliko nedelja.


23/198

23

Dosta dobro podnosi sobne uslove i vrlo je skromnih zahteva. Najbolje jojodgovara svetao poloaj, a uspeva i u polusenci. Potreban joj je dobro dreniransupstrat, neutralan do blago kiseo. Moe se nabaviti specijalna meavina za bromelijeili pomeati 3 dela treseta, 2 dela peska i 1 deo batenske zemlje. ''Fiek'' treba da

bude uvek napunjen vodom, a supstrat treba ostaviti da se dobro prosui izmeu dvazalivanja. Prihranjivanje se vri jednom meseno, kao i kod prethodne vrste. Moe da

podnese kratkotrajne slabe mrazeve (-5C do -6C).

Rod CryptanthusEngleski naziv: Earth StarsIme roda potie od grke rei krypte, sakriven i anthos, cvet. Listovi formiraju

nisku, iroku rozetu zvezdastog oblika, otuda engleski naziv roda. Vrste ovog roda seesto gaje, prilagodljive su i dobro podnose uslove enterijera, a postoji veliki brojkultivara sa listovima razliitih boja i ara.

Cvetna stabla su jako skraena (otuda ime roda). Neki varijeteti obrazujujedno cvetno stablo, neki vie njih. Kao i kod veine bromelija, nakonprecvetavanjaformiaraju se nove rozete u osnovi stare ili na krajevima stolona, a matina rozeta

propada. Rozete se mogu odvojiti i posaditi posebno ili ostaviti da rastu u grupi, a tadase uklanja materinska rozeta kada pone da propada.

Ovo su preteno terestrine vrste - rastu na zemljitu, manji broj njih raste upukotinama stena, ali nijedna vrsta ovog roda nije epifita. Za rast im odgovararastresit, porozan supstrat i danas se mogu nabaviti razliite komercijalne meavine ilise moe napraviti meavina koja sadri treset, pesak i perlit. Supstrat ne bi trebalo dase potpuno isui izmeu zalivanja. Treba ih redovno zalivati i oroavati, potrebno im

je i dosta vlage u vazduhu. Sade se u dovoljno velike posude, kako bi se formiraokorenov sistem najmanje iste veliine kao i nadzemni deo biljke.

Potrebe za svetlou se razlikuju zavisno od vrste i kultivara. Vrsti C. beukeriii njenim kultivarima odgovaraju uslovi senke, sa puno vlage, zbog ega su pogodni zaterarijume. Vrste kao to su C. bahianus 'Cascade' i C. warasii zahtevaju dostasvetlosti, a podnose i direktno sunce. Veini vrsta ovog roda pogoduje dosta difuznesvetlosti, dok direktni sunevi zracimogu izazvati oegotine na listovima. Nedostataksvetlosti se manifestuje gubljenjem intenzivnih boja listova koji postaju zeleni islabim, neravnomernim rastom. Ove vrste uspeno rastu i pri dopunskom osvetljenju,a boja postaje intenzivnija ukoliko se koriste fluoroscentne sijalice.

Optimalna temperatura za Cryptanthus spp. kree se od 16C do 30C.Pojedine vrste mogu podneti i nie temperature uz smanjeno zalivanje ili vie (preko38C) uz redovno oroavanje i zalivanje.

Prihranjivanje nee uticati na intenziviranje boja listova, ali je neophodno zaintenzivan rast biljke. Mogu se koristiti standarna ubriva (NPK 14-14-14, 10-10-10)ili ubriva koja se koriste i za afrike ljubiice ili orhideje.

Rod GuzmaniaIme roda je dato u ast panskog prirodnjaka i farmaceuta (Anastasio

Guzman). To su tropske vrste rasprostranjene u Centralnoj Americi, Gvajani,Ekvadoru i Boliviji. Visoke su oko 50 cm i imaju vrste, koaste listove, sabljastogoblika, skupljene u uskoj rozeti. Obino su svetlozelene boje sa tamnijim ili svetlijimarama. Cvetovi su u klasastim cvastima sa utim, zelenim, purpurnim ili crvenim

braktejama i belim ili utim cvetovima.


24/198

24

Vrste ovog roda su epifite zbog ega se mogu gajiti u plitkim posudama ili nakomadu debla, pri emu im je koren obavijen sfagnumskom mahovinom. Posude ukojima se gaje moraju imati dobru drenau, a supstrat treba da sadri vlaknasti treset imalo glinovite batenske zemlje sa dodatkom peska. Odrasle biljke nije potrebno

presaivati. Mlade biljke se mogu presaditi nakon izvesnog vremena, najbolje uprolee, u saksije prenika 10-12 cm u kojima ostaju dok ne procvetaju i ne formiraju

brojne rozete. Voditi rauna da su posude sa odraslim biljkama stabilne, jer velikebiljke posaene u lakim plastinim saksijama mogu pasti zajedno sa tom saksijom.Za uspean rast zahtevaju dosta toplote i visoku relativnu vlanost vazduha.

Biljke propadaju ukoliko je hladno i ne podnose temperature nie od 12C. Takoe,supstrat ne bi smeo da bude stalno vlaan jer e doi do truljenja biljke. One se obilnozalivaju leti, a smanjeno zimi ili u hladnijim prostorijama, kada se i manje vode sipa urozetu jer od previe vode listovi mogu da istrule. Prihranjivanje se vri u perioduvegetacije, tenim ubrivom.

Odgovara im indirektno sunevo svetlo ili polusenka. Ne treba ih izlagatidirektnim sunevim zracima.

Najee gajene vrste su G. lingulatai G. sanguineai njihovi brojni kultivari.

RodNeoregeliaIme roda dato je u ast direktora Botanike bate u Petersburgu, u Rusiji

(Edouard August von Regel). Rod obuhvata oko 100 vrsta koje su pretenorasprostranjene u istonom Brazilu.

Vrste ovog roda uglavnom imaju iroke, ravne listove koji obrazuju plitkurozetu. Cvast se razvija u sreditu rozete, cvetno stablo je jako skraeno, ne obrazujuse brakteje jarkih boja, ve su najmlai listovi u rozeti koji neposredno okruuju cvast

jarkih boja. Ostali listovi mogu biti zeleni ili esto mogu imati are razliitih boja ioblika. Danas postoji preko 5000 kultivara, sa listovima razliite veliine, oblika i

boja.Potrebno im je dosta difuzne svetlosti, odgovara im polusenka, a podnose i

direktnu sunevu svetlost slabijeg intenziteta (u ranim jutarnjim asovima, npr.).Otporne su na uslove enterijera, najvie im odgovaraju temperature iznad 12C, madamogu podneti i neto nie - do 5C. Gaje se u malim posudama, a odrasle biljke usaksijama prenika 10-15 cm. Supstrat treba da bude ocedit i kisele reakcije.

