UVODUpotreba bilja u leenju vodi poreklo iz daleke prolosti. Vetina leenja biljem razvijala se kod svih naroda i sauvala se negde vie, negde manje i kao tradicionalna ili narodna terapija, popularno nazvana narodna medicina, sve do danas. Mnoge biljke koje su se uspeno vekovima upotrebljavale u tradicionalnoj terapiji prihvaene su i predstavljaju vane lekovite sirovine u savremenoj materiji medicine... Biljke koje sadre farmakoloki aktivne supstance, a pokazuju terapeutsko dejstvo na organizam, pa se upotrebljavaju kao terapeutska sredstva zovu se lekovite biljke. Od ukupnog broja biljaka koje rastu u naoj zemlji 5% pripada lekovitom bilju. Po koliinama divljeg lekovitog bilja naa zemlja spada u one koje su bogatije ovom sirovinom. U prolosti, a i sada, mi se pojavljujemo kao izvoznici biljnih droga, koje su stranci preraivali, pa su nam onda prodavali skupocene poluproizvode biljnog porekla za nau farmaceutsku industriju. Sve vie ljudi se bavi branjem, otkupom i preradom lekovitog bilja. U mnogim institutima i njihovim laboratorijama vre se hemijske analize biljnih droga, kao i njihov uticaj na organizam. Na mladi narataj se jo od malena vaspitava i obrazuje da gaji, prikuplja, poznaje i uva lekovito bilje. Ako bismo sagledali i ekonomski aspekt gajenja lekovitog bilja, uoili bismo da profitabilnost bavljenja lekovitim biljem i bioloki vrednom (zdravom) hranom potvruje izuzetno interesovanje stranih partnera za proizvode nezagaene prirode naeg podneblja.

1

METODE RADAImajui u vidu sve prethodno navedeno, sa akcentom na monopolsku poziciju Jugoslavije kada je re o lekovitom bilju odluili smo da se bavimo njegovim istraivanjem. U cilju tog istrazivanja koristili smo sledee statistike metode: DESKRIPTIVNA ANALIZA Prikazivanje podataka *tabelarno prikazivanje(proste, sloene i kombinovane tabele) Prosta tabela sadri podatke jedne serije koje se mogu odnositi na serije strukture i vremenske serije. Sloena statistika tabela dobija se spajanjem vie prostih tabela, a kombinovana tabela sadri podatke serija dobijenih ukrtanjem dva ili vie obeleja. *grafiko prikazivanje(gredice, grafikoni strukture u krugu, linijski dijagram) Krug delimo na iseke iju veliinu odreujemo formulom x=D/Cx360 (D-deo skupa, C-ceo skup) i te iseke razliito bojimo ili rafiramo. Linijski dijagram koji je predstavljen izlomljenom linijom omoguava uoavanje tendencije i oblika razvitka, apsolutni i relativni prirast pojave. *statistike serije(serije strukture i vremenske serije). Serije strukture pokazuju raspored statistikog skupa po vrednostima obeleja. Mi smo koristili serije strukture po atributivnom obeleju. Vremenske serije su nizovi statistikih podataka koje prikazuju varijacije pojava tokom vremena. Deskriptivne mere *mera centralne tendencije(geometrijska sredina). Geometrijska sredina je srednja vrednost koja izravnava relativne promene izmeu vrednosti podataka. U ekonomskim istraivanjima dinamike naroito je rasprostranjena upotreba geometrijske sredine za izraunavanje stope rasta, rg , na osnovu lananih indeksa.2

INDEKSNI BROJEVI *lanani indeksi, *agregatni indeksi Lanani indeksi predstavljaju odnose nivoa pojave u posmatranom prema njenom nivou u prethodnom vremenskom intervalu i pokazuju, zavisno od toga da li su iznad ili ispod 100, relativan rast odnosno opadanje nivoa posmatrane pojave u odnosu na prethodni period. Po metodu agregata grupni indeksi se izraunavaju na taj nain to se zbir podataka svih sastavnih serija u posmatranom periodu stavi u odnos prema zbiru podataka istih tih serija u baznom periodu. ANALIZA VREMENSKIH SERIJA *trend komponenta. U ispitivanju razvojne tendencije pojave na dugi rok koja se naziva trendom polazi se od pretpostavke da na razvoj pojave izvesni faktori deluju postojano u odreenom pravcu, dok drugi privremeno skreu tok pojave s toga pravca, navie ili nanie. Grafiki, varijacije vremenske serije se izravnavaju linijom trenda, koja pokazuje proseno kretanje pojave na dugi rok.

