INFORMACIONI SISTEM – KONCEPTI I DEFINICIJE

1. Šta je sistem, šta su granice sistema i šta predstavlja okruženje sistema?

Sistem predstavlja skup elemenata i njihovih međusobnih veza. Granica sistema razdvaja sistem od spoljnih sistema. Sistem se mora posmatrati u odnosu na njegovo okruženje.Interakcija sistema sa okruženjem se sastoji iz skupa ulaznih i izlaznih dejstava.

a. Dejstvo okoline na sistem naziva se ulaz. b. Dejstvo sistema na okolinu je izlaz sistema.

2. Šta je modelovanje sistema a šta model sistema i šta se definiše i opisuje metodom modela?

Modelovanje sistema predstavlja postupak kreiranja modela sistema. Model sistema predstavlja subjektivnu, apstraktnu (uprošcenu) sliku sistema, opisujuci elemente tog sistema i njegove veze. Postupak kreiranja modela sistema se definiše i opisuje metodom modelovanja.

3. Kako se karakteriše Objekat, Proces i Akcija?

Objekat se karakteriše kao skup atributa zajedno sa unapred definisanim ponašanjem (tj. skupom reakcija koje ima objekat pod dejstvom pobude iz njegove okoline). Proces možemo definisati kao objekat koji ima vremenski zavisno ponašanje, tj. koji može izazvati akciju.Akcija je interakcija izmedu dva objekata.

4. Šta je informacioni sistem?

Informacioni sistem (eng. Information System) je sistem u kome se veze između objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija.

5. Navedite komponente informacionog sistema?a. hardver b. softver, c. podaci,d. telekomunikacioni sistemi i tehnologije (veze)e. ljudski resursi i f. procedure.

6. Navedite tri osnovna razloga za primenu informacionih tehnologija u poslovanju koji su u neposrednoj vezi sa tri vitalne uloge informacionog sistema, koje on može imati za poslovnu organizaciju?

a. podrška poslovnih procesa i aktivnosti (operativnih aktivnosti, operations) organizacije,

b. podrška donošenju odluka od strane zaposlenih i menadžera (rukovodilaca) i c. podrška strategiji u realizaciji konkurentskih prednosti.

7. Koja su četiri ključna koncepta implicitna u svim vrstama informacionih sistema?a. Ljudi, hardver, softver, podaci i računarske mreže čine pet osnovnih grupa

resursa svakog informacionog sistema;

b. Ljudski resurs uključuje specijaliste i korisnike IT (Information Technology), hardverski resurs obuhvata računarske uređaje i medije, softverski resurs programe i procedure, resurs podataka baze podataka i znanja i resurs mreže komunikacione medije i računarske mreže;

c. Resurs podataka se transformiše aktivnostima procesiranja u različite informacione proizvode za različite krajnje korisnike i;

d. Procesiranje informacija obuhvata aktivnosti: ulaz, obradu, izlaz, memorisanje I kontrolu.

8. Kakvu aktivnost predstavlja obrada podataka u informacije?

Obrada podataka u informacije je aktivnost procesiranja: a. izračunavanja, b. upoređivanja, c. sortiranja, d. sumacije, e. klasifikacije i f. mnogih drugih operacija.

U okviru ove aktivnosti podaci se čitaju sa elektromagnetnih medija, organizuju, analiziraju i manipuliše se njima, da bi se konvertovali u informacije potrebne korisnicima.

9. Navedite resurse informacionog sistema?

a. ljudski resursi, b. hardverski resursi, c. softverski resursi, d. resursi podataka i e. resursi računarskih mreža.

10. Šta čini ljudske resurse?

IT specijalisti i krajnji korisnici IS čine ljudske resurse.

11. Šta uključuju (podrazumevaju) resursi računarskih mreža?

a. komunikacione medije, kao što su koaksijalni kablovi, fiber-optički kablovi, mikrotalasni sistemi, satelitski komunikacioni sistemi i drugi,

b. mrežnu opremu: ruteri, svičevi, modemi, habovi, razne vrste priključaka i druga mrežna oprema, i

c. komunikacioni kontrolni softver.

12. Šta su operativni informacioni sistemi i koja je njihova uloga?

Informacioni sistemi koji su namenjeni za obradu podataka nastalih u poslovnim i tehnološkim procesima i koji obezbeđuju podatke i informacije za poslovne operacije, nazivaju se operativnim informacionim sistemima. Uloga ovih sistema je podrška unapređenju i efikasnom izvršavanju poslovnih transakcija, kontrola tehnoloških procesa, automatizacija poslova u kancelarijama, podrška u kreiranju, distribuciji i korišćenju znanja, podrška komunikaciji i saradnji u organizaciji, formiranje i održavanje integralne baze podataka organizacije.

