UNIVERZITET SINERGIJA
Ekonomske funkcije funkcija ponude i tranjeUVOD Pri analiziranju
kao i prognoziranju rada poslovnih subjekata u zavisnosti od vrste
i oblika problema koriste se adekvatne metode i modeli u cilju
uspenijeg poslovanja i svoenja rizika na minimum. Ovoga puta mi emo
upoznati neke od ekonomskih funkcija: tj. funkciju tranje i
funkciju ponude.Uoavanje mogue funkcionalne zavisnosti izmeu
veliina cene i tranje, obima proizvoda i trokova, omoguava
ekonomsku interpretaciju funkcija, a uz primenu diferencijalnog i
integralnog rauna poslovnu analizu ini preciznijom i
kvalitetnijom.
FUNKCIJA TRANJE Tranja odreene robe, na odreenom tritu i u
odreeno vreme, pokazuje koliinu te robe koju su kupci spremni da
kupe pri razliitim nivoima cene. Koliina nekog proizvoda, koji
kupci kupuju, zavisi od njegove cene. to je via cena nekog
proizvoda, uz sve ostale nepromenjene uslove, ljudi e ga manje
kupovati, i obrnuto.Uvek postoji odreeni odnos izmeu trine cene
proizvoda i njegove potraivane koliine, uz uslov da se sve drugo ne
menja.
Posmatrajmo na tritu proizvod X. Tranja tj. prodata koliina
priozvoda X je zavisno promenljiva. Na njenu promenu utiu sledei
faktori: cena, broj potencijalnih potroaa, kupovna mo, marketing,
kvalitet, konkurencija itd., dakle funkcija vie nezavisno
promenljivih. Ako je x tranja za nekim proizvodom X, p cena po
jedinici proizvoda X, tada tranju uz zanemarivanje svih ostalih
manje bitnih faktora moemo izraziti kao funkciju od cene
x = f (p). U ekonomskom smislu funkcija tranje je definisana Dx
za x>0 i p>0 i x = f (p) tj. x' = f' (p) 0 i x>0 i p = (x)
opadajue tj. p'= ' (x)0 i p>0 i x' x=2 tj. (x=2, p=0)x = -3p + 2
za x=0 => p= tj. (x=0, p=)Oblast definisanosti ove funkcije
je:00
x = -3p + 2 => x' = (-3p + 2)' x' = -3
ELASTINOST TRANJE
Izmeu mnogih ekonomskih pojava i veliina prisutan je
korelacijski odnos.Kada izmeu dve ekonomske varijable postoji
uzrono posledina komunikacija, onda se u ekonomsku analizu uvodi
problem elastinosti.Elastinost, ustvari oznaava manju ili veu
osetljivost jedne veliine na promenu druge veliine.
Elastinost tranje pokazuje promenu potraivane koliine nekog
dobra zbog promene njegove cene.
Matematikim renikom reeno, ona govori o reagovanju zavisno
promenljive veliine(tj. potraivane koliine jednog dobra) na promenu
nezavisno promenljive(tj. cene tog dobra).
Elastinost se meri i izraunava pomou njenog koeficijenta E y,x
(x je nezavisno promenljiva, y je zavisno promenljiva). Po
definiciji koeficijent elastinosti je granina vrednost kolinika
relativnih promena promenljivih y i x kad prirataj x 0.
y/y x y xEy,x = lim = lim = y' x0 x/xyx0 x yKada je:E y,x < 1
y je neelastna prema xE y,x = 1 jednaina normalne elastnosti
E y,x > 1 y je elastina prema xKOEFICIJENT ELASTINOSTI
FUNKCIJE TRANJE: p
E x,p = x'
x
Znak minus se kod elastinosti tranje dodaje u definiciji da se
obezbedi pozitivna vrednost koeficijenta ( x' ima, po pravilu,
negativnu vrednost ).
E x,p pokazuje za koliko e se procenata priblino smanjiti tranja
kada se cena povea za jedan procenat.
E x,p < 1 tranja je neelastina, porast cene za 1% dovodi do
pada tranje za manje od 1%E x,p = 1 tranja opada za 1% kada cena
raste za 1%
E x,p > 1 tranja je elastina, kada se cena povea za 1% tranja
opada za vie od 1%Primer:2Izraunati koeficijent elastinosti za
tranju x = - p + 100 pri datoj ceni p = 80 pE x,p = x'
x
p p
E x,p = ( p + 100 )' =
p +100 p + 100 80
p = 80 => E x,80 = = 4
20
FUNKCIJA PONUDE
Ponuda jedne robe na odreenom tritu i u odreenom vremenu,
predstavlja koliinu te robe koju su proizvoai spremni da prodaju
pri razliitim nivoima cene. Ponuda se definie u odnosu na cenu.
Ponuda predstavlja odnos izmeu ponuenih koliina nekog dobra i
njegovih trinih cena, uz uslov da se ostali uticaji ne menjaju. Re
je o takvim uticajima kao to su trokovi proizvodnje, cene drugih
dobara koji su supstituti ili komplementari, organizacija trita, i
slino.
Izmeu ponuene koliine i nivoa cene prisutan je odnos uzajamne
zavisnosti. Promene u obimu ponuene koliine utiu na nivoe cene, kao
to i promena cene utie na ponuenu koliinu.
Zanemarujui ostale promenljive ka o faktore koji mogu uticati na
ponudu u jednostasvnijem obliku moemo posmatrati kao funkciju cene
i izraziti:y = g (p), p>0, cena, y>0, ponuda proizvoda X,
dg
y' = >0 ponuda je, po pravilu, rastua funkcija. dp
Uslovi: p>0, y>0, y'>0 uz navedenu interpretaciju su
potrebni uslovi postojanja funkcije y = g (p) kao funkcije
ponude.
-1
Cenu moemo izrauiti kao inverznu funkciju ponude p = g (y)
Primer: 3Na tritu odreenog tipa nalaze se samo dva prodavca sa
pojedinanim zakonima ponuda y1 = 2 + p i y2 = 12 + 4p. Formirati
funkciju trine (zajednike) ponude
y = g (p).y1 = 2 + p 2