3

I Deo 1.Razvoj i tradicija lekovitog bilja u Srbiji

Poeci leenja lekovitim biljem su izgubljeni u prolosti. Smatra se da su to prvo otkrile ivotinje, jer veina ivotinja ovisi o biljkama kao izvoru hrane. U praistorijsko doba, otkrie biljaka kao sredstava za uspostavljanje zdravlja u obolelom organizmu je imalo ogroman znaaj. Veruje se da herbalna medicina datira nekoliko hiljada godina pre nove ere, ali prvi zapisi su otkriveni u Egiptu (Eberov papirus iz 1500. godine pne.). desetine zapisa koji se spominju u tom papirusu su, kao lekovi, i danas u upotrebi. U te svrhe se koriste razliiti delovi biljaka (koren, podanak, stabljika, list, cvet, plod, semenje, kora, drvo, smola). Pripravci lekovitog bilja se nairoko upotrebljavaju, naroito prema receptima travara. Mogu biti u obliku tinktura, sredstava za inhaliranje, epia, tenih ekstrakata. Travari su jo 1640. godine uspostavili klasifikaciju koja je sadravala opise 3800 biljaka, prema lekovitosti. Danas se smatra da ima preko 250000 cvetnih biljaka, a samo mali broj je podvrgnut ispitivanju u terapeutske svrhe. Lekovito bilje u Srbiji predstavlja bogatu tradiciju i deo kulture naroda. Kod nas prvi zapisi o korienju biljaka za leenje datiraju iz XIV veka (Hodoki kodeks), a kao najpoznatiji medicinski spis izdvaja se hilandarski medicinski kodeks iz XV, XVI veka. O leenju lekovitim biljem govore i: Vuk Stefanovi Karadi (Srpski rjenik) , Josif Pani (Botanika 1868, 1873), Sava Petrovi (Lekovito bilje u Srbiji 1883) i Vasa Pelagi (narodni uitelj).

4

1.1. POTENCIJALI SRBIJE ZA GAJENJE LEKOVITOG BILJA Lekoviti preparati izraeni od biljaka danas su sve brojniji u svetu i sve se vie trae. Lekovito bije nalazi primenu u medicini, ishrani i kozmetici i postaje predmet interesovanja itavog sveta. Srbija zahvaljujui povoljnoj klimi, zemljitu i nezagaenoj sredini veoma je pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Prizvodnja lekovitog bilja donosi vei, bri i laki profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji. Pored razraenih tehnologija gajenja opte poznatih biljki (nana, kamilica, matinjak) moemo ponuditi tehnologije gajenja i rasad do sada nedovoljno poznatih i neplantairanih biljki ije uzgajanje donosi vee prihode. U Jugoslaviji ne postoji globalno istraivanje lekovitog bilja, ono se sprovodi samo na pojedinim podrujima. Neka od takvih istraivanja se odigravaju pod okriljem mladih istraivaa Srbije ( na primer istraivanje na Kopaoniku prilog 2, i Divibarima.U periodu od 31. jula do 10. avgusta 1999. godine na Divibarama je boravilo 20 istraivaa, uglavnom studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Podruje Divibara je floristiki izuzetno bogato i interesantno, a nedovoljno istraeno, te postoji mogunost za organizovanu eksploataciju lekovitog i aromatinog bilja. Cilj ovog istraivanja je bio da se uradi popis lekovitih i aromatinih biljnih vrsta ovog kraja, da se izrade farmakognozijske karte i formira herbarijum, prikupi materijal za dalje ispitivanje, zainteresovanim proizvoaima predloe odreene vrste za potencijalnu eksploataciju na osnovu parametara rasprostranjenosti i zastupljenosti. Strunjaci instituta Leko bilje iz Beograda smatraju da je Podgorina idealan teren za proizvodnju kamilice dok je Soko banja idealno podruje za uzgoj rtanjskog aja. to se tie konkretno kamilice, ona se seje krajem avgusta. Berba poinje u maju, tako da se zasejane parcele mogu iskoristiti i za neku drugu kulturu. Setveni materijal je jeftin, dok cena po jednom kg iznosi 150 200 dinara. Sa jednog hektara prinos je od 500 800 kg. Ekstra kvalitet se plaa 350 - 400 dinara. Pored skupljanja lekovitog bilja po nezagaenim i teko pristupanim predelima u Jugoslaviji se posveuje sve vea panja gajenju lekovitog bilja.

5

1.2. PROGRAM STVARANJA NOVIH SORTI u Zavodu za hmelj, sirak I lekovito bilje U Zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje vri se prouavanje genetske varijabilnosti najznaajnijih lekovitih i aromatinih vrsta ( pitoma nana - menta x piperita l. , kamilica, miloduh, zalfija, korijandar, morac, kim, tatula, digitalis, primorski mak ). Oplemenjivanje je usmereno na stvaranje sorti sa veim prinosom biomase po jedinici povrine, veim sadrajem aktivnih materija, otpornih na bolesti i pogodnih za mehanizovanu etvu. Kod drugih lekovitih vrsta postignuto je znaajno poveanje sadraja aktivnih materija, to je od znaaja za njihovu ekonomsku izolaciju u industrijskim razmerama. Primeri su: Datura inmoxija sa 0.6% skopolamina, Digitalis lanata sa 0.5% lanatozida c , Glaucium flavulm iznad 3% galucina. Kod vie-gajenih vrsta su poboljane pojedine znaajne osobine domaih sorti. Kolekcija lekovitog bilja broji 38 familija sa 202 vrste, odnosno 480 razliitih sorti, genotipova I populacija. U cilju formulisanja optimalnih uslova proizvodnje izvoeni su ogledi sa uticajem ubrenja, vremena setve, vegetacionog prostora, razlicitih tipova zemljita na prinos i sadraj aktivnih materija najvanijih lekovitih biljaka kao i primena hebricida u gajenju I mehanizovano ubiranje lekovitog bilja. U proteklom periodu proizvedene su znatne koliine osnovnog i komercijalnog semena kamilice ( preko 5000 kg ) i sadnog materijala pitome nane ( vise od 600 t ) , a takoe i moraca, korijandera, kima, timijana, cubra, bele salice, enotere, miloduha, zalfije, kao i rasada matinjaka, belog sleza i majorana. Sorte koje se u Zavodu umnoavaju predstavljaju prvoklasan, visokoprinosni materijal sa visokim sadrajem lekovitih materija. Priznate sorte Zavoda za hmelj, sirak I lekovito bilje u zemljiPitoma nana, mentha x piperita l.1. DANICA* 1992. god. Duan Adamovi

