499_Srpsko medjunarodno privatno pravo u vremenu traznicije

8/7/2019 499_Srpsko medjunarodno privatno pravo u vremenu traznicije

1/29

MajaSTANIVUKOVI*

SRPSKOMEUNARODNOPRIVATNOPRAVOUVREMENUTRANZICIJE:PROMENJENZNAAJ

DRAVLJANSTVAIPREBIVALITA

1.UVOD

Srbija je svoje meunarodno privatno pravo dobila nedavno (2003.

godine)unasledstvoodSavezneRepublikeJugoslavije.Tosedesilousvajanjem Ustavne povelje dravne zajednice Srbija i Crna Gora, koja je

odredila da ova materija ne spada u nadlenost, odnosno da nije predviena kao posao novostvorene dravne zajednice.1 Do tada je meunarodno privatno pravo bilo regulisano saveznim Zakonom o reavanju

sukoba zakona sa propisima drugih zemalja koji je SR Jugoslavia nasledila od bive SFRJ. Prema Ustavnoj povelji, zakoni savezne drave izvan

poslova Srbije i Crne Gore primenjivae se kao zakoni drava lanica dodonoenja novih propisa od strane drava lanica, osim zakona za kojeskuptina drave lanice odlui da se ne primenjuju.2 Na osnovu toga,Zakon o reavanju sukoba zakona postao je zakon Republike Srbije, atakoe i zakon Republike Crne Gore, s tim da vai do onog momentadok te drave ne donesu sopstvene zakone o meunarodnom privatnompravu, ili dok se ne dogovore da ovaj posao zajedniki povere dravnojzajednici.3 Za sada Srbija nije koristila svoju novu zakonodavnu nadlenost u oblasti meunarodnog privatnog prava, osim u domenu steajasa inostranim elementom.4 Kada zakonodavac bude odluio da intervenie na ovom polju, struna javnost treba da mu ponudi dobro promiljena reenja kako bi mogao da se donese jedan kvalitetan zakon koji bipotrajao bar koliko i raniji savezni. Sa milionima iseljenika, stotinama

hiljada izbeglica i sve veim brojem dvojnih dravljana, Srbija je svakako

zeml ako o trebasavremenomeunarodno rivatno ravo.

*Prof,drMajaStanivukovi,Pravnifakultet,UniverzitetuNovomSadu.1 UstavnapoveljadravnezajedniceSrbijaiCrnaGora, lan19.2 UstavnapoveljadravnezajedniceSrbijaiCrnaGora, lan64.3 Tomoguudnitinaosnovu lana17.stav2.Ustavnepovelje.4 VidiZakonosteajnompostupku, lan148.(SlubeniglasnikRS,br.84/2004).

45


2/29

Srpskomeunarodnoprivatnopravouvremenutranzicije:promenjenznaaj..

45

BivisavezniZakonoreavanjusukobazakonasapropisimadrugihzemaljauodreenimodnosima,donetjeu julu1982.godine,astupiojenasnagu1.januara1983.godine.UsklaenjesaUstavomSavezneRepublikeJugoslavijeuoktobru1996.godine.Prilikomusklaivanja,izvrenesuneznatne sadrinske izmene i skraen jenazivzakona.To je,dakle,zakonkojinijemenjanvieoddvadesetgodina.Izdrao jesvepolitikemenekojesupratilenauteritoriju iprimenjivan jeupraksi.Meutim,njegovprelazaksasaveznognarepublikinivo imazaposledicudasepostojeizakonski tekstnemoevieautomatskiprimenjivatiupraksibezdodatnihobjanjenjaitumaenja.Postoje,naime,znatnedilemeokotogakakotrebashvatitinekeodnjegovihodredabaunovomkontekstu naprimer,daliterminejugoslovenskodravljanstvoijugoslovenskidravljaninkojiseuzakonupojavljujuvie oddvestotineputa,sadatrebapopunjavatiodgovarajuimdravljanstvomdrava lanica,ilidravljanstvomSCG.5SlinojeisapitanjemtumaenjaizrazakaotosusudSRJ,prebivalitenateritorijiSRJ,pravoSRJislino.Imaargumenatazausvajanjejednogidrugogtumaenja,aliihovdeneemoiznositi.Konstatujemosamodatakvostanjenemoedugotrajatiida ezakonodavacmoratidainterveniedabiseizbeglarazliitatumaenjazakonskogteksta.

Poredznaajnetransformacijenaegpravnogsistema,tokomposlednjedecenijeuzemljiiusvetuodigralesuseidrugepromenekojeutiunaprimenuzakonaidejsrvanjegovihodredaba.Uzeteucelini,onesvakako iziskujuda sepreispitada li zakonska reenja idaljeodgovarajupotrebamanaedraveinjenihgraana.Nekeodtihpromenadirektnose tiudravljanstvakojeu zakonu imaprominentnuulogukao takavezivanja.Druge,madasenetiudirektnodravljanstva,mogudautiunaopredeljenjezakonodavcaupogleduznaajakoji eubuduedatiovojtakivezivanja.Prenegotoopiemopromeneokojimajere,podsetimosekakvesuokolnostivladaleuvremekadasezakonodavacopredeliozapostojeareenja.

2.DRAVLJANSTVOIPREBIVALITEUVREMEDONOENJAZAKONAOREAVANJUSUKOBAZAKONA

UosnovnipredmetZakonaoreavanjusukobazakonasapropisimadrugihzemaljaspadaodreivanjemerodavnogpravazagraanskopra

vne i trgovinskopravne odnose sa inostranim elementom, odreivanjemeunarodnenadlenostisudovaidrugihorganakojireavajuotakvim

5 U novom Zakonu o parninom postupku RS, u lanovima koji su u ranijem saveznomzakonupominjalidravljanstvoSRJ,sadasepozivanadravljanstvoSCG(naprimer,l.42,60,82.i130).Vidi,takoe,ZakonoparninompostupkuRCG, l.41.i130.


3/29

Maja Stanivukovi

odnosima i odreivanje uslova i postupka za priznanje i izvrenje stra-

nih sudskih i arbitranih odluka donetih u istoj materiji. Zakonodavac se

rukovodio naelom najblie veze6 pri odreivanju merodavnog prava i

nadlenosti, i tenjom ka ostvarivanju maksimalnog mogueg parale-

lizma izmeu nadlenosti domaih sudova i primene domaeg prava.7

Jedno od osnovnih polazita zakonodavca bilo je davanje primarnog

znaaja dravljanstvu kao taki vezivanja za line, porodine i nasledne

odnose. Dravljanstvo lica o ijem je statusu re, odnosno zajedniko dr-

avljanstvo lica, ako ih je vie (branih drugova, roditelja i dece, usvojeni-

ka i usvojilaca) predvieno je kao primarna taka vezivanja za odreiva-

nje merodavnog prava. Takoe, domae dravljanstvo je propisano kao

osnov koji moe da dovede do nadlenosti domaih sudova i da u kombi-

naciji sa drugim vezama stranke sa naom zemljom iskljui mogunost

priznanja stranih odluka u odredenim odnosima. Vie razloga je stajalo iza

takvog izbora. Prvi se sastojao u kontinentalnoj tradiciji naeg meu-

narodnog privatnog prava. Toj tradiciji odgovara naelo primene prava

dravljanstva kao personalnog prava. Oblast statusnih, porodinih i na-

slednih odnosa smatra se posebno vezanom za dravnu pripadnost ue-

snika u odnosu zbog toga to lini poloaj pojedinca i odnosi u porodici

najvie zavise od zakona, obiaja i tradicije sredine iz koje je pojedinac

potekao i ne menjaju se odmah sa promenom sredine. Tome treba doda-

ti elju zakonodavca da domaim dravljanima obezbedi pristup doma-

im sudovima radi reavanja njihovih privatnopravnih problema, te da im

prui zatitu domaeg prava, ak i ako ive u inostranstvu. Na osnovu

iskljuive nadlenosti domaih sudova koja je predviena u pojedinim

statusnim i porodinim stvarima, domai dravljani sa prebivalitem u

zemlji tite se od dejstava stranih sudskih odluka u oblasti njihovih sta-tusnih i porodinih odnosa. Navedeni interesi se zgodno poklapaju sa

injenicom da pravo dravljanstva u najveem broju sluajeva sa inostra-

nim elementom koji su do sada nalazili put do domaih sudova omogu-

ava primenu domaeg prava, dok su sluajevi kada isti princip dovodi do

primene stranog prava pred domaim sudom, do sada bili zanemar-ljivi

zbog malog broja stranaca koji su ranije imali prebivalite na doma-oj

teritoriji. Odabir ove take vezivanja bio je opravdan iz ugla najblie veze,

s obzirom da su u vreme donoenja zakona stranci teko mogli ste-i

jugoslovensko dravljanstvo i da ga nisu mogli stei kao drugo dra-

vljanstvo. Sluajevi dvojnog dravljanstva javljali su se samo kada bi do-mai dravljani tokom ivota stekli, pored jugoslovenskog, i neko drugo

6 P. Lagarde, Le principe de proximite dans le droit interntional prive contemporain, Recueil des cours ,1986,1.1, str. 9.

7 M. de la Muela, Competence territoriale et litiges a element international, Recueil des corns, t.135,1972, str. 63.

- 46 -


4/29

Srpskomeunarodnoprivatnopravouvremenutranzicije:promenjenznaaj

dravljanstvo(akojedrava ije jedravljanstvosteenodozvoljavalasti

canje svogdravljanstva bez otpusta iz ranijegdravljanstva) i kada su

bilaupitanjudecanaihdravljanau inostranstvukoja su istovremeno

sticala nae dravljanstvo po poreklu i dravljanstvo drave u kojoj su

iveli sa roditeljima, roenjem na teritoriji te drave.U najveem broju

slu

ajeva,

dakle,

dravljanstvo

je

predstavljalo

pogodnu

ta

ku

vezivanja

zanaedravljane jer jeukazivalosamona jednopravo naepravo.U

retkimsluajevimakada jesudmoraodaodluujeopravimalicakojasu

poreddomaeg imala jo jednodravljanstvo,problemsereavaopravi

lomodavanjuprimatadomaemdravljanstvu. Inostranodravljanstvo

nijeseuzimalouobzir, akiakobipredstavljalo jedinozajednikodra

vljanstvostranaka poprincipuiskljuivostidomaegdravljanstva.

