SUBJEKTI PARNINOG POSTUPKAGlava I Sud

Sudski sistem prema Zakonu o ureenju sudova Republike Srbije iz 2008Sudovi su nezavisni i samostalni dravni organi koji tite slobode i prava graana.Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, prihvaenih pravila meunardonog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.

Svi sudovi u Republici Srbiji su podeljeni na:Sudovi opte nadlenosti i sudovi posebne nadlenostiSudovi opte nadlenosti su:Osnovni sudovi,Vii sudovi,Apelacioni sudoviVrhovni kasacioni sud

Sudovi posebne nadlenosti su:Privredni sudovi,Privredni apelacioni sud,Prekrajni sudovi,Vii prekrajni sud,Upravni sud.

Sudije i sudije porotniciIzbor sudija:Izbor sudija koji se prvi puta biraju na funkciju i izbor sudija koji su ranije birani po ranijim propisima.Sudije koje se biraju prvi put vri Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Viskokog saveta sudstva, na period od 3 godineSudije koje su ranije birane, biraju se za stalno od strane Visokog saveta sudstva

Uslovi za izbor sudije:Diplomirani pravnih sa poloenim pravosudnim ispitom, te radno iskustvo posle poloenog pravosudnog ispita i to od 2 do 12 godina,Kandidat mora da poseduje:Strunost, osposobljenost i dostojnost.Pod strunou se podrazumeva posedovanje teorijskog i praktinog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije; pod osposobljenou se podrazumeva da sudija moe efikasno da primeni svoje znanje u reavanju predmeta; pod dostojnou se podrazumevaju moralne osobine sudije(savesnost, potenje, pravinost, dostojanstvenost, istrajnost, uzornost ponaanje kojim se uva ugled sudije

Izbor novoizabranih sudijaNovoizabrane sudije se ocenju za rad: ako dobiju ocenu izuzetno uspeno obavlja sudijsku funkciju, obavezno se bira, a ako dobije ocenu ne zadovoljava ne moe biti biran na sudsijsku funkcijuOdluka o izboru objavljuje se u Slubenom glasniku Republike SrbijePre stupanja na funkciju sudija polae zakletvu pred Predsednikom Narodne skuptine, a predsednik Vrhovnog kasacionog suda pred Narodnom skuptinom.

Prestanak sudijske funkcije:Na zahtev sudije,Kad navri radni vek-65 godina ivota ili 40 godina staa,Kad trajno izgubi raednu sposobnost,Kad bude razreen,Kad ne bude izabran na stalnu funkciju.

Uslovi za razreenje sudije:Kad je osuen za krivino delo za bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci,Kad je osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim sudijske funkcije,Kad nestruno vri sudijsku funkciju,Kad uini teki disciplinski prekraj.

Postupak za razreenje sudije:

Vodi se na predlog predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Ministra pravde, disciplinske komisije, organa za vrednovanje rada sudije.Postupak se vodi pred Visokim savetom sudstva, koji donosi odluku u roku od 45 dana od podnetog predloga. Protiv odluke sudija ima pravo albe Ustavnom sudu u roku od 3o dana od dostavljanja odluke

Izbor i prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog sudaPredsednika VKS bira Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom miljenju Opte sednice i nadlenog odbora Narodne skuptine.Mandat traje 5 godinaPredsednik VKS se bira iz reda sudija tog suda, funkcija mu prestaje: na lini zahtev, istekom mandata, nprestankom sudijske funkcije i razreenjem iz razloga koji su zakonom propisani za predesdnike sudova.

Odgovornost sudija za naknadu teteZa tetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.RS ima pravo na regres ako je sudija prouzrokovao tetu namerno ili iz krajnje nepanje.

Nespojivost sudijsske funkcije sa drugim funkcijama slubama i postupcima:Ne moe sudija obavljati funkciju ili slubu u:Organima koji donose propise,Organima izvrne vlasti,Organima pokrajinske autonomije,Organima jedinica lokalne samouprave,

Sudija ne moe:Biti lan politike partije,niti politiki delovati,Baviti se javnim ili privatnim plaenim poslom,Pruati pravne usluge ili savete uz naknadu.Sudija moe da se bavi naunom ili nastavnom delatnou uz naknadu u Pravosudnoj akademiji ili van nje.

Iskljuenje i izuzee sudijaSudija ne moe vriti sudijsku dunost-iskljuen je iz suenja:Ako je sam stranka, zakosnki zastupnik ili punomonik, ili ako je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak;Ako je akcionar vie od 3% akcija u kapitalu pravnog lica, ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik,Ako mu je stranka zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodni po krvi u pravoj liniji, u pobonoj liniji do IV stepena ili suprunik ilio vanbrani parntner, srodnik po tazbini II stepena;Ako je staratelj, usvojitelj, ili usvojenik strankne ili punomonik ili ako izmeu sudije i stranke zakonskog zastupnika ili punomonika postoji zajedniko domainstvo;Ako izmeu sudije i stranke tee neka druga parnica;Ako je u istom predmetu uestvovao u postupku medijacije ili sudskog poravnanja;Ako je u steajnom postupku kao steajni sudija doneo odluku povodom koje je dolo do spora;

Izuzee sudijeRazlozi nisu taksativno nabrojani, ve je propisano da sudija moe biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.im sazna za razlog za iskljuenjue, sudija prekida svaki rad u predmetu i da obavesti predsednika suda i stranke;im sazna za razlog za izuzee, zastae sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda i stranke(moe preduzimati radnje za koje postoji opasnost od odlaganja)O iskljuenju i izuzeu odluuje predsednik sudea u roku od 3 dana od dana prijema podneska

Nadlenost sudaPod pojmom nadlenosti podrazumeva se pravo i dunost suda da postupa u odreenoj pravnoj stvari.Nadlenosti su:Apsolutna nadlenost,(znai da je za reenje spora nadlean sud, a ne neki drugi organ)Stvarna nadlenost,(Nadlenost prema vrsti suda)Mesna nadlenost(razgranienje nadlenosti prema teritorijalnom principu) iFunkcionalna nadlenost(Instanciona nadlenost-nadlenost za postupanje po pravnim lekovima).

Dunost suda da pazi na svoju nadlenostSud pazi, u toku celog postupka, na svoju apsolutnu i stvarnu nadlenost

Utvrivanje vrednosti spora Oznaenje vrednosti spora je vano zbog:Utvrivanja stvarne nadlenosti,Sastava suda,Prava na reviziju,Sporovi male vrednosti,

Za vrednost predmeta spora se uzima samno vrednost glavnog zahteva, a ne i kamata, trokova, i sporednih traenja.Ako je tuilac suvie visoko ili nisko odredio vrednost spora, sud e, po prigovoru stranke ili po sopstvenoj inicijativi reenjem utvrditi vrednost predmeta spora.