13. Šta su Menadžerski informacioni sistemi i kakvi mogu biti (navedite podelu)?

Menadžerski informacioni sistemi su sistemi podrške odlučivanju u menadžmentu. Oni mogu biti:

a. MIS (Management Information Systems), b. DSS sistem za podršku odlučivanju (Decision Support Systems) i c. EIS namenjen za podršku odlučivanju (Executive Support Systems).

14. Šta se podrazumeva pod sistemima podrške odlučivanju (DSS) i gde se oni koriste?

Pod sistemima podrške odlučivanju (DSS) se podrazumevaju interaktivni, na računarima zasnovani, informacioni sistemi koji se koriste sofisticiranim modelima anlalize podataka, modelima odlučivanja i specijalizovanim bazama podataka sa svrhom podržavanja procesa polustrukturisanog i nestrukturisanog menadžerskog odlučivanja. Sistemi podrške odlučivanju se koriste u interaktivnom načinu i na ad hoc osnovi – korisnik može menjati pretpostavke, postavljati nova pitanja, uključivati nove podatake.

15. Navedite alternative razvoju informacionog sistema sopstvenim resursima?

Alternative razvoju informacionog sistema sopstvenim resursima mogu biti: a. obezbeđenje gotovog rešenja informacionog sistema izvan organizacije,

"outsourcing" i b. razvoj informacionog sistema od strane korisnika (korisnički razvoj).

16. Navedite korake u postupku obezbeđenja gotovog rešenja informacionog sistema izvan organizacije?

To su sledeći koraci koji se izvode kako bi organizacija obezbedila najbolje rešenje po najnižoj ceni:

a. Identifikacija, selekcija i planiranje sistema b. Analiza sistema c. Razvoj "request for proposal" (zahtev za ponudom)d. Vrednovanje ponuda e. Izbor dobavljača

17. Navedite četiri razloga kada se koristi "Outsourcing"?a. Spoljna organizacija je specijalizovana da pruži odabrane usluge višeg nivoa

kvaliteta uz niže troškove od internog osoblja.b. Spoljne organizacije su uobičajeno veoma moćne organizacije koje lako

pridobijaju rukovodioca organizacione jedinice za informacione sisteme da im prepusti razvoj pojedinih ili svih funkcionalnosti informacionog sistema.

c. Interno osoblje ne poseduje fleksibilnost i stručnost kako bi pratilo učestale promene na tržištu i implementiralo rešenja koja zahtevaju nove i još nedovoljno ispitane tehnologije;

d. Spoljna organizacija može da zadovolji potrebe organizacije naručioca na vreme i na zahtevani način;

18. Navedite funkcije koje se realizuju putem internog osoblja?

a. Koordinacija projekta između naručioca i “outsourcing” isporučioca;b. Obezbeđenje kvaliteta kroz životni ciklus razvoja sistema;

c. Definisanje funkcionalnih zahteva;d. Razvoj logičkog dizajna za aplikacije;e. Upravljanje “outsourcing” isporučiocima.

19. Navedite funkcije koje se realizuju putem “outsourcing” isporučioca?

a. Izgradnja sistema;b. Implementacija sistema;c. Testiranje aplikacija;d. Obuka za korišćenje aplikacija;e. Izrada sistemske i korisničke dokumentacije;f. Održavanje i unapređenje sistema;g. Integracija sistema.

20. Navedite (najmanje) četiri nedostatka "outsourcing"-a?

– Troškovi “outsourcing”-a se povećavaju kroz duži vremenski period ako spoljna organizacija u određenom momentu potraži dodatne prihode.

– Spoljna organizacija može zahtevati dodatna sredstva za ispunjenje zahteva koji nisu predviđeni ugovorom.

– Može se stvoriti problem prilikom prenošenja znanja sa spoljne organizacije na korisnika, a to se najčešće dešava kada spoljna organizacija nije kooperativna.

– Mogu nastati teškoće u merenju i upravljanju kvalitetom.– Spoljna organizacija može zadržati kontrolu iznad određenog nivoa i kvaliteta

usluga. – Pojavljuje se veći rizik u realizaciji, ukoliko dođe do promena u spoljnoj

organizaciji.

PROCES RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

1. Šta čini proces razvoja informacionih sistema?

Proces razvoja informacionih sistema čini uređeni skup zadataka odnosno niz koraka koji uključuju aktivnosti, ograničenja i resurse u razvoju informacionih sistema.

