Приручник садржи:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова, као и кратке смернице за процес припремања наставе;

годишње и месечне планове, направљене на основу важећег Наставног плана филозофије;

добро осмишљене предлоге припрема за извођење часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методе рада;

додатне садржаје који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (тестове за проверу знања, Хрестоматију изабраних текстова).

29

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН НАСТАВНИКА ЗА МЕСЕЦ МАРТ 20 . године школске 20 / .

Назив предмета: ФИЛОЗОФИЈА Одељења Недељни фонд часова: 2

Оцена остварености плана за претходни месец и разлози одступања:

Р. бр. теме

Р. бр. часа Назив наставне јединице Тип часа Облик рада Метод рада Место рада и

наставна средстваЕвалуација и корелација

47� Филозофија новог доба. Ум и слобода. Кант: етика

Фихте: одређење човека и научникаобрада фронтални, групни

или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

етика, политика

48�

Филозофија новог доба. Проблем субјекта: од трансценденталном ка апсолутном

субјекту. Синтеза рационализма и емпиризма. Ум и слобода

утврђивање, фронтални, групни или индивидуални

демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

49.

Филозофија новог доба. Проблем умне синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

обрада фронтални, групни или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

50.

Филозофија новог доба. Проблем умне синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

обрада фронтални, групни или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

51� Филозофија новог доба. Немачки идеализам утврђивање фронтални, групни или индивидуални

демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,претходно

91

могући ток часа

Сократ из Атине

Сократ испољава веома слично становиште као и Протагора у Платоновом дијалогу Федар:

Федар: Кажи ми, Дива ти, Сократе, да ли ти верујеш да је та прича

истинита?

Сократ: Та кад не бих веровао, као наши учени људи, то не би било чудновато.

Тада бих, мудрујући, тврдио да ју је, кад се играла са Фармакијом, Борејино дување

оборило са оближњих стена, па кад је на тај начин изгубила живот, рекло се да

ју је Бореја уграбио (или с Ареопага, јер се опет приповеда и ова прича да је оданде,

а не одавде уграбљена). Али ја, Федре, налазим да су таква објашњења иначе

лепа, само изискују веома велику вештину и велик напор, и онај ко их се лаћа, није

баш сасвим срећан човек, бар утолико уколико затим нужно мора према разуму

објашњавати и прилику Хипокентаура, па потом и прилику Химере: и затим се

гомила цело мноштво сличних појава, Горгона и Пегаса и чудновата сила других

неизбројних наказних створења. Па ако неко не верује у њих и прегне да свако

од њих сведе на нешто што је прилика истини, томе ће у његовој неспретној

учености бити за то потребно много времена. А ја за тај посао немам слободна

времена. Узрок је томе, драги мој пријатељу, овај: не могу, како делфијско писмо

наређује, још ни сама себе да познам, па ми се чини смешно да, кад још ни то не

знам, испитујем ствари које ме се не тичу. Зато ја те приче остављам онакве

какве су, а држећи се онога што се о томе мисли, ја се, како баш сада рекох, не

бринем за такве ствари, него за сама себе...

Да ли су оваква истраживања била безазлена?

Тужба против Сократа:

Сократ криво ради и предалеко иде кад испитује оно што је под земљом и

што је на небу, и кад лошију ствар прави бољом, и кад друге то исто учи.

Сократ је крив што квари омладину и што не верује у богове у које верује

држава, него у друга нова бића демонска.

Сократов „дајмонион” као глас савести.

Као илустрација Сократове личности може се искористити следећи или неки други фрагмент

из Платонових или Ксенофонтових дела:

Сократ: Не љутите се на мене, а и ја се нећу љутити на вас, грађани атински.

Али се чудим вама, судије атинске, што ме на смрт осудисте. Седамдесет ми је

година. Па и без ваше пресуде ја бих имао само још коју годину да проживим до своје

смрти. И само ради тога краткога времена, грађани атински, ви ћете од стране

оних који буду хтели да грде наш град изаћи на лош глас и бити окривљени да сте

убили Сократа мудраца. Јер, који буду хтели да вам приговарају, изјављиваће да

сам мудар, ако и нисам то. А да сте сачекали само кратко време, жеља би вам се

сама од себе испунила. Та видите како сам годинама својим већ далеко од живота,

а близу смрти... А сада желим да бацим поглед у будућност и да вама који сте ме

осудили на смрт будућност прорекнем. Јер и налазим се већ онде где људи највише

постају пророци кад стоје пред вратима смрти. Вама, људи, који ме осудисте на

смрт, изјављујем да ће вас одмах после моје смрти стићи много тежа казна, тако

ми Зевса, неголи је она коју сте мени наменили. Јер, сада сте то учинили мислећи

да ћете се решити давања рачуна о свом животу, али ће вам се, тако ја тврдим,

сасвим супротно догодити. Биће их више који ће од вас тражити рачун; њих сам

ја до сада задржавао, али ви нисте то опажали. Али, биће вам опаснији уколико

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

Аутор Мр Драгослав Ђуровић

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник за професоре филозофије прати уџбеник филозофије за четврти разред гимназија, средњих стручних и уметничких школа.

Написан је с циљем да професорима помогне приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам овај јединствени приручник на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу филозофије учинити богатијом и креативнијом.

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите. радите. радите.

Место рада и наставна средства

Евалуација и корелација

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

етика, политика

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,претходно

392

додатни материјали

1. Допуни реченицу Рене Декарта: „ је нешто што је најбоље подељено, јер

свако мисли да га

, тако да чак и они које је у свему другом тешко задовољити немају обичај да

желе више него што га имају.”

2. Да је „Истина кћи времена” (Veritas filia temporis), да је „мудрост” (философија)

„ћерка искуства”, а не откровења, да треба читати из „отворене књиге природе”,

мисли су:а) Рене Декарта,б) Џон Лока,в) Френис Бејкона,г) Леонарда да Винчија.3. У чему се састоји скептицизам Дејвид Хјума и по чему се разликује од Декартове

методске скепсе?

4. Шта је, према Имануелу Канту, главна порука просветитељства:

а) веруј ауторитетима,б) повинуј се беспоговорно туђем мишљењу,в) имај храбрости да се служиш властитим разумом,

г) одбаци разум и препусти се емоцијама.5� Деизам је филозофско-теолошко становиште:

а) по коме су Бог и природа (свет) једно исто, тј. да постоји само једна

супстанција (Deus sive natura);б) по коме је Бог творац света и први покретач светских збивања, који се

повукао из света, тако да свет сада функционише по својим, космичким,

природним законима;в) вере у егзистенцију Бога и бесмртност душе;г) које пориче егзистенцију Бога и бесмртност душед) филозофско-теолошко становише блиско мистицизму, које све истине изводи

из откровења.

Тест из предмета: Филозофија

Датум: Име ученика:

је нешто што је најбоље подељено, јер ако да чак и они које је у свему другом тешко задовољити немају обичај да

” (философија) ”,

393

додатни материјали

6. Схватање Џона Лока да је душа tabulla rasa, основ је теорије према којој су:

а) сви догађаји у животу човека унапред детерминисани (предодређени),

б) сви људи производ васпитања и друштвених околности,

в) сви људи производ генетске комбинације својих предака,

г) све идеје урођене, а пошто их је Бог утиснуо у нашу свест, оне су јасне и

разговетне.7. Објасни максиму Френсиса Бекона „Знање је моћ”.

8� Томас Хобс је сматрао:а) Да је сва дотадашња наука и филозофија практично некорисна и да треба

извршити велику обнову свих наука, тј. засновати науке и филозофију на

максими „Знање је моћ”,б) Да је држава универзално јавно удружење склопљено од стране својих

чланова, при чему ти чланови, уласком у државу, задржавају своја основна

права, тако да је у држави народ суверен,в) Да је природно, претполитичко стање (status naturalis),– стање без државних

закона, у коме је „човек човеку вук” (homo homini lupus) и у коме влада „рат

свију против свих” (bellum omnium cоntra omnes).9. Да је приватна својина узрок неједнакости међу људима, а онда и свих

друштвених неправди, тврдио је:а) Џон Лок,б) Јохан Алтузијус,в) Николо Макијавели,г) Жан-Жак Русо.

10. Допуни реченицу Шарла Монтескјеа: „ је уопште,

јер он управља свим народима на Земљи, а политички и грађански

сваке поједине нације морају да буду посебни случајеви примене

тог .”

сасвим супротно догодити. Биће их више који ће од вас тражити рачун; њих сам

ја до сада задржавао, али ви нисте то опажали. Али, биће вам опаснији уколико

58

могући ток часа

Уводни део (10 минута):

Ако су ученици у трећем разреду имали логику, што је случај са свим гимназијским одељењима, онда овај први час не мора бити упознавање у строгом смислу речи. После упознавања ученика са планом и програмом, те упућивања на уџбеник (Филозофија, Миланка Радић Тадић, издавач: „Нови Логос” Београд), односно подсећања, ако је то већ учињено на крају трећег разреда, требало би одмах кренути са филозофирањем.

Ученике подсетити на пежоративно значење глагола филозофирати у свакодневном говору – причати ни о чему, млатити празну сламу; говорити у ветар, а онда им прочитати реченицу Меше Селимовића:

Да попричамо, ни о чему, као људи,

као и Аристотелову мисао: Мора ли се филозофирати? Ако одговоримо: да – онда је то да. Ако одговоримо:

не – онда је и то да. Јер, потребно је филозофирати да би се одговорило на питање мора ли се филозофирати или не.

О потреби људи да говоре (подсетити их на дело Растка Петровића: Људи говоре. Због чега су дијалози у том делу редуковани, сведени на минимум).

Увести ученике у брбљиви свет старих Хелена. Уз снимке дочарати им живост Агоре, са обавезним тезгама трговаца, најразличитијом комуникацијом међу људима, где се уз робу и новац размењују и речи, где се води дијалог, улази у полемику, размењују аргументи, доказује и оповргава, чине паралогизми, али и софизми (па свако може да постане жртва преваре), али где изнад свега стоји племенити захтев групе атинских грађана – да се дође до истине.

Уз присећање на градиво трећег разреда (комуникација, дијалог, полемика, аргументи –разлози важења, доказивање, оповргавање, паралогизми, софизми, истина), увести ученике у „филозофирање” следећим Аристотеловим цитатом, који објашњава шта значи – филозофирати (бавити се филозофијом):

Бавити се филозофијом значи двоје: прво испитивати то да ли се треба бавити филозофијом и, друго, посветити се филозофском разматрању.

Главни део (20 минута) обрада новог градива (презентација у PowerPoint-у):

Ову тему је могуће илустровати преко следећих и сличних цитата:

Филозофија је наука о првим узроцима и ономе што је највише сазнатљиво; она је стога наука о бивству. Аристотел

Филозофија је објективна наука истине, наука њене нужности, појмовно сазнање, а не неко мнење, нити неко испредање мњења. Г. В. Ф. Хегел

Филозофија јесте врста меродавности која је способна да посматра бивство с обзиром на то шта оно јесте, уколико јесте бивство. Мартин Хајдегер

Филозофија је мрежа многобројних путева који из Ниоткуд воде у Нигде. – Емброуз Гвинет Бирс Ђаволов речник

29

47�Филозофија новог доба. Ум и слобода. Кант: етика

Фихте: одређење човека и научника

48�

Филозофија новог доба. од трансценденталном ка апсолутном

субјекту. Синтеза рационализма и емпиризма. Ум и слобода

49.

Филозофија новог доба. синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

50.

Филозофија новог доба. синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

51� Филозофија новог доба.

59

могући ток часа

Филозофија је неразговетан одговор на нерешиве проблеме. Драгослав Андрић Graffiti International

Када се спомене Грчка, сваког образованог човека у Европи обузима неко осећање као када је реч о његовој домовини. Хегел Историја филозофије

Збиља, бављење философијом представља чудесно уживање, чисто и постојано, па је стога природно што људи који већ поседују велико и право знање проводе пријатнији живот него они који то знање тек траже. Аристотел

Треба да кажемо – шта је то филозофија?

Заправо, да одредимо значење речи филозофија, али и садржину појма филозофија.

Обнављање:• Шта је име (термин, реч)?• Шта је појам?• Обим и садржај?• Мисаоне радње којима се одређују обим и садржај: дефиниција и класификација (дивизија

или деоба) и којима се добијају јасни и разговетни појмови?

– Φιλοσοφια – љубав према мудрости – Филозофија или филозофија? – Φιλο-σοφια – Φιλοσ (philos) = пријатељ – Φιλεο (phileo) = волим, тежим за нечим – Φιλω (philo) = љубити, волети – Σοφια (Sophia) = мудрост

• Први хеленски филозофи (Талес, Анаксимандар, Анаксимен...) изгледа да нису ни знали за речи филозоф и филозофија.

• Колико ми данас знамо, глагол филозофирати први је употребио хеленски историчар Херодот из Халикарнаса (484–424. г. п. н. е.) у својој Историји (Херодот Историја. књига I, „Клија”, одељак 30). Наиме, владар Лидије, државе у Малој Азији, Крез, обратио се Солону, једном од 7 хеленских мудраца, следећим речима:

„Пријатељу Атињанине, до мене је дошао глас о твојој мудрости и да си пропутовао (обишао) многе земље философирајући (из љубави према знању и мудрости), и то само због саме теорије (посматрања).”