Prilikom zalivanja vodu treba sipati u sredinu rozete, ali ne previe i ne suvieesto, jer ako se dugo zadrava ista, ustajala voda, moe doi do razvoja bakterija i

pojave neprijatnog mirisa. Zalivanje se vri mekom, odstajalom vodom jer suvietvrda voda smeta biljci i izaziva pojavu smeih takica na listovima. Tokom leta i u

prostorijama sa suvim vazduhom mogu se oroavati.Mlade rozete koje se formiraju nakon precvetavanja se odvajaju kad porastu

otprilike oko jedne treine materinske rozete. Neke vrste obrazuju kratke stolone.

Mlade, tek posaene biljke, nakon odvajanja od matine rozete, trebaprihranjivati prvih nekoliko meseci, tokom vegetacije tenim ubrivima. Najbolje jekoristiti jako razblaen rastvor (1/4 propisane doze) i dodati ga u malim koliinama ucentralni ''fiek''. Voditi rauna da ubriva ne sadre bakar i bor (ili samo u tragovima)

jer su toksini za bromelije.Vrste ovog roda se esto meaju sa rodom Nidularium. Neke vrste su ak i

sinonimi, kao npr.Neoregelia farinosa iNidularium farinosum, to ipak nije sluaj saostalim vrstama. Najpoznatija i najee gajena vrsta ovog roda jeN. carolinae.


25/198

25

Neoregelia carolinaeListovi u sreditu rozete su crvene boje u vreme cvetanja, tokom nekoliko

meseci, nakon ega materinska rozeta odumire. Cvetno stablo je jako skraeno, cvastse nalazi duboko u rozeti i gotovo se ne moe uoiti. Rozeta listova je relativno niska(oko 25 - 30 cm) i iroka (preko 60 cm).

Biljkama je potrebno dosta toplote. vlage i svetlosti. Ne podnose temperaturenie od 10C. Supstrat treba povremeno zalivati, ali ne sme biti suvie vlaan, a usredite rozete vodu treba sipati otprilike svakih 10 dana, leti i ee. Prihranjuju sedosta razblaenim ubrivima na bazi fosfora. ubriva se dodaju preko listova,supstrata i sipa se mala koliina u ''fiek''.

RodNidulariumRod obuhvata oko 40 vrsta koje su poreklom iz kinih, tropskih uma istonog

Brazila. Ime roda potie od latinske rei ''nidulus'' - malo gnezdo i odnosi se nasredinji deo rozete. Listovi obrazuju ravnu, iroku rozetu, sjajni su i blago povijeni.

Cvetno stablo je skraeno, a unutranji listovi rozete koji okruuju cvetno stablo uvreme cvetanja postaju crveni ili ruiasti. Cvetovi su crveni, beli ili plavi. Cvetanjetraje nekolio meseci.

Kod nekih vrsta i varijeteta cvetno stablo moe biti dugo, kao npr. kod N.seidelii, gde je duine oko 30 cm, ili kod N. bilbergioides, sa utim braktejama(slika...).

Rod VrieseaRod obuhvata oko 250 vrsta koje su rasprostranjene u tropskim predelim

Centralne i June Amerike. Ime roda je dato u ast danskog botaniara (WillemHendrik de Vriese). Neke vrste ovog roda su velikih dimenzija i predstavljaju staniteza pojedine insekte i neke vrste aba.

Veina vrsta su epifite i rastu na stablima bez supstrata, dok korenov sistemjedino ima funkciju da privrsti biljke za podlogu. Apsorpcija vode i hranljivihmaterija se vri preko lisne rozete, specijalizovanim elijama.

Listovi su vrsti, sabljasti, glatkih ivica i obrazuju rozetu. Biljke cvetaju tekkada su stare nekoliko godina. Cvetno stablo je uspravno, jarkih boja, sa cvastimakoje su sabljaste. Cvetovi su uti, beli ili zeleni.

Odgovara im indirektna suneva svetlost ili polusenka i temperatura iznad12C. Boja listova i brakteja e biti intentivnija ukoliko ima vie svetlosti. Zalivnje sevri dodavanjem meke vode u sredite rozete (''fiek). Vodu u ''fieku'' treba menjati.

Supstrat treba da bude dobro dreniran i ocedit. Prihranjivanje se vri retko,razblaenim rastvorom ubriva koji se sipa u rozetu. Biljke se gaje u malim posudama(prenika 10-15 cm) tako da ih nije potrebno presaivati u vee.

Najpoznatija vrsta je V. splendens.


26/198

26

RodAnanasVrste ovog roda su poreklom iz Centralne Amerike. Listovi obrazuju rozetu,

grubi su, vrsti, dugi, lancetasti, po obodu nazubljeni ili prekriveni bodljama. Cvast serazvija iz sredita rozete, cvetno stablo je kratko i debelo. Po precvetavanju se formira

plod, na ijem vrhu se razvija rozeta malih listova.

Ananas comosusGaji se prvenstveno zbog dobijanja plodova, ali i kao ukrasna biljka (razliiti

kultivari). Plodovi dobijeni u uslovima enterijera su sitni.Listovi su dugi, zailjeni, testerasto nazubljeni po obodu. Biljke cvetaju obino

nakon dve godine. Postoje forme sa panairanim listovima,A. comosum variegatum.Potrebno im je dosta svetlosti i toplote (min 20C), mada mogu da prezime i u

prostorijama sa 15C uz smanjeno zalivanje. U tplim suvim prostorijama biljkepovremeno oroavati.

Supstrat treba da je ocedit, neutralan do blago kiseo. Moe se napraviti smeatreseta, ilovae i peska ili perlita (2:1:1). Zemljite treba da se prosui izmeuzalivanja. Prihranjivanje se vri jednom meseno, upola blaom koncentracijom

tenog ubriva.Za male obime proizvodnje, biljke se mogu razmnoavati odsecanjem rozete

koja se razvija na plodu. Reznice se odseku sa malim komadom kore, prosuenekoliko sati i oiljavaju u pesku ili meavini peska i treseta.