6

Korijandar, coriandrum sativum l.1. Sava* 1992.god. Duan Adamovi 2. Nikola* 1992.god. Duan Adamovi 3. NSBP-186* 1992.god. Duan Adamovi * aktuelne sorte rasirene u komercijalnoj proizvodnji

1.3. NAJzastupljenije lekovite biljke u Jugoslaviji lanilist matinjak hou-neu crvena mrtva kopriva valerijana lincura kamilica kadulja beli slez pitoma nana Lanilist ( linarija vulgaris ) sadri sastojke koji mogu biti opasni ili kodljivi po zdravlje i treba biti obazriv pri njenoj upotrebi. Rasprostranjena je svuda, najee na suvim zemljama, na njivama, pored puteva. Cveta od maja do oktobra, cvetovi su svetlo uti i nalaze se skupljeni na vrhu stabljike. Cvet je jakog mirisa i kada se stisne sa strane on zevne. Na stabljici su gusto rasporedjeni, dugacki i uski listovi. Za leenje se koristi nadzemni deo biljke u cvetu koji se bere tokom leta ( najbolje avgusta meseca ). Biljka se moe upotrebljavati za leenje hemoroida, poboljavanje izluivanja mokrae iz organizma, za podsticanje znojenja i za ienje creva. Matinjak kao samonikla biljka raste skoro u svim krajevima. Viegodinja je biljka visine do 80 cm. Koristi se cela biljka, list i eterino ulje koga ima od 0.1 0.4% u listu. U praksi se uglavnom razmnoava iz rasada. Sadnja se obavlja u jesen i u prolee. Zavisno od razmaka za 1 ha je potrebno 50 60 000 komada rasada. U toku vegetacije primenjuju se7

odgovarajue agrotehnike mere, zatita od bolesti i prihrana. Kosi se dva do tri puta u toku godine. Prinos je 2000 3000 kg suvog lista po ha u drugoj godini odnosno 4000 6000 kg nadzemnog dela ( herba ). Koristi se u medicini, kozmetikoj i hemijskoj industriji i kao sastojak raznih vrsta ajeva. Hou neu ( capsella bursa ) pojavljuje se u martu aprilu i cveta tokom cele godine. Cvetovi su beli i u cvastima na vrhu stabla. Stablo je usamljeno i uspravno. Svi listovi imaju dlake. Plod je obrnuto srcasta ljuica. Koristi se nadzemni deo biljke. Bere se mlada biljka u poetku cvetanja, jer kasnije daje drogu slabijeg kvaliteta. Sui se u tankom sloju na promajnom mestu. Upotrebljava se za leenje organa za varenje, mokranih kanala, niskog krvnog pritiska, groznice, obilnih menstruacija. Spolja se koristi za zavijanje rana, radi zaustavljanja krvarenja ( hemostiptik ) Crvena mrtva kopriva ( lamium purpureum ) raste ve krajem zime. Cveta od februara do oktobra. Cvetovi su crveno purpurni. Ima etvorouglo stablo. Listovi su naspramno rasporedjeni, po dva u prljenu. Donji listovi su okruglasti, a gornji srcoliki i sedei, bez peteljke. Jestiva je, moe se upotrebljavati za orbu, varivo, salatu. Ima neprijatan miris. Biljka je medonosna. Kao lekoviti deo ( droga ) uzima se nadzemni deo biljke u cvetu ili samo cvetovi. Koristi se samo u narodnoj medicini za povrinsko skupljanje tkiva i protiv krvarenja. Valerijana ( valerijana officinalis ) viegodinja zeljasta biljka, visoka do 2 m. Koren sadri od 0.2 do 2 % eterinog ulja. Sadraj ulja zavisi od naina uzgoja i zemljita. Gaji se u plodoredu. Priprema zemljita za sadnju mora se obaviti kvalitetno i na vreme. Rasad se proizvodi u hladnim i toplim lejama. Sadnja se obavlja u jesen i u prolee. Zavisno od naina uzgoja za 1 ha potrebno je 80000 100000 komada rasada. U toku vegetacije vri se okopavanje, prehranjivanje i orezivanje cvetnih stabljika. Koren se vadi u jesen. Zavisno od naina uzgoja prinos se kree od 1300 do 2000 kg suvog korena po ha. Upotrebljava se u medicini i parfimerijskoj industiji. Lincura se ubraja u najstarije lekovite biljke. Rasprostranjena je na visokoplaninskim panjacima i na ivici uma. Vreme cvetanja je od jula8