Zakonodavac jekaodrugutakuvezivanjakoja jetrebalodaobezbe

diprimenunaelanajblievezeunaemmeunarodnomprivatnompra

vuodabraoprebivalite fizikih lica.Naprimer,uporodinimodnosima

kojisenemogupodvrgnutipravudravljanstvazbogtogatosviuesni

cinisudomaidravljani,najee sekao supsidijarnielementvezivanja

pojavljuje njihovo zajedniko prebivalite. Poto se nadlenost domaeg

sudaretkomoezasnovatiakobarjednaodstranakanemaprebivaliteu

zemlji,primenaovogprincipanaodreivanjemerodavnogprava estota

koedovodidoprimenedomaegprava.Nadlenostdomaegpravosua

zasvevrstesporovasainostranimelementommoesezasnovatinaprebi

vaJitutuenogunaojzemlji.Poredtoga,prebivalitetuenogimaulogu

dodatnoguslovauodreivanju iskljuivenadlenostidomaegpravosu

auporodinim stvarimadomaihdravljana.Stranci su,popropisima

koji su vailiu vremedonoenjaZRSZ, tekomogli steiprebivaliteu

naojzemlji,takodajeprimenaovetakevezivanjaupraksiobezbeivala

oba cilja kako nadlenost suda najblie veze iprimenuprava najblie

veze,takoiprimenudomaegpravapreddomaimsudom.

Izborprebivalitakaosupsidijarnetakevezivanjauodnosunadra

vljanstvozasnovan jenapretpostavcidasesamo jednomestomoesma

tratiprebivalitem.Naosnovuovepretpostavke,svakofizikoliceimasa

mojednoprebivaliteito jeujednoonomestosakojimjetolicenajtenje

povezano,mestoukome jeuspostavilo svojenajvre i najdugotrajnije

ivotneveze dom,porodicu izaposlenje.Meutim,uprethodnojSFRJ,

nasamompoetkuprimenezakona,pojamprebivalitaseodvojioodreal

nosti, jer jedomaimdravljanimakojisuodlazilinaradu inostranstvo,sudnaosnovunamerepovratkapriznaozadravanjekontinuiranogprebi

valitauzemlji,tokomcelog,ponekadveomadugotrajnogperiodaborav

kau inostranstvu.Prebivalite seu sudskojpraksi bilopribliilopojmu

dravljanstva.Svakidomaidravljaninimaojeprebivaliteunekomme

stuuzemljiinijegauoimasudatakolakogubio,bezobziranaduinu

47


5/29


6/29


dravljanstva.Tajopteprihvaenistavnajbolje izraavaKonvencijao iz

vesnimpitanjimakojasetiusukobazakonaodravljanstvu,zakljuenau

Hagu 1930. godine.11 Konvencija poinje sledeom preambulom: Sva

kolicetrebadaimadravljanstvo,itosamojednodravljanstvo. Ististav

potvruje i Konvencija Saveta Evrope iz 1963. godine o smanjivanju

sluajeva dvojnog dravljanstva i vojnim obavezama u sluaju viestru

kogdravljanstva.Prematojkonvenciji,dravljaninjednedraveugovor

niceautomatskigubidravljanstvoakodobrovoljnosteknedravljanstvo

druge drave ugovornice (lan 1. stav l).12 Meutim, stroga reenja te

konvencije bila su tokom vremena menjana protokolima koji su dozvo

lili odreene izuzetke od automatskog gubitka dravljanstva. Ogromne

razmeremigracija13doprinelesudaseranijashvatanjaoobaveznojjedin

stvenosti dravljanstva, postepeno zamene idejom o uslovnoj prihvatljivostidvojnedravnepripadnosti.14Kada je1997.godineuokviruSaveta

EvropeusvojenanovaKonvencijaodravljanstvu,onajeu lanu15.zau

zelapotpunoneutralanstav:Konvencijaneograniavapravodrave,da

u svom internompravuodredi,da linjenidravljanikoji steknu ilikoji

ve imajudravljanstvodrugedravemoguzadratinjenodravljanstvo

iligagube,kaoidali jeotpustiligubitakdrugogdravljanstvauslovza

sticanje ili zadravanje njenog dravljanstva. U nacionalnom zakono

davstvu

mnogih

drava

u

toku

poslednje

decenije

izvrene

su

promene

ko eomo uava ulakestican eilizadravan edvo no dravl anstva.15

11 Stupila na snagu 1937. godine. Kraljevina Jugoslavija ju je potpisala, ali je nije ratifikovala.

12 To su Austrija, Belgija, Danska, Irska, Luksemburg, Francuska Holandija, Italija, Norveka, panija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Nemaka i vedska bile su lanice, ali su otkazale ovu konvenciju po donoenju novih propisa u kojima su priznale mogunost sticanja dvojnog dravljanstva. vedska je takav zakon donela 2001. godine, aNemaka1999.godine.

13 Prema procenama UN, vise od 185 miliona ljudi trenutno ive van zemlje svoga dravljanstva.VidiD.A.Martin,Introduction,TheTrendTowardDualNationality,uknjiziRightsandDutiesofDualNationals:EvolutionandProspects,str.5.14 G.de laPradelle,TheFrenchCitizenshipTradition,u knjiziDualNationality,SocialRights andFederalCitizenshipintheUSandEurope:TheReinventionofCitizenship,str.193.

15 VidiD.A.Martin,op.cit,str.318.iD.A.Martin,NewRulesforDualNationality,uknjiziDualNationality, Social Rights and Federal Citizenship in the US and Europe: The Reinvention ofCitizenship, str. 3460. Svoje zakone o dravljanstvu u poslednjoj deceniji menjale su, naprimer,sledeedrave:Belgija(2000),Danska(1999),Finska(2003),Francuska(1999),Grka(2000), Holandija (2000), Island (1998), Meksiko (1998), Moldavija (2000), Nemaka (1999),Norveka (1999),Portugalija (novizakon jeupripremi),vajcarska (2000),vedska (2001),UjedinjenoKraljevstvo(2002),itd.VidiG.R.deGroot,LossofNationality:ACriticalInventory,uknjiziRightsandDutiesofDualNationals:EvolutionandProspects,str.291.

49


7/29

50

Maja Stanivukovi

Sa jedne strane,umnogim imigracionimdravamaublaen je ilipotpuno ukinut zahtev da lice koje stie dravljanstvo naturalizacijom moraprethodnodobitiotpust iz svogprethodnogdravljanstva iliga seodrei.U onim zemljama u kojima ovaj zahtev i dalje postoji, liberalnije seprimenjuju izuzeci na primer: otpust se ne trai kada dravaprvobit

nogdravljanstvapravnoilifinansijskiznatnooteavaotpustiodricanje.Ovaj princip usvojen je i u Evropskoj konvenciji o dravljanstvu.16

Imigracione zemlje imaju razloga za ublaavanje zakonskih ogranienjakoja seodnosena sticanjedomaegdravljanstva.Timeonepostiubolju integracijudoseljenika,odkojihmnogineelesasvimdaprekinuvezu sa prethodnom dravom, mada rado prihvataju dravljanstvo novedrave.Sdrugestrane,emigracionedravesutakoenapustilesvojnekadanji rigidan stavda sticanje stranogdravljanstva od strane iseljenikapredstavlja vid izdaje domovine.U skladu s tim, te zemlje izmenile susvoje zakonodavstvo tako to su ukinule odredbe svojih zakona premakojimadomaidravljanikojidobrovoljnosteknunekostranodravljanstvoautomatskigubedomae.17Nekeodnjih akohrabruju svojenekadanje dravljane koji su se iselili iz zemlje i stekli novo dravljanstvodaponovno zatrae idobiju iprvobitnodravljanstvo.18Zemlje emigracijeu tomenalazesvojekonomski ipolitiki interes odravanjevezesaiseljenicima kao potencijalnim posetiocima zemlje, investitorima, donatorima, glasaima i slino. Pojedine drave, davanjem dravljanstvapripadnicima svog naroda koji ive kaomanjinau susednim zemljama,eledaojaajuvezusadijasporom ida jojobezbedeboljipravnipoloajodonogkojibionaimalanaosnovudravljanstvadravesvogprebivalita.Konano,uzrocimapoveanjabrojadvojnihdravljana trebadodati iporast brojameunarodnih brakova, praen injenicom da oba suprunika prema savremenim zakonskim odredbama veine zemalja moguzadratisvojedravljanstvo,to estoautomatskidovodidotogadadete

16 Drava lanicanesme traitiodricanje iligubitakdrugogdravljanstvakaouslovza

sticanjeilizadravanjesopstvenog,akosutakvoodricanjeiligubitaknemoguiilisene

mogurazumnozahtevati (lan16).

17 Meu drave koje imaju ovakvu odredbu uz odreene izuzetke spadaju, na primer,

Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemaka, Island, Luksemburg, Holandija, Nor

veka,Spanija,ameudravekojenepredviajugubitak sopstvenogdravljanstvau

sluaju dobrovoljnog sticanja novog, spadaju, na primer, Kanada, Francuska, Gr

ka, Irska,Meksiko,Moldavija, Poljska, Portugalija, vedska, vajcarska, Turska, Uje

dinjenoKraljevstvo,SAD.Vidi:G.R.deGroot,op.cit,str.279.

18 Na primer, u nemakoj tampi je objavljeno da je predsednik Turske apelovao na

dravljane Turske uNemakoj da se naturalizuju kaoNemci kako bimogli da uti

unanemakupolitikuuskladusaturskimstavovima.Vidi:K.D.Schnapauff,Bosniak

on thePostnationalTransformation ofCitizenship,uknjiziRightsandDutiesofDual

Nationals:EvolutionandProspects,str.49.