PALMEPalme pripadaju familiji Arecaceae (nekadanja familija Palmae). Ona

obuhvata oko 200 rodova sa oko 2600 vrsta koje su preteno rasprostranjene utropskim i suptropskim podrujima.

Karakteriu se monopodijalnim rastom, obino ne obrazuju stablo ili se stabloformira u toku rasta biljke i prekriveno je oiljcima opalih listova, dok listoviformiraju rozetu koja se nalazi na vrhu. Ukoliko se formiraju boni izdanci, oni suobino u osnovi debla, tako da se ponekad moe dobiti i ''bunast'' habitus.

Listovi su krupni, zimzeleni, perasti ili lepezasti, spiralno rasporeeni na vrhuizdanka. Korenov sistem je dug, osovinski, zbog ega se palme gaje u posebnim,dubokim i uskim saksijama.

Areca lutescensSyn. Chrysalidocapus lutescens

esta vrsta u enterijeru. Poreklom je sa Madagaskara. Listovi mladih biljakasu nepravilno, slabo perasti, dok su stariji listovi pravilno perasti, vrsti. Stabljike suuto zelene boje prekrivene crnim takama.

Potrebno im je dosta toplote i svetlosti. Temeprature ne bi trebalo da sesputaju ispod 15C. Zalivati treba redovno i obilno mekom vodom priblino sobnetemperature, jer bi hladna voda smetala biljci.


27/198

27

Cocos nuciferaPoreklom je sa Kariba. Danas se gaji komercijalno zbog plodova (kokosovo

mleko, brano) i delova plodova - ''kokosova vlakna'' koja danas imaju irokuupotrebu (u proizvodnji supstrata).

Komercijalno se obino mogu nabaviti mladi klijavci - kokosov orah koji jetek poeo da klija. Ove biljke ne mogu da preive dugo u uslovima enterijera.

Potrebno im je dosta toplote, svetlosti i relativne vlage u vazduhu. U prostorima sasuvim vazduhom (centralno grejanje) listovi obino poute. Zalivaju se redovno,supstrat uvek treba da bude vlaan, ali voda ne sme da se zadrava. Listove trebaredovno oroavati.

Howeia forsterianaVrsta potie sa malog ostrva koje se nalazi istono od Australije, gde raste kao

endemit i po kojima je dobila ime (Lord Howe Island). To je spororastua vrsta kojana dostie visinu 6 - 18 m, u enterijeru znatno manje. Listovi su dugi (duine i do 3m), perasti, luno povijeni. Liske su linearne, duge, vrste sa povijenim vrhovima.

Odgovara joj toplota i temeperatura ne bi trebala pasti ispod 10C, madakratkotrajno (nekoliko asova) moe da podnese i temperature do 5 C.To je vrstakoja trai dosta svetlosti, ali mlade biljk, mlae od 5 godina treba tititi od direktnihsunevih zraka i njima najbolje odgovara polusenka.

Uspeva na razliitim supstratima, neutralne, kisele ili blago alkalne reakcije,glinovitim, ali joj najbolje odgovara bogata, hranljiva batenska zemlja i obavezna jedobra drenaa. Tokom vegetacije treba je prihranjivati standarnim NPK ubrivima(18-18-18) ili spororazlauim ubrivima koja su namenjena za palme. Kod ove vrstese moe javiti nedostatak magnezijuma i kalijuma. Obzirom da sporo raste, nije

potrebno presaivanje svake godine.Relativno je otporna na suu, ali ne treba dopustiti da se zemljite potpuno

osui. takoe, ne sme se preterati sa zalivanjem jer moe doi do razvoja gljiva(Phytophthora).

Slina je vrstiHoweia belmoreana, koja je manjih dimenzija, dostie visinu do7 m, listovi su luno povijeni, a listii su uspravni, za razliku od H. forsterianagde sulistovi vie uspravni, a listii povijeni na nie.

Licuala grandisRod obuhvata oko 100 vrsta poreklom iz Australije. To su preteno niske

palme,L. grandisje visine oko 2 - 3 m. Listovi su lepezasti, sa tankim drkama. Kodmladih biljaka listovi su ui, dok su stariji listovi iroko lepezasti.

Potrebno joj je obezbediti dosta difuzne svetlosti, toplote i vlage. Temperaturane bi trebala da se sputa ispod 15C. Redovno je treba oroavati i zalivati mekom,odstajalom vodom priblino sobne temperature. Odgovara joj plodno, dobrodrenirano, aerisano zemljite. Moe se napraviti smea jednakih delova batenskezemlje, krupnog peska ili perlita i treseta ili lisnjae. Prihranjuje se jednom mesenotenim ubrivom. Kao alternativa moe se koristiti i spororazlaue ubrivo koje sedodaje jednom godinje, rano u prolee.


28/198

28

Phoenix dactyliferaOva palma je bila poznata jo u starom veku gde je bila simbol plodnosti. Ime

roda datira jo iz tih vremena, grkog je porekla, ''phoenix'' znai fenianski, jer suovu palmu gajili jo stari Feniani, ''dactylos'' - urma, fero - nositi (onaj koji nosiurme).

To je veoma visoka biljka (do 30 m), sa tankim, dugim stablom koje jeprekriveno ostacima opalih listova. Listovi su skupljeni u rozeti na vrhu stabla, obino20 - 30 listova, perasti su i mogu biti dugi i do 6 m. Gornji listovi su uspravni, a donji

povijeni. Segmenti su vrsti, otrih ivica, zailjeni, plavo zelene boje.U enterijeru se ree gaji od Ph. canariensisi odgovaraju joj slini uslovi.

Phoenix canariensisPoreklom je sa Kanarskih ostrva, gde dostie visinu 10 - 20 m. Stablo je

debelo, prekriveno oiljcima opalih listova. Na vrhu debla nalazi se iroka kruna, savie od 50 gusto rasporeenih, luno savijenih perastih listova. Listovi su tamnozelene

boje sa ukastim drkama, liske su vrste, linearne, na vrhu zailjene.

U kulturi je znatno manjih dimenzija, dobro podnosi uslove enterijera. To jespororastua vrsta. Potrebno joj je dosta svetlosti i toplote, ali moe podneti i netonie temperature, do 5C. Zahteva dobro drenirano, plodno zemljite. Treba je

prihranjivatitokom prolea i leta.