do septembra. Koren se vadi u jesen ili rano prolee, oisti od zemlje, uzdu rascepi i sui na suncu ili u sunici na temperaturi 50-60 stepeni Celzijusovih. Osuen koren i rizom ove biljke mnogo se upotrebljavaju u narodnoj medicini. Upotrebljavaju se u vie oblika, i to kao aj u smesi sa drugim biljkama, kao tinktura u obliku kapljica i kao gorko vino ili gorka rakija. Upotrebljava se za popravljanje apetita, za jaanje, protiv bolova u stomaku, pospeuje probavu, pritisak u elucu, muninu, napade nesvestice, poboljsava krvnu sliku i poveava crvena i bela krvna zrnca, pa se koristi u leenju slabokrvnosti. Kod spoljne upotrebe koristi se za leenje dubokih i neistih rana i drugih ozleda. Kamilica ( chamomillae flos ) jednogodinja biljka s razgranjenom stabljikom, visine 20 50 cm. Cvet je ugodnog mirisa. Raste na zaputenom neplodnom zemljitu, poljima i uz puteve. Lekoviti deo biljke su: cvet i listovi. Cvet od kamilice vrlo je rairen kao lek u narodnoj medicini. Upotrebljava se u obliku aja, od osuenih cvetnih glavica. Maloj deci se daje aj od kamilice protiv bolova I greva u stomaku. Sem toga aj od kamilice se upotrebljava za smanjenje razdraljivosti, krstobolje, reumatizma, nesanice i premorenosti, za grgorenje, ispiranje gue i usta, kao i za obloge kod lakih zapaljenja onih kapaka. Korisna je kod svih oboljenja eluca, creva, bubrega, jetre i ui. Kadulja je viegodinja, polugrmovita biljka visine 30 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti, a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i etvorouglasta. Listovi uski, sitno naborani sa dugakom peteljkom, a na stabljici nasuprotno poredjani. Veliki tamno ljubiasti cvetovi, skupleni su u cvatove poput klasova koji su sastavljeni od prljenova. Cvet je dvousnat, a aica i veni imaju lezdaste dlake. Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima. Lekoviti deo biljke su cvetovi , listovi i mlade grane. Osuen i iseckan list upotrebljava se u obliku aja kao lek za znojenje i za ispiranje usta od raznih zapaljenja. Lei i promuklost, isti krv, jaa ivce, pomae kod prehlada, izvrsna je za ienje jetre, bubrege i protiv nonog znojenja.

9

Beli slez se upotrebljava za ublaavanje kalja. Koren od belog sleza je poznat u narodnoj medicini i njegova upotreba je mnogo rasprostranjena. Upotrebljava se i za ispiranje kod raznih zapaljenja u ustima. Pitoma nana ( mentha piperita ) - viegodinja zeljasta biljka, razmnoava se iskljuivo vegetativno. Sadi se u jesen i u prolee na dobro pripremljenom terenu. Bolja je jesenja sadnja. Za sadnju 1 ha potebno je oko 2 tone stolona. Sadi se u brazde dubine 10 12 cm sa razmakom izmedju redova od 60 70 cm. Redovno se okopava i prehranjuje. etva se obavlja u fazi cvetanja. Koristi se list, cela biljka i etarsko ulje. Upotrebljavaju se osueni, iseckani listovi u obliku aja. aj od nane uzima se za osveenje, protiv bolova u stomaku, za pojaanje apetita, protiv povraanja, za poboljanje varenja, i protiv slabijih proliva.

KALENDAR SAKUPLJANJA LEKOVITIH BILJAKABiljna vrsta hajducka trava bela breza gorska metvica poljski rastavici ivanjsko cvece plava lincura zdravac kantarion miloduh crni slez pitoma nana rtanjski caj kopriva valerijana divizma deo koji se sakuplja Herba list, kora, pupoljci Herba Herba Herba Rizom Herba Herba Herba cvetovi, listovi Herba Herba koren, herba koren, herba cvet Vreme sakupljanja VI VIII II VII VIII - XI V-X VII - IX XII - III VII - VIII VII - X VII - VIII V - IX VI - X VIII - IX IV - XI VI - XI VI - X staniste livada sume sume njive livada livada sume sikare pasnjaci ruderalna gaji se pasnjaci ruderalna sume ruderalna

1.4. Berba, suenje, pakovanje i uvanje lekovitog bilja Vreme berbe trebalo bi da se poklopi sa najveim sadrajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se upotrebljavaju kao droge.10

Prirodno suenje obavlja se u tankom rastresitom sloju, na daskama, asuri, hartiji, u hladovini i na promaji. Prilikom suenja treba izbegavati esta prevrtanja, da se materijal ne bi drobio i sitnio. Duina suenja zavisi od temperature i vrste droge: 3 8 dana za listove i cvetove, a 14 dana za mesnato korenje. Vetako suenje obavlja se u termikim suarama. Temperatura suenja je: 35 40 stepeni Celzijusovih za aromatino bilje I 50 60 stepeni Celzijusovih za ostalo lekovito bilje. Pakovanje se vri u dakove od papira ili kartonske kutije kako bi se droga sauvala od vlage, kiseonika iz vazduha koji nepovoljno deluje zdruen sa visokom temperaturom i sunevim zracima. Za uvanje osuene droge koriste se suva i promajna skladita sa temperaturom niom od 25 stepeni Celzijusovih. Najdue vreme uvanja pojedinih droga: - cvet kamilice 2 godine - koren lincure 5 godina - koren belog sleza 2 godine - list koprive 2 godine - cvet lipe 1 godina.