2. Koje su karakteristike procesa razvoja informacionih sistema?

a. proces propisuje sve glavne aktivnosti razvoja,b. proces koristi resurse koji su uvek na određeni način ograničeni i rezultira

međuproizvodima i gotovim proizvodima,c. proces može da se sastoji od međusobno povezanih potprocesa, koji mogu biti

u hijerarhiji,d. aktivnosti procesa poseduju uslove za pokretanje i terminiranje, kao i uputstva

koja objašnjavaju ciljeve i način njihovog izvršavanja,e. aktivnosti su organizovane u sekvence, tako da je jasno kada se jedna

aktivnost izvršava u odnosu na drugu,f. procesi poseduju ograničenja i kontrole koje se primenjuju na aktivnosti,

resurse ili proizvod.

3. Kako se nazivaju procesi izrade nekog proizvoda, pa i softvera i šta opisuju?

Procesi izrade nekog proizvoda, pa i softvera kao jedne od komponenti strukture informacionog sistema, se nazivaju životni ciklus razvoja softvera jer opisuje njegov "život" od planiranja, analize, projektovanja (dizajna), implementacije do održavanja.

4. Koje su faze – aktivnosti procesa razvoja informacionih sistema?

– Identifikacija i izbor projekata – Inicijalizacija i planiranje projekta – Analiza sistema – Projektovanje / Dizajn sistema – Implementacija sistema – Održavanje sistema –

5. Koje su aktivnosti inicijalizacije projekta?

– izgradnja projektnog tima, – izgradnja plana projekta, – izgradnja upravljačkih procedura, – izgradnja okruženja za upravljanje projektom.

6. Šta podrazumeva planiranje projekta?

a) opis područja projekta, b) alternativa, c) izvodljivosti, d) strukturiranje na zadatke koji se mogu izvesti, e) procena potrebnih resursa, f) razvoj programa, g) razvoj plana komunikacija, h) identifikovanje i procena rizika, i) postavljanje osnovnog plana projekta i dr.

7. Navedite šta predstavlja (čini) fazu analize i definisanja zahteva i koje su njene aktivnosti?

Analiza i definisanje zahteva je faza u kojoj se identifikuju problemi koje je potrebno rešiti novim softverskim proizvodom. Aktivnosti u ovoj fazi su:

a. identifikacija zahteva, b. analiza i predstavljanje zahteva i c. razvoj kriterijuma i procedura za prihvatanje novog softverskog proizvoda.

8. Koji su rezultati faze dizajna i kakav prikaz arhitekture sistema sačinjavaju?

Rezultati ove faze su: dokumenat dizajna (specifikacija dizajna) koji sačinjavaju prikaz arhitekture sistema:

a. specifikacija softvera, b. specifikacija interfejsa, c. specifikacija komponenti, d. specifikacija strukture podataka, e. specifikacija programskih procedura ili algoritama,

f. ažurirana matrica povezanosti dokumenata koja prethode i koja slede u realizaciji zahteva Requirements Traceability matrix (RTM) i

g. ažuriran plan projekta.

9. Koje dve aktivnost se obavljaju u toku faze implementacije?Tokom faze implementacije, obavlja se testiranje i integracija, i instaliranje i prihvatanje.

10. Koje su bazične strategije razvoja IS?Strategija redukcije podrazumeva minimalno investiranje uz održavanje prethodno dostignutog nivoa. Strategija razvoja predstavlja uvonšenje novih tehnologija i/ili širenje obuhvata IT aplikacija. Strategija umrežavanja predstavlja saradnju specijalizovanih firmi za odrenene aktivnosti iz modela životnog ciklusa razvoja IS i njihovo povezivanje radi zajedničkog razvoja.

PRINCIPI I MODELI RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

1. Koji su osnovni razvojni principi informacionog sistema?

Osnovni razvojni principi su: a. princip modelovanja, b. princip iteracija, c. princip simulacije, d. princip dokumentovanja i dr.

2. Šta podrazumeva modelovanje kao osnovni razvojni princip informacionog sistema?

Modelovanje podrazumeva izbor modela, rukovanje različitim nivoima detaljnosti modela, vezu modela prema stvarnosti, nezavisnost pogleda na celoviti sistem.

3. Kojim razlozima je uzrokovan ponovljiv ciklus aktivnosti – iteracija?

a. nemogućnost definisanja informacionih zahteva u jednom prolazu usled nepoznavanja ili stalnog usavršavanja zahteva od korisnika,

b. veliki broj neočekivanih situacija, c. dužina perioda razvoja, d. potreba za finim usaglašavanjem, e. doterivanjem i preciziranjem, f. podizanje nivoa kvaliteta proizvoda, ....

4. Šta izražava arhitektura informacionog sistema?

Arhitektura izražava: a. elemente sistema, b. njihovu organizaciju, c. ponašanje strukturnih elemenata, d. zajedničko ponašanje, e. način međusobne povezanosti, f. organizovanje u složenije celine i dr.