Washingtonia filifera

Poreklom je iz pustinjskih predela SAD-a (Arizona i Kalifornija) gde sutemperature tokom noi dosta niske, zahvaljujui emu ova vrsta dobro podnosi irelativno niske temperature. U enterijeru, bolje prezimljava u hladnim prostorijama(oko 10C) uz smanjeno zalivanje, nego u zagrejanim prostorijama sa suvimvazduhom.

Moe da raste na razliitim tipovima zemljita, ak i na vrlo alkalnim, ali joj jeneophodna dobra drenaa, voda se ne sme zadravati u posudi. Treba je redovnozalivati, mada podnosi suu. Prihranjuje se tokom vegetacije. Mogu se koristiti ispororazlaua ubriva.

Za rast joj je potrebno dosta svetlosti, podnosi i direktnu sunevu svetloast, amoe da raste i u polusenci.

Dosta je slina vrsti Washingtonia robusta kod koje su mlade lisne drkebraon boje i sa bodljama, a listii su vri, za razliku od W. filifera.

Chamaedorea elegansesto se gaji u enterijeru. Potie iz kinih uma Meksika i Gvatemale. To jemala palma, dostie visinu do 2 (2.5) m i sporo raste. Iako se bokori u korenovomvratu, u prodaji se esto sreu biljke sa bunastim habitusom koji je dobijen sadnjomvie biljaka zajedno (odnosno setvom vie semena u jednoj posudi). Listovi su perasti,sa mekim, lancetastim segmentima.

Dobro podnosi uslove enterijera, polusenku, suv vazduh, prekomernozalivanje, nie temperature (kratkotrajno i do -4C). Ipak, za uspean razvoj jojnajvie odgovaraju tople prostorije sa dosta difuzne svetlosti, redovno zalivanje i


29/198

29

dobro dreniran supstrat. Vrhovi listova postaju smei ukoliko je biljka bila izloenajakim, direktnim sunevim zracima. Cveta i plodonosi u uslovima emterijera. Cvetnastabla su razgranata, crvenkasta u poetku, kasnije tamnija. Plodovi su sitni, seme semoe sakupiti i posejati neposredno po sazrevanju.

Chamaerops humilisPotie sa Mediterana (Evropa i severna Afrika). To je spororastua vrsta koja

se bokori u korenovom vratu. Niska je, maksimalno dostie visinu od oko 6 m. Listovisu lepezasti, irine do 1 m.

Potrebno joj je dosta svetlosti, mada podnosi i polusenku. Odgovara joj dobrodreniran supstrat, mogu se pomeati jednake koliine batenske zemlje i peska.Redovno ih treba zalivati, ali treba saekati da se supstrat prosui izmeu dvazalivanja. Prihranjuju se jednom meseno tenim ubrivom. Mlade biljke se presaujunakon 2 godine, kasnije kada porastu, na 4 - 5 godina.

Ne podnose zadravanje vode u posudi.

Familija Cycadaceae

Zamia furfuraceaDanas postoji oko 30-40 vrsta ovo roda i sve su rasprostranjene u tropskim i

suptropskim preelima Amerike.Zamiaje dosta star rod, koji su postojao pre oko 200miliona godina. Z. furfuracea potie iz Meksika. Mladi listovi su u poetku svetlozeleni, kasnije postaju maslinasti i prekriveni gustim braon dlakama. Listovi su

perasti, duine do 1 m, listii su okruglasti. Stablo je debelo, jako skraeno i podseana gomolj.

Biljka podnosi suv vazduh. Supstrat treba da bude dobro dreniran. Odgovarajoj dosta svetlosti.

Cycas revoluta

Sago palmaCikas svojim habitusom podsea na palme. Listovi su dugi i do 1m, perasti,

koasti, formiraju rozetu na vrhu stabla prekrivenog oiljcima opalih listova. Postojeenske i muke biljke.

Odgovara mu dosta toplote i svetlosti. Korenov sistem se razvija blizu

povrine, treba voditi rauna da se korenje ne oteti. Redovno treba zalivati biljku, aline preterati.

RodFicusRod Ficuspripada familiji Moraceae i obuhvata oko 850 vrsta drvea, bunja,

penjaica i poluepifita. Vrste su preteno rasprostranjene u tropskim predelima, malibroj potie iz umerenih podruja. Poznata i esto gajena vrsta u naem podruju jeFicus carica- smokva.


30/198

30

Vrste ovog roda imaju karakteristinu cvast, osovina cvasti je proirena, acvetovi su vrlo sitni i privreni za unutranji zid. Plodovi (syconium) pripadaju tipusloenih plodova, pojedinaan plod je mala oraica koja je privrena za zid osovinecvasti. Pored cvasti, fikusi su karakteristini po gustom, mlenom soku koji sadrestabljike, a mnoge vrste obrazuju i vazdune korenove.

Pojedine fikusa imaju znaaja u kulturi i tradiciji. Meu njima su Ficus

religiosa(Sacred Fig tree, Bodhi-tree, Bo-tree) i Ficus benghalensis. Jedno stablo F.religiosaje zasaeno 288. godine p.n.e., u hramu na ostrvu ri Lanka, gde se gaje i

brojni njegovi vegetativni potomci. Smatra se da je Gotama Buda doiveo''prosvetljenje'' sedei ispod tog drveta. Neke vrste fikusa se spominju i u Kuranu,Hinduizmu, pa i u bibliji (lie smokve).

Ficus benjaminaEngleski naziv: Weeping Fig, Benjamin's FigPoreklom je iz june i jugoistone Azije i Australije. To je gusto razgranato

drvo koje u prirodi dostie visinu do 30 m. Granice su tanke, povijene, sa koastim,

sjajnim listovima duine 4-12 cm, koji su eliptinog oblika sa izvuenim vrhom.Plodovi su sitni, jedu ih ptice. Ova vrsta je esta u drvoredima i parkovima u

podrujima sa toplom klimom.esto se gaji u enterijeru. Odgovara joj svetao, sunan poloaj, a podnosi

polusenku i senku. Tokom leta je treba umereno zalivati, tokom zime smanjitizalivanje, ali ne dozvoliti ni da se biljka osui. Oroavanje nije potrebno. Biljka jeosetljiva na hladnou i preteranu suu. listovi su veoma osetljivi na promene koliinesvetlosti. Ukoliko se biljka premeta, moe opadne dosta listova, ali e se pojavitinovi koji su prilagoeni novim uslovima.