8/29


priroenjudobijadva,pa akitridravljanstva(akoserodiutreojdr

avi).Ranijesuovakvisluajevibiliretkijersuzakonodavciinsistiralina

promeni dravljanstva branog druga (obino ene) u sluaju udaje za

sopstvenog dravljanina. Tako su lanovi nekadanje meunarodne

porodice,popravilu,bilipodvrgnuti jednomzakonudravljanstva,dok

su lanovi savremenemeunarodneporodicenajeepodvrgnuti razliitim i pri tome, viestrukim dravljanstvima. Moemo zakljuiti da u

situacijamazakoje jemeunarodnoprivatnopravonajviezainteresova

no,dvojnodravljanstvopostajepravilo.19

3.1.1.Promenadomaegzakonodavstvaodravljanstvu olakano

sticanjedvojnogdravljanstva

Opisani trend nije zaobiao ni nau zemlju i njeno najblie okru

enje.20Ve su izmeneZakona o jugoslovenskomdravljanstvu izmar

ta2001.

godine

(naro

ito

novi

l.47.

i48)

nagovetavali

da

seklatno

ikod

nas okree na drugu stranu u pogledu dvojnog dravljanstva. Me

utim, puni zamah ono je dobilo tek donoenjem Zakona o dravljan

stvu Republike Srbije, u decembru 2004. godine, koji sadri brojne od

redbekojeolakavaju sticanje srpskogdravljanstva.Zakonne samoda

tolerie sluajeve kada domai dravljanin dobrovoljno ili roenjem

steknedravljanstvo stranedraveporednaeg, to je,uostalom, ipret

hodni jugoslovenski zakon inio,ve predvianiz odredabana osnovu

kojih sedravljanstvoRepublikeSrbijemoe stei, iakopodnosilac zah

teva ve imadrugodravljanstvo.Naveemoukratko koji su to slua

jevi. Bez gubitka stranog dravljanstva, dravljanstvo Republike Srbijemoestei:

a.punoletno licekoje jeroenona teritorijiSrbije,akoprepodnoe

njazahtevaneprekidnoboravinanjenojteritoriji2godine;21

b.stranackoji jenajmanje3godineubrakusadravljaninomSrbije

iimaodobrenjezastalnonastanjenje;22

c. punoletni iseljenik i njegov potomak, kao i brani drugovi ovih

lica;23

d.stranac ijibiprijempredstavljaointereszaRepublikuSrbiju,kao

ibranidrugovoglica;24

19 A.Bucher,op.cit,str.33.20 OzakonodavstvunovihdravanastalihnaprostorubiveSFRJ,vidiV. ok,op.cit,str.

95103.

21 ZDRS, lan16.Madazakonnekaeizriitoda jere opunoletnomlieu,toproistie izzahtevadatolicedaizjavudaSrbijusmatrasvojomdravom.

22 ZDRS, lan17.23 ZDRS, lan18.24 ZDRS, lan19.

51


9/29

Maja Stanivukovi

e. deca roditelja koji su prijemom stekli dravljanstvo Republike

Srbije;25

f. punoletno licekoje jepripadniksrpskog ilinekogdrugognaroda

ilietnikezajednicesateritorijeRepublikeSrbije,kojinemaprebi

valiteuSrbiji;26

g. liceroenoudrugojrepubliciranijeSFRJkoje jeimalodravljan

stvo druge republike ili sada ima dravljanstvo druge drave

nasta

lena teritorijiSFRJ,ako je izbeglica,prognano ili raseljeno liceu

Srbijiiliinostranstvu;27

h. dravljaninSFRJkoji je imaodravljanstvodrugerepublikerani

jeSFRJ,odnosno imadravljanstvodrugedravenastalena teri

toriji ranije SFRJ i prijavljeno prebivalite na teritorijiRepublike

Srbije

od

najmanje

9

godina,

ako

podnese

zahtev

za

upis

u

knjigudravljana;28i

i. licekojejeranijeotputenoizdravljanstvaRepublikeSrbijeiste

klojestranodravljanstvo,akopodnesezahtevzaponovnostica

nje.29

Navedenim odredbama, koje same po sebi ve predstavljaju bogat

izborosnovazanastanakdvojnihdravljana,trebadodatiiodredbeosti

canjudravljanstvapoporeklu, sadraneu l.710.Zakonaodravljan

stvu,kojeuprincipuomoguavajudadeteroenjem istovremenostekne

visedravljanstava.

Srbija iCrnaGora je 2002. godine zakljuila sa Bosnom iHercego

vinomUgovor o dvojnom dravljanstvu, koji pod odreenim uslovima

dajemogunost dravljanima jedne drave ugovornice da steknu dra

vljanstvodrugedraveugovornice,bezgubitkaprvogdravljanstva.30

3.1.2.Poveanbrojemigranatakojisuprestalibiti

domaidravljaniilisupostali

dvojnidravljani

Kao to smo rekli, jedanodosnovnih ciljevausvajanjadravljanstva

kao take vezivanja sastojao se u tome da se na privremene iseljenikeiz nae zemlje produi ruka zatite domaih sudova i domaeg prava.

Uvremedonoenjazakona,najveibrojiseljenikaodlaziojenatzv.

25 ZDRS, lan20.26 ZDRS, lan23.stavl.27 ZDRS, lan23.stav2.28 ZDRS, lan51.29 ZDRS, lan34.30 Vidi Zakon o potvrivanju Ugovora o dvojnom dravljanstvu izmeu SRJ i BiH,SlubenilistSRJ,Meunarodniugovori,br.2/2003,str.55.

52


10/29


privremeni rad u inostranstvo i nije menjao dravljanstvo tokom svogboravkau stranoj zemlji.Naa emigracija seu to vremeuglavnom kretala u pravcu evropskih zemalja,Austrije, Francuske,Nemake, Belgije,vajcarske, Velike Britanije i vedske. Geografska blizina omoguavala je naim dravljanima est fiziki kontakt sa domaom zemljom, tako

dadravljanskapovezanostnijebilasamoformalna,negosestalnoobnavljalaredovnimposetama iboravkomna teritorijidomaedrave.Poredpatriotskihrazloga,zaduezadravanjedomaegdravljanstvaovihlicabila je zasluna i injenica da mnoge od navedenih zapadnoevropskihdravau svom zakonodavstvunisupredviale lakumogunost sticanjasvogdravljanstvaza imigrante,nitisudozvoljavale sticanje sopstvenogkaodrugogdravljanstva.

U poslednje dve decenije situacija se znatno izmenila. Prvo, veinadomaih iseljenikauovomperiodu iselila senadrugekontinente preteno australijski i ameriki. Sticanje novogdravljanstva bilo je znatno

brei eenegouprethodnojgeneracijiemigranata, jerzemljeukojesusenoviemigrantiodseliliimajumnogoliberalnijezakonodavstvoodravljanstvu omoguavaju sticanje sopstvenogdravljanstva zakraevreme,amnogeodnjihseneprotivetomedalicekojestienjihovo,zadriisvoje prethodno dravljanstvo (na primer, Kanada, Australija, SAD).31Paralelno sa tim, iz razloga koje smo prethodno opisali, umnogim zapadnoevropskim dravama izvrena je liberalizacija zakonodavstva odravljanstvu, takoda su nasi iseljenici iu ovim zemljamamogli lakesteinjihovodravljanstvo(naprimer,uFinskoj,vajcarskoj,vedskoj,adonekle iNemakoj).32Nekeod tihzemaljazadralesuuslovdanaturalizovanistranacmoradadobijeotpust izsvogprethodnogdravljanstva(naprimer,Austrija,Nemaka),doksumnogepotpunopromenilepolitikuidozvolileimigrantimadazadreisvojeprethodnodravljanstvo(naprimer,vajcarska,vedska iFinska,aFrancuska jeodranije takopostupala).Olakano je i sticanjedravljanstvapremamestu roenja zadecuuseljenikadabiseonatobreintegrisalausredinuukojojsuodrasla.Pritorm se u nekim zemljama trai, a u drugim ne trai, da se potomciuseljenikaodreknusvogdravljanstvapoporekluprilikomnaturalizacije

31 Mada u SAD postoji obaveza odricanja od ranijeg dravljanstva prilikom prijema uameriko,ovajpropisseupraksinesprovodi.

32 U Nemakoj je izmenama Zakona o dravljansrvu od 1999. godine period boravka koji se trai za sticanje dravljanstva skraen sa 15 na osam godina. U predlogu zakona bilo je predvieno da sticalac moe zadrati svoje ranije dravljanstvo, ali je pod pritiskom javnosti ovaj predlog kasnije povuen, tako da se sada sticalac nemakog dravljanstva po ovom osnovu mora prethodno odrei svog ranijeg dravljanstva.VidiM.Wiedermann,DevelopmentodDualNationalityunderGermanLaw,uknjiziRightsandDutiesofDualNationals:EvolutionandProspects,str.341.

53


11/29

Maja Stanivukovi

udravljanstvozemljedomaina.33Navedeneolakicedovodedotogada

naidravljaniunekimaod tihzemaljapostajudvojnidravljani,doku

drugimaprestajubitinasidravljaniipostajustranci.

S druge strane, dananji iseljenici imaju na raspolaganju vee teh

nikemogunosti nego nekadanje generacije da zadre trajne veze sa

domovinom. ak i ako su se odrekli domaeg dravljanstva, nije uveksasvim izvesnoda enjihovaodlukao integrisanjuudrugu sredinubiti

konana.Mnogi od njih ostaju idalje veomapovezani sadomaom ze

mljom, i tapovezanostmoe tokomduegperiodaparalelnopostojatisa

vezamakojesestvarajusanovomdravom.

3.1.3.Poveanbrojstranihlicanadomaojteritoriji

Osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavia nije imalamnogo

dodira sa stranim rezidentima. Relativno retki stranci koji su iveli na

naoj teritoriji bili su diplomatski iliprivrednipredstavnici svojih drava, strani studenti ipojedincikoji bi sklopilibrak sadomaimdravlja

nima.Umeuvremenu,Srbija jepostaladomainodreenombrojueko

nomskih imigranata. Istina, veina imigranata nemaju nameru trajnog

nastanjenjauSrbiji,ve sutusamoprivremeno,dokihinteresitrgovinei

rada ne odvedu dalje.34Meutim, njihov privremeni boravakmoe po

trajati iponekolikogodina, to jedovoljanperiod za zasnivanje redov

nogboravita.Tokomprivremenogboravka,uvezisatimlicimamoguda

iskrsnu pitanja statusnog, porodinog ili naslednog prava (na primer,

zakljuenje ili razvodbraka, roenjedeteta,usvojenje, smrt),koja epo

nekadmoratida se reavajuprednaim sudovima iliorganimauprave.Poredovekategorijelica,postepenompoveanjubrojastranacakojitokom

dueg vremena borave na domaoj teritoriji doprinosi i proces pri

vatizacijedomaihprivrednihdrutava iosnivanjanovihukomeuznat

noj meri uestvuju i stranci radnici i funkcioneri stranih investitora.