5. Koje su faze razvoja definisane spiralnim modelom?

a. planiranje – faza koju čine aktivnosti uspostavljanja efektivne komunikacije projektanata i korisnika i aktivnosti određivanja ciljeva, projektnih alternativa i ograničenja u razvoju,

b. razvoj alternativa i analiza rizika – faza koju čine aktivnosti analize alternativa i identifikovanja tehničkog i menadžerskog rizika,

c. inženjering – faza razvoja novih nivoa proizvoda, testiranja i instaliranja uz podršku korisnicima putem izrade dokumentacije i treninga,

d. procene korisnika – faza procene realizovanih rezultata razvoja i instalacije proizvoda.

6. Koje su faze brzog razvoja RAD medela?

Faze brzog razvoja su:

1. JEM (Joint Enterprise Modeling ) – zajedničko modelovanje organizacije, odnosno sednice na kojima poslovodstvo i analitičari traže načine usmerenja organizacije i načine kako je učiniti kompetentnom. Istražuju se ciljevi organizacije, problemi, kritični činioci uspeha i strategijske mogućnosti; 2. JRP (Joint Requirements Planning) – zajedničko planiranje zahteva, odnosno analiza zahteva za razmatrani poslovni sistem. Proučavaju se funkcije sistema, identifikuju upotrebljive i uklanjaju nekorisne funkcije, i istražuju i definišu informacione potrebe;3. JAD (Joint Application Design) – zajedničko oblikovanje aplikacija. Nastoji se oblikovati sistem tako da potpuno odgovara zahtevima. Zahteva tesnu saradnju korisnika, projektanta i menadžera; 4. Konstrukcija - iterativna izrada prototipa; 5. Završetak projekta - provera rada, izrada dokumentacije, obuka korisnika.

7. Koji spektar aktivnosti pokrivaju metodi?

a. planiranje i procenjivanje projekata, b. analiza sistemskih i softverskih zahteva, c. projektovanje strukture podataka, d. definisanje arhitekture programa, e. kodiranje, f. testiranje i g. održavanje.

8. Šta opisuje model podataka?

Model podataka opisuje strukturu nekog sistema (skup objekata, njihovih atributa i njihovih menusobnih veza) i njegovu dinamiku (skup operacija).

9. Koje su osnovne komponente modela podataka?

a. Struktura modela - objekti, atributi, veze b. Ograničenja - semantička ograničenja na vrednosti podataka koja se ne mogu

predstaviti samom strukturom modela. c. Operacije nad konceptima strukture, preko kojih je moguće prikazati i

menjati vrednosti podataka u modelu;

10. Šta odražava suština troslojne arhitekture (navedite nazive)?

Suštinu ove arhitekture odražava srednji sloj koji se različito naziva: a. aplikacioni server, b. transakcioni server, c. server komponenti, d. server poslovnih pravila, čime se posebno ističe neka funkcionalnost ovoga

sloja.

SREDSTVA RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

1. Šta obezbeđuju sredstva razvoja?Sredstva razvoja obezbeđuju automatizovanu ili poluautomatizovanu podršku u primeni metoda.

2. Šta označavaju Computer Aided Software Engineering (CASE) tehnologije?

Computer Aided Software Engineering (CASE) tehnologije označavaju softver koji se upotrebljava u razvoju drugih softverskih proizvoda. To je softver kojim se automatizuju aktivnosti životnog ciklusa razvoja softverskih proizvoda i koji obezbeđuje informacije o razvijenom softverskom proizvodu.

3. Šta u CASE terminologiji predstavlja (naziva): integralna celina,procedure i baze podataka?

U CASE terminologiji a. integralna celina hardverskih i softverskih komponenti se naziva CASE

alatom. b. procedure se nazivaju CASE metodologijom, a c. baza podataka CASE skladište (repozitorijum) enciklopedija.

4. Šta zahtevaju CASE tehnologije kada su zavisne od metodologije i kada su nezavisne od metodologije?

Kada su zavisne od metodologije, one su restriktivne i zahtevaju strukturirano okruženje: a. tehničkih i ljudskih resursa, b. propisanih standarda i procedura, kao i c. jedinstenog metodološkog pristupa.

Kada su nezavisne od metodologije, d. omogućuju primenu različitih metodologija, e. jednostavnije su i lakše za primenu, ali f. zbog manje standarda i propisanih procedura mogu proizvesti veoma

negativne posledice u razvoju.

5. Šta čini opštu strukturu CASE tehnologije?

Opštu strukturu CASE tehnologije čine: a. Alati za dijagramiranjeb. Alati za generisanje formi i izveštajac. Alati za analizud. Alati za projektovanjee. Alati za generisanje dokumentacije

f. Alati za generisanje kodag. CASE skladište

6. Koje segmente čine CASE skladišta?

CASE skladište čine dva primarna segmenta: • skladište informacija i • rečnik podataka.