Danas se gaje brojni kultivari, meu kojima su 'Danielle', 'Naomi', 'Exotica','Golden King' i mnogi drugi. Neki kultivari imaju panairane listove, razliitih boja ikombinacija ara, a kod nekih su listovi jednobojni, ali se njihova boja kree od svetlozelene do tamnozelene. Postoje i minijaturni kultivari pogodni za bonsai (npr. 'TooLittle').

Prilikom presaivanja treba na dno posude staviti debeo sloj drenae.Presaivanje bi trebalo vriti otprilike svake 3 godine, u prolee. Poeljno je svakegodine promeniti gornji sloj supstrata debljine oko 3 cm. U periodu vegetacije, od

prolea do jeseni, potrebno je i folijarno prihranjivanje.Tokom zime, u enterijeru bendamin moe da izgubi i do 30 % lia. Ne

odgovara mu suv vazduh ni neredovno zalivanje.

Ficus elasticaEngleski naziv: Rubber fig, Rubber plantPoreklom je iz Indije i Indonezije (Sumatra, Java).Raste kao drvo visine 30-40 m, sa irokim deblom, prenika do 2 m. Na stablu

se razvijaju adventivni vazduni korenovi koji se ukorenjuju i podupiru deblo i tekegrane, kako ne bi dolo do izvaljivanja stabla. U nekim delovima Indije ljudi upliuove korenove tako da se formiraju ''ivi'' mostovi preko reka (slike...). Kako su ovi


31/198

31

mostovi izgraeni od ivih korenova, vremenom postaju vri jer korenje nastavljasa rastom.

Listovi su sjajni, koasti, duine 10-35 cm i irine 5-15 cm, krupniji su kodmladih biljaka (ak i do 45 cm duine), a mnogo su sitniji kod starih stabala (oko 10cm duine). Mlad list se formira unutar lisne sare -omotaa koji titi meristem i rastezajedno sa listom (slika...). Kada se list dovoljno poraste, lisna sara se otvara i opada,

a unutar novorazvijenog lista, novi pupoljak kree da se razvija u sledei list.Plodovi su sitni, ute boje, prenika oko 1cm. U uslovima enterijera plodovine razvijaju seme jer je potrebna posebna vrsta ose za opraivanje cvetova.

Ovoj vrsti najvie odgovaraju dobro drenirana zemljita. Potrebno jeizbegavati preterano zalivanje, ali ne treba dozvoliti ni da se zemljite previe isui.Biljku treba pratiti i zalivati po potrebi. Simptomi nedovoljnog i preteranog zalivanjasu slini - listovi ute i opadaju. U proseku, zalivaju se jednom nedeljno, ali to treba

prilagoditi tome koliko sebrzo supstrat isui. Tokom zime zalivaju se ree nego leti.Prihranjivanje nije neophodno, moe se sprovoditi jednom meseno tenim

ubrivom. Umesto toga mogu se korisititi i spororazlaua ubriva, koja se dodajujednom godinje na poetku vegetacione sezone (prolee).

Razmnoava se reznicama ili za manje obime proizvodnje, vazdunim

poleganjem -margotiranjem. Treba voditi rauna da je mleni sok F. elasticatoksiani kod nekih ljudi moe izazvati alergiju na koi, a teti i kunim ljubimcima ukoliko

progutaju deo biljke.Najpoznatija grupa kultivara je F. elastica Decora. Neki kultivari se gaje kao

bonsai.

Ficus lyrataEngleski naziv: fiddle-leaf figPoreklom je iz zapadne Afrike, gde raste u tropskim umama. Mlade biljke u

poetku rastu kao epifite, visoko u kronjama drvea, zatim razvijaju duge vazdunekorenove kojima se uvruju za tlo i kojima obavijaju stablo domaina i polako gague. Ova vrsta raste i bez domaina, kao drvo visine 12-15m.

Listovi su razliitog oblika, ali u gornjoj polovini su iri i okruglasti, a udonjem delu su ui. Dosta su krupni, mogu biti dugi i do 45cm, a iroki oko 30cm,mada su u kulturi znatno manji. Koasti su, tamnozelene boje, grubi i po obodu blagotalasasti.

Plodovi su zelene smokve prenika 2.5 3 cm.Odgovara mu sunce ili polusenka, ocedito zemljite i redovno zalivanje.

Razmnoava se reznicama i vazdunim poleganjem. U podrujima sa tropskom isuptropskom klimom esto se sadi u parkovima.

Ficus pumilaEngleski naziv: creeping fig, climbing figTo je drvenasta, zimzelena povijua poreklom iz istone Azije. Razvija dugo,

razgranato stablo, i svojim vazdunim korenovima se lako privruje za podlogutako da moe da prekriva vertikalne povrine, do visine od nekoliko metara.


32/198

32

Stabljike su tanke, gusto prekrivene spiralno rasporeenim listovima. Razvijadva tipa listova, juvenilne i fertilne. Juvenilni listovi su srcasti, duine oko 2.5 i irineoko 2 cm, razvijaju se na oko 1cm od podloge koju ravnomerno prekrivaju. Fertilnilistovi serazvijaju na horizontalnim granama koje se formiraju obino kada puzavica

poraste do vrha podloge. Oni su koasti, vri od juvenilnih, tamnozeleni, duine oko3 cm, irine oko 2 cm, rasporeeni naizmenino u dva reda du stabljika.

Plodovi su male, oko 3 cm prenika, bledozelene smokve koje se razvijajusamo na tim horizontalnim granama sa fertilnim listovima.To je brzorastua vrsta koja dobro podnosi uslove enterijera. Odgovara joj

plodan supstrat, redovno zalivanje i dosta svetlosti, ali uspeva i na siromanijem,suvljem zemljitu i u polusenci i senci. Ne bi trebalo dozvoliti da se supstrat previeosui izmeu zalivanja. Podnosi orezivanje.

Kao podlogu za penjanje ne bi trebalo koristiti druge biljke jer ih moe otetitihaustorijama kojima se privruje.

Razmnoava se reznicama i poleganjem. Postoje razliiti kultivari sapanairanim listovima.