Ponekadsu tistranci,ustvaribiviemigranti ilinjihovipotomci,bivi

domai dravljani koji su umeuvremenu stekli strano dravljanstvo i

zaposlili seu stranim firmama koje investirajuunauprivredu.Kona

no,tusuipredstavniciraznihvladinihinevladinihstranihimeunarod

nihorganizacija

koji

privremeno

borave

unaoj

zemlji.

Posledica

toga

je

da edomaisudovibiti eeuprilicidaprimenjujustranopravo

33 Tako, prema nemakom Zakonu o dravljanstvu od 1999. godine, deca stranacaroena na teritoriji Nemake mogu stei nemako dravljanstvo ako je bar jedan

roditelj imao osam godina redovno boravite u Nemakoj, s tim da nakon to po

stanu punoletni do svoje 23. godinemoraju da se opredele da li e zadrati nema

koilidrugodravljanstvo.Ibidem,str.340.

34 Vidi lanakBalkanskamigracionagibanja,NIN,9.juna2005,str.3031.

54


12/29


naosnovu relevantnihodredaba zakonanego to su to ranijebili.Para

lelizam izmeunadlenosti imerodavnogpravavieneebititako esta

pojavakaonekad.

Treba dodati da najbrojniju kategoriju stranaca koji ive u Srbiji

trenutno ineizbeglice,35alisekodovihlicanepojavljujepotrebazapri

menom stranog prava, bez obzira na to iji su dravljani, jer je pitanjemerodavnogpravazalinistatusregulisano lanom12.Konvencijeosta

tusuizbeglicaiz1951.godine,kojimjepredvienaprimenapravadrave

prebivalita,aunedostatkuprebivalita,pravadraveboravita.

3.2.Promenjenznaajprebivalita

U uvodnom delu istakli smo problem koji se od poetka primene

Zakona o reavanju sukoba zakona javljao prilikom kvalifikacije prebi

valitadomaihdravljanakojisuotiliuinostranstvoupotrazizazapo

slenjem.Dvadesetgodinakasnijeproblem je jouoljiviji.Ranijipristupprebivalitu graana nije semnogo promenio oni i dalje imaju prebi

valiteuzemlji itekogagube,bezobziranatotomogubitiupisaniu

registreprebivalita iu stranim zemljama.Ako samineodjaveprebiva

lite u naoj zemlji, oni ostaju upisani u evidenciju organa unutranjih

poslova bez vremenskog ogranienja. Prilikom odluivanja o njihovim

odnosima,sudpolaziodpodataka izevidencije ineuputaseustvarno

injenino stanje.36Pored toga,polazeiod ranijegprincipada svakido

maidravljanintrebadaimaprebivaliteunekommestuuzemlji,orga

ni unutranjih poslova bez prave provere injeninog stanja prihvataju

prijaveprebivalita oddvojnihdravljanakoji imajudravljanstvonekeodsusednihdrava.Ovinaidravljani,meutim,nemajuuvekstvarnu

namerudasenastanenadomaojteritorijiilinisusasvimsigurnidali e

se nastaniti na teritoriji nae ili susedne drave, ili radi ostvarenja sop

stvenih interesa eleda imajuprebivalite na obamesta. Bez obzira na

nameru,onimnogo lakeodstranacadobijajupotvrduoprijaviprebiva

lita i linukartu.Na tajnainpostupajune samoorganiuSrbijinego,

izgleda, ioniususednimdravamakojesunekad inilebivuSFRJ.Ta

ko smo, paralelno samultiplikacijom dravljanstava, odjednom suoeni

isapojavommultiplikacijedomicila.Madanemastatistikihpodatakao

35 USrbijiiCrnojGorijoihimaviseod280.000premapodacimaUNHCR.36 Cinjenicapostojanjaprebivalita...nemoeseutvrivati... slubenomproverom.Ova

okolnost moe se dokazivati iskljuivo na osnovu podataka iz evidencije nad

lenog organa unutranjih poslova, to proizilazi iz odredbe lana 20. Zakona o

prebivalitu i boravitu, ako tuilac tvrdida svoje prebivalite nijepromenio poziva

juiseupravonaevidencijuorganaunutranjihposlova.OdlukaVrhovnogsudaSrbije,

U.2281/93od8.septembra1993.godine,Izborsudskeprakse,br.6/1994.

55


13/29

Maja Stanivukovi

rairenostiovepojave,empirijanamgovoridanekidomaidravljanikojasuujednoidravljanisusednihdrava(naroitoHrvatskeiBosneiHercegovine),porednaeg,imajuprijavljenoprebivaliteiutimzemljama.

4.

PITANJA

KOJA

PROISTI

UIZ

OPISANIH

PROMENA

Usled izloenihpromena,zakonodavacuSrbiji trebasebidapostavidvapitanja:

-da liprilikomdonoenjanovogZakona omeunarodnomprivatnom pravu, ili prilagoavanja ranijeg saveznog zakona treba apsolutnoostatipripraviludadomaedravljanstvoiskljuujesvaostala?

-da litrebamenjatiosnovnukoncepcijuzakona iveiznaajpridatinekojnovojtakivezivanja,porediliumestodravljanstvaiprebivalita?

Odgovore emo potraiti, uzimajui kao primer neka reenja belgij

skogZakonaomeunarodnomprivatnompravu,kojinamjepogodanzauporeivanje zbog toga to je Belgija drava koja tradicionalno pripadakrugudravakojesuseopredelilezadravljanstvokaotakuvezivanja izatoto jeovajzakondonet2004.godine,pasunjegovitvorci imalimogunostdauzmuuobzirrelativnoskorepromeneuporednogzakonodavstvaodravljanstvuokojimasmogovorili.

5.PREDLOENAREENJA

5.1.Iskljuivikarakterdomaegdravljanstva

Odredbao iskljuivostidomaegdravljanstva sadranau lanu 11.stav 1. Zakona o reavanju sukoba zakona, uvek daje prednost dravljanstvuSRJ37nadeventualnimdrugimdravljanstvomkoje to lice ima:Ako lice koje je dravljanin SavezneRepublike Jugoslavije ima i dravljanstvonekedrugedrave,zaprimenjivanjeovogzakonasmatrasedaima samodravljanstvo SavezneRepublike Jugoslavije.38U takvim sluajevimanepostavljasepitanjepostojanjaefektivneveze,kaokadasuupitanju dvojni dravljani koji nemaju domae dravljanstvo nije, naprimer,bitnoto to liceivi iradiudrugojzemlji iji je takoedravljanin.Dalise,onda,primenomovogreenjaupromenjenimokolnostima,

37 U ovom raduneemo zauzimati stav okopitanjada li termine jugoslovenski i ,,Savezna Republika Jugoslavija treba prilikom primene u Srbiji zameniti terminimasrpski i Republika Srbija ili pak terminom Srbija i Crna Gora. Sve zakonskeodredbe u daljem tekstu navedene suu obliku koji su imaledok jeZakon o reavanjusukobazakonabiosaveznizakon.

38 U Zakonu o dravljanstvu Republike Srbije, prednost se daje domaem dravljanstvukadasedvojnidravljaninnalazinateritorijiRepublikeSrbije (lan5).

56


14/29


kadaimamosveviedvojnihdravljana,suvieodstupaodprincipanajblieveze?Trebaligauodreenimsluajevimakorigovati?

Naezakonsko reenjezasnovano jena lanu3.Hakekonvencijeoizvesnimpitanjimakoja se tiu sukobazakonaodravljanstvuod1930.godine. Ako se osvrnemo na uporednomeunarodno privatno pravo,

videemo da veina drava danas u svom meunarodnom privatnompravuprihvata istopravilo.39Retke sudravekojeodnjegaodstupaju ikoje kod dvojnih dravljana dosledno utvruju efektivno dravljanstvoak i kada je re o njihovim sopstvenim dravljanima.40Primer jo jednogmogueg reenja prua nam holandski Zakon o sukobu zakona umaterijiporekla.41Unormamakojeodreujumerodavnopravozautvrivanjeporekladeteta roenogubraku (lan1),zautvrivanjeporekladetetaroenogvanbraka,tubomzautvrivanjeoinstva(lan6),kao izasadrinuvezeporekla(lan8),predvienajelestvicataakavezivanja prvo se primenjuje pravo zajednikog dravljanstva branih drugova,

odnosnomajke ioca,zatim,akonemajuzajednikodravljanstvo,pravonjihovogredovnogboravitaikonano,akonemajunizajednikoredovnoboravite,pravoredovnogboravitadeteta.Akomuiena,odnosnomajkaiotacimajuviseodjednogzajednikogdravljanstva,smatrasedanemaju zajedniko dravljanstvo. To znai da se kod branih parovadvojnihdravljanakoji suujedno idravljaninekedrugedrave,odluujuomvezom smatra redovnoboravite,bezobzirana toda libranidrugoviimajudravljanstvodraveredovnogboravita.

Evropskakonvencijaodravljanstvuiz1997.godinepredviadasvakadravasvojimdravljanimakojiimajuidrugodravljanstvoaboravenanjenoj teritorijidaje istaprava idunostikao i ostalim svojimdravljanima.Meutim, primena ovog pravila ne utie na primenu pravilameunarodnogprivatnogpravasvakedrave lanicekojasupredvienazasluajdvojnogdravljanstva(lan17).

Akose izvrianalizakonkretnihrezultataprimene lana11. stav1.bivegsaveznogzakona,morasezakljuitidaukombinacijisanormama

39 Naprimer,panija(lan9.stav9.GZ),Austrija(lan9.stav1.ZMPP),Nemaka(lan5.stav1.UvodnogzakonazaGZ),Italija(lan19.stav2.ZakonaoreformiMPP),Poljska(lan 2. stav 1.ZMPP),Maarska (lan 11. stav 2.ZMPP),Rumunija (lan 12. stav 2.ZMPP),Turska(lan4.podb.ZMPP),Tunis(lan39.stav3.ZMPP),Japan(lan28.stav1.ZakonaHorei),Francuska(naosnovuodlukaKasacionogsuda).NovibelgijskiZMPPiz2004.godineusvajaistoreenjeu lanu3.par.2.pod1.