7. Navedite klasifikacije CASE tehnologija?

One se najčešće klasifikuju: a. obzirom na funkcije koje poseduju, b. obzirom na aktivnosti koje u procesu razvoja podržavaju ic. obzirom na način kako su organizovani u integrisane celine za podršku jedne

ili više aktivnosti procesa razvoja.

8. Koji su ciljevi primene CASE tehnologije?

a. Povećanje produktivnosti projektanata i programera.b. Skraćenje vremena razvoja softverskog proizvoda.c. Viši nivo kvaliteta: projekta, softvera i dokumentacije. Visoka integrisanost

razvojnih aktivnosti putem metodologije koju podržava i ujedno standardizovanost razvoja.

d. Niži troškovi razvoja softverskog proizvoda.e. Jednostavnije, lakše i jeftinije održavanje i dalji razvoj softverskog proizvoda.f. Reusability modula i dokumentacije

9. Koje osobine treba da poseduju CASE tehnologije koji pripadaju klasi kvalitetnih tehnologija?

– Jednostavno i lako korišćenje – Tehnologija treba da poseduje mogućnost da otkriva greške korisnika, a

poželjno je da sama te greške i otklanja. – Podobnost – Velika snaga tj. Moć – Pouzdanost je značajan zahtev koji se ispoljava kao sposobnost alata da

rastereti korisnika od rizika greške koju sam napravi. – Konzistentnost aktivnosti tehnologije potvrđuje veličinu tj. obim njene snage. – Funkcionalnost – CASE tehnologije integrišu metode i povezuju ih sa metodologijom. – Lako povezivanje sa postojećim sistemom – Kvalitet podrške CASE tehnologije

10. Koji su načini integracije CASE tehnologije u praksi?

a. Razmena podataka (Data exchange) b. Zajednički pristup alatima (Common Tool Access) c. Zajedničko upravljanje podacima (Common Data Management) d. Podela podataka (Data Sharing)

e. Međusobna operatibilnost (Interoperability) f. Puna integralnost (Full Integration)

INFORMACIJA

1. Šta pretpostavlja pojam „informacija“?

Pojam „informacija“ obično pretpostavlja prisustvo dva objekta – „izvora“ informacije i „primaoca“ (korisnika, adresata) informacije

2. Šta nazivamo informacionim procesom a šta informacionim sistemom?Doslednost radnji koje obavljamo s informacijom nazivamo informacionim procesom. Sisteme koji ostvaruju informacione procese zovemo informacioni sistemi.

3. Koje su osnovne etape (faze) upotrebe informacije u sistemima?a) sakupljanje (percepcija) informacije;b) priprema (transformacija) informacije;c) dostavljanje informacije;d) obrada (transformacija) informacije;e) čuvanje informacije;f) prikazivanje (reprodukcija) informacije.

4. Koji je glavni zadatak u fazi percepcije informacije?Glavni zadatak u fazi percepcije informacije je da se odvoji korisna informacija od ometajuće (šumova), što je u dosta slučajeva povezano sa mnogim poteškoćama.

5. Šta se podrazumeva pod obradom informacije i šta imamo kao rezultat obrade?

Uglavnom pod obradom informacije podrazumevamo bilo koju njenu transformaciju. Kao rezultat obrade takođe imamo informaciju, ali prikazanu ili u drugim oblicima ili takvu da sadrži odgovore na postavljena pitanja (npr. rešenje nekog zadatka).

6. Šta su podaci?

Podaci su: činjenice, obaveštenja, predstave u formalizovanom obliku,

upisane na neke od nosilaca i koje omogućuju obradu pomoću specijalnih tehničkih sredstava (pre svega računara).

7. Šta pretpostavlja obrada podataka?

Obrada podataka pretpostavlja obavljanje različitih radnji sa podacima, pre svega aritmetičkih i logičkih, radi dobijanja novih, objektivno neophodnih podataka.

8. Kakve informacione sisteme razlikujemo polazeći od mogućnosti organizacije konkretnih informacionih procesa?

a. informaciono-obaveštajne,

b. informaciono-pretraživačke sisteme, c. sisteme obrade i prenosa podataka, sisteme veza.

9. Šta sadrži svako upravljanje kao informacioni proces?

Svako upravljanje je informacioni proces koji sadrži: Procese sakupljanja informacije Procese obrade i prikazivanja informacije radi donošenja odluke Procese čuvanja i dostavljanja informacije

10. Šta je automatizovan sistem upravljanja (SAU).

Ako se dostavljena informacija izvlači iz nekakvog objekta (procesa), a izlazna informacija se primenjuje za izmenu stanja tog istog objekta, sa određenim ciljem, pri čemu je čovek taj pretplatnik koji koristi informaciju za izbor osnovnih upravljačkih radnji (donošenje odluka), onda takav automatizovan informacioni sistem zovemo automatizovan sistem upravljanja ( S AU).