Ficus rubiginosasyn. Ficus australis

Engleski naziv: rusty fig, Port Jackson FigPoreklom je iz istonih delova Australije. Na prirodnom stanitu raste kao

drvo visine oko 30 m, sa gustom, irokom kronjom. Deblo je okrueno adventivnimkorenovima, prenika i do 1.5 m, sa korom ukasto braon boje. Listovi su zimzeleni,koasti, eliptini, duine 6-10cm, sa drkama duine 1-4cm. Nalije listova je

prekriveno rastim dlakama. Plodovi (smokve) su ute ili crvenkaste u vremesazrevanja. U tropskim, vlanim podrujima donje grane formiraju vazdunekorenove koji rastu ka zemlji, ukorenjuju se i odrvene.

U enterijeru joj odgovara umereno osvetljen poloaj ili polusenka, dokvarijeteti sa panairanim listovima trae neto vie svetlosti. Supstrat treba da je

plodan i dobro dreniran. Razmnoava se reznicama ili vazdunim poleganjem.

Ficus deltoidea

syn. Ficus diversifoliaEngleski naziv: mistletoe (=imela) rubber plantU prirodi raste kao zimzelen bun, ree kao nisko drvo, visine oko 5 -7 m.

Moe se sresti i kao epifita, na povrini drugih biljaka, pri emu svojim dugimvazdunim korenovima dopire do tla, pa otuda engleski naziv biljke. U kulturi je

manja i obino dostie visinu oko 2 m. Moe se gajiti kao bonsai.Listovi su koasti, objajasti ili trouglasti, duine 4-8 cm, sjajni, zeleni na licu isa rastim ili braon dlakama na naliju.

Odgovaraju joj svetla mesta zatiena od direktnog sunca i temperature iznad15C. Zemljite treba da je rastresito, dobro drenirano. Prihranjivanje treba vriti 1-2

puta meseno, tenim ubrivom na bazi azota i kalijuma. Biljke se presauju svakih2-3 godine. Zaliva se redovno, ali je potrebno da se zem ljite prosui izmeu dvazalivanja, tako da je dovoljno obilno zaliti biljku jednom nedeljno. U podmetau ne bitrebalo da se zadrava suvina voda jer to pogoduje razvoju gljiva.


33/198

33

Ficus benghalensisEngleski naziv: Banyan treePoreklom je iz Indije, ri Lanke i Pakistana. Prvenstveno se gaji kao bonsai,

mada na svom prirodnom stanitu moe dostii visinu do 30m, sa irokom kronjomkoju podupiru jaki, odrveneli adventivni korenovi, tako da zauzima veliku povrinu.Tokom rasta horizontalne grane neprekidno formiraju nove vazdune korenove kojirastu na nie i ukorenjuju se.

Mladi listovi su dlakavi, crvenkasto braon boje, kasnije postaju glatki, sjajni,zeleni, slabo, retko dlakavi. Plodovi su jarko crvene boje, prenika oko 1.5 cm.

Ficus religiosaEngleski naziv: Bodhi Tree, Bo-Tree, Sacred FicusTo je svetodrvo za Budiste i Jevreje. Ujedno, pominje se i u najstarijim

nalazima indijske umetnosti i literature. Autohtona je vrsta u Indiji, jugozapadnoj

Kini, Indokini i Vijetnamu. U Bombaju postoji stablo visine oko 30 m, prenika 3 m,ija se starost procenjuje na gotovo 3000 godina.

Mladi listovi su crveno ruiasti, kasnije postaju tamno zeleni i dugi su 12-18cm. Srcastog su oblika, a lisne drke su duge, savitljive, zbog ega listovi trepere iute i na slabijem povetarcu. U vreme dugih sua listovi opadaju. Kora je meka, siva,a deblo je nepravilnog oblika zahvaljujui brojnim adventivnim korenovima kojivremenom debljaju i odrvene. Plodovi su sitni, oko 1 cm u preniku, u poetku zeleni,kad sazru postaju tamno purpurni.

Ficus maclellandii Aliisyn. Ficus aliiTo je hibrid koji je nastao u Holandiji i za kratko vreme postao popularna

sobna biljka jer je otporniji na uslove enterijera od drugih fikusa.Listovi su tamnozeleni, dugi 7-25 cm, uski i zailjeni. Mladi listovi su

bronzane boje. Odgovara mu dosta svetlosti, a ukoliko svetlost dopire sa jedne strane,biljku treba okretati redovno, na nekoliko dana jer ako se posuda okree retko, doi edo opadanja listova. Trai redovno zalivanje mekom, odstajalom vodom, ali je veomavano da se supstrat prosui izmeu dva zalivanja. U protivnom, doi e do opadanja inekroze listova. Voda se ne sme zadravati u posudi. Najvie mu odgovarajutemperature 12-24C, a kratkotrajno moe da podnese i temperature oko 8C.Prihranjuje se jednom meseno u periodu vegetacije.

Familija AraliaceaeFamilija Araliaceae obuhvata oko 70 rodova sa oko 700 vrsta, preteno drvea

i bunja, ali i lijana i zeljastih biljaka, rasprostranjenih u tropskim predelima.Listovi su obino sa zaliscima, naizmenini, retko naspramni, perasto ili

prstasto sloeni, ree prosti. Cvetovi su aktinomorfni, najee jednopolni, skupljeni uglavicama ili titastim cvastima. plod je bobica ili kotunica.


34/198

34

Veini vrsta odgovara dosta svetlosti i porozan i ocedit supstrat. Uslednedostatka svetlosti stabljike postaju tanke i izduene. Treba ih zalivati redovno, aline previe esto. Biljke koje su u senci i polusenci treba zalivati i prihranjivati ree.Podnose orezivanje.

Ukoliko biljkama opadaju listovi, uzrok moe biti suvie suv vazduh, ali iprekomerno zalivanje ili nagle temperaturne promene. Nedostatak vlage se

manifestuje posmeavanjem oboda listova, mada to moe biti prouzrokovano iprekomernim prihranjivanjem ili izlaganjem biljaka promaji, klima ureaju i sl.

Dizygotheca elegantissimasyn. Aralia elegantissima, Schefflera elegantissima

Engleski naziv: False Aralia, Spider AraliaPoreklom je sa ostrva Junog Pacifika. To je bunasta biljka koja na

prirodnom stanitu dostie visinu do 6 m.Obrazuje dva tipa listova - juvenilne i adultne. Obino mlade biljke (u

saksijama prenika do 30 cm) imaju samo juvenilne listove, dok starije, vee biljke (usaksijama prenika 35 cm i vie) formiraju fertilne listove. Listovi su prstasto sloeni,sa desetak dugih, linearnih listia koji su krupno nazubljeni po obodu. Listovi susjajni, tamnozelenog lica i crvenkastog nalija, sa svetlim, utozelenim glavnimnervom koji pravi interesantan kontrast. Adultni listovi su slinijuvenilnim, ali su jotamniji, vei, sa listiima koji su iri, dui, renjevitiji i koastiji od juvenilnih.Obino se na starijim biljkama nalaze i juvenilni i adultni listovi.