40 To su vajcarska (lan 23. stav 2. ZMPP),Uzbekistan [clan 1168. stav 2.GZ (1997)],Belorusija[lan1103,stav1GZ(1999)],Holandijakadajeupitanjurazvod lan1.stav1.Zakonaod25.marta1971.

41 Prevod zakonana francuskiobjavljen jeuRevue critique de droit internationalprive,br.2/2002,str.389393.

57


15/29


16/29


drugedraveukojoj jedeteodrasloi ijedravljanstvo ima,moglabida

bude sporna. Stoga, de lege ferenda, u sluajevima kada postoji zajednikostranodravljanstvo,nebitrebaloutvrivatidravljanstvozasebnoza

suprunikakojijedomaidravljanin.

Slinaodsutnost stvarnepovezanosti sporanaom teritorijommogla

bise javiti iubrakorazvodnimsporovimaukojimasuobabranadrugadomai dravljani i ujedno dravljani strane drave u kojoj imaju i

prebivalite.Na sud je tada nadleanna osnovu lana 61. iprimenjuje

domaepravonapitanjarazvodaipoveredetetanaosnovu lana11.stav

1.i l.35.i40.Zakonaoreavanjusukobazakona,bezobziranatokoliko

dugove branidrugoviinjihovodeteivenateritorijistranedrave,ito

je dravljanska veza sa naom dravom postala ili ak od poetka bila

samoformalna.

Treisluajtiesesituacijekadadvojnidravljaninimaistovremenoi

dvojno prebivalite u obe drave iji je dravljanin, o emu smo ranije

govorili.Tadasetakoeotvaramogunostdanaisudovi ilidrugiorganiodluujuu sporovimapokrenutimprotivnjega,ponekad iprimenom

domaegprava,mada jekonkretansporilipredmet jaepovezansadru

gomdravom.

Oviprimeripokazujudaprimena lana11. stav1.moedabudeu

suprotnostisaprincipomnajblieveze.Drugazamerkakojasemoesta

vitireenjuiz lana11.stav1,jestedaonosuvieznaajapridajesuvereni

tetudrave, a zanemaruje eventualnedrugaije interese samih stranaka.

Naime,dvojnidravljani ebitiu situacijida reenjenjihovih statusnih,

porodinih inaslednihodnosazavisiod togakoji sud (sudkojedrave)

reavaukonkretnomsluaju.Suduprvojdravinjihovogdravljanstva

zakljuiedasuonisamodravljanitedraveidanjihoviodnositrebada

sereavajupopravu tedrave,dok esududrugojdravinjihovogdr

avljanstvazakljuitiistotakodasuonisamodravljanitedrugedravei

primenie sopstveno pravo. Stoga bi u interesu meunarodne pravi

nosti de lege ferenda trebalodozvolitidomaimdravljanimakoji imaju idravljanstvo druge drave da sami izaberu izmeu ta dva pravna re

ima zaone svojeodnosekojipotpadajupodprimenupravadravljan

stva.Konano,moesepostavitipitanjeda li jeudomenupriznanjaod

lukastranih

sudova

potrebno

napraviti

odredene

izuzetke

kada

su

upita

njudvojnidravljani. Iskljuivanadlenostdomaeg sudauporodinim

stvarima (ponitaj i razvod braka, utvrivanje i osporavanje oinstva i

materinstva, povera dece na staranje) zasniva se na principu da tueni

imadravljanstvoSrbije iCrneGore iprebivalite iliboraviteuSrbiji.44

Akojeodlukudoneosuddrugedrave ijedravljanstvonadravljanin

44 ZRSZ,lan 61. stav 2, lan 64. stav 2, lan 66. stav 2.

59


17/29

Maja Stanvukovi

takodeima(naprimer,sudBiHiliHrvatske),atueniimaprebivaliteiliboraviteuSrbiji,priznanje ebitiuskraeno(pritorn,kaotosmorekli,tueni ponekad paralelno ima prijavljenoprebivalite iu drugojdravisvogdravljanstva).Problembi semogaoreitizakljuenjemdvostranihsporazumaopriznanjuiizvrenjuodlukasaonimdravamasakojimasu

sluajevidvojnogdravljanstvanajei.Meutim,ostaje injenicada sekoddvojnihdravljanamora izvritiboljaraspodelanadlenosti,kojabiostavilamogunostobemadravamadadelujuu interesuovih lica,ali iomoguila da odluke donete u jednoj dravi imaju dejstvo i u drugoj.Princip iskljuivosti domaeg dravljanstva omoguava ostvarivanje prvog,alineidrugogcilja.

Dobru ilustraciju pomenutog nesklada izmeu interesa stranaka idravepredstavljajedansluajkojijereavaoEvropskisudpravde,ukojem jepostavljenopitanjemerodavnostipravadravljanstvazaodreivanjeprezimenadecekojasubiladravljaniBelgije ipanije.45Decasuro

enauBelgiji od ocadravljanina panije imajke,Belgijanke.Prilikomupisa roenjadeca su dobilaprezime svog oca GarsijaAbeljo (GarciaAvello). Deca su takoe registrovana u panskom konzulatu u Briselu pod prezimenom Garsija Veber (Garcia Weber), u skladu sa panskimpravom i obiajima (Garsija je bilo prvo prezime oca, aVeber devojako prezimemajke). Prezime se, naime, po panskom pravu i obiajimasastojioddvaelementa:prvogelementakoji iniprvoprezimeocaidrugog elementa koji dni prvo prezime majke. Kasnije su brani drugovipodnelizahtevbelgijskimorganimazapromenudejegprezimenauprezimeGarsijaVeberdabigadoveliuskladsapanskimobiajima.Obrazloili su da nosed prezime Garsija Abeljo, koje ima njihov otac, decaimaju prezime koje bi nosila njegova braa. Zahtev roditelja je odbijen kao suprotanbelgijskojpraksi.Predloeno im jeda seopredeleza soluciju da deca uzmu samo prvo prezime oca Garcia, to su oni odbili.Predmet je stigaodobelgijskogDravnog saveta ConseildEtat koji jeuputio pitanje Evropskom sudu: da li je odluka da se odbije promenaprezimenadece suprotna naelima komunitarnogprava.Posebno suapostrofiranasledeanaelakomunitarnogprava:zabranadiskriminacijepo osnovu dravljanstva, sloboda kretanja lica i pravilo o evropskom

dravljanstvu

(gra

anstvu).

Po

belgijskom

i

panskom

me

unarodnom

privatnompravu,zapitanjaimenamerodavnojepravodravljanstva.Obedrave takoe imaju pravilo o iskljudvosti domaeg dravljanstva. Toznai da je u Belgiji za pitanje imena dvojnih belgijskopanskih dravljanamerodavno belgijsko, au paniji pansko pravo.Evropski sud

45 CarlosGarciaAvello v.EstatBeige,presudaEvropskog sudapravdeupredmetubr.C148/02od2.oktobra2003.godine.

60


18/29


je presudio da dete ima pravo na promenu prezimena ako je svrha tepromenedadetedobijeprezimenakoje imapravopopravudrugedrave lanice.Sudjeoceniodadecaimajuinteresdaimprezimebudeistoiu Belgiji i u paniji. Ako belgijske vlasti odbiju taj zahtev, to bi biloprotivno l.12.i17.UgovoraoosnivanjuEZ(pravilaozabranidiskrimi

nacijepoosnovudravljanstvaiograanstvuUnije).IzodlukeusluajuGarsijaAbeljovidimodapravilooiskljuivostidomaegdravljanstvanemoe posluiti dravi za potpuno ignorisanje drugog dravljanstva,pogotovoako je tousuprotnostisa interesimadvojnogdravljaninakojisepozivanapravakojamupravodrugogdravljanstvaprua.Odlukasemora posmatrati u kontekstu Unije i zabrane diskriminacije po osnovudravljanstva,kojavladaunutarUnije,aliukazujenanunostsdiferenciranogpristupakadajeupitanjuodreivanjemerodavnogpravazastatusdvojnihdravljana.

Nakonoveodluke,Belgijanijeodustalaodprincipa iskljuivostido

maegdravljanstva, ali jeuZakonu omeunarodnomprivatnompravu (2004)predvidela izuzetakkada jeupitanjupriznanjestranihodlukavezanihza ime iprezime.Naime,uBelgijisenepriznajusudske iadministrativneodlukekojesetiuodreivanjailipromeneimenaiprezimenaako se tiu belgijskih dravljana. Izuzetak je predvien u sluaju da je imeiprezimekojejelicedobilonaosnovudobrovoljnepromene,promenjeno u skladu sa pravilima o odredivanju imena koja se primenjuju udrugojdravi laniciEvropskeunije ijedravljanstvo to licetakoe ima(lan39.stav1.taka1).

5.2.Izbortakevezivanja

Promenjenikarakterdravljanstva iprebivalita,kao ipoveanbrojstranih licanadomaoj teritoriji,nunoprednaspostavlja ipitanjeda liprilikom odreivanjameunarodne nadlenosti imerodavnogprava zastatus,porodineinaslednopravneodnosetrebaveiznaajpridatinekojdrugojtakivezivanjaumestodravljanstvaiprebivalita.Drugimreima,da li je potrebno dirati u osnovno koncepcijsko opredeljenje zakonodavca? Po prirodi stvari namee se da bi ta alternativna taka ve

zivanja

mogla

biti

redovno

boravite.