11. Šta se podrazumeva pod informacionim resursima i šta čini pasivne i aktivne resurse?

Pod informacionim resursima se uglavnom podrazumeva ukupan obim informacije koji informacioni sistem sadrži. U pasivni oblik se ubrajaju:

a) knjigeb) članci iz časopisac) patenti, d) banke podataka

Primeri za aktivne oblike su: a) modelb) algoritam c) projekatd) Program

RAČUNARSKE MREŽE

1. Šta je računarska mreža?

Računarska mreža je skup dva ili više kompjutera koji su međusobno povezani fizičkom vezom (kablom), koja omogućuje prenos informacija između računara.

2. Na koja tri načina se kod umrežavanja povećava efikasnost i smanjuju troškovi?

a. zajedničkim korišćenjem informacija (podataka), b. zajedničkim korišćenjem hardvera i softvera i c. centralizovanom administracijom i podrškom.

3. Koje vrste računarskih mreža postoje u zavisnosti od veličine prostora koga pokriva?

a) LAN lokalne mreže (Local Area Network ), koje pokrivaju područje ograničeno na jedno preduzeće ili ustanovu, sa dužinom kablova do par kilometara,

b) MAN gradske računarske mreže (Metropolitan Area Network ), na području grada ili velike kompanije

c) WAN globalne računarske mreže (Wide Area Network ), koje pokrivaju velika geografska područja, na prostoru nekoliko država, pa čak i celog sveta

d) Internet – globalna svetska računarska mreža

4. Kakve mogu biti globalne mreže?

a. javne - svi zainteresovani mogu koristiti njihove usluge; b. komercijalne - korisniku su dostupne one usluge na koje se pretplati. c. privatne - nalaze se u vlasništvu jedne firme ili međunarodne

organizacije i izuzetno su obezbeđene od svakog pristupa sa strane,

5. Na koje dve kategorije se dele računarske mreže?

a. mreže ravnopravnih računara ( peer-to-peer networks) i b. mreže zasnovane na serverima (server based networks)

6. Koje računarske mreže postoje (kojom tipologijom) prema prostornom rasporedu komunikacione infrastrukture?

Zvezda (Star Topology) – kod koje su računari povezani na prenosnim putevima koji se stiču na komunikacionom uređaju koji predstavlja centar zvezdePrsten (Ring Topology) – kod koga su računari povezani na komunikacioni put koji formira zatvoreni prstenMagistrala (Linear Bus Topology), kod koje su računari vezani u rednu vezu na prenosni put koji redstavlja jednu liniju

BEZBEDNOST I ZAŠTITA INFORMACIONIH SISTEMA

1. Koje sve opasnosti po IS (Informacioni sistem) prema uzroku nastanka mogu biti?

– Prirodne opasnosti (elementarne nepogode, prirodna zračenja)– Čovek sa aspekta nenamernosti (loša organizacija, nedisciplina, nemar, nehat,

zamor i dr.).– Čovek sa atributom namernosti (diverzija, sabotaža, zlonamernost, kriminal,

špijunaža)

2. Šta predstavlja bezbednost informacija?

Bezbednost informacije je stanje zaštićenosti informacije prilikom njenog primanja, obrade, čuvanja, prenosa i korišćenja od različitih oblika pretnji.

3. Koji su osnovni vidovi nenamernih pretnji?

a) Elementarne nepogodeb) Prekidi u radu i zastoji tehničkih sredstavac) Greške u razradi SAU d) Greške u kompleksima algoritmova i programae) Greške korisnika i osoblja koje radi na sistemu

4. Koji su metodi i sredstva špijunaže i diverzije koja se najčešće koriste za dobijanje podataka o sistemu zaštite?

prisluškivanje; posmatranje; krađa dokumenata i mašinskih nosioca informacije; krađa programa i atributa sistema zaštite; potkupljivanje i ucena saradnika; prikupljanje i analiza otpada mašinskih nosioca informacije; podmetanje požara; eksplozije.

5. Kako delimo štetne programe u zavisnosti od mehanizma delovanja?

logičke bombe; crvi; trojanski konji; kompjuterski virusi.

6. Na koja tri nivoa se istraživanje problema obezbeđenja pouzdanosti informacija u automatizovanim sistemima ostvaruje?

a) sintaksičkom (povezan sa kontrolom i zaštitom elementarnih činilaca IB – znakova ili simbola);

b) semantičkom (povezan sa obezbeđenjem pouzdanosti smisaonog značenja IB, njihove logičnosti, neprotivrečnosti i usaglašenosti);

c) pragmatičnom (povezan sa izučavanjem pitanja vrednosti informacije prilikom donošenja upravljačkih rešenja, njene dostupnosti i pravovremenosti, uticaja grešaka na kvalitet i efikasnost funkcionaisanja AS).