1.5. Re, dve o proizvoaima Srbije Neki od naih najveih proizvoaa lekovitog bilja su: : Herba'' i ''Agrobanat''. A to se tie proizvodnje ajeva moemo istai Macval I Beotrade. ''Herba'' je privatno preduzee iz Beograda koje je osnovano 1991. godine. Osnovne delatnosti kojima se firma bavi su: sakupljanje, proizvodnja i prodaja lekovitog, zainskog i aromatinog bilja, eterinih ulja, umskih plodova i umskih semena na domaem i stranom tritu. Inae, ovo preduzee bavi se i uvozom i izvozom: - izvozi se: lekovito bilje, etarska ulja, umska semena i umski plodovi

11

uvozi se: filter papir za ajeve i sirovine za konditorsku i prehrambenu industriju ''Agrobanat'' je holding kompanija iji program proizvodnje lekovitog bilja ve ima tradiciju i do sada su se proizvodila sledea lekovita bilja: kamilica, menta, timijan, melisa i perun liar. Optimalni oblik proizvodnje je na povrini od 20 ha do 30 ha. Program je izvozan. Orijentaciono ulaganje u opremu i obrtna sredstva je 500 000 . Inae, ova kompanija na sopstvenim oranicama obavlja izmeu ostalih i proizvodnju lekovitog bilja od 50 tona. Macval d.o.o. nastupa na svetskom tritu sa prodajom aja od preko 500 tona, gde se kao kupci javljaju firme iz zemalja Zapadne Evrope Nemake, Italije, vajcarske. Okosnicu programa ine grupe finalnih proizvoda meu kojima su filter, klasini, voni i ledeni ajevi. Interesantan je podatak da je ova firma u saradnji sa Subotikom mlekarom prva prizvela ledeni aj ( ICE TEA ) domae proizvodnje na jugoslovenskom tritu.-

II Deo Tabelarno i grafiko prikazivanje12

podaci preuzeti iz Saveznog zavoda za statistiku, odsek poljoprivredaZasejane povrine pod lekovitim biljem u Jugoslaviji u ha, 1998-2002. Godina1998 1999 2000 2001 2002

Jugoslavija1648 1728 1474 1622 1832

Srbija1648 1728 1469 1622 1832

Crna Gora

5

prethodna tabela posluila nam je kao osnova za izradu naredne

Zasejane povrine pod lekovitim biljem u ha za period 1998 2002. godGodina1998 1999 2000 2001 2002 zbir

Jugoslavija1648 1728 1474 1622 1832

Lanani indeksi/ 104.85 85.3 110.04 112.95

Log X/ 2.02 1.93 2.04 2.05 8.05

-izraunavamo geometrijsku sredinu kao jedinu izraunatu meru centralne tendencije kod vremenskih serija -formula za izraunavanje lananih indeksa: Li=Yi/Yi-1 x 100 -formula za geometrijsku sredinu:

13

G = logx / n = 8.05 / 4 = 2.011 = 102.68 % stopa rasta rg =102,68 100 = 2,68 ili

rg = ( YN / Y1 - 1) x 100 = ( 1832 / 1648 1 ) x 100 = ( 1.04 1) x 100 rg = 2,68 % komentar: Povrina pod lekovitim biljem u Jugoslaviji izraena u ha (u periodu od 1998 2002 godine) se iz godine u godinu proseno poveavala za 2,68 %. Graficki prikaz: linijski dijagram

Promet ajeva i lekovitog bilja po vrednosti i koliini, 1999 god. Naziv zemlje Promet Koliina u 000 tona Vrednost u 000 din. Jugoslavija 657 125404 Crna Gora Srbija 42 615 1744 123660

* Vrednost relativni pokazatelj

14

% Crna Gora 1744 / 125404 x 100 = 1,4 % ( priblino 1 % ) % Srbija 123660 / 125404 x 100 = 98,6 % ( priblino 99 % ) grafiki prikaz 1 krug (pitica) X = D / C x 360 ( D deo, C ceo ) Crna Gora 1744 / 125404 x 360 = 5 Srbija 123660 / 125404 x 360 = 355 Grafiki prikaz: krug ( P

I T I C A br. 1)

99% Srbija Crna Gora 1%

komentar: Promet aja i lekovitog bilja po vrednosti je daleko vei u Srbiji od istog u Crnoj Gori s obzirom na klimatske uslove i reljef. * Koliina relativni pokazatelj

15

% Crna Gora 42 / 657 x 100 = 6,4 % % Srbija 615 / 657 x 100 = 93,6 %

Grafiki prikaz: krug

( P I T I C A br. 2)

koliina u 000 tona

94% Srbija Crna Gora 6%

komentar: Moemo uoiti da je promet aja i lekovitog bilja po kolicini takodje daleko vei u Srbiji ( ak 93,6 % ) u odnosu na promet istog u Crnoj Gori.Promet lekovitog bija i ajeva u Srbiji po vr. i kol., 1999. god. Zemlja p r o m e t kol. u 000t vr.u 000din Srbija 615 123660 Centralna Srbija 593 121603 Vojvodina 22 2057 Kosovo i Metohija ... ...