U

me

unarodnim

konvencijama,

kao iuuporednommeunarodnomprivatnompravu,znaajdravljanstvakao takevezivanjaosetnoopada, i toukorist redovnogboravita. To je naroito izraeno u Evropskoj uniji, u kojoj clan 12. Ugovora oosnivanju EZ zabranjuje svaku diskriminaciju po osnovu dravljanstva.Tamo jeova takavezivanja sve ee stavljenapodznakpitanja,madamnoge drave lanice u svom nacionalnom meunarodnom privatnom

61


19/29

Maja Stanvukovi

pravu idaljeprimenjujuprincip lexnationalis.46Evropskisudpravde jeu

jednoj svojojodluci47 raspravljaoo tompitanju izakljuiodaUgovoro

osnivanju ne zabranjuje upotrebu dravljanstva kao take vezivanja za

odreivanjemerodavnogpravauporodinimodnosima,sobziromdani

meunarodnoprivatnopravoninacionalneodredbegraanskogpravao

kojima je re ne spadaju u polje primene Ugovora o osnivanju EZ.Meutim,odvremenadonoenjaoveodlukesituacijasepromenila, jer je

na osnovu Ugovora iz Amsterdama, materija meunarodnog privat

nogprava(odnosnosudskasaradnjaugraanskimstvarima)prebaenau

nadlenostZajednice.48Ubudunostimogu se oekivatidalji izazovi za

princip lex nationalis, s pozivom na zabranu diskriminacije po osnovu

dravljanstva.

Prema naemmiljenju,dravljanstvo iprebivalite jo supogodne

takevezivanjazaodreivanjemerodavnogprava,adonekleinadleno

sti u statusnim, porodinim i naslednim stvarima.Ove take vezivanja

trebaidaljezadrati,aliu itavsistemtrebauvestinetoviefleksibilnosti, i to upravo uz pomo redovnog boravita. Pored toga, fleksibilnija

reenjamogu se postii davanjem veeg znaaja autonomiji volje u po

rodinim inaslednimodnosima iuvoenjem opteklauzuleodstupanja

koja bi semogla primeniti prilikom odreivanjamerodavnog prava.U

zavrnomdeluovogradapokuaemodaobrazloimotajstavilustracija

madomaihreenjaireenjaizbelgijskogzakona.

Opta nadlenost jugoslovenskog pravosua u sporovima sa meunarodnim elementom zasniva se na prebivalitu tuenog na teritoriji

SRJili

na

njegovom

boravitu

uSRJ,

ako

su

obe

stranke

jugoslovenski

dr

avljani ili ako tueniuoptenemaprebivalite (lan 46. stav 1).Prema

novom belgijskom zakonu, opta nadlenost zasniva se na injenici da

tueni imabiloprebivalite,bilo redovnoboraviteuBelgijiumomentu

podnoenjatube(lan5.stav1).Prednostbelgijskogreenjauodnosuna

nae je u tome to tubom pred domaim sudovima mogu biti obu

hvaena i lica koja imaju (formalno ili stvarno) prebivalite u inostran

stvu, ako im je redovno boravite u Belgiji. Kod nas takvamogunost

46 H.vanLoon,Global andRegionalCooperation in the Field ofPrivate InternationalLaw:AChallenge for the Hague Conference, International Symposium on the Hague Securities

Convention, Tokio, Oktobar 2004. godine, http://law.rikkyo.ac.jp/ribls/

symposium/2004hague/hague.htm, str. 3: There also arises a question as to the na

tionalityprincipleasaconnectingfactorwithintheEU.

47 Johannesv.JohannespresudaEvropskogsudapravdeupredmetubr.C430/97od10.juna1999.godine.

48 VidiotomeopirnijeM.Bogdan,TheEuropeanCommunityLawsPointofViewontheUseofCitizenshipasaConnectingFactorinInternationalFamilyLaw,LikumsunTiesibas,januar

2005,br.65.

62
http://law.rikkyo.ac.jp/ribls/http://law.rikkyo.ac.jp/ribls/http://law.rikkyo.ac.jp/ribls/


20/29


nepostoji,pa su takoodoptenadlenostinaegpravosua izuzetioni

strandkojiduiperiodboravekodnas,alinemajukodnasprebivalite(to

mogubiti akibividomaidravljani).

Sledeiprimertakoesetienadlenosti.Premanaemzakonu,dabi

izriita prorogacija nadlenosti jugoslovenskog pravosua bila puno

vana,potrebno jedabar jednaodstranakabudedravljaninJugoslavijeilipravnolicesaseditemuJugoslaviji(lan49.stav2).Toznaidanai

bividravljaninebimoglidaugovorenadlenostdomaegpravosua

akobitoieleli.Tamogunostimnestojinaraspolaganju,bezobzirana

totosuseeventualnoumeuvremenuvratiliuzemljudabiponovou

njojprivremeno ilistalnoiveli(pri tom,domaedravljanstvo,madaga

moguponovodobiti,mnogiodnjihneezatraiti iz strahada eu tom

sluaju izgubiti strano dravljanstvo koje su umeuvremenu stekli). S

druge strane, ako su obedomaidravljani, stranke se nemogu spora

zumeti o nadlenosti stranog suda derogacija nadlenosti jugosloven

skogpravosua(lan49.stav1).Pritome,nemanikakvogznaajatosuone,eventualno,istovremenoidravljanionedrave ijesusudstvoelele

da predvide kao nadleno na zakon se ne obazire na njihovo drugo

dravljanstvo i ne obezbeuje derogaciono dejstvo takvom spora

zumuprednaimsudom.Belgijskizakon takoeposveujepanjuovom

pitanju lan 6. regulie prorogaciju, a lan 7. derogaciju nadlenosti

belgijskog pravosua. Prema lanu 6, ako stranke po belgijskom pravu

slobodno raspolausvojimpravimaunekojmateriji,onemoguugovori

tinadlenostbelgijskihsudovazasporovekojisunastaliilimogunastati

iz takvih pravnih odnosa i u torn sluaju, nadlenost belgijskih sudova

bie iskljuiva.Prema lanu7,akosustrankeunekojmaterijiukojojpo

belgijskim pravu slobodno raspolau svojim pravima ugovorile nad

lenoststranogsudazasporiztakvogpravnogodnosa,belgijikisud ese

oglasitinenadlenim,osimakosemoepredvidetidastranaodlukanee

biti priznata ili izvrena u Belgiji, ili ako se postupak u inostranstvu

pokazujekaonemogu ilibibilonerazumnotraitidasetubapodneseu

inostranstvu, apostojiuskaveza sluaja saBelgijomkojadajeosnovda

belgijski sudovi postupaju po osnovu lana ll.49 Dakle, po belgijskom

pravu,dravljanstvostranakanepostavljasekaouslovnizaprorogaciju,

nitizaderogaciju

nadlenosti

belgijskog

pravosuda.

Slinerazlikemoguseuoitiudomenuposebnenadlenosti.Uvie

sluajeva na zakonodavac predvia nadlenost samo ako su u pitanju

nasidravljani,dok belgijski ima iripristup,ukljuujuiu taj krugpr

venstvenolicakojaimajuredovnoboraviteuBelgiji,alineizostavljajui

49 lan 11. regulie forum necessitatis nadlenost po osnovu nedostatka drugogodgovarajuegforuma.

63


21/29

Maja Stanvukovi

ni belgijske dravljane.Na primer, nadlenost naeg suda za oglaenje

nestalog licaumrlimpo naempravupostoji ako je on biodravljanin

Jugoslavije (lan78.stav1).Belgijski sud jenadleanusluajuda je lice

koje jenestalobilobelgijskidravljanin ili je imalo redovnoboraviteu

Belgijiuvremenestanka, ili ako se zahtev tie imovinenestalogkoja se

nalaziuBelgijiuvremepodnoenjazahteva (lan40).Ubranimodnosima, razlika je jooiglednija.Kodnasza razliitevrstebranih sporo

vapostojerazliite,posebnenadlenosti.Usporovimazarazvodiponi

taj braka, pored opte nadlenosti po prebivalitu tuenog, nadlenost

domaeg sudamoe da postoji i po drugim osnovima.Dovoljno je, na

primer,dasuobasuprunikadomaidravljani,bezobziranaprebivali

te,ilidajetuilacdomaidravljaninidaimaprebivaliteuSrbiji,ilidaje

poslednjeprebivalite suprunikabilouSrbiji,a tuilac imaboraviteu

Srbijiumomentupodnoenjatube,ilidatuilacimaprebivaliteuSrbiji,

a tueni pristaje da sudi na sud, ili da su suprunici imali poslednje

prebivalite u Srbiji, a tueni pristaje da sudi na sud, ili da je tuilacdravljaninSrbijeiCrneGore,apravodrave ijibisudbionadleanne

predviaustanovu razvodabraka.50U sporovimao imovinskim odnosi

ma suprunika, meutim, pristup je mnogo restriktivniji nadlenost

postoji ako se imovinanalaziuSrbiji, a tuilacuvremepodnoenja tu

be imaprebivalite iliboraviteu Srbiji.U takvim sporovimamoe se

odluivati i o imovini u inostranstvu ako tueni pristaje na nadlenost

domaegsudaiakota imovinanijeveaodimovineuzemlji.51Belgijsko

pravo jeznatnokonciznije ipraktinije poredoptenadlenosti,nadle

nostbelgijskog sudazasvesporovekojise tiubraka injegovihdejsta

va, razvoda ibranoimovinskog reima,postoji:a)u sluaju sporazum

nogzahtevaukoliko jedanodbranihdrugova ima redovnoboraviteu

Belgijiumomentupodnoenjazahteva,b)ako jeposlednjezajednikore

dovnoboravitebranihdrugovabilouBelgiji, itonajviedvanaestme

seciprepodnoenja tube,c)akobranidrugkoji jetuilac imaredovno

boravite u Belgiji najmanje dvanaestmeseci umomentu kada podnosi

tubu,id)akosuobabranadrugabelgijskidravljaniumomentupod

noenjatube(lan42).Nadlenosttakoepostojizatubekojepokrene

nadleniministarakojeupitanjupunovanostbrakasklopljenoguBelgiji

ilibraka

izme

ulica

od

kojih

jebar

jedno

belgijski

dravljanin

ili

ima

redovno boravite u Belgiji u momentu podnoenja tube (lan 43).