7. Koje su mere bezbednosti pri nabavci, instalaciji, korišćenju i održavanju softvera?

- Nabavka licencnog softvera - Stručna instalacija samo službeno potrebnog softvera - Korišćenje softvera

bez eskperimenata uz kopiju na rezervnom medijumu bez razmene softvera sa drugim korisnicima

- Održavanje softvera od strane stručnog lica

8. Koje su mere bezbednosti u fazi eksploatacije IS?a. Definisati procedure rada i vršiti kontrolu njihovog poštovanja b. Vršiti kontorlu ovlašćenja izmena u aplikacijama c. Definisati postupke u slučaju vanrednih situacija d. Koristiti računar samo za izvršavanje službenih zadataka e. Pristup sistemu pomoću lozinke f. Računar sa najvažnijim podacima ne povezivati na Internetg. Svi medijumi sa podacima treba da budu evidentirani

INFORMACIONI SISTEM ŠKOLE

1. Kako treba shvatiti informacioni sistem obrazovanja?

Informacioni sistem obrazovanja treba shvatiti kao organizovani, međusobno racionalno i funkcionalno povezani sistem mreže institucija u obrazovanju, koje se, između ostalog, bave

a) prikupljanjem, b) obradom, c) čuvanjem i d) distribucijom podataka i informacija,

značajnih za upravljanje i razvoj sistema obrazovanja.

2. Koje baze podataka treba da ima informacioni sistem obrazovanja?

a) obrazovne organizacije (osnovne, srednje i više škole, fakulteti, univerziteti, institucije učeničkog i studentskog standarda i dr.);

b) nastavnici, saradnici i drugo zaposleno osoblje(osnovne, srednje i više škole, fakulteta);

c) učenici (osnovne i srednje škole ); d) studenti viših škola i fakulteta;e) opremljenost obrazovnih organizacija;f) službe Ministarstva prosvete;g) INDOK delatnosti sistema obrazovanja;

3. Šta treba da karakteriše informacioni sistem škole?

a) jednostavan unos podataka u informacioni sistem,b) preglednost i ažurnost podataka,c) jednostavna i ažurna izmena podataka (u slučaju greške, izmene ličnih podataka

i slično),d) kompatibilnost sa drugim informacionim sistemima,e) lako povezivanje sa drugim informacionim sistemima,f) brza distribucija (prikupljanje, prenos, obrada i skladištenje) podataka,g) prilagodljivost, :h) zaštita podataka (gubitak podataka u slučaju nestanka električne energije,

slučajnog brisanja i sl.),i) lako održavanje.

4. Sa kojim komponentama treba definisati predlog strukture informacionog sistema škole?

a) računarski hardver,b) sistemski softver,c) aplikativni softver , d) računarska mreža i elektronska pošta.

5. Koji su osnovni zadaci informacionog sistema?

a. stvaranje adekvatne baze podataka za potrebe optimalnog informisanja subjekata odlučivanja,

b. razvoj metoda odlučivanja i stvaranje podrške procesima odlučivanja,c. uspostavljanje optimalne organizacije obavljanja obrazovnih delatnosti.

6. Šta karakteriše tekući sistem informacionog sistema?

a. postojanje redundantnosti podataka (isti podaci na različitim mestima), što stvara nepotrebno trošenje vremena i energije na nivou škola u pružanju istih ili sličnih podataka više puta,

b. nekonzistentnost podataka na različitim nivoima,c. slaba i veoma birokratizovana procedura razmene podataka između različitih

aktera odlučivanja u sistemu

7. Šta se očekuje od EIS-a (Education Management Information System)?

Od EIS-a se očekuje da obezbedi svim interesnim grupama neophodne informacije za potrebe:

a. korišćenja indikatora za evaluaciju postignuća učenika, odnosno performansi škola, naročito u poređenju sa školama,

b. efikasnijeg planiranja, pravljenja budžeta, upravljanja i praćenja pružanja usluga obrazovanja u okvirima opštine i škole,

c. izgradnje jačeg partnerstva škola i opštine radi unapređivanja funkcionisanja škola i obezbeđivanja usluga obrazovanja,

d. upravljanja resursima prema potrebama škole i lokalne zajednice,e. povećanja fleksibilnosti u procesu donošenja odluka na svim nivoima

8. Koje komponente treba da obuhvati projekat EIS (Education Management Information System)?

a. izgradnja i implementacija osnovnih EIS-softverskih modula,b. obezbeđenje potrebnog hardvera,c. obuka ključnih interesnih grupa za korišćenje EIS-modula radi praćenja

performansi sistema i donošenja odluka.