• У претходном тексту реч филозофирати значи – учити из стварности, и то на путовањима, а не из књига; јер, да упозна људе и догађаје, може само онај који живи међу људима и учествује у догађајима.

• Због тога неки наводе чак и тачан датум када, наводно, почиње филозофија међу Хеленима – 28. мај 585. г. п. н. е. Тог дана десило се помрачење Сунца које је предвидео Талес из Милета. У том догађају су израженe рационалност и узрочност, за које остали људи тог времена изгледа нису знали (на овом примеру објаснити шта је акме).

• Та рационалност, као и повезивање узрока и последице, јесу резултат теорије, умног посматрања или гледања духом, али и посматрања свега што постоји.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручник

за професоре филозофије

www.logos-edu.rs

ФИЛОЗОФИЈАза четврти разред гимназија,

средњих стручних и уметничких школа

2016/17.

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

ЛОГИЧКА КУЛТУРА

СТАНОВИШТЕФИЛОЗОФСКИ ПРОБЛЕМ

КОНТРААРГУМЕНТ

АРГУМЕНТ

160//

Са том естетичком оријентацијом у астро номији, и уопште у науци, раски-

нуо је тек Јоханес Кеплер. Установио је да се подаци које је сакупио дански

астроном, Тихо Брахе, посматрајући кретање небеских тела са опсерваторије

у Ураниенборгу дуги низ година, не слажу са Коперниковом хипотезом

о кружном кретању планета. На основу ових података Кеплер је израчу-

нао таблице планетског кретања, прво за Марс јер је његово кретање, као

Земљиног суседа, било најбоље проучено. Тако је утврдио да су путање

планета елипсе, а да се Сунце налази у једној од њихових жижа.

Њутн

Кеплер је, такође, утврдио да се планете крећу утолико брже уколико су

ближе Сунцу, али није открио ни узрок ове појаве, ни одговор на питање

зашто се планете уопште крећу око Сунца. Тако је припремио позорницу

за великог Њутна који је законом гравитације решио једну од великих

тајни природе. Њутн је пошао од закона инерције који је формулисао у

данас познатом облику. „Свако тело остаје у стању мировања или равно-

мерног праволинијског кретања, осим ако неком силом не буде примора-

но да то стање промени.” Сходно томе, планете су у тренутку настанка доби-

ле одређено убрзање и оне би, по закону инерције, наставиле да се крећу

равномерно праволинијски у бескрај (ако је васиона бесконачна). Узрок

сваког одступања од равномерног праволинијског кретања мора лежати

у некој сили. Сила која приморава планете да се крећу око Сунца је сила

гравитације. Тако је Њутн у свом делу Математички принципи филозофије

природе (Philosophiae naturalis principia mathematica) довршио слику света

чије је контуре нацртао Коперник. Кад се каже Principia и данас се зна на

које се дело мисли – толико је славно.

Закон гравитације: Сва тела у васиони, од најситнијих честица до

нај већих небеских тела привлаче се силом која је управо сразмерна

производу њихових маса, а обрнуто сразмерна квадрату њиховог

одстојања.

// Исак Њутн

1. Зашто се период 15. и 16. века назива „ренесанса”?

2. Која је данашња реч за „мецену”?

3. Какво је порекло термина „хуманистичке науке”?

4. Зашто је Леопнардо да Винчи прототип ренесансног homo universalis-а?

5. Каква је веза између хелиоцентричне хипотезе и основних идеја Ђордана

Бруна?

6. Које су карактеристике новог научног метода?

7. Који се научници и зашто сматрају оснивачима модерних природних наука?

Питања и задаци

// Насловна страна

Њутнове књиге

Математички

принципи филозофије

природе

• обнова антике

• хуманисти

• homo universalis

• модерно доба

• реформација

• контрареформција

• инквизиција

• научни метод

• употреба математике

• хелиоцентрична

хипотеза

• елиптично кретање

планета

• закон гравитације

• закон инерције

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за филозофију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника филозофије за четврти разред гимназија, средњих стручних и уметничких школа који је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

У уџбенику филозофије садржаји прописани Наставним планом структурирани су као историја филозофских проблема и решења тих проблема, чиме је прецизно указано на срж ове дисциплине – да увек поставља питања и тамо где на први поглед све изгледа познато.

Комплексна материја изложена је на начин разумљив ученицима, а посебан нагласак стављен је на логичку структуру излагања материје.

Ниједан појам не уводи се без претходног објашњења, а при излагању филозофских теорија инсистира се на аргументацији у којој се често прави корелација с ученичким знањем логике из трећег разреда.

Основна тежња је да ученик схвати да у филозофији нема необоривих аргумената, већ да свако становиште може да се брани одређеним аргументима, али и напада контрааргументима.

Таквим успостављањем везе између логике и филозофије, стиче се и унапређује логичка култура, драгоцена сваком ученику, независно од професије коју ће изабрати.

Филозофски приступ темама, чије је једно од обележја сагледавање из различитих углова, помаже ученицима у стицању критичког духа. То их, с једне стране, чува од слепог покоравања ауторитетима, а с друге, учи толеранцији која нам је, у друштву у којем живимо, као и у условима савременог света, толико потребна.

Уџбеник филозофијеУџбенички комплет за професоре

садржи:

уџбеник,

приручник за професоре на CD-у.Ауторка Миланка Радић Тадић, професор филозофијеу пензији, Девета београдска гимназија

Предметни уредник Петар Лађевић, професор филозофије и социологије

Рецензенти Проф. др Милош Арсенијевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду Проф. др Драго Ђурић, Филозофски факултет Универзитета у БеоградуМиланка Воркапић Стојановић, професор филозофије у Петој београдској гимназијиМр Драгослав Ђуровић, професор филозофије у Гимназији Врњачка Бања

Додатни занимљиви садржајиДодатни текстови омогућавају ученицима да прошире знање, а често упућују и на везу с другим областима (наука, уметност, књижевност итд.).

Мото поглављаУвод у поглавље даје кратак садржај тог поглавља, уз пратећи цитат.

Сазнали смо На крају сваког поглавља налази се кратак резиме пређеног градива.

Лекције имају јасну и логичку структуру.

Препорука литературе и филмоваЗнања се могу стицати и проширивати квалитетном литературом и филмовима. Препоруке на крају поглавља у вези су с темама које се у њему обрађују.

22//

2

Античка филозофија

1// ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА2// ХЕЛЕНИСТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

Сврха нашег садашњег расправљања је да покажемо да под именом филозофије свако обично подразумева оно што се односи на прве узроке и на праначела.

Аристотел, Метафизика

номији, и уопште у науци, раски

нуо је тек Јоханес Кеплер. Установио је да се подаци које је сакупио дански

астроном, Тихо Брахе, посматрајући кретање небеских тела са опсерваторије

у Ураниенборгу дуги низ година, не слажу са Коперниковом хипотезом

о кружном кретању планета. На основу ових података Кеплер је израчу

нао таблице планетског кретања, прво за Марс јер је његово кретање, као

Земљиног суседа, било најбоље проучено. Тако је утврдио да су

, а да се Сунце налази у једној од њихових жижа.

Кеплер је, такође, утврдио да се планете крећу утолико брже уколико су

ближе Сунцу, али није открио ни узрок ове појаве, ни одговор на питање

зашто се планете уопште крећу око Сунца. Тако је припремио позорницу

законом гравитације

закона инерције

данас познатом облику. „Свако тело остаје у стању мировања или равно

мерног праволинијског кретања, осим ако неком силом не буде примора

но да то стање промени.” Сходно томе, планете су у тренутку настанка доби

ле одређено убрзање и оне би, по закону инерције, наставиле да се крећу

равномерно праволинијски у бескрај (ако је васиона бесконачна). Узрок

сваког одступања од равномерног праволинијског кретања мора лежати

у некој сили. Сила која приморава планете да се крећу око Сунца је сила

гравитације. Тако је Њутн у свом делу Математички принципи филозофије

Philosophiae naturalis principia mathematica

чије је контуре нацртао Коперник. Кад се каже

које се дело мисли – толико је славно.

Закон гравитације: Сва тела у васиони, од најситнијих честица до

већих небеских тела привлаче се силом која је управо сразмерна

производу њихових маса, а обрнуто сразмерна квадрату њиховог

Зашто се период 15. и 16. века назива „ренесанса”?

Која је данашња реч за „мецену”?

Какво је порекло термина „хуманистичке науке”?

Зашто је Леопнардо да Винчи прототип ренесансног

Каква је веза између хелиоцентричне хипотезе и основних идеја Ђордана

Које су карактеристике новог научног метода?

Који се научници и зашто сматрају оснивачима модерних природних наука?

142//

Тома Аквински //1225–1274//

Тома Аквински рођен је у Напуљу као син грофа од Аквина.

Главно дело: Summa theologica

Филозофија и теологија

Аквински је био првенствено теолог. У писању својих теолошких дела ве-ома се ослањао на Аристотела, тако да можемо рећи како смо кроз дела Томе Аквинског добили „хришћанског Аристотела”. У том облику Аристо-тел ће све до ренесансе бити неприкосновени ауторитет који ће на крају (у ренесанси) постати кочница напретку људске мисли.

Ипак, насупрот раним схоластичарима који су филозофију изједначавали са теологијом сматрајући да разум и вера воде до истих закључака, Тома Аквински настојао је да их раздвоји, посматрајући их као различите дисци-плине. Филозофија проистиче из принципа које открива људски ра зум, а теологија из принципа прихваћених путем откривења и путем вере.

// Тома Аквински

Томино образовање почело је у његовој петој години када су га родитељи сместили у бенедиктински манастир у Монте Касину где је остао до своје 14. године. Затим је отишао на универзитет у Напуљу да би, најзад, постао професор Париског универзитета, упоришта реда доминиканаца којем је припадао и Аквински. Тома никад није упознао оно што се зове „топлина породичног дома.”

Разум и вера

Зато је ток закључивањау филозофији супротан ономе у теологији. Фило-зоф у свом истраживању света полази од чулних ствари и успиње се ка оп-штим принципима (када Аквински каже „филозоф”, увек мисли на Аристо-тела). Теолог, насупрот томе, полази од истина откривења из којих изводи последице, што ће рећи да полази од Бога и све у природи третира као створено од стране Бога.

Филозофија и теологија – два начина прихватања истинеТо што се филозофија заснива на разуму значи да филозоф у својим истраживањима није ничим ограничен, већ слободно иде путем којим га води аргументација. Према Аквинском, филозоф може да схвати (докаже) и неке истине откривења. Зато се неке истине откривења могу прихватити на два различита начина: први је на основу разума. Филозоф, доказује да Бог постоји потпуно независно од откривења, било зато што за њега није чуо, било зато што га не прихвата. Други начин је на основу вере у откривење. Човек прихвата да Бог постоји, јер верује откривењу.

143//

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не зна-чи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприно-су остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазила-зи границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природ-ну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра-зу му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија изнад филозофије.

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. lumen naturale), тј. може да се докаже. Онто-лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да чо-век може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од све-та, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у дру-гом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари-

. У писању својих теолошких дела ве-ома се ослањао на Аристотела, тако да можемо рећи како смо кроз дела Томе Аквинског добили „хришћанског Аристотела”. У том облику Аристо-тел ће све до ренесансе бити неприкосновени ауторитет који ће на крају

Ипак, насупрот раним схоластичарима који су филозофију изједначавали са теологијом сматрајући да разум и вера воде до истих закључака, Тома Аквински настојао је да их раздвоји, посматрајући их као различите дисци-плине. Филозофија проистиче из принципа које открива људски разум, а

вере.

Томино образовање почело је у његовој петој години када су га родитељи сместили у бенедиктински манастир у Монте Касину где је остао до своје 14. године. Затим је отишао на универзитет у Напуљу да би, најзад, постао професор Париског универзитета, упоришта реда доминиканаца којем је припадао и Аквински. Тома никад није упознао оно што се зове „топлина

Зато је ток закључивањау филозофији супротан ономе у теологији. Фило-зоф у свом истраживању света полази од чулних ствари и успиње се ка оп-штим принципима (када Аквински каже „филозоф”, увек мисли на Аристо-тела). Теолог, насупрот томе, полази од истина откривења из којих изводи последице, што ће рећи да полази од Бога и све у природи третира као

Филозофија и теологија – два начина прихватања истинеТо што се филозофија заснива на разуму значи да филозоф у својим истраживањима није ничим ограничен, већ слободно иде путем којим га води аргументација. Према Аквинском, филозоф може да схвати (докаже) и неке истине откривења. Зато се неке истине откривења могу прихватити на два различита начина: први је на основу разума. Филозоф, доказује да Бог постоји потпуно независно од откривења, било зато што за њега није чуо, било зато што га не прихвата. Други начин је на основу вере у откривење.

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не значи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприносу остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазилази границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно разуму, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија изнад филозофије.

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да човек може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од света, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у другом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари

242//

ЛЕГЕНместо дели ширењ

1450. г. 1500. 1550. 1600. 1650. 1700. 1750. 1800. 1850. 1900.

Никола Коперник

Ђордано Бруно

Френсис Бејкон

Галилео Галилеј

Јохан Кеплер

Томас Хобс

Рене Декарт

Барух де Спиноза

Џон Лок

Исак Њутн

Готфрид В. Лајбниц

Џорџ Баркли

Франсоа Мари А. Волтер

Дејвид Хјум

Жан Жак Русо

Дени Дидро

Пол Холбах

Имануел Кант

12

Париз

Оксфорд

Хајделберг

34

5

78

910

1112

13141516

17

Џереми Бентам

Георг В. Ф. Хегел

Џон Стјуарт Мил

Карл Маркс

6

1819

20

2221

22

4

12 А

А - 3, 10, 19, 21Б - 13, 16, 17

Лондон

Фиренца

Рим

7

8 11

Б20

Амстердам Хановер

Стокхолм

14

Единбург

5

1

6

9

15

18

22

Дербишир

Есекс

Трир

Регензбург

Кенигсберг

Фромборк

Ерменонвил

ПРЕГЛЕД: ФИЛОЗОФИ НОВОГ ДОБАСАЗНАЛИ СМО...

Филозофија новог доба или модерна филозофија настаје са модерним добом које се, историјски узевши, рачуна од Колумбовог открића Америке у 15. веку. На развој модерне филозофије веома је утицао буран процват математичких природних наука који је започео већ са ренесансом. Од три највећа филозофа рационализма, двојица (Декарт и Лајбниц) били су и знаменити математичари.

Филозофија новог доба од средњевековне се раз­ликује по томе што реафирмише ауторитет раз­ума у односу на ауторитет вере средњег века, а од античке по својој гносеолошкој оријентацији.

Декарт, отац модерне филозофије, својим ставом Cogito, ergo sum показао је да имамо непосреднији и сигурнији приступ својим менталним стањима него физичким објектима. Дошавши до овог ста­ва методом сумње, као суштинске карактеристи­ке мишљења, тиме je истовремено утемељио ра­ционализам као један од праваца филозофије но­вог доба којем, поред Декарта и Лајбница, при­пада и Спиноза. Гносеолошки проблем, проблем сазнања, поставља и проблем објекта сазнања, тако да је један од централних проблема ове фи­лозофије проблем супстанције.

Мада полази од супротне гносеолошке позиције, по којој целокупно сазнање потиче из искуства, проблем супстанције биће један од кључних про­блема и за други правац модерне филозофије – емпиризам (Лок, Баркли, Хјум).

Наоружани вером у моћ људског разума, што им је заједничко са рационалистима, представни­ци трећег правца, филозофи просветитељства, критикују тадашњи друштвени поредак и њего­ве институције верујући у способност како поје­динца, тако и читавог човечанства да бесконач­но напредује.

Круна филозофије новог доба има два драгуља: је­дан је Кантова критичка филозофија са својом ана­лизом сазнајних моћи чији је циљ успостављање темеља целокупног сазнања. Други је Хегелов грандиозни метафизички систем са претензијом да буде свеобухватно знање о свету и човеку. Ту је и дуго слављени, а након тога још више анате­мисани Маркс са својом филозофијом ангажма­на у циљу измене света. Његова филозофија је, с једне стране изданак, а с друге стране критика Хегеловог система.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ 1. Рене Декарт: Расправа о методи

2. Волтер: Микромегас, Кандид

3. Џон Лок: Две расправе о влади

4. Хегел: Филозофија историје

5. Карл Маркс: Манифест комунистичке партије

6. Маркс за почетнике (илустровани Маркс)

7. Бертранд Расел: Историја западне филозофије, Проблеми филозофије

8. Милутин Миланковић: Кроз царство наука

9. Дејвид, Јан, Џон и Маргарет Милер: Кембрички речник – Научници

10. Ендру Хејвуд: Политичке идеологије

11. Данило Киш: Гробница за Бориса Давидовича

12. Шаламов: Приче са Колиме

13. Стивен Хокинг: Кратка историја времена

ФИЛМ:

Ејзенштајн: Крстарица Потемкин; Никита Михалков: Варљиво сунце1900.

олтер

там

Хегел

Филозофија новог доба или модерна филозофија настаје са модерним добом које се, историјски узевши, рачуна од Колумбовог открића Америке у 15. веку. На развој модерне филозофије веома је утицао буран процват математичких природних наука који је започео већ са ренесансом. Од три највећа филозофа рационализма, двојица (Декарт и Лајбниц) били су и знаменити математичари.

Филозофија новог доба од средњевековне се раз­ликује по томе што реафирмише ауторитет раз­ума у односу на ауторитет вере средњег века, а од античке по својој гносеолошкој оријентацији.

Декарт, отац модерне филозофије, својим ставом Cogito, ergo sum показао је да имамо непосреднији и сигурнији приступ својим менталним стањима него физичким објектима. Дошавши до овог ста­ва методом сумње, као суштинске карактеристи­ке мишљења, тиме je истовремено утемељио ра­ционализам као један од праваца филозофије но­вог доба којем, поред Декарта и Лајбница, при­пада и Спиноза. Гносеолошки проблем, проблем сазнања, поставља и проблем објекта сазнања, тако да је један од централних проблема ове фи­лозофије проблем супстанције.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ 1. Рене Декарт:

2. Волтер: Микромегас,

3. Џон Лок: Две расправе о влади

4. Хегел: Филозофија историје

5. Карл Маркс:

6. Маркс за почетнике

7. Бертранд Расел:

8. Милутин Миланковић:

9. Дејвид, Јан, Џон и Маргарет Милер:

10. Ендру Хејвуд:

11. Данило Киш:

12. Шаламов: Приче са Колиме

13. Стивен Хокинг:

ФИЛМ:

Ејзенштајн: Крстарица Потемкин;

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не значи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприносу остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазилази границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра

му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. lumen naturaleлошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да човек може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од света, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у другом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари

143//

То што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не зна-чи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Данашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприно-су остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазила-зи границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природ-ну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра-

му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном

lumen naturale), тј. може да се докаже. Онто-лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да чо-век може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од све-та, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у дру-гом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари-

135//

// СХОЛАСТИКАНакон пада Западног римског царства 476. године, западна Европа сунов-

ратила се у амбис. Дивљи германски народи који су продирали са севера

рушили су и палили величанствене производе античке цивилизације и кул-

туре за које ти примитивни, необразовани варвари нису имали никаквог

смисла ни осетљивости. Овај суноврат трајао је све до око 1000. године, од

када настаје успон. Почиње интелектуално образовање европских народа

за које је најзаслужнија црква чије су школе постале средишта образовања.

Период од 10. до 14. века је период средњовековне филозофије који се на-

зива схоластика. Реч потиче од грчке речи shole што значи доколица, сло-

бодно време.

Ученичкој популацији која сматра да једва дише под теретом школских

обавеза можда је чудно то што реч „школа” у нашем, као и у многим другим

језицима (енг. school, нем. schule) потиче од грчке речи „shole” што значи

доколица. Нека погледају то из другог угла (што је у складу са филозоф-

ским приступом стварима). Они који седе у ђачким клупама, уместо да

зарађују „хљеб свој у зноју лица свог”, имају привилегију да се образују,

што подразумева слободно време.

// Septem artes liberales из „Hortus deliciarum” Херада фон Лансберга из 1180. године

Питања и задаци помажу ученицима да провере стечено знање и отворе дискусију, а тиме и да сами промишљају проблеме.

Важни делови лекције визуелно су посебно истакнути.

Преглед филозофа на историјској мапиНа крају поглавља налазе се историјске мапе с прегледом филозофа.

Фотографије, илустрације и графички прикази у складу су с тенденцијом нашег времена да се сви садржаји визуелизују у мери у којој је то, наравно, примерено природи филозофије.

Корелација с другим садржајима Текст упућује ученика на везу неког филозофског проблема са садржајима из других области (наука, уметност, свакодневно искуство...).

Кључни појмови су јасно истакнути у тексту и издвојени на крају лекције.

Античка филозофија

1// ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА2// ХЕЛЕНИСТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

Сврха нашег садашњег расправљања је да покажемо да под именом филозофије свако обично подразумева оно што се односи на прве узроке и на праначела.

160//

Са том естетичком оријентацијом у астро номији, и уопште у науци, раски-

нуо је тек Јоханес Кеплер. Установио је да се подаци које је сакупио дански

астроном, Тихо Брахе, посматрајући кретање небеских тела са опсерваторије

у Ураниенборгу дуги низ година, не слажу са Коперниковом хипотезом

о кружном кретању планета. На основу ових података Кеплер је израчу-

нао таблице планетског кретања, прво за Марс јер је његово кретање, као

Земљиног суседа, било најбоље проучено. Тако је утврдио да су путање

планета елипсе, а да се Сунце налази у једној од њихових жижа.

Њутн

Кеплер је, такође, утврдио да се планете крећу утолико брже уколико су

ближе Сунцу, али није открио ни узрок ове појаве, ни одговор на питање

зашто се планете уопште крећу око Сунца. Тако је припремио позорницу

за великог Њутна који је законом гравитације решио једну од великих

тајни природе. Њутн је пошао од закона инерције који је формулисао у

данас познатом облику. „Свако тело остаје у стању мировања или равно-

мерног праволинијског кретања, осим ако неком силом не буде примора-

но да то стање промени.” Сходно томе, планете су у тренутку настанка доби-

ле одређено убрзање и оне би, по закону инерције, наставиле да се крећу

равномерно праволинијски у бескрај (ако је васиона бесконачна). Узрок

сваког одступања од равномерног праволинијског кретања мора лежати

у некој сили. Сила која приморава планете да се крећу око Сунца је сила

гравитације. Тако је Њутн у свом делу Математички принципи филозофије

природе (Philosophiae naturalis principia mathematica) довршио слику света

чије је контуре нацртао Коперник. Кад се каже Principia и данас се зна на

које се дело мисли – толико је славно.

Закон гравитације: Сва тела у васиони, од најситнијих честица до

нај већих небеских тела привлаче се силом која је управо сразмерна

производу њихових маса, а обрнуто сразмерна квадрату њиховог

одстојања.

// Исак Њутн

1. Зашто се период 15. и 16. века назива „ренесанса”?

2. Која је данашња реч за „мецену”?

3. Какво је порекло термина „хуманистичке науке”?

4. Зашто је Леопнардо да Винчи прототип ренесансног homo universalis-а?

5. Каква је веза између хелиоцентричне хипотезе и основних идеја Ђордана

Бруна?

6. Које су карактеристике новог научног метода?

7. Који се научници и зашто сматрају оснивачима модерних природних наука?

Питања и задаци

// Насловна страна

Њутнове књиге

Математички

принципи филозофије

природе

• обнова антике

• хуманисти

• homo universalis

• модерно доба

• реформација

• контрареформција

• инквизиција

• научни метод

• употреба математике

• хелиоцентрична

хипотеза

• елиптично кретање

планета

• закон гравитације

• закон инерције

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за филозофију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника филозофије за четврти разред гимназија, средњих стручних и уметничких школа који је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

У уџбенику филозофије садржаји прописани Наставним планом структурирани су као историја филозофских проблема и решења тих проблема, чиме је прецизно указано на срж ове дисциплине – да увек поставља питања и тамо где на први поглед све изгледа познато.

Комплексна материја изложена је на начин разумљив ученицима, а посебан нагласак стављен је на логичку структуру излагања материје.

Ниједан појам не уводи се без претходног објашњења, а при излагању филозофских теорија инсистира се на аргументацији у којој се често прави корелација с ученичким знањем логике из трећег разреда.

Основна тежња је да ученик схвати да у филозофији нема необоривих аргумената, већ да свако становиште може да се брани одређеним аргументима, али и напада контрааргументима.

Таквим успостављањем везе између логике и филозофије, стиче се и унапређује логичка култура, драгоцена сваком ученику, независно од професије коју ће изабрати.

Филозофски приступ темама, чије је једно од обележја сагледавање из различитих углова, помаже ученицима у стицању критичког духа. То их, с једне стране, чува од слепог покоравања ауторитетима, а с друге, учи толеранцији која нам је, у друштву у којем живимо, као и у условима савременог света, толико потребна.

Уџбеник филозофијеУџбенички комплет за професоре

садржи:

уџбеник,

приручник за професоре на CD-у.Ауторка Миланка Радић Тадић, професор филозофијеу пензији, Девета београдска гимназија

Предметни уредник Петар Лађевић, професор филозофије и социологије

Рецензенти Проф. др Милош Арсенијевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду Проф. др Драго Ђурић, Филозофски факултет Универзитета у БеоградуМиланка Воркапић Стојановић, професор филозофије у Петој београдској гимназијиМр Драгослав Ђуровић, професор филозофије у Гимназији Врњачка Бања

Додатни занимљиви садржајиДодатни текстови омогућавају ученицима да прошире знање, а често упућују и на везу с другим областима (наука, уметност, књижевност итд.).

Мото поглављаУвод у поглавље даје кратак садржај тог поглавља, уз пратећи цитат.

Сазнали смо На крају сваког поглавља налази се кратак резиме пређеног градива.

Лекције имају јасну и логичку структуру.

Препорука литературе и филмоваЗнања се могу стицати и проширивати квалитетном литературом и филмовима. Препоруке на крају поглавља у вези су с темама које се у њему обрађују.

22//

2

Античка филозофија

1// ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА2// ХЕЛЕНИСТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

Сврха нашег садашњег расправљања је да покажемо да под именом филозофије свако обично подразумева оно што се односи на прве узроке и на праначела.

Аристотел, Метафизика

номији, и уопште у науци, раски

нуо је тек Јоханес Кеплер. Установио је да се подаци које је сакупио дански

астроном, Тихо Брахе, посматрајући кретање небеских тела са опсерваторије

у Ураниенборгу дуги низ година, не слажу са Коперниковом хипотезом

о кружном кретању планета. На основу ових података Кеплер је израчу

нао таблице планетског кретања, прво за Марс јер је његово кретање, као

Земљиног суседа, било најбоље проучено. Тако је утврдио да су

, а да се Сунце налази у једној од њихових жижа.

Кеплер је, такође, утврдио да се планете крећу утолико брже уколико су

ближе Сунцу, али није открио ни узрок ове појаве, ни одговор на питање

зашто се планете уопште крећу око Сунца. Тако је припремио позорницу

законом гравитације

закона инерције

данас познатом облику. „Свако тело остаје у стању мировања или равно

мерног праволинијског кретања, осим ако неком силом не буде примора

но да то стање промени.” Сходно томе, планете су у тренутку настанка доби

ле одређено убрзање и оне би, по закону инерције, наставиле да се крећу

равномерно праволинијски у бескрај (ако је васиона бесконачна). Узрок

сваког одступања од равномерног праволинијског кретања мора лежати

у некој сили. Сила која приморава планете да се крећу око Сунца је сила

гравитације. Тако је Њутн у свом делу Математички принципи филозофије

Philosophiae naturalis principia mathematica

чије је контуре нацртао Коперник. Кад се каже

које се дело мисли – толико је славно.

Закон гравитације: Сва тела у васиони, од најситнијих честица до

већих небеских тела привлаче се силом која је управо сразмерна

производу њихових маса, а обрнуто сразмерна квадрату њиховог

Зашто се период 15. и 16. века назива „ренесанса”?

Која је данашња реч за „мецену”?

Какво је порекло термина „хуманистичке науке”?

Зашто је Леопнардо да Винчи прототип ренесансног

Каква је веза између хелиоцентричне хипотезе и основних идеја Ђордана

Које су карактеристике новог научног метода?

Који се научници и зашто сматрају оснивачима модерних природних наука?

142//

Тома Аквински //1225–1274//

Тома Аквински рођен је у Напуљу као син грофа од Аквина.

Главно дело: Summa theologica

Филозофија и теологија

Аквински је био првенствено теолог. У писању својих теолошких дела ве-ома се ослањао на Аристотела, тако да можемо рећи како смо кроз дела Томе Аквинског добили „хришћанског Аристотела”. У том облику Аристо-тел ће све до ренесансе бити неприкосновени ауторитет који ће на крају (у ренесанси) постати кочница напретку људске мисли.

Ипак, насупрот раним схоластичарима који су филозофију изједначавали са теологијом сматрајући да разум и вера воде до истих закључака, Тома Аквински настојао је да их раздвоји, посматрајући их као различите дисци-плине. Филозофија проистиче из принципа које открива људски ра зум, а теологија из принципа прихваћених путем откривења и путем вере.

// Тома Аквински

Томино образовање почело је у његовој петој години када су га родитељи сместили у бенедиктински манастир у Монте Касину где је остао до своје 14. године. Затим је отишао на универзитет у Напуљу да би, најзад, постао професор Париског универзитета, упоришта реда доминиканаца којем је припадао и Аквински. Тома никад није упознао оно што се зове „топлина породичног дома.”

Разум и вера

Зато је ток закључивањау филозофији супротан ономе у теологији. Фило-зоф у свом истраживању света полази од чулних ствари и успиње се ка оп-штим принципима (када Аквински каже „филозоф”, увек мисли на Аристо-тела). Теолог, насупрот томе, полази од истина откривења из којих изводи последице, што ће рећи да полази од Бога и све у природи третира као створено од стране Бога.

Филозофија и теологија – два начина прихватања истинеТо што се филозофија заснива на разуму значи да филозоф у својим истраживањима није ничим ограничен, већ слободно иде путем којим га води аргументација. Према Аквинском, филозоф може да схвати (докаже) и неке истине откривења. Зато се неке истине откривења могу прихватити на два различита начина: први је на основу разума. Филозоф, доказује да Бог постоји потпуно независно од откривења, било зато што за њега није чуо, било зато што га не прихвата. Други начин је на основу вере у откривење. Човек прихвата да Бог постоји, јер верује откривењу.

143//

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не зна-чи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприно-су остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазила-зи границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природ-ну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра-зу му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија изнад филозофије.

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. lumen naturale), тј. може да се докаже. Онто-лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да чо-век може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од све-та, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у дру-гом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари-

. У писању својих теолошких дела ве-ома се ослањао на Аристотела, тако да можемо рећи како смо кроз дела Томе Аквинског добили „хришћанског Аристотела”. У том облику Аристо-тел ће све до ренесансе бити неприкосновени ауторитет који ће на крају

Ипак, насупрот раним схоластичарима који су филозофију изједначавали са теологијом сматрајући да разум и вера воде до истих закључака, Тома Аквински настојао је да их раздвоји, посматрајући их као различите дисци-плине. Филозофија проистиче из принципа које открива људски разум, а

вере.

Томино образовање почело је у његовој петој години када су га родитељи сместили у бенедиктински манастир у Монте Касину где је остао до своје 14. године. Затим је отишао на универзитет у Напуљу да би, најзад, постао професор Париског универзитета, упоришта реда доминиканаца којем је припадао и Аквински. Тома никад није упознао оно што се зове „топлина

Зато је ток закључивањау филозофији супротан ономе у теологији. Фило-зоф у свом истраживању света полази од чулних ствари и успиње се ка оп-штим принципима (када Аквински каже „филозоф”, увек мисли на Аристо-тела). Теолог, насупрот томе, полази од истина откривења из којих изводи последице, што ће рећи да полази од Бога и све у природи третира као

Филозофија и теологија – два начина прихватања истинеТо што се филозофија заснива на разуму значи да филозоф у својим истраживањима није ничим ограничен, већ слободно иде путем којим га води аргументација. Према Аквинском, филозоф може да схвати (докаже) и неке истине откривења. Зато се неке истине откривења могу прихватити на два различита начина: први је на основу разума. Филозоф, доказује да Бог постоји потпуно независно од откривења, било зато што за њега није чуо, било зато што га не прихвата. Други начин је на основу вере у откривење.

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не значи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприносу остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазилази границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно разуму, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија изнад филозофије.

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да човек може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од света, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у другом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари

242//

ЛЕГЕНместо дели ширењ

1450. г. 1500. 1550. 1600. 1650. 1700. 1750. 1800. 1850. 1900.

Никола Коперник

Ђордано Бруно

Френсис Бејкон

Галилео Галилеј

Јохан Кеплер

Томас Хобс

Рене Декарт

Барух де Спиноза

Џон Лок

Исак Њутн

Готфрид В. Лајбниц

Џорџ Баркли

Франсоа Мари А. Волтер

Дејвид Хјум

Жан Жак Русо

Дени Дидро

Пол Холбах

Имануел Кант

12

Париз

Оксфорд

Хајделберг

34

5

78

910

1112

13141516

17

Џереми Бентам

Георг В. Ф. Хегел

Џон Стјуарт Мил

Карл Маркс

6

1819

20

2221

22

4

12 А

А - 3, 10, 19, 21Б - 13, 16, 17

Лондон

Фиренца

Рим

7

8 11

Б20

Амстердам Хановер

Стокхолм

14

Единбург

5

1

6

9

15

18

22

Дербишир

Есекс

Трир

Регензбург

Кенигсберг

Фромборк

Ерменонвил

ПРЕГЛЕД: ФИЛОЗОФИ НОВОГ ДОБАСАЗНАЛИ СМО...

Филозофија новог доба или модерна филозофија настаје са модерним добом које се, историјски узевши, рачуна од Колумбовог открића Америке у 15. веку. На развој модерне филозофије веома је утицао буран процват математичких природних наука који је започео већ са ренесансом. Од три највећа филозофа рационализма, двојица (Декарт и Лајбниц) били су и знаменити математичари.

Филозофија новог доба од средњевековне се раз­ликује по томе што реафирмише ауторитет раз­ума у односу на ауторитет вере средњег века, а од античке по својој гносеолошкој оријентацији.

Декарт, отац модерне филозофије, својим ставом Cogito, ergo sum показао је да имамо непосреднији и сигурнији приступ својим менталним стањима него физичким објектима. Дошавши до овог ста­ва методом сумње, као суштинске карактеристи­ке мишљења, тиме je истовремено утемељио ра­ционализам као један од праваца филозофије но­вог доба којем, поред Декарта и Лајбница, при­пада и Спиноза. Гносеолошки проблем, проблем сазнања, поставља и проблем објекта сазнања, тако да је један од централних проблема ове фи­лозофије проблем супстанције.

Мада полази од супротне гносеолошке позиције, по којој целокупно сазнање потиче из искуства, проблем супстанције биће један од кључних про­блема и за други правац модерне филозофије – емпиризам (Лок, Баркли, Хјум).

Наоружани вером у моћ људског разума, што им је заједничко са рационалистима, представни­ци трећег правца, филозофи просветитељства, критикују тадашњи друштвени поредак и њего­ве институције верујући у способност како поје­динца, тако и читавог човечанства да бесконач­но напредује.

Круна филозофије новог доба има два драгуља: је­дан је Кантова критичка филозофија са својом ана­лизом сазнајних моћи чији је циљ успостављање темеља целокупног сазнања. Други је Хегелов грандиозни метафизички систем са претензијом да буде свеобухватно знање о свету и човеку. Ту је и дуго слављени, а након тога још више анате­мисани Маркс са својом филозофијом ангажма­на у циљу измене света. Његова филозофија је, с једне стране изданак, а с друге стране критика Хегеловог система.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ 1. Рене Декарт: Расправа о методи

2. Волтер: Микромегас, Кандид

3. Џон Лок: Две расправе о влади

4. Хегел: Филозофија историје

5. Карл Маркс: Манифест комунистичке партије

6. Маркс за почетнике (илустровани Маркс)

7. Бертранд Расел: Историја западне филозофије, Проблеми филозофије

8. Милутин Миланковић: Кроз царство наука

9. Дејвид, Јан, Џон и Маргарет Милер: Кембрички речник – Научници

10. Ендру Хејвуд: Политичке идеологије

11. Данило Киш: Гробница за Бориса Давидовича

12. Шаламов: Приче са Колиме

13. Стивен Хокинг: Кратка историја времена

ФИЛМ:

Ејзенштајн: Крстарица Потемкин; Никита Михалков: Варљиво сунце1900.

олтер

там

Хегел

Филозофија новог доба или модерна филозофија настаје са модерним добом које се, историјски узевши, рачуна од Колумбовог открића Америке у 15. веку. На развој модерне филозофије веома је утицао буран процват математичких природних наука који је започео већ са ренесансом. Од три највећа филозофа рационализма, двојица (Декарт и Лајбниц) били су и знаменити математичари.

Филозофија новог доба од средњевековне се раз­ликује по томе што реафирмише ауторитет раз­ума у односу на ауторитет вере средњег века, а од античке по својој гносеолошкој оријентацији.

Декарт, отац модерне филозофије, својим ставом Cogito, ergo sum показао је да имамо непосреднији и сигурнији приступ својим менталним стањима него физичким објектима. Дошавши до овог ста­ва методом сумње, као суштинске карактеристи­ке мишљења, тиме je истовремено утемељио ра­ционализам као један од праваца филозофије но­вог доба којем, поред Декарта и Лајбница, при­пада и Спиноза. Гносеолошки проблем, проблем сазнања, поставља и проблем објекта сазнања, тако да је један од централних проблема ове фи­лозофије проблем супстанције.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ 1. Рене Декарт:

2. Волтер: Микромегас,

3. Џон Лок: Две расправе о влади

4. Хегел: Филозофија историје

5. Карл Маркс:

6. Маркс за почетнике

7. Бертранд Расел:

8. Милутин Миланковић:

9. Дејвид, Јан, Џон и Маргарет Милер:

10. Ендру Хејвуд:

11. Данило Киш:

12. Шаламов: Приче са Колиме

13. Стивен Хокинг:

ФИЛМ:

Ејзенштајн: Крстарица Потемкин;

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не значи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприносу остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазилази границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра

му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. lumen naturaleлошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да човек може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од света, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у другом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари

143//

То што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не зна-чи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Данашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприно-су остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазила-зи границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природ-ну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра-

му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном

lumen naturale), тј. може да се докаже. Онто-лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да чо-век може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од све-та, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у дру-гом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари-

135//

// СХОЛАСТИКАНакон пада Западног римског царства 476. године, западна Европа сунов-

ратила се у амбис. Дивљи германски народи који су продирали са севера

рушили су и палили величанствене производе античке цивилизације и кул-

туре за које ти примитивни, необразовани варвари нису имали никаквог

смисла ни осетљивости. Овај суноврат трајао је све до око 1000. године, од

када настаје успон. Почиње интелектуално образовање европских народа

за које је најзаслужнија црква чије су школе постале средишта образовања.

Период од 10. до 14. века је период средњовековне филозофије који се на-

зива схоластика. Реч потиче од грчке речи shole што значи доколица, сло-

бодно време.

Ученичкој популацији која сматра да једва дише под теретом школских

обавеза можда је чудно то што реч „школа” у нашем, као и у многим другим

језицима (енг. school, нем. schule) потиче од грчке речи „shole” што значи

доколица. Нека погледају то из другог угла (што је у складу са филозоф-

ским приступом стварима). Они који седе у ђачким клупама, уместо да

зарађују „хљеб свој у зноју лица свог”, имају привилегију да се образују,

што подразумева слободно време.

// Septem artes liberales из „Hortus deliciarum” Херада фон Лансберга из 1180. године

Питања и задаци помажу ученицима да провере стечено знање и отворе дискусију, а тиме и да сами промишљају проблеме.

Важни делови лекције визуелно су посебно истакнути.

Преглед филозофа на историјској мапиНа крају поглавља налазе се историјске мапе с прегледом филозофа.

Фотографије, илустрације и графички прикази у складу су с тенденцијом нашег времена да се сви садржаји визуелизују у мери у којој је то, наравно, примерено природи филозофије.

Корелација с другим садржајима Текст упућује ученика на везу неког филозофског проблема са садржајима из других области (наука, уметност, свакодневно искуство...).

Кључни појмови су јасно истакнути у тексту и издвојени на крају лекције.

Античка филозофија

1// ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА2// ХЕЛЕНИСТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

Сврха нашег садашњег расправљања је да покажемо да под именом филозофије свако обично подразумева оно што се односи на прве узроке и на праначела.

160//

Са том естетичком оријентацијом у астро номији, и уопште у науци, раски-

нуо је тек Јоханес Кеплер. Установио је да се подаци које је сакупио дански

астроном, Тихо Брахе, посматрајући кретање небеских тела са опсерваторије

у Ураниенборгу дуги низ година, не слажу са Коперниковом хипотезом

о кружном кретању планета. На основу ових података Кеплер је израчу-

нао таблице планетског кретања, прво за Марс јер је његово кретање, као

Земљиног суседа, било најбоље проучено. Тако је утврдио да су путање

планета елипсе, а да се Сунце налази у једној од њихових жижа.

Њутн

Кеплер је, такође, утврдио да се планете крећу утолико брже уколико су

ближе Сунцу, али није открио ни узрок ове појаве, ни одговор на питање

зашто се планете уопште крећу око Сунца. Тако је припремио позорницу

за великог Њутна који је законом гравитације решио једну од великих

тајни природе. Њутн је пошао од закона инерције који је формулисао у

данас познатом облику. „Свако тело остаје у стању мировања или равно-

мерног праволинијског кретања, осим ако неком силом не буде примора-

но да то стање промени.” Сходно томе, планете су у тренутку настанка доби-

ле одређено убрзање и оне би, по закону инерције, наставиле да се крећу

равномерно праволинијски у бескрај (ако је васиона бесконачна). Узрок

сваког одступања од равномерног праволинијског кретања мора лежати

у некој сили. Сила која приморава планете да се крећу око Сунца је сила

гравитације. Тако је Њутн у свом делу Математички принципи филозофије

природе (Philosophiae naturalis principia mathematica) довршио слику света

чије је контуре нацртао Коперник. Кад се каже Principia и данас се зна на

које се дело мисли – толико је славно.

Закон гравитације: Сва тела у васиони, од најситнијих честица до

нај већих небеских тела привлаче се силом која је управо сразмерна

производу њихових маса, а обрнуто сразмерна квадрату њиховог

одстојања.

// Исак Њутн

1. Зашто се период 15. и 16. века назива „ренесанса”?

2. Која је данашња реч за „мецену”?

3. Какво је порекло термина „хуманистичке науке”?

4. Зашто је Леопнардо да Винчи прототип ренесансног homo universalis-а?

5. Каква је веза између хелиоцентричне хипотезе и основних идеја Ђордана

Бруна?

6. Које су карактеристике новог научног метода?

7. Који се научници и зашто сматрају оснивачима модерних природних наука?

Питања и задаци

// Насловна страна

Њутнове књиге

Математички

принципи филозофије

природе

• обнова антике

• хуманисти

• homo universalis

• модерно доба

• реформација

• контрареформција

• инквизиција

• научни метод

• употреба математике

• хелиоцентрична

хипотеза

• елиптично кретање

планета

• закон гравитације

• закон инерције

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за филозофију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника филозофије за четврти разред гимназија, средњих стручних и уметничких школа који је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

У уџбенику филозофије садржаји прописани Наставним планом структурирани су као историја филозофских проблема и решења тих проблема, чиме је прецизно указано на срж ове дисциплине – да увек поставља питања и тамо где на први поглед све изгледа познато.

Комплексна материја изложена је на начин разумљив ученицима, а посебан нагласак стављен је на логичку структуру излагања материје.

Ниједан појам не уводи се без претходног објашњења, а при излагању филозофских теорија инсистира се на аргументацији у којој се често прави корелација с ученичким знањем логике из трећег разреда.

Основна тежња је да ученик схвати да у филозофији нема необоривих аргумената, већ да свако становиште може да се брани одређеним аргументима, али и напада контрааргументима.

Таквим успостављањем везе између логике и филозофије, стиче се и унапређује логичка култура, драгоцена сваком ученику, независно од професије коју ће изабрати.

Филозофски приступ темама, чије је једно од обележја сагледавање из различитих углова, помаже ученицима у стицању критичког духа. То их, с једне стране, чува од слепог покоравања ауторитетима, а с друге, учи толеранцији која нам је, у друштву у којем живимо, као и у условима савременог света, толико потребна.

Уџбеник филозофијеУџбенички комплет за професоре

садржи:

уџбеник,

приручник за професоре на CD-у.Ауторка Миланка Радић Тадић, професор филозофијеу пензији, Девета београдска гимназија

Предметни уредник Петар Лађевић, професор филозофије и социологије

Рецензенти Проф. др Милош Арсенијевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду Проф. др Драго Ђурић, Филозофски факултет Универзитета у БеоградуМиланка Воркапић Стојановић, професор филозофије у Петој београдској гимназијиМр Драгослав Ђуровић, професор филозофије у Гимназији Врњачка Бања

Додатни занимљиви садржајиДодатни текстови омогућавају ученицима да прошире знање, а често упућују и на везу с другим областима (наука, уметност, књижевност итд.).

Мото поглављаУвод у поглавље даје кратак садржај тог поглавља, уз пратећи цитат.

Сазнали смо На крају сваког поглавља налази се кратак резиме пређеног градива.

Лекције имају јасну и логичку структуру.

Препорука литературе и филмоваЗнања се могу стицати и проширивати квалитетном литературом и филмовима. Препоруке на крају поглавља у вези су с темама које се у њему обрађују.

22//

2

Античка филозофија

1// ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА2// ХЕЛЕНИСТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

Сврха нашег садашњег расправљања је да покажемо да под именом филозофије свако обично подразумева оно што се односи на прве узроке и на праначела.

Аристотел, Метафизика

номији, и уопште у науци, раски

нуо је тек Јоханес Кеплер. Установио је да се подаци које је сакупио дански

астроном, Тихо Брахе, посматрајући кретање небеских тела са опсерваторије

у Ураниенборгу дуги низ година, не слажу са Коперниковом хипотезом

о кружном кретању планета. На основу ових података Кеплер је израчу

нао таблице планетског кретања, прво за Марс јер је његово кретање, као

Земљиног суседа, било најбоље проучено. Тако је утврдио да су

, а да се Сунце налази у једној од њихових жижа.

Кеплер је, такође, утврдио да се планете крећу утолико брже уколико су

ближе Сунцу, али није открио ни узрок ове појаве, ни одговор на питање

зашто се планете уопште крећу око Сунца. Тако је припремио позорницу

законом гравитације

закона инерције

данас познатом облику. „Свако тело остаје у стању мировања или равно

мерног праволинијског кретања, осим ако неком силом не буде примора

но да то стање промени.” Сходно томе, планете су у тренутку настанка доби

ле одређено убрзање и оне би, по закону инерције, наставиле да се крећу

равномерно праволинијски у бескрај (ако је васиона бесконачна). Узрок

сваког одступања од равномерног праволинијског кретања мора лежати

у некој сили. Сила која приморава планете да се крећу око Сунца је сила

гравитације. Тако је Њутн у свом делу Математички принципи филозофије

Philosophiae naturalis principia mathematica

чије је контуре нацртао Коперник. Кад се каже

које се дело мисли – толико је славно.

Закон гравитације: Сва тела у васиони, од најситнијих честица до

већих небеских тела привлаче се силом која је управо сразмерна

производу њихових маса, а обрнуто сразмерна квадрату њиховог

Зашто се период 15. и 16. века назива „ренесанса”?

Која је данашња реч за „мецену”?

Какво је порекло термина „хуманистичке науке”?

Зашто је Леопнардо да Винчи прототип ренесансног

Каква је веза између хелиоцентричне хипотезе и основних идеја Ђордана

Које су карактеристике новог научног метода?

Који се научници и зашто сматрају оснивачима модерних природних наука?

142//

Тома Аквински //1225–1274//

Тома Аквински рођен је у Напуљу као син грофа од Аквина.

Главно дело: Summa theologica

Филозофија и теологија

Аквински је био првенствено теолог. У писању својих теолошких дела ве-ома се ослањао на Аристотела, тако да можемо рећи како смо кроз дела Томе Аквинског добили „хришћанског Аристотела”. У том облику Аристо-тел ће све до ренесансе бити неприкосновени ауторитет који ће на крају (у ренесанси) постати кочница напретку људске мисли.

Ипак, насупрот раним схоластичарима који су филозофију изједначавали са теологијом сматрајући да разум и вера воде до истих закључака, Тома Аквински настојао је да их раздвоји, посматрајући их као различите дисци-плине. Филозофија проистиче из принципа које открива људски ра зум, а теологија из принципа прихваћених путем откривења и путем вере.

// Тома Аквински

Томино образовање почело је у његовој петој години када су га родитељи сместили у бенедиктински манастир у Монте Касину где је остао до своје 14. године. Затим је отишао на универзитет у Напуљу да би, најзад, постао професор Париског универзитета, упоришта реда доминиканаца којем је припадао и Аквински. Тома никад није упознао оно што се зове „топлина породичног дома.”

Разум и вера

Зато је ток закључивањау филозофији супротан ономе у теологији. Фило-зоф у свом истраживању света полази од чулних ствари и успиње се ка оп-штим принципима (када Аквински каже „филозоф”, увек мисли на Аристо-тела). Теолог, насупрот томе, полази од истина откривења из којих изводи последице, што ће рећи да полази од Бога и све у природи третира као створено од стране Бога.

Филозофија и теологија – два начина прихватања истинеТо што се филозофија заснива на разуму значи да филозоф у својим истраживањима није ничим ограничен, већ слободно иде путем којим га води аргументација. Према Аквинском, филозоф може да схвати (докаже) и неке истине откривења. Зато се неке истине откривења могу прихватити на два различита начина: први је на основу разума. Филозоф, доказује да Бог постоји потпуно независно од откривења, било зато што за њега није чуо, било зато што га не прихвата. Други начин је на основу вере у откривење. Човек прихвата да Бог постоји, јер верује откривењу.

143//

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не зна-чи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприно-су остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазила-зи границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природ-ну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра-зу му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија изнад филозофије.

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. lumen naturale), тј. може да се докаже. Онто-лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да чо-век може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од све-та, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у дру-гом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари-

. У писању својих теолошких дела ве-ома се ослањао на Аристотела, тако да можемо рећи како смо кроз дела Томе Аквинског добили „хришћанског Аристотела”. У том облику Аристо-тел ће све до ренесансе бити неприкосновени ауторитет који ће на крају

Ипак, насупрот раним схоластичарима који су филозофију изједначавали са теологијом сматрајући да разум и вера воде до истих закључака, Тома Аквински настојао је да их раздвоји, посматрајући их као различите дисци-плине. Филозофија проистиче из принципа које открива људски разум, а

вере.

Томино образовање почело је у његовој петој години када су га родитељи сместили у бенедиктински манастир у Монте Касину где је остао до своје 14. године. Затим је отишао на универзитет у Напуљу да би, најзад, постао професор Париског универзитета, упоришта реда доминиканаца којем је припадао и Аквински. Тома никад није упознао оно што се зове „топлина

Зато је ток закључивањау филозофији супротан ономе у теологији. Фило-зоф у свом истраживању света полази од чулних ствари и успиње се ка оп-штим принципима (када Аквински каже „филозоф”, увек мисли на Аристо-тела). Теолог, насупрот томе, полази од истина откривења из којих изводи последице, што ће рећи да полази од Бога и све у природи третира као

Филозофија и теологија – два начина прихватања истинеТо што се филозофија заснива на разуму значи да филозоф у својим истраживањима није ничим ограничен, већ слободно иде путем којим га води аргументација. Према Аквинском, филозоф може да схвати (докаже) и неке истине откривења. Зато се неке истине откривења могу прихватити на два различита начина: први је на основу разума. Филозоф, доказује да Бог постоји потпуно независно од откривења, било зато што за њега није чуо, било зато што га не прихвата. Други начин је на основу вере у откривење.

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не значи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприносу остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазилази границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно разуму, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија изнад филозофије.