Prednostbelgijskogreenjauodnosunanaejeutometoomoguavada

se i lica koja imaju redovno boravite u zemlji (a nemaju prebivali

te)obuhvatenadlenousudauovimstvarima,adase istovremenone

50 ZRSZ, l.61,62.i63.51 ZRSZ, lan59.

64


22/29


odbaci ni nadlenost na osnovu zajednikog domaeg dravljanstva.U

materiji utvrivanja oinstva i materinstva, nadlenost jugoslovenskog

suda postoji: a) ako su tuilac i tueni dravljani Jugoslavije, b) ako je

tuilacdravljaninJugoslavijeiimaprebivaliteuJugoslaviji,c)akotui

lac imaprebivaliteu Jugoslaviji,a tuenipristajeda sudi jugoslovenski

sud (lan 64). Belgijski sud je nadlean u ovojmateriji a) ako dete imaredovno boraviteu Belgijiu vremepodnoenja tube, b) ako lice o i

jem se oinsrvu ilimaterinstvu radi ima redovno boravite u Belgiji u

vremepodnoenjatubeic)akosudeteililiceo ijemseoinstvuilima

terinstvuradibelgijskidravljaniuvremepodnoenjatube(lan61).Iu

ovom sluaju oigledno je da belgijsko reenje ima prednosti, jer pru

a veemogunosti zainteresovanim strankama u pogledu dostupnosti

belgijskihsudova,uodnosunanaekojejesuvierestriktivnoiisputaiz

vida interese lica ije je redovno boravite na naoj teritoriji.Ta lica ta

koemogu imati interesdapodnesu tubenizahtevzautvrivanjeoin

stvailimaterinstvaprotivlicakojetakoeimaredovnoboravite,alineiprebivalite na naoj teritoriji. Za pitanja roditeljskog staranja, staratelj

stva nadmaloletnicima i zatite punoletnih poslovno nesposobnih lica,

nadlenostnaihorganaregulieopetvisenormi,dok jeuBelgijizaova

pitanjanadlenostjedinstvenoregulisana.Kadajeupitanjupoveradeteta

jednom od roditelja na staranje, kod nas vae sledei principi za

utvrivanje nadlenosti: svi osnovi koji su navedeni za brane odnose

vaeiovde(zatotojesudduandaprilikomrazvodailiponitajabraka

odlui iko esestaratiodetetu).Zarazlikuodbelgijskogzakonaome

unarodnomprivatnompravukoji izriitopredviaproirenjemeuna

rodnenadlenosti za razvod iponitajbraka i na odluivanje o vrenju

roditeljskogprava,52kodnastonijeizriitopredvienouZRSZ,aliprois

tie iz imperativnihodredabaporodinogzakonodavstva.Akosepitanje

poveredetetapostavljavanbrakorazvodnogpostupka,domaisudidru

gi organnadlean je ako su oba roditeljadravljani Jugoslavije.U osta

limpitanjima roditeljskog staranja,nadlenostpostoji ako supodnosilac

zahteva i lice prema kome se podnosi zahtev jugoslovenski dravljani.

(lan 69).Kada jeupitanju starateljstvo,bez obzirada li je re omalo

letnicimailipunoletnimlicima,nadlenostnaihorganapostojiakosuta

licadoma

idravljani,

stim

da

se

uslu

aju

da

jenjihovo

prebivalite

u

inostranstvu, prednost daje nadlenosti organa drave u kojoj imaju

prebivalite (l.75. i76).Obratno,postojinadlenostdomaihorganaza

odluivanje o starateljstvu stranih dravljana koji imaju prebivalite u

naojzemljiako isvedokorganidravedravljanstvanepreduzmupo

trebnemerezazatitunjihove linosti,prava i interesa(clan77).Takoe,

52 ZMPPBelgije, lan33.stav3.

65


23/29


24/29

Srpskomeunarodnoprivatnopravouvremenutranzicije:promenjenznaaj...

kojojsenalaziredovnoboravitedeteta,odnosnolicapodstarateljstvomu

momentukadasenekopozivanavrenjetogprava(lan35.stav1).Tek

ako pravo odreeno na opisani nain ne obezbeuje zatitu koja je

potrebnatomlicu ilinjegovojimovini,primenjujesepravodravljanstva

(lan35.stav2).Konano,belgijskopravojemerodavnoakosepokaeda

je nemogue iz pravnih ili stvarnih razloga da se preduzmu mere kojepredvia strano merodavno pravo (lan 35. stav 2). Belgijsko reenje je

u skladu sa trendom u uporednom meunarodnom privatnom pravu i

umedunarodnimkonvencijamada sekada jeupitanju zatitamalolet

nika i punoletnih fizikih lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost,

prednostdapravu redovnogboravita.53Primenapravadravljanstvau

ovakvim sluajevimadovodidoprimene razliitih reimazatitena lica

kojaboravenadomaoj teritoriji,to jenepoeljnozadravukojaprua

zatitu.Interesdraveukojojsenalaziredovnoboravitelicakometreba

pruiti zatitudapostupapo sopstvenompravupriznat je jodavno,u

odluci Meunarodnog suda pravde u sluaju Bol (Bolt), i od tada jeusvojenumnogobrojnimHakimkonvencijamakojereguliuovapitanja.

Merodavnopravozaproglaenjenestalog licaumrlimpoZakonuo

reavanjusukobazakonajestepravodrave ijijedravljaninbilotoliceu

vreme nestanka (clan 16). U Belgiji, reenje je isto, s tim da se na

privremeno upravljanje imovinom tog lica primenjuje pravo drave na

ijoj jeteritorijionoimaloredovnoboraviteumomentunestanka,iliako

topravonedozvoljavadaseorganizujeupravljanje imovinom,belgijsko

pravo(lan41).

Kadajere omerodavnompravuzazakljuenjebraka,premaZako

nuoreavanjusukobazakona,namaterijalneuslovedistributivnosepri

menjuje pravo dravljanstva svakog od buduih suprunika i odreeni

imperativnizahtevi jugoslovenskogprava(clan32),doksenaformupri

menjujepravomestazakljuenjabraka (lan33).Belgijskopravopredvi

a isto reenje. Jedina razlika jeu imperativnim zahtevima prema la

nu32.jugoslovenskogzakona,tosuslobodnobranostanje,sposobnostza

rasudivanje i odsustvo srodstva dok je u belgijskom zakonu kao je

dini imperativnizahtev istaknutodasemoradozvolitizakljuenjebraka

izmedulicaistogpola,akojebarjednolicedravljanindravekojatodo

zvoljavaili

ima

redovno

boravite

utakvoj

dravi

(lan

46).

Na

dejstva

braka,ukljuujui i branoimovinski reim,premaZakonu o reavanju

sukoba zakona, primenjuje se pravo zajednikog dravljanstva, a zatim

sledepravozajednikogprebivalita ipravoposlednjegzajednikogpre

bivalita ikonano, jugoslovenskopravo svakasupsidijarna takavezi

vanjaprimenjuje se samoakoprethodnanepostoji (clan36).Akopravo

53 A.Bucher,op.cit.

67


25/29

Maja Stanvukovi

odreenona tajnainpredviamogunost izboramerodavnogpravaza

branoimovinski ugovor, strankama se priznaje pravo izbora (lan 37.

stav2).Belgijskizakonodavaczadejstvabrakapredviaprimenuprava

zajednikogredovnogboravitabranihdrugovaumomentukadasepo

stavlja pitanje dejstava, ili, ako u tornmomentu nemaju zajedniko re

dovnoboravite,pravozajednikogdravljanstva.Uostalimsluajevimamerodavno jebelgijskopravo (lan48.stav1).Odprimenemerodavnog

prava odreenog na opisani nain, izuzeta je nekretnina koja slui kao

glavnomestostanovanjaporodice upogledupravabranihdrugovana

toj nekretnini i na nametaju koji se u njoj nalazi, primenjuje se pravo

mestanalaenjanekretnine(lan48.stav3).Posebnanormapredvienaje

u belgijskom zakonu za reim imovine steene u braku.U tom slua

juprimenjujeseprimarnopravokojesubranidrugoviizabrali,ali jenji

hova autonomija ograniena na sledea prava: pravo zemlje na ijoj su

teritoriji prvi put zasnovali zajedniko redovno boravite nakon zaklju

enja braka, pravo drave na ijoj teritoriji jedno od njih ima redovnoboraviteumomentu izbora ipravo drave ijedravljanstvo jedno od

njih imaumomentu izbora (lan 49).U odsustvu izbora,primenjuje se

sledeepravo:a)pravodraveukojojsubranidrugovizasnovalisvoje

prvozajednikoredovnoboravitenakonzakljuenjabraka,b)uodsustvu

ovoga, pravo zajednikog dravljanstva branih drugova u momentu

zakljuenja braka i c) u odsustvu ovog, pravo drave u kojoj je brak

zakljuen. Razvod braka je po jugoslovenskom zakonu podvrgnut ku

mulativnojprimenipravadravljanstvabranihdrugova,stimdaposto

jimogunostodbacivanjastranogiprimenedomaegpravaakosebrakne

bimogao razvestipo torn pravu, a postoji odgovarajua veza sa naim

pravnim sistemom (dravljanstvo iliprebivalite jednogodbranihdru

gova) lan35.Pobelgijskomzakonu,branidrugovimoguizabratimero

davnopravozarazvod ilizarastavuod stola ipostelje, i tomogubirati

izmeuprava zajednikogdravljanstvaumomentupodnoenja tube i

belgijskogprava(lan55.stav2).Uodsustvuizbora,narazvodirastavu

odstolaiposteljeprimenjujese,premahijerarhijskojlestvici:a)pravoza

jednikog redovnog boravita branih drugova umomentu podnoenja

tube,b)pravoposlednjegzajednikog redovnogboravitabranihdru

govaako

jedan

od

njih

jo

ima

redovno

boravite

na

teritoriji

tedrave

u

momentupodnoenja tube, c)pravo zajednikogdravljanstva branih

drugovaumomentupodnoenja tube,d)belgijskopravo (svaka supsi

dijarna takavezivanjaprimenjuje seakoprethodnanepostoji), lan55.

stav 1.Vidimoda se iprilikom razvoda,kao iprilikomdejstavabraka,

primarni znaaj u belgijskom pravu pridaje zajednikom redovnom bo

ravitu,azajednikodravljanstvosluizaodreivanjemerodavnogpra

vateksupsidijarnoilinaosnovuautonomijevolje.