9. Koji ključni moduli su izgrađeni u okviru softverskog sistema?

a. baza podataka učenika,b. baza podataka školskog osoblja,c. baza podataka fizičkih kapaciteta (inventar, oprema, učionice i sl.),d. finansijski modul (računovodstvo i knjigovodstvo), Finansijska formula

(finansiranje po glavi učenika). Svi moduli, izuzev modula o finansijskoj formuli, imaće dve komponente:

e. komponenta na nivou škole,f. komponente na drugim nivoima (opština, region, ministarstvo).

10. Šta treba da sadrži projektna specifikacija informacionog sistema škole?

Projektna specifikacija treba da sadrži detaljni opis:a. programa i svih njihovih modula,b. dizajna korisničkih interfejsa,c. dizajna baza podataka,

d. hardverske i softverske platforme na koje se aplikacije oslanjaju.

ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE PROJEKTOM

1. Šta predstavlja projektnu organizaciju, navedite prednosti i nedostatke projektne organizacije?

Projektnu organizaciju predstavlja osoblje organizovano u i oko projekta. Prednosti ove organizacije su brže odlučivanje, minimizacija potreba susreta između članova, posticanje identifikacije osoblja sa projektom, dok su nedostaci u upotrebljivosti ove organizacije za male projekte i minimalna raspodela ekspertize.

2. Šta predstavlja funkcionalnu organizaciju, navedite prednosti i nedostatke projektne organizacije?

Funkcionalna organizacija predstavlja organizaciju osoblja po funkcionalnim odgovornostima. Pojedine funkcije mogu podržavati veći broj različitih projekata. Prednosti su u potpomaganju specijalizacije (povećanju broja specijalista), a nedostaci su u smanjenju osećaja pripadnosti projektu, tj. koheziji projekta.

3. Koje karakteristike definišu razvoj tima?

a. formiranje (Forming), koje podrazumeva ljubaznost, nesklonost iznošenju stavova, prepuštanje vođenju,

b. "jurišanje" (Storming), koje se ogleda u neslozi, sukobu ličnosti, grupašenju /stranačkoj pripadnosti, pomanjkanju kvalitetne komunikacije, neuspešnosti dogovaranja,

c. normiranje (Norming), odnosno uviđanje dobrih strana zajedničkog rada, međusobno

d. uvažavanje i predstavljanje (Performing), delovanje, tj. povezivanje u efikasnu operativnu grupu.

4. Ko sačinjava klasičnu organizaciju tima?

Klasičnu organizaciju tima (Chief Programmer Team) sačinjavaju: glavni programer (chief programmer), rezervni programer (backup programmer), mlađi (junior) programer i administrator.

5. Ko sačinjava modernu organizaciju tima?

Modernu organizaciju tima sačinjavaju izvršioci sledećih radnih zadataka: rukovodilac projekta, odnosno viši sistem analitičar, saradnju sa korisnikom ostvaruje poslovni analitičar, konceptualno i logičko oblikovanje obavlja sistem analitičar, a isporuku sistema/aplikacija vrši poslovni analitičar.

6. Šta predstavlja upravljanje projektom i koji aspekti su uključeni?

Upravljanje projektom predstavlja proces organizovanja, planiranja, upravljanja i nadzora razvoja sistema kojim će se postići prava funkcionalnost, na vreme i uz minimalne troškove. Uključuje različite aspekte:

a. plan – Koje aktivnosti i u kojem vremenskom razdoblju treba obaviti?b. sredstva/resursi – Koji su kadrovi (osoblje) i oprema potrebni?c. organizacija – Koji je odnos pojedinih resursa?d. raspored – Koji je redosled aktivnosti?e. upravljanje – Kako usmeriti i motivisati izvođače (tim)?f. nadzor – Poštuje li se plan?

7. Šta su elementi plana?

a. veličina projekta, odnosno funkcionalne tačke (broj linija koda), b. napor izrade (određivanje iznosa čovek-meseci) i c. vreme izrade (u mesecima).

8. Šta je plan (a šta nije)?

Plan ne predstavlja izvesnost ili nešto što će se zaista dogoditi. Plan je najbolja procena, zasnovana na pretpostavkama i iskustvu. Elementi plana su aktivnosti, ključni događaji, resursi (sredstva), troškovi ...

9. Koje aktivnosti sadrži izrada?

a. utvrđivanje ključnih aktivnosti i događaja, b. određivanje vremenskih redosleda aktivnosti i događaja, kao i c. utvrđivanje potrebnih sredstva.

10. Šta podrazumeva praćenje napretka (izvršenja) projekta?

Upravljanje projektom podrazumeva stalni nadzor napredovanja, šta se može prikazati programom, napisanom pomoću pseudokoda.

a. Postavljanje projektnih ograničenja b. Napraviti početnu procenu projektnih parametara c. Definisanje ključnih tačaka i izveštavanje d. while projekt nije završen ili otkazan loop e. end loop