16

Grafiki prikaz stubii

600 500 400 300 200 100 0 Centralna Srbija Vojvodina Centralna Srbija Vojvodina

komentar: to se tie teritorije Srbije i prometa ajeva i lekovitog bilja po koliini uoavamo da Centralna Srbija znatno prednjai sa svojih 96,4 % u odnosu na Vojvodinu ije uee u prometu po koliini na nivou Srbije iznosi samo 3,5 %.

Izvoz lekovitog bija iz Jugoslavije u 2001. god.Lekovito bilje ZemljaBosna i Hercegovina Ceska Republika Hrvatska Italjia Jemen Juzna Afrika Madjarska Nemacka Republikakamilica kadulja nana cvet lipe koren lincure slez zbir %

7 2

1

20 9

0 0

0

2 3

30 2 12

5.8 0.4 2.3

0 0 10 11 3

0 0 0 25 223 1 2 4 9 4 2 32 4 37 277 16 7.2 53.6 3.1

17

Makedonija Rumunija Slovenija Svedska Francuska Holandija Kipar SAD Uganda Kanada Zbir

0 0 0 5 32 83

0 12 0

0 4 2 18 5 32 83 5 517 3.5 0.9 6.2 16.1 0.9 100

2 33 121 292 6 17

3 0 48

komentar: Na osnovu podataka iz tabele moemo zakljuiti da Jugoslavija vie od polovine ukupnog izvoza lekovitog bilja izvozi u Nemaku 53,6 % , na drugom mestu je Amerika 16,1 %, a na treem Maradjarska 7,2%. Od zemalja koje nas okruuju, posle Madjarske ( 7,2 % ) slede: Bosna i Hercegovina ( 5,8 % ) , Republika Makedonija ( 3,1 % ) i Hrvatska ( 2,3 %).

Izvoz kadulje i nane po koliini u periodu od 1996 do 2001. god.Godina kolicina u 000 tona kadulja Y1 nana Y2 Log Y1 Log Y2 Li (nana) Log Li

1996 1997 1998 1999 2000 2001 zbir

248 177 339 254 269 121

374 670 695 332 247 292

2.39 2.25 2.53 2.41 2.43 2.08

2.57 2.83 2.84 2.52 2.39 2.46

179.14 103.73 47.77 74.4 118.2

2.25 2.02 1.68 1.87 2.07 9.89

18

Dinamiku posmatranih serija ( izvoz kadulje i nane iz Jugoslavije u periodu 1996 2001 ) mozemo uporediti koristei odgovarajui dijagram. Koristimo polulogaritamski dijagram.

D I J A G R A M

Indeksi na osnovu kojih posmatramo nivo jedne godine u odnosu na nivo prethodne godine nazivaju se lanani indeksi - Li Li = Yi / Yi 1 Yi - nivo jedne godine Yi 1 - nivo prethodne godine Tako na primer, ako bismo posmatrali izvoz nane u 1998. godini u odnosu na 1997. godinu uoili bismo sledee: L2000

= 247 / 332 x 100 = 74,4 %

19

L 2000 pokazuje da je izvoz nane 2000. godine u odnosu na 1999. godinu bio manji za 25,6 %. L 2001 = 292 / 247 x 100 = 118,2 % Ako posmatramo 2001. godinu moemo uoiti na osnovu lananog indeksa L 2001 da je pojava, u naem sluaju izvoz nane, u odnosu na prethodnu 2000. godinu bio vei za 18,2 %. Ako elimo da odredimo srednji godinji relativan rast ( srednji tempo rasta ) izvoza treba da izraunamo geometrijsku sredinu lananih indeksa G = 179,14 x 103,73 x 47,77 x 74,4 x 118,2 = 95,17 % rg = 95,17 100 = - 4,83 % ili G = log Li / N = 9,89 / 5 = 95,06 % Geometrijska sredina ovih indeksa pokazuje da je relativan rast u periodu 1996. 2001 godine iznosio 95,06 % to znai da je stopa rasta geometrijska stopa rasta rg bila 4,94 %. ( 95,06 100 = - 4,94 %) Geometrijska stopa rasta rg pokazuje da je pojava ( izvoz nane) u periodu od 1996. do 2001. godine u proseku svake godine opadala za (4,94 % ) priblino 5%.

Izvoz lekovitog bija iz Jugoslavije u 2001. godiniLekovito biljekamilica kadulja nana cvet lipe koren lincure slez zbir

Koliina u 000 tona35 121 292 7 17 48 520

%7 23 57 1 3 9 100

20

Grafiki prikaz gredicekol. u 000 t

koren lincure nana kamilica 0 100 200 300 kol. u 000 t

Komentar: Na osnovu grafikog prikaza zakljuujemo da je 2001. godine Jugoslavija od lekovitog bilja najvie izvezla nane (292 000 tona).