68


26/29


Po Zakonu o reavanju sukoba zakona, za uslove zasnivanja i pre

stanka usvojenja kumulativno je merodavno pravo zajednikog dra

vljanstvausvojilaca iusvojenika,aza formupravomestausvojenja (lan

44).Zadejstvausvojenjamerodavnoseodreujena istinainkaopravo

koje seprimenjujeuodnosima izmeu roditelja idece (lan45).Pobel

gijskom zakonu, naprotiv, na uslove zasnivanja usvojenja primenjuje sepravodravljanstvausvojenika ilipravozajednikogdravljanstvausvo

jilaca,odnosnoakousvojiocinemajuzajednikodravljanstvo,pravonji

hovogzajednikogredovnogboravitailiuodsustvuovog,belgijskopra

vo. Meutim, ako sudija smatradabi primena stranog pravaoigledno

kodila interesima usvojenika, a bar jedan od usvojilaca ima oigledno

bliskevezesaBelgijom,sudmoeprimenitibelgijskopravo(lan67).Na

pristanak usvojenika i njegovih prirodnih roditelja ili zakonskih za

stupnikaprimenjujesepravoredovnogboravitausvojenikaumomenta

kojineposrednoprethodipreseljenjuusvojenika radiusvojenja (lan68).

Napriroduvezekojasesrvarausvojenjemprimenjujeseistopravokojeseprimenjujeinauslovezasnivanjausvojenja,naosnovu lana67.(lan70).

NaformuusvojenjauBelgijiprimenjujesebelgijskopravo(lan69).

Merodavno pravo za obavezu izdravanja prema jugoslovenskomzakonu zavisiod toga izmeukojih lica se zahtevpostavlja nepostoji

posebnanormazamerodavnopravozaalimentacionezahteve,ve je to

bilopravokojejemerodavnozaodnosebranihdrugova,bilozaodnose

izmeu roditelja i dece, usvojilaca i usvojenika itd. Jedino kada su u

pitanjudrugikrvnisrodnici,zakonpredviaposebnunormu primenjuje

sepravodrave ijijedravljaninliceodkogasetraiizdravanje dakle,

pravo dravljanstva dunika izdravanja (lan 41). Belgijsko pravo

predvia na sve alimentacione obaveze primenu prava drave na ijoj

teritoriji poverilac izdravanja ima redovno boravite u momentu pod

noenja zahteva. Odstupanje je mogue pod uslovom da su poverilac i

dunikdravljani istedraveumomentupodnoenja tube idadunik

ima redovno boravite u toj draviudatom momentu (lan 74. stav 1).

Akopravoodredenonatajnainnedajepoveriocupravonaizdravanje,

na pravo izdravanja izmeu branih drugova i pravo izdravanja koje

ima maloletno dete primenjuje se pravo zajednikog dravljanstva

poveriocaidunika

izdravanja

ili

ako

ni

to

pravo

ne

daje

pravo

na

iz

dravanje, belgijsko pravo (lan 74. stav 2). Predvieno je i merodavno

pravo za ugovor koji se odnosi na izdravanje izmeu roditelja i dece,

branihdrugovailisrodnika ponjihovomizboru,to jepravodravljan

stva jednogod tih lica ilipravo redovnogboravita jednogod tih licau

momentuizbora.Uodsustvuizbora,primenjujesepravoredovnogbora

vitapoveriocaizdravanjaumomentuzakljuenjaugovora(lan75).

69


27/29

Maja Stanvukovi

Nanasleivanje se,premaZakonuo reavanju sukoba zakona,pri

menjuje pravo dravljanstva ostavioca u momentu smrti (lan 30). U

Belgiji, predvien je princip podeljene zaostavtine: na pokretne stvari

primeniuje se pravo redovnog boravita ostavioca umomentu smrti, a

na nepokretnepravomesta nalaenja nepokretnosti (lan 78).Mogu je

iizbor

merodavnog

prava

za

nasle

ivanje

jedno

lice

moe

podvrgnu

ticelokupnosvojenasleivanjeodreenompravu, i topravusvogdra

vljanstva ilipravu svog redovnogboravitaumomentu izbora iliumo

mentu smrti. Ipak, takav izbornemoe liitinaslednikepravananuni

deokojibi imdavalopravomerodavnonaosnovu lana78.Akopravo

dravena ijojse teritorijinalazi imovinazahtevaueevlasti tedrave

uupravljanju zaostavtinom iliprenosu zaostavtine nanaslednike, on

da sepitanjeupravljanja iprenosa reavapopravu tedrave (lan 82).

Pravodravena ijojse teritorijinalazi imovina takoe jemerodavnoza

nainpodelezaostavtine(lan81).

Iznavedenogsumarnoguporednogprikazavidimodabelgijskizako

nodavac,mada nije sasvim napustio dravljanstvo kao taku vezivanja,

mnogo vei znaaj pridaje redovnom boravitu stranaka. Istovremeno,

primeujemo da je prebivalite zadralo odreenu ulogu u zasnivanju

nadlenosti, ali da je potpuno izgubilo znaaj u domenu odreivanja

merodavnogprava.Uoptenogovorei,belgijskareenjadajumnogoiri

opseg nadlenosti belgijskim sudovima i mnogo vee mogunosti za

primenudomaegpravaod reenjausvojenihubivem jugoslovenskom

zakonu.

6.ZAKLJUAK

Koncept dravljanstva u naem i uporednom pravu promenio se i

ova promena se reflektuje na dejstvo usvojenih pravilameunarodnog

privatnogprava.Potrebno jeposvetitipanju funkcionisanju normime

unarodnog privatnog prava u promenjenim uslovima, te razmotriti

potrebunjihovogmodernizovanjaiprilagodavanjanovimokolnostima.To

je zadatak koji predstoji novoj generaciji teoretiara meunarodnog

privatnogpravau Srbiji.Najbolji nainda se touini jestepojedinano

razmatranje svakenormenaegmeunarodnogprivatnogprava koja seoslanjanadravljanstvokao takuvezivanja bilaonanormaoodrei

vanjumerodavnogprava,oodreivanjunadlenostidomaegpravosua

iliopriznanjustranihodluka injenokritikoprocenjivanjesobziromna

rezultate koje daje u primeni na tipine sluajeve.Mada je Srbija i da

ljezemljaemigracije,uverenismoda esenakonoveanalizepokazatida

neke od normi meunarodnog privatnog prava koje se oslanjaju na

dravljanstvoviseneodgovarajupotrebamaiinteresimanjenihgraanai

potrebamameunarodnesaradnje.

70


28/29

Srpskomeunarodnoprivatnopravouvremenutranzicije:promenjenznaaj...

ABSTRACT

SERBIANPRIVATEINTERNATIONALLAWINTRANSITION:THE

CHANGEDMEANINGOFNATIONALITYANDDOMICILE

SerbiahasacquiredlegislativecompetenceinthefieldofPILafterthe

enactment of the Constitutional Charter of Serbia and Montenegro

in 2003.Although the former federal PILCode (1982) still applies pro

visionally, it is tobeexpected that itwillbereplacedsoonbyanewco

de.Manychangeshave takenplacesince theenactmentof thePILCode

by the former SFRY. Some of them deeply affect its rules today.These

areprimarilyconcernedwithnationalityanddomicile,usedasprincipal

connecting factors for status, family and successionmatters in the PIL

Code.The paper startswith the analysis of the character of nationality

and

domicile

in

the

eighties,

at

the

time

of

enactment

of

the

PIL

Code.

This is followedbyadiscussionof thechanges thatoccurredduring the

nineties, thatmay influence the legislator s choice of connecting factors

in the future codification. In particular, themeaning of nationality has

changeddue toexpandedpossibilityofacquisitionandretentionofdual

nationality.Suchpossibilityarisesboth fromdomesticand from compa

rativelawofnationality.TheLawonNationalityoftheRepublicofSer

bia,enactedin2004containsanumberofprovisionsthatallowtheacqu

isition of the Serbian nationality, although the applicant already holds

another nationality. Furthermore, Serbian nationals who emigrate to

other countries acquire,within a relatively short period, the nationality ofanother state,while retaining theirSerbiannationality,or cease tobe

Serbian nationals, although they continue to be strongly connected to

thiscountry.Parallel tomultiplicationofnationality, thedomesticPIL is

confrontedwith themultiplicationofdomicile.Somedomesticnationals

whoarealsonationalsofneighboringcountries (CroatiaandBosniaand

Herzegovina in particular) have a registered domicile in both countries

oftheirnationality.Inthesecircumstances,the legislatorshouldconsider

the followingquestions:whether thenewPILCodeshouldpreserve the

old rule thatdomesticnationality excludes anyothernationality for the

purposes of interpretation of conflict and jurisdiction rules (Art. 11 pa

ra. 1),whether the effectivenationalityof foreigndualnationals should

continue tobedeterminedon thebasisofdomicile (Art.11para2),and

whether thebasic statutory approach shouldbe changed,byattributing

more relevance toanother connecting factor, suchashabitual residence,

inaddition toor insteadofnationalityanddomicile.The finalsectionof

thepaperisdevotedtosearchforanswerstothequestionsthatwerepo

sed.Thesolutionsofthedomesticlawarecomparedtotherulesfoundin

the new Belgian PIL Code (2004). Two topics are accorded special

71


29/29

Maja Stanvukovi

attention: theprinciple of exclusivity ofdomestic nationality and possi

bleexceptions to theprinciple,and the selectionofanadequateconnec

ting factor.Aftersummarycomparisonof theBelgiananddomesticcon

flict and jurisdiction rules in the field of status, family and succession

matters, it is concluded that some of the domestic rules that are based

on nationality and domicile are no more suitable to the needs of thiscountry and its citizens,notwithstanding the fact that Serbia is still the

country of emigration. Some of these rulesmay also be contrary to the

requirementsof internationalcooperation. It is, therefore,suggested that

domestic PIL rules relying on nationality and/or domicile before they

arereadoptedinthefuturelegislationshouldbesubjectedtocarefulscru

tiny,consideringtheresultstheyyieldintypicalcases.

Keywords:domicile,nationality,dualnationality,connecting factors,PIL

Code(1982).

Documents

499_Srpsko medjunarodno privatno pravo u vremenu traznicije