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да човек може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од света, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у другом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари

242//

ЛЕГЕНместо дели ширењ

1450. г. 1500. 1550. 1600. 1650. 1700. 1750. 1800. 1850. 1900.

Никола Коперник

Ђордано Бруно

Френсис Бејкон

Галилео Галилеј

Јохан Кеплер

Томас Хобс

Рене Декарт

Барух де Спиноза

Џон Лок

Исак Њутн

Готфрид В. Лајбниц

Џорџ Баркли

Франсоа Мари А. Волтер

Дејвид Хјум

Жан Жак Русо

Дени Дидро

Пол Холбах

Имануел Кант

12

Париз

Оксфорд

Хајделберг

34

5

78

910

1112

13141516

17

Џереми Бентам

Георг В. Ф. Хегел

Џон Стјуарт Мил

Карл Маркс

6

1819

20

2221

22

4

12 А

А - 3, 10, 19, 21Б - 13, 16, 17

Лондон

Фиренца

Рим

7

8 11

Б20

Амстердам Хановер

Стокхолм

14

Единбург

5

1

6

9

15

18

22

Дербишир

Есекс

Трир

Регензбург

Кенигсберг

Фромборк

Ерменонвил

ПРЕГЛЕД: ФИЛОЗОФИ НОВОГ ДОБАСАЗНАЛИ СМО...

Филозофија новог доба или модерна филозофија настаје са модерним добом које се, историјски узевши, рачуна од Колумбовог открића Америке у 15. веку. На развој модерне филозофије веома је утицао буран процват математичких природних наука који је започео већ са ренесансом. Од три највећа филозофа рационализма, двојица (Декарт и Лајбниц) били су и знаменити математичари.

Филозофија новог доба од средњевековне се раз­ликује по томе што реафирмише ауторитет раз­ума у односу на ауторитет вере средњег века, а од античке по својој гносеолошкој оријентацији.

Декарт, отац модерне филозофије, својим ставом Cogito, ergo sum показао је да имамо непосреднији и сигурнији приступ својим менталним стањима него физичким објектима. Дошавши до овог ста­ва методом сумње, као суштинске карактеристи­ке мишљења, тиме je истовремено утемељио ра­ционализам као један од праваца филозофије но­вог доба којем, поред Декарта и Лајбница, при­пада и Спиноза. Гносеолошки проблем, проблем сазнања, поставља и проблем објекта сазнања, тако да је један од централних проблема ове фи­лозофије проблем супстанције.

Мада полази од супротне гносеолошке позиције, по којој целокупно сазнање потиче из искуства, проблем супстанције биће један од кључних про­блема и за други правац модерне филозофије – емпиризам (Лок, Баркли, Хјум).

Наоружани вером у моћ људског разума, што им је заједничко са рационалистима, представни­ци трећег правца, филозофи просветитељства, критикују тадашњи друштвени поредак и њего­ве институције верујући у способност како поје­динца, тако и читавог човечанства да бесконач­но напредује.

Круна филозофије новог доба има два драгуља: је­дан је Кантова критичка филозофија са својом ана­лизом сазнајних моћи чији је циљ успостављање темеља целокупног сазнања. Други је Хегелов грандиозни метафизички систем са претензијом да буде свеобухватно знање о свету и човеку. Ту је и дуго слављени, а након тога још више анате­мисани Маркс са својом филозофијом ангажма­на у циљу измене света. Његова филозофија је, с једне стране изданак, а с друге стране критика Хегеловог система.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ 1. Рене Декарт: Расправа о методи

2. Волтер: Микромегас, Кандид

3. Џон Лок: Две расправе о влади

4. Хегел: Филозофија историје

5. Карл Маркс: Манифест комунистичке партије

6. Маркс за почетнике (илустровани Маркс)

7. Бертранд Расел: Историја западне филозофије, Проблеми филозофије

8. Милутин Миланковић: Кроз царство наука

9. Дејвид, Јан, Џон и Маргарет Милер: Кембрички речник – Научници

10. Ендру Хејвуд: Политичке идеологије

11. Данило Киш: Гробница за Бориса Давидовича

12. Шаламов: Приче са Колиме

13. Стивен Хокинг: Кратка историја времена

ФИЛМ:

Ејзенштајн: Крстарица Потемкин; Никита Михалков: Варљиво сунце1900.

олтер

там

Хегел

Филозофија новог доба или модерна филозофија настаје са модерним добом које се, историјски узевши, рачуна од Колумбовог открића Америке у 15. веку. На развој модерне филозофије веома је утицао буран процват математичких природних наука који је започео већ са ренесансом. Од три највећа филозофа рационализма, двојица (Декарт и Лајбниц) били су и знаменити математичари.

Филозофија новог доба од средњевековне се раз­ликује по томе што реафирмише ауторитет раз­ума у односу на ауторитет вере средњег века, а од античке по својој гносеолошкој оријентацији.

Декарт, отац модерне филозофије, својим ставом Cogito, ergo sum показао је да имамо непосреднији и сигурнији приступ својим менталним стањима него физичким објектима. Дошавши до овог ста­ва методом сумње, као суштинске карактеристи­ке мишљења, тиме je истовремено утемељио ра­ционализам као један од праваца филозофије но­вог доба којем, поред Декарта и Лајбница, при­пада и Спиноза. Гносеолошки проблем, проблем сазнања, поставља и проблем објекта сазнања, тако да је један од централних проблема ове фи­лозофије проблем супстанције.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ 1. Рене Декарт:

2. Волтер: Микромегас,

3. Џон Лок: Две расправе о влади

4. Хегел: Филозофија историје

5. Карл Маркс:

6. Маркс за почетнике

7. Бертранд Расел:

8. Милутин Миланковић:

9. Дејвид, Јан, Џон и Маргарет Милер:

10. Ендру Хејвуд:

11. Данило Киш:

12. Шаламов: Приче са Колиме

13. Стивен Хокинг:

ФИЛМ:

Ејзенштајн: Крстарица Потемкин;

Филозофија и теологија – начин доказивањаТо што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не значи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Предност теологије над филозофијомДанашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприносу остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазилази границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра

му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија

Докази за егзистенцију Бога

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном светлошћу људског разума (лат. lumen naturaleлошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да човек може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од света, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у другом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари

143//

То што се теологија заснива на вери значи да теолог без поговора прихвата истине откривења (зашто: зато што их је сам Бог открио људима). То не зна-чи да се теолог, као и филозоф, не служи поступком доказивања. Али начин доказивања разликује теолога од филозофа. Премисе за своје закључке, тј. оно из чега ће извести закључке, теолог увек узима из Библије, из откривења – што значи да је он у поступку доказивања ограничен откривењем.

Данашњим људима, чија имагинација није обузета натприродним, изгледа како се из овога намеће закључак да је филозофија у предности у односу на теологију. Аквински тврди баш супротно. Разлог за то је критериј који он користи у вредновању ових дисциплина. Тај критериј огледа се у доприно-су остварењу циља људског живота који, као што ћемо видети, превазила-зи границе овоземаљског човековог живота. Филозоф разматра природ-ну сврху људског живота. Али права сврха људског живота је натприродна. Зато највећи значај за човека имају божје тројство (заправо инкарнација Бога у Исусу), васкрсење и загробни живот. А управо је то недоступно ра-

му, већ се мора прихватити на основу вере у откривење. Зато је теологија

Речено је да теолог у свом истраживању полази од Бога. Постојање Бога може да се прихвати на основу откривења, али може да се схвати и природном

lumen naturale), тј. може да се докаже. Онто-лошки доказ Анселма Кaнтерберијског за Аквинског неприхватљив је зато што Анселмо у доказивању полази од идеје Бога, што подразумева да чо-век може сазнати Божију суштину, а то је, као што ћемо видети, немогуће. Остаје да се ток закључивања обрне па да се у доказивању пође од све-та, од догађаја у свету те да се докаже како су ти догађаји необјашњиви без претпоставке о постојању Бога. Ови докази представљају адаптирани Аристотелов доказ о непокретном покретачу.

(1) Без претпоставке о постојању Бога, према Аристотелу, не може се објаснити кретање у свету. Мировање се, као изворно стање материје, разликује од кретања по томе што за њега није потребан узрок, а за кретање јесте. Сада долази интервенција Аквинског. Свака ствар која се креће, каже Аквински, покренута је од нечег другог. Ако је то друго и само покренуто, оно мора бити покренуто неким другим покретачем. Пошто бесконачан низ није могућ, мора се претпоставити да је Бог непокретни покретач.

(2) Други доказ је доказ из ефицијентног узрока који је скоро исти као и претходни, само што се у првом нагласак ставља на само кретање, а у дру-гом на узрок кретања. Ефицијентни узрок је, као што смо видели код Ари-

135//

// СХОЛАСТИКАНакон пада Западног римског царства 476. године, западна Европа сунов-

ратила се у амбис. Дивљи германски народи који су продирали са севера

рушили су и палили величанствене производе античке цивилизације и кул-

туре за које ти примитивни, необразовани варвари нису имали никаквог

смисла ни осетљивости. Овај суноврат трајао је све до око 1000. године, од

када настаје успон. Почиње интелектуално образовање европских народа

за које је најзаслужнија црква чије су школе постале средишта образовања.

Период од 10. до 14. века је период средњовековне филозофије који се на-

зива схоластика. Реч потиче од грчке речи shole што значи доколица, сло-

бодно време.

Ученичкој популацији која сматра да једва дише под теретом школских

обавеза можда је чудно то што реч „школа” у нашем, као и у многим другим

језицима (енг. school, нем. schule) потиче од грчке речи „shole” што значи

доколица. Нека погледају то из другог угла (што је у складу са филозоф-

ским приступом стварима). Они који седе у ђачким клупама, уместо да

зарађују „хљеб свој у зноју лица свог”, имају привилегију да се образују,

што подразумева слободно време.

// Septem artes liberales из „Hortus deliciarum” Херада фон Лансберга из 1180. године

Питања и задаци помажу ученицима да провере стечено знање и отворе дискусију, а тиме и да сами промишљају проблеме.

Важни делови лекције визуелно су посебно истакнути.

Преглед филозофа на историјској мапиНа крају поглавља налазе се историјске мапе с прегледом филозофа.

Фотографије, илустрације и графички прикази у складу су с тенденцијом нашег времена да се сви садржаји визуелизују у мери у којој је то, наравно, примерено природи филозофије.

Корелација с другим садржајима Текст упућује ученика на везу неког филозофског проблема са садржајима из других области (наука, уметност, свакодневно искуство...).

Кључни појмови су јасно истакнути у тексту и издвојени на крају лекције.

Античка филозофија

1// ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА2// ХЕЛЕНИСТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

Сврха нашег садашњег расправљања је да покажемо да под именом филозофије свако обично подразумева оно што се односи на прве узроке и на праначела.

Приручник садржи:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова, као и кратке смернице за процес припремања наставе;

годишње и месечне планове, направљене на основу важећег Наставног плана филозофије;

добро осмишљене предлоге припрема за извођење часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методе рада;

додатне садржаје који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (тестове за проверу знања, Хрестоматију изабраних текстова).

29

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН НАСТАВНИКА ЗА МЕСЕЦ МАРТ 20 . године школске 20 / .

Назив предмета: ФИЛОЗОФИЈА Одељења Недељни фонд часова: 2

Оцена остварености плана за претходни месец и разлози одступања:

Р. бр. теме

Р. бр. часа Назив наставне јединице Тип часа Облик рада Метод рада Место рада и

наставна средстваЕвалуација и корелација

47� Филозофија новог доба. Ум и слобода. Кант: етика

Фихте: одређење човека и научникаобрада фронтални, групни

или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

етика, политика

48�

Филозофија новог доба. Проблем субјекта: од трансценденталном ка апсолутном

субјекту. Синтеза рационализма и емпиризма. Ум и слобода

утврђивање, фронтални, групни или индивидуални

демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

49.

Филозофија новог доба. Проблем умне синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

обрада фронтални, групни или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

50.

Филозофија новог доба. Проблем умне синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

обрада фронтални, групни или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

51� Филозофија новог доба. Немачки идеализам утврђивање фронтални, групни или индивидуални

демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,претходно

91

могући ток часа

Сократ из Атине

Сократ испољава веома слично становиште као и Протагора у Платоновом дијалогу Федар:

Федар: Кажи ми, Дива ти, Сократе, да ли ти верујеш да је та прича

истинита?

Сократ: Та кад не бих веровао, као наши учени људи, то не би било чудновато.

Тада бих, мудрујући, тврдио да ју је, кад се играла са Фармакијом, Борејино дување

оборило са оближњих стена, па кад је на тај начин изгубила живот, рекло се да

ју је Бореја уграбио (или с Ареопага, јер се опет приповеда и ова прича да је оданде,

а не одавде уграбљена). Али ја, Федре, налазим да су таква објашњења иначе

лепа, само изискују веома велику вештину и велик напор, и онај ко их се лаћа, није

баш сасвим срећан човек, бар утолико уколико затим нужно мора према разуму

објашњавати и прилику Хипокентаура, па потом и прилику Химере: и затим се

гомила цело мноштво сличних појава, Горгона и Пегаса и чудновата сила других

неизбројних наказних створења. Па ако неко не верује у њих и прегне да свако

од њих сведе на нешто што је прилика истини, томе ће у његовој неспретној

учености бити за то потребно много времена. А ја за тај посао немам слободна

времена. Узрок је томе, драги мој пријатељу, овај: не могу, како делфијско писмо

наређује, још ни сама себе да познам, па ми се чини смешно да, кад још ни то не

знам, испитујем ствари које ме се не тичу. Зато ја те приче остављам онакве

какве су, а држећи се онога што се о томе мисли, ја се, како баш сада рекох, не

бринем за такве ствари, него за сама себе...

Да ли су оваква истраживања била безазлена?

Тужба против Сократа:

Сократ криво ради и предалеко иде кад испитује оно што је под земљом и

што је на небу, и кад лошију ствар прави бољом, и кад друге то исто учи.

Сократ је крив што квари омладину и што не верује у богове у које верује

држава, него у друга нова бића демонска.

Сократов „дајмонион” као глас савести.

Као илустрација Сократове личности може се искористити следећи или неки други фрагмент

из Платонових или Ксенофонтових дела:

Сократ: Не љутите се на мене, а и ја се нећу љутити на вас, грађани атински.

Али се чудим вама, судије атинске, што ме на смрт осудисте. Седамдесет ми је

година. Па и без ваше пресуде ја бих имао само још коју годину да проживим до своје

смрти. И само ради тога краткога времена, грађани атински, ви ћете од стране

оних који буду хтели да грде наш град изаћи на лош глас и бити окривљени да сте

убили Сократа мудраца. Јер, који буду хтели да вам приговарају, изјављиваће да

сам мудар, ако и нисам то. А да сте сачекали само кратко време, жеља би вам се

сама од себе испунила. Та видите како сам годинама својим већ далеко од живота,

а близу смрти... А сада желим да бацим поглед у будућност и да вама који сте ме

осудили на смрт будућност прорекнем. Јер и налазим се већ онде где људи највише

постају пророци кад стоје пред вратима смрти. Вама, људи, који ме осудисте на

смрт, изјављујем да ће вас одмах после моје смрти стићи много тежа казна, тако

ми Зевса, неголи је она коју сте мени наменили. Јер, сада сте то учинили мислећи

да ћете се решити давања рачуна о свом животу, али ће вам се, тако ја тврдим,

сасвим супротно догодити. Биће их више који ће од вас тражити рачун; њих сам

ја до сада задржавао, али ви нисте то опажали. Али, биће вам опаснији уколико

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

Аутор Мр Драгослав Ђуровић

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник за професоре филозофије прати уџбеник филозофије за четврти разред гимназија, средњих стручних и уметничких школа.

Написан је с циљем да професорима помогне приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам овај јединствени приручник на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу филозофије учинити богатијом и креативнијом.

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите. радите. радите.

Место рада и наставна средства

Евалуација и корелација

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

етика, политика

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,претходно

392

додатни материјали

1. Допуни реченицу Рене Декарта: „ је нешто што је најбоље подељено, јер

свако мисли да га

, тако да чак и они које је у свему другом тешко задовољити немају обичај да

желе више него што га имају.”

2. Да је „Истина кћи времена” (Veritas filia temporis), да је „мудрост” (философија)

„ћерка искуства”, а не откровења, да треба читати из „отворене књиге природе”,

мисли су:а) Рене Декарта,б) Џон Лока,в) Френис Бејкона,г) Леонарда да Винчија.3. У чему се састоји скептицизам Дејвид Хјума и по чему се разликује од Декартове

методске скепсе?

4. Шта је, према Имануелу Канту, главна порука просветитељства:

а) веруј ауторитетима,б) повинуј се беспоговорно туђем мишљењу,в) имај храбрости да се служиш властитим разумом,

г) одбаци разум и препусти се емоцијама.5� Деизам је филозофско-теолошко становиште:

а) по коме су Бог и природа (свет) једно исто, тј. да постоји само једна

супстанција (Deus sive natura);б) по коме је Бог творац света и први покретач светских збивања, који се

повукао из света, тако да свет сада функционише по својим, космичким,

природним законима;в) вере у егзистенцију Бога и бесмртност душе;г) које пориче егзистенцију Бога и бесмртност душед) филозофско-теолошко становише блиско мистицизму, које све истине изводи

из откровења.

Тест из предмета: Филозофија

Датум: Име ученика:

је нешто што је најбоље подељено, јер ако да чак и они које је у свему другом тешко задовољити немају обичај да

” (философија) ”,

393

додатни материјали

6. Схватање Џона Лока да је душа tabulla rasa, основ је теорије према којој су:

а) сви догађаји у животу човека унапред детерминисани (предодређени),

б) сви људи производ васпитања и друштвених околности,

в) сви људи производ генетске комбинације својих предака,

г) све идеје урођене, а пошто их је Бог утиснуо у нашу свест, оне су јасне и

разговетне.7. Објасни максиму Френсиса Бекона „Знање је моћ”.

8� Томас Хобс је сматрао:а) Да је сва дотадашња наука и филозофија практично некорисна и да треба

извршити велику обнову свих наука, тј. засновати науке и филозофију на

максими „Знање је моћ”,б) Да је држава универзално јавно удружење склопљено од стране својих

чланова, при чему ти чланови, уласком у државу, задржавају своја основна

права, тако да је у држави народ суверен,в) Да је природно, претполитичко стање (status naturalis),– стање без државних

закона, у коме је „човек човеку вук” (homo homini lupus) и у коме влада „рат

свију против свих” (bellum omnium cоntra omnes).9. Да је приватна својина узрок неједнакости међу људима, а онда и свих

друштвених неправди, тврдио је:а) Џон Лок,б) Јохан Алтузијус,в) Николо Макијавели,г) Жан-Жак Русо.

10. Допуни реченицу Шарла Монтескјеа: „ је уопште,

јер он управља свим народима на Земљи, а политички и грађански

сваке поједине нације морају да буду посебни случајеви примене

тог .”

сасвим супротно догодити. Биће их више који ће од вас тражити рачун; њих сам

ја до сада задржавао, али ви нисте то опажали. Али, биће вам опаснији уколико

58

могући ток часа

Уводни део (10 минута):

Ако су ученици у трећем разреду имали логику, што је случај са свим гимназијским одељењима, онда овај први час не мора бити упознавање у строгом смислу речи. После упознавања ученика са планом и програмом, те упућивања на уџбеник (Филозофија, Миланка Радић Тадић, издавач: „Нови Логос” Београд), односно подсећања, ако је то већ учињено на крају трећег разреда, требало би одмах кренути са филозофирањем.

Ученике подсетити на пежоративно значење глагола филозофирати у свакодневном говору – причати ни о чему, млатити празну сламу; говорити у ветар, а онда им прочитати реченицу Меше Селимовића:

Да попричамо, ни о чему, као људи,

као и Аристотелову мисао: Мора ли се филозофирати? Ако одговоримо: да – онда је то да. Ако одговоримо:

не – онда је и то да. Јер, потребно је филозофирати да би се одговорило на питање мора ли се филозофирати или не.

О потреби људи да говоре (подсетити их на дело Растка Петровића: Људи говоре. Због чега су дијалози у том делу редуковани, сведени на минимум).

Увести ученике у брбљиви свет старих Хелена. Уз снимке дочарати им живост Агоре, са обавезним тезгама трговаца, најразличитијом комуникацијом међу људима, где се уз робу и новац размењују и речи, где се води дијалог, улази у полемику, размењују аргументи, доказује и оповргава, чине паралогизми, али и софизми (па свако може да постане жртва преваре), али где изнад свега стоји племенити захтев групе атинских грађана – да се дође до истине.

Уз присећање на градиво трећег разреда (комуникација, дијалог, полемика, аргументи –разлози важења, доказивање, оповргавање, паралогизми, софизми, истина), увести ученике у „филозофирање” следећим Аристотеловим цитатом, који објашњава шта значи – филозофирати (бавити се филозофијом):

Бавити се филозофијом значи двоје: прво испитивати то да ли се треба бавити филозофијом и, друго, посветити се филозофском разматрању.

Главни део (20 минута) обрада новог градива (презентација у PowerPoint-у):

Ову тему је могуће илустровати преко следећих и сличних цитата:

Филозофија је наука о првим узроцима и ономе што је највише сазнатљиво; она је стога наука о бивству. Аристотел

Филозофија је објективна наука истине, наука њене нужности, појмовно сазнање, а не неко мнење, нити неко испредање мњења. Г. В. Ф. Хегел

Филозофија јесте врста меродавности која је способна да посматра бивство с обзиром на то шта оно јесте, уколико јесте бивство. Мартин Хајдегер

Филозофија је мрежа многобројних путева који из Ниоткуд воде у Нигде. – Емброуз Гвинет Бирс Ђаволов речник

29

47�Филозофија новог доба. Ум и слобода. Кант: етика

Фихте: одређење човека и научника

48�

Филозофија новог доба. од трансценденталном ка апсолутном

субјекту. Синтеза рационализма и емпиризма. Ум и слобода

49.

Филозофија новог доба. синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

50.

Филозофија новог доба. синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

51� Филозофија новог доба.

59

могући ток часа

Филозофија је неразговетан одговор на нерешиве проблеме. Драгослав Андрић Graffiti International

Када се спомене Грчка, сваког образованог човека у Европи обузима неко осећање као када је реч о његовој домовини. Хегел Историја филозофије

Збиља, бављење философијом представља чудесно уживање, чисто и постојано, па је стога природно што људи који већ поседују велико и право знање проводе пријатнији живот него они који то знање тек траже. Аристотел

Треба да кажемо – шта је то филозофија?

Заправо, да одредимо значење речи филозофија, али и садржину појма филозофија.

Обнављање:• Шта је име (термин, реч)?• Шта је појам?• Обим и садржај?• Мисаоне радње којима се одређују обим и садржај: дефиниција и класификација (дивизија

или деоба) и којима се добијају јасни и разговетни појмови?

– Φιλοσοφια – љубав према мудрости – Филозофија или филозофија? – Φιλο-σοφια – Φιλοσ (philos) = пријатељ – Φιλεο (phileo) = волим, тежим за нечим – Φιλω (philo) = љубити, волети – Σοφια (Sophia) = мудрост

• Први хеленски филозофи (Талес, Анаксимандар, Анаксимен...) изгледа да нису ни знали за речи филозоф и филозофија.

• Колико ми данас знамо, глагол филозофирати први је употребио хеленски историчар Херодот из Халикарнаса (484–424. г. п. н. е.) у својој Историји (Херодот Историја. књига I, „Клија”, одељак 30). Наиме, владар Лидије, државе у Малој Азији, Крез, обратио се Солону, једном од 7 хеленских мудраца, следећим речима:

„Пријатељу Атињанине, до мене је дошао глас о твојој мудрости и да си пропутовао (обишао) многе земље философирајући (из љубави према знању и мудрости), и то само због саме теорије (посматрања).”

• У претходном тексту реч филозофирати значи – учити из стварности, и то на путовањима, а не из књига; јер, да упозна људе и догађаје, може само онај који живи међу људима и учествује у догађајима.

• Због тога неки наводе чак и тачан датум када, наводно, почиње филозофија међу Хеленима – 28. мај 585. г. п. н. е. Тог дана десило се помрачење Сунца које је предвидео Талес из Милета. У том догађају су израженe рационалност и узрочност, за које остали људи тог времена изгледа нису знали (на овом примеру објаснити шта је акме).

• Та рационалност, као и повезивање узрока и последице, јесу резултат теорије, умног посматрања или гледања духом, али и посматрања свега што постоји.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручник

за професоре филозофије

www.logos-edu.rs

ФИЛОЗОФИЈАза четврти разред гимназија,

средњих стручних и уметничких школа

2016/17.

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

ЛОГИЧКА КУЛТУРА

СТАНОВИШТЕФИЛОЗОФСКИ ПРОБЛЕМ

КОНТРААРГУМЕНТ

АРГУМЕНТ

Приручник садржи:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова, као и кратке смернице за процес припремања наставе;

годишње и месечне планове, направљене на основу важећег Наставног плана филозофије;

добро осмишљене предлоге припрема за извођење часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методе рада;

додатне садржаје који чине добру потпору у развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (тестове за проверу знања, Хрестоматију изабраних текстова).

29

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН НАСТАВНИКА ЗА МЕСЕЦ МАРТ 20 . године школске 20 / .

Назив предмета: ФИЛОЗОФИЈА Одељења Недељни фонд часова: 2

Оцена остварености плана за претходни месец и разлози одступања:

Р. бр. теме

Р. бр. часа Назив наставне јединице Тип часа Облик рада Метод рада Место рада и

наставна средстваЕвалуација и корелација

47� Филозофија новог доба. Ум и слобода. Кант: етика

Фихте: одређење човека и научникаобрада фронтални, групни

или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

етика, политика

48�

Филозофија новог доба. Проблем субјекта: од трансценденталном ка апсолутном

субјекту. Синтеза рационализма и емпиризма. Ум и слобода

утврђивање, фронтални, групни или индивидуални

демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

49.

Филозофија новог доба. Проблем умне синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

обрада фронтални, групни или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

50.

Филозофија новог доба. Проблем умне синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

обрада фронтални, групни или индивидуални

усмено излагање, демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

51� Филозофија новог доба. Немачки идеализам утврђивање фронтални, групни или индивидуални

демонстрација-презентација,

разговор

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,претходно

91

могући ток часа

Сократ из Атине

Сократ испољава веома слично становиште као и Протагора у Платоновом дијалогу Федар:

Федар: Кажи ми, Дива ти, Сократе, да ли ти верујеш да је та прича

истинита?

Сократ: Та кад не бих веровао, као наши учени људи, то не би било чудновато.

Тада бих, мудрујући, тврдио да ју је, кад се играла са Фармакијом, Борејино дување

оборило са оближњих стена, па кад је на тај начин изгубила живот, рекло се да

ју је Бореја уграбио (или с Ареопага, јер се опет приповеда и ова прича да је оданде,

а не одавде уграбљена). Али ја, Федре, налазим да су таква објашњења иначе

лепа, само изискују веома велику вештину и велик напор, и онај ко их се лаћа, није

баш сасвим срећан човек, бар утолико уколико затим нужно мора према разуму

објашњавати и прилику Хипокентаура, па потом и прилику Химере: и затим се

гомила цело мноштво сличних појава, Горгона и Пегаса и чудновата сила других

неизбројних наказних створења. Па ако неко не верује у њих и прегне да свако

од њих сведе на нешто што је прилика истини, томе ће у његовој неспретној

учености бити за то потребно много времена. А ја за тај посао немам слободна

времена. Узрок је томе, драги мој пријатељу, овај: не могу, како делфијско писмо

наређује, још ни сама себе да познам, па ми се чини смешно да, кад још ни то не

знам, испитујем ствари које ме се не тичу. Зато ја те приче остављам онакве

какве су, а држећи се онога што се о томе мисли, ја се, како баш сада рекох, не

бринем за такве ствари, него за сама себе...

Да ли су оваква истраживања била безазлена?

Тужба против Сократа:

Сократ криво ради и предалеко иде кад испитује оно што је под земљом и

што је на небу, и кад лошију ствар прави бољом, и кад друге то исто учи.

Сократ је крив што квари омладину и што не верује у богове у које верује

држава, него у друга нова бића демонска.

Сократов „дајмонион” као глас савести.

Као илустрација Сократове личности може се искористити следећи или неки други фрагмент

из Платонових или Ксенофонтових дела:

Сократ: Не љутите се на мене, а и ја се нећу љутити на вас, грађани атински.

Али се чудим вама, судије атинске, што ме на смрт осудисте. Седамдесет ми је

година. Па и без ваше пресуде ја бих имао само још коју годину да проживим до своје

смрти. И само ради тога краткога времена, грађани атински, ви ћете од стране

оних који буду хтели да грде наш град изаћи на лош глас и бити окривљени да сте

убили Сократа мудраца. Јер, који буду хтели да вам приговарају, изјављиваће да

сам мудар, ако и нисам то. А да сте сачекали само кратко време, жеља би вам се

сама од себе испунила. Та видите како сам годинама својим већ далеко од живота,

а близу смрти... А сада желим да бацим поглед у будућност и да вама који сте ме

осудили на смрт будућност прорекнем. Јер и налазим се већ онде где људи највише

постају пророци кад стоје пред вратима смрти. Вама, људи, који ме осудисте на

смрт, изјављујем да ће вас одмах после моје смрти стићи много тежа казна, тако

ми Зевса, неголи је она коју сте мени наменили. Јер, сада сте то учинили мислећи

да ћете се решити давања рачуна о свом животу, али ће вам се, тако ја тврдим,

сасвим супротно догодити. Биће их више који ће од вас тражити рачун; њих сам

ја до сада задржавао, али ви нисте то опажали. Али, биће вам опаснији уколико

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

Аутор Мр Драгослав Ђуровић

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник за професоре филозофије прати уџбеник филозофије за четврти разред гимназија, средњих стручних и уметничких школа.

Написан је с циљем да професорима помогне приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам овај јединствени приручник на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу филозофије учинити богатијом и креативнијом.

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите. радите. радите.

Место рада и наставна средства

Евалуација и корелација

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

етика, политика

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,

теорија сазнања

кабинет филозофије,

уџбеник, лап-топ

асоцијације или краћи тест,претходно

392

додатни материјали

1. Допуни реченицу Рене Декарта: „ је нешто што је најбоље подељено, јер

свако мисли да га

, тако да чак и они које је у свему другом тешко задовољити немају обичај да

желе више него што га имају.”

2. Да је „Истина кћи времена” (Veritas filia temporis), да је „мудрост” (философија)

„ћерка искуства”, а не откровења, да треба читати из „отворене књиге природе”,

мисли су:а) Рене Декарта,б) Џон Лока,в) Френис Бејкона,г) Леонарда да Винчија.3. У чему се састоји скептицизам Дејвид Хјума и по чему се разликује од Декартове

методске скепсе?

4. Шта је, према Имануелу Канту, главна порука просветитељства:

а) веруј ауторитетима,б) повинуј се беспоговорно туђем мишљењу,в) имај храбрости да се служиш властитим разумом,

г) одбаци разум и препусти се емоцијама.5� Деизам је филозофско-теолошко становиште:

а) по коме су Бог и природа (свет) једно исто, тј. да постоји само једна

супстанција (Deus sive natura);б) по коме је Бог творац света и први покретач светских збивања, који се

повукао из света, тако да свет сада функционише по својим, космичким,

природним законима;в) вере у егзистенцију Бога и бесмртност душе;г) које пориче егзистенцију Бога и бесмртност душед) филозофско-теолошко становише блиско мистицизму, које све истине изводи

из откровења.

Тест из предмета: Филозофија

Датум: Име ученика:

је нешто што је најбоље подељено, јер ако да чак и они које је у свему другом тешко задовољити немају обичај да

” (философија) ”,

393

додатни материјали

6. Схватање Џона Лока да је душа tabulla rasa, основ је теорије према којој су:

а) сви догађаји у животу човека унапред детерминисани (предодређени),

б) сви људи производ васпитања и друштвених околности,

в) сви људи производ генетске комбинације својих предака,

г) све идеје урођене, а пошто их је Бог утиснуо у нашу свест, оне су јасне и

разговетне.7. Објасни максиму Френсиса Бекона „Знање је моћ”.

8� Томас Хобс је сматрао:а) Да је сва дотадашња наука и филозофија практично некорисна и да треба

извршити велику обнову свих наука, тј. засновати науке и филозофију на

максими „Знање је моћ”,б) Да је држава универзално јавно удружење склопљено од стране својих

чланова, при чему ти чланови, уласком у државу, задржавају своја основна

права, тако да је у држави народ суверен,в) Да је природно, претполитичко стање (status naturalis),– стање без државних

закона, у коме је „човек човеку вук” (homo homini lupus) и у коме влада „рат

свију против свих” (bellum omnium cоntra omnes).9. Да је приватна својина узрок неједнакости међу људима, а онда и свих

друштвених неправди, тврдио је:а) Џон Лок,б) Јохан Алтузијус,в) Николо Макијавели,г) Жан-Жак Русо.

10. Допуни реченицу Шарла Монтескјеа: „ је уопште,

јер он управља свим народима на Земљи, а политички и грађански

сваке поједине нације морају да буду посебни случајеви примене

тог .”

сасвим супротно догодити. Биће их више који ће од вас тражити рачун; њих сам

ја до сада задржавао, али ви нисте то опажали. Али, биће вам опаснији уколико

58

могући ток часа

Уводни део (10 минута):

Ако су ученици у трећем разреду имали логику, што је случај са свим гимназијским одељењима, онда овај први час не мора бити упознавање у строгом смислу речи. После упознавања ученика са планом и програмом, те упућивања на уџбеник (Филозофија, Миланка Радић Тадић, издавач: „Нови Логос” Београд), односно подсећања, ако је то већ учињено на крају трећег разреда, требало би одмах кренути са филозофирањем.

Ученике подсетити на пежоративно значење глагола филозофирати у свакодневном говору – причати ни о чему, млатити празну сламу; говорити у ветар, а онда им прочитати реченицу Меше Селимовића:

Да попричамо, ни о чему, као људи,

као и Аристотелову мисао: Мора ли се филозофирати? Ако одговоримо: да – онда је то да. Ако одговоримо:

не – онда је и то да. Јер, потребно је филозофирати да би се одговорило на питање мора ли се филозофирати или не.

О потреби људи да говоре (подсетити их на дело Растка Петровића: Људи говоре. Због чега су дијалози у том делу редуковани, сведени на минимум).

Увести ученике у брбљиви свет старих Хелена. Уз снимке дочарати им живост Агоре, са обавезним тезгама трговаца, најразличитијом комуникацијом међу људима, где се уз робу и новац размењују и речи, где се води дијалог, улази у полемику, размењују аргументи, доказује и оповргава, чине паралогизми, али и софизми (па свако може да постане жртва преваре), али где изнад свега стоји племенити захтев групе атинских грађана – да се дође до истине.

Уз присећање на градиво трећег разреда (комуникација, дијалог, полемика, аргументи –разлози важења, доказивање, оповргавање, паралогизми, софизми, истина), увести ученике у „филозофирање” следећим Аристотеловим цитатом, који објашњава шта значи – филозофирати (бавити се филозофијом):

Бавити се филозофијом значи двоје: прво испитивати то да ли се треба бавити филозофијом и, друго, посветити се филозофском разматрању.

Главни део (20 минута) обрада новог градива (презентација у PowerPoint-у):

Ову тему је могуће илустровати преко следећих и сличних цитата:

Филозофија је наука о првим узроцима и ономе што је највише сазнатљиво; она је стога наука о бивству. Аристотел

Филозофија је објективна наука истине, наука њене нужности, појмовно сазнање, а не неко мнење, нити неко испредање мњења. Г. В. Ф. Хегел

Филозофија јесте врста меродавности која је способна да посматра бивство с обзиром на то шта оно јесте, уколико јесте бивство. Мартин Хајдегер

Филозофија је мрежа многобројних путева који из Ниоткуд воде у Нигде. – Емброуз Гвинет Бирс Ђаволов речник

29

47�Филозофија новог доба. Ум и слобода. Кант: етика

Фихте: одређење човека и научника

48�

Филозофија новог доба. од трансценденталном ка апсолутном

субјекту. Синтеза рационализма и емпиризма. Ум и слобода

49.

Филозофија новог доба. синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

50.

Филозофија новог доба. синтезе стварности. Природа као систем

ума. Шелинг: филозофија апсолута. Хегел: панлогизам. Проблем субјекта: од

трансценденталном ка апсолутном субјекту. Дијалектика.

51� Филозофија новог доба.

59

могући ток часа

Филозофија је неразговетан одговор на нерешиве проблеме. Драгослав Андрић Graffiti International

Када се спомене Грчка, сваког образованог човека у Европи обузима неко осећање као када је реч о његовој домовини. Хегел Историја филозофије

Збиља, бављење философијом представља чудесно уживање, чисто и постојано, па је стога природно што људи који већ поседују велико и право знање проводе пријатнији живот него они који то знање тек траже. Аристотел

Треба да кажемо – шта је то филозофија?

Заправо, да одредимо значење речи филозофија, али и садржину појма филозофија.

Обнављање:• Шта је име (термин, реч)?• Шта је појам?• Обим и садржај?• Мисаоне радње којима се одређују обим и садржај: дефиниција и класификација (дивизија

или деоба) и којима се добијају јасни и разговетни појмови?

– Φιλοσοφια – љубав према мудрости – Филозофија или филозофија? – Φιλο-σοφια – Φιλοσ (philos) = пријатељ – Φιλεο (phileo) = волим, тежим за нечим – Φιλω (philo) = љубити, волети – Σοφια (Sophia) = мудрост

• Први хеленски филозофи (Талес, Анаксимандар, Анаксимен...) изгледа да нису ни знали за речи филозоф и филозофија.

• Колико ми данас знамо, глагол филозофирати први је употребио хеленски историчар Херодот из Халикарнаса (484–424. г. п. н. е.) у својој Историји (Херодот Историја. књига I, „Клија”, одељак 30). Наиме, владар Лидије, државе у Малој Азији, Крез, обратио се Солону, једном од 7 хеленских мудраца, следећим речима:

„Пријатељу Атињанине, до мене је дошао глас о твојој мудрости и да си пропутовао (обишао) многе земље философирајући (из љубави према знању и мудрости), и то само због саме теорије (посматрања).”

• У претходном тексту реч филозофирати значи – учити из стварности, и то на путовањима, а не из књига; јер, да упозна људе и догађаје, може само онај који живи међу људима и учествује у догађајима.

• Због тога неки наводе чак и тачан датум када, наводно, почиње филозофија међу Хеленима – 28. мај 585. г. п. н. е. Тог дана десило се помрачење Сунца које је предвидео Талес из Милета. У том догађају су израженe рационалност и узрочност, за које остали људи тог времена изгледа нису знали (на овом примеру објаснити шта је акме).

• Та рационалност, као и повезивање узрока и последице, јесу резултат теорије, умног посматрања или гледања духом, али и посматрања свега што постоји.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручник

за професоре филозофије

www.logos-edu.rs

ФИЛОЗОФИЈАза четврти разред гимназија,

средњих стручних и уметничких школа

2016/17.

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� ce@logos-edu.rs

ЛОГИЧКА КУЛТУРА

СТАНОВИШТЕФИЛОЗОФСКИ ПРОБЛЕМ

КОНТРААРГУМЕНТ

АРГУМЕНТ