Grafiki prikaz krug (

P I T I C A br. 3 )

21

9% 3% 1% 7% kamilica 23% kadulja nana cvet lipe koren lincure 57% slez

komentar: Kada je re o izvozu lekovitog bilja iz Jugoslavije 2001. godine podaci, koje smo dobili na osnovu relativnih frekvencija, ukazuju na to da smo najvie izvezli nane ( 57 %), zatim kadulje ( 23 %), sleza ( 9 %) itd.

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije u Maarsku 2001. god.Lekovito biljekamilica kadulja Nana Slez Zbir

Koliina u 000 tona10 0 25 2 37

%27 0 68 5 100

22

Grafiki prikaz: krug (

P I T I C A br. 4)

5%

27%

kamilica nana slez

68%

komentar: U Maarskoj, kao jednoj od zemalja kojoj najvie izvozimo lekovitog bilja, 2001. godine smo najvie izvezli nane ( 68 % ).

Izvoz lekovitog bija iz Jugoslavije u Nemaku 2001. god.lekovito biljekamilica Nana

Koliina u 000 tona11 223

%4 80

23

cvet lipe Koren lincure Slez Zbir

2 9 32 277

1 3 12 100

Grafiki prikaz: krug12% 3% 1% 4%

( P I T I C A br. 5)

kamilica nana cvet lipe koren lincure slez 80%

Komentar: Na osnovu relativnih frekvencija, zakljuujemo da smo Nemakoj 2001. godine izvezli najvie nane, ak 80 %, dok je na drugom mestu je slez sa 12 %.

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije u Bosnu i Hercegovinu 2001. godineLekovito Biljekamilica Nana

Koliina u 000 tona7 20

%23 6724

koren lincure Kadulja cvet lipe Slez Zbir

0 1 0 2 30

0 3 0 7 100

Graiki prikaz: krug

( P I T I C A br.6 )

3% 7%

23% kamilica nana kadulja slez

67%

Komentar: Kao to moemo uoiti iz grafikog prikaza, odnosno grafikona strukture u krugu Bosna i Hercegovina je 2001. godine od Jugoslavije, kada je re o lekovitom bilju najvie uvezla nane 67 %, zatim kadulje 23%, sleza 7 % i kamilice 3 %.

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije ( poredjenje 1998 / 2001. godinu )Lekovito bilje ukupno

Koliina u tonama1998 1255 2001 520

Relativna frekvencija1998 100 2001 10025

kamilica kadulja nana cvet lipe Koren lincure slez

122 339 695 47 8 44

35 121 292 7 17 48

10 27 54 4 1 4

7 23 57 1 3 9

Grafiki prikaz : krug

( P I T I C A br. 7)1998

4% 1% 4%

10% 27%

kamilica kadulja nana cvet lipe koren lincure slez

54%

Grafiki prikaz: krug

( P I T I C A br. 8)26

2001 9% 3% 1% 7% 23% kamilica kadulja nana cvet lipe koren lincure 57% slez

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije 2000. i 2001. godine (2000=100)Lekovito biljekamilica kadulja

KoliIna Vrednost 2000 2001 2000 2001 qo qi poqo pi qi118 269 35 121 145 403 85 130

pi2.43 1.07

po1.23 1.5

pi qo286.74 287.83

qi po43.05 181.5

27

nana cvet lipe koren lincure slez

247 23 11 79 -

292 7 17 48 -

305 56 30 199 1138

355 21 54 122 767

1.22 3 3.18 2.54 -

1.23 2.43 2.72 2.52 -

301.34 69 34.98 200.66 1180.55

359.16 17.01 46.24 19.05 666

Ipq = piqi / poqo

Ip = piqo / poqo

Iq = qipo / qopo

Ipq = 767 / 1138 = 0,67 x 100 = 67 % ( 67 100 = - 33 % ) Vrednost izvoza lekovitog bilja u 2001. godini u odnosu na 2000. godinu se smanjila za 33 %. Ip = 1180,55 / 1138 = 1,037 X 100 = 103,7 % ( 103,7 100 = 3,7 % ) Izvozne cene lekovitog bilja izraene u $ u 2001. godini u odnosu na 2000. godinu su rasle za 3,7 %. Iq = 666 / 1138 = 0,585 x 100 = 58,5 % ( 58,5 100 = - 41,5 % ) Koliina izvoza lekovitog bilja je u posmatranom periodu opala za 41,5 %.

Izvoz lekovitog bilja iz Jugoslavije 1998. i 2001. godine (1998=100)Lekovito Biljekamilica kadulja nana cvet lipe koren lincure slez

Koliina 1998 2001 qo qi122 339 695 47 8 44 35 121 292 7 17 48

Vredn. U dol. 1998 2001 poqo pi qi180 703 664 162 50 168 1927 85 130 355 21 54 122 767

po1.48 2.07 0.96 3.45 6.25 3.82

pi2.43 1.07 1.22 3 3.18 2.54

pi qo296.46 362.73 847.9 141 25.44 111.76 1785.29

qi po51.8 250.47 280.32 24.15 106.25 183.36 896.35

Ipq = piqi / poqo

Ip = piqo / poqo

Iq =qipo / qopo

Ipq = 767 / 1927 = 0,398 x 100 = 39,8 % ( 39,8 100 = - 60,2 % ) Vrednost izvoza lekovitog bilja 2001. godine u odnosu na 1998. godinu je opala za 60,2 %.28

Ip = 1785,29 / 1927 = 0,926 x 100 = 92,6 % ( 92,6 100 = - 7,4 % ) Izvozne cene lekovitog bilja 2001. godine u odnosu na 1998. godinu opale su za 7,4 %. Iq = 896,35 / 1927 = 0,465 x 100 = 46,5 % ( 46,5 100 = - 53,5 % ) Koliine izvoza lekovitog bilja u 2001. godini u odnosu na 1998. godinu su opale za 53,5 %.