Moe da cveta u uslovima enterijera, cvetovi su ukasto zeleni, a plodovi sucrni.

Ova vrsta je relativno zahtevna za gajenje. Potrebna joj je svetlost umerenogintenziteta i temperature oko 15-22C, pa i vie. Biljke treba postaviti na mesto sadosta difuzne svetlosti ili obezbediti dopunsko osvetljenje. Treba im obezbediti idovoljno vlage, a supstrat treba samo blago da se prosui izmeu dva zalivanja.Listove treba oroavati.

Ukoliko je temparatura malo nia od 15C, listovi opadaju, prvo donji, starijilistovi, kasnije mlai. Listovi na biljkama e opadati i ako je vlanost vazduha suvieniska ili je voda za zalivanje tvrda, kao i usluaju nedovoljnog ili prekomernogzalivanja. Premetanje biljaka takoe moe dovesti do opadanja listova.

Razmnoavaju se reznicama.

Fatsia japonica

syn.Aralia japonica, Aralia sieboldiiEngleski naziv: Fatsia, Japanese araliaPoreklom je iz priobalnih podruja Japana i June koreje. U Evropu je

poetkom 19. veka. Ime roda (Fatsia) potie od stare japanske rei za broj osam,odnosi se na osam renjeva listova. U poetku je ova vrsta pripadala rodu Aralia,kasnije je izdvojena u poseban rod, mada se i stari naziv koristi.

To je zimzeleni bun, visine 3-6 m, sa jakim, slabo razgranatim stabljikama.Listovi su spiralno rasporeeni, krupni, 20-50 cm iroki, na drkama duine do 50 cm,koasti, tamno zeleni, prstasto renjeviti, sa 7-9 renjeva, useeni do 1/2 - 2/3 liske.


35/198

35

Renjevi su tupo nazubljeni po obodu. Cvetovi su sitni, beli, gusto skupljeni uterminalnim titastim cvastima, biljke cvetaju krajem jeseni ili tokom zime. Plodovisu sitni, crni.

Odgovara joj plodan, humusan, ocedit supstrat, blago kisele reakcije. Treba jeredovno zalivati i supstrat ne bi smeo da se previe isui izmeu dva zalivanja.Prihranjuje se tokom perioda vegetacije. Poutelost listova moe biti prouzrokovana

nedostatkom gvoa. Najbolje uspeva u polusenci. Kod starijih biljaka je neophodnoobezbediti potporu stabljikama kada ponu da se povijaju ili tada ih jednostavno trebaorezati na poetku vegetacije, u prolee, ime se ujedno podstie njihovo bokorenje.Razmnoava se reznicama, rano u prolee.

Hedera canariensisEngleski naziv: Algerian Ivy, North African Ivy, Canary Island Ivy, Madeira

Ivy.Poreklom je sa Kanarskih i Azorskih ostrva, iz Portuglije, i iz Severne Afrike.

esto se gaji u podrujima sa tropskom i suptropskom klimom.

To je zimzelena biljka sa puzavim stablom duine 5-10 m, koja raste kaopenjaica ili pokriva tla. Listovi su spiralno rasporeeni, renjeviti, podseaju nalistove brljana (Hedera helix), ali su sa plie useenim renjevima, sjajniji su ikrupniji su. Lisne drke su crvene boje, a listovi su debeli, koasti, sa 5-7 renjeva.

Vrsta uspeva na razliitim zemljitima, razliite kiselosti. Najvie jojodgovaraju bogata, drenirana, umereno vlana zemljita. Najbolje uspeva u polusenciili senci, podnosi i osvetljen poloaj. Ne podnosi temperature ispod 10C. Bre rasteodHedera helix.

Biljka formira vazdune korenove, tako da moe da se koristi za vertikalnoozelenjavanje. Postoje brojni kultivari sa panairanim listovima, meu kojima je H.canariensis Variegata, iji su listovi ukasto krem boje po obodu, sa zelenim

pegama i u sredinjem delu liske plavo zeleni ili sivkasto zeleni.Razmnoava se reznicama krajem leta ili poleganjem izbojaka.

Hedera helix (brljan)Engleski naziv: Common Ivy, English ivyPoreklom je iz Evrope i jugozapadne Azije. To je zimzelena biljka puzavog

stabla, duine i do 20-30 m. Listovi su spiralno rasporeeni. Juvenilni listovi surenjeviti, najee sa 5 renjeva, dok su fertilni listovi srcastog oblika, na stabljikama

koje su izloene direktnoj sunevoj svetlosti, najee na vrhu kronje drveta uz kojese brljan penje. Na ovim ''fertilnim'' stabljikama obrazuju se i cvasti.Postoje brojni varijeteti sa panairanim listovima ili listovima razliitog

stepena renjevitosti ili razliite veliine. U enterijeru se primenjuju u viseimkorpama ili se sade uz odgovarajuu podlogu.

Vrsta podnosi niske temperature, ali joj najvie odgovaraju temperature 10-24C. Zahteva polusenku ili senku, a moe da podnese i indirektnu sunevu svetlostslabijeg intenziteta. Supstrat treba da bude dobro dreniran, ukoliko je potrebno ukomercijalnu meavinu se moe dodati pesak ili perlit ili se pomeati batenska


36/198

36

zemlja, krupan pesak ili perlit i tresetili lisnjaa u jednakim koliinama i tome dodatimalo izmrvljenog krenjaka. Zalivanje se vri odstajalom vodom koja treba da bude

priblino sobne temperature. Listove povremeno treba oroavati. Vrhovi izbojaka semogu zakidati kako bi se podstaklo bokorenje i oblikovao habitus biljke. Prihranjujese dva puta meseno tenim ubrivom u periodu vegetacije.

Razmnoava se reznicama.

Fatshedera lizei

To je intergenusni hibrid, nastao je ukrtanjem vrsta Fatsia japonica'Moseri' iHedera helixvar. hibernica u Francuskoj, u rasadniku, 1910. godine. Ima osobine obaroditelja. Listovi su zimzeleni, sjajni, prstasto renjeviti, sa 5 renjeva (ree 3 ili 7)kao kod brljana, a bunasti habitus je nasledila od aralije. Listovi su vei nego kod

brljana, mogu biti i 20-25 cm irine, a stabljike su duge i nemaju vazdune korenovekao brljan. Mladi izdanci su rasto dlakavi i savitljivi, kasnije odrvene. Cveta u

jesen, cvetovi su sitni, beli u okruglim titastim cvastima, sterilni i ne obrazujeplodove.

Postoje razliiti kultivari, sa talasastim obodom listova ('Pia'), sa panairanimlistovima ('Variegata', 'Anna Mikkels') i drugi

Najbolje uspeva u polusenci, podnosi senku. Treba je redovno zalivati ioroavati listove, a moe da podnese kratkotrajnu suu. Dobro podnosi usloveenterijera i zagaen vazduh. Najbolje prezimljava u neto hladnijim prostorijama,min. temperatura oko 10C, uz smanjeno zalivanje. Nije izbirljiva u pogledusupstrata.

Raste uspravno do visine oko 2 m, a zatim stabljike poinju da se povijaju. Dabi se odrala bunasta forma, biljke se moraju orezivati. Time se ujedno podstie i rastbonih izdanaka. Dobro podnosi orezivanje. Ova vrsta moe da se koristi i zavertikalno ozelenjavanje, tada se stabljike privrste (veu) za odgovarajuupotporu

jer nema vazdune korenove kao brljan.Razmnoava se reznicama.

Schefflera arboricola

syn.Heptapleurum arboricolumEngleski naziv: Dwarf Umbrella TreePoreklom je sa Tajvana. Ime roda dato je u ast botaniara J.C.Scheffler-a. To

je zimzeleni bun visine 3 - 4 m, sa tankim, savitljivim, blago povijenim stabljikamakoje formiraju okruglu kronju ili esto na stanitu koriste susedne biljke kao potporu.

Listovi gusto prekrivaju stabljike, tamnozeleni su, sjajni, prstasto sloeni, sa 7-9listia, duine 10-20 cm i irine 4-10cm, u kulturi su znatno sitniji. Cvetovi su usloenoj cvasti. Plodovi su uto narandaste boje.

U kulturi se esto sreu biljke sa vie stabljika koje izbijaju u osnovi. Grananjese moe podstai pinciranjem, ime se formira gusta, bunasta forma. Orezivanjem semoe formirati i oblik minijaturnog drveta.

U odgovarajuim uslovima biljke obrazuju vazdune korenove koji seukorenjuju kada dopru do tla, dajui biljci interesantan habitus. Za obrazovanje ovihkorenova potrebno je da biljka dovoljno poraste, a da korenov sistem ne bude


37/198

37

dovoljno razvijen (mala posuda npr.) i da bude u uslovima poveane vlanostivazduha.

To je esto gajena sobna biljka, dobro podnosi uslove enterijera i nedostatakredovne nege. Danas postoje brojni panairani kultivari koji se razlikuju prema boji iobliku ara na listovima, najee krem bele ili ute boje, kao i patuljaste sorte. Ovavrsta se moe gajiti i kao bonsai.

Odgovara joj dosta svetao poloaj, ali se moe prilagoditi i polusenci.Potrebno joj je dosta vlage, ali se voda ne sme zadravati u posudi nakon zalivanja.Supstrat treba da bude vlaan, ali ne mokar. Najvie joj odgovara blago kiseo,neutralan do blago alkalan supstrat, ocedit sa dodatkom peska. Podnosi neredovnozalivanje.

Schefflera actinophyllasyn.Brassaia actinophylla

Engleski naziv: Umbrella Tree, Octopus Tree, AmateEtimologija: listii se radijalno prostiru iz jedne centralne take.Potie iz tropskih kinih uma Australije, Nove Gvineje i Jave. To je

zimzeleno drvo, esto razgranato od osnove, koje na stanitu dostie visinu oko 15 m.Ponekad raste kao epifita, na drugom drveu. Listovi su prstasto sloeni, gustorasporeeni u gornjim delovima grana. Cvetovi su sitni, crveni, u razgranatimcvastima na vrhovima grana, duine i do 2 m. Cvetaju tokom leta.

Odgovara joj plodan, porozan supstrat. Zemljite treba da se blago prosuiizmeu dva zalivanja. Prihranjuje se jednom meseno tenim ubrivom tokomvegetacije. Povremeno je treba oroavati.

RodPolysciasEngleski naziv: Ming araliasRod obuhvata oko 80 tropskih vrsta, poreklom sa Pacifikih ostrva i

jugoistone Azije, a od toga se najee gaji 5-6 vrsta u enterijeru. Listovi su sloeni,razliitog oblika i veliine, zavisno od vrste, kod su duboko renjeviti.

To su skromne vrste, malih zahteva za negom. Odgovara im supstrat sa dostatreseta, ali dobro uspevaju na razliitim vrstama supstrata, bitno je da su ocediti.Mogu se prihranjivati jednom meseno ubrivima na bazi azota. Neredovno i retkozalivanje moe izazvati opadanje listova, ali biljke mogu podneti krai period bezvlage nagon ega se brzo regeneriu. Takoe, ne podnose ni due zadravanje vode usupstratu i najbolje je da se dobro zalije biljka, pa ostavi da se supstrat prosui dosledeeg zalivanja. Veini odgovaraju temperature iznad 15C, mada mogu podneti ikratkotrajne do 4C.

Polyscias fruticosaTo je uspravan, razgranat bun, koji se moe dodatno oblikovati orezivanjem.

Vrhovi izdanaka se seku kako bi se podstaklo grananje. Internodije su kratke, astabljike su cik-cak oblika, gusto obrasle listovima. Listovi su viestruko sloeni,dvostruko duboko renjeviti i daju biljci interesantan izgled.


38/198

38

P. fruticosa 'Plumata' ima sitnije, trostruko renjevite listove, koastije odosnovne vrste i pogodna je za bonsai.

Najvie im odgovara polusenka, a dobro podnose dosta svetlosti ili senku.Nisu izbirljive u pogledu supstrata.

Najei problemi se javljaju prilikom kupovine forsiranih biljaka koje se upoetku teko prilagoavaju na nove uslove. To su biljke koje su rasle u uslovima

intenzivne osvetljenosti, visoke

Documents

Cvecarstvo Tekst