Izvoz nane iz Jugoslavije u periodu od 1996. do 2001. godineGodina 1996 1997 1998 1999 2000 2001 kol. U 000 t 374 670 695 332 247 292 Y* = log (Y) 2.572872 2.826075 2.841985 2.521138 2.392697 2.465983 Yt 2.757531 2.695862 2.634193 2.572524 2.510854 2.449185 (Y / Yt) x 100 93.303441 104.830096 107.888261 98.002527 95.294138 100.661355

Model eksponencijalnog trenda Yt = 659,478415 x 0,867622 t^ Koeficijenti bo = 659,478415 b1 = 0,867622 Se* = 0,166655 Sy*^2 = 0,035530 Ry*^2 = 0,218295

Standardna greka modela Ocena varijanse pojave Y* Indeks determinacije

Razlikujemo etiri metode izbora funkcije trenda: I grafiki metod II metod diferencija III metod standardne greke IV metod pokretnih proseka

29

Mi smo se u naoj analizi opredelili za metod standardne greke. Trend (linearni, parabolini, eksponencijalni) koji ima manju standardnu greku ( Se*) bolje reprezentuje podatke date serije. S obzirom na to da je standardna greka ocene funkcije linernog trenda iznosila 182.606094 , a kod parabolinog 181.821583, mi smo se opredelili za eksponencijalni trend jer je njegova standardna greka najmanja i iznosi 0.166655. Znai, eksponencijalni trend je pogodniji za prikazivanje date vremenske serije, jer se njegova funkcija bolje prolagodjava empirijskim podacima.

Procena budueg razvoja pojave naziva se ekstapolacijom trenda. Predvidjanje se mora zasnivati na pretpostavci da e faktori koji su delovali u posmatranom periodu delovati i dalje priblino istom snagom i bez znaajnog uplitanja novih faktora. Procenjeni izvoz nane za naredne etiri godine Y2002 = 659.478415 * 0.867622^3.5 = 401.196865 Y2003 = 659.478415 * 0.867622^4.5 = 348.087226 Y2004 = 659.478415 * 0.867622^5.5 = 302.008135 Y2005 = 659.4788415 * 0.867622^6.5 = 262.028903

ZAKLJUAK

30

Imajui u vidu monopolski poloaj Jugoslavije po pitanju izvoza lekovitog bilja, malina, pojedinih vrsta gljiva. . . od velike je vanosti da saznamo:- Ko su najvei proizvodjai? - Koje vrste lekovitog bilja najvie izvozimo? - Predvidjanje kretanja izvoza u narednim godinama? Odgovore na ova pitanja, kao i mnoga druga, daje nam statistika. Danas nema vie nijedne grane nauke u kojoj se ne bi mogao uspeno primeniti statistiki nain istraivanja. To su pre svega ekonomske i uopte drutvene nauke, gde se veina pojava moe posmatrati samo statistiki. Na primer, u poljoprivredi se uticaj klimatskih faktora i agrotehnikih mera na prinos kultura istrauje pomou statistikih uzoraka. Sve ee se statistika primenjuje i u: genetici, medicini, fizici, hemiji i sl. Pomou statistikih metoda vre se procene, odmeravaju rizici, istrauju tendencije, analiziraju odnosi i faktori koji ih odredjuju. Dakle, zahvaljujui statistici u analizi trita lekovitim biljem doli smo do zakljuka da Jugoslavija ima veleiki potencijal u proizvodnji lekovitog bilja s obzirom na prirodne uslove ovog podneblja, da se najvie izvozi nana, a da je najvei uvoznik lekovitog bilja Nemaka. Ovi podaci su nam takodje veoma znaajni i radi usmerenja naih raspoloivih sredstava kada je re o nekim buduim poduhvatima, kako po pitnju proizvodnje, tako i po pitanju saradnje sa poslovnim partnerima u zemlji i inostranstvu.

Literatura: 1. Dr. Mileva ii, Dr. Miodrag Lovri, Dr. Dubravka Pavlii Metodi statistike analize, Beograd 2001. god.31

2. Dr. Novica Randjelovi, Dr. Vlastimir Stamenkovi, Mr. Milomir Ili Prirunik o lekovitom bilju, Pirot 1998. god. 3. statistiki bilteni a) Spoljna trgovina od 1996. do 2001. godine b) Unutranja trgovina 1999.

Internet adrese: agrobanat.co.yu www.podgorac.co.yu www.herba.co.yu www.herbateka.co.yu www.Ifvcns.co.yu www.moba.co.yu www.coka.co.yu www.beotrade.co.yu www.serbiafood.co.yu www.pharmacy.bg.ac.yu www.stp.co